1

1. DREVNE KULTURE NA BALKANSKOM POLUOSTRVU – PRAISTORIJSKE KULTURE – LEPENSKI VIR, STARCEVO, VINCA, BUTMIR, DONJA DOLINA, GLASINAC

Ova tema je oblast arheologije. Ona se bavi proucavanjem ostataka materijalne culture drevne proslosti. Njen pravi teren je praistorija, ali se ona kod nas bavi I proucavanjem sviх oniх periodiа u kojima oskudjevamo pismenim izvorima. Rad na proucavanju arheologije u Srbiji poceo je je u 19. vijeku. Godine 1883. formirano je SRPSKO ARHEOLOSKO DRUSTVO, koje vec naredne godine pokrece svoj casopis, STARINAR. Puni procvat dozivljava u 20. vijeku, radom brojnih autora, medju kojima su najvazniji MILOJE VASIC, pronalazac VINCE I DRAGOSLAV PEJOVIC, pronalazac LEPENSKOG VIRA. Tada nastaju I djela sintetickog karaktera > PRAISTORIJA SRBIJE II, I – 1973 – Милутин Гарашанин и jugoslovensko djelo PRAISTORIJA JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA I-IV. Glavne epohe praistorije su : starije kameno doba > PALEOLIT, srednje kameno doba > MEZOLIT, mladje kameno doba > NEOLIT, bronzano doba I gvoydeno doba. Potom dolazi anticko doba. Izvjesni arheoloski nalazi pronadjeni u pecinama u Sumadiji (Jerinino brdo kod Gradca, Risovaca kod Arandjelovca) govore da je ova oblast bila naseljena I u starom kamenom dobu. Ali, arheoloska iskopavanja otkrila su zrele culture koje spadaju u srednje I mladje kameno doba. Medju tim nalazistima izdvajaju se Lepenski vir, Vinca I Starcevo. Svako od njih je srediste nalazista pa se govori o klturi Lepenskog vira, Starceva I Vince.

Lepenski vir nalazi s eu Djerdapskoj klisuri, na desnoj obali Dunava. Otkrio ga je Sredojevic sa svojom ekipom 1965., a 1967. iskopavanja su dovela do otkrica da je rijec o naselju iz doba mezolita I neolita, nastalog izmedju 7000. I 5500. g.p.n.e. Nalazi s ena povrsini od oko tri kvadratna kilometra. Otkrivena su 4 sloja, PROTO – LEPENSKI VIR, LEPENSKI VIR I, II, III. U starijim slojevima pronadjen je isti tip arhitekture u oko stotinu gradjevinskih objekata: kuce sa trpezastom osnovom od crvenog maltera sa ogradjenim kamenim ognjistem, Zbog kose padine terena, siri dio osnove postavljen je na male platform, a uzi je ukopan u zmlju. U slojevima Lepenski vir I II pronadjene su sculpture monumentalnih razmjera, smjestene vecinom na podove oko ognjista. Na njima ima ornamentalnih motiva. Najcesce su predstavljene ljudske figure, medju kojima se izdvajaju RIBOLIKE LJUDKSE GLAVE. Karakter figura upucuje na magijsku funkciju skulptura. Nadjeni su I mnogi predmeti napravljeni od kosti (igle, sila, nozevi) obojeni I ukraseni ornamentima. To je bila kultura lovaca, skupljaca I ribolovaca.

Starcevo je praistorijsko nalaziste jugoistocno od Paceva, na lokalitetu Grad. pripada ranom neolitu > od oko 5500 do oko 4100, a ima I nalaze iz kasnijih perioda. Prilikom iskopavanja 1928. I 1932. pronadjen je bogat arheoloski material, narocito keramika, grubo I primitivno ukrasena, djelom sa slikanim ornamentima. Otkrivene su I jame za koje se misli da su zemunice. To je najstarije neolitsko nalaziste kod nas. To je bila kultura zemljoradnika I stocara.

Vinca je najznacajnije praistorijsko naselje u Srbiji. Nalazi se na lokalitetu Belo Brdo, na desnoj obali Dunava, kod sela Vince, blizu Beograda. Sistematsko iskopavanje vrsio je Miloje Vasic 1908. I 1932. Svoja otkrica opisao je u knjizi PREISTORIJSKA VINCA I –IV. Otkrivreno je nekoliko slojeva. Oni pokazuju da se na tom terenu smjenjivalo nekoliko naselja ; najranija pripadaju starcevackoj grupi, slijede vincanska, a ima I naselja iz bronzanog doba. Iskopavanja su pruzila obilje materijala: oruzje I orudje od kamena, grncarija, otkriven je I veliki broj statueta koje prikazuju stilizovane ljudkse figure, medju kojima je najpoznatija VINCANSKA VENERA. Posebnu paznju privlaci umjetnost. Ornamentika je geometrijska I apstraktna, a neolit je zivotinjske I ljudkse figure doveo do apstrakcije

BUTMIR JE NAJSTARIJE ARHEOLOSKO NALAZISTE U BOSNI I HERCEGOVINI. Iz kasnog je kamenog doba. Otkriveno je 1893 Pretpostavlja da je bilo naseljeno od 5500. do 4500. godine p.n.e. Osnovu praistorijske ekonomije Butmira su predstavljali agrikultura i stočarstvo i lov i ribolov, kao i prikupljanje divljih jestivih plodova. Svaka aktivnost vezana za preradu hrane, uz korištenje ustaljenih procesa, bila je protkana religioznim sadržajem. Razvijen je I specifični umjetnički stil u oblikovanju i ukrašavanju grnčarije, u kojem su spiralni i trakasti motivi naročito izraženi, dok je izrada kipića dosegla visok nivo umjetnosti.

Naseobina u Donjoj Dolini po svome postanku seže u doba brončano. Mi možemo staviti njihov početak negdje u XIII, a svršetak u IV vijek prije nove ere. Tu je nađen i kostur prabika koji je lovljen za hranu, a živio je u ovom području Tu je živio i jelen, los. Lovio se jazavac i medvjed, patka Pronađeni su i drveni čamci, oruđe za obradu i lov. Nađena je kaciga od bronce, iskopana na Petrovića gredi u Donjoj Dolini. Tu je i brončani i željezni štit. Sojenice u Donjoj Dolini starije su od prvog gvozdenog doba. Dokazano je da su stajale na suvom tlu. Dakle, prema svim podacima u Donjoj Dolini kod Gradiške je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta uopšte u Bosni i Hercegovini, koje iznosi na vidjelo dana sojeničko naselje na 40.000 kvadratnih metara. Naselje je postojalo 700 godina.

Glasinac je arheološko nalazište poznato od konca 19. stoljeća. Sustava istraživanja su provedena od 1886.-91. godine na Glasinačkom polju, a kasnije je prošireno da Prače i Drine, pa je arheološki pojam Glasinac (glasinačko područje) znatno širi od geografskog. Evidentirano je oko 50 prapovjesnih gradina i više od 1200 tumula (grobnih humaka), koncentriranih u grupe i nekropole. Kronologiju glasinačkih nalazišta izradili su A. Benac i B. Čović: Glasinac I, II, III, IV, V.

2. RIMSKO DOBA U SRBIJI I BOSNI – ARHEOLOSKA NALAZISTA SIRMIUM, NAISSUS, ROMULIANA

2

Teritorija danasnje Srbije ukljucena je u Rimsko carstvo pocetkom I vijeka nove ere. Preko nje su rimske vosjke ratovale sa narodom Dacana. U tu svrhu napravljen je prvi moderni put, probijen kroz stijene Djerdapske klisure. Trajan je zavrsio gradjene puta I podiao je prvi most na Dunavu kod mjesta Kostol. Najveci dio Srbije ostao je u sklopu Rimskog carstva sedam vijekova. Tada su izgradjeni mostovi, putevi, podignuti gradovi, narod je hristijanizovan. Ovi krajevi postaju znacajniji u posljednjim vijekovima Riskog carstva, a ovdje su rodjeni I neki rimski carevi: Dioklecijan (Duklja), Konstantin Veliku (Naissus), Justinijan (Justiniana Prima). A u ovo dobva podignuti su I mnogi gradovi: Sirmium, Singidunum, Naissus, Justiniana Prima, Romuliana, Mediana.

SIRMIUM ; na lijevoj obali Save, gdje je Sremska Mitrovica. Bio je najprije carinska stanica, pa kolonija, pa prestonica provincije Donje Panonije, a kasnije jedan od 4 carske prestonice (Milano, Trijer, Nikomedija). U njemu su rodjena tri rimska cara – DACIJE, PROB I MAKSIMIJAN) tu je izvjeno vrijeme boravio car Konstantin. Razorili su ga Avari, 505. U srednjem vijeku, kad je obnovljen, bio je poznat kao grad Sv. Dimitrija. Sistematska iskopavanja vrse se 1957. i otIopani su samo odredjeni dijelovi : ostaci starog dvorca, termi, kupatila, trkalista, ulica sa radnjama….

NAISSUS ; nosi ime keltskog porijekla, jer su ga navodno podigli Kelti, pred kraj III vijeka. U njemu je rodjen Konstantin veliki. Porusili su ga Huni 441. Od arheoloskih nalazista najznacajnija je Medijana, koja se nalazi na 5km od grada. To je naselje koje je sluzilo kao carska rezidencija. Nadjena je I jedna gradjevina sa monumentalnim mozaikom koji ima geometrijsku ornamentiku I obiljezja stila pozne antike. U samom gradu otkrivena je I grobnica sa freskama: sa likovima Hrista, Sv. Petra, Sv. Pavla. Stil fresaka nastavlja se na poznorimsku tradiciju a ikonografija na rano hriscanstvo I slikarstvo po katakombama.

Romuliana (Gamzigrad) je poznorimska palata koju je podigao car Galerije, a ime joj je dao pos vojoj majci. Gamzigrad bio je carska rezidencija I vazan administartivni centar. Palata je rusena od strane Huna, Avara I Slovena. Ipak je to najsacuvaniji rimski grad na nasem podrucju. Sacuvani su ostaci utvrdjenja oko palate, koje ima nepravilnu cetverouganu osnovu. U tvrdjavi je otkriveno nekoliko gradjevina. Najvaznija je carska palata sa nekoliko prestonih dvorana, dva dvorista, kupatilo, pomocne prostorije… U palate su sacuvani mozaici sa geometrijskim motivima I figuralnim predstavama. Jedan od njih nalazi se u narodnom muzeju u beogradu.

U doba Rimskog carstva teritorija današnje BiH je administrativno potpadala pod veliku provinciju Dalmaciju. Sjedište te provincije bilo je u Saloni (današnji Solin u Hrvatskoj).Ilirsko stanovništvo današnje BiH se pod rimskom vlašću postupno romaniziralo, ali je služilo kao izvor vojnika Rimskom carstvu.. Prilikom podjele Rimskog carstva 395. godine, provincija Dalmacija, a s njome i teritorija današnje BiH, je potpala pod Zapadno rimsko carstvo. Najznacajniji je rimski kompleks Mogorjelo, nedaleko od Capljine. Predmeti pronađeni u Mogorjelu potiču iz IV vijeka.

3. STARI SLOVENI ; PRAPOSTOJBINA, IME, NACIN ZIVOTA , KULTURA, MITOLOGIJA, NAJSTARIJA SVJEDOCANSTVA

Sloveni pripadaju indoevropskoj zajednici naroda i cine istocnu grupu indoevrospkih jezika, koji se na osnovu izgovora lekseme stotina, nazivaju saten jezicima. Ne postoje sigurna istorijska svjedocanstva o Slovenima, sve do 6. vijeka. Smatra se da neki narodi o kojima govori Herodot (Neuri, Budini) imaju veze sa Slovenima. Ptolomej u II v. n. e. govori su svojoj GEOGRAFIJI o narodu poi menu SOUBEONI, za koje istrazivaci misle da su Sloveni. Pouzdane podatke dali su tek istoricari 6. I 7. vijeka, PROKOPIJE, JORDAN I DR. Osim izvora na grackom I latinskom, o starim Slovenima, postoje I izvori na arapskom.

U starim izvorima sloveni s ejavljau pod tri imena: SLOVENI, ANTI I VENETI. Da se radi o jendom narodi govori podatak da svi oni govore istim jezikom. Ime Anti od 7. vijeka iscezava. Ime Veneti koje se javlja kod antickih istoricara (HERODOT, TACIT) ne odnosi se samo ba Slovene, nego I na dijelove drugih naroda *napr. KELTE I ILIRE. Samo ime Sloveni, tumaceno je na razlicite nacine. Najvjerovatnija pretpostavka je da ono potice od rijeci slovo, sloviti, sto znaci rijec, govoriti. Prema tome, Sloveni su narod koji govori jezikom koji se razumije .Postoje razlicita misljenja I o mjestu pradomovine Slovena. Po jednima, treba je traziti u danasnjoj zapadnoj Ukrajini. Po drugima, to je teritorija od Visle do srednjeg Dnjepra. Po najnovijoj, podunavskoj teoriji, Sloveni se smjestaju u sredwe Podunavlje I istocno od njega. O tome kakva je ta teritorija bila moze se zakljucivati na osnovu leksike zajednicke svim slovenima, pa se tako moze tvrditi da su sloveni narod voda I suma. Stari Sloveni bili su okruzeni baltickim plemenima na sjeveru, Irancima na jugoistoku, Tracanima na jugu, Ilirima na jugozapadu I Germanima na zapadu.Sloveni su u najblizim kontaktima bili sa Irancima I baltickim narodima (Litvanci, Letonci, I Prusi)

Slovenska religija je malo poznata zato sto nije stvarala knjizevnost (kao npr. skandinavske EDE). O njoj znamo na osnovu starih izvora I na osnovu analize narodnih vjerovanja. Prokopije je rekao da oni vjeruju u jednog boga, tvorca munje. To je bog Perun. Ali, iz drugih izvora znamo I za druge bogove: SVETOVID (BOG RATA, ZASTITNIK POLJA. SMATRA SE DA JE VIDOVDAN OSTATAK SJECANJA NA NJEGA, ALI I BIJELI VID IZ MITOLOSKIH PJESAMA), SVAROG (BOG VATRE), DABOG, BOG SUNCA- PO CAJKANOVICU, NAS VRHOVNI BOG; VOLOS- BOG STADA. DO DANAS SU SE OD NIZIH BOZANSTAVA SACUVALE: VILE, SUDJENICE, VUKODLAKE, ZDUHACE… Stare slovenske bogove potisnula je hriscanska vjera, ali niza paganska bozanstva nastavila su da zive kao dio religije do danas.

3

Paznju stranaca Sloveni su izazivali bijelom puti, plavom kosom I visokim stadom. Vizantijski istoricar SIMOKATA pise da su tri slovenska mladica pobjegla u Trakiju noseci kitare. Tako se o Slovenima govori kao o narodi koji voli pjesmu I muziku. U starim izvorima Sloveni se prikazuju I kao slobodni, nezavisni, ponositi, neslozni… PSEUDO-MAVRIKIJE GOVORI O DOBRIM I LOSIM OSOBINAMA SLOVENA, O NJIHOVOM COVJEKOLJUBIVOM ODNOSU SA ZAROBLJENICIMA, SLOVENSKIM ZENAMA (KOJE SU *CESTITE IZVAN SVAKE PRIRODE) I KOJE SU BESKRAJNO ODANE MUZEVIMA. PISE I DA STANUJU U SUMAMA, RIJEKAMA.

O SLOVENIMA SE KAZE DA SU BILI I NESLOZNI I NEORGANIZOVANI. STARI PISCI IDEALIZOVALI SU SLOVENE. Na slican nacin kasnije o Slovenima pise Herder, koji je primjetio da oni zauzimaju vise mjesta u geografiji, nego u istoriji. I francus Kont pise o Slovenima I vidi ih kao narod na medji I istice njihovu istrajnost.

4. SRBI U RANOM SREDNJEM VIJEKU ; IME, SEOBE, PRVA SRPSKA DRZAVA, PRVA DINASTIJA, USPON ZETE, DOBA RASKIH VELIKIH ZUPANA.

O ranom srednjem vijeku Srba govorimo na osnovu pisanja tudjih pisaca, ali I na osnovu sopstvenih izvora.Etimologija imena Srbi nije objasnjenja. To ime donijeli sui z stare postojbine. Postoji jos jedan narod koji nosi isto ime. (Luzicki Srbi, ostatak nekada mocnog naroda). Kod antickih pisaca ime Srbi javlja se I prije pojave Slovena. (kod Ptolomeja – narod izmedju Kavkaza I Volge).

Tokom 6. I 7. vijeka, Sloveni su presli granicu Rimskog carstva I preplavili Balkansko poluostrvo. Car Konstantin Porfirogenit govori o seobi Srba I Hrvata. (Po nejmu Srbi su se doselili na Balkan, kao vec organizovani narod sa vlastitim vladarom. Oni su dosli ne kao osvajaci, nego na poziv cara Iraklija. Srbi su se najvjerovatnije doselili oko 62o. dosavsi sa sjevera iz kraja Bojka. Prilikom seobe narod se podijelio pa je jedan brat otisao na jug a drugi ostao u staroj postojbini. Onaj dio koji se doselio na Balkan nije se odmah tu nastanio, posto im se nije dopalo u Serviji, naselili su se u podrucju izmedju Save I Jadranskog mora, koja su prethodno opustosena od strane Avara. )

Srbi se kao poseban narod na Balkanu prvi put pominju 622. u Analima franackog kraljevstva, pod imenom Sorabi. Za njih se kaze da zauzimaju veliki dio tadasnje Rismek provincije Dalmacija. U vizanstijskim izvorima pominje se srpski narod u Maloj Aziji. O srpskim zemljama u ranom srednjem vijeku sa najvise pojeinosti govori KONSTANTIM PORFIROGENIT.

Prva srpska drzava bila je nastavak drzave srba koju su imali u prapostojbini. Prva dinastija potice od neimenovog vladara koji je doveo narod na jug. O prva dva vijeka njihovog zivota na Balkanu ne zna se gotovo nista. O prvom srpskom vladaru Viseslavu zna se samo kako se zvao. Poslije njega slijede Radoslav, Prosigoj I Vlastimir koji je vladao sredinom9 vijeka. S Vlastimirom dolazi period o kojem se nesto vise zna. Taj dio istorije traje od Vlastimira do njegovog praunuka Caslava. Iz tog vremena najvazniji vladari su Vlastimir, njegov sin Mutimir koji je vladao u doba Cirila I Metodija I Caslav, posljednji poznati vladar iz nase prve dinastije. Srbi su tada bili okruzeni mocnim imperijama: Vizantijom I Bugarskom. Vizantija je htjela Srbiju drzati u vazalnom polozaju, a Bugarska da je osvoji I ukljuci u svoje carstvo. Glavnu saadrzinu nase istorije od Vlastimira do Caslava cini stalna borba sa Bugarskom. Za vrijeme Caslava dolazi do prvog pustosenja srpske drzave za koje zna istorija, od strane Bugara I cara Simeona. Caslav tada postaje obnovitelj srpske drzave. On je pod svojom vlascu ujedinio srpske zemlje. Bio je najznacajniji vladar prve srpske dinastije. O njegovom kraju ne zna se mnogo. Po podacima iz ljetopisa popa Dukljanina izveden je zakljucak da je poginuo u borbi sa Madjarima. Time se ugasila prva srpska dinastija.

Prvi dukljanski vladar o kome se dosta zna je Sv. Jovan Vladimir. O njemu u ljetopisu popa dukljanina nalazimo pricu o tragicnoj ljubavi Vladimira I Kosare, kao I o njegovoj mucenickoj smrti. Ustanak u Zeti izbio je u 11. vijeku. Vodja mu je bio knez Stefan Vojislav koji je oslobodio Zetu od Vizantije. Njega je naslijedio sin Mihajlo koji je od pape dobio titulu kralja. Mihaila je naslijedio sin koji je osvojio I Bosnu I Rasku, a to je Bodin. Poslije Bodinove smrti Zeta ulazi u dugu agoniju koja ce trajati do Stefana Nemanje, koji je Zetu prisajedinio Raskoj.

Raska se izdize u vrijeme opadanja Zete. Ona je neposredna nasljednica istocne oblasti Srbije kneza Caslava. Vladari Raske nosily su titulu velikog zupana. Prvi u nizu zupana zvao se Vukan. Iza njega slijede Uros I, II Desa, Belos, Tihomir I posljednji Stefan N. Drzava se nalazila izmedju Ugarske I Vizantije. Vizantijski car postavljao je I smjenjivao raske zupane. Srbija se protiv toga borila. I u toj borbi saveznik je bila Ugarska. Doba raskih velikih zupana uvod je u nemanjicku epohu. Stefan Nemanja je posljednji u nuizu novih vladara.

5. Poceci umjetnosti kod Srba, uticaji istoka I zapada, dva tipa crkvenih gradjevina, poceci slikarstva. Najznacajniji spomenici: Crkva Svetog Petra I Pavla, Crkva Sv. Mihaila u Stonu.

Stabilizovanjem prilika, narocito poslije pokrstavanja dolazi do priblizavanja Slovena okolnom grckom I romanskom stanovnistvu. Jedan od rezultata ovog procesa bio je obnova gradjenja crkava. U tome je prednjacilo romansko stanovnistvo u dalmatinskim gradovima. Novi spomenici otkrivaju teznje svojih tvoraca da se usklade sa savremenim umjetnickim tendencijama izrazenim u okolnom svijetu. Do kulturne obnove doslo je I na Istoku I na Zapadu. U Vizatiji se javlja kao makedonska (po makedonskoj dinastiji) a u zapadnoj Evropi kao karolinska (franacka dinastija Karolinga) renesansa. Uticaji su u nase krajeve dolazili iz oba pravca. Medju gradjevinama izdvajaju se dva

4

osnovna tipa: CRKVE SA CENTRALNOM OSNOVOM ILI ROTONDE I CRKVE SA PRODUZENOM OSNOVOM. Najtarija crkva sa centralnom osnovom je crkva sv. Tripuna u Kotoru. Tom tipu pripada I crkva Sv. Petra I Pavla u Novom Pazaru. Nastala je u 9 ili 10. vijeku. To je najznacajnija gradjevina prednemanjickog tipa. Bila je sjediste raske eparhije. U njenoj osnovi je rotunda sa upisanim cetvorolistom. N asredisnjem prostoru uzdize se kupola, a sredisnji dio crkve , osim sa istoka opasan je niskim kruznim hodnikom. Njene uzore treba traziti u ranijem vizantijskom graditeljstvu. Crkva je zivopisana , sacuvani su fragmenti tri sloja fresaka: iz vremena gradnje, iz 12. I 13. vijeka. Najstariji sloj pripada vizantijskom provincijskom slikarstvu.

Mnogo je rasprostranjeniji drugi tip crkve. One preovladjuju u Primorju, u romanskim gradovima I u Hrvatskoj. Njaznacajnija jednobrodna gradjevina sa kupolom je Crkva sv. mihaila u Stonu. Nju je podigao I zivopisao zetski knez Mihailo. Narocito paznju privlaci njen zivopis. Freske nose ranoromanicke stilske osobine, srodne su slikarstvu benediktanskih manastira u Italiji I imaju slicnosti sa francuskim freskama 12. I 13. vijeka. Radojcic je ukazao na srodnost tih fresaka sa Ljetopisom popa Dukljanina.

6. DRZAVA NEMANJICA, FORMIRANJE SRPSKE POLITICKE I KULTURNE INDIVIDUALNOSTI : STEFAN NEMANJA, STEFAN PRVOVENCANI, SVETI SAVA

Djelatnost Stefana Nemanje, Svetog Save, Stefana Prvovencanog oznacava preokret u nasoj istoriji. To je konstitutivni period nase srednjevjekovne culture, doba kada se formira srpska individualnost na svim planovima nacionalnog zivota: politickom, vjerskom, kulturnom, umjetnickom, doba stvaranja jedinstvene srpske drzave, samostalne crkve, doba pocetaka srpkog prava, srpske knjizevnosti, nacionalne I drzavne ideologije.

Stefan Nemanja bio je poslednji u nizu raskih zupana I rodonacelnik dinastije vladara, koji sup o njemu nazvani Nemanjici. Rodjen je u Ribnici, bio je najmladji od cetvorice brace. Njegov politicki uspon pocinje kada je vizantijski car Komnin na vlast u Rasku doveo Nemanju I njegova 3 brata. Zza velikog zupana odredio je Tihomira, dok su ostala trojica bili udioni vladari. U Nemanjinu oblast ulazilo je podrucje Ibra, Toplica I Dubocica. U borbi oko vlasti Nemanja je izasao kao pobjednik. Tihomir je po svemu sudeci poginuo, dok su ostala dvojica prihvatila njegovu vlast.

Osnovne teznje njegove vlasti bile su oslobadjanje od vizantijske zavisnosti I uvecanje teritorije. Prvi pokusaj zavrsio se neuspijehom, pa se morao predate caru koji ga je u trijumfalnoj povorci odveo u Carigrad. Od tada pa do Komninove smrti Nemanja ostaje vijeran vazal. Nakon smrti, kada su se promijenile politicke prilike u Vizantiji, usljed unutrasnjih trvenja, Nemanja je iskoristio priliku da se oslobodi zavisnog polozaja I da postepeno zagospodari najvaznijim srpskim teritorijama (Teritorije oko Velike I Zapadne Morave, Kosovom, Metohijom) I da Raskoj prisajedini Zetu. Od starih srpskih zemalja jedino je Bosna ostala izvan okvira Nemanjine drzave.

Znacaj Stefana N. ne iscrpljuje se samo u tome sto se oslobodio strane dominacije, sto je ujedinio srpsku zemlju I stvorio jedinstvenu drzavu. On je tezio da uspostavi institucije koje ce njegovu tvorevinu uciniti trajnom, a u tom pravcu njegovo djelo su nastavili sinovi. Nov stil vladanja ogledao s eu podizanju manastira. Nemanja je sazidao manastir Sv. Nikole kod Kursumlije, Djurdjeve stupove kod Novog Pazara, Studenicu, zajedno sa Savom Hilandar.

Djelo Stefana Nemanje dovrsili su njegovi sinovi : Stefan I Sava. Oni su iskoristili medjunarodne prilike. Nadmoc Zapada nad Istokom odrazla se u politickoj orijentaciji Prvovencanog, sto je pokazala I njegova druga zenidba, kcerkom mletackog duzda. Najvazniji dogadjaj bio je proglasenje Srbije za kraljevinu 1217. Legat rimskog pape ovencao je Stefana kraljevskom krunom. Tada je dovrsen rad Stefana Nemanje na uspostavljanju samostalnosti srpske drzave. Dok se za politicko priznanje islo na Zapad, za priznanje vjerske samostalnosti islo se na Istok, jer je srbija bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije. Sveti Sava je u NIKEJI DOBIO PRIZNANJE AUTOKEFALNOSTI SRPSKE CRKVE I postao prvi arhiepiskom 1219. On je proveo dosljednu organizaciju crkve: protjerao je grcke arhiepiskope I postavio srpske, osnovao nove arhiepiskopije, uspostavio arhiepiskopije sa sjedistem u pogranicnim mjestima. Na taj nacin ucvrscene su dvije institucijre: drzava I crkva. Prvo sjediste arhiepiskopije bilo je u zici, a zatim je premjesteno u Pec. Te su institucije odigrale kljucnu ulogu u nacionalnoj I kulturnoj homogenizaciji srpskog naroda. U knjizevnosti I umjetnosti obrazuje se ideologija Nemanjica, u cijoj su osnovi licnosti utemeljivaca dryave I crkve, Nemanja I Rastko.

7. RASKI STIL U ARHITEKTURI: PREOKRET U UMJETNOSTI: DJURDJEVI STUPOVI, STUDENICA, HILANDAR, ZICA, MILESEVA, SOPOCANI, GRADAC

Stefan Nemanja I njegovi sinovi emancipovali su drzavu od Vizantije, ali su na kulturnom planu vezali Srbiju za Vizantiju. Velika epoha srpskog graditeljstva pocinje od nastanka manastira Djurdjevi stupovi, izgradjenog oko 1170. Preokret u arhitekturi dogodio se u Nemanjino doba.Tradicija zaduzbinarstva nastavice se I poslije Nemanje. Crkve I manastire gradili su svi vladari, clanovi vladarskih porodica, a kasnije I bogati gradjani. Doslo je do ukrstanja istocnih I zapadnih elemenata. Vizantijska obiljezja prevladala u u osnovi I ustrojstvu prostora, kube ima vizantijski oblik. Gradjevina ima romanicko lice, romanicki plan I romanicke obrade. To ukrstanje zapadnih I istocnih elemenata predstavlja bitno obiljezje raske skole. Osnovna karakteristika ovog stila je jednobrodna zasvedena građevina s jednim kubetom. Sa zapadne strane se obično nalazi priprata, dok se s južne i sjeverne nalaze niža odjela, obično pevnički transept i paraklisu. Vanjska obrada crkvenih građevina je

5

izvršena u romanskom stilu, što ukazuje na izravne veze s Primorjem odnosno majstorima iz gradova sa istočne obale Jadrana (Kotor, Dubrovnik i drugi) koja se nalazila pod kontrolom Nemanjića. Za ovu epohu u arhitekturi je vezano i tzv. zlatno doba srpske slikarstva koje počinje sa živopisanje Đurđevih Stupova oko 1175. godine i završava se sa Gradcem oko 1275. godine, a svoj vrhunac doseže u Sopoćanima. Poslije ovog perioda, nastupio je tzv. Vardarski stil sa svojim freskoslikarstvo, koji se razvija pod utjecajem Renesanse Paleologa.

DJURDJEVI STUBOVI: Manastir je podigao veliki župan Stefan Nemanja u prvim godinama posle stupanja na presto velikog župana (izgradnja je završena 1171. godine a crkva je oslikana oko 1175. godine. Drugi ktitor manastira bio je kralj Dragutin koji je dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu. Po vanjskom izgledu hram je jednobrodna crkva s trodelnim oltarskim prostorom. U prednjem dijelu crkve nalazila su se dvije visoke kule - STLP (stupa) što je cijeloj građevini davalo romanički izgled.

STUDENICA: Bogorodičina crkva je jednobrodna crkva s kupolom. Na njenom istočnom kraju je trostrana apsida, a na zapadnom je kralj Radoslav dozidao veliku pripratu. Na sjevernoj i južnoj strani su predvorja. Fasade su izgrađene od blokova bijelog mramora. Iznutra je crkva obložena tufom. Izvana gledano, u crkvi se skladno miješaju romanički i vizantijski stil.

HILANDAR:

MILESEVA: Mileseva je zaduzbina kralja Vladislava, koji ju je podigao prije nego je postao kralj. U ovaj manastir je prenio mosti sv. Save, tu se Tvrtko K. krunisao za kralja Srbje I Bosne, a Stefan Vukcic Kosaca ce u Milesevi dobiti titulu hercega sv. Save. Graditeljski pripada raskoj skoli, predstavlja jednobrodnu gradjevinu s kubetom koje se uzdize na kockastom postolju.

SOPOCANI: jednobrodna gradjevina sa polukruznom oltarskom apsidom, centralni prostor bocno je prosiren dvjema pravougaonim pjevnicama, na zapadnoj strani podignuta jue prostrana prioprata sa dvije bocne kapele, nad sredisnjim dijelom uzdize se kupola sa osam prozora, postavljena na kockastom postolju. Spolja crkva lici na baziliku. Stradala je I bila obnovljena vise puta.

8. SRBIJA U 13. VIJEKU, ZLATNO DOBA SRPSKOG SLIKARSTVA

Trinaestri vijek je veliki vijek srpske culture, vijek koji je donio najvece domete u svim oblastima kulturnog stvaralastva, a narocito u knjizevnosti I umjetnosti. Temelji su udareni u posljednjim decenijama 12. vijeka I pocetkom 13. vijeka. Proglasenjem kraljevine I autokefalne crkve dovrseno je konstituisanje srpske politicke I kulturne nezavisnosti . Utemeljivaci drzave I crkve postali su kultne licnosti. Steefan Prvovencani umro je 1227. U narednih pedeset godina vladala su njegova tri sina: Radoslav do 1234. Vladislav do 1243. I Uros 1243. do 1276. Prva dva sina pokazala su se kao slabi vladari. Radoslav je vodio progrcku politiku. Vladislav je vladao oslanjajuci se na bugarsku, ali kada je moc Bugarske skrsena uslijed tatarske invazije na presto je dosao Uros 1. Ozenio se francuskinjom, Jelenom Anzujskom. Njegova politika bila je prozapadna. Srbija u doba nasljednika Stefana Prvovencanog stagnira. Nijedan od njegovih sinova nije vodio ekspanzionisticku politiku, niti su to mogli u tadasnjem odnosu snaga na balkanu. Znacajni rezultati postignuti sun a unutrasnjoj konsolidaciji zemlje, u snaznom razvoju privrede, kao I u umjetnosti I knjizevnosti. U vrijeme kralja Urosa doslo je do razvoja rudarstva. Prvi vladar koji je poceo da koristi rudarsko prirodno bogatstvo bio je Uros. Iz Njemacke je doveo Sase koji su bili rudari poznati citavoj srednjovjekovnoj Evropi. Prvi rudnik otvoren je u Brskovu, drugi na planini Rudniku, zatim u Novom Brdu. Vadjeni su: srebro, olovo, gvozdje, bakar. Vladari Srbije poceli su kovati vlastiti novac. Bronzani novac poceo je da kuje Radoslav, a srebrni Uros. Srebrni novac pravljen je po uzoru na mletacki.

Period od Nemanjinih Djurdjevih stupova zivopisanih oko 1175 do manastira radac, zaduzbine kraljice Jelene, podignutog oko 1275 predstavlja prvi veliki vijek u istoriji srpske umjetnosti, prije svega arhitekture I slikarstva. Vrhunac arhitekture je Nemanjina Studenica. Srpsko slikarsto u ovm periodu dostiglo je vrhunac u svom razvitku. U to vrijeme podignuti su manastiri sa najljepsim freskama> Mileseva kod Prijepolja *Vladislav(, Moraca *knez Stefan), Hram Svetih apostola u Peci *Arsenije) I Sopocani (zaduzbina kralja Urosa 1 ). Freske u tim manastirima ucinile su 13. vijek najvecim vijekom u istoriji naseg slikarstva.

Jedan istoricar naseg srednjeg vijeka nazvo je slikaskarski stil 13. vijeka monumentalnim. Monumentalnost I plasticnost jesu glavna umjetnicka obiljezja tog slikarstvaNjegovu duhovnu osnovu cini dozivljaj svjetlosti. 13. vijek je vijek svjetlosti. Teznja ka neprirodnoj, bozanskoj svjetlosti karakteristicna je posebno za slikarstvo Sopocana. To slikarstvo slijedi tradicije klasicne helenisticke umjetnosti.

Mileseva: nastavljena je ikonografija Nemanjica. na juznom zidu je lik Vladislava, na sjeveroistocnom dijelu likovi Nemanje, Sv. Save, Stefana Prvovencanog, Radoslava, Vladislava. Tu je prvi put prikazano horizontalno genealosko stablo Nemanjica. Likovi Vladislava I Sv. Save radjeni su za njihova zivota I to su najbolji portreti naseg slikarstva 13. vijeka. U Milesevi se najbolje ocuvalo slikarstvo dva stila: jednog sa freskama na zlatnoj, zutozelenoj pozadini, a drugo na plavoj pozadini. Pozadina fresaka presvucena je tankim zlatnim listicima, s anacrtanim malim kvadratima, koji djeluju kao kockice mozaika. Namjera je bila da se stvori utisak da je cjelina u skupocjenom mozaiku, kako bi nalikovala na vizantijske mozike. Freske na plavoj pozadini, vise su nmonaskog karaktera I blize su realisticninm shvatanjima. Smatra se da je posrijedi uticaj dvije tradicije vizantijskog slikarstva: dvorskog I monaskog. Od slikarskih kompozicija dobro su sacuvane komp. iz jevandjelskog ciklusa: BLAGOVIJESTI, RODJENJE, SRETENJE, CVIJETI, MOLLITVA U GETSIMANSKOM VRTU, SKIDANJE SA KRASTA, MIRONOSNICE NA HRISTOVOM GROBU. Posljednje dvije spadaju u vrhunac slikarstva 1. vijeka. U obradi detalja dolazi do izraza lirizam kao dominantno obiljezje stila, osjecanje ljupokosti I njeznosti (skidanje sa krsta: detalj kad amajka pridrzava vrhovim prstiju ruku sina, oslonivsi obraz na njegovu nadlanicu… mironosnice: monumentalna figura Bijelog andjela.

6

Ova tradicija nastavlja se I u manastiru Moraca, zaduzbini kneza Stefana. Manastir je jednobrodna gradjevina sa kupolom I portalima u romanskom stilu. U oltarskom dijelu sacuvane su freske iz 1260. Izdvaja se ciklus iz zivota sv. Ilije. Poebno je lijepa predstava svetog Ilije u pustinji dok mu gavran donosi hranu.

Crkva sv. Apostola u Peci je arhiepiskopska gradjevina. Zamisao o podizanjuu poticu od Sv. Save, ali ju je podigao Arsenije, 30ih godina. U drugoj polovini 13. vijeka postala je srediste srpske arhiepiskopije. To je jednobrodna gradjevina sa kupolom. Medju kompozicijama izdvajaju se DEIZIS U OLTARSKOM DIJELU SA 3 OGROMNE FIGURE: HRIST U SREDINI, BOGORODICA I Jovan krstitelj I MONUMENTALNO VAZNESENJE U KUBETU SA LIKOVIMA BOGORODICE I ANDJELA.

Vrhunac slikarstva cine freske u manastiru SOPOCANI. Podigao ga je kralj UROS 1 izmedju 1263 I 1268. Freske u naosu najvisi su umjetnicki izraz u kompozicijama sa zlatnom pozadinom. U slikama ima narativnih elemenata. Glavni majstor je nepoznat. Korpulentne figure blagih gestova, smirenih izraza lica, nalaze se u prvom planu kompozicija, ciju vvertikalnu I horizontalnu osu pokrivju Hristos ili Bogorodica. Nacin slikanja je temperamentan, Slobodan, brz. U koloritu preovladjuju zeleno ljubicasti ili zeleno ruzicasti tonovi na zuto zelenoj pozadini. Nslikane su scene iz biblijskih prica: o strasnom sudu, prekrasnom Josifu, zrtvi Svramovoj, a biblijsku tematiku dopunjuju prizori: Pricesce apostola, Poklonjenje agnecu, Silazak sv. Duha, scene iz Hristovog zivota, scene iz istorije Srbije: Smrt Ane Dandolo. Najznacajnije kompozicije su: USPENJE BOGORODICE, RODJENJE HRISTOVO. (Bogorodica je prikazana na odru, sa dvije simetricne skupine apostola sa strane. Arhitektura ima istaknut znacaj, prikazana je zgrada na cijoj terasi placu zene)… (rodjenje hristovo: paznju privlace realisticni detalji: scena sa dva pastira, zatim sredisni prizor kupanja Hrista. U kompoziciju su uneseni I natprirodni detalji kao sto su andjeli ognjenih krila koji lete u nebo.)

GLAVNE ODLIKE MONUMENTALNOG SLIKARSTA SU: izrazita plasticnost u oblkovanju ljudskih figura I promjene u nacinu komponovanja scena: uvodjenje velikog broja likova, novine u gradjenju prostora na slici; arhitektura u pozadini dobija vise prostora, izrazita teznja d akompozicije budu vecih razmjera, tako da prekrivaju velike povrsine zida (Uspenje Bogorodice; cijeli zid.

10. Sveti Sava kao centralna licnost srednjovjekovne culture: prosvjetitelj, pisac, diplomata, ktitor, zakonodavac.

. Sveti Sava je u NIKEJI DOBIO PRIZNANJE AUTOKEFALNOSTI SRPSKE CRKVE I postao prvi arhiepiskom 1219. On je proveo dosljednu organizaciju crkve: protjerao je grcke arhiepiskope I postavio srpske, osnovao nove arhiepiskopije, uspostavio arhiepiskopije sa sjedistem u pogranicnim mjestima. Na taj nacin ucvrscene su dvije institucijre: drzava I crkva. Prvo sjediste arhiepiskopije bilo je u zici, a zatim je premjesteno u Pec. U tom periodu pocinje samostalan razvoj srpskog prava, na osnovu crkvenog I svetovnog prava dobijenog preko Vizantije. Sveti Sava je prvi srpski zakonodavac. Prvi pravni akt u istoriji Srbije je osnovacka povelja manastira Hilandar, koja se javlja u dvije verzije: jednoj ciji je izdavac Stefan N, a u drugoj njegov sin Prvovencani. Od Svetog Save poticu I nasi prvi manastirski pravilnici: ustavi ili tipici: Hilandarski, Karejski, Studenicki, koji su posluzili kao osnova za regulisanje monaskog zivota u srpskim manastirima. Sava je autor najopseznijek kodeksa u srednjovjekovnoj Srbiji, Nomokanona. Nakon dobijanja autokefalnosti Sava se zadrzao u Solunu, gdje je napisao N. ili Zakonopravilo ili Krmciju. Ovaj Nomokanon prihvacen je I od strane drugih pravoslavnih Slovena.

11. Dubrovnik I Srbi kroz istoriju

Dubrovnik je u toku cijele svoje istorije bio samostalne gradske republike bio u najtjesnjim odnosima sa srpskim zaledjem. Teritorija Dubrovnika bila je posjed srpske zemlje, pa su Dubrovcani za njeno koriscenje srpskim vladarima placali poseban danak: mogoris. Od ostalih tribute koje su dubrovcani placali Srbiji najvazniji je srpski dohodak placan za trgovacke povlastice koje je republika uzivala na teritoriji Srbije. Postojale su I druge mnogostruke veze. Tako sun a primjer Srbi imali svoje cinovnike u Dubrovniku koji su naplacivali carinu od soli, jer je od te trgovine Dubrovnik ubirao velike prihode. Odnosi medju Dyubrovnikom I Srbijom bili su uglavnom dobri, ali u doba kralja Urosa doslo je do njohovog pogorsanja, izbio je cak I rat u kome je Dubrovnik sklopio savez sa Bugarskom. Cilj je bio da Bugarska pokori Srbiju I d aiz nje protjera Dinastiju Nemanjica. Ali kada to nije uspjelo, Dubrovnik he nastavio politiku dobrih osnosa sa Srbijom. Razlog sukoba bili su vjerski odnosi, to jest pitanje vjereske vlasti nad katolicima u Srbiji (Srbija je imala veliki broj katolika, a Srbi su njegovali dobre odnose s njima, narocito u vrijeme kralja Uros cija je zena bila katolkinja. Katolici u Srbiji bili su pod jurisdikcijom Barske arhiepiskopije, a do sukoba sa Dubrovnikom doslo je usljed toga sto je Dubrovnik osporio prava Barskoj arhiepiskopiji I istakao da Dubrovacka arhiepiskopija bude nadlezna za katolike u Srbiji, u cemu je dobio podrsku pape. Uros to nije mogao dozvoliti, a pobunili su se I sami katolici u srpskom pomorju. Spor oko ovoga zavrsen je tako sto je ostalo staro stanje. U doba Stefana Decanskog, izgubljene su teritorije Stona I Peljesca. Oko ovih teritorija kasnije su vodjeni ratovi, ali bez uspjeha. Dusan se kasnije nagoio sa Dubrovcanima: ustupio im je ove oblasti na koristenje, a oni su placali tribute poznat pod imenom stonski dohodak.

7

12. Srbija za vladavine kralja Milutina. Novine u upravljanju zemljom.

Srbija u doba Milutina obuhvata epohu od posljednje cetvrtine 13. vijeka I prve dvije decenije 14. vijeka. To je vrijeme novog politickog uspona Srbije. Politicki uspon pratio je privredni uspon, a umjetnosti nakon male stagnacije dolazi do procvata. Centralna licnost u to doba bio je mladji sin kralja Urosa, Milutin. Medjutim, on na pocetku vladavine nije bio jedini vladar u zemlji. U tom period Srbija je imala dva kralja: Dragutina I Milutina. Najprije je na vlast, nasilnim putem dosao Dragutin posto je uz pomoc Madjara svrsgnuo oca. Protiv njega bili su I crkva I majka Jelena. Ova vladavina okoncana je neuspjehom: posto je slomio nogu poslije pada sa konja, sto je shvatio kao bozju kaznu za grijeh pocinjen prem aocu, odrekao se vlasti. Zzadrzao je smao sjeverne oblasti. U sporazumu izmedju dva brata usla je odredba da linija nasljedjivanja treba d aide preko Dragutina. Izmedju dva brata je I kasnije dolazilo do sukoba, sto je dovelo do podjele drzave. Dio drzave dodjeljen je na upravu I kraljici Jeleni (Zeta, Travunija, gornji Ibar), koja je takodje nastupala kao samostalan vladar. Cak su se javila I dva imena za drzavu: u jednom zapadnom dokumentu Dragutinova drzava nazivana je Srbijom, a Milutinova Raskom. Onim vladajucih licnosti na politiku drzave uticali su vlastela I Crkva. Vlastela je bila glavni factor nestabilnosti, jer se ona drzala licnih interesa. Crkva je bila glavni kohezioni factor, a medju njenim djelatnostima vodecu ulogu ima DANILO II, prvo iguman manastira Hilandar, zatim kao episkom anjski, pa humski, I na kraju arhiepiskop srpske crkve. On je nastavljac rada svetog Save I djelovao je kao ploliticar, ideology, ktitor, pisac. On je cetvrta velika licnost ovog doba.

Milutin je bio veliki drzavnik I vladar. Ali sto se tice njegovih moralnih osobina, ocjena istoricara nije povoljna (los covjek, surov, razmetljivac, hvalisavac). I prema zenama je bio bezobziran. Zenio je 4 puta, sto je protiv kanona srpske crkve. Svoju prvu zenu, kcerku tesalnskog despota, psoto mu je rodila sina Konstantina, vratio je ocu. Druga zena mu je bila kcerka ugarskog kralja s kojom je dobio kcerku Caricu. Kad je otjerao drugu zenu, uzeo je kcerku bugarskog cara, koja mu je rodila Stefana. Potom je taj brak proglasio nevazecim. Najcudniji je bio njegov cetvrti brak: sa kcerkom vizantijskog cara Simonidom, koja je imala 5 godina, dok je on bio starac. Poslije 18 godina u Srbiji Simonida je pobjegla poslije majcine smrti u Carigrad, ali je otac silov vratio. Usput je umakla pratnji I zamonasila se, ali joj je brat razderao monaski veo I dao je Milutinu.

Slicnu bezobzirnost Milutin je pokazivao I prem bratu: poslije Dragutinove smrti zaposjeo je njjegove prostore, pogazio odredbu o nasljedjivanju u bacio njegovog sina u tamnicu.

Na slican nacin ponio s ei prema sinu Stefanu: dok je bio mali dao ga je kao taoca tatarskom kanu, a kasnije kad je Stefan postao namjesnik u Zeti, digao je bunu protiv oca, ovaj ga je oslijepio I protjerao u Carigrad, a tek kasnije se smilovao. Medjutim, Crkva je bila na strain Milutina, proglasen je za sveca, pa su Nemanjici drugi put postali svetorodna loza.

U doba Milutina, dolazi do teritorijalnih osvajanja. Najveci uspjeh bilo je osvajanje Povardarja (prikljucivanje Makedonije). Nova prestonica postalo je Skoplje. Srbija tako postaje sredisnja sila na Balkanu.. Za Milutinovo vrijeme dogodilo s enekoliko promjena: Milutin spade u vladare zakonodavce. Najznacajnija je njegova reforma porote. Porota je stara institucija srpskog narodnog prava. Ako bi se porotnici zakleli da je osudjeni nevin, on bi bio oslobodjen. Dovoljan je bio jedan glas da se osudi. Milutin je reformisao sudski postupak: porotnici su morali iti iz staleza iz koje je okrivljeni, a ako je spor izmedju razlicitih staleza, porota je trebala biti pola-pola. Milutin je uveo najamnicku vosjku, uveo je pronije- pravo uslovnog zemljoposjeda za vojnicke zasluge , koji s enije mogao nasljediti. Od Vizatije je uvedena ustanova kefalija (poglavara koji upravljaju gradom I okolinom), uvode se vizantijske titule: logotet (kancelar, protovestijar-onaj sto upravlja finansijama…, uvedena je vizantijska etikecija-oponasa se gospodstvo, ceremonijal, raskos. Ove promjene nazivaju se VIZANTIZACIJA. Milutin je bio ktitor. Danilo II kaze da je vladao 40 godina I podigao 40 crkava. Najznacajnije su: BOGORODICA LJEVISKA, KRALJEVA CRKVA U STUDENICI, GRACANICA, NOVA CRKVA U HILANDARU.

13. STIL RENESANSA PALEOLOGA: VELIKO DOBA SAKRALNOG GRADITELJSTVA- BOGORODICA LJEVISKA, KRALJEVA CRKVA U STUDENICI, GRACANICA

Za razvoj umetnosti Milutinovog doba najznacajnije je osvajanje Makedonije i neposredna veza sa Carigradom i carskim dvorom.Renesanasa Paleologa jeste obnova helenizma, koju odlikuje pojava patriotskog ponosa i grcki tip obrazovanja. Carigrad je bio pun erudita i tamo su se stvarala mnoga velika umetnicka dela Istoka. Ovaj period karakterise individualizam , vedrina, punoca izraza sa malo odabranih detalja, a pored svega narativnost je glavna odlika. U istoriji srpske umetnosti ovaj period nalazi se nasuprot monumentalnog slikarstva i pokreta “svetlosti” u XIII veku. Renesansu paleologa karakterise svjezina, individualnost likova, vedrina prizora. Glavno obiljezje te umjetnosti je narativnost: slikari su kazivaci prica. freske I mozaici sluze kao ilustracija liturgije. Najvazniji spomenici te epohe u V. su: crkva svete Sofije u Trapezuntu, crkva Hristos na Kori u Carigradu…

BOGORODICA LJEVISKA: nastala na temeljima, stare porusene crkve; kombinacija trobrodne bazilike u osnovi i upisani krst u gornjoj konstrukciji; za vreme turske okupacije pretvorena je u dzamiju, a freske su bile prekrivene malterom; prelaz sa monumentalnog stila XIII veka na narativni stil XIV veka sto se tice fresko-slikarstva; strarijem (monumentalnom) stilu pripadaju freske “Sudjenje Hristu”, “Svadba u Kanu”, “Pricesce apostola”; istorijske kompozicije – portret kralja Milutina i velika povorka Nemanjica; narativni stil odlikuje se mnostvom malih scena, s malim figurama, po ugledu na minijaturno slikarstvo; “sve je podredjeno reci” - ilustracije tekstova iz Jevandjelja, scena iz romana “Varlam i Joasaf”, a jedan ciklus je nastao kao ilustracija beseda sv. Jeronima; freske “Hristovo rodjenje” i “Strasni sud” sa svojom razbijenom

8

kompozicijom i detaljima, predstavljaju narativni stil; komicni i ironicni tonovi i detalji u oslikavanju gresnika; na jednoj freski ima i pornografskih elemenata;

KRALJEVA CRKVA U STUDENICI: kapela sa jednostavnom unutrasnjom kompozicijom; freske nemaju ilustrativnu funkciju, vec su vise dekoracija; majstori nisu vise podredjeni tekstu, vec teze da izraze slozenost, odmerenost i ozbiljnost prizora i ljudskih figura; freska “ Rodjenje Bogorodice” predstavlja savrsenu simetriju i raspodelu likova u srpskom fresko-slikarstvu, jer se u sredini nalazi Ana (majka Bogorodice) a sa njene desne i leve strane nalaze se dva plana od po sest figura; “Vavedenje Bogorodice” ima svecani i teatralni karakter u predstavi Bogorodice koja se krece s horizontalnom osom u prtanji devojaka;

GRACANICA: predstavlja vrhunac u srpskom srednjovekovnom slikarstvu i arhitekturi; po tipu je vizantijska petokupolna crkva, s originalnim resenjima u odnosima izmedju kupola; centralna kupola se oslanja na cetiri stupca i izdize se iznad glavnog prostora crkve, oltarski prostor je na istoku, a na zapadu je unutrasnja priprata, a sa dve bocne strane na severu i jugu nalaze se bocni brodovi koji se zavrsavaju dvema posebnim kapelama; kasnije je dodata i spoljasnja priprata; njena posebnost je u dinamicnom i slozenom odnosu masa i geometrijskih odnosa, te zivopisnoscu spoljasnjeg izgleda; freske su dobro ocuvane i predstavljaju “jednu od najlepsih umetnickih celina XIV veka”; njihov rasored i teme prilagodjene su karakteru unutrasnjeg prostora manastira; istice se portret kralja Milutina i njegove poslednje zene Simonide, kojima andeli donose krunu kao znak zemaljske vlasti; takodje ovde je predstavljena prvi put vretikalna istorijska himnografija sa sesnaest portreta Nemanjica; obiluje freskama iz svestne istorije;u prvoj fazi gradjevine nalazi se 80 stajacih figura, u drugoj 150 poprsja svetitelja, 100 kompozijcija ilustracija velikih praznika, predstave Hristovih muka i cuda, parabole Svetog pisma, Bogorodicin zivot, zivot sv. Nikole....;“Strasni sud” i “Uspenje Bogorodice” obiluju mnostvom pojedinacnih epizoda i slika, za razliku naprimer od Sopocana; isto tako znacajne su freske “Silazak u had” i “Sv. Ilija”; freske obiluju fantasticnim prizorima ;Istaknuto mjesto zauzimaju portreti ktitora kralja Milutina I njegove zene Simonide, kojima andjeli donose krunu. Vazna je I vertikalna genealogija Nemanjica. Medju portretima izdvaja se porteret Sv. Jovana Pretece, freske iz ciklusa Hristovih muka, Strasni sud, Uspenje Bogorodice, silazak u Had, Sv. Ilija. Uspenje je prikazano sa mnostvom epizoda I pojedinacnih prizora.

15. SRBIJA NA VRHUNCU MOCI : STEFAN DECANSKI, DUSAN. PODJELA DRUSTVA, DIOBA CARSTVA, SMRT UROSA I KRAJ DINASTIJE, PORAZ NA MARICI

U ovom periodu nastavlja se teritorijalna, politicka I ekonomski ekspanzija Srbije zapoceta u doba kralja Milutina. Doba Stefana Decanskog karakterisu ratovi I unutrasnje politicke krize. Najveca kriza nastala je nakon Milutinove smrti. Tada je doslo do borbe za presto izmedju: KONSTANTINA – Milutinovog starijeg sina, Stefana I Vladislava- Dragutinovog sina. Stefan je izasao kao pobjednik iskoristivsi svoju sljepocu. Skinuo je zavoj I objavio da mu je vid vratio Sv. Nikola. Ostao je upamcen kao Decanski, po manastiru koji je sagradio. Tada su izgubljeni Hum, Ston I Peljesac I granica se pomjerila ka istoku. Glavni pravac srpske ekspanzije je bio prema Bugarskoj I Vizantiji. Bugarska je porazena u bici kod Velbuzda 1330. u kojoj se najvise istakao Dusan. Poslije toga Grci su suzbijeni iz Makedonije. Stefan Decanski je ostao upamcen kao mucenik jer je postradao I od oca I od sina. Dusan je tada bio namjesnik u Zeti I pobunio se protiv oca. Decanski je pobijedjen I atocen u Zvezan gdje je I okoncao zivot.

Stefan Dusan bio je markantna licnost, visok I snazan. Djetinjstvo I mladost je proveo u Carigradu. Njegova Zena Jelena neposredno je ucestvovala u drzavnoickim poslovima.Dusanova osvajacka politika bila je usmjerena ka Vizantiji. U prvom krugu osvajanja zaposjeo je Prilep, Ohrid. Novi talan osvajanja pokrenuo je gradjanski rat u Vizantiji I tada je Jovan Kantakuzin zatrazio Dusanovu pomoc. Dusan je osvojio Albaniju, preostale dijelove Makedonije I Halkidikii Trakiju. Dusan I Kantakuzin su se tada sukobili I Dusan je sklopio savez sa njegovim protivnicima a Jovan je pozvao Turke iz Male Azije. Treci krug osvajanja Disanu je donio Epir, Tesaliju I carstvo je izbilo na Korintski zaliv. Tada se proglasio za cara Srba I Romeja 1346. na drzavnom saboru u Skopju I tada je Uros istovremeno proglasen za kralja. Podrsku je dobio od srpske, bugarske I ohridske autokefalne crkve. Na zapadu nisu podrzavali ovu akciju jer su jedinim carem smatrali Karla Veliko. Vizantijsci su takodje smatrali da je njihovo carstvo jedino praqvo rimsko. Kantakuzin nije priznavao novog cara, a Paleolog jeste. Bacena je anathema u Carigradu na srpsko carstvo. On je takodje podikao autokefalnost crkve na rang patrijarsije. On je najznacajniji zakonodavac medju srpskim vladarima, a nastavio je rad Milutina I Sv. Save. Njegov zakonik cine tri dijela- Justinijanov zakon, skracena verzija Sintagme Matije Vlastara I Zakonik cara Dusana. Donesen je saboru u Skopju 1349, a dopunjem 1354. Izvori zakonika su pravna tradicija Nemanjica, obicajsno pravo u rimsko pravo. Zakon je vazio za sve, pa I za cara. Medjutim, on nije jednak za sve, za isti tip prestupa postoje ralicite kazne. Serbi, po zakonu nisu smjeli d aucestvuju u saboru. Na onovu zakonika mogu se izdvojiti 4 socijalne kategorije:

1. vlastela – postojala je svjetovna I crkvena vlastela, svjetovnu su cinili korisnici povlastica, imala je obavezu da daje vojsku I placa porez na zemlju (soce). Razlikovali su se velika vlastella, mala vlastela, vlastelincici (svi su dobijali posjed) a djelili su se I na vlastelu bastinike (koji su nasljedjivali posjede) I vlastelu pronijare. Crkvena vlastela je bila kolektivni korisnih prava I povlastica. Nisu placali porez.

2. sebri – izdvaja se 5 kategorija- meropsi –zemljoradnici, vlasi- nomadiotroci-robovi, zavisne zanatlije I seoski popovi.

3. Gradsko stanovnistvo - gdje su postojale razlike medju ovim stanovnistvvom u razlicitim gradovima.

9

4. stranci – koji su se najvise bavili trgovinom I rudarstvom. Trgovci su bili najvise Dubrovcani, a rudari Sasi.

Dusan je uveo mnogo titular, postojali su drzavni I crkveni sabori, koji su pomogali caru u upravljanju drzavom. Tu su ucestvovali samo privilegovani stalezi. Postojale su zupe kao administratibvne jedinice na celu sa kefalijom. Pozni sredjni vijek karakterise opadanje politicke moci usljed unutrasnjih sukoba I dolaska Turaka. On pocinje diobom carstva I bitkom na Marici, a Zavrsava padom Smedereva.

Dusan je umro na jugu drzave spremajuci se na pohod na Carigrad. Uros je imao 19. godina kada je krunisan za cara. Vlast je u pocetku dobro funkcionisala. Dezintegracija je pocela sukobom u vladarskoj porodici. Uzurpator je bio Urosev polustric Simeon koji je smaostalno vladao u Tesaliji. I Jelena se osamostalila, ali nije usla u sukob sa sino. Vladala je u Serskoj oblasti. Njauticajniji medju vlastelom bio je Vojislav Vojinovic. Poslije njegove smrti u prvi plan izbijaju Mrnjavcevici. Uros je Vukasina uzeo za savladara I krunisoa ga kraljevskom krunom. Vukasin je vladao u Makedoniji, Ugljesa u Serskoj oblasti. Kasnije je Vukasin poceo da istupa samostalno I protiv cara I proglasio je Marka za mladog kralja. Ni raska vlastela nije prihvatala uzdizanje Mrnjavcevica. Tda su se pojavili Turci a Mrnjavcevici su podigli veliku vosjku ali u iznenadnom noncom napadu oba su izgubila zivot. Turcoi su zaposjeli veliki dio Makedonije, a Marko I braca Dejanovic su postali vazali. Nekoliko mjeseci poslije toga umro je Uros I ugasila se loza Nemanjica.

16. ARHITEKTURA I SLIKARSTVO- DECANI, PECKA PATRIJARSIJA, LESNOVO

U ovom period graditeljska djelatnost se prosiruje, ktitori nisu samo vladari, vec I vlastela. Javljaju se mnoge plemicke zaduzbine.

PECKA PATRIJARSIJA; Kompleks Pecke patrijarsije sastoji se od nekoliko gradjevina sazidanih u 13. I 14 vijeku. U sredini je crkva sv. apostola, na sjeveru crkva sv. Dimitrija, a na jugu crkva Bogorodice Odigitrije. Ispred tri glavne crkve je narteks koji ih povezuje u cjelicu. Prvu crkvu sagradio je arhiepiskop Arsenije 30 ih godina 13. vijeka, drugu arh. Nikodim 20 ih , a trecu arhiep. Danilo 30 ih god. 14. vijeka.

Prve dvije su jednobrodne gradjevine sa kupolom, a treca ima oblik sazetog upisanog krsta sa kupolom, koji s eoslanja na cetiri slobodna stupca. Narteks j izgradjem kao trijem s vojnim arkadama.

Freske iz svetih apostola pripadaju zlatnom dobu srpskog slikarstva. U crkvu sv. Dimitrija istice se ciklus o zivotu svetitelja I Rodjenje Bogorodicde, gdje je narocito poznata djevojka sa krcagom. U crkvi sv. Bogorodice O. izdvaja se ciklus iz zitija arhiepiskopa Arsenija I ktitorks akompozicija na kojoj je prikazano kako prorok Danilo privodi Danila 2 (koji drzi model crkve) Bogorodici.

LESNOVO: Crvu je 1341. sagradio veliki vojvoda, kasnije despot Jovan Oliver. Ima oblik upisang krsta sa jednim kubetom, a jos jedno kube iste velicine podignuto je nad narteksom. Izdvaja se veliki porteret Dusana I ktitorski portret.

Visoki Decani: ova crkva posvecena je Hrisu Pantokratoru, sagradjena je 1327. I 1337. I najveci ej nas manastir. Ima oblik trobrodne bazilike s kubetom. Na istocnoj strani je trodjelni oltarski proctor, na zapadnoj trobrodni narteks sa cetiri stuba. Njen graditelj je fra Vita Kotoranin. Kombinovani su vizantijski, romanicki I goticki elementi. Na bocnim stranama nalaze se izduzeni goticki prozori. Odlikuje se bogatom kamenom plastikom, koja s enalazi na prozorima I portalima. Na zapadnom portal prikazan je Strasni sud. Na zapadnoj strani prikazan je Sveti Djordje.Najpoznatija je skulptura lava na ulasku iz narteksa u naos. Izdvajaju se ikone svete Bogorodice I Sv. Jovana. POstoji najveci ansambl fresaka u srednjovjekovnoj Srbiji: 46 scena iz postanja, 43 iz stradanja… Medju freskama posebnu paznju privlaci Prica o premudrosti cija inspiracija lezi u paraboli iz prica Solomonovih.

17. POZNI SREDNJI VIJEK, OBLASNI GOSPODARI, LAZAR, MORAVSKA SRBIJA I KOSOVSKA BITKA.

Na sjeveru u raskim oblastima najmocnije veloze pocinju vladati samostalno: Balsici u Zeti, Nikola Altomanovic u Humskoj oblasti, Brankovic na Kosovu I knez Lazar u Pomoravlju I Podunavlju. Kao pretendent na srpski presto pojavio se Kotromanic, koji je bio u srosstvu sa Nmenajicima. On je u svaezu sa Lazarom pobijedio Altomanovica I uzeo humske zemlje. Onda se u Milesevi proglasio za kralja Srbljem I Bosne, a tu titulu ce drzati I kasniji bosanski kraljevi. Tada su se dvije drzave odredjivalke kao srpske: Kotromanjiceva I Lazareva I Brankoviceva.

Stvarnu obnovu drzave Nemanjica zapoceo je Lazar. On je sebe nazivao gospodarem Srblja I Podunavlja. Granica drzave se pomjera ka sjeveru, postaje Moravska Srbija, sa orijentacijom ka Savi I Dunavu. Lazar je zadrzao titulu kneza ali je svom imenu dodao Stefan. Ponasao se kao nasljednik Nemanjica, podizao je manastire, a I Milic aje bila u srodstvu sa Nemanjicima, jer je bila potomak Vukana. Lazar je izmirio srpsku I carigradku patrijarsiju. Udajom svojih kceri za mocne velikase poceo je da stvara neku vrastu porodicnog saveza. Prve bitke sa Turcima bile su uspjesne: izvojevana je pobjeda kod Plocnika I kod Bilece. Ali tada je Murat podigao vojsku I 1389. doslo je do bitke na Kosovu,15. juna. Milos je ubio Murata, nakon cega je na vlast dosao Bjazit, koji je izvojevao pobjedu, pogubio Lazara I vlastelu. Bitku su prezivjeli Brankovic I Vlatko Vukovic. Ova dva velika poraza u knjizevnosti su tumacena ovako: prvi kao kazna, drugi kao duhovna pobjeda. Knez Lazar je postao veliki

10

mucenik. Ali, Srbija je I poslije Kosova nastavila da postoji punih 70 godina. Bitka na Kosovu nije bila totalni poraz, kao sto je kasnije predstavljeno. Danas mnogi istoricari govore o nerijenom ishodu. Stefan I kneginja Milica primili su vazalni odnos, koji je trajao sve do bitke kod Angore 1402.

18. DESPOT STEFAN, KARAKTER NJEGOVE POLITIKE I DRZAVE. ELEMENTI HUMANIZMA I RENESANSE U DRZAVI NJEGOVOG VREMENA

Srbija je nakon Kosova nastavila da postoji kao drzava 70 godina. Stefan, nepunoljetni sin Lazarev I njegova zena Milica primili su vazalni odnos koji je trajao sve do bitke kod angore. (1402). kada je Bajazita porazio mongolski car. Stefan je na strani Turaka ucestvovao u mnogim bitkama, poput one na Rovinama kada je poginuo Marko ili kod Angore. Stefan je poslije Angore od vizantijskog cara dobio titulu despota, koja je presla na njegove nasljednike, pa se ovaj period u itoriji naziva I despotovinom. Izmedju Bajazitovih sinova je nakon njegove smrti doslo do sukoba za vlast, ali to Srbija nije sikoristila zbog unutrasnjih sukoba izmedju Stefana I nejgovog brata Vuka. Poslije haosa, ostali su Stefan I Djuradj koji su se izmirili. Stefan je priznao Djurdja za svog nasljednika. Kada se ugasila loza Balsica u Stefanovu despotovinu usla je I Zeta a Madjari su mu dali Beograd, tako da je on vladao teritorijom od Dunava do Jadranskog mora. Uspostavljao je ravnotezu izmedju Ugara I Turaka. U njegovoj licnosti javlja se nov tip vladara, onaj koji tezi da slomi feudalnu anarhiju I uspostavi apsolutnu vladavinu. U njegovo vrijeme Srbija dozivljava novi privredni rast, narocito u rudarstvu. Kao novi centar javlja se Novo Brdo. Stefan je donio I zakonik o rudarstvu, pa se I on svrstava u zakonodavce. Njegova vladavina predstavlja posljednju blistavu epohu u istoriji I kulturi Srbije. Po njegovom nalogu pocinje da radi I Resavska skola.

19. MORAVSKA SKOLA U UMJETNOSTI- RAVANICA, KALENIC, MANASIJA, FORTIFIKACIJSKA ARHITEKTURA: SMEDEREVO

Ovo vrijeme je posljednja velika epoha u istoriji nase stare umjetnosti, nazvana moravska skola. Ona obuhvata manastire izgradjene u posljednjim decenijama 14. I u prvim decenijama 15. vijeka, doba Lazara I njegovih nasljednika. Stil u slikarstvu nazvan je dekorativnim stilom. Njegove osobine su nova stilizacija oblika, fine proporcije, cizelirani detalji, insistiranje na dekorativnom. Kao takav, suprotan je objektivnim istorijskim okolnostima. To je profinjen stil, prozet kontemplativnim duhom isihazma, formiran u najtezem vremenu.

RAVANICA- podignuta oko 1375. a njen ktitor je knez Lazar. Ima oblik upisanog krsta sa 5 kupola, od kojih se sredisnja oslanja na 4 slobodna stuba. Crkva je bila opasana odbrambenim bedemom sa sedam kula. Bila je gradjena po uzoru na crkvu sv. Arhandjela u Prizrenu. Znacajna je po kamenoj plastici I skulpturama, koje su najbolje sacuvane na prozorima I rozetama. Oslikavanje je zavrseno oko 1385. Ravanica oznacava pocetak moravskog stila I dekorativnog stila. Na freskama je radilo nekoliko majstora. Medju freskama izdvajaju se Hristos lijeci slijepoga, Sveti ratnici, Uspenje Bogorodicce.

KALENIC- Podignut oko 1410. I spade u plemicke zaduzbine, njegov neimar je Bogdan. Izgradjen je u obliku sazetog trikonhosa, sa visokim kubetom na kockastom postolju. Bitna karakteristika ove skole je teznja ka vertikali I raskosna dekorativnost fasada. Ima dva kordonska vijenca, koji s edijele na tri horizontalne zone. U srednjoj s enalaze prozori, a na gornjoj lukovi I rozete. Dekorativn aplastika je zastupljena na likovima, prozorima, portalima I rozetama. U njoj preovladjuje geometrijska ornamentika, ali ima I zivotinjskih I ljudskih figura. Tri glavne osobine kalenickog slikarstva su: laki I svijetli kolorit, prigusena plasticnost likova I naglasene linije. Slike ostavljaju utisak blage prozracne svjetlosti.Slikarstvo kalenica cine islustracije ciklusa velikih praznika, H. zivota I cuda, izdvajaju se freske Svadba u Kani, ali s eizdvajaju I stajace figure: ratnici, monasi…

MANASIJA (RESAVA) je cetvrti veliki manastir moravske skole, zaduzbina je despota St a sagradjena izmedju 1407. I 1418. Tvrdjava koja opasuje manastir ima nepravilnu osnovu sa 11 kula od kojih s enajveca naziva despotova kula. Crkva je u obliku upisanog krsta sa 5 kubeta. U apsidi izdvajaju se PRICESCE APOSTOLA I POKLONJENJE ZRTVI, u naosu HRISTOVA CUDA, SVETI RATNICI.

U fortifikacionoj arhitekturi spomenik je Smederevo, tvrdi grad despota DJurdja. Pripada tipu gradova na void, sagradjen je na uscu Jezave u Dunav. Spada u najljepse srednjovjekovne gradove u Evropi. Po svojoj strukturi je dvodjelan. Unutra se nalazi mali grad, koji je najprije podignut, gdje je bio Djurdjev dvor, sa dvoranom za audijencije I 3 ocuvana goticka prozora. Okolo je podignut veliki grad sa 19 kupola od kojih je svaka siroka preko 11 a visoka preko 20 m. Opasan je visokim zidinama. Bio je dobro ocuvan do 2 svj. rata kada je ostecen u eksploziji municije.

21. DESPOT DJURADJ BRANKOVIC. SREMSKA DESPOTOVINA

11

Vladavina Stefanovog nasljednika 1421-1456 predstavlja dugu agoniju Srbije. Djuradj je bio jedan od najsposobnijih ali I najnesrecnijih srpskih vladara. Trpio je pritiske I od Turske I od Ugarske. Ugari su mu oduzeli Beograd, pa je sazidao novi prestonicu na Dunavu- Smederevo. Igradnja Smedereva iscrpila je snage zemlje, a krivica je prenesena na Jerinu, koja je nazvana prokletom. Djuradj je imao dvije kceri I njihovom udajom pokusao je obezbjediti saveznike, ali u tome nije imao uspjeha. Najstariju Maru udao je za Murata 2, ali ovaj je oslijepio dva knezeva sina Grgura I Stefana, kada su dosli sesrti u posjetu. Mara je imala uticaj na svog pastorka Mehmeda 2. Nije imao ni dobre odnose sa Ugarima, jer je odbio ucestvovanje u pohodu na Turke. U jednom trenutku zemlja je pala pod tursku vlast 1441, ali su dijelovi (sjeverni) vraceni 1444. Konacan pad usliejdio je tri godine nakon smrti Dj, 1459. kada je bez otpora palo Smederevo. Bjezeci isper Turaka, srpsko plkemstvo I narod naseljavali sy oblasti sjeverno od Save I Dunava, pa su odatle, pod suverenitetom Ugara nastavljali borbu protiv Turaka. Izbjegli su unuci I sinovi Dj. – slijepidespot Stefan, njegovi sinovi Djuradj I Jova I zena Angelina, I Vu, sin slijepog Grgura. U borbama se najvise istakao Vuk, koji je junak bugarstica (ZMAJ OGNJENI VUK). U pjesme su usli I Angelina (Andjelija), Djuradj I Jovan. Kada je umro posljednji Brankovic, despotska titular presla je na druge porodice. Posljednji despot bio je PAVLE BAKIC. S nejgovom smrcu ugasila se despotska titular, a tada su iscezli I poslednji ostaci srske drzavnosti. U to vrijeme pao je I Budim, pa je Ugraska podjeljena izmedju Turaka I Austrije. U to vrijeme zivjeli su junaci narodne pjesme Jaksici. Tad aje Srem postao novi centar srpske culture. I dalje se zidaju manastiri. Tad je podignut I Krusedol, prvi u nizu fruskogorskih manastira, I zahvaljujuci tome FRUSKA GORA ce postati jedno od sredista srpske duovnosit. Nastavila se tradicija moravske skole, ali su primjetni uticaji I drugih skola.

22. BOSNA I HERCEGOVINA U SREDNJEM VIJEKU. KULTURA SREDNJOVJEKOVNE BOSNE.

Bosna se prvi put pojavljuje u spisu KONSTANTINA PORFIROGENITA, kao zapadni dio Srbije. Zahvatala je sredisnji dio danasnje Bosne, gornji I srednji tok rijeke Bosne, na zapadu do rijeke Plive, na sjeveru do Zavidovica, na sitoku do Drine. Do sredine 10. vijeka bila je u sastavu Srbije. Kasnije je krenula samostalnim putem. U doba Samuilovog carstva bila je pod njegovom upravom. Medjutim, nikoko s enije izgubilo srpsko etnicko ime. Sve do 18. vijeka o Bosni se govori kao o srpskoj zemlji, tj. do vremena kada je Austrija ispoljila pretenzije na ovu zemlju. Kao drzava najprije je bila pod vizantijskom dominacijom dominacijom, a kasnije su se ispoljili zapadni uticaji. Smjestena izmedju Vizantije I Ugarske, razvijala se pod uticajem I jedne I druge. ali je Bosna bila vis eorijentisan prema Ugarskoj, ciju je vlast priznavala. Novi vladari zvali su se banovi. Prvi, cije se ime zna bio je ban Boric, druga polovina 12. vijeka, a prvi znacajni vladar Kulin ban bio je savremenik Stefana Nemanje, I ostao je upamcen u narodu. Od druge polovine 13. vijeka do pada pod Turke Bosnom je vladala dinastija Kotromanica. Prvi znacajni vladar je savremenik Stefana Decanskog I Dusana, STEFAN 2 koji je sovojio zapadni Hum, cime je Bosna izasla na more. Njegov nasljednik je ban Tvrtko, savremenik Lazara koji se proglasio kraljem I uzeo ime Stefan. Poslije Tvrtkove smrti Bosna je zapala u feudalnu krizu. Izdvojili su se mocni velikasi, a bosanski kralj je drzao samo sredisnji dio zemlje. Od velikasa izdvojili su se: HRVOJE VUKCIC – ZAPADNI KRAJEVI, PAVLE RADANOOVIC- ISTOCNA BOSNA, SANDALJ HRANIC. Najveci stepen samostalnosti imao je Hum.Sandaljev sin Stefan Vukcic Kosaca, uzeo je titulu Hercega, da bi se osamostalio od bosangog kralja, koja je u zapadnom svijetu bila odmah poslije carske, I prglasio se u Milesevi za hercega Svetog Save (1448). Po tome je humska zemlja dobila nazaiv Hercegina. U doba Stefana I njegovih sinova Hercegovina se ponasala kao smostalna drzava. Bosna je potpala pod Tursku vlast 1463, a Hercegovina 1482. Bosna se razvijala na podrucju koje je pripadalo Katolickoj crkvi I ovdje je postojala Bosanska biskupija . Crkveni obred je primljen sa istoka, crkvena sluzba bila je slovesnska, , cirilometodijevska, jezik sluzbe bio je srpskoslovenski. Iako je bila bliza pravoslavlju, crkva nikad nije bila pravoslavna. U srednjem vijeku bosna je vazila za zemlju jeretika. Protiv nje su vodjeni ratovi. Neki istoricari nazivaju ove jeretike bogumilima. Ali to ime nije pronadjeno ni u stranim ni u doamcim izvorima. . Oni su sami sebe nazivali krstjanima. Crkva je bila narodna, slabo organizovana, siromasna. Starjesina crkve nazivao s edjed ili did. Ona je trajala sve dok je trajala dok je trajala bosanska drzava, a kasnije su se utopili u Srpsku crkvu. Zbog ove heterodoksije, Bosna je najvise bila otvorena za prodor islama. Manji dio stanovnistva utopio se u katolicku crkvu zahvaljujuci franjevcima, koji su u Bosnu krajem 13. vijeka osnovali manastire.

Knjizevnost srednjovjekovne Bosne bila je siromasna. Sacuvano je oko 15 rukopisnih zbornika. Umjetnost je nerazvijena, ali postoje oblici kulturnog stvaranja. To sun a prvom mjestu nadgrobni spomenici stecci. Ukupno je sacuvano nekoliko desetina hiljada stecaka. Najvise ih ima na teritoriji danasnje Bosne I H., u Dalmaciji, C.G I Srbiji. Jedan od prvih pisaca koji je opisao stecke je Vuk K.

Neki su samo isklesani kamenovi bez reljefa, drugi imaju ornamentiku sa zivotinjiskim I ljudskim figurama, a smo mali broj ima natpise. Najvise se javljau u skupinama od 10 do 100. Te skupine nazivaju se nekropole ili groblja, ali ima I pojedinacnih, obicno na imanju plemica. Od nekropola najpoznatija je RADIMLJA KOD STOCA. Ima 133 nadgrobna spomenika siklesana u 15 I 16 vijeku. Pripada srpskoj srednjovjekovnoj porodici Miloradovici. Preovladjuju 2 oblika- stecak u obliku sanduka I u obliku sarkofaga. U plasticnoj dekoraciji razlikuju se ornamentalna I figuralna. Ornamente cine cik cak linije, uvijena uza, lozice, rozete, stitovi, macevi, strijele. Figuralna sadrzi prikaze zivotinja, ljudi, kola. Od ljudskih likova isticu se likovi vojvoda sa uzdignutom rukom I velikom sakom, iznad njih je suce. Tehnika klesanja je gruba.

12

Od pojedinih stecaka najljepsi je onaj kod Kaknja. Ima oblik sarkofaga I dekorisan je bogato sa sve 4 strane. Prikazan je plemicki dvor sa figurama gospodara, zene I dvorjana, dva osedlana konja. Na jednoj bocnoj strani su scene iz lova, a na drugoj turnir vitezova na konjima. Na manjem broju stecaka nalaze se natpisi po narodnom jeziku.

23. CRNA GORA U SREDNJEM VIJEKU

Poslije Uroseve smrti Zeta se razvila kao samostalna oblast sa Balsicima na celu. Djurdje Balsic bio je rodbinski povezan sa Lazarom. Njegova zena Jelena , bila je obrazovana, knjizevnica. Cerka je Lazareva. Poslije njegove smrti udala se za humskog gospodara Sandalja Hranica a nakon njegove smrti vratila se u Zetu. Na skadarskom jezeru podigla je manastir Goricu. Balsici su drzali I veliki dio Albanije, ali sui h Turci I Mleci potiskivali u unutrasnjost. U drugoj polovini 15 vijeka preostali dio osamostaljuje se pod dinastijom Crnojevica, pod imenom Crna Gora, koje se sad prvi put javlja. Najznacajniji vladar te porodice podigao je CETINJSKI MANASTIR, koji ce u narednim decenijama postati duhovni I kulturni centar Crne Gore. Crna Gora, izgubivsi primorje, postaje unutrasnja zemlja, sa nepristupacnim brdima. Prethodnica je crne gore cetinjskih vladika. Bila je vezana za Mletke I Turke. Potpala je pod tusrki vlast kao posljednja nasljednica Nemanjica, 1499. Za posljednji period njenog postojanja vezuje se pojava stamparija kod Srba.

24. STAMPARIJE

Pojava stamparija u Evropi jedan je od dogadjaja koji srednji vijek odvaja od novog. Stampariju je pronasao Gutenberg, a prva stampana knjiga bila je Biblija (1452-1455). Stamparstvo s epocelo brzo siriti po Evropi., a ni slovenske zemlje nisu zaostajale u prihvatanju ten ovine: Poljska, Ceska, Hrvatska, Crna Gora.

Masine za prvu srpsku cirilsku stampariju nabavio je vojvoda DJURADJ CRNOJEVIC u Veneciji a prvi nas stampar bio je jeromonah Makarije, koji je poslije pada CG otisao u Vlasku I tamo postao osnivac rumunskog cirilskog stamparstva. Iz cetinjske stamparije sacuvano je 5 knjiga. Prva nasa stampana knjiga je OKTOIH PRVOGLASNIK 1494.

Poslije pada CG srediste naseg stamparstva bila je Venecija. Tu su postojale 2 srpske cirilske stamparije. Prvu je osnovao Bozidar Vukovic iz Pogorice 1519. a poslije njegove smrti preuzeo ju je njegov sin Vicenzo. Drugu je osnovao kotorski vlastelin JERONIM ZAGUROVIC a posliej jegove smrti kupili su je italijanski stampari. Bozidar Vukovic je u svojim knjigama ostavio podatke o sebi. Stamparije su osnivane I po drugim karjevima: GORAZDU – osnovali je BOZIDAR I TEODOR LJUBAVIC. Osnivane su I u Gracanici, MILESEVI, RUJNI, BEOGRADU, SKADRU. Sve su one kratko trajale. Posljednja nasa stara knjiga izasla je iz stamparije u mlecima 1638. Od tada su se knjige umnozavale prepisivanjem. STARE SRPSKE PISANE I STAMPANE KNJIGE NAZIVAJU SE SRBULJAMA.

25. SRPSKI NAROD POD TURSKOM VLASCU. ISLAMIZACIJA, ORIJENTALNA KULTURA, POMJERANJE GRANICA, VIDOVI OTPORA. VOJNA KRAJINA.

Otpor je osnovno obelezje zivota pod turskom vlascu. Srbi su od svih balkanskih naroda pruzali najduzi i najjaci otpor turskim osvajanjima. Pocetak borbe predstavlja Maricka bitka (1371), dok vrhunac borbe jeste Kosovski boj (1389). Srpska despotovina kao i ostale srpske zemlje opstaju dosta dugo uz konstantnu borbu protiv turskog osvajanja i porobljavanja – Srbija pada pod tursku vlast 1459. godine, Bosna 1463. godine, Hercegovina 1482. godine i Crna Gora 1499. godine. Borba na severu traje pod pokroviteljstvom ugarskog kralja do poslednjeg despota Pavla Bakica, cijom smrcu 1543. godine se ugasila srpsla srednjovekovna drzavnost. Tada pocinje period borbe i otpora koji je trajao vise od 150 godina. Od 1543. do 1690. godine ceo srpski narod se nalazi pod turskom vlascu i ne postoji nikakva drzavna organizacija koja bi predstavljala naraod, a Crkva se takodje borila za opstanak i na kraju dobila bitku. Munjevito sirenje i jacanje Turske imperije primetno je u borbi sa balkanskim zemljama, Vizantijom i Ugarskom. Turci su azijski narod mongolskog porekla. Odlikuje ih cvrsta vojna organizacija, nasledno plemstvo i jaka centralna vlast. Na celu drzave je sultan i on ima apsolutnu vlast, a svi ostali su njegovi podanici. Preko institucije vezirsko vece, kojim presedava veliki vezir vlada sultan. Zemlja je podeljena na upravne oblasti elijate i sandzaci. Prvim upravlja beglerbeg, a drugim sandzakbeg. Nakon odredjenog vremena nastali su umesto ovih upravnih oblasti pasaluci kojima su upravljali pase ili veziri. Osmanlijsko carstvo bilo je konfesionalna islamska drzava, koja se deli na dva dela i to na pravoverne muslimane i nevernike hriscane. Svi hriscani su bili raja bez obzira na to da li su bili bogati ili siromasni i svi su imali mogucnost da vode normalan zivot, te enguju svoje obicaje i kulturu. Medjutim pravni polozaj muslimana i hriscana bio je drugaciji – musliman ma koje socijalne grupebio je deo vladajuceg sloja. Upravo iz zelje za posedovanjem odredjenih privilegija ili ocuvanje vec postojecih javila se snazna islamizacija. U pocetku su islam prihvatali pripadnici plemstva, sto je donosilo promenu drustvenog statusa – prema novim vernicima nije bilo nikakvih predrasuda i bile su im otvorene mnogucnosti da dodju do najvisih polozaja u drzavi, kako za plemice, a tako i za pripadnike nizih staleza. “Novopeceni” islamisti Srbi bili su jako uspesni i zauzimali su znacajno mesto u turskoj vojnoj vlasti. Mehmed-pasa Sokolovic najveci drzavnik osmanske Turske. Upravo iz ove porodice Sokolovic poticali su najuspesniji veliki veziri Carstva, a s druge strane pravoslavni clanovi te porodice nalazili su se na celu Srpske

13

crkve. Tako je prvi patrijarh obnovljene Pecke patrijarsije bio Makarije Sokolovic, brat Mehmeda-pase Sokolovica. Janicari su bili elitni odred osmanlijske vojske, a oni su bili mahom poturceni hriscani dovedeni u vojsku prilikom takozvanih danaka u krvi. Iz ovih promena koje su zadesile srpski narod nastao je veliki razdor izmedju Srba hriscana i Srba islamista. Nadiranje Turaka zaustavljali su pored Srba mnogi narodi, pre svega Ugari (samostalno i u sklopu Hazburske monarhije), koji su nastojali da zaustave tursko sirenje ka severu, a na Jadranskom moru delovala je Mletacka republika. Srbija je bila aktivno popriste ratova i Srbi ucestvuju na svim stranama u ratovima. Osnovni vid borbe Srba protiv nadiranja Turaka, te njihovoh mucenja naroda i strahovlade su bili hajduci i uskoci. Hajduci su se “odmetali” od turske vlasti, skrivali se po sumama, organizovali cete i vodili sezonske borbe s Turcima. Vodja hajduka bio je harambasa. Hajduci su se sastajali na Sretenje, a rastajali na Mitroovdan. Zimu su provodili kod jataka. Hajducija je jacala s turskim terorom, a veliku ulogu je odigrala u narodnim ustancima. Uskoci su sa svojih pogranicnih oblasti “uskakali” na turske teritorije, napadali, palaili, pljackali i zarobljavali. Kotarski uskoci ziveli su u okolini Zadra, narocito u Ravnim kotarima, a najslavniji medju njima bio je Stojan Jankovic. Senjski uskoci ratovali su u austrijskoj vojsci. Ovi fenomeni srpskog otpora opevani su u narodnoj epskoj poeziji

Jos je jedan znacajan vid otpora stvoren na prostoru Balkana, a to je bila Vojna Krajna / Vojna granica, stvorena duz austrijsko-turske granice. Predstavljala je posebnu vojno-administrativnu teritoriju pod upravom Beca. Osnovana je pocetkom XV veka, a ukinuta je 1882. godine, kada je pripojena Hrvatskoj. Vojnici koji su ziveli u njoj i borili se na strani Austro-ugarske monarhije bili su granicari i bilo ih je najvise po poreklu Srba. Ustanci a) s kraja XVI veka b) krajem XVII veka u doba Velike seobe c) pocetkom XIX veka – Karadjordje / Milos Obrenovic d) 70-tih godina XIX veka – Nevesinjska puska

O ustancima s kraja XVI veka se malo zna, osim podatka da su bili masovni i zahvatili skoro celi narod. Ustanci su se organizovali u dve granicne oblasti: u Banatu 1594. godine i Hercegovini 1595. godine. Na celu Banatskog ustanka bio je vrsacki vladika Teodor. Zanimljivo je da su ustanici na zastavama nosili lik Sv. Save. Ovaj ustanak je u krvi ugusio Sinan-pasa Arbanas. Vladika Teodor je ziv oderan, a mosti Sv. Save su spaljene na Vracaru 27.1.1594. godine. Ustanak u Hercegovini vodio je niksicki vojvoda Grdan, sve do njegove smrti 1612. goddine. Srbi su uspostavili sporazum podrske u borbi protiv Turaka u Banatu sa Austrijom, a u Hercegovini sa Mletackom republikom, Papskom kurijom i Spanijom. Odrzan je i Sastanak narodnih prvaka u manastiru Moraca 1608. godine, na kojem su ucestvovali patrijarh Jovan i vojvoda Grdan i razvila se politicka misao tog doba – iako se trazi puna podrska katolickih zemalja u borbi protiv Turaka, ne sme se prihvatati katolicanstvo kao veroispovest, vec se mora jacati pravoslavlje. Za razliku od Bosanske crkve koja je nestala zajedno sa drzavom posle pada pod tursku vlast, Srpska crkva je prezivela propast srednjovekovne drzave. Posle pada despotovine sacuvana je crkvena organizacija koja je zahvatila sverni deo Srbije, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Srbe u Hrvatskoj, dok su juzni delovi pripadali Ohridskoj arhiepiskopiji. Odrzala se do 30-tih godina XVI veka, kada je sultanovim reformama ukinuta i pripojena Ohridskoj arhiepiskopiji. Medjutim nastavlja da postoji i pocinje borba za ponovnu crkvenu samostalnost. Makarije Sokolovic bio je najzasluzniji za obnovu Pecke patrijarsije 1557. godine i dobila je jurisdikciju nad severnom Makedonijom, jugozapadnom Bugarskom, Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom, Hercegovinom, a obuhvatala je i Srbe u Ugarskoj, Austriji, Hrvatskoj i Mletackoj republici. Srpska crkva postala je jaka politicka institucija sa jasnom idejom – SAMO SRBI PRAVOSLAVNE VEROISPOVESTI. Turskim osvajanjem doslo je do pomeranja drzavnih, jezickih, kulturnih, ettnickih i mnogih drugih granica. To je pre svega bilo doba stalnih, vecih ili manjih, migracija u pravcu jug:sever. Srbi su emigrirali na prostore Panonske nizije, u Dalmaciju i Hrvatsku dok su na prostore Srbije emigrirali Turci, Grci i Cincari. Veliki broj Jevreja iz Spanije emigrirao je u Bosnu, takodje zbog turske najezde. Iz ovih razloga nastala je jaka etnicka raznolikost i verska razludjenost, a doslo je i do velikih promena na planu jezika:Tri fenomena koji imaju najveci znacaj u kulturi su orijentalni uticaj, produzetak srednjovekovne tradicije i narodna kultura.Orijentalni uticaj ogleda se u “skupu uticaja orijentalnog porekla u materijalnoj i duhovnoj kulturi, kao i skup tragova i odjeka na razlicite nacine i razlicitim podrucijima” Dakle orijentalizam se vidi u materijalnoj kulturi, jeziku i knjizevnosti XIX i XX veka, ali i u narodnom stvaralastvu. Islamska kultura je stravarana na klasicnim jezicima – arapskom, persijskom i turskom i ima internacionalni znacaj. Turci su na prostoru Balkana, prilikom svog vladanja, osnovali mnostvo gradova. Izgradili su mostove, puteve, dzamije, skole, biblioteke. Uticali su na razvoj mnogih zanata, narodne nosnje, narodne prehrane, stil gradjenja i raspored prostrorija. Uticali su na obicaje i verovanja, a najsnazniji uticaj izvrsen je u jeziku – turcizmi. Takodje njihov uticaj je vidljiv u poljima muzike, narodnih igara, narodnih vezova....

25. NARODNI ZIVOT I NARODNA KULTURA. TURSKA OSVAJANJA I OBNAVLJANJE NARODNE KULTURE. PATRIJARHALNO DRUSTVO: ZADRUGA, SELO, PORODICNI ZIVOT. HRISCANSKA I PAGANSKA SIMBOLIKA. NARODNA NOSNJA I GRADITELJSTVO

Turska osvajanja zaustavila su kulturni napredak pravoslavnih naroda evropskog jugoistoka. U novim uslovima doslo je do obnavljanja I procvata narodne culture. To ne znaci da je nasa kultura samo tada postojala. Narodna kultura je univerzalni civilizacijski fenomen, ne samo istorijska pojava. Ona se razvila poslije jedne velike kulturno-istorijske epohe, kakav je nas srednji vijek. Ona je postala, u vrijeme turskih osvajanja osnovna nacionalna kultura. Razvila se u svim krajevima gdje je zivio nas narod, ali su se njeni epicentri nalazili u unutrasnjosti. Najvise je cvjetala u planinskim krajevina. Crna Gora I Hercegovina u primjer za razvoj narodne culture na najnepovoljnijim krajevima. Odatle se sirila prema kulturnim centrima. Ova kultura rasprostirala se svuda gdje je zivio nas narod. Izmedju nasih krajeva postoje odredjene razlike u kulturi. Najpoznatija takva tipologij je Cvijiceva: dinarski, centralni, istocnobalkanski I panonski tip.Medjutim, sve zone su bile otvorene za uticaje druge culture: orijentalne, mediteranske, evropske.. Na karakter narodne culture uticali su I drustveni cinioci. Narodna kultura bila je primarno kultura sela, tj. odnosi na selu su bili njena pozadina. Selo nije bilo zatvorena cjelina, za njega je bila karakteristicna obnova tradicionalnih, prefeudalnih formi I odnosa drustvenog zivota. Poseban znacaj imaju tri drustvena oblika: pleme, zadruga I selo kao

14

samoupravna jedinica. Plemena su se odrzala ili obnovila u dinarskom podrucju. Pleme je zajednica vecih I manjih rodova, velikih I malih bratstava. Pleme ima svoju tradiciju, genealogiju, ono obicno nastaje od ednog pretka, po pravilu legendarne licnosti. Ono drzi odredjenu teritoriju I tu vladaju demokratski odnosi. Nema prisile, ali psootji velika snaga obicaja. Jedan od regulatora odnosa bila je krvna osveta. Zadruga je krvna I privredna zajednica. Rasirenija je od plemena. One su postojale gotovo u svim srpskim krajevima sa patrijarhalnim odnosima. Socioloski opis zadruge dao je Markovic u djelu Srbija na istoku,a knjizevne opise nalazimo kod Glisica, Lazarevica, Veselinovica.. Selo je bilo privredna I samoupravna zajednica. Imalo je svoju teritoriju. Narodna kultura obuhata sve oblasti materijalnog I duhovnog zivota: kulturu stanovanja, likovnu umjetnost, obicaje, religiju, mitologiju, narodno stvaralastvo. Narodno neimarstvo I graditeljstvo oslanjalo se na vjekovima sticana iskustva. To je umjetnost samoukih graditelja, cije se umjece prenosilo s generacije na generaciju. Pri gradjenju neimari su uzimali u obzir klimatske uslovce, prirodu tla, koristili su material koji im je bio pri ruci. Tako I postoje razni tipovi kuca: Kuce u brdskim krajevima gradjene su od kamena, obicno su u obliku pravougaonika sa krovom u obliku trougla, koj je pokriven slamom ili kamenim plocama. Po sumskim predjelima gradjene su kuce od drveta, brvnare, sa visokim krovovima prekrivenim sindrom. U najvecem dijelu Srbije preovladjivao je kombinovani nacin radjenja: polubrvnare: Poseban tipp u okviru te vrste je moravka. Ona obicno ima trijem sa svijetlim svodovima. Panonska kuca gradjena je od zemlje ili prepecene cigle. Unutrasnji prostor svih kuca dijelio se na kucu I pomocne I privredne zgrade za stoku. Narodnoj nosnji pripada jedno od najznacajnijih mjesta medju tvorevinama narodne culture. Najraskosnije su se oblacili najsiromasniji (dinarski tip) Dinarke nosnje odlikuju se monumentalnoscujednostavnoscu linija, ravnotezom , bogatim ukrasima od srebra, rirodnim bojenjem tkanina. Jedan od najistaknutijih oblika bile su muske toke za grui. Bile su symbol junastva. Svoje specificnosti imaju I ostale zone. U Crnogorskom primorju I boki ima mediteranskih I evropskih elemenata. U moravskoj zoni nosnje predstavljaju spoj zemljoradnickih I stocarskih elemenata. Postoji raznovrsnost tkanina, vezova, boja, ukrasa, narocito u zenskoj odjeci. Panonska nosnja ima elemenata baroka, ogleda se laocom u odjebvanju I raznovrsnoscu oblika, sa preovladjujucim svijetlim tonovima. Strani uticaju vidljivi su u gradskoj nosnji. Obicno je ona izradjena od skupocjenih obicno uvezenih tkanina, nju su radile seoske zanatlije. Materijala je na selu uglavnom bio prirucni. Najvise se koristila vuna, a u nekim krajevima konoplja I lan.

Posebnu vrstvu umjetnickih izradjevina cine rukotvorine cija je upotreba povezana sa obicajima I vjerovanjima. To su maske, ikone na staklu I nadgrobni spomenici. Maske se prave od drveta, tikava, boje se, pa im se dodaje krzno, rogovi.. Upotreblajavale su s eza vrijem poklada, prilikom proljetnjih obvreda ili svadbi. Mogu imati izgled fantasticnih mitoloskih ili grotesknih antropomorfnih oblika. Poznate su one iz Vojvodine I jugoist. Srbije. One vuku korjene iz paganskih vjerovanja u duhove prirode ili predaka. Ikone na staklu pocle su da se prave u 18. vijeku kod SArba I Rumuna u Vojvodini pod uticajem srednje Evrope, a prilagodjene su srednjovjekovnoj ikonografiji. Od spomenika to su krajputasi iz 19. vijeka klesani od kamena pjescara kojih ima najvise u zapadnoj I jugoz. Srbiji. Likovi su stilizovani, manje realni, ali su isticane odredjene osobine pokojnika.

26. NARODNA RELIGIJA

Narodna religija je dio narodne culture. Stoji nasuprot oficijelnoj pravoslavnoj religiji. Nije rijec o razlicitim religijama vec o dva pola iste religije. Hriscanstvo je asimilovalo mnoge paganske elemente, a I u narodnoj, paganskoj religiji, osnova je hriscanska. Naordna religija je religija sela. Narodna religija ne moze se izjednaciti potpuno sa prethriscanskom religijom. Kao cjelina, formirala s ena Balkanu prvenstveno pod uticajem hriscanstva. Hriscanstvo je asimilovalo mnoge paganske elemente. Stari ogovi su zaboravljeni, ali njihovi kultovi nisu. Cajkanovic tako govori o Svetom Savi u cijem liku nema skoro nista istorijsko, ali zato postoji mnogo onoga sto podsjeca na paganstvo. Vrhovni Bog srba prema Cajkanovicu je Dabog, a prije nego je antropomorfizovan, imao je zivotinjski lik *vuk. Vuk je bio totem Srba. Prema Cajkanovicu osnovu nasih vjerovanja cini kult predaka, a prema nekima I kult prirode. U srpskoj kulturu znacajnu ulogu ima I kult istorijskog porijekla, praznovanje Vidovdana, lokalni kultovi… Tri primasno srpska fenomena su krsna slava, Vidovdan I kult Svetog Save. Medju zivotinjama najaznije mjesto zauzima vuk. Tu su I druge zivotinje: zmija, medvjed, konj, pjetao. Od biljaka to je drvo. Vjerovalo se da je u drvetu natanjena necija dusa. Takvo drvo nazivano je sjenovitim. Vjerovalo se da se oko takvog drveta sakuplaju vile. S tim je povezan ritual unosenja I spaljivanja badnjaka. Vjerovalo se da je badnjak sveto porodicno drvo. , otjelotvoljenje duha vegetacije. Taj ritual imao je cilj da obezbjedi prosperitet porodici. U nekim krajevima je postojao kult zapisnog drveta, obicno hrasta koje je bilo zastitnik sela. Na njemu je urezivan krst I kicen je cvjecem. Drvo je takodje bilo symbol zivota. Veliki predmet kulta bila je I voda, kamen, vatra. Postojao je I kult zenmlje (I kao proirodnog bogatsva I kao teritorije/ s tim je povezan I kolektivni kult otadzbine)Od nebeskih tijela u sredistu su bili Sunce I Mjesec, junaci mnogih naish mitoloskih pjesama. Premet razlicitih vjerovanja ili su I ognjiste, vodenica, ogledalo, razn amajlije. Svetinja je bila I ime. Kum je stoga bio neka vrsta duhovnog roditelja. Vjerovalo se da I neki ljudi imaju natprirodne moci: urokljivi lhjudi, vjestice, more, zduhaci, kovaci, Cigani.. Od paganskih bica najvaznije mjesto imale su vile, zmajevi, vampire… Bog je kod Srba hriscanski, ali posjeduje neke paganske elemente. Nasuprot njega je djavo, cije se ime ne izgovara. On je ruzan I ima rep. Uz Bogfa su andjeli. Najisi andjeo je Arhangel Mihailo. Nakon togfa dolaze sveci: Jovan krstitelj, Sv. Djordje, Sv Ilija (preuzeo osbine Peruna.)Sv. Sava, Sv Petka, Sv. Vasilije Ostroski. U narodnoj religiji velika paznja je posvecivana I prelomnim dogadjajima u zivotu: rodjenje, smrt, trudnoca, gostoprimstvo, zaklinjanje, proklinjanje. Postojali su I obredi vrseni prilikom obavljanja poslova: sjetva, zetva, izazivenje kise/doodle. Veliki znacaj imaju I praznici: Bozic, Vaskrs, Vidovdan. Zatim krsna slava, karakyteristicna samo za srbe. Zajednicnko svim srbima koji slave je lomljenje kolaca I nazdravljanje svecu. Praznik je vjerovatno paganskog porijekla, ali je dobio hriscanka obiljezja.

15

27. VELIKA SEOBA I BAROKNA KULTURA. SRPSKE PRIVILEGIJE U HABZBURSKOJ MONARHIJI. KARAKTER SRPSKE AUTONOMIJE. DRUSTVENE PRILIKE. STVARANJE GRADJANSKE KLASE. PRELAZ OD POSTVIZANTIJSKE NA BAROKNU KULTURU. VEZE SA RUSIJOM

Seoba jednog dela srpskog naroda, pod vodjstvom Arsenija III Carnojevica 1690. godine, nazvana VELIKOM SEOBOM, dobila je epitet zbog masovnosti i znacaja. Predstavlja veliku prekretnicu u istoriji srpskog naroda, jer ima globalni znacaj, a isto tako je pocetak naseg izlaska iz srednjeg veka i ulaska u novo doba. Velika seoba otvara nove istorijske, politicke i duhovne dogadjaje. Do Velike seobe, Srbi su bili u turskom ropstvu, ali politicki i verski ujedinjeni u okvirima nacionalne crkve. Seoba, medjutim, deli Srbe izmedju dva carstva, Otomanskog i Hazburskog, deli ih izmedju dve kulture i civilizacije, izmedju Istoka i Zapada. Do Seobe je istorijski tok srpskog naroda uglavnom jedinstven, ali posle nje istorijski posmatramo Srbe u Ugarskoj, Srbe pod turskom vlascu i Crnu Goru, koja nakog oslobodjenja od Turaka vodi samostalan zivot. Iako svi imaju odvojenu istoriju i put idalje postoji svest o jedinstvenom srpskom narodu. Seoba predstavlja kretanja od juga ka severu, od Balkana ka Srednjoj Evropi i podrazumeva stabilizovanje naroda na panonskom prostoru. Srpski narod je na novom prostoru predstavljao manjinu, ali i kao takav obrazovace na tom prostoru svoju istoriju i kulturu i upravo taj prostor bice popriste vaznih dogadjaja nasega naroda. Ovaj period nove srpske istorije, obuhvata citav jedan vek – nas XVIII vek, koji traje nesto duze od kalendarskog ( od Velike seobe 1690. godine do Prvog srpskog ustanka 1804. godine). Kulturnoistrijski ga odredjuju dva velika duhovna pokreta, barok i prosvecenost, i za razliku od dotadasnjih kulturnoih inicijativa cije je poreklo bilo vizantijsko i istocno, ova dva su zapadni pokreti. Neposredno pre Velike seobe Srba, odigrao se poslednji i najveci pohod Turaka na Evropu i njihov poraz pod Becom 1683. godine. Ovim porazom pocinje dugotrajno opadanje Turske, te planovi evropskih sila o podeli njenih teritorija i borba porobljenih naroda za konacno oslobodjenje. Posledica beckog poraza bilo je sdtvaranje koalicije hriscanskih sila (Austrija, Poljska i Mletacka republika). Austrijanci su oslobodili Ugarsku, presli preko Save i Dunava, osvojili Srbiju i prodrla sve do Skoplja. Poceli su masovni narodni pokreti protiv Turaka, koje jepredvodila Crkva, sklapane su neposredne veze sa komandom austrijske vojske o zajednickom delovanju. Medjutim francuski kralj Luj XIV napao je Austriju 1689. godine i doveo do preokreta u ratu. Austrijska vojska se povlacila preko Srbije i za njom su se kretale mase srpskog zivlja s patrijarhom A.III Carnojevicem. Becki rat zavrsen je Karlovackim mirom 1699. godine. U narednom periodu usledili su novi ratovi i dva znacajna mira: Pozarevacki (1718) i Beogradski (1739). U periodu izmedju ova dva mira severna Srbija bila je pod austrijskom upravom, a zatim je pala pod tursku vlast, sto je izazvalo drugu seobu Srba pod vodjstvom patrijarha Arsenija IV Jovanovica Sakabente.

Srbi dolaze u Ugarsku na poziv cara, kao organizovan narod obuhvacen Peckom patrijarsijom kao nacionalnom ustanovom i patrijarhom na celu, koji je bio duhovni i svetovni vodja naroda. Opustele krajeve naseljavaju brdjani s juga / Kosovo i Metohiju albanska plemena, a severnu Srbiju Srbi iz Hercegovine, Crne Gore i Bosne /. Hazburska monarhija i srpska autonomija U ovim prelomnim vremenima srpske istorije izdvajau se dve istorijske licnosti razlicitih politickih koncepcija, Arsenije III Carnojevic i grof Djordje Brankovic.

Grof Djordje Brankovic rodjen je u poznatoj porodici iz Hercegovine, koja se doselila u Erdelj. Njegov brat je bio Erdeljski mitropolit. Brankovic je bio covek siroke kulture, poliglota, poznavalac istorije i pretendovao je da svoj poreklo poveze sa srpskom vladarskom porodicom Brankovica i zalagao se za obnovu “ilirske” drzave pod suverenitetom hazburga. Becki dvor mu je dodelio titulu barona, a potom i titulu grofa Svetog rimskog carstva. On je pozvao narod na ustanak i kao “ Georgije II nasledni despot” pokrenuo borbu protiv Carstva, austrijske vlasti su ga uhapsile. Prvo je bio smesten u Bec, ali posto je imao kontakte sa Srbima biva prebacen u mesto Heb u Ceskoj, gde ostaje do smrti. Grof Djordje Brankovic Srbima je ostao potpuno istorijski nepoznat, ali kako se smatralo da pripada vladarskoj lozi, posle smrti usao je u narodnu legendu.

Patrijarh Arsenije III Carnojevic bio je licnost svih zbivanja i po njemu je nazvan ceo pokret. On je stupio u vezu s komandom austrijske vojske i u septembru 1689. godine je odrzao savetovanje s vrhovnim komandantom generalom Pikolominijem i sa njim postigao dogovor o saradnji; kada se car Leopold I i austrijska vojska povlacila, on je pozvao balkanske narodne na ustanak sa obecanjem davanja povlastica: sloboda veroispovesti, biranje vojvode i dr. Taj poziv bio je istorijski akt od velikog znacaja, i predstavlja osnov srpskih privilegija u Austriji. Narod je na svom putu od Prizrena do Beograda i od Beograda do Budima stvorio svoj politicki program. Delovali su patrijarh i crkveni sabori , a prvi sabor odrzan je u beogradu 18.6.1690. godine na kojem su srpski zahtevi formulisani u sest tacaka:

a) sloboda vere b) slobodno i saborno biranje crkvenih poglavara, koji moraju biti Srbi c) jurisdikcija Crkve nad svim oblastima gde Srbi zive d) upotreba starog kalendara e) oslobadjanje crkvenih imanja od dazbina i slobodno upravljanje njima f) pravo patrijarha da sudi za prestupe nize i vise jerarhije . Car je prihvatio srpske zahteve i izdao 21.8.1690. godine prvu srpsku privilegiju.Ove privilegije postale su osnova drzavnopravnog polozaja srpskog naroda u Hazburskoj monarhiji sve do 1918. godine. Srpski narod je upravo zbog ovih privilegija postao autonomna politicka celina. Srpska crkva je nosilac i cuvar tog jedinstva, a narodno-crkveni sabori, kao politicko telo sastavljeni su od predstavnika duhovnog i svetovnog staleza. Drugi sabor narodnih prvaka odrzan je u Budimu, marta 1691. godine. Na ovom saboru postavljeni su novi zahtevi, saradnja Beograda i Budima postala je cvrsca, grof Djordje Brankovic proglasen je za srpskog despota. Car je obnovio privilegije i priznao pravo Srbima da imaju svetovonog poglavara. Medjutim, Dordje Brankovic koji je bio u zatvoru nije pusten, vec je izabran njegov zamenik, s titulom podvojvode. Austrija je kasnije odustala od ovog srpskog zahteva da imaju svog vojvodu, a tako i srpski zahtev da dobiju vlastitu teritoriju. Iz ideje vlastitog vojvode i nacionalne teritorije, kasnije, vise od jednog veka bice stvorena Vojvodina. Ali najvise je jacala narodno-crkvena autonomija – na patrijarha su prenesena i odredjena svetovna prava, pa je postao duhovni i svetovni vodja srpskog naroda. Srpske privilegije spadaju u personalna prava, njih uzivali svi Srbi kao Srbi, kao pripadnici Srpske crkve gde god da se nalaze u Hazburskoj monarhiji.

16

28. Barokni stil u aritekturi. PREPRAVKE STARIH MANASTIRA, BAROKNE CRKVE PO GRADOVIMA UGARSKE (SENT ANDREJA) SABORNA CRKVA U SREMSKIM KARLOVCIMA, REMETA, KRUSEDOL

Najranije se barok javlja u arhitekturi. Srbi su nastavili da grade crkve na tradicionalan nacin ali su brzo uvidjeli privlacnost I prakticnost crkava u baroknom stilu, kakve su imali predstavnici drugih naroda. Karakteristicna je preporuka mitropolita Mojseja Petrovica iz 1724. da crkva ne bude tijesna I niska kao za vrijeme Turaka. Graditeljska aktivnost re razvila u velikoj mjeri, pa je cijela Ugarska bila prekrivena srpskim spomenicima. U novim gradjevinama preovladjuje barokni stil. Prva barokna crkva GEORGIJEVSKA CRKVA U BUDIMU podignuta jue uoci Velike seobe 1688. Kasnije je obnovljena I vazila je za najljepsu baroknu crkvu kod Srba. Elementibaroka prisutni su I u Sentandrejskimcrkvama: BEOGRADSKOJ, PREOBRAZENSKOJ, CIPROVACKOJ I POAREVACKOJ. Arhitektonske prepravke starih manastira vrsene su u skladu sa baroknims tilom KRUSEDOLA, SISATOVACA, HOPOVA. Novo obiljezje daju visoki zvonici. Za 18. vijek karakteristicno je da su gradjene prevashodno crkve, ne manastiri. Vrhunac srpske barokne arhitekture predstavlja SABORNA CRVA U SREMSKIM KARLOVCIMA, podignuta 70 ih godina 18. vijeka, na kojoj se isticu monumentalna fasada I sa zapadne strane dva masivna tornja, gradjena na nacin karakteristican za srednjoevropsko podrucje. Barok je posljednji veliki arhitektonski stil srpskog crkvenog graditeljstva.

29. BAROK: OPSTE ODLIKE. BAROKNO SLIKARSTVO: HRISTOFOR ZEFAROVIC, JOV VASILJEVIC, TEODOR KRACUN, TEODOR CESLJAR, JAKOV ORFELIN

Barok je stil 18 vijeka koji se javio kao suprotnost renesansi, a povezan je sa protivreformacijom I katolickom crkvom. Gomilanje I pretjeranost u izrazu glavne su stilske osobine ovog perioda. Ovaj je pravac nastao najprije u Italiji, a kasnije se prosirio na druge zemlje. Moze s esvatiti I kao umjetnicka obnova hriscanstva na temeljima izmjenjene slike svijeta koju je donijela renesansa. Barok nije odbacio renesansni paganizam, prirodnost I svjetovnost, ali je tezio d u njih unese hriscanske poglede. Barokni stil tezi da spoji nespojivo. Objedinjuje contrast. Kod nas nije bilo renesanse, pa se barok nadovezao direkno na srednjovjekovni, postvizantijski stil.

Prva gradjevina u cijem se zivopisu s eosjecaju elementi novog stila je manastir BODJANI U Backoj, zivopisan 1739. Slike je radio Hristofor Zefarovic, posljednji izdanak stare I prvi majstor nove umjetnosti. U tim kompozicijama mijesa se vizantijska tradicija sa barokom, raspored ema je tradicionalan, ali se u stilu osjeca barokni nemir, dekorativnost, ornametistika. Prema Kasaninu, Orfelin pokazuje smisao za ziv pokrete I naga tijela. Drugi inicijator baroknog slikarstva kod nas je JOB VASILJEVIC, UKRAJINAC. On je osnovao nasupru modern slikarsku skolu. Kao dvorski slikar patrijarha Sakabente uradio je sa svojim pomocnicima nekoliko kompozicija na kojima su do izrazaja dosli teatralnost, barokna idealizacija. Iz te skle razvili su se docaci slikari: Tenecki, Neskovic, Jakov Orfelin.

Barok dostize zrelost 70ih godina 18. vijeka. Predstavnici zrelog baroka su TEODOR KRACUN I TEODOR CESLJAR. Zreli barok stvara se pod neposrednim uticajem zapada. TEODOR KRACUN / POCEO DA STVARA 1772. nas je najveci slikar 18. vijeka. Radio je ikonostase u Hopovu, Sremskoj Mitrovici, Somboru. U radu na ikonostasu SABORNE CRKVE U SREMSKIM KARLOVCIMA zatekla ga je smrt. Sacuvana su I 2 njegova portreta mitroolita PAVLA NENADOVICA I mitropolita JOVANA DJORDJEVICA. Na ikonostasu saborne crkve radio je sa Jakovom Orfelinom. Kracun je uradio sve ikone osim prestonih koje su Orfelinove. Tu s eistice njegov smisoa za dinamicne slozene kompozicije. Najvecu vrijednost ostvario je u ikonostasu oltarske kapele gdje je naslikao 5 velikih prestonih ikona, desetak praznicnih kompozicija I nekoliko9 scena iz S. I N. zavjeta.

TEODOR CESLJAR: skolovao se u Becu I Veneciji. Radio je ikonostase u Kikindi, Mokrinu, Vrstan je portretist. Isticu s enjegovi portreti vladike Sakabente I vladike Stefana Avakumovica, kao I portreti ALKE TEKELIJE.

Znacajna je I barokna grafika, ciji su najveci majstori HRISTOFOR ZEFAROVIC I ZAHARIJA ORFELIN. Zefaroviceva STEMATOGRAFIJA bila je 1 stampana knjiga u 18. vijeku. To je zbornik grbova. Orfelin je uradio POZDRAV MOJSEJU PUTNIKU.

28. Српска револуција и обнова српске државе (Први и Други српски устанак).Предустаничка култура и култура у вријеме Првог устанка. Улога српскеинтелигенције из Хабсбуршке монархије. Оснивање Велике школе. Владавина кнеза Милоша. Сретењски устав.

Pocetkom 19. vijeka ustancima u Srbiji se otvara nova istorijska situacija. Najeca promjena koja je nastala jeste stvaranje slobodne Srbije. Uporedo s njom se afirmise se Crna Gora. Srbi u Ugarskoj nastavljaju borbu za ocuvanje narodne autonomije. Znaci budjenj javljaju s ei u BIH ali tek od 70ih godina. Najporije su se proomjene odvijale u Raaskoj oblasti I u Staroj Srbiji. Poslije ukidanja patrijarsije 1776. ne postoji ni formalno jedinstvo crkve. Ono sto povezuje sve cjeline jeste teznja za oslobodjenjem I ujedinjenjem srpskog naroda. Prvi I Drgi srpski ustanak razlikuju se od prethodnih zato sto su predstavljal revoluciju. (Filip Visnjic nazvao ju je prevratom, Leopold Ranke napisao je Srpsku

17

revoluciju.)Revolucionarni su u nacionalno-politickom smislu jer su doveli do oslobadjanja Srbije I u socijalnom jer su dovelki do ukidanja feudalnih odnosa. Srpska revolucija uklapa se u internacionalni process ehoha revolucija (1789-1848) kojim je srusena stara evropa. Revolucija u Srbiji uslovljena je I sirim kontekstom. JOSEFIZAM JE U AUSTRIJI DOVEO DO BUDJENJA NACIJA. Na osnovama spskog kulturnog programa koji je definisao Obradovic razvili su se nova srpska kultura I knjizevnost. Srpski pokiticki program fomulisan je na temisvarskom saboru 1790 Osnovni zahtjevi bili su teritorijalna autonomija I ravnopravnost sa drugim narodima. U Evropi dolazi do pojave 2 politicka projekta – Martinoviceve zavjere sa zahtjevom federalizacije Ugarske I program Riga de Fere ciji je cilj bio opsti balkanski ustanak. Doslo je I do reformi SELIMA 3 koji je htio da modernizuje Tursku. Ustanku prethodi rat Austrije I Rusije protiv Turske 1788-1791 (Kocina Krajina, po Koci Andjelkovicu). Rat je zavrsen mirom u Svitstovu, na kome je data amnestija za sve ustanke. Poslije mira u Srbiji su sprovedene reforme SELIMA 3: protjerani su janicari, data je sloboda vjeroispovjesti, omogucena slobodna trgovina… Na celu pasaluka bio je HADZI MUSTAFA PASA, pristalica reformi. .

Janicari su nakon toga nasilnim putem dosli u Beograd 1801., vezir je smaknut I uvedena je dahijska strahovlada. U B. su vladale 4 velike dahije. Dahije su sprovele zloglasnu sjecu knezova, ciji je cilj bio smaknuce narodnih prvaka. 15.2.1804. izbio je sveopsti ustanak. Odrzana je skupstina u Orascu, a za vodju je izaram Karadjordje. Ustanakse razanao u tri oblasti: zapadna Srbija- vodje Jakov I Prota Mateja Nenadovic, srednja Srbija Sumadija- Karadjordje, I uu istocnoj Srbiji- Milenko Stojkovic I Petar Dobrnjac. Ustanak je prosao kroz 3 faze: 1. buna protiv dahija koji je imao leelan karakter 2. osloboilacki rat protiv Turske vlasti (pobjeda na Ivankovcu 1805- Stojkovic, 1806. pobjeda kod Deligrada I na Misaru. 1807 oslobodjen je Beograd. ) 3. Srbi ratuju protiv Turaka sa Rusijom. 1809 bila je krizna. Karadjordje je na cello niske vojske stavio nesposobnog Miloja Popovica. Zbog gloenja medju komadantima Srbi su pretrpjeli poraz, bez obzira na podvig Sindjelica na Cegru. 1810 donosi nove pobjede u Loznici I Varvarinu. 1812 Rusija je zbog Napoleonovog pohoda zakljucila mir sa Turskom u Bukurestu. U 8 tacku Bukureskog mira garantovana je amnestija za sve ustanike. Turci su morali ostati samo u gradovima, a Srbi su se trebali pokoriti sultanu. Srbi to nisu prhvatili ali je 1813 doslo do sloma ustanka. Karadjordje je pobjegao u Austriju a ostao je jedno Milos O. Poslije ustanka u Srbiji je nastao terror. To je dovelo do novih buna (Hadziprodanova 181 ugusena je). 1815 na narodnom saboru na Cvijeti u Takovu odluceno je da se podize novi ustanak I za vodju je izabran Obrenovic. U 2 ustanku izvojevane su znacajne pobjede na Ljubicu, Dublju, Palezu. Milos se pokazao kao dobar ratnik I diplomata. Srbi su nakon ustanka zadrzali vlast u unutrasnjosti. Od 1815 do 1830 period je dvovlasca- milosevog I vezirevog . Na osnovu hatiserifa iz 1830 I 33 Srbima je data samouprava. Srbija je postala vazalna knezevina I ukuuti su feudalni odnosi. Doslo je do velikih migracija u Srbiji: ojacalo je selo, radovi su sve vise postajali srpski. Negativn astrana ovog perioda je apsolutizam Milosa O. Postao je apsolutni gospodar Srbije. Njegov apsolutizam je patrijarhalni orijentalnog tipa. . Srbi su dizali bune I protiv Milosa:Djakova, Crapiceva, Miletina. Drugi oblik borbe protiv apsolutizma predstavljao je borbu z austav. Po pritiscima Austrije I Rusije Milos je popustio. Prvi ustav Sretenjski koji je uradio D. Davidovic bio je napredan. Milos ga je ukinuo. Poslije toga Srbiji je dat ustav u vidu Hatiserifa . Time je uveden sovjet od 17 clanova, koje milos nije mogao ni postaviti ni smjeniti. Posto mu je oduzeta vlast Milos je abdicirao. 1808 osnovana je Velika skola. После привремене победе устаника, требало је учврстити освојену политичку власт. Требало је организовати државу, а то се није могло без развијеног државног апарата. За руковођење државом били су потребни не само писмени, већ и стручни и правно образовани људи. Требало је у што краћем року доћи до кадра који би у датим околностима могао да руководи и највишим државним пословима и који би за то имао одговарајуће образовање. Тај задатак је требало да обави Велика школа. Зато је она, и поред формалних одступања од класичних школских форми, стварно вршила функцију највише школске установе и давала најобразованији кадар.

28. FORMIRANJAE CRNOGORSKE DRZAVE. VLADIKA DANILO. ZAKONODAVNI RAD PETRA PETROVICA NJEGOSA. PETAR 2 PETROVIC NJEGOS : FORMIRANJE ORGANA DRZAVNE VLASTI, OSNVANJE STAMPARIJE, SKOLA.

Iz ratova vodjenih krajem 17. vijeka ponikla je Crna Gora. Ona je bila konfesionalna drzava koja je prerasla u drzavu teokratskog tipa. Iz njeguske porodice Petrovic Njegos bilo je 5 vladajucih vladika. Danilo, Sava, Vasilije, Petar 1 I Petar 2. I jos dva svjetovna vladara Danilo I Nikola. C. Gora imala je plemenskorodovsko uredjenje. Kad je umro vladika Njegos 1851 za njegovog nasljednika postavljen je Danilo. U ovom period C.G je vodila pobjednice ratove sa Turcima. Kao posljedica pobjede na rahovu 1857 doslo je do razgranicenja C. G sa Turskom sto je bilo fakticko priznavanje C. G. Danilo je bio zestok vladar, bezobziran, I pao je kao zrtva atentata. Razlog at. je bio njegov sukob sa moralnim normama Crngoraca. Naslijedio ga je sinovac Nikola koji je najduze vladao. 48 godina. Posebnu paznju zasluzuje crnogorsko zakonodavstvo. Zakonik Petra 1 Zakonik kneza Danila I Imovinski zakonik kneza Nikole. Oni pocivaju na osnovama narodnog obicajnog prava I imaju dosta zajednickog sa srednjovjekovnim pravom. Pisani su narodnim jezikom Najveci domet dostigao je Imovinski zakonik na kojem je radio Valtazar Bogisic. To je sinteza naordnog obicajnog prava I modernog evropskog zakonodavstva.

29. . Класицизам - опште одлике. Класицизам у сликарству: Арсен Теодоровић, Павел Ђурковић, Константин Данијел, Катарина Ивановић

Класицизам је давао печат умјетничком стваралаштву од 1790 до 1848. У књижевности влада класицизам Лукијана Мушицког и његових ученика, мада постоји и код других писаца тог доба. Класицизам у умјетности јуаваља се у исто вријеме када и другим земљама широм Европе, најприје у Војводини, а затим и у цијелој Србији. У прихватању новог стила предњачила је архитектура. Први његови знаци јављају се на јавним и административним грађевинама дуж војне границе и у слободним градовима – Новом Саду,

18

Великом Бечкереку, Сомбору и др. За овим стилом повело се и племство и богато грађанство у чијим се дворцима и љетњиковцима јављају елементи класицизма. Ни црква није заостајала за овим тенденцијама. Већ од посљедње деценије 18. вијека граде се сакралне грађевине са обиаљежјима класицистичког стила , као што су: западне фасаде са тимпанонима или прострилни портали са једним или два реда стубова. Главни грађевински центри су Сремски Карловци, као средиште митрополије и Нови Сад као највећи и најјачи економски центар. Класицизам продире и на подручје србије гдје још влада традиционални стил балканског еимарства са елементима оријенталне архитектуре. Класичистички је обликована придворна црква кнеза Милоша у Топчидеру. Београдска Саборна црква је изграђена у класичистичком стилу и представља најзначајнију класичистичку грађевину тог времена на којој су примјетни извјесни барокни елементи (високи звоник)

Најзначајнија остварења класицизам је дао у сликарству. Настају помјерања у темама. Запоставља се сакрално сликарство на рачун грађанског портрета, који постаје основни жанр српског сликарства. Још увијек су присутни иконостаси рађени по поруџбини . Историјске композиције европског класицизма јављају се и код нас, мада ријетко. Нису честе ни алгоријске композиције. Његују се други видови сликарства, попут жанр-мотива, мртве природе, понекад и пејзажа.

Главни предстваници сликарског класицизма су: АРСА ТЕОДОРОВИЋ, ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ, КОНСТАНТИН ДАНИЛ, НИКОЛА АЛЕКСИЋ, КАТАРИНА ИВАНОВИЋ, УРОШ КНЕЖЕВИЋ.

АРСА ТЕОДОРОВИЋ- 1767-1826 родом је из Перлеза у Бнату. Студирао је академију у Бечу и био је близак са представницима српске просѕвећености (Д. Обрадовић и др.) Иако је насликао велики број иконостаса (У Баји, Футогу, Пакрацу, Вршцу, Богородичној цркви у Земуну) он је прије свега портретиста. Још у вријеме боравка у Бечу 1793. насликао је портрет Доситеја О. То је први грађански портрет у српској умјетности. Значајнији су и портрети: АВРАМА МРАЗОВИЋА, генерала ДУКЕ, ЕПИСКОПА КИРИЛА ЖИВКОВИЋА, портрет непознате даме и др. Насликао је и бројне историјске композиције од којих је сачувана једна на којој с еприказује деспот СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ како дијели храну сиротињи. Његовци ученици су КОНСТАНТИН ДАНИЛ И НИКОЛА АЛЕКСИЋ.

Његов савременик и супарник ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ рођен је 1772. а умро 1830. И он је радио иконостасе (Бела црква, Саборна црква у Вршцу) али је такође првенствено портретиста. Био је најтраженији портретиста војвођанског друштва тог доба. Најпознатији његови портрети су: портертЛукијана Мушицког, Вука Караџића у младости, портрети кнеза Милоша и чланова његове породице, кнегиње Љубице, кнежевих кћери, његовог брата Јеврема. Посљедњи и један од најбољих портрета које је урадио јесте портрет професора Универзитета у Харкову. Располагао је великим смислом за карактер и његови су ликови веома живи и реалистични.

Из школе Арсе Теодоровића изишао је најпознатији сликар овог доба, Константин Данил (1798-1873). Он је предстваник идеализованог бидермајерсаког класицизма. Рођен је у Лугошу у Бнату и као дјечак је ушао у атеље Арсе Теодоровића у Темишвару а потом је учио и код других сликара. Највећи дио живота провео је у Великом Бечкереку гдје је имао мајсторску радионицу. Његови највећи домет у иконостасу су иконостаси Успенске цркве у Пнчеву, румунске цркве у Уздину, цркве у Темишвару... Своју даровитост изразио је у портрету. Ремек-дјело његовог сликарства је портрет архимандрита Кенгелца, као и неколико женских портрета (и његове жене) и којима је испољио савршеност поступка и танананост психологије. Радио е и на другим жанровима. Позната је његова Мртва природа са лубеницама. Његов ученик био је и Ђура Јакшић.

Прва жена сликар Катарина Ивановић (1811-1882) студирала је у Пешти у Бечу, а ради усавршавања путовала је у Италију, Париз, Холандију... Нимало не заостае за сликарима мушкарцима тог доба. Њен Аутопортрет који је урадила на другој години студија спада у најбоље портрете класицизма. Од осталих издвајају се: Портрет кнегиње Персиде, војводе Стевана Книћанина, Симе Милутиновића.. Урадила је историјску композицију Пад Београда под Карађорђем. Од жанр-мотива истичу се Дјечак са соколом, Љубавно писмо, Смрт богаташице, Умјетник у атељеу. У жанру мртве природе издвајају се Корпа са грожђем и Италијански виноградар. Највише домете постигла је као портретист и као сликар мртве природе. Није насликала ниједан иконостас (зато што је као жену нису ангажовали ).

45. Романтизам - опште одлике. Европска револуција 1848. Срби, Мађари и Беч.

Уставобранитељи. Романтизам у сликарству: Новак Радонић, Стева Теодоровић,

Ђура Јакшић.

Вријеме од 40 до 70 година 19 вијека представљају епоху романтизма. Граничне године су 1847, значајна као Вукова побједа у књижевности односно 1848. година европске револуције која је захватила и наш народ. Године које означавају крај епохе су: 1875 година избијања велике источњачке кризе односно 1878. вријеме одржавања Берлинског конгреса. Три обиљежја епохе су

19

национализам, омладина и романтизам. Романтизам је главно стилско обиљежје културног, умјетничког стварања епохе, чији се рефлекси осјећају и у начину живота. Романтизам је духовни и умјетнички израз друштвенополитичких збивање и националне идеологије тог доба. Као умјетнички стил афирмисао се насупрот класицизму и истакао субјективност, индивидуалност, емоције, машту, лиризам, а кад је у питању нација испољио е култ народног језика, народне поезије, осјећање за народну прошлост. Главни носилац р. била је српска омладина.

У политичком животу Србије насилним путем смјењивали су се владари и династије. За ову епоху важни су уставобранитељи. То је први политички покрет у Србији настао у борби против деспотизма кнеза Милоша. Име су добили по тзв. Турском уставу 1838. којим је установљен савјет од 17 чланова које кнез није могао смјенити. Двадесетогодишња владавина уставобранитеља 1838-1858 период је двовлашћа: на једној страни су уставобранитељи (својеврсна чиновничка олигархија) који су имали стварну власт у земљи,а на другој кнез чија је владавина битно ограничена. Тај перио обиљежавају борбу ова два фактора. Кнез Милош није прихватио двојство власти па је абдицирао. И његов син је покушавао да сузбије власт уставобранитеља, па је и он абдицирао. Кнез је постао Александар Карађорђевић који је прихватио другоразнедну улогу у земљи, али се и он на крају побунио, и свргнут је. Тада је дошло и до престанка владавине уставобранитеља. Уставобранитељи су били султанови штићеници, који су на власт дошли његовим уставом, али су по начину владања били западњаци8 (што је парадокс). Њихова владавина означава покретачку снагу модернизације и европеизације Србије. Доминантне личности међу уствобр. анитељима били су Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин. Први је био демагог, стваралац буке, вјечити опозиционар, а други западњак, , државник. Написао је Начертаније. У унутрашњој политици уставобранитељи су били конзервативци противници либералне мисли. Отпор њиховој владавини јавио се у новом нараштају политичара (европски образовани интелектуалци, касније либерали), у слојевима младог грађанства (нарочито београдског). Влада уставобранитеља срушена је на чувеној светоандрејској скупштини 1858. Скупштину су сазвали сами уставобр. са намјером да збаце кнеза Александра, али је скупштина бацила и кнеза и њих. Због масо9вности и двоструког преврата историчари ову скупштину анзивају револуцијом. Са једне стране побједила је маса, а са друге млађи политичари- Јеврем Грујић, Јован Илић. Они су вратили династију Обреновића. (2 владавина Милоша и Михаила)

Војводина је представљала простор, друштвену и политичку сцену на којој се обликовао романтизам.

Револуција 1848 имала је европски карактер. Почела је у Паризу, у фебруару, а затим се проширила на земље западне и средње европе – њемачку, Италију, Аустрију, Мађарску. Мађарска револуција коју јуе предводио Лајош Кошут, а опјевао Шандор Петефи имала нје најјаче одјке у европи, поред париске. Њен програм обухватао је захтјев за политичким слободама, идеју мађарске народности, увођење мађарског као службеног језика, идеју Угарској као националној држави (да би се еманциповала од Беча)Угарски Срби нашли су се између Ааустрије и Угарске. У почетку су подржали мађарске захтјјеве, али су тражили и своја права: У Угарској су били оштри: нема друге народности осима мађарске, па е српски покушај окарактерисан као сепаратизам. То је довел до сукоба између њих, те до приближавања Срба Бечу. Један број Срба подржавао је Мађаре (међу њима Јаков И.). Српски покрет почео је смјеном старе власти по градовима гдје су Срби били већина и постављање нове власти. Прекретнички догађај била је Мајска скупштина, одржана 1.маја.1848. на којој је проглашена српска Војвосина, или Војводство САрбија. Митрополит Рајачић изабран је за српског патријарха, пуковник Шупљиканац за српског војводу. Формиран је српски главни одбор (на челу са Ђорђем Стратимировићем), у гардовима у образовани народни одбори. Беч је натјеран тешким приликама прихватио српске захтјеве и прогласио Српску Војводину и Темишварски Банат са сједиштем у Темишвару. Међутим, градови са српском већином остали су у саставу Војне Крајине, а на територији Војводине срби су били мањина (Румуни, Њемци, Срби). Званични језик био је њемачки, власт су држали Њемци. Пошто је Шупљиканац умро, титулу војводе носио је аустријски цар. Таква Вјводина трајала је до 1860, кад је укинут. Угарски Срби су се са Хрватима борили за интересе Беча, више него за властите. Срби су извојевали значајну побједу код Сентомаша (од тада назван Србобран). Коначном поразу Мађара доприњела је руска војска коју је цар Николај послао Бечу. Јеидни историјски резултат револуције било је укидање феудалних односа у Аустрији. Послије револуције уведен је апсолутизам (по министру Баху назван Бахова.), када су укинуте све слободе. Пад апсолутизма дошао је 1860 када су Аустрија изгубила од Пруске и Италије, па је дошло до оживљавања политичког живота. На Благовештанском сабору 1861 посљедњем историјском сабору аустријских Срба постављен је захтјев о обнови Војводине. Срби с епоново приближавају Мађарима. остваривање устроугарске нагодбе 1867. на штету Срба и осталих народа распирило је стари сукоб између Мађара и Срба.

Романтизам у српском сликарству смјенио је класицизам и бидермајер. Први вјесник романтизма је Павел Симић (јаво се у оквиру бидер.)Представници зрелог сликарства романтизма су: Новак Радонић, Ђура Јакшић и Стева Тодоровић.

Новак Р. (1826-1890) учио је најприје у атељеу Николе Алексића, затим на Бечкој академији. НАЈбоље резултате остварио је у портерту, гдје се могу издвојити ЕНА СА ЦРВЕНОМ ТРАКОМ У КОСИ, портерет младог калуђера, портрет владике Платона Атанацковића, портрети Змаја Игњатовића, и два аутопорт.Од њега потиче и пејзаж манастир хопово. Са мање успјеха радио је на историјској композициј – СМРТ ЦАРА УРОША, СМРТ МАРКА КР. ВИЛЕ КРУНИШУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА)

Стева Тодоровић 1832-1925 – сликао је у разним жанровима – иконостас, жанр мотиви, портрет, пејзаж, историјске композиције. Најбољи је у раном периоду, до 80 их година. Тада су настали: аутопортрет, гимнастичка школа, историјска комп. Смрт Хајдук вељка, Његови познати портерети су Портрет ленке дунђ, краљице Наталије.

20

Врхунац романтизма у српском сликарству представља дјело Ђуре Ј. 1833- 1878. Он је умјетник који се остварио и у сликарству и у књижевностри. Његово образовање било је сликарско, учио је код многих сликара, између осталог код Константина Данила. Живио је у Бечу и Минхену. Није завршио ни једну сликарску школу, био је полуобразован, али надарен. Он је себе видио првенствено као сликара. Између његових пјесама и лика постоје мотивске и стилске сродности. Тематске сличнодти постоје између: ОДМОР ПОСЛЕ БОЈА И ПЈЕСМЕ КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ, СЛИКЕ КИНЕЗ МИХАИЛО НА ОДРУ И ПЈЕСМЕ НА ГРОБУ КНЕЗА МИХАИЛА, ИЗМЕЂУ ИСТ. КОМП. ВОЈВОДИНА СМРТ И ПОЕМЕ НЕВЈЕСТА БАЈА ПИВЉАНИНА, ИЗМЕЂУ ПОРТЕРЕТА КНЕЗ ЛАЗАР И ПЈЕСМЕ НОЋ У ГОРЊАКУ. СМАТРА СЕ Д ЈЕ У ПЈЕСМИ МИЛА И СЛИКЕ ДЈЕВОЈКА У ПЛАВОМ ДАТА ИСТА ЛИ8ЧНОСТ. Јакшић је сликар који пише. У критици свога доба важио је за промашеног слиакра. Тек је у модерној критици хваћен. Његове слабости су у цртежу, гдје се видјела непотпуна образованост, али је она компензована колористиком, психолошким нијансирањем. Главне новине Јакшићевих слика потичу из свјетлосних рјешења, посебно у односу свјетло тамно. Драматика тог односа постварена је увођењем вјештачког освјетљења, чији извор није прецизно одређен. Од сачуванихј икона познате су ХРИСТОС НА ГОРИ, АПОСТОЛ ПЕТАР, АПОСТОЛ ПАВЛЕ. ЊЕГОВА НАЈПОЗНАТИЈА ИСТ. КОМП. ЈЕ КАРАЂОРЂЕВА СМРТ. Свјетлост освјетљава главу и груди вождове. Најљепши његов портрет је дјевојка у плавом.

47. Реализам – опште одлике. Формирање политичких странака у Србији. Источна

криза (1875–1878). Устанак у Херцеговини, вође устанка. Устанци у Босни и вође.

Берлински конгрес. Државна независност Србије и Црне Горе.

Реализам временски обухвата временски период од почетка 70их до краја 19. вијека. Његов почетак треба тражити у знаку социјалистичког покрета Светозара Марковића. Крак епохе обиљежен је европејством Српског књижевног гласника 1901. и Мајским превратом 1903. Њен основни тренд је опадање националног и превладавање социјалног фактора.Социопсихолошку осново епохе чини представља култ села. Обиљежја политичког живота су апсолутизам и странчарсво, а културног живота успон, разгранатост, зрелост. Карактерситике културног стварања су критичност, објективност, савременост.

Најкрупнији историјски доађај епохе је Велика источна криза (1875-1878). Она је почела сељачким сутанком у Невесињу јула 1875 – Невесињска пушка, која се проширила на друге дијелове Херцеговине и на Босанску Крајину, Санџак, источну Босну, дијелове Бугарске и Македоније. То је највећи сељачки устанак на Балкану послије 1 срп. устанка и највећи герилски рат у Европи у 19 вијеку, са еликим страдањима. У рат су ушле Србија и Црна Гора, д би помогле устаницима, а умијешали су се и Аустрија и Русија (која је ушла у рат са Турцима)

Невесињска пушка, Босанско-херцеговачки устанак или Херцеговачки устанак је српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против османлијске власти и убрзо се проширио на цијелу Босну и Херцеговину.Устанике су подржале оружјем и добровољцима Књажевина Црна Гора и Кнежевина Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата и настанка тзв. Велике источне кризе. Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину која је де јуре остала у саставу Отоманске империје.У устанку су се истакли Tрипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић. Српски устанак у Босни, раширен од Вучјак планине на истоку до Уне на западу, и од Саве на сјеверудо Пролог планине на југу, чине два самостална устаничка покрета. Први, у сјеверној Босни, распламсао сена неколико мјеста: Ћорковача, Брезовача, Козара, Лијевче, Мотајица, Вучјак. Независно од сјевера Босне, натромеђи Босне, Лике и Далмације дјеловао је устанички покрет са средиштем у Црним Потоцима. Почетак устанак у Босни, према Мило- раду Екмечићу, везан је за три основна чиниоца:вијести о устанку у Херцеговини, повећањезакупа једне десетине и хапшење угледнијихсељака од стране заптија. Вођа је био Петар Пеција.

Криза је завршена Берлинским конгресом 1878 на којем је БиХ пала под аустријску управу, Србија и Црна Гора стекле независност. Србија је добила четири округа на југоистоку, А цРна Гора је вишеструко проширена и добила је излаз на море. Посљедице су биле негативне, јер је така заустављен покрет срба за коначно уједнињење и ослобођење. Главне економске претпоставке реализма су распадџање патријархалних заједница усљед продора капиталистичке производње, раслојавање и пропадање села...

Политику обиљежава аутократски, деспотски режим, најприје оријентални деспотизам кнеза Милоша, аутократизам олигархије у доба уставобранитеља, просвећени апсолоутизам кнеза Михаила, касније апсолутизам два посљедња Обреновића. У Црној Гори апсолутизам кнеза Николе. Политичке партије и покрети настали су у борби против апсолутизма. У Србији су се развила 3 покрета: покрет уставобранитеља крајем 30их, либерални покрет крајем 50их и социјалистички покрет крајем 60их и почетком 70их. Од њих је најрадикалнији социјалистички покрет који је прокламовао захтјеве за промјену читавог друштва и културе. Покрети су еволуирали у политичке партије: из либералног покрета настала је Либерална странка (вођа Јован Ристић), сљедбеници уставобранитеља образовали

21

су Напредну странку (вођа Милутин Гарашанин), а социјалистички покрет послије марковићеве смрти развијао се у два правца: Социјалистички покрт Мите Ценића из којег ће 1903 израсти СРПСКА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКА ПАРТИЈА ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА, и у РАДИКАЛНУ СТРАНКУ НИКОЛЕ ПАШИЋА. (најзначајнија и најутицајија полит.п. Србије у посљедњим деценијама 19 и првим деценијама 20. вијека. која ће се од љевичарске странке развити у типичну грађанску партију. Осим са режимом, партије су се бориле и између себе. У Војводини главна партија је постала СРПСКА СЛОБОДОУМНА СТРАНКА, ЧИЈИ ЈЕ ВОЂА СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ. У Црној Гори, партије настају тек у 20. вијеку..

49. Сликарство: „минхенски реализам“, „академски реализам“, Урош Предић, Паја

Јовановић.

Реализам у сликарству развијао се различитим путевима, од реализма у књижевности. Имао је друге узоре.Сликари су били упућени на Њемачку. Главну центар у којем су учили био је Минхен. Зато се овај период у нашем сликарству обично назива минхенски реализам. Сликари се интересују за природу, сеоски амбијент. Минхенски сликари МИЛОШ ТЕНКОВИЋ, ЂОРЂЕ КРСТИЋ И ЂОРЂЕ МИЛОВАНОВИЋ унијели су нове теме жанрове и стилске поступке. Пејзаж, мртва прирда, сеоске жанр сцен постају доминантне сликарске врсте. Милош Тенковић 1849 1890 испољио је на својим платнима префињени артизам, хладан колорит. Његово најпознатије платно је ПРОДАВАЧИЦА ЦВЕЋА 1877. која означава почетак реализма у нашем сликарству. Водећи сликар реализма је ЂОРЂЕ КРСТИЋ 1851 1907. изненадио је публику тамнијим бојама, широким потезима четке, што је дошло до изражаја у њеовим најбољим сликама. АНАТОМ, УТОПЉЕНИЦА, ПОД ЈАБУКОМ, РАСТАНАК, СЛЕПИЦА... Са путовања по Србији током којег је сликао за збирку кнеза Милана диони је слике КОСОВО ПОЉЕ, ЧАЧАК, КОЛИБА, ПЕЈЗАЖ БАБАКАЈ.

Врхунац у развоју ликовних умјетности представља академски реализам и сликари ПАЈА ЈОВАНОВИЋ И УРОШ ПРЕДИЋ И ВАЈАРИ ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ И СИМЕОН РОКСАНДИЋ. Њихова платна одликују се занатским савршенством. Достигли су умјетничку зрелост у доба реализма. Јовановић је стекао славу монументалним националним историјским композицијама - СЕОБА СРБА, ПРОГЛАШЕЊЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА, као и великим бројем жанр сцена ИРА С АМАЧЕВИМА, КРВНА ОСВЕТА ИЗ КУЧА, ГУСЛАР, ПРИЧАЊЕ О БОЈУ НА КОСОВУ, БОЈ ПЕТЛОВА, КИЋЕЊЕ НЕВЕСТЕ. Он је у Бечу стекао европску репутацију и имао међународну клијентелу.

УРОШ ПРЕДИЋ 1857 1953 је везан за домаће прилике. Послије школовања у Бечу, провео је остатак живот у Београду. Сликао је историјске композиције ХЕРЦЕГОВАЧКО РОБЉЕ, многобројне жанр сцене ДЕЦА ОКО БУНАРА, ДЕЦА ПОД ДУДОМ, БИЋЕ БЕЛАЈА, ВРЕДНЕ РУЧИЦЕ, СИРОЧЕ НА МАЈЧИНОМ ГРОБУ. Њему су својствене моралистичке дидактичке тежње. Имао је и преко хиљаду портретра.

51. Доба модерне - утицаји. Доба демократије и парламентаризма. Доминација

француског утицаја у књижевности: академска критичка мисао,

Импресионизам у сликарству

(Милан Миловановић, Надежда Петровић, Коста Милићевић, Малиша Глишић).

Ова епоха обухвата вријеме од почетка 20 вијека до првог св. рата. Године које обиљежавају њен почетак су МАЈКИ ПРЕВРАТ 1903. , , а у културној историји учешће Србије на свјетској изложби у Паризу 1900. Покретање књижевног гласника 1901. Крај епохе је у знаку ратова, два балканска и 1 свјетски. Основна оббиљежја епохе су парлаентаризам у политичком животу, обнова националноослободилчке акције и повезивање са другим југословенским народима, а у културном животу нов заокрет ка европи, напуштање традиционализма и оријентација ка модерним покретима. По достигнућима то је велика епоха наше истоирје, златно доба.

У ноћи између 28 и 29 маја 1903. у Београду је извршен официрски пуч. Група официра на челу са ДРАГУТИНОМ ДИМИТРИЈЕВИЋЕМ АПИСОМ извршила је атентат на краља Александра и краљицу Драгу. Посљедица је била промјена династије. Нови краљ је био ПЕТАР 1 КАРАЂОРЂЕВИЋ. Он је подржавао демократске институције. Школовао се у Француској, на војној академији у Мецу, учествовао је у француско-чпруском рату и добио орден Легија части. У босанско-херцеговачком устанку борио се у Босанској Крајини под именом ПЕТРА МРКОЊИЋА. Би је човјек либералних увјерења. Значај мајског преврата је у замјењивању

22

апсолутизна парламентарном демократијом. Враћен је у живот устав из 1888. Слобода штампе била је потпуна. Само у Београду излазило је 15 политичких листова. Главну улогу у политичком животу играла је Радикална странка и Никола Пашић.

Пјесници нових нараштаја уче од парнасоваца и симболиста, Француза. (Шантић, Дучић, Ракић,Дис.)

Академски дух епохе добио је најзначајнији израз у науци.

Почеци модерног сликарства везују се за формирање умјетничке наставе- 1895 основана је ЦРПСКА ЦРТАЧКА И СЛИКАРСКА ШКОЛА, која је прерасла у Државну школу. На свјтску изложбу у Призу 1900. рви пут је позвана Србија. Била су изложена дјела Паје Ј. Стеве Тодоровића, ПЕТРА УБАВКИЋА, ЂОРЂА ЈОВАНОВИЋА, СИМЕОНА РОКСАНДИЋА. Тада долази и до сарадње јужнословенских умјетника. Организоване су 4 јужнословенске изложбе: У Београду 1904. Софији 1906, Загребу 1908. Београ 19012. Из те сарадње настала је Лада 1904, прво умјетничко удружење, које је у почетку имало јужнословенски карактер, а касније је постало име асоцијације српских умјетника. Главну улогу и даље има Минен, али ће то пред крај епохе постати Париз. Импресионизам је почетак модерног сликарств, у Србији се јавља 1907. у сликама :

МИЛАН МИЛОВАНОВИЋ – школовао се у Минхену, Београду и Паризу. По повратку је путовао по Срији, Македонији, Св. Гори. На путовањима је настао циклус импресионистичких слика, свјетлих тонова – МОСТ ЦАРА ДУШАНА. За вријеме 1 свј рата проглашен је за ратног сликара. Тада су настала његова најљепша дјела. – ТЕРАСА, ПРЕДЕО У КАПРИЈУ, ПЛАВА ВРАТА.

КОСТА МИЛИЋЕВИЋ школовање послије Београда наставља у Прагу, Бечу, Минхену. Врхунац је достигао за вријеме рата, у крфском периоду. – СТАЗА У МАСЛИЊАКУ, ПТАМОС НА КРФУ.

МАЛИ8ША ГЛИШИЋ представља прелаз од планеризма (сликање у отвореној природи) ка импресионизму. Издвајају се његови пејзажи са медитеранским, италијанским темама. Нестао је 1915.

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ – 1937-1915. најзначајнија је појава у сликарству тог доба. Стварни је зачетник модерног српског сликарства. Потиче из интелектуалне породице. Школовала се у Београду, Минхену, боравила је у Паризу. Учствовала је као доровољац у бал. рат. и 1 свј. ен стил је личан, експерименталан, сложен. Најзначајнија дјела : РЕСНИК, ШУМА, АДА ЦИГАНЛИЈА. Што је више сликала по Србији то се више ослобађала као умјетник. Из Париског периода су: ДЈЕВОЈЧИЦА У БУЛОЊСКОЈ ШУМИ, БУЛОЊСКА ШУМА, ДВИЈЕ СЛИКЕ КАТЕДРАЛЕ У НОТРДАМУ. У ратној фази настали су: ВЕЗИРОВ МОСТ ПРИЗРЕН, КОСОВСКИ ОЖУРИ, ГРАЧАНИЦА, ВАЉЕВСКА БОЛНИЦА....

52. TESLA PUPIN I MILANKOVIC

Nikola Tesla 1856 1943 sin je pavolsavnog svestenika iz Like. Formirao s ekao naucnik u Americi I svojim pronalascima iz oblasti elektriciteta svrstao se u pionire modern industriske ere u svijetu. . Vrsnjak je nasih realista. Mihajlo Pupin 1858 1936 sin je nepismenih seljaka iz Banata. Znacajan je u pronalascima iz telekomunikacija. Obojica su se formirali pod uticajem tradicionalnih vrijednosti I da su cijelog zivota odrzavali veze sa starim krajem I bili su ljubitelji srpske knjizevnosti. Tesla je poznavao junacke pjesme I znao je Gorski vijenac napamet. Pupin o svojoj mladosti I djetinjstvu govori u svojoj autobiografiji- OD PASNJAKA DO NAUCENJAKA. Opisani su srpski poslovi , dati likovi seljaka, ukazano na tradiciju I na legendarne likove iz srpske proslosti. MARKA KR. KARADJORDJA.. Zncajno je njegovo pastirsko iskustvo I nacin dojavljivanja kradljivaca kukuruza. Taj dogadjaj je bio njegova osnova za otkrica.

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) је био један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.Умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.

Михајло Пупин (Идвор, 27. септембар/9. октобар 1854 — Њујорк, 12. март 1935) био је српски научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. Био је и један од оснивача и дугогодишњи председник Српског народног савеза у Америци. Такође је добио и Пулицерову награду (1924) за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ (енгл. From immigrant to inventor)[1][2].Михајло Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, потом рентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике. Такође је заслужан и за проналазак Пупинових калемова.Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.

23

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) је био српски инжењер, климатолог, астроном и академик. Оснивач је катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.

53. Анексија Босне и Херцеговине. Балкански ратови.

Још док је трајао Царински рат (1906-1911- забрана увоза ) избила је анексина криза. 1908. Аустрија је на Берлинском конгресу 1878. добила БиХ на управу, али сда је извршила присаједињење Мпонархији. То је изазвало оштро противљење Србије. Избиле су демонстрације у Београду и др. градовима. Рат је избјегнут због притиска западних сила и Русије. Оставши сма, Србија је била приморана да призна анексију. Турска је у то вријеме ослабила, али је задржала Санџак, Косово и Мкедонију. Пошто су и други народи имали територије под Турском влашћу, довело је до склапања савеза СРИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ, БУГАРСКЕ И ГРЧКЕ ПРОТИВ ТУРАКА 1912. Тада је почео и рат. Највеће успјехе имала је Србија. Ослободила је Косово и Санџак, а послије побједа код Куманова и Битоља и Македонију. Освојилаје и Албанију и изашла на море, а помогла је Бугарима да освоје Једрене. Мир је потписан у Лондону. Србија је морала да напусти Албанију, а ЦГ Скадар. Одлуком нових сила створена је Албанија. Други Балкански рат повела је Бугарска против Србије 1913. због Македоније. Србија је уз помоћ ЦГ извојевала побједу на Брегалници. Поражену Бугарску напале су Турска, Грчка, Румунија и одузеле јој значајне територије. На миру у Букурешту прихваћено је ново стање.

54. Први свјетски рат и посљедице. Период између два свјетска рата.

Први свјетски рат је европски рат настао као израз противрјечности великих сила, груписаних у савезе – АНТАНТА И САВЕЗ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА. Повод рата био јуе Сарајевски атентат у којем су припадници малде Босне убили аустријског престолонасљедникаФранца Фердинанда и његову жену Софију, на Видовдан 28 јуна 1914. Аустрија је оптужила Србију као кривца, упутила јој ултиматум, који је довео у питање њену сувереност, да би јој послије мејсец дана објавила рат, послије одбијања ултиматума. У рат против Аутрије одмах је ушла и Црна Гора. Pocetak rata bio je nesrecan za Austriju. Tri velika pohoda na Srbiju zavrsila su porazom: Cer, Gucevo I Kolubara. U septembru 1915 Srbiju je napala Njemacka, a pridruzila im se Bugarska. Kakos u joj Bugari presjekli odstupnicu prema Makedoniji Srbi su bili prinudjeni za povlacenje preko crnogorskih I albanskih gudura prema Jadranskom moru. Povlacila se vojka narod I kralj Petar. Ovaj se pohod zbog velikih gubitaka naziva Albanskom golgotom. Tada je crnogorska vojska stiteci srpsku izvojevala veliku pobjedu na Mojkovcu na Badnji dan I Bozic 1916. I zaustavila austrijsko nadiranje prema istoku. Staradanje Srba nastavilo se jer su saveznici oklievali da ih private, I tek na intervenciju Ruije, organizovan je prevoz na ostrvo Krf. Iscrpljeni ljudi stalno su umirali I esevi su bacani u more pored ostrva Vido u *plavu grobnicu*. Boravak na Krfu bio je pocetak obnove. Tu je bilo sjediste vlade I Vrhovne komande. Srpska vojska brzo s eoporavila I prebacena je na Solunski front. Jedinice su popunjene dobrovoljcima Srbima, Hrvatima, Slovencima. Rovovski rat trajao je do 1918. kada je Solunski front probijen, a Srpska vojska oslobodila Srbiju/. Beograd je oslobodjen 1. novembra 1918. Tda je doslo do raspada Austrije I Njemacke. Mir je potpisan u Versaju 1919.

Glavni rezultat rata bilo je stvaranje kraljevine shs koja je 1929 doila naziv Jugoslavija. Prvi document kojim je Srbija formulisala svoje ciljeve bila je Niska deklaracija 1914. u njoj je kao konacan cilj postavljeno oslobodjenje I ujedinjenje Srba, Hrvata I Slovenaca. U julu 1917. Srpska vlada I Jugoslovenski odbor (Rim, na celu ANTE TRUBIC) donose Krfsku deklaraciju na osnovu koje se predvidja stvaranje SHS sa dinastijom Karadjordjevic na celu. U jesen 1918. predstavnici jugosl. naroda u abzburskoj monarhiji progasili su otcjepljenje I u Zagreu proglasili Kraljevinu SHS. To je bila drzava bez cvrste vlasti, bez vojske. Crna Gora je bila u sastavu te drzave. I Vojvodina. UJEDINJENJE JE SVECANO PROGLASIO REGENT ALEKSANDAR 1. DECEMBRA. 1918. NA TERAZIJAMA. UERSAJU JE DRAVA ZVANICNO PRIZNATA. Bila je zaostala, nerazvijena, sa neujednacenim pravnim I ekonomskim sistemom. Sve susjedne drzave smatrale su da je stvorena na njiovu ststu. Njen glavni oslonac bila je Francuska, a protivnk Njemacka. I SSSR je bila neprijatelj. Glavni generator krize bili su hrvatsko srpski odnosi. ri krizna dogadjaja bili su: atentat na Stjepana Radica juna 1928, koji je izvrsi PUNISA RACIC. To je dovelo do sloma parlamentarizma I diktature (6. januar 1929), 2. atentat na kralja Aleksandra ciji su organizatori bili ustase I srpsko hrvatski sporazum iz 1939 (Cvetkovic-Macek – I stavaranje Banovine Hrvatske u koju su usli I kraevi koji nisu bili u sastavu Hrvatske.

58. MODERNI PRAVCI U SLIKARSTVU: EKSPRESIONIZAM, KUBIZAM, NADREALIZAM. JOVAN BIJELIC, PETAR DOBRNJIC, SAVA SUMANOVIC, MILAN KONJEVIC

Centar umjetnickog stvaranja postaje Pariz. Ovaj pravac se kod nas naziva realizam ili neoklasicizam. Modernizam je zavladao nakon 2 svjetskog rata. JOVAN BIJELIC- 1886 1964 rodom je iz Bosanske Krajine, obrazovao se u Krakovu, Parizu, Pragu. Najveci dio zivota proveo je u Beogradu. . Prosao je kroz kubisticku I ekspresionisticku fazu, pa se okrenuo realizmu. Slikao je pejzaze, portrete, mrtvu prirodu, zenski akt, istorijske kompozicije. POZNATE SLIKE: KUPACICE, ZALIV U GRUZU, PREDEO U BOSNI, JAJCE, PORTRET DJEVOJKE SA KNJIGOM, ALANSKA GOLGOTA, BITKA NA KOLUBARI.

24

PETAR DOBROVIC 1890 1942 takodje prelazi put od avangardnih pravaca do realizma. Obiljezja su: kolorit, ekspresivnost crteza, naglasena uloga svjetlosti. Slikao je portrete primorske pejzaze, aktove. Najvise ga je privlacilo more. DJELA: VELIKI MASLINJAK, DALMATINSKI PEJZAZ, POVRCE, TRG SVETOG MARKA, STARA LUKA U DUBROVNIKU, KONJI NA CRKVI SVETOG MARKA.

SAVA SUMANOVIC- U pocetnoj fazi bio je ekspresionista, kubista. Bio je u Parizu u 2 navrata. Odatle potice I njegova slika PIJANA LADJA. Pariski period zavrsio s enervnim slomom I on se vrati u Sid da se lijeci. U tom periodu dozivljava najveci umjetnici uspon. Iz tog perioda poticu ZENSKI AKT, MRTVA PRIRODA SA GROZDJEM… Treci boravak u Parizu, polsije ozdravljenja predstavlja vrhunac njegovog stvaranja. MOST NA SENI, JESENJI PEJZAZ IZ OKOLINE PARIZA, CRVENI CILIM… Poslije povratka u Sid nastaju ULICA U SIDU, SIDSKI VINOGRADI… Ubile su ga ustase u SREMSKOJ MITROVICI.

MILAN KONJOVIC 1898 993 rodjen je u Somboru. Obrazova se u Pragu, Becu, Parizu. Prva faza bila je neoklasicistick . Nakon toga plava faza u kojoj dominiraju hladni tonovi- MOJ ATELJE. Svoj puni izraz dostize kao slikar Vojvodine- ZITNA POLJA.

59. SLIKARSTVO POLSIJE DRUGOG SVJETSKOG RATA

U slikarstvu se uocuavaju dvije struje: jedna koja nastavlja modernizovanu traiciju fuguralnog slikarstva I druga koja se orijentise nefiguralnom slikarstvu. Prvu cine medjuratni slikari: KONJOVIC, CELEBONOVIC… a drugu Lubarda. koji slika teme iz nacionalne istorije: KOSOVSKI BOJ, NARIKACA… Medju umjetnickim grupama najveci odjek imala je Medijala koja se oslanja na Dalija. Oni ponovo govore o realizmu , ali to je tzv magicni realizam. Predstavnici su: OLJA IVANCKI, MILOVAN VIDAK, LJUBA POPOVIC.

Jedan od krajnjih izraza modernizacije j konceptualizam. Osobine su mu smanjivanje tjelesnosti umjetnickih djela, spajaje plasticnog, slikarskog, sculpture… Predstavnici se sluze I neumjetnickim sredstvima… POSEBNO MJESTO ZAUZIMA MICA POPOVIC. Znacajan fenomen je I naivna umjetnost. Ona prikazuje svakodnevni zivot na selu. Znacajna skola je Oparicka.