Upload
mace666
View
580
Download
27
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Srpski Jezik Za Cetvrti Razred Osnovne Skole
Citation preview
DOBRIVOJE STO[I]
SRPSKI JEZIK
ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE
Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I
NAUKE REPUBLIKE MAKEDONIJE ul. Mito Haxivasilev Jasmin, bb Skopje
Recenzenti:
Prof. d-r ^edomir Stojmenovi} Nada Stojanova Sne`ana Vasiqevi}
Lektura:
Dobrivoje Sto{i}
Re{ewem Ministera za obrazovawa i nauke Republike Makedonije br.22-4029/1 od 29.06.2010 godine odobrava se upotreba ovog uxbenika
CIP - Katalogizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka Sv.Kliment Ohridski , Skopje
373.3.016:811.163.41(075.2)
STO[I, Dobrivoje Srpski jezik za ~etvrti razred osnovne {kole / Dobrivoje Sto{i. - Skopje : Ministerstvo za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, 2010. - 188 str. : ilustr. ; 28 sm
ISBN 978-608-4575-78-8
COBISS.MK-ID 84069898
: ,
STASAJ, BR@E, DETE
\ak si i od danas kre}e{
u ~arobno zemqu znawa.
Dobrodo{o u svet kwige,
{kola te u krilo ~eka,
da umawi{ svetu brige
i poraste{ u ~oveka.
3
J E Z I K
NARODNI I NORMIRAN (STANDARDNI KWI@EVNI) JEZIK
Boqe je izgubiti sve bitke i ratove nego
izgubiti jezik. Posle izgubqene bitke i
izgubqenih ratova ostaje narod. Posle
izgubqenog jezika - nema naroda
Stefan Nemawa
ZVALI MAGARCA NA SVADBU
Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuwa na vrata od obora. Kad li ko je - dole}ela lastavica na svu pre{u, te re~e magarcu:
- B r ` a j d a i d e m o , poslali su po te na svadbu.
Upita ga sin:- [to }e re}i da tebe
zovu stara, a mene mlada ne, kad bi ja boqe zapjevao i poigrao od tebe?
- Vaqda im je nestalo drva ali vode - odgovori magarac.
Narodna pripovetka
Mawe poznate re~i
jasli - mesto gde se ostavqa hrana za stoku
obor - tor za stokupre{a - hitwa, ` urba
PROLE]NE BOJE
Bati je danas donela mama kutiju s ~etkama i bojicama.
Slikao bata lipe kraj puta: oti{la cela bojica `uta. Oti{la potom bojica bela za sne`ne kape na grawu jela.
A sad odjednom velika mena: na red je do{la boja zelena; svetlozelena za vlati trava. Za vedro nebo - bojica plava. Qubi~asta i crvena jarka - za qubi~ice i cve}e parka.
Nikola Jeremi}
5
Koji je od ova dva teksta napisan na narodnom, a koji na
kwi`evnom jeziku?
Na osnovu ~ega dolazi{ do takvog zakqu~ka?
Pripovetka Zvali magarca na slavu napisana je narodnim
jezikom. U narodnom jeziku ima dosta re~i koje ne potoje u re~niku
normiranog (kwi`evnog) jezika.
Narodni jezik je onaj kojim govore qudi jednog
podru~ja koje ima zajedni~ke geografske, istorijske i
dru{tvene uslove.
Tekst Prole}ne boje napisan je ~istim normiranim kwi`evnim
srpskim jezikom.
Normiran (standardan, kwi`evni) jezik je onaj kojim
se pi{u dela stru~ne, nau~ne i umetni~ke literature i
upotrebqava se u {kolama, pozori{tu, na radiju i
televiziji.
Kwi`evni jezik je dobro jednog naroda i zato ga
vaqa dobro ~uvati i negovati.
Nauka koja nas u~i da pravilno govorimo i pi{emo
zove se gramatika.
Upamti
Upamti !
!
6
GOVOR
DOGOVOR
Jednog dana David i Gordana izi|o{e da se igraju.
- Hajde uz brdo do velikog drveta, - re~e Gordana.
- Ne, hajdemo boqe nizbrdo na jezero, - predlo`i David.
- Ne}u! Ne}u! - sko~i Gordana. - Hajdemo uzbrdo!
- Ne}u! - sko~i David.
Tada je tata izi{ao napoqe da se sa decom poigra.
- Kuda }emo? - pita on decu.
- Uzbrdo do velikog drveta, - odgovori Gordana.
- Nizbrdo, na jezero,- predlo`i David.
Onda se tata doseti:
- Hajdemo prvo da se popnemo uzbrdo do velikog drveta, a onda da se
sjurimo na jezero.
- To je dobar predlog,- re~e Gordana.
- To je zaista dobar predlog, -re~e i David.
Onda su svi troje po{li uzbrdo do velikog drveta. Zatim su se sjurili
nizbrdo, na jezero. I bilo je svima vrlo lepo.
Prema Perl BAK
7
DDrraaggaa bbaakkoo,,PPii{{eemm ttii ddaa tteeOObbaavveessttiimm ddaa uu NNeeddeeqquu ddoollaazziimmKKoodd tteebbee.. ZZaa``eelleeooSSaamm ssee ddaa ttee vviiddiimm ii ppooqquubbiimm..
TTvvoojj uunnuukk PPeettaarr
Molim vas,koliko ko{takilogramparadajza
Stodinara
Da bi se sporazumeli jedni s drugima qudi se svakodnevno slu`e govorom. Govorom oni iskazuju svoje ` eqe i potrebe.
Govor se javio od qudske potrebe da mogu preko wega da saop{te ne{to jedni drugima i ostao je kao najsavr{enije sredstvo za sporazumevawe.
Qudi,svakako, mogu da se sporazumevaju i drugim sredstvima: izrazom lica,pokretom ruke, glave i ostalih delova tela,ali najboqe, najlak{e i najpotpunije oni se sporazumevaju pomo}u govora.
Usmeni i pismeni govor
Govor mo`e biti usmeni i pismeni.Kada qudi razgovaraju jedni s drugima, oni se izra`avaju usmeno. To je
usmeni govor. Svaki napisan tekst koji ima neku vrednost, predstavqa PISMEN GOVOR.
Ve`ba
Diskutirajte u razredu o sli~nostima i razlikama usmenog i pismenog govora.
8
a t
SAMOGLASNICI I SUGLASNICI
U srpskom jeziku ima trideset glasova .Glas je najmawi i daqe nedeqiv deo re~i.Glasovi se razlikuju po zvu~nosti.
Uveri se!
Izgovori {to glasnije i {to du`e glasove koje vidi{ na ovim slikama!Koji od ova dva glasa izgovara{ lak{e, du`e vremena i glasnije?Svakako, to je glas a. Pri izgovoru ovog glasa vazdu{na struja bez
prepreke prolazi kroz usnu dupqu.
Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja slobodno prolazi kroz usnu dupqu zovu se samoglasnici.
Samoglasnici u srpskom jeziku su slede}i glasovi: a, e, i, o, u. Sve ostale glasove u na{em jeziku izgovaramo i te`e i ti{e od
samoglasnika jer pri wihovom izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu dupqu nailazi na prepreke.
Upamti!
Draga bako,Pi{em ti da teObavestim da u Nedequ dolazimKod tebe. Za`eleoSam se da te vidim i poqubim.
Tvoj unuk Petar
9
Glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja prolaze}i kroz usnu dupqu
nailazi na prepreke zovu se suglasnici.
Najbli`i suglasnik samoglasnicima je R.
Ovaj glas u slede}a dva slu~aja je samoglasnik u re~i.
1. Na po~etku re~i ako je iza wega suglasnik: r|a, rskavac, rva~, Rtaw itd.
2. U sredini re~i ako je me|u dva suglasnika: srce, pred, vrh, brvno,
grmeti itd.
Koliko glasova ima u srpskom jeziku?
Koji su glasovi samoglasnici?
Koju grupu ~ine ostali glasovi?
U kojim slu~ajevima R je samoglasnik u re~i?
Koji su glasovi samoglasnici, a koji suglasnici u re~ima u pri~i: Vuk i
koza.
VUK I KOZA
Opazi vuk kozu kako brsti na nekom
strmom proplanku. Po{to joj nije mogao pri}i,
stade je nagovarati da si|e dole da ne bi
pala. Govorio joj je da je kod wega lepa livada
i pa{a obilna. Koza mu odgovori:
- Ne zove{ ti mene na pa{u, nego
{to si gladan.
U koje dve re~i ove basne R je samoglasnik?
Upamti
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
!
10
PODELA RE^I NA SLOGOVE
RIBA I SLON
@ivela nekad jedna riba. Riba kao
riba. Mala riba od dva sloga: ri - ba.
@iveo nekad i jedan slon. Velik,
velik. Velik, a samo od jednog sloga: slon.
Mala riba podsmehivala se velikom
slonu:
- Velik, a samo od jednog sloga!
Al, eto ti rode. Do|e i proguta ribu
od dva sloga.
Prema Emi MO[KOVSKOJ
Po ~emu se re~ slon razlikuje od re~i riba.
Prvu re~ (slon) izgovaramo jednim otvorom usta, a pri izgovoru re~i riba
dva puta otvaramo usta: ri - ba.
Deo re~i koji se izgovara jednim otvorom usta zove se slog.
Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglaska u toj re~i.
Uveri se !
sl n, r p, m st, d b, z d, r ~, p rk itd.
U re~ima: slon, rep, most, dub, zid, re~ ima samo po jedan samoglasnik i
zato ove re~i imaju samo po jedan slog i zovu se jednoslo`ne re~i.
Upamti
Jednoslo`ne re~i
o e o u i e a
!
11
kw g , {k l , d t , z m , pr ~ , pt c itd.
Re~i koje u svom sastavu imaju po dva samoglasnika su dvoslo`ne re~i.
l c , l v d , sn m t q, r ` s r, dv r {t , z d t k, p k , v q {k
itd.
Re~i koje u svom sastavu imaju po tri samoglasnika su troslo`ne re~i.
Ima re~i koje imaju po ~etiri, pet, {est i vi{e slogova.
[ta je slog?
Od ~ega zavisi broj slogova u re~i?
Rastavi na slogove slede}e re~i: vrabac, olovka, vuk, devoj~ica,
zagonetka, pesma, avion, ogledalo, majmun, banana, dogovor, glas, domovina,
ku}a, vreme, veverica, jabuka i makaze.
Od slede}ih slogova sastavi re~i:
Dvoslo`ne re~i
Troslo`ne re~i
Proveri svoje znawe
Primeni svoje znawe
i a o a e e i a i a i a
u i a i a a i a e e i e o i e a a a ou a i u a
ja li
gre
ca
{o
bran
ki
~e
reca
ni
ka
sli
mo sa
nik
glas
12
IMENICE
Seti se
[ta ozna~avaju imenice?
Koje su imenice zajedni~ke,a koje vlastite?
Konkretne i apstraktne imenice
RADUJ SE, RADUJ SE, DETE
Raduj se, raduj se, dete
U svetu svakog trenutka
ponekad radost zablista,
sad polet u srcu mladu,
sad rosa na dlanu lista . . .
Desanka MAKSIMOVI]
Koje su re~i imenice u ovim stihovima?
Po ~emu se one razlikuju?
Imenice: dete, srce, rosa, dlan i list imaju ne{to {to mo`e da se
dodirne i vidi.
Imenice kojima se imenuje ne{to {to mo`e da se dodirne i vidi zovu se
konkretne imenice.
Imenice: svet, trenutak, radost i polet imenuju ne{to {to ne mo`e da se
dodirne i vidi.
Imenice kojima se imenuje ne{to {to ne mo`e da se dodirne i vidi zovu se
apstraktne imenice.
Upamti
Upamti !
!
13
Zna~i, od mogu}nosti ili nemogu}nosti da se ne{to dodirne ili vidi
postoje dve vrste imenica: konkretne i apstraktne.
Koje se imenice zovu:
- konkretne,
- apstraktne?
Pro~itaj pa`qivo slede}i tekst, a posebnu pa`wu posveti imenicama u
tekstu.
ZAO DUH
Bio jednom zao duh, hud do zla boga, pravi |avo. Jednog dana beja{e
osobito dobre voqe jer je na~inio neobi~no ogledalo: sve dobro i lepo {to se u
wem ogledalo, raspliwavalo se i gubilo, a sve {to ne vaqa i {to je ru`no,
isticalo se i jo{ ru`nije bivalo. Najlep{i zeleni vidici u tom ogledalu
postajahu poput obarenog zeqa, a najboqi qudi bejahu ru`ni ili stajahu na
glavi i pokazivahu se bez trupa.
Jednog dana ogledalo se razbilo i razletelo u komadi}e, u milione i
milione komadi}a i zrnaca. Sada nastade jo{ ve}a nesre}a negoli pre. Nekim
qudima za|e staklo u srce, a otad im ono beja{e kao led.
Hans KRISTIJAN ANDERSEN
Prepi{i sve imenice u slede}e dve kolone:
Proveri svoja znawa:
Primeni svoja znawa
konkretne imenice apstraktne imenice
14
Rod kod imenica
Imenuj bi}a koja vidi{ na slikama.
[ta ozna~avaju re~i: mu`, ` ena, dete,
Vo, krava. tele i
petao, koko{ka, pile?
Sve ove re~i ozna~avaju bi}a. To su imenice.
Imenice: mu`, vo i petao ozna~avaju bi}a mu{kog roda.
Imenice: ` ena, krava i koko{ka ozna~avaju imena bi}a ` enskog roda.
Imenice: dete, tele i pile ozna~avaju imena bi}a srednog roda.
Omenice imaju tri roda: mu{ki, ` enski i sredwi rod.
Rod kod imenica lak{e odre|ivamo re~ima TAJ, TA i TO.
Imenice uz koje mo`e da stoji re~ taj su mu{kog roda.
Imenice uz koje mo`e da stoji re~ ta su ` enskog roda.
Imenice uz koje mo`e da stoji re~ to su sredweg roda.
Upamti
TAJ
TA
TO TAJ
TA
TO
TAJ
TA
TO
!
15
Koliko roda imaju imenice?
Kako mo`emo lak{e da odredimo rod kod imenica?
DE^AK I STARICA
Jedan plavi de~ak, pegavog lica i pr}kastog nosa, {utira ulicom {arenu
loptu.
Lopta udari staru, iznemoglu ` enu u nogu.
De~ak, posti|en, pri|e i re~e:
- Izvinite, bako!
- Ni{ta. To nije bilo namerno. Ti se dobro dete, - re~e starica,
osmehnuv{i se.
De~aku oko zablista. Odmah uze loptu i hitrim korakom ode niz duga~ku
ulicu.
Prona|i sve imenice u tekstu De~ak i starica, podvuci ih olovkom i
odredi kom rodu pripadaju.
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
Zadatak:
16
Broj kod imenica
Na slici s leve strane vidimo jednog petla, jednu koko{ku i jedno pile.
Imenice koje ozna~avaju imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava jesu u
jednini.
Na drugoj slici vidimo vi{e petlova, vi{e koko{aka i vi{e pili}a.
Imenice koje ozna~avaju imena vi{e bi}a, predmeta i pojava su u
mno`ini.
Imenice u srpskom jeziku imaju dva broja: jedninu i mno`inu.
Koliko broja imaju imenice u srpskom jeziku?
U kom su broju imenice koje ozna~avaju:
- imena pojedinih bi}a, predmeta i pojava,
- imena vi{e bi}a, predmeta i pojava?
Upamti
Upamti
Proveri svoja znawa
!
!
17
Primeni svoja znawa
Odredi broj kod imenica u slede}em tekstu:
VESELA KI[A
U nedequ je padala ki{a. U ponedeqak je padala ki{a. I u utorak je
padala ki{a. Ulice su bile mokre. S krovova je curila voda.
Iz {kole istr~ala deca i otvorila ki{obrane. Bili su to mali i veliki
crni ki{obrani. Crni ki{obrani, siva ki{a, suro nebo . . .
Kod ku}e je kraj prozora sedeo de~ak i prstom pratio kapqice koje su
klizale niz staklo.
Ju~e je ponovo padala ki{a. Pada jo{ i danas. Na grudima su vla`ni
kaputi, blatwave cipele. De~ak jo{ uvek prati ki{ne kapqice na prozorskom
oknu.
Iznenada, iz {kolske kapije istr~a{e devoj~ice i de~aci sa crvenim,
belim, ` utim i zelenim ki{obranima.
- Pogledaj, mama! - povika de~ak kraj prozora. - Ala je danas neka
vesela ki{a!
Brzo obu cipele i pojuri za de~acima i nekom devoj~icom koja je imala
ki{obran qubi~aste boje.
Ela PEROCI
18
PRIDEVI
Opisni pridevi
[KOLE
[kole su velike, mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u ` ute, male avione.
Dragan LUKI]
velike
ovce
mirne zvonce veliko
`ute
avioni
male
Re~i velike, mirne, veliko, `ute i male upotrebqeni u pesmi [kole
ozna~avaju osobine bi}a i predmeta. Takve se re~i zovu pridevi.
19
Pridevi koji ozna~avaju razne osobine bi}a, predmeta i pojava, to jest
opisuju kakvo je ne{to zovu se opisni pridevi.
Bi}a, predmeti i pojave imaju vi{e osobina.
Uveri se !
kow ku}a
stari beo brz velik nova mala crvena niska
[ta ozna~avaju pridevi?
Koji se pridevi zovu opisni?
1. Podvuci opisne prideve u pesmi koja sledi.
Upamti
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
!
20
NA OVOM SVETU IMA NAS RAZNIH
Na ovom svetu ima nas raznih:
debelih, sme{nih, pametnih, ru`nih,
pakosnih, dobrih, ne`nih i tu`nih,
i svako dete
- kao u pri~i -
na cvet ponekad ~udno li~i.
Miroslav ANTI]
2. Napi{i nekoliko re~enica o tome {to vidi{ na slici, ali tako {to }e{
u svakoj re~enici upotrebiti najmawe jedan opisni pridev.
Primer: Zoran je {utnuo {arenu loptu.
Trudi se da ti re~enice budu povezane. Tako }e{ dobiti lep sastav.
21
ZAMENICE
SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC
Jednom kukavica re~e slavuju:
- Ho}e{ li da se opkladimo da lep{e pevam od tebe?
- Hajde ba{ ako to ho}e{, ali ko }e nam biti sudija?
- Eno, onaj koji pase tamo. Vidi{ li koliko velike u{i ima !
po~nu da pevaju. Ali {ta se magarac razume u pesmu!
re~e:
- oboje lepo pevate. Ipak, kukavica lep{e kuka.
Tako slavuj izgubi opkladu, ali ga pastir ute{i re~ima:
- Ne stidi se, slavuju! Za tebe je ve}a po~ast {to se tvoja pesma ne
svi|a magarcu.
Narodna basna
Re~i: i u ovoj basni zamewuju lica i zovu se zamenice.
Zamenice su re~i koje zamewuju lice.
Li~ne zamenice
govorim. govori{ govori
govorimo govorite govore
ja
ti
on
Oni
On
Vi
ja, ti, on, oni vi
Ja Ti On (ona, ono)
Mi Vi Oni (one, ona)
Upamti !
22
Re~i: i odnose se na pojedina lica, a vrlo ~esto
zamewuju wihova imena i nazivaju se li~ne zamenice.
Li~na zamenica ozna~ava lice koje govori o sebi.
Li~na zamenica ozna~ava lice kome govorimo.
Li~ne zamenice i ozna~avaju lica ili stvari o kojima se
govori.
Li~na zamenica ozna~ava lica koja govore ili pi{u o sebi.
Li~na zamenica ozna~ava lica kojima se obra}amo u govoru.
Li~ne zamenice i ozna~avaju lica ili stvari koja pomiwemo u
govoru.
Iz izlo`enog se vidi da li~ne zamenice imaju posebne oblike za sva tri
lica u jednini i mno`ini.
Jednina Mno`ina
1l. Ja 1l. mi
2l. ti 2l. vi
3l. on (za m.r.) 3l. oni (za m.r.)
ona (za ` .r.) one ( za ` .r.)
ono ( za sr.r.) ona ( za sr.r.)
Koje se re~i zovu zamenice?
[ta ozna~avaju li~ne zamenice?
Koje oblike li~nih zamenica zna{ u srpskom jeziku?
Napi{i pet re~enica u kojima }e{ upotrebiti li~ne zamenice.
ja, ti on (ona, ono)
ja
ti
on, ona ono
mi
vi
oni, ona one
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
23
Br
an
ko
i T
ija
na
~it
ali
. s
u
Branko i Tijana ~itaju .
Br
an
ko
i T
ija
na
e
~it
at
i.
GLAGOLI
Priseti se!
[ta ozna~avaju glagoli?
Svoju tvrdwu potkrepi primerima.
Pro{lost, sada{wost i budu}nost
Glagolima se mo`e iskazati vreme vr{ewa radwe.
U re~enici Branko i Tijana ~itaju oblikom ~itaju iskazana je radwa
koja se vr{i u sada{wosti.
U re~enci Branko i Tijana su ~itali oblikom ~itali su iskazana je
radwa koja se vr{ila u pro{losti.
U re~enici Branko i Tijana e ~itati oblikom }e ~itati iskazana je
radwa koja }e se vr{iti u budu}nosti.
24
Prona|i sve glagole u tekstu ^etiri devoj~ice
podvuci ih olovkom i odredi vreme vr{ewa
wihove radwe.
Primeni svoja znawa
^ETIRI DEVOJ^ICE
Ide mama ulicom i vodi ~etiri devoj~ice.
Mama ka`e:
- Kupi}u jednu ta{nu.
Devoj~ice ka`u:
- I ~etiri ta{nice! I ~etiri ta{nice!
Mama ka`e:
- Kupi}u jedan ~e{aq.
- I ~etiri ~e{qi}a! I ~etiri ~e{qi}a!
Mama ka`e:
- Kupi}u jednu riba}u ~etku.
Devoj~ice ni{ta ne reko{e. Nijedna od wih nije kazala ni re~.
25
BROJEVI
^etvrto A odeqewe nalazi se u prizemqu {kole. Ono ima petnaest klu-
pa. U wima sede tridesetoro u~enika, ~etrnaest de~aka i {esnaest devoj-
~ica.
U prvoj klupi sede dve devoj~ice, a u drugoj dva de~aka.
Petoro u~enika je odsutno sa ~asa.
Podvu~ene re~i u ovom tekstu jesu brojevi.
Brojevi se upotrebqavaju uz druge re~i i pokazuju koliko ima ne~ega na
broju, koje je po red neko bi}e ili predmet, ili koliko ima ne~ega na zbiru.
Brojevi se dele na: osnovne, redne i zbirne.
Osnovni brojevi zovu se jo{ i prosti ili glavni brojevi. Oni ozna~avaju
koliko ima na broju bi}a ili predmeta. (dva u~enika, pet devoj~ica, deset
jabuka. . .)
Re~i: prva klupa, drugi razred, dvadesetak strana . . . ozna~avaju koje je
po redu neko bi}e ili predmet na koji se odnosi broj i zovu se redni brojevi.
Brojevi: dvoje, troje, ~etvoro, desetoro . . . su zbirni brojevi i wima se
ozna~ava ta~an broj bi}a razli~itog roda.
Zbirni brojevi upotrebqeni u obliku mno`ine odre|uju po broj i zbir
predmeta koji zna~e neku celinu. (na pr. troja kola, petora vrata . . .)
dva u~enika dve devoj~ice dvoje u~enika
26
BROJEVI
OSNOVNI (PROSTI REDNI ZBIRNI
GLAVNI)
- [ta su brojevi?
- Kako se dele brojevi?
- Koji su osnovni brojevi?
- Koji su redni brojevi?
- Koji su zbirni brojevi?
- Pored rednih brojeva napisanih arapskom cifrom uvek se stavqa
ta~ka.
8. mart je praznik na{ih mama.
Doma}i zadatak:
Napi{i po dve re~enice u kojima }e biti upotrebqene sve tri vrste
brojeva.
Proveri svoje znawe
Upamti !
27
RE^ENICA
Obnovi:
[ta je re~enica?
Koje re~enice nazivamo:
- obave{tajne,
- upitne,
- uzvi~ne?
Koje re~enice nazivamo potvrdne, a koje odri~ne?
Osnovni re~eni~ni ~lanovi
(Subjekat i predikat)
Ko? [ta radi? Ko? [ta radi?
Petao peva Milan pi{e
Re~ koja u re~enici kazuje ko vr{i radwu zove se subjekat.
Re~ koja e re~enici ozna~ava radwu koju vr{i subjekat zove se predikat.
Subjekat i predikat su osnovni re~eni~ni ~lanovi?
Subjekat lak{e odre|ujemo pitawem: Ko radi?, a predikat pitawem:
[ta subjekat radi?
Re~enice koje su sastavqene samo od subjekta i predikta jesu proste
re~enice.
Upamti !
28
Koji su osnivni re~eni~ni ~lanovi?
[ta kazuje subjekat? Pomo}u koga pitawa lak{e odre|ujemo subjekat?
[ta kazuje predikat? Kako se lak{e pronalazi predikat u re~enici?
Proveri svoja znawa
Prona|i subjekat i predikat u re~enicama ove pesme:
LIPA
Oko jedne lipe u na{oj ulici
oduvek se
vijaju ma~ke,
tr~karaju devoj~ice,
igraju rata de~aci,
odmaraju starci,
nedeqne utakmice prepri~avaju
obi~ni mu{karci,
o kola~ima ~avrqaju mame.
Rada OBRANOVI]
Primeni svoja znawa
29
U slede}im re~enicama izostavqen je subjekat. Dopi{i ga olovkom
GNEZDO
Mala _______________ je sela pored prozora. _______________ je ~e{qala
svoju kosu. Kraj prozora je doletela ______________.
_____________________ i{~upa jedno vlakno i dade ga ptici.
_____________________ uze vlakno u kqun i ugradi ga u svom gnezdu.
_____________________ je bila vrlo zadovoqna. Zadovoqna i sre}na bila
je i _______________.
G. UGOLINI
U slede}em tekstu nadostaju predikti. Prepi{i tekst ali upi{i i
predikat.
JESEN
Jesewa ki{a _________________ skoro svakog dana. Sve ~e{}e ___________
hladan vetar. Li{}e _____________ na vla`nu zemqu.
Mnoge ptice ve} _____________________ u tople krajeve.
Seqaci ______________ drva za zimu. Qudi ________________ toplija
odela.
Uskoro _________________ i prvi sneg.
30
PISAWA ODRI^NE RE^CE NE
Da li zna{ kako se pi{e odri~na re~ca NE uz glagole, imenice i prideve?
E. ovako:
Re~ca NE pi{e se odvojeno od
glagola. Dakle: NE ZNAM,
NE MOGU, NE SMEM ...
Izuzetka u kojima se re~ca NE
pi{e spojeno sa glagolima ima
samo ~etiri:
NE]U, NISAM, NEMOJ, NEMAM
Uz imenice i pridevi re~ca NE
se pi{e uvek spojeno.
Dakle. NEPRAVDA,
NEZNAWE, NEISTINA ...
Profesor
U svesci za doma}e zada~e prepi{i pravilno slede}e re~i:
ne poznat, neide, nemogu, ne prijateq, neznam, ne zgoda, ne mam, ne
razumem, neu~im.
Zadatak
31
tmina
mrakigra
plesvre}a
xak
srxba
bes
{ija
vratnarav
}ud~as
sat
{a{lav
lud
brdo
bregku}a
dombarjak
steg
truntav
trom
blesak
sjajkonac
kraj
RE^I KOJE IMAJU ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE
BAJAGI NE[TO DRUGO
Nije tmina, nego mrak,
nije igra, nego ples,
nije vre}a, nego xak,
nije srxba, nego bes.
Nije {ija, nego vrat,
nije narav, nego }ud,
nije ~as, nego sat,
nije {a{av, nego lud.
Nije brdo, nego breg,
nije ku}a, nego dom,
nije barjak, nego steg,
nije truntav, nego trom.
Nije blesak, nego sjaj,
al je konac, ali kraj.
Mile STANKOVI]
Po ~emu se razlikuju re~i koje su podvu~ene u pesmi?
32
Re~i: tmina - mrak, igra - ples, vre}a - xak, srxba - bes, {ija - vrat itd.
su razli~itog oblika ali imaju isto ili sli~no zna~ewe.
Prona|i re~i koje }e imati isto ili sli~no zna~ewe na ove re~i:
avion _____________
kasap _____________
lekar _____________
hladan _____________
brz _____________
razgovarati _____________
lepotica _____________
svr{etak _____________
tuga _____________
isto _____________
Primeni svoja znawa
33
RE^I KOJE IMAJU SUPROTNO ZNA^EWE
VIDI, SVI]E
Vidi, svi}e, re~e petao i kukuriknu.
Vidi, svi}e, re~e sova i zevnu.
Vidi, svi}e, re~e mlekaxija i po|e na posao.
Vidi, svi}e, re~e no}ni ~uvar i vrati se ku}i s posla.
Vidi, svi}e, re~e sijalica i ugasi se.
Vidi, svi}e, re~e prozor i otvori se.
Vidi, svi}e, re~e mesec i po~e da bledi.
Vidi, svi}e, re~e senka i po~e da tamni.
Vlada STOJIQKOVI]
34
Re~enica Vidi, svi}e koju izgovara sova je u suprotnosti s re~enicom
Vidi, svi}e koju izgovara petao jer petao tu re~enicu izgovara u jutarwim
~asovima, a re~enicu koja izgovara sova odnosi se na ve~erwe doba.
Re~: vrati se ima suprotno zna~ewe na re~ po|i.
Re~enica Vidi, svi}e koju izgovara sijalica je u suprotnosti s re~enicom
Vidi, svi}e koju izgovara prozor jer ozna~ava po~etak ne~ega, a druga kraj
ne~ega.
Kakve suprotnosti otkriva{ u posledwe dve re~enice ove pesme?
Pove`i re~i koje imaju suprotno zna~ewe
veselo napoqe
radost lak
ne}e `ensko
unutra ispred
iza ho}e
visoko malo
mu{ko tuga
te`ak tu`no
Primeni svoja znawa
35
PRENO[EWE DELA RE^I IZ JEDNOG REDA
U NOVI RED
IGRA
Vidoe PODGOREC
U pismenom izra`avawu ~esto se de{ava da na kraju reda ne mo`emo da
napi{emo celu re~. Vi{e re~i teksta Igra po~iwu u prvom, a zavr{avaju u
drugom redu, tj. jedan deo re~i pi{e se na kraju zapo~etog reda, a drugi deo re~i
prenosi se u novi red. Rastavni znak (-) pi{e se samo iza prvoga dela re~i.
Ujutru, kad je do{lo
na re~nu obalu, dete je
opet na{lo rastu-
reni svoj dvorac od
peska.
Ko je dolazio na ovo
skriveno mesto da se
me{a u moje igre?
Mo`da me neko sle-
di kri{om i sve~e-
ri, kad stada napu{taju
ispa{u, kad se prozori
nagutaju mra-
ka i selo potone u san,
dolazi ovde i rastura
moj dvorac . . .
Preko dana ja ga
gradim, a preko no}u
dolazi ne-
ko i ru{i ga. U `utom
pesku dete je opet po~elo
da gradi svoj dvorac
detiwstva.
36
Evo te re~i: rastu - sle sve~e napu{ mra
reni di ri taju ka i
ne -
ko
- - - -
Pri preno{ewu re~i od zapo~etog u novi red moramo po{tovati slede}a
pravila:
- Od jednog u drugi red nikad se ne prenose re~i koje imaju samo po jedan
slog.
Primer: dub, sin, prst, slon, breg, most itd.
- U novi red ne prenosi se jedan glas re~i nezavisno od toga dali je taj
glas samoglasnik ili suglasnik.
Nepravilno Pravilno
radi - o ra - dio
misa - o mi - sao
Sloboda - n Slobo - dan; Slo - bodan
- Ako se u sredini re~i na|u dva suglasnika jedan do drugog, naj~e{}e se
rastavqaju pri podeli re~i radi preno{ewa jedan wen deo u novi red.
Primer: raz - mi{qati, sas - tav - qene, sen - ka, bas - na, pis - mo,
biq - ka itd.
Za{to pri pisawu neke re~i jedan deo prenosimo iz jednog
reda u novi red?
Poka`i kako mo`e{ da prenese{ jedan deo re~i iz po~etog reda u novi
red slede}e re~i:
leptir, {kola, u~iteqica, predavawe, razred, razgovor, nezadovoqan,
`ut, duga, gavran, kraq, glas, planina i trbuh.
Proveri svoja znawa
Primeni svoja znawa
37
!PRAVILNO PISAWE SUGLASNIKA - J -
Uporedi!
Izgovor i pisawe suglasnika j - u:
Srpkom jeziku Makedonskom jeziku
jesen, jezero, jelen esen, ezero, elen,
jedan, Jelena eden, Elena
moje, tvoje, moji moe, tvoe, moi
majica, {ije, pije maica, {ie, pie
Do kakvog zakqu~ka dolazi{ na osnovu ovih primera, u vezi sa izgovorom
i pisawem suglasnika - j u srpskom i makedonskom jeziku?
Svoju tvrdwu potkrepi sa jo{ nekoliko primera.
U srpskom jeziku suglasnik - j se ne pi{e i ne izgovara izme}u samogla-
snika i i o: u~ionica, stadion, violina, radio, radionica itd.
Ve`ba
Ispravi gre{ke u slede}im re~ima:
dvoica stadijon policia
avijon petnajeset istoria
kai{ edinajeset fijoka
tvoi pijon esen
Upamti
38
NAVODNICI
Znak navodnici ( ) upotrebqavaju se za izdvajawe odre|enih vlastitih
imena:
a) Naslovi kwiga: Pirej (roman - Petre - M. Andreevski), Prosti mi
kanarinke (pripovetke za decu - Vidoe Podgorec), Ko{tana (drama - Borisav
Stankovi})
b) Naslovi ~asopisa: Razvigor, Na{ svet
v) Naslovi novina: Dnevnik, Nova Makedonija, Ve~er
g) Naslovi filmova: Granica, Pra{ina, Frosina
d) Naslovi firme, ustanive, preduze}a, {kole i dr.: Osnovna {kola
Ko~o Racin, Kontinental (hotel), Marko Cepenkov (Narodna biblioteka)
itd.
Me|u navodnicama se stavqaju:
- Re~i koje se navode onako kako su izgovorene ili napisane:
Eto ka`em ti ja - zakuka Miloje - udari}e takve bujice i popla-
ve, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu.
- Re~i, izrazi ili re~enice kojima se u podsmehu ` eli dati suprotan ili
druk~iji smisao od onog koji ima.
Previ{e si ti dobar Blagoje.
Zec je vrlo hrabar.
Danas su ti ruke veoma ~iste, sine.
U kojim se slu~ajevima pi{e znak navodnici?
Pro{iri svoja znawa
Proveri svoja znawa
39
Stavi, navodnikei u slede}im re~enicama:
U posledwa dva meseca pro~itao sam roman. I zvezde padaju same Simona
Drakula kao i wegovu zbirku pripovedaka Planine i dale~ine.
Simon Drakul je bio urednik u izdava~koj ku}i Ko~o Racin a pre toga
radio je u novinama Mlad borec i Nova Makedonija.
Kad sam bio u Skopqu, preno}io sam u hoelu Palas.
Ja sam u~enik ~etvrtog razreda u Osnovnoj {koli Vuk Karaxi}.
Zaista, za{to nisi napisao doma}i zadatak? - upitao je Ivan Milana.
Ama si ti vredan u uredan |ak, - re~e mu Ivan.
Primeni svoja znawa
* * *
40
UPOTREBA VELIKOG SLOVA
- Veliko po~etno slovo upotrebqava se u pisawu slo`enih geografskih
naziva, to jest geografskih imena od dve ili vi{e re~i: Makedonska Kamenica,
Sveti Nikole, Kriva Palanka, Novi Sad, Novo Selo, Malo Kowari i dr.
Kod slo`enih geografskih imena koja ozna~avaju imena planine, reke,
jezera ili mora velikim po~etnim slovom pi{e se samo prva re~: [ar planina,
Ohridsko jezero, Crna reka, Jadransko more i sl.
- Velikim po~etnim slovom pi{u se re~i kojima se imenuju:
a) Institucije : Ministastvo za ekologiju, Pretsednik Republike
Makedonije, De~ja biblioteka Drugar~e.
b) Adrese: Moj drug `ivi u Ulici Bigla, Ulica Ivo Lola Ribar
prolazi kroz centar grada.
U centru grada nalazi Trg Sloboda.
v) ^asopisi: Na stranama de~jih ~asopisa: Razvigor, Drugar~e i
Na{ svet nalazim rubrike koje donose vrlo interesantne priloge.
g) Praznici: Nova godina, Osmi mart, Bo`i}, Osmi septembar, Sveti
Sava i dr.
Nabroj gde se upotrebqava veliko slovo.
Svoje tvrdwe potkrepi primerima.
Proveri svoja znawa
41
na vrh mi je jezika:
ne mogu da se setim
(ali znam dobro)
nije me p~ela
za jezik ujela:
ne moram }utati
jezik mu se zaleteo:
kazao je ne{to {to nije trebalo
uzimati koga na jezik:
ogovarati koga
omaklo mu se s jezika: skratiti kome jezik:
nehotice je rekao ne{to {to nije mislio u~initi da neko mawe
da ka`e pri~a
ujesti se za jezik:
za}uti (da se ne bi reklo ne{to nezgodno)
Z A N I M Q I V O S T I
42
JEZIK: potkrepliv, pqosnat
mi{i} u usnoj {upwini ~oveka i
vi{ih `ivoti-wa koji slu`e kao
organ ukusa, za `vakawe i gutawe
hrane, a kod ~oveka poma`e pri
stvarawu i izvo|ewu glasova i
govora.
O J E Z I K U[ta ka`e Re~nik srpskog kwi`evnog jezika
JEZIK: sistem izra`avawa
misli koji ima odre|ena
glasovna i gramati~ka
pravila i slu`i ka sredstvo
za sporazumevawe me|u
qudima.
Ono {to je svojim oblikom ili upotrebom
sli~no jeziku:
- plamen koji naglo sukne,
- kazaqka, igla na vagi koja poka-
zuje koja strana prete`e,
- klatno u zvonu,
- komadi} ko`e na cipeli preko
koga se obu}a vezama ste`e,
- pomi~ni deo brave koji isko~i i
~ini da su vrata zatvorena,
- uska traka ~ega
Mo`e biti
kwi`evni i narodni, nemu{ti,
govorni, materwi, strani, maka-
ronski, `ivi, mrtvi, pesni~ki,
diplomatski, jezik brojki,
simbola, ma{inski . . .
imati duga~ak jezik: biti brbqiv,
dr`ati jezik za mnogo i bezo-zubima: brazno pri~atipaziti na svoje re~I
imati s kim zajedni~ki jezik:
isplaziti jezik: uzajmno se razumevatijako se umoriti od dugog hodawaili tr~awa
jezik mu se zavezao:ne mo`e da govori (oduzbu|ewa, straha)
43
STASAJ BR@E, DETE!
1. [kola zove - Mira Aleksovi}
2. Septembar - Du{an Kosti}
3. Pismo ([kola) - proza - Edmondo de Ami~is
4. Razgovor sa pobednokom smrti - Branko ]opi}
5. Ko ne radi taj ne jede - Narodna pripovetka
6. Jesewa slika - Ranko Simovi}
7. Igra pod brezom - Vuk Cerovi}
8. U poznu jesen - Vojislav Ili}
9. Pozno jesewe jutro - proza - Isidora Sekuli}
10. Po{ta Balon - proza - Lojze Kova~i~
11. Princeza breza - pesma - Vidoe Podgorec
12. Dedal i Ikar - proza - Gustav [vab
13. Rastu`eni mesec - proza - Danko Novak
14. [ta vredi - pesma - Ismet Bekri}
15. Cvet i zlato - pesma - Stojan Tarapuza
16. De~akova pesma - Vehbi Kikaj
17. [kola - Dragan Luki}
[KOLA ZOVE
[kola zove, {kola zove,
Hajde, deco, sa svih strana!
I u {kolu ` ure, jure
hiqadama mali{ana. . .
[kola zove, {kola zove,
septembar se mesec smeje,
decu redom prebrojava
i za svakog pita gde je,
i u Skopqu kraj Vardara,
Ohridu gde biser raste,
svud se {kola sad otvara
lete deca kao laste,
jure, ` ure svi u {kolu,
jedni pe{ke
drugi hode
i na jugu kraj ezera
[ar - planine,
Pelistera,
nose torbe tkane, nove,
{kola zove!
Mira ALE^KOVI]
47
Letni raspust je pro{ao. Po~etak je {kolske godine.
Izvr{ene su sve pripreme za sam po~etak: kupqeni su uxbenici i
ostali {kolski pribor. A onda neko zove. Ko to zove?
- Kako si shvatio po~etak pesme?
- Kako se deca odazivaju pozivu?
- Kako septembar prebrojava decu?
- Gde se sve otvaraju {kolska vrata?
- Protuma~i stih: Ohridu gde biser raste.
- Za{to deca lete kao laste?
- Kako izgleda tvoja {kola prvih dana?
Usvoj novu re~:
biser - okrugla skupocena zrnca koja se stvaraju u nekom
{kolkama i slu`e kao ukras.
Poznati su Ohridski biseri.
RAZGOVARAMO O PESMI
48
SEPTEMBAR
U ` utom autu do|e
jesen, donese gro`|e,
I li{}e mog jablana
pozlati jesen rana.
Pro|o{e dani vreli,
miri{u plodovi zreli.
Jesen je, jesen rana
od bakra sva istkana.
Sa grane lasta veli:
Skoru }u da se selim.
U klupi |a~e pi{e:
Brzo }e magla, ki{e.
Pozna me jesen quti -
veli septembar ` uti!
Jesen se, jesen rana
prostrla preko grana.
U ` utom autu sti`e
I ` uto li{}e ni`e. . .
Du{an KOSTI]
49
- Koje je godi{we doba naslikano u ovoj pesmi? Kako je pesnik
naslikao jesen?
- Kako to da jesen dolazi u `utom autu?
- Prona|i stihove u koji ma se govori o bojama jeseni.
- Navedi neka svoja zapa`awa o jeseni!
Ve} si nau~io (nau~ila) da se svaka pesma sastoji od stihova
i da je strofa skup stihova. Koliko stihova ima u ovoj pesmi?
Koliko stihova ima u svakoj strofi?
Pisac je ~ovek koji pi{e pesme i proze.
Pisac koji pi{e pesme zove se pesnik.
Pripoveda~ je ~ovek koji pi{e proze.
^ovek koji ~ita ono {to pisac pi{e je ~italac.
Napi{i sastav o jeseni. Odaberi jednu od ovih tema:
Jesen u mom gradu ili
Jesen na selu.
RAZGOVARAMO O PESMI
PRO[IRI SVOJA ZNAWA
Upamti
Za damo}i zadatak:
!
50
PISMO
28. Oktobar 1881.
Torino
Dragi Enriko,
Da, dragi enriko, kao {to ka`e tvoja majka, u}enje ti te{ko pada. Jo{ ne vidim da ide{ u
{kolu nasmejana lica, kao {to bih ` eleo. Jo{ uvek ne voli{ da u~i{. Ali slu{aj: razmisli malo kako
bi bio bedan i dostojan prezira tvoj dan kad ne bi i{ao u {kolu! Ni nedelja dana ne bi pro{la, a ti
bi ve}, sklopjenih ruku molio da se vrati{ u {kolu!; dosada i stid ne bi dali mira, postale bi ti
odvratne tvoje igra~ke I takav na~in ` ivota.
Svi danas u~e, moj Enriko, svi. Pomisli na radnike koji idu uve~e u {kolu po{to su celog
dana radili; na `ene i devojke koje idu u {kolu nedeljom, po{to su cele sedmice radile; na
vojnike koji se prihvataju knjiga i svezaka kad se umorni vrate sa ve`be; pomisli na mene i slepe
de~ake koji ipak u~e da ~itaju i pi{u. Pomisli ujutru, da tog istog ~asa, u tom istom gradu,
trideset hiljada de~aka odlaze kao i ti da se tri ~asa zatvore u jednu sobu da u~e. Pomisli na
bezbroj de~aka svih zemalja koji otprilike u isto vreme idu u {kolu; zamisli ih kako idu: mirnim
seoskim putevima, ulicama bu~nih gradova, du` obala mora i jezera, negde po vrelom suncu,
negde po magli, u ~amcima gde je zemlja ispresecana kanalima, kako ja{u preko prostranih
ravnica, kako se voze saonicama po snegu, kako idu preko brda i dolina, kroz {ume i preko
potoka, usamljenim planinskim stazama sami, po dvoje, u grupama, u dugim redovima, svi s
knjigama pod pazuhom, odeveni na hiljade na~ina, kako govore na hiljadu jezika, od
najudaljenijih {kola u Rusiji, zaba~enih u ledu, do najudaljenijih {kola u Arabiji, pod senkama
palmi; milioni i milioni, svi idu da bi na stotinu taznih na~ina nau~ili iste stvari; zamisli taj
51
ogroman de~ji mravinjak stotinu naroda, to ogromno kretanje u kome i ti u~estvuje{, i pomisli:
ako bi prestalo to kretanje, ~ove~anstvo bi ponovo palo u varvarstvo; to kretanje je napredak,
nada i slava sveta.
Dakle, hrabro, mali vojni~e ogromne vojske! Tvoje knjige su tvoje oru`je, tvoj razred je
tvoj odred, ~itava zemlja je bojno polje, a pobeda je prosve}enost ~ove~anstva. Ne budi
kukavica, moj Enriko!
Tvoj otac Alberto
(Preveo s italijanskog Matija Radi~ivi})
Ljudi se me|usebno sporazumevaju i pomo}u pisama {alju}i ih jednom drugima.
Pisma nalazimo u knji`evnim delama. Ovaj tekst je deo jednog takvog pisma.
- Ko je napisao ovo pismo i kome ga {alje?
- Na ~emu zamera otac sinu i {ta mu savetuje?
- Kako razume{ ovu poruku: Svi danas u~e, moj Enriko, svi!
- Za{to deca i odrasli odlaze u {kole?
- Kako otac bodri svog sina i koje je to bojno polje na kome se vodi bitka za napredak
~ove~anstva?
Pismo je - privatno islu`beno - ~est oblik me|usobnog sporazumevanja izme|u ljudi.
Pismo mora da sadr`i: kome se pi{e, datum kada se {alje i ko ga {alje.
Napi{i pismo nepoznatom drugu.
RAZGOVARAMO O TEKSTU
Razmisli i odgovori:
Usvoj
Doma}i zadatak
52
RAZGOVOR SA POBEDNOKOM SMRTI
Prijatno je kad zimi sedi{ pored tople pe}i i mo`e{ da razgovara{ s kom
ho}e{ na svijetu. Ima jedno sredstvo pomo}u koga mo`e{ da razgovara{ i sa
onim qudima koji su umrli prije dvije ili tri hiqade godina.
Pa koje je onda to sredstvo? Ko je taj koji je pobedio i samu smrt?
Evo, ja sam ovih dana razgovarao sa starim basnopiscem Ezopom. Pri~ao mi
je jednu zanimqivu basnu o lukavoj lisici.
Ezop je umro ve} prije dvije hiqada godina, ali to meni nimalo nije
smetalo da se sa wim vrlo ugodno porazgovaram i da od wega mnogo nau~im.
Ju~e, opet, dok je napoqu sipao snijeg, ameri~ki pisac Mark Tven pri~ao mi
je o do`ivqajima wegovog glavnog junaka Toma Sojera. Zaista, vrlo zanimqiva
istorija.
Mo`da mi neko od vas ne}e verovati. Misli}e da se ja samo {alim.
Dobro, evo da vam objasnim kako to radim.
Sa svima wima ja razgovaram vrlo jednostavno - preko kwiga.
Svi ti veliki pisci danas su moji gosti i sjede kod mene - u biblioteci.
Kad ho}u sa nekom od wih da razgovaram, ja samo uzmem wegovu kwigu i -
otpo~nem razgovor.
Eto, vidite, kwiga je to ~arobno sredstvo koje je ja~e i od same smrti.
Kwiga pobe|uje prostor. Ona nas dovodi u vezu s piscima koji ` ive i rade
53
na hiqadama kilometara daleko od nas. Zato mi danas, sjede}i u svojoj sobi,
mo`emo da razgovaramo s piscima iz svih krajeva svijeta i da doznamo kako se
`ivi i {ta se radi kod wih.
Eto, kad malo razmislimo o kwizi, tek onda vidimo koliko je ona mo}na i
korisna. Ona nas upoznaje i ve`e sa svim zemqama i narodima.
Zaista. sre}an je onaj ko zna da ~ita. Pred wim je otvoren ~itav svijet.
Branko ]OPI]
Obja{wewa: zanimqiva interesantna; lukava hitra.
^ovekova te`wa je oduvek bila da pobedi bolest i samu smrt.
- Kako je i na koji na~in uspevao u tome?
- Za{to su kwige pobedile vreme i prostor?
- Kako mo`emo da razgovaramo sa piscima koji su ` iveli
davno preko stotinu i vi{e godina?
- Ko je sre}an ~ovek?
Jesi li i na koji na~in razgovarao sa poznatim piscima? Nevedi jednog od
wih.
Kwiga je najboqi drug.
Napi{i sastav: Kwiga - ogledalo sveta.
- -
RAZGOVOR O TEKSTU
Razmisli
Poslovica
Zadatak
54
KO NE RADI, TAJ NE JEDE
Bila u kraqa Matije veoma lepa k}i, ali tako lewa da celog svog veka
nikad nije radila, niti je umela {ta raditi, ve} je povazdan sedela pred
ogledalom. Kad do|e vreme da se uda, wen otac razglasi na sve strane da ho}e
svoju k}er da uda, alo ko je uzme, mora je za tri godine nau~iti svakom poslu.
Pro{lo je posle toga dosta vremena, a kraqevu k}er niko nije zaiskao. Onda
kraq posla svoje doglavnike na sve strane u svet da tra`e mu`a za wegovu k}er.
Ovi se razi|u kud koji, a jedni idu}i u putu vide nekog momka gde sam ore wivu na
osam volova. Oni mu tako jave da mora i}i s wima pred kraqa. Ovaj se upla{i,
ali {to }e kad mora. Kad do|e pred kraqa, ka`e mu kraq sve po redu {to je i
kako je, a on obe}a da }e devojku za tri godine nau~iti raditi. Posle veseqa,
koje je trajalo ~itavu nedequ dana, uzme momak kraqevu k}er i do|e svojoj ku}i,
a kraq ga isprati daleko i na rastanku ka`e mu da se ne}e videti tri godine.
Kad momak do|e svojoj ku}i, istr~a mati wegova pred wega i za~udi se
lepoj devojci. Sutradan uzme momak opet ralo i volove pa ode u poqe, a materi
rekne da ne goni devojku na posao. Kad uve~e do|e momak iz poqa, a mati iznese
jelo da ve~eraju; onda sin re~e materi: Majko, ko je danas radio? - Ja i ti -
odgovori mati . - E, ko je radio, taj vaqa i da jede - re~e momak. Kraqevoj
k}eri nije bilo po voqi, pa se rasrdi i ode da spava. Drugo ve~e opet tako
uradi{e.
Kad je bio tre}i dan, a devojka re~e svekrvi: Majko, daj mi da i ja {to
radim da ne sedim badava. Ova joj dade da cepa drva. Uve~e, kad sedne momak za
ve~eru, opet zapita mater: Majko, ko je danas radio? - Nas troje: ja i ti i
55
kraqeva k}i, odgovori mati. A momak: E, ko je radio, taj vaqa i da jede. Pa
sedo{e i svi troje ve~era{e.
Tako malo - pomalo nau~i se kraqeva k}i svakome poslu.
Kad joj posle tri godine do|e otac u goste pa, vidi kako mu k}i sa svekrvom
rame uz rame radi, milo mu be{e, pa re~e k}eri: Gle, pa zar i ti zna{ {to
raditi? - Znam bogme, re~e ona, jer kod nas je tako: ko ne radi, taj ne jede; nego
zna{ {ta, babo, ako misli{ ru~ati, a ti deder rascepi koje drvo.
Kraq donev{i mnoge darove i poklone, preda ih k}eri i zetu, pa ih onda
sve troje odvede sa sobom u svoj dvor.
Narodna pripovetka
Rad je jedna od osobina qudi koja se najvi{e ceni, po{tuje i nagra|uje.
- O kome se govori u ovoj pri~i?
- Kakva je bila kraqeva k}i?
- Za{to je kraq tra`io zeta koji }e nau~iti wegovu k}er da radi?
- Pored toga {to je bio vredan, koju je jo{ osobinu imao kraqev zet?
Ispri~aj na koji na~in je nau~io svoju ` enu da radi.
- Koja je poruka ove pri~e?
- [ta je tema?
Tema je predmet radwe o kome se govori u jednom delu. Uvek je vezana za
osnovnu poruku pisca.
Ko radi ne boji se gladi.
Ko radi - uradi.
Boqe je sitom u radu, nego gladnom u hladu
U sre}u se uzda lud, a pametan u svoj trud.
Najgori je umor od nerada.
RAZGOVARAMO O TEKSTU
Upamti
Narodne poslovice
!
56
JESEWA SLIKA
Jesen je kraj ku}e:
{u{ti, {lap}e, {apu}e.
Grane cvile, vla`e se.
@uto li{}e, sla`e se.
Trepere od jeze
ne`ne vitke breze.
Vetar ih savija
ka zemqi sve vi{e
i wihovim vrhom
mokro li{}e bri{e.
Dim s visokih zgrada
uvis se ne di`e,
ve} kao slap pada
sve sprat po sprat ni`e.
Ulicom od jutra rana
ni~u glave ki{obrana,
pa se ~ini da pe~urke
igraju se ` murke.
Ranko SIMOVI]
- Koliko strfa ima u tekstu?
- Kako do`ivqava{ pesmu?
- Koja su dva elementa prisutna?
- [ta to vidimo, a {ta ~ujemo?
- Otkrij sve slike u ovoj pesmi?
RAZGOVARAMO O PESMI
57
IGRA POD BREZOM
Dan je lijep. Djeca se igraju u hladu lisnate breze. Nata{a, Ivan, Vlado,
Sr|an, @eqko i Neca. Svi su |aci - Neca ide ~ak u peti razred.
Samo je Lela mala, jo{ nema pet godina. Zato kad se djeca skupe i sjednu na
klupu ispod breze, Lela obavezno sjeda do Nece. I samo u wu gleda dok Neca pri-
~a stra{ne i smije{ne zgode iz {kole. A niko ne zna tako lijepo pri~ati kao Neca.
- Ja sam jednom u~iteqici dala Markovu svesku umjesto moje i nije
primetila - hvali se @eqka.
- A ja sam jednom sreo vuka kod Staroga hrasta! Pravoga vuka, ~asna
rije~! - ka`e Vlado, kao da je to bio najobi~niji susret na ulici.
Neca je jahala strikovog kowa, velikog. Sr|an je uhvatio `ivog mi{a,
Nata{a je umijesila pitu i svi su jeli . . .
- A ja jednom . . . - po~e Lejla da pri~a, da poka`e da je i ona imala
nekoh do`ivqaja, ali je djeca prekinu{e:
- ]uti ti, Lelo, }uti. [ta ti zna{? Jo{ ni u {kolu nisi po{la! - veli
Vlado.
58
Djeca su ustala s klupe. Neca je iz xepa izvadila lasti{ da se igraju.
- Ja }u s Vladom i Ivanom! - ka`e @eqka.
- A ja s Nata{om i Vecom! - veli Sr|an.
- A ja? A ja? - pita Lela.
- Ti si mala, jo{ ni u {kolu ne ide{! - ka`e joj @eqka. Kada su po~e-
li da se igraju, Lela je zadivqeno gledala i poskakivala zajedno s igra~ima.
- Odmakni se, ne smetaj! - gurnula je Ivana.
Lela se odmakla i sjela na klupu pod brezom. Sunce je grijalo, a woj se
~inilo kao da pada mrak.
Djeca su se igrala i prestala. Odjurila su niz grad. Wihova graja dopira-
la je iz druge ulice.
Lela je uzela nakoliko drvaca i poredala ih na klupi:
- Ti si Nata{a, a ti Ivan, ovo je Vlado, a ti si Sr|an. . . A ovo malo je
Lela. Ona }e se igrati s nama, nije vi{e mala. Jo{ godinu pa }e u {kolu!
Vuk CEROVI]
- O kome se govori u tekstu?
- Ko se sve igra, kada i gde?
- O ~emu pri~aju i kakve su wihove pri~e?
- Kako su se pona{ali prema maloj Leli?
- Kako je Lela, posle wihovog odlaska, nastavila svoju igru?
Napi{i pri~u prema slede}em po~etku i daj joj pogodan naslov:
Sedeli smo u hladu ispod starog duda i pri~ali o uzbudqivim do`ivqa-
jima. Evo, {ta sam ja ispri~ao (ispri~ala). . .
Razgovaramo o tekstu
Zadatak
59
U POZNU JESEN
^uj, kako jau~e vetar kroz puste poqane na{e,
I guste slojeve magle u vla`ni vaqa d . . .
Sa krikom uzle}e gavran i kry`i nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frk}e okis kowic i `urno u selo grabi,
I ve} pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru `ivinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeqov s wom -
A vetar sumorno zvi`di kroz crna i pusta poqa,
I guste slojeve magle u va`ni deo vaqa d . . .
Sa krikom uzle}e gavran i kru`i nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Vojislav ILI]
60
d - dolina
ubog - siroma{an
kosmat - dlakav
zeqov - pas
vabi - mami
Jesen je ~est motiv opevan u pesmama.
- Koji deo jeseni slika pesnik?
- Kakvo ose}awe budi u tebi?
- Koliko pesni~kih slika ima u pesmi?
- Kako to da jau~e vetar?
- Kako pesnik po~iwe pesmu i kako je zavr{ava?
Motiv je najmawa tematska jedinica jednog dela.
Pesma u kojoj se opisuje priroda i ose}awa izazvana prirodom zove se
opisna pesma.
^itaj pesmu naglas, ali tako da ~irawem izrazi{ kako je do`ivqava{.
Tako }e{ je nau~iti na pamet.
Mawe poznate re~i
RAZGOVARAMO O PESMI
Upamti
Zadatak
!
61
PO[TA BALON
Tja` je kupio veliki, naduvan, sasvim okrugao, crveni balon. Tri dana
igrao se wime od jutra do mraka, a preko no}i bi ga privezao. Posle tri dana
balon mu je dosadio i nije vi{e znao {ta }e s wim. Onda mu sinu u glavi nesta{na
misao. Napisao je na komadi}u hartije: Ovaj balon je Tja`ev! Ko ga na|e, taj je
budala!
Privezao je hartiju za kanap i pustio balon u vazduh.
Balon je leteo, leteo i plovio nad planinama, a za wim i gavran. Tamo je
bilo le~ili{te. Na terasi je ba{ sedela bleda bolesna Alenka, zavijena u
kockasti pokriva~. Devoj~ica ugleda crveni balon, koji je doplovio do visoke
smreke pored terase. Ona ga uhvati i pro~ita hartijicu. Zatim istr`e list iz
svog dnevnika i napisa: Hvala. Tja`e! Ja sam bolesna Alenka. Tako bih volela da
ove godine idem u novu {kolu, koju su sagradili u na{em gradu, ali ne mogu, jer sam
bolesna. Svakom, ko na|e ovaj balon, `elim da bude zdrav kao riba i da u {koli
ima sve petice! Alenka.
Alenka je pustila balon u vazduh i gledala za wim. A kad je ve} bio visoko
na nebu, sa smreke, na kojoj je bio sakriven, uzleti i stari gavran, i muwevito
poleti zawim.
Ba{ toga dana u jednom dvori{tu u gradu sedeo je ~upavi de~ko, po imenu
Mirko. Za pojasom mu je bio srebrni kaubojski pi{toq, u rukama kopqe, a u {koli
V! KO GA NE A@ \J ET , EJ NO
LA
B JA
VO
62
sve same jedinice. Ugledao je izdaleka crveni balon koji je doplovio do
dvori{ta.
- Hop! - re~e on. - Ako sko~i na krov barake, dohvati}u balon kopqem!
On sko~i na krov, dohvati kopqem balon i pro~ita Alenkinu poruku, koja je
visila na kanapu. Mirko je pocrveneo od stida. A onda brzo napisa na ~istoj
hartiji: Hvala, Alenka! U {koli nemam nijednu peticu, nego pet jedinica. Ve}
sutra }u poku{ati da popravim jednu jedinicu. Sad }u da pustim ovaj balon. Ko ga
na|e, `elim mu da ume ako dobro da igra fudbal i da se vere po krovovima kao
ja! Moja adresa: Mirko Harak, Kamen~kova 3.
I tako balon, u pratwi gavrana, otplovi ponovo nebom. Nosio je poruke,
pisma i pozive od deteta do deteta, iz zemqe u zemqu. Me|u pismim bilo je i
ovakvih:
Ko na|e ovaj balon, neka do|e kod mene na tre{we! Sowa iz Vipave.
Popravqam sve vrste drvenih igra~aka, svoje sam ve} sve popravio i sad
nemam nikakvog posla. Ko slu~ajno uhvati ovaj balon, neka sa svojim polomqenim
igra~kama do |e kod mene. Stanko Berdajs, Novi trg.
I tako daqe.
Deca se dopisuju, pose}uju se i tako postaju prijateqi. Neko od dece
napisao je `utom bojom na balonu: Po{ta BALON. Balon sad plovi po ~itavoj
63
zemqi i prati ga stari gavran. Tako balon uvek na|e pravo mesto, pravu ulicu i
ku}u u kojoj stanuje onaj kome je pismo nameweno. Stoga bacite ponekad starom
gavranu neku koru ili par~e mesa.
Mo`da }e sutra Po{ta BALON biti kod vas.
Lojze KOVA^I]
Ovo je pri~a o crvenom balonu kojim se igraju deca.
- Balon je poleteo sa nesta{nom porukom koja je do{la u ruke bolesne
devoj~ice.
- Kakvu je poruku pisala ona?
- Crveni balon je tako po~eo da spaja decu iz raznih krajeva koja su
postajala pravi prijateqi. Postao je Po{ta BALON
- Koju bi ti poruku poslao?
- Svojim re~imaka`i poruku ove pripovetke.
- Koji su likovi u ovoj pripoveci?
- O kom liku ima najvi{e podataka?
Opi{i ga.
- O~ekuje{ li, mo`da, da balon do|e i do tebe?
- Kakva je to nesta{na misao?
- Kojim se sve re~ima ozna~ava kretawe balona?
- Kakvo treba da bude vreme da bi balon mogao spokojno da plovi i nebom?
- Kako to klizi vazduh?
RAZGOVARAMO O TEKSTU
Objasni
64
PRINCEZA BREZA
Rasla je breza kraj puta -
pla{liva, trepetna sama.
Bez tate i mame smrknuta,
tu`na za bra}om i sestrama.
Vetar je pla{io fijukom
i kobnim graktawem vrane.
Praznim okom, crnom rukom
strah je pretio s poqane.
April je doneo radost:
dve ptice, gnezdo i pesme.
Za{umi u brezi mladost
ko ` ivot s hajdu~ke ~esme.
U tople ve~eri letwe
i ona s pticama leti.
I li{}e {iri i cvetne
livade bi da preleti.
Al eto, jesen je do{la.
Ptice reko{e: Zbogom!
S wima bi i breza po{la
`utom, zla}anom nogom.
Zaplaka mala breza:
Koliko sam sama i pusta!
Hvata me ve~eras jeza
i magla, hladna, gusta!
65
Jesen joj tada uzvrati:
Brezice , za{to se jada{!
Tvoje se li{}e zlati
i ti si - Princeza mlada!
Princeza breza strese
li{}e, ko zlato, na put,
da vetar ga odnese
u grad po novi kaput.
(Prepev: M.Milo{evi}) Vidoe PODGOREC
- Drve}e je omiqena tema o kojoj pevaju pesnici. Pevaju oni o: jeli, boru,
hrastu, ru`i, orahu, jabuci . . . . .
- Ova pesma je jedna od najlep{ih pesama o brezi. Za pesnika - ona je
princeza. Pesnik je ovde pravi slikar re~ima koji u svojoj du{i ose}a sve
wene radosne i tu`ne treptaje.
- Kako si do`iveo ovu pesmu u celini?
- Koja ti se strofa posebno dopala?
- Pro~taj ponovo prvu strofu ove pesme i odredi broj stihova i broj
slogova u svakom stihu.
- Kakvi su slogovi po du`ini trajawa?
- Ima li rime?
Ravnomerno smewivawe kratkih i dugih, nagla{enih i nenagla{ewih
slogova u stihu naziva se ritam.
Za{to je ova breza - princea?
RAZGOVARAMO O PESMI
Upamti
Objasni:
!
66
RASTU@ENI MESESC
Mesec je te ve~eri bio tu`an. Wegovo dobro oko, nadneto nad {umom,
klizilo je veoma sporo iznad sawive reke na kojoj su neumorno kloparale
vodenice i dozivali se zeleni `apci. I u ~itavoj {umi, od dalekih izvora
skrivenih u gusti{u, pa do seoskog puta kojim su preko dana i{la kola do grada,
nikoga nije bilo da ga razveseli.
- [ta je ve~eras Mesecu? - pitale su zabrinuto srne, hitaju}i ka
ivoru.
- Za{to je Mesec tako tu`an? - ponavqali su u horu zrikavci,
skriveni u busewu trave.
I svi su ` uborili, svi su mrmorili, svi su i{li na prstima.
A samo je zeleni vetar, vetar razvigorac, vetar koji je svuda zavirivao i
prevrtao svaki listi}, znao {ta je Mesecu. Jer, vetar je uvek znao sve {to se
67
de{avalo u {umi preko dana. Znao je ~ak i ono {ta se de{avalo no}u, kada i
ze~evi i detli}i spavaju dubokim snom.
I vetar je pro{aptao zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala
meni - za{to je tu`an Mesec rumeni.
Evo {ta mi je ispri~ala sova dok je letela iznad krova:
- U gradu iza brega, iza mnogo krovova, iza mnogo prozora, iza mnogo
uglova, iza mnogo vrata, stanuje jedan de~ak: jedan kudravko, jedan ku{travko,
jedan pospanko. ^udo od deteta, kakvog nema ni u mojoj, ni u tvojoj ulici, ni na
kraju sveta!
I taj de~ak nije kao ostala deca koje se igraju lopte, voze se na biciklu i
trotinetu - on konstrui{e rakete! Stra{no dete!
To mi je pri~ala stara sova, dok je letela iznad krova.
I taj de~ak, koji ne li~i na drugu decu, rugao se Mesecu. I rekao mu da }e
jednog dana, kada kod ku}e ne bude bila mama, on poleteti! Da }e sko~iti. Da }e
posko~iti. I da }e od {ale Mesec presko~iti!
Kada je Mesec ovo ~uo, zabrinuo se.
- Kakav je to na~in da deca raketom lete preko Meseca! - po`alio se
on svom prijatequ vetru - razvigorcu.
Od tada Mesec, zabrinut, skita preko usnule {ume i vla`nog rita.
... Vetar je ovo do{apnuo zovi. Zova je rekla sawivoj sovi. A sova je kazala
meni - za{to je tu`an Mesec rumeni.
Danko NOVAK
ZAGONETKA
No}u {etam, ^esto mewam
Svetlost lijem. Oblik lica.
Dawu spavam Imam krunu
Slatko snijem. od zvzdica.
[imo E[I]
68
Ovo je pri~a o Mesecu i de~aku.
- Kakv je bio taj de~ak? ^ ime se bavio? [ta je on konstruisao?
- Za{to se de~ak rugao Mesecu?
- Koja je de~akova`eqa?
- Zna{ li ne{to o tome da se ~ovek spustio na Mesec?
- Kakav je ovaj tekst? Ima li sli~nosti sa pesmama?
- Mo`e li da se prepi{e u stihovima?
Evo ovako:
I vetar je pro{aputao zovi,
Zova je rekla sawivoj sovi,
a sova je rekla meni -
za{to je tu`an Mesec rumeni.
Pesma koja je napisana u prozi i sli~na je lirskim pesmama sa puno
ose}awa i bogata slikama naziva se pesma u prozi.
Poku{aj da pri~u sove rasporedi{ u stihove.
RAZGOVARAMO O TEKSTU
Upamti
Zadatak
!
69
CVET I ZLATO
Ko miluje taj cvet,
sav od zlata?
- Mama,
tata.
Kosa mu je - sjajna svila,
ruke su mu - ne`na krila,
kud ga vode,
kuda brode?
- Prema suncu {to se zlati,
da ga digne
I uhvati!
(Prevod: M. MILO[EVI]) Stojan TARAPUZA
- O ~emu peva pesnik?
- Koji je to cvet od zlata
koga miluju mama i tata?
- Kako opisuje wegovu kosu i ruke?
- Jesi li ti nekome cvet i zlato? Kome?
Nau~i pesmu napamet.
RAZGOVARAMO O PESMI
Zadatak
70
DE^AKOVA PESMA
De~a~e, za{to kroz {umu juri{?
Kakva to ~udna mami te sila?
Hvata{ li pticu ili leptira
prozra~nih krila?
[ta }e mi ptice, leptiri beli?
Za drugom tr~im stazom ~estara,
da ~ujem i da me razveseli
poj ~e{qugara.
Sme{i se lice prolaznika.
o~i mu rado{}u ispuwene
dok gleda stablo omorika
i jele ve~no zelene.
Idi, de~a~e, s radosnom pesmom
neka te ona kroz ` ivot vodi ...
Sa drugovima prole}u pevaj,
lepoti i slobodi!
Vehbi KIKAJ
(sa albanskog preveo Dragutin MALOVI])
- Pesnik razgovara sa de~akom koji juri kroz {umu?
- Kakav odgovor dobija?
- U kojoj strofi je poruka pesme?
RAZGOVARAMO O PESMI
71
[KOLA
[kole su velike mirne ovce
koje oka~e veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u ` ute male avione.
[kole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pri~aju o Mesecu.
[kole su veliki ~udni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra pu{~anom paqbom
i olovkama - duga~kom sabqom.
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u {kolskoj klupi.
Dragan LUKI]
72
dvorac - lepa i bogata ku}a, palata, zamak ...
zamak - zidinama utvr|eni dvorac.
U pesmama pesnik slika prirodu, qude i predmete oko nas.
- Koliko razli~itih slika ima u ovoj pesmi? Koje se to slike?
- Za{to {kole li~e na velike i mirne ovce?
- Sa kim je pesnik uporedio {kole? [ta je zajedni~ko sa mamama?
- Za{to su {kole veliki ~udni dvorci?
- [ta je pesnik naslikao u ~etvrtoj strofi?
Budi ti pesnik pa ka` {ta sve mo`e da bude {kola. Kako je u u~ionici,
a kako je u {kolskom dvori{tu.
Nau~i pesmu napamet.
Nau~imo nove re~i:
RAZGOVARAMO O PESMI
Doma}i zadatak:
73
PRO[LOSTI U POHODE
1. Sveti Sava - (epska narodna pesma)
2. Sveti Sava (pesma) - Danilo S. Jovanovi}
3. Svati Sava i |avo - narodna pripovetka
4. Pepequga - narodna bajka
5. Pepequga (dramski tekst) - Aleksandra Popovi}
6. Najboqe zadu`bine - Vuk Karaxi}
7. Bra}a i sestrica - narodna pesma
8. Kratke narodne umotvorine -
9. Marko Kraqevi} i vila - epska narodna pesma
10. Jetrvica adamsko koleno - epska narodna pesma (balada)
11. Vuk (pesma) - Du{an Radovi}
12. ^ardak ni na nebu ni na zemqi - narodna bajka
SVETI SAVA
Zbor zborila gospoda ri{}anska
kod bilele crkve Gra~anice:
Bo`e mili, ~uda velikoga!
Kud se |ede car - Nemawe blago,
sedam kula gro{a i dukata?
Tu se desi Nemawi}u Savo,
pa govori gospodi ri{}anskoj:
Oj boga vam, gospoda ri{}anska,
ne govorte o mom roditequ,
ne govortr, ne grije{te du{e!
Nije babo raskovao blago
na naxake ni na buzdovane,
ni na sabqe, ni na bojna kopqa,
ni dobrijem kowma na ratove;
ve} je babo potro{io blago
na tri slavna srpska manastira:
jednu babo sagradio crkvu:
bjel Vilandar nasred Gore Svete,
krasnu slavnu sebe zadu`binu,
vje~nu ku}u na onome svjetu,
da se wemu poje letur|ija
onog svjeta kao i ovoga;
drugu babo sagradio crkvu:
Sturdenicu na Vlahu Starome,
krasnu slavnu majci zadu`bivu,
svojoj majci carici Jeleni,
vje~nu ku}u na onome svjetu,
da s i wojzi poje letur|ija
onoga svjeta kao i ovoga;
tre}u babo sagradio crkvu:
Miqe{evku na Hercegovini,
Sveti Sava(Freska u manastiruMilo{eva)
77
krasnu slavnu Savi zadu`binu,
vje~nu ku}u na onome svjetu,
da s i na wemu poje letur|ija
onog svjeta kao i ovog.
Uglas viknu gospoda ri{}anska:
Prosto da si, Nemawi}u Savo!
Prosta du{a tvojih roditeqa!
Prosta du{a i ~estito tjelo!
[to nosili - svijetlo vam bilo!
[to rodili - sve vam sveto bilo!
I {to re~e gospoda ri{}anska
na sastanku kod bijele crkve,
{to god rekli, kod boga se steklo!
Narodna pesma
gro{ - novac najmawe vrednosti
dukat - naziv za zlatan novac; ` enski nakit
buzdovan - starinsko oru`je
naxak - vrsta buzdovana
letur|ija (liturgija) - slu`ba u pravoslavnoj crkvi
Vilandar (Hilendar) - srpski manastir u Svetoj Gori u Gr~koj
|ede (dede) - izgubi, nestade
freska - slika izra|ena vodenim bojama na sve`e malerisanom zidu
Poznato ti je ime Sveti Savva. Wegovo pravo ime je Rastko Wemani} i
najmala}i je sin Stevana Nemawe, osniva~ sredwevekovne srpske dr`ave.
Sveti Sava je osniva~ srpske crkve i prvi srpski pisac i prosvetiteq. Veoma je
omiqen u narodu. Uspomenu na wega narod ~uva u mnogim narodnim pesmama i
pri~ama.
Mawe poznate re~i i izrazi
RAZGOVARAMO O PESMI
78
- Kome je posve}ena pesma?
- Na po~etku pesme je postavqeno pitawe:
Kud se |ede car - Nemawe blago?
- Ko na to pitawe daje odgovor?
- Navedi najzna~ajnije crkve i manastire i ~ije su to zadu`bine.
- Gde se nalazi Hilandar?
SVETI SAVA
Gde god ima srpskih {kola
Praznik ovaj svud se slavi,
Pevaju se pesme mile
Na{em di~nom Svetom Savi.
Jer je, deco, Sveti Sava
Prosvetiteq srpski bio,
Radom svojim i ` ivotom
On je slavu zaslu`io.
Voleo je decu malu
Zidao im lepe {kole
Crkve i jo{ manastire,
Da se qudi Bogu mole.
Zato slo`no uskliknimo
Svetitequ na{em Savi
Da mu slava ve~na bude,
Da ga sre}na Srp~ad slavi.
Danilo S. JOVANOVI]
79
Mnogi na{i pisci , poznati i mawe poznati, pisali su o Svetom Savi.
Napisano je nekoliko stotina pesama.
Wemu je posve}en i jedan praznik, {kolska slava, koji se slavi 27 januara,
poznat kao Savindan. Savindan (Sveti Sava) je nacionalni praznik Srba
u Republici Makedoniji.
- O ~emu se govori u ovoj pesmi?
- Koje su wegove zasluge?
- Za{to se veli~a delo Svetoga Save?
- Zna{ li mo`da Himnu Svetom Savi?
- Kako po~iwe Himna?
Poku{aj da na|e{ i pro~ita{ jo{ neku pesmu ili prozu posve}enu Svetom
Savi. Ovu pesmu nau~i napamet.
Himna - sve~ana pesma; pesma u ~ast dr`ave koja se svira i peva u sve~a-
nim prilikama.
RAZGOVARAMO O PESMI
Zadatak
80
POZIVNICA
Primer 2
Pozivamo vas da prisustvujete sve~anoj Akademiji posve}enu Danu
Svetoga Save
Svetom Savi s qubavqu
27. januari 2010 Sali Centra za kulturu
u 19 ~asova Kumanovo
UPAMTI:
Pozivnica je vid pismenog istra`ivawa koja se koristi pri
pozivawu za prisustvo nekoj sve~anosti: otavarawu izlo`be,
promocije kwige, sve~anoj akademiji, porodi~nom vesequ
(ro|endan, svadba, slava) itd.
Zadatak:
Napi{i pozivnicu drugu (drugarici) da prisustvuje proslavi tvog
re|endana.
81
NAJBOQE ZADU@BINE
Tako do|u jadanput dva bogata ~oveka k svetom Savi, pa mu ka`u:
Sveti vladiko! Bogati smo i imamo svega dosta. Radili smo, pa nam je Bog dao.
Znamo, da }e i ovo na{e bogatstvo pro}i. Ne}e dugo trajati, kao i ostala {to
nisu bili dugog veka. Za vreme na{eg ` ivota i bogatstva radi smo da u~inimo po
neku dobru zadu`binu, pa smo do{li k tebi, da nam ti ka`e{, koje su to najboqe
zadu`bine. Ja vam ne}u sada to kazati, re~e bogata{ima sveti Sava No idete
po svetu i ~inite dobra dela. Posle tri godine da se vratite, pa }u vam ja tek
onda re}i: ili ste dobro ili zlo u~inili.
Bogata{i su polsu{ali svetog Savu. Uzeli su dosta novca i krenuli su na
put, da ~ine u svetu dobra dela. Da se ne bi gdegod u putu sreli, jedan od wih
krene pravo na istok, a drugi pravo na sever. tako su po svetu putovali i ~inili
narodu dobra dela. Posle tri godine se vrate svojim ku}ama.
Kad odu svetom Savi, da mu ka`u {ta su uradili i gde su bili za tri
godine, sveti Sava ka`e prvo starijem trgovcu : [ta si ti u~inio? Stariji mu
trgovac re~e: Sveti vladiko! Za ove tri godine putovao sam po svetu, pa sam za
svoj ro}eni novac podigao: tri velike crkve, tri {kole, tri izvora, tri
gostionice, tri mosta, tri la|e i tri bolnice. Svakoj crkvi kupio sam po tri
zvona, a svakoj {koli platio sam po tri u~iteqa; a svakoj bolnici po tri lekara.
Sveti Sava mu na to re~e: Lepe su tvoje zadu`bine: crkve trebaju, da se u
wima qudi Bogu mole; {kole trebaju, da se deca u~e svemu {to je dobro; izvori
trebaju; da se sa wim me{tani i putnici napiju lepe i ~iste vode; gostionice
trebaju, da se u wih sklone putnici i namernici; mostovi trebaju, da se qudi ne
dave po dubokim rekama; la|e trebaju, da prenose putnike preko velikih voda;
bolnice trebaju, da se u wima le~e bolesni; zvona trebaju da ogla{avaju slu`bu
Bo`ju i da pozivqu qude u crkvu; u~iteqi trebaju, da upu}uju decu na rad,
po{tewe i zvawe; lekari trebaju, da ~uvaju narodno zdravqe i narodni ` ivot.
Za ovim se sveti Sava okrene mla|em trgovcu, pa ga upita: A {to si ti
uradio za ove tri godine? Mla|i trgovac mu re~e:Sveti vladiko! Evo da ti sve
po redu ka`em. Kad sam stigao u prvo selo, be{e zapao jedan putnik, s kolima i
volovima, u jedno veliko blato; ja mu pomogoh, te odatle izi|e. U drugom selu
be{e se zapalila ku}a, te da ja ne viknuh, ho}e{e izgoreti i on i ~eqad mu. U
82
tre}em selu uklonih malo dete s puta ispred kola, koja htedo{e da ga pregaze. U
~etvrtom selu ~uvao sam za sedam dana i sedam no}i sirotog bolesnika, koji ne
ima|e{e nikoga vi{e sem dva nejaka deteta, nude}i i dvore}i ga. U petom selu
izvadih iz bunara jedno dete, koje se htelo onoga ~asa utopiti. U {estom selu
rasterah razbojnike ispred ku}e jednog velikog bogata{a. U sedmom selu
nakalemih i pasadih pored puta tri velike i plemenite vo}ke. U osmom selu
odbranih slabijeh od ja~eg, koji ga ho}e{e ubiti. U devetom selu opravio sam
jedan napu{ten i zabataqen izvor pored jednog velikog druma. U desetom selu
nahranih jednog ubogog starca i pored toga dadoh mu guw i opanke. U jedanaestom
selu pokazah put za obli`wi grad nekim strancima. U dvanaestom selu na|oh i
dadoh punu kesu novaca ~oveku, koji je be{e izgubio, i to ba{ onome koji me
pro{le ve~eri ne primi na preno}i{te. Najzad, u jednom gradu podelih sirotiwi
sav novac koji sam bio sa sobom poneo, tako da sam bez pare do{ao ku}i.
Zaradovao se sveti Sava ovolikom dobrotom delima mla|eg trgovca, pa
ga zagrli, poqubi i re~e mu:@iv mi bio, sinko, i veliku sre}u imao! Zadu`bine
se mogu podizata i novcem i dobrim delima. No zadu`bine, koje se podu`u
novcem mawe su od zadu`bine, koje se ~ine dobrim delima. Zadu`bina, koju neko
~ini sam sobom, svojim li~nim radom, li{avaju}i se i sam mu~e}i se, vi{e vredu
od zadu`bine koja se novcem podi`e.
Tvoje su zadu`bine boqe od zadu`bine tvoga starijeg druga.
NARODNA PRI^A
Crkva sveti ]or|e u Starom nagori~nu
- zadu`bina Kraqa Milutina
83
Zadu`bina . Najve}a je
zadu`bina na~initi namastir (manastir)
ili crkvu kao {to su srpski carei i
kraqevi gradili; potom je zadu`bina
na}initi ~upriju (most) na kakvoj vodi ili
preko bare; kaldrmu po r|avu putu; vodu
dovesti i na~initi blizu puta ( i to se
ka`e graditi i na~initi - sebi -
zadu`binu); usa-diti ili nakalemiti
vo}ku blizu puta; gladnog naraniti,
`ednog napojiti, golog o|esti (obu}i,
odenuti) (no ovo se ka`e ~initi i u~initi
z a d u ` b i n u ) i t d . . .
(iz Srpskog rje~nika)
Vuk STEFANOVI] KARAXI]
zadu`bina - gra|evina ili crkva koju podi`e neki vladar ili
bogati ~ovek u korist svim qudima. Na wima stoji natpis - ime onoga
koji je omogu}io da se agradi i kome je namewena. Zadu`binar ili
ktitor crkve je naslikan na zidu sa gra|evinom koju dr`i u rukama.
Legende su pri~e u kojima se govori o nekoj znamenitoj istorijskoj
li~nosti ili o postanku nekog mesta.
Razgovaramo o tekstu
Upamti !
84
- Kod koga su do{la dva bogata trgovca?
- [to su tra`ili od svetog Save?
- [ta im je rekao sveti Sava i kuda ih je uputio?
- Koliko je dobrih dela u~inio stariji trgovac?
- Nabroj dela koja je u~inio mla|i trgovac.
- Kako si shvatio poruku: Zadu`bine se mogu podozati i novcem i dobrim
delima.?
- Priseti se: Jesi li ti na~inio neko dobro delo?
Napi{i sastav na temu: Legenda koju sam ~uo.
Zadatak
85
Narodna pesma
SESTRE BEZ BRATA
Dvije seje brata ne imale,
pa ga viju od bijele svile,
od bijele i jo{ od crvene;
struk mu me}u drvo {im{irovo,
crne o~i dva draga kamena
obrvice - morske pijavice,
sitne zube - dva niza bisera;
zala`u ga medom i {e}erom;
To nam jedi, pa nam probjesedi!
Narodna pesma
drvo {im{irovo - zimzeleno ukrasno {ibqe
({im{ir)
zala`u - hrane
Bra}a i sestrica
Dva su brata uporedo rasla
I me| wima tankovrha jela.
Bori rasli gore u visinu,
zaklawali tankovitu jelu
od oluje i sjevera quta,
te joj grane uv jek se zelene.
To ne bila dva bora zelena,
ve} to biladva brata ro|ena,
a me| wima sestra jedinica.
Bra}a seku svoju zakriqali
kao bori tankovitu jelu
od oluje i sjevera quta.
Nau~imo nepoznate re~i
86
Pro~itao (la) si dve narodne lirske pesme. One pripadaju porodi~nim
pesmama. U wima se govori o odnosima me|u ~lanovima porodice.
U pesmi Dvije sestre brata ne imale opevana je velika qubav sestre
prema bratu. Sestre nemaju brata pa ga prave od raznih materijala.
- Od ~ega ga ovde prave?
- Za{to ba{ od najlep{ih materijala?
- ^ ime ga hrane?
- Protuma~i posledwi stih ove pesme.
- S ~ime se upore|uje lepota o~iju, obrva i zuba?
U pesmi Bra}a i sestrica opevana je qubav bra}e prema sestri. Ta qubav
je tako|e puna topline i ne`nosti.
- Kako se bra}a odnose preme sestrici - jedinici?
- Od ~ega je {tite?
Lirske narodne pesme su kratke i wima se daju jaka ose}awa.
Raznovrsne su po tematici. Mnoge od wih imaju i svoju melodiju i mogu da se
pevaju.
Nau~i napamet jednu lirsku pesmu.
Razgovaramo o pesmama
Upamti
Zadatak
!
87
KRATKE NARODNE UMOTVORINE
- Zrno po zeno poga~a, kamen po kamen pala~a.
- Jezik kosti nema, a kosti lomi.
- Um caruje, snaga klade vaqa.
- Na mla|ima svet ostaje.
- [to mo`e{ danas, ne ostavqaj za sutra.
- Jedna glava, hiqadu jezika.
- Zagr~io se kao dve pare u kesi.
- Zalud mi je biser, kad mi grlo davi.
- Da nosa nema, pasao bi travu.
- Svaka mu rije~ batine vrijedi.
1. Pitali leti goru:
- Za{to pla~e{ kad si tako oki}ena?
- Zato {to znam da posle leta dolazi zima.
- Koji je junak najboqi na svetu?
- Onaj koji prezire smrt, a voli ` ivot.
1. Ko putuje bez nogu? (voda)
2. [ta treba jednoj dobroj ~izmi? (druga ~izma)
1. Le`i kuja ` uta ukraj uta puta.
2. Na kantaru katran, kantar meri katran.
3. Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.
4. Crn jarac crnom trnu crn vrh grize,
ne grizi mi crni jar~e crn vrh.
Poslovice:
Izreke:
Pitalice:
2. Pitali Marka:
Zagonetke:
Brzalice:
88
kako sebe ima zadu`binu;MARKO KRAQEVI] I VILAa Marku je pesma omilila,
nasloni se sedlu na oblu~je;Pojezdi{e do dva pobratimaMarko spava, Milo{ popijeva.preko krasna Miro}a planine:Za~ula ga vila Ravijojla,ta jedno je Kraqevi}u Marko,pa Milo{u po~e da otpeva;a drgo je vojvoda Milo{u;Milo{ peva, vila mu otpeva,naporedo jezde dobre kowe,lep{e grlo u Milo{a carskonaporedo nose kopqa bojna,jeste lep{e nego je u vile.jedan drugom belo lice qubi,Rasrdi se vila Ravijojla,od milo{te do dva pobratima;pak otsko~i u Miro~ planinu,pake Marko na [arcu zadrema,zape luka i dve bele strele:pak besedi pobratimu svome:
jedna udri u grlo Milo{a,A moj brate, vojvoda Milo{u,
drugo udri u srce juna~ko.te{ko me je sanak obrvao,
Re~e Milo{: Jao moja majko!pevaj, brate, te me razgovaraj!
Jao Marko, pobratime!Al besedi vojvoda Milo{u:
Jao brate, vila me ustreliA moj brate, Kraqevi}u Marko,A nisam li tebe besedioja bi tebe, brate, popevao,
da ne pevam kroz Miro~ planinu?al sam sino} mnogo pio vinoA Marko se tr`e iza sanka,u planini s vilom Ravijojlom,pa otsko~i s kowa {arenoga,pak je mene zapretila vila,dobro [arcu kolena pote`e,ako mene ~uje da popevam,[arca kowa i grli i qubi:o}e mene ona ustreliti
Jao [aro, moje desno krilo!i u grlo i u srce ` ivo.Dostigni mi vilu Ravijojlu,
Al besedi Kraqvi}u Marko:~istim }u te srebrom potkovati,
Pevaj, brate, ti se ne boj vile~istim srebrom i ` e`enim zlatom;
dok je mene Kraqevi}a Marka,pokri}u te svilom do kolena,
i mojega vidovita [arca,od kolena kite do kopita;
i mojega {estopera zlatna! Grivu }u ti izme{ati zlatom,Onda Milo{ po~e da popeva, a potkitit sitnijem biserom.a krasnu je pesmu zapo~eo Ako li mi ne dostigne{ vile,od svi na{i boqi i stariji, oba }u ti oka izvaditi,
kako j koji dr`o kraqevinu sve ~etri noge podlomiti,
po ~estitoj po Ma}edoniji,
89
jer se ne}e{ nanositi glave.
Sta ga vila bogom bratimiti:
Bogom brate, Kraqevi}u Marko,
vi{wim bogom i svetim Jovanom,
daj me pu{taj u planinu ` ivu,
da naberem po Miro~u biqa,
da zagasim rane na junaku.
Al je Marko milostiv na boga,
a ` alostiv na srcu juna~kom:
pusti vilu u planinu ` ivu.
Biqe bere po Miro~u vila,pa }u t ovde tako ostaviti,
biqe bere, ~esto se odziva:te se tuci od jele do jele,
Sad }u do}i, bogom pobratime!ko je Marko, bez mog pobratima.
Nabra vila po Miro~u biqaDovati se [arcu na ramena,
I zagasi rane na junaku:pak potr~a kroz Miro~ planinu,
lep{e grlo u Milo{a carsko,Vola leti po vru planine,
jeste lep{e nego {to je bilo,[arac jezdi po sred planine:
a zdravije srce u junaku,nigde vile ~uti ni videti.
ba{ zdravije nego {to je bilo.Kad je [arac sagledao vilu
Ode vila u Miro~ planinu,po tri kopqa u visinu ska~e,
ode Marko s pobratimom svojim,po ~etiri dobre unapredak
otido{e pore~koj krajini,brzo [arac dostignuo vilu.
i Timok su vodu prebrodiliKad se vila vide na nevoqi,
na Bregovu, selu velikome,prnu jadna nebu pod oblake;
pa odo{e krajini Vidinskoj;pote`e se buzdovanom Marko
ali vila me| vilama ka`e:pustimice, dobro, ne{tedice,
O, ~ujte, vile drugarice!belu vilu me| ple}i udari,
Ne strqajte po gori junakaobori je na zemqicu ~arnu,
dok je glasa Kraqevi}a Marka,pak je stade biti buzdovanu:
i wegova vodovita [arca,prevr}i je desne na lijevu,
i wegova {estopera zlatna!pak je bije {estoperom zlatnim:
[to sam, jadna od wega pretrpila,Za{to, vilo, da te bog ubije!
I jedva sam i ` iva ostala!Za{t ustreli pobratima moga?
Epska narodna pesmaDaj ti biqa onome junaku,
90
Vila (bela vila, vila Ravijojla) - ~esto se pomiwe u narodnim pesmama. Ina~e je `ensko bi}e natrirodne mo}i. Vuk Karaxi} je zapisao: Po narodnom verovawu vile `ive po velikim planinama i po kamewacima oko voda. Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haqinu obu~ena, i duga~ke, niz le|a i prsa raspu{tene kose. Vile ne}e nikom zla u~initi dokle ih ko ne uvrijedi, a kad ih uvrijedi onda ga razli~no nakaze ....
jezditi - jahatiMiro~ - planina u Srbijikopqe - starinsko oru`je, a danas sportski rekvizitbesedi - govorioblu~je - predwi, vi{i deo sedlarasrdi - razqutikolan - pojas kojim se sedlo utvr}uje za kowa`e`eno zlato - topqeno zlato~arna - crna{estoper - buzdovan od {est peraluk i strela - starinsko oru`je
Marko Kraqevi} je poznati junak iz narodnih pesama. Bio je sin kraqa Vuka{ina i ` iveo je u Prilepu. O wemu pevaju svi narodi na Balkanu. ^ uven je po svojoj hrabrosti i plemenitosti. omagao je siroma{ne i branio nemo}ne. Pored Marka opevan je i wegov kow [arac i buzdovan.
Milo{ Obili} je tako|e poznati junak iz pesama o Boju na Kosovu.
- Ko je opevan u ovoj pesmi?- Za{to Milo{ ne ` eli da peva?- Protuma~i: Pevaj, brate, ti se ne boj vile.!- Za{to vola zapiwe luk i strelu?- Kako Marko uspeva da uhvati vilu?- Na koji na~in vila o`ivqava junaka?- Koju poruku {aqe vila ostalim vilama?
Epske narodne pesme su duga~ke i pevaju o nekom doga|aju, ili nekoj li~nosti. Zovu se i deseterke, jer je svaki stih u pesmi sastavqen od deset slogova.
Prona|i i pro~itaj, bar jo{ jednu, pesmu o Marku Kraqevi}u.
Nau~imo nepoznate re~i
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak
!
91
Hrani majka dva nejaka sina mome Mirku zakrpi traqicu -
u zle dane, u godine gladne, nek se znade da je sirotica,
kad je bila ponajskupqa hrana: da moj Mirko svoje majke nema.
oka bra{na trideset dinara. Oj, Koviqka, mila sestro moja,
kad nam sveta nedeqica do|e,Hranila ih i od ranila ih
na preslici i desnici ruci. kad iza|e{ na sokak me| druge,
Kad su deca ` enidbe dorasla, tvog Marinka na krilo posedi,
obadva je o`enila majka, moga Mirka kod sebe na zemqu -
dovela im dve lepe devojke: nek se znade da je sirotica,
Vidu Vinku, Davidu Koviqku. da moj Mirko svoje majke nema.
Jetrvice malo ` ivovale, Oj, Koviqka, mila sestro moja,
malo vreme tri godine dana: kad nam sveto Vaskrsewe do|e,
kad nastala godina ~etvrta, kad nam deci ruho pokrojite,
svaka rodi po jednoga sina, va{em krojte kako vama drago,
Vinka Mirka, Koviqka Marinka. mome krojte ~isto ruho crno -
nek se znade da je sirotica,Al ne pro|e ni godina dana,
da moj Mirko svoje majke nema.ni godina, nit}e polovina,
To izusti nevestica Vinka,razbole se nevestica Vinka,
to izusti, pa du{icu pusti.razbole se, ho}e umrijeti,
Hvaka bogu, hvala jedinome!pa doziva svoju jetrvicu:
Koviqka je srca milostiva,Oj, Koviqka, mila sestro moja,ona znade {ta je sirotiwstvoja bolujem i ho}u umreti,
(od malo}e sirotica j bila):amanet ti sirotice moja,
prije Mirku bela hlepca daje,sirotice i moje i tvoje!
Pazi, seko, siroticu moju: prije Mirku neg svome Marinku;
kad Marinku bela hleba se~e{, prije Mirku skroji ko{uqicu,
podaj, seko, i mojemu Mirku, prije Mirku neg svome Marinku.
wemu podaj od hleba korice - Kadno sveta nedeqica do|e,
nek se znade da je sirotica, kad izi|e na sokak me| druge,da moj Mirko svoje majke nema. wenog Mirka na krilo posadi,Oj, Koviqka, mila sestro moja, svog Marinka do sebe na zemqu:kad Marinku spravi{ ko{uqicu, nitko ne zna da je sirotica,
JETRVICA ADAMSKO KOLENO
92
a da Mirko svoje majke nema. Kad je bilo u boju prvome
Kadno sveto Vaskrsewe do|e, kad u vatru deca udarila,
kad na deci ruho pokroji{e, pu~e pu{ka iz te vatre prve,
kakvo Mirku, onako Marinku, pu~e prva te ubi Marinka.
svako misli i svako se divi Sam ostade sirotica Mirko,
kako strina neguje ih oba, sam ostade na carevoj vojsci.
kao da su bra}ica ro|ena. Vojevao za devet godina.
Kad Koviqka u crkvu po{e}e, Kad nastala godina deseta,
obojicu vodi za ru~icu. prekide se ta careva vojska,
a sav narod strinu blagosiqa ne zna Mirko na koju }e stranu:
(sam li Gospod iz nebeskog carstva): da li strini, da li svetu belu.
Okrete se svojoj miloj strini.Oj, Koviqka, koleno adamsko,
Daleko ga ona ugledala,prosta du{a tvojih roditeqa,
koji su te porodili mudru, pa je pred w stala i{etala:
me| tu|u te bra}u opravili ^edo Mirko, a gde je Marinko?
pa ti znade{ {ta je sirotiwstvo! Oj, boga mi, moja mila majko, -
Bo`e mili, na svemu ti hvala! jer za drugu boqe ne znam majku -
Tako radi jetrva Koviqka: kad smo bili u boju prvome,
ona hrani oba svoja sina, pu~e pu{ka iz te vatre prve,
pu~e prva te ubi Marinka!hranila ih do sedamnest leta.
Zaplaka se jetrva Koviqka,Kad nastalo leto osmnesto,pa govori sirotici Mirku:pisat po|e carevi vezire,
^edo Mirko, odi bli`e strini!pisat po|e po zemqici carskoj
Ja ne imam da zagrlim sina,i on kupi na carevu vojsku:
a ti nema{ da t zagrli majka, -gde s u ku}i ~etir mu{ke glave,
od ~etvoro uzima trojicu; odi, Mirko, da t zagrli strina!
gde s trojica, uzima dvojicu;
Narodna pesmagde dvojica, onda obojicu;
gde je jedan, i onog jednoga.
Redak do|e Koviqkinom dvoru
da joj ide Mirko I Marinko,
da joj iduna carevu vojsku.
Obadva ih opravila majka
da joj idu na carevu vojsku.
93
jetrve - ` ene dva brata
preslica - sprava za predewe
amanet - poruka koja se ostavqa nekome
oka - stara mera za te`inu
traqicu - sirotiwska ode}a
sirotica - siro~e
sokak - uzana ulica
ruho - ode}a
skerlet - svilena crvena tkanina
carev vezir - visoki zapovednik u turskoj vojsci
vojevati - ratovati
- [ta je opevano u ovoj narodnoj pesmi?
- Koji je glavni lik, a koji su sporedni likovi?
- Kako se sla`u Vinka i Koviqka?
- Kakav amanet ostavqa Vinka na samrti svojoj jetrvi Koviqki?
- Na koji na~in Koviqka ispuwava ` eqe svoje jetrve?
- Za{to narod blagosiqa strinu Koviqku?
- Kraj pesme je izuzetno potresan. Za{to?
- Opi{i kako zami{qa{ Koviqku.
- Mo`e li da se zavr{i pesma ali tako da ima druga~iji kraj?
Narodne pesme u kojima se opeva neki doga|aj i iskazuje ose}awa, a po
du`ini su sli~ne epskim pesmama nazivaju se lirsko - epske pesme.
Prona|i i pro~itaj pesmu: Predrag i Nenad.
Te{ko svuda svome bez svojega.
Mawe poznate re~i i izrazi
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak
Narodna poslovica
!
94
VUK
U Vukovo doba
Vladala je moda
Da se svaka glava
Za dve turske proda,
Jer }e samo tako
Svanuti sloboda.
Vuk je bio mudar,
nije dao glavu,
Mislio je glavom
I bio u pravu
I pomo}u glave
Stekao je slavu.
Du{an RADOVI]
Da se s a a la a
Za dve turske proda,
er }e samo tako
Svanuti sloboda.
Vuk je bio mudar,
ije dao glavu,
Mislio je glavom
I bio u pravu
I pomo}u glave
Stekao je slavu.
Du{an RADOVI]
95
O Vuku Karaxi}u, o wegovom radu i zaslugama, re~eno je I napisano
mnogo. Svuda se on veli~a i wegovo delo koje je ostavio.
- Za{to je Vuk zaslu`an?
- Kako se on borio za svoj narod?
- Kakva je i kolika wegova pobeda?
- Za{to se ka`e samouki Vuk?
- Objasni wegove re~i: Pi{i kao {to govori{, a ~itaj kako je zapisano.
Vuku Karaxi}u pripada slava zato {to je:
- stvorio srpsku azbuku kojom se danas slu`imo;
- sakupqao narodne umotvorine (bajke, pesme, pri~e, poslovice,
zagonetke ...);
- Sakupqao narodne re~i za svoj srpski rje~nik;
- opisivao narodne obi~aje i
- pisao o ` ivotima velikih qudi svoga vremena.
Nau~i na pamet nekoliko poslovica, zagonetki, brojalica i brzalica,
pitalica i izreka.
Razgovaramo o pesmi
Upamti
Zadatak:
!
96
IZVE[TAJ
Izve{taj o sportskim aktivnoctima
u~enika Osnovne {kole Vuk Karaxi] u
Kumamovu
Sportsi ` ivot u~enika odvija se na ~asovima fizi~kog vaspitawa kao i u radu sportske sekcije
