Srpski nacionalni interesi i ciljevi

Srpski nacionalni interesi i ciljeviVie nema ni rei o tome da ne posedujemo istorijsko isustvo o iluzijama i zabludama nae intelektualne, politike i poslovne elite. Projekti o kojim su sanjali nai preci, a neki od njih jo su i nai svaremenici, u poslednjih stotinjah godina su raspadom druge Jugoslavije definitivno sahranjeni. O tome se u nastavku eli raspravljati, tj. kako usmesto nadnacionalnih kreirati sopstvene nacionalne ciljeve i ostvariti sopstvene interese, jednako onako kao to to ine druge zemlje u svetu. U nas, kako to ini daleka Amerika, proglaavajui svoje interese na naim istorijskim teritorijama.1. Potreba da se ,,sahrani,, jugoslovenska i obnovi srpska nacionalna idejaDanas smo u poziciji da trezveno, rukovodei se istorijskim injenicama i dovoljnim istorijskim iskustvom, analiziramo istorijske paradigme srpske nacionalne ideje i dravotvornosti, posebno kada se radi o srpskom nastojanju da se stvori zajednika drava Junih Slovena, odnosno da se junoslovenski narodi ujedine u zajedniku dravu. Bez takve analize bi ovaj rad ne samo to bi bio manjkav, nego bi bio bezvredan i na dugi rok neupotrebljiv. Nama su znanja o sopstvenoj istorijskoj paradigmi gubitaka i nastajanja srpske drave znaajna u kontekstu izbora modela socijalne organizacije srpskog drutva u budunosti.Cilj ove rasprave nije nipodatavanje istorijskih injenica za koje su se odluili nai preci, nego pre svega da se istorijsko iskustvo uini dostupnim, kako bi bili sposobni da izvrimo sve potrebne promene u periodu tranzicije, pre svega one koje se odnose na konstituisanje drave prema kriterijumima izvorne nacionalne ideje.To se pre svega odnosi na transformisanje jugoslovenske dravotvorne ideje (za koju su se Srbi od svih naroda najvie zalagali i zbog koje danas imamo silne probleme sa okruenjem i vodeim zemljama koje kreiraju meunarodne odnose i smatraju da su pozvane da ureuju sve drave) u srpku nacionalnu ideju. Postoji miljenje da je jugoslovenska ideja bila intelektualna tvorevina, a ne rezultat nacionalnog razvoja (Tejlor).Danas srpski narod nema jedinstvenu dravu, ve je rasut u dve drave Srbiji i Crnoj Gori i jednoj poludravi Republici Srpskoj, koji ima autonomni poloaj u Republici Bosni i Hercegovini, i ivi u drugim bivim republikama Jugoslavije Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji. Kulturno-civilizacijske, politike, teritorijalne, bioloke, ekonomsko-finansijske i dravotvorne posledice jugoslovenske ideje po srpski narod su vie nego oigledne, pa bi trebalo da istoriari istrae i utvrdi istinu o ,,bratskoj slozi,, u jugoslovenskoj dravnoj zajednici, kako bi srpskom narodu ostalo u naslee istorijsko pravo da sve ono to je uinjeno na tetu Srba ispravi u trenutku kada trijumfalizam Zapada splasne i kada se u naem okruenju, kod nae brae junih slovena i neslovena, sazri spoznaja o naoj kulturnoj tradiciji ,,tue neemo a svoje nedamo,,.Mi treba da vodimo rauna da je situacija oko raspada Jugoslavije nije samo zbog toga to su dejstvovale centrifugalne ovinistike sile, pa je jugoslovenska politika ideja i drava Jugoslavija razorena separatistikim energijama, nego i zato to vie nije bila u interesu Evrope. Propau Sovjetskog Saveza, udruivanje dveju Nemaka i sazrevanju spoznaje Vatikana da se otvara ideoloki prostor za irenje katolicizma meu balkanskim narodima, Evropa, ne samo da nije imala interes za opstanak Jugoslavije, nego se Austrija i Nemaka, svaka na svoj nain, revanirala Srbima za naneene poraze u Prvom i Drugom Svetskom ratu. Razume se, tu je srbofobija vrlo vaan faktor uz nemaki ekonomski potencijal koji je ministar Gener uspeno realizovao Mastrihtskim sporazumom. Takva situacija nije iskljuivo spolja nametnuta mada i toga ima, nego odgovornost za sopstvenu tragediju Srbi snose sami.Obe srpske drave nastajale su veoma sporo i uz podnoenje velikih rtava, te je taj proces trajao dugo:Srbija je dobila autonomiju posle skoro tri decenije, a samostalnost posle neto vie od sedam decenija (Srbi su samostalnost ,,upotrebili,, da oslobode sve ostale balkanske slavenske i neslavenske narode ispod Osmanlijskog carstva, to ih je ,,kotalo,, 21% bioloke mase). Taj period (1804 1878) dui je od perioda njenog samostalnog postojanja (1878 1918). Vojna krajina, Vojvodina i Bosna i Hercegovina bile su daleko i od statusa autonomije kao posebnog vida dravnosti, a svi ostali primeri su beznaajni.Period ivota svih Srba u jednoj dravi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini i Socijalistikoj Jugoslaviji (1918 1991), potom u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u zajednici Srbije i Crne Gore (1919 2006), ili bez samostalnog dravnog ivota, trajao je 88 godina, malo krae ako se rauna nastanak i samostalni ivot drava Srbije i Crne Gore, odnosno znatno due ako se rauna samo njihova samostalnost.Srbi su dugo negovali srpsku ideju, znatno krae jugoslovensku, ali jugoslovenska i srpska dravnost skoro da su isto trajale:Ideja nacionalog osloboenja i ujedinjenja u osnovi je celokupne politike Srbije i Crne Gore, pri emu je Srbija iskazivala vie obazrivosti i odgovornosti od Crne Gore. Na Srbiju se vie raunalo i na nju je padao vei deo posla i odgovornosti, to se po Srbiju pokazalo tragino u I. svetskom ratu (gubitak 30,9% nacionalne bioloke mase).Srpska nacionalna ideja podrazumevala je osoboenje i ujedinjenje srpskih naroda u Otomanskoj imperiji pod okriljem Srbije i Crne Gore, ponaosob ili zajedno, sve do poetka I. svetskog rata. Izbijanjem I. svetskog rata ova ideja je proirenai na Srbe, potom i Hrvate i Slovence u Habsburkoj monarhiji, to ujedno oznaava naputanje srpske ideje i prigrljavanje jugoslovenske ideje. Junoslovenska i jugoslovenska ideja javljaju se od sredine XIX. veka, ali sve do poetka XX. veka bile su u znatnom zaostatku za srpskom idejom. Srpsko ujedinjenje imalo je nesumnjivu prednost u odnosu na junoslovensko i jugoslovensko ujedinjenje.Srbi nisu nitu u jednom periodu tokom srednjeg i novog veka, kao i u bilo od kojih prethodnih drava uli nacionalno (kulturno, privredno i na bilo koji drugi nain) integrisani. Srbi nikada nisu razvili jedinstven srpski nacionalizam (E. Hobsbaum). Pod Osmanlijsko carstvo nisu dospeli svi Srbi, nego su jo iveli u Mletakoj republici i Habsburkoj monarhiji.Pripadnost srpskog naroda trima dravama Turskoj, Austriji, Veneciji, potom dvema od nestanka Mletake republike, a zatim dvema nacionalnim dravama Srbiji i Crnoj Gori, ostavio je dubok i neizbrisiv trag u istoriji Srba, karakteristian pre svega po gubitnikim pozicijama, to bez sumnje izaziva brojne frustracije.Podeljeni srpski narod u pet, odnosno etiri suprotstavljene drave, s razliitim kulturnim i dravnim tradicijama, politikim ureenjem i interesima, i pored oigledne svesti o pripadnosti jednoj naciji srpskoj, oblikovala je osobenosti u shvatanjima, moralu, mentalitetu i karakternim osobinama, to je Srbe udaljavalo jedne od drugih:Srbi u Osmanskom carstvu bili su pod uticajem turskog nacionalizma (ukljuujui poturavanje) i islamizaciju;Srbi u Mletakoj republici bili su pod uticajem italijanskog nacionalizma (ukljuujui poitalijanizaciju) i pokatoliavanje;Srbi u Ugarskoj bili su pod uticajem maarskog nacionalizma (ukljuujui pomaarivanje);Srbi u Austriji bili su pod jakim uticajem austrijskog i hrvatskog i pokatoliavanja;Srbi u rasejanju (najvie u SAD, Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj i drugim zemljama), bili su pod uticajem nacionalizama tih drava, ukljuujui i pokatoliavanje, poprotestanizovanje itd;Srbi koji su iveli u dvema nacionalnim dravama Srbiji i Crnoj Gori, gde je dravna pripadnost delila isti narod na dve grane Srbijance i Crnogorce ( u Evropi slinu poziciju imaju Nemci Nemci i Austrijanci), ista etnika pripadnost nija bila prednost da se ostvari potpuno ujedinjenje u jednu nacionalnu dravu.Sve to zajedno su uticali na nejedinstvo srpskog naroda, to su najbolje potvrdili dogaaji oko ujedinjenja 1918. godine: Crna Gora i Vojvodina izjasnile su se za neposredno ujedinjenje sa Srbijom, dok su Bosna i Hercegovina, iako su daleke 1876. proglasile ujedinjenje, 42 godine kasnije to ujedinjenje ostvaruju posredstvom Zagreba, a ne neposredno s Beogradom. Pripadnost razliitim dravama ostavilo je mnogo negativnog naboja, drugaijih shvatanja i pogleda, kulture i naina ivota. Kljuni je problem pri tome bio to su se nai graani u razliitim istorijskim periodima opredeljivali za dravotvorne oblike drava kojima nisu kulturno-civilizacijski pripadali, nego su iste usvajali iz isto praktinih razloga da bi ostvarili neke pogodnosti. Tako je razvijena sklonost poltronstvu, to nam je i sada kljuna kulturno-civilizacijska karakterna osobina.Uprkos svih razlika i deavanja, najvei poraz srpski je narod doiveo 2006. godine odvajanjem Crne Gore od Srbije, posle mukotrpnog i uzaludnog odravanja jugoslovenske i srbijansko-crnogorske dravne zajednice. Takvo stanje je proizalo iz injenice da je postojala crnogorska dravnost. Oito je da su se Srbi neopravdano ponosili svojom dravotvornou, jer su je najkasnije od svih junoslovenskih naroda ostvarili, nakon to su ih svi napustili, sa jasnom porukom da sa Srbima ne ele da ive u istoj dravi. Raspad junoslovenske drave u kojoj su Srbi sa drugim udruenim narodima bezuspeno oprobali sve poznate modele politike i socijalne organizacije, kasno formiranje srpske drave, kao i injenica da sa Srbima ne eli da viti niti jedna druga nacionalna zajednica i svaka se od njih od Srba odvaja ukoliko poseduje bilo kakve anse da ostvari samostalnu dravu, treba da je znaajna i kljuna istorijska poruka i pouka srpskom narodu, bez obzira ma gde da iveo.Kljuni problem srpskog naroda su podele i selidbe, kojima e, usled katastrofalnih posledica koje imaju po opstojnost dravnosti, biti posveena naroita panja i biti posebno analizirane. Podele i selidbe su tokom istorijskog hoda srpskog naroda negativno delovale po formiranje srpske nacionalne drave, pre svega i zbog toga to su nai istorijski neprijatelji sa velikom lakoom u naoj sredini brzo pronalazili epigone (janjiare) svojih geopolitikih stratekih interesa.Jasno da je to uvek bilo na tetu srpske nacionalone crave, koja nikako nije mogla da se uvrsti, a umesto nje je uvek bilo mesta za neku drugu od dravotvornih varijati.2. Jo jednom o srpskim istorijskim zabludama, grekama i promaajimaKljune srpske politike ideje jugoslovenstvo kao zamena za srpsku nacionalnu ideju, Jugoslavija kao zamena za Srbiju, bratstvo-jedinstvo kao zamena za pravoslavlje, komunizam i socijalistiko samoupravljanje kao zamena za graansku demokratsku dravu i nesvrstanost kao zamena za interesne integracije prema kulturno-civilizacijskoj pripadnosti, za koje smo bili spremni na rtve, pokazale su se kao nae najvee istorijske greke ne samo tokom XX veka nego uopte. Zajedno sa mitskom predstavom o porazu na Kosovu, bez sumnje je, da ove greke determiniu nae kulturno-civilizacijske osobine, odnosno, na odreen nain utiu na nacionalnu traumatiziranost. U odnosu na nas, Hrvati (i na odreen nain Slovenci) su svoje istorijske poraze, gubitak dravnosti u XI veku su pretvorili u podanitvo osvajaima iz kojeg se razvila ljubav i odanost prema austro-ugarskoj dravotvornoj ideji, gubitak prvog i drugog svetskog rata su manipulisanjem srpske nacionalne ideje pretvorili u pobedu, tj. oni su bez kazne kao poraene strane za koju su se zalagali saveznici stvorili u drugoj Jugoslaviji novu istorijsku poziciju, koja je kasnije posluila kao osnova za stvaranje samostalne i meunarodno priznate drave.U bodrenjima za nacionalno i dravno ujedinujenje, nov drutveni poredak i napredak, za nacionalna i demokratska prava, u XX veku, konstatuje Dobrica osi, poraen je srpski narod, i ujedn osmatra da ovi porazi nisu konani.[1]Jedino to se moe smatrati pobedom tokom itavog XX veka jeste Republika Srpska i uverenje umnih i hrabrih ljudi sveta da smo na strani pravde i prava. Ta skupa pravda i pravo, navodi Dobrica osi, ,,bogati srpski etos i postaje osnova za razumnu nadu u izvesniju sutranjicu.Savremeni gospodari sveta proglasili su Srbe krivcima za razbijanje Jugoslavije i ratove na njenom trlu 90'ih godina XX veka, uporeujui moralno i ideoloki srpsku krivicu sa nemakom krivicom u II. svetskom ratu. Oni su svojom politikom i propagandom, karakteriui srpski patriotizam i demokratski nacionalizam kao neonacizam, izazvali srbofobiju svetskih razmera. Za nemaku krivicu Saveznici su 1945. godine osnovali Nirnbeki sud i suenje ivim nacistikim voama i generalima koji su vodili rat, izvrili monstruozne zloine, genocide i holokaust, porobljavanje i pljake desetak brojnih evropskih naroda, gde su Srbi imali srazmerno, pored Rusa i Jevreja, najvee gubitke bioloke mase. Oprostili smo ali ne zaboravljamo.Evropska zajednica proglasila je Srbe krivcima za rasturanje Jugoslavije i ratove na njenom tlu, pa je za proglaenu srpsku krivicu Savez bezbednosti Ujedinjenih nacija organizovao Haku sud da sudi srpskim politiim voama i generalima za ,,zloinako udruivanje sa ciljem stvaranja Velike Srbije,, agresijom na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, vrei ratne zloine, etnika ienja i genocid. Po ubeenjima gospodara sveta i dokazano ,,zloinako udruivanje,, u optunici Hakog suda i reirana ,,humanitarna katastrofa,, Albanaca je srpska krivica koja je prevazilazila sankcije, pa je Amerika sa 19 zemalja Zapadne alijanse povela Mali svetski rat protiv Srbije i iz vasione, apokaliptino dva i po meseca raketama (kako je izvesno, sa obogaenim uranijumom) ubijala Srbiju dok nije za Albance i za svoje vojne baze osvojila Kosovo i Metohiju.,,.Dobrica osi sa pravom konstatuje da je ,,rasvetljavanje te fatalne krivice najodgovornijim umom i moralnim zadatkom misleih savremenika danas,,. Dakle, valja nam kao nacionalnom korpusu da krenemo u razmiljanje o srpskoj krivici i odgovornosti za nesagledne nesree i patnje srpskog naroda, i ne samo srpskog, u poslednjim decenijama XX veka. Najpre povodom optube da je srpski narod izvorno komunistiki i antidemokratski, uvek spreman da podjarmi druge narode. To je jedna od kljunih optubi kojom su se sluili zapadni politiari od 90'ih godina XX veka sve do dananjih dana. A zapravo, o emu se radilo. Od 1990. godine nije bila potrebna velika pamet da se bude ,,u pravu,, i na strani pobednika u ,,hladnom ratu,, i jugoslovenskom slomu. Trebalo je samo bez moralnih dilema opredeliti se na stranu Evropske zajednice i NATO-a, Nemake i SAD i odrei se nacionalnih prava koja su svim drugim jugoslovenskim narodima priznata; trebalo je rtvovati dva i po miliona Srba i prepustiti ih progonu i unitenju ustake Hrvatske i mudahedinske Bosne.Trebalo je, kae Dobrica ovi kao aktualni predsednik tree Jugoslavije (prozvane Savezna Republika) u to vreme ne biti na strani ugroenih sunarodnika u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji, Kosovu i Metohiji (a danas i u Crnoj Gori) koji su se borili za opstanak i osnovna ljudska prava;[2]trebalo je biti na strani zavojevaa, ovinista, zloinaca, na strani neslobode i nepravde; trebalo je odrei se svih oslobodilakih ratova za ujedinjenje srpskog naroda; trebalo je biti na strani nepravde i lai i biti neproglaen srpskim nacionalistom.Evidentno je da su Evropska zajednica (unija) i Sjedinjene Amerike Drave istorijska zbivanja na jugoslovenskom tlu u poslednjim decenijama XX veka, protumaili ne uvaavajui istinu i ne potujui ivotna prava srpskog naroda. ,,Iako smo okupirani u Bosni i Kosovu i prognani iz Hrvatske, i ako nismo hteli ni izazvali rat sa Slovencima, Hrvatima i Muslimanima, mi smo osueni da smo izvrili agresiju na Hrvatsku, Bosnu i Kosovo, da smo izvrili etnika ienja i genocid; da smo narpd ratnih zloinaca.,,.[3]Istina je da su rat izazvali oni koji su proglaeni srpskim rtvama. U ovoj kratkoj istorijskoj distanci dogaanja koncem XX i poetkom XXI veka na Balkanu, evidentno je da su Evropska unija i Amerika sa svojim stratekim i geopolitikim ciljevima imali interes da podre secesioniste i priznaju avnojevske granice republika, pa su Srbiju, koja je nesreno pokuala da zatiti delove svog naroda, proglasila agresorom u jugoslovenskim ratovima. Mi se slaemo sa injenicom i u da uvidimo da su u tom odbrambenom ratu Srbi poinili neoprostive politike greke i teke zloine. Mi moramo priznati svoje greke i krivice zbog naeg duhovnog i moralnog zdravlja i nacionalnog dostojanstva. Istovremeno, ostaje nam da odgovorimo na pitanje, ne ko je kao pojedinac bio u pravu ili u krivu, nego u emu smo i ta smo sve to kao narodna veina pogreili. To radi toga to u svet, uprkos injenice da se radi o svetu velike neizvesnosti i manipulacija, ne moemo da stupimo sa podelama i optubama koje jedni drugima izgovaramo u politiim stranakim borbama i neargumentovanim intelektualnim raspravama (u kojima se pre svega trai glava i dostojanstvo protivnika,,), nego treba da se svojim ponaanjem svrstamo uz Srbiju kao modernu graansku demokratsku dravu Srba kao moderne nacije sa osoobodilakom tradicijom i kulturom starom osam vekova. Da bi to ostvarili, preporuuje nam Dobrica osi, mi treba da se pripremimo za izvanredne napore, rtvovanja i trpljenje, da bismo poli putem preporoda i spasa.[4]Sutinu srpske tragedije ine nae zablude, nabrojene na poetku ovog naslova, koje su matrica i zla koje smo poinili. Naime, jugoslovenstvo, bratstvo jedinstvo, samoupravljanje i nesvrstanost bile su jedna vrsta zabluda koje su nas odvele u osvetu bez da je postojala mrnja, nego usled uskraene ljubavi, jer toboe mi Vas Hrvate, Slovence, Muslimane, Makedonce, Crnogorce, iptare i Maare volimo, a Vi nas neete. Ta neuzvraena ljubav nam je stvorila zablude i zato danas imamo potrebu da o svojim zabludama i zloinima koje smo inili u Drugom svetskom ratu, graanskom ratu 90'tih godina XX veka, ratovima sa Hrvatima, Slovencima, Muslimanima i Albancima progovorimo savesno, jer bez toga nije realno oekivanje da emo kao ukupna nacija ozdraviti i stei potrebno samopouzdanje podastreto nacionalnim ponosom.Naime, potrebno je uiniti maksimalni napor da zaboravom opravdavamo sebe i da se pothranjujemo revanistikim moralizmom, jer je to pretpostavka da postanemo istorijski samosvesna nacija.3. Model socijalne organizacije srpskog drutva -

HYPERLINK "http://milangalogaza.blogspot.com/2011/06/srpski-nacionalni-interesi-i-ciljevi.html"

HYPERLINK "http://milangalogaza.blogspot.com/2011/06/srpski-nacionalni-interesi-i-ciljevi.html"

HYPERLINK "http://milangalogaza.blogspot.com/2011/06/srpski-nacionalni-interesi-i-ciljevi.html"

HYPERLINK "http://milangalogaza.blogspot.com/2011/06/srpski-nacionalni-interesi-i-ciljevi.html" Postulati socijalno-trine privrede3.1. Postulati socijalno trine privredeSocijalno-trina privreda se oslanja na iskustvo uspenih zemalja ije su se ekonomske reforme u krizi naglaavale tednju i investiranje umesto potronje i lagodnog ivota. Koncept socijalno-trine privrede sintetizuje u sebi trini nain poslovanja u iznimno pravednim i za sve jednakim poslovnim ambijentom sa socijalnom solidarnou svih graana (radno sposobnih, preduzetnika, dravnih slubenika, penzionera, itd).[5]Pri tome, mere makroekonomske politike treba da se temelji na prostornom planu razvoja i strategijama odrivog drutveno-ekonomskog, tehnolokog i ekolokog odrivog razvoja baziranom na ponovnoj industrijalizaciji zemlje na novim tehnologija, ija su uporita:Marljivost graana, koja treba da proizlazi iz samopouzdanja i vere u sebe i u ulogu drave;Mala lina i zajednika potronja sa visokom tednjom i novim investicijama u industriju temeljenu na novim tehnologijama;Kreiranje stratekih podruja industrijskog razvoja;Kreiranje dravne razvojne banke koja e provoditi mere aktivne tednje i novo investiranje u reindustrijalizaciju baziranu na novim tehnologijama;Zatita domaih proizvoaa u odabranim stratekim podrujima razvoja;Dobar obrazovni sistem, koji se nee temeljiti na tzv. bolonjskom procesu kao nainu izvoza najveih talenata koje posedujemo;Postizanje politikog i socijalnog koncenzusa kroz prepoznavanje kolektivnih interesa graana kao celine.Jedno od kljunih pitanja koje se postavlja jeste kako treba da se postavi politika partija koja prihvata predloene postulate kao svoj politiki program prema onome ta je do sada negativno uinjeno. Opta je preporuka da reenja treba prepustiti pravnoj dravi, bez uplitanja, s time da se izbegnu nepotrebne afere i aferistiki pristup problemima. U tom smislu, valja oformiti posebno telo u vidu socijalno-politikog saveta sastavljenog od nestranakih linosti, koji treba da predloi odgovarajue efikasne i efektivne mere.Socijalna drava svojim merama i delovanjem potie i usmerava ekonomski razvoj te preraspodeljuje nacionalni dohodak u korist niih slojeva stanovnitva, brinei se o zaposlenosti za rad sposobnog stanovnitva, otklanjanjem siromatva, ostvarenjem blagostanja, zdravlja i kolovanja stanovnitva, zbrinjavanjem starih i bolesnih, itd. Isto tako, socijalna drava se brine o zatiti svojin nacionalnih interesa u meunarodnim odnosima, stvaranjem uslova da se novim investicijama otvaraju nova radna mesta koja e odbacivati nove vrednosti temeljene na izvoznoj orijentaciji.Da bi se ostvarila socijalna drava, potrebna je odgovarajua moderna socijalna politika, koja obuhvata:Zatitu zdravlja stanovnitva,Zatitu dece i porodice, ureenjem odnosa roditelja i dece, usvojenje, starateljstvo, itd.,Zatitu invalida rada i rata, ukljuujui zatitu boraca i rtava terora, izbeglih i prognanin lica,Socijalno osiguranje,Zatitu osoba s telesnim u duevnim nedostacima,Zatitu starih i iznemoglih,Spreavanje socijalno negativnih pojava (skitnja, alkoholizam, prosjaenje, prostitucija, huliganstvo, narkomanija, puenje, itd).Socijalno-trina privreda se ogleda u tome da se u nameri socijalne drave ugrauje ekonomski sistem koji se temelji na slobodi ljudskog stvaralatva i zakonodavstvu pred kojim su svi ljudi jednaki.U tom kontekstu, pravnoj dravi i pravu pripada primat u svim drutvenim zbivanjima, a ona je rezultat odreenih moralnih ideala. Na proizvodnju se gleda kao na tehniko-tehnoloki progres i proces koji u sebi ne sadri socijalne momente, nego se osniva na konkurenciji privrednih subjekata koji su slobodni u donoenju svojih poslovnih planova i programa trinog poslovanja.Na taj se nain nastoji odgovarajuom socijalnom politikom i socijalno-pravnim regulisanjem eliminisati nedostaci liberalnog kapitalizma, koji svoju snagu i odrivost crpi s naslova steenih monopola. Kljuno je pri tome identifikovati socijalnu odgovornost socijalne drave, definisane kao socijalno-trina privreda. Jasno se utvruje da je drava, jednako kao i svako preduzee ponaosob, obavezno da deluje u skladu sa socijalnim ciljevima.U pluralistikom je drutvu s mnogo legitimnih ciljeva i interesa utvrivanje socijalne odgovornosti teko, posebno kada se ima u vidu:Prioriteti socijalnih ciljeva,Izbor socijalne grupe prema kojoj drava i preduzea treba da iskau socijalnu odgovornost,Uticaj socijalne odgovornosti na donoenje dravne strategije i poslovnih doluka pojedinanih preduzea.U uslovim drutava u tranziciji, vano je odluiti se za onu grupu socijalnih ciljeva koji e obezbediti zaposlenost radno sposobnog stanovnitva, uz istovremenu zatitu onih koji nisu sposobni da svojim radom osiguraju sredstva za ivot.3.2. Politiki programDa bi dolo do osnivanja modela socijalne organizacije socijalne trine privrede, potrebno je kreirati politiki program postkriznog drutva, ijim idejama su najblii politiki programi konzervativnih politikih partija. Takve partije, treba rei, u nas nema na vidiku, a koja bi bila u stanju da zauzme odgovarajue uee na politikom tritu i mogla uopte da konkurie za osvajanje politike vlasti. U tom smislu, ova je rasprava besmislena, tako da e biti voena iskljuivo na indikativnom nivou radi problematiziranja otvorenih pitanja.Polazi se od shvatanja da su balkanske zemalje, dakle Srbija,[6]Hrvatska, Bosna i Herceogovina, Makedonija i Crna Gora, prema duhovnom vrednosnom sistemu na raskriju izmeu Istoka i Zapada. Zato, da bi se dolo do politikog reenja, potrebno je da drava i drutvo u celini nastoji otkloniti sve ono to je danas gui, a to su nejednakosti u stepenu svakolikog razvoja, podsticanja nataliteta, osavremenjivanja sela i zaustavljanja njegovog propadanja, poveanja opteg nivoa obrazovanja i razvoja kulture. Pri tome, kako stvari u praksi stoje, kljuno pitanje je da li treba pristupti Evropskoj uniji, posebno onda kada je rok punopravnog lanstva potpuno neizvestan.Praksa pokazuje da danas najvee stope industrijskog i privrednog rasta kao i politike i socijalne sigurnosti ostvaruju zemlje koje nisu lanice Evropske unije, kao to su Kina, Rusija, Indija, Koreja, vajcarska, itd. to se Srbije tie, prema mojem i nekim drugim miljenjima, idealno je reenje onom koje ima druga vajcarska. Od osnivanja Evropske ekonomske zajednice pa do Evropske unije danas vajcarska je bila i ostala ostrvo u njoj. To je pogotovu po ulasku Austrije u Evropsku uniju, kada je na sebe preuzela brojne poslovne transakcije (vezani, barter poslovi, meunardone kooperacije, finansijski inenjering, bankarski poslovi, poslovi osiguranja, obrazovanje, itd), koje su se nekada preteno obavljale u Austriji.Srbija, kada bi bila u stanju da stvori superatraktivan ambijent za preduzetnike inicijative (bez obzira ko vri politiku vlast, tvz. evroatlanske politike snage ili tzv. antidemokratske), a nema razloga da to ne uini, mogla bi postati novo evropsko ostrvo mira i zadovoljstva, s obzirom da ima daleko povoljniji geografski poloaj i klimatske uslove, nego to to danas ima vajcarska. Srbija ima velikih problema da svom narodu objasni pristupanje evroatlanskim integracijama, zemljama koje su toliko nepravdi uinile prema srpskom narodu: etiri agresije tokom XX veka, te na kraju oduzimanje terotirija sa proglaenjem fantomske pravne nakaradnosti u vidu Kosmeta.Najvei broj ljudi u nas smatra da bi savremena drava trebala da se svim sredstvima bori protiv organizovanog kriminala, korupcije, moralnog i ekolokog propadanja, na ejem iskustvu bi trebalo da se odvija izgradnja institucija sistema kao garancije opstanka drave u budunosti.Politika partija koju imam u vidu, svoj politiki program za XXI. vek bi trebala da osniva na elementima koji bi doprineli:Razvoju politikog identiteta, koji pretpostavlja izgradnju jasnog koncepta jedinstvenih vrednosti, simbola i naela iz koga svi mogu da stanu, bez obzira na to gde da ive i u kojoj naddravnoj grupaciji da se pripadalo.Teritorijalnom uvanju meunarodno priznatih granica drave sa istovremenim ostvarivanjem prihvatljive regionalizacije, kao pretpostavke provoenja deregulacije na nivo optina i gradova.Podsticanju privatnog i porodinog preduzetnitva, sa svrhom da se razvija proizvodnja materijalnih dobara, odnosno izvede reindustrijalizacija.Moralna obnova drutva u celinije pretpostavka razvoja inovativnog preduzetnitva, kako bi deca od malih noku uila da stvaraju i privreuju, da razvijaju radnu etiku, da tede i ulau i da potuju imovinu, to danas naalost nije sluaj sa mladima.Demogratska obnova drutva(nakon to smo doiveli demografski slom nacije[7]) treba da se nalazi na suprotnoj strani od tendencija do kojih vodi konzumerizam (smanjenju nataliteta), to onda pretpostavlja razradu celovitog sistema obnove svega onoga to mladog ooveka moe da podstakne na stvaranje porodice, a to su klasine vrednosti potovanja ivota, boje rei, patriotizama i porodice kao najsigurnijieg utoita i jednog od temelja smisla zajednice uopte.Naglasak je na potrebi osnivanja nove prosveene elite koja se zametnuti nove obrazovne institucije radi odbrane od duhovne kolonizacije i proizvoenja bolonjskih kursaija. Nova elita prosveenih graana treba da je stvarni nosilac civilnih vrednosti drutva i nepotkupljivi oslonac demokratske vlasti. Prosveena elita ne prihvata jevtinu kulturu, prostaku rasputenost i bahato obaranje drutvenih vrednosti.Samo jedan nesebian, uzdran, radin, uljudan i uljuen svet, krtian u svome nacionalnom identitetu, moe nau dravu prilagoditi merilima modernog sveta. Nova inteligencija treba da je nezainteresovana za vlast i sumnjiva bogatstva, u prvoj narednoj generaciji mogla bi se uspraviti na noge i poi u susret drugima, bez oseanja krivice i inadijskog nadgornjavanja. Samo brzom asimilacijom ideja, novih standarda i savremenih tehnologija, prosveena graanska elita moe popraviti kvalitet socijalnog ivota i bez velikih tekoa izmeniti sliku o sebi i svome narodu.Slobodan i prosveen graanin, siguran u svome drutvenom delovanju i sa jasnom kritikom sveu o sebi i drugima, nije utopija. Pravovremeno, hitno i paralelno stvaranje moralnog drutva i moderne demokratske pravne drave je jedini put koji obeava sigurniju i bolju budunost. Moralno drutvo i moderna drava su nedeljivi.3.3. Perspektiva je u izvornoj srpskoj kulturii obrazovanjuUmesto drave mraka koja nazaduje, valja se zaloiti za dravu na ijem se elu nee nai lopovi, demagozi, vaaroi, prevaranti, laovi, ludaci, neurastenici, glupaci, lani vernici i lani rodoljubi. Naa drava svetlosti i budunosti treba da se osniva na kulturi, definisanu kao:kultura ponaanjakultura dijalogakultura volje i eljekultura radakultura obrazovanjakultura ishranekultura tela, itd.Da nije stvorena Jugoslavija, Srbija (kao i sve ostale novostvorene balkanske dravice, za koje je pitanje da li bi uopte postojale) danas ne bi bila na poetku ponovnog traenja same sebe. Upravo je to jedna od vrednosti koja e obeleiti vreme pred nama potragu za skupom vrednosti i vrednosnih kriterijuma koji treba da daju osnovu smisla naeg zajednikog ivota i artikulaciju nacionalnog identiteta.Naciju je zahvatila neobina poplava histerine pakosti, podozrivnosti i sitniavosti, pored odranije prisutnih osobina lenjosti, zavidljivosti, malodunosti, odlaganja i odustajanja od cilja, pa se kreiranje novog vrednosnog sistema javlja kao kulturno-civilizacijska i istorijska potreba.U traganju da sopstvenim vrednostima, susresti emo se sa vrednosti sveta koje sainjavaju uspeh, napredak, dobar ivot, ravnopravnost i jednakost u skladu sa socijalno-pravnim porektom. Isticanje kriterijuma uspeha i adekvatnog priznanja njegovog socijalnog statusa uz odricanje od pakosti i oholosti, neemo moi postati deo sveta strukturisanom prema kriterijumu konkurentnosti i uspenosti. Nauiti se pojedinanom i kolektivnom radovanju tueg uspeha pretpostavka je mogunosti radovanju sopstvenom uspehu.Da bi bili u stanju mai se sa mesta u koji smo se zakotvili, potrebno je preduzeti sledee aktivnosti:Odustati od partitokratskog modela drave, tj. da partijsko-politika pripadnost, po ugledu na komuniste, ne bude naa kulturno-civilizcijska orijetnacija i nain uspostavljanja vlasti, koju treba da zemeni strunost, znanje, sposobnost i moralnost.Afirmacija dostojanstveno ponaanje politiara i graana, umesto snishodljivosti i nedostojanstvenog ponaanja na nacionalnom i meunarodnom nivou, jer je to pretpostavka sticanja samopouzdanja i vere u samog sebe.Prestanak proizvodnje intelektualnih mediokriteta nesposobnih za ozbiljnije i odgovornije javne poslove: obrazovni sistem, definisan kroz tzv. Bolonjski proces, treba da je prilagoen naim potrebama preivljavanja, opstanka i celokupnog razvitka.Prva faza realizacije ovog projekta jeste ukidanje infiltriranih nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva i koje deluju sa antinacionalnih pozicija, to je postalo ozbiljno drutveno i politiko pitanje, ime je zakon celokupni proces traganja za planom prostornog razvoja i strategijama odrivog razvoja.Druga faza odnosi se na konanu verifikaciju privatizacije, ienjem ostataka malverzacija ogromnih finansijskih razmera od strane pripadnika politike elite, sa afirmacijom zatite interesa zaposlenih radnika.Zaustaviti pogubno socijalno raslojavanje, pri emu drava treba da pokae vie brige, razumevanja i panje pri reavanju pitanja nezaposlenih, osiromaenih, obeskuenih i gladnih graana.Za oekivati je da e tokom realizacije istaknutih pitanja dovesti do definitivnog odvajanja politike od ekonomije, pri emu e sudstvo i mediji postati slobodni i nezavisni. Otpoeti e da funkcionie pravna drava i vladavina prava.3.4. Optimalno funkcionisanje trine privrede i principi postuliranja dravnog menadmenta3.4.1. Optimalno funkcionisanje trine privrredeOptimalno funkcionisanje trine privrede osniva se na teorijskoj doktrini amerikog nobelovca za ekonomiju profesora Semjuelsona, prema kojoj ne postoje vantrini mehanizmi koji bi garantovali obezbeenje, u dovoljnoj koliini, drutvenog bogatstva na raspolaganju itavom drutva. Coase-ova teorema osniva se na prednostima koje po bogatstvo ljudi nudi nesavreno trite u odnosu na nesavrenu vladu. Kritiari, zagovornici centralno-planskog sistema, daju prednost vladinom (partijskom) odluivanju. Sredina je u optimalnom funkcionisanju socijalne trine privrede na nain da se daju prednosti nesavrenom tritu, a vladi se ostavlja da, prema kriterijuma opte teorije sistema, vri fina doterivanja, stvaranjem jednakih uslova za sve, vodei pri tome o odabranim prioritetima (regionalni razvoj, ene, mladi, obrazovani, resursi, itd).Polazei od iskustva socijalno-ekonomski i tehnoloki uspenih drava, naa vlast bi se trebalae pridravati principa (pravila) koji osiguravaju funkcionisanje trine i preduzetne ekonomije, a to su:Prvo pravilo: osnovna politika prava i ekonomska sloboda s prioritetnom garancijom na pravo privatne svojine.Drugo pravilo: pravo za preduzetnitvo i pravo privatne inicijative, sloboda ulaganja, proizvodnje i alokacije resursa.Tree pravilo: konkurencija, kljuna karakteristika efiksanog trita podrazumeva sveobuhvatan i stabilan normativno-institucionali okvir za ekonomske aktivnosti, da bi do izraaja doala otvorenost i konkurencija roba, ideja, kapitala i hartija od vrednosti.etvrto pravilo: stabilne cene i konvertibilnost valute.Peto pravilo: stabilni uslovi za tednju i podsticajan sistem poreza i oporezivanja.esto pravilo: infrastrukturni ekonomski sistem, tj. postojanje dravnog servisa, agencija, trinih institucija sa razvijenim sektorom usluga.Sedmo pravilo: stabilan politiki sistem zasnovan na pluralizmu i linoj slobodi, kao osnova za individualno preduzetnitvo i oseaj povoljnih okolnosti za proizvoae, potroae, investitore i zaposlene. Drava mora da garantuje minimum socijalne sigurnosti i fer i pravinu raspodelu prihoda.Drava se istovremeno javlja kao davalac usluga, te kao kupac proizvoda i korisnik usluga preduzetnika na unutranjem i meunarodnom tritu. O tritu nabavke drave bilo je rei ranije, tako da ovde ne treba biti ponovljeno.U sluajevima kada se drava javlja kao davalac usluga, svaka od funkcija drave, rukovodei se naelom demokratije, treba da makro (centralne drave), mezo i mikro nivou formulie odgovarajue uslune proizvode, kanale distribucije, cenu i promotivni miks.Ekonomsko i tehnoloko predvianje (prognoziranje), kao sastavni deo odreenog drutveno-politikog sistema kao velikog ekonomskog sistema, mogue je ostvariti uvaavanjem optih principa i kriterijuma optimuma, optimalnog upravljanja (menidmenta) i kriterijuma optimalnog funkcionisanja socijalne trine privrede, kojoj se, zbog subjektivnog faktora, koja treba da omogui razigravanje mate miliona ljudi da svojim kreativnim stvaralatvom iniciraju nova reenja, nove tehnologije, nove vrednosti za potroae. Fino doterivanje poslovnih procesa (regulacaija drutvenim planiranjem ciljeva od zajednikog interesa) od strane vlade bi, u tom smislu, trebalo da se ostvaruje kod odabiranja stratekih tehnolokih podruja principom finansijske podrke stratekim pravcima tehnolokog razvoja.3.4.2. Ekonomsko-socijalne funkcije drave utrinoj privrediOpte je miljenje da su danas najuspenije zemlje koje se prema ekonomskim kriterijumima brzo razvijaju ujedno i zemlje u kojima drava zauzima znaajno mesto regulatora ili finog doterivanja delovanja ekonomskih zakona i trinih mehanizama putem planiranja osnovnih pravaca razvoja, i da su ujedno bili bez svetskih ratova na svojoj teritoriji. Ono to je uvek bilo i danas je sporno a to je pitanje do koje mere drava treba da se meta u ekonomske funkcije.[8]Ovde se radi o dva osnovna modela, jedan koji se osniva na liberalnom kapitalistikom modelu socijalne organizacije i drugi koji se postulira prema kriterijima socijal-demokratije i drave blagostanja. Kako se u savremenim meovitim ekonomijama polazi od politikog stava da je drava odgovorna za makroekonomsku stabilnost, onda su osnovne ekonomsko-pravne funkcije i instrumentariji dravne regulative regulacija i deregulacija: proces regulacije u usmeren na poveanje, a deregulacije na smanjenje direktnog uticaja drave naekonomske tokove i ekonomski ivot.Naglasak kod dravnog regulisanja jeste na proirivanju mogunosti konkurentsko-trinog delovanja privatnih poslodavaca, posebnoako se to odnosi na sticanje boljih nacionalnih pozicija na meunarodnom tritu. Na taj se nain ostvaruje partnerstvo izmeu drave i privrede, pri emu drava preuzima ulogu da:dravaodvaja vie novca za kolovanje i struno obrazovanje prema najviim standardima;daje poreske bonuse za izdatke u oblasti istraivanja i razvoja;daje poreske podsticaje za investicije u novu savremenu opremu (uopte u opremu, kojim se poveava zapoljavanje);preduzima javne investicijezanacionalnu informatiku infrastrukturu;suinvestira u razvoj savremenih proizvodnih tehnologija;subvencionira preorijentacije industrije naoruanja (tvz. konverziju) na civilnu potronju.Makroekonomska politika predstavljaciljeve koja postavlja vlada, metode i sredstva kojima to eli da ostvari, a osnovni ciljevi su osiguranje:stalnog i stabilnog ekonomskog rasta nacionalne ekonomije uz stalno poveanje ivotnog standarda graana,visokog istalnog nivoa zaposlenosti, odravanjem niske stopenezaposlenosti,relativno stabilnog nivoa cena (niske stope inflacije),povoljnog platnog bilansa sa inostranstvo,ravnomerne raspodela dohotka.Umesto drave mraka koja nazaduje, valja se zaloiti za dravu na ijem se elu nee nai lopovi, demagozi, vaaroi, prevaranti, laovi, ludaci, neurastenici, glupaci, lani vernici i lani rodoljubi. Naa drava svetlosti i budunosti treba da se osniva na kulturi, definisanu kao:kultura ponaanjakultura dijalogakultura volje i eljekultura radakultura obrazovanjakultura ishranekultura tela, itd.Da nije stvorena Jugoslavija, Srbija (kao i sve ostale novostvorene balkanske dravice, za koje je pitanje da li bi uopte postojale) danas ne bi bila na poetku ponovnog traenja same sebe. Upravo je to jedna od vrednosti koja e obeleiti vreme pred nama potragu za skupom vrednosti i vrednosnih kriterijuma koji treba da daju osnovu smisla naeg zajednikog ivota i artikulaciju nacionalnog identiteta.Naciju je zahvatila neobina poplava histerine pakosti i sitniavosti, pored odranije prisutnih osobina lenjosti, zavidljivosti, malodunosti, odlaganja i odustajanja od cilja, pa se kreiranje novog vrednosnog sistema javlja kao kulturno-civilizacijska i istorijska potreba. U tom traganju da sopstvenim vrednostima, susresti emo se sa vrednosti sveta koje sainjavaju uspeh, napredak, dobar ivot.Isticanje kriterijuma uspeha i adekvatnog priznanja njegovog socijalnog statusa uz odricanje od pakosti i oholosti, neemo moi postati deo sveta strukturisanom prema kriterijumu konkurentnosti i uspenosti.Nama je potrebna drava i dravni menidment koji e nas nauitipojedinanom i kolektivnom radovanju tueg uspeha, to je pretpostavka mogunosti radovanju sopstvenom uspehu.Da bi bili u stanju mai se sa mesta u koji smo se zakotvili, potrebno je preduzeti sledee aktivnosti:Odustati od partitokratskog modela drave, tj. da partijsko-politika pripadnost, po ugledu na komuniste, ne bude naa kulturno-civilizcijska orijetnacija i nain uspostavljanja vlasti, koju treba da zemeni strunost, znanje, sposobnost i moralnost.Afirmacija dostojanstveno ponaanje politiara i graana, umesto snishodljivosti i nedostojanstvenog ponaanja na nacionalnom i meunarodnom nivou, jer je to pretpostavka sticanja samopouzdanja i vere u samog sebe.Prestanak proizvodnje intelektualnih mediokriteta nesposobnih za ozbiljnije i odgovornije javne poslove: obrazovni sistem, definisan kroz tzv. Bolonjski proces, treba da je prilagoen naim potrebama preivljavanja, opstanka i celokupnog razvitka. Prva faza realizacije ovog projekta jeste ukidanje infiltriranih nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva i koje deluju sa antinacionalnih pozicija, to je postalo ozbiljno drutveno i politiko pitanje, ime je zakon celokupni proces traganja za planom prostornog razvoja i strategijama odrivog razvoja. Druga faza odnosi se na konanu verifikaciju privatizacije, ienjem ostataka malverzacija ogromnih finansijskih razmera od strane pripadnika politike elite, sa afirmacijom zatite interesa zaposlenih radnika.Zaustaviti pogubno socijalno raslojavanje, pri emu drava treba da pokae vie brige, razumevanja i panje pri reavanju pitanja nezaposlenih, osiromaenih, obeskuenih i gladnih graana.Za oekivati je da e tokom realizacije istaknutih pitanja dovesti do definitivnog odvajanja politike od ekonomije, pri emu e sudstvo i mediji postati slobodni i nezavisni. Dakle, otpoeti e da funkcionie pravna drava i vladavina prava.3.4.3. Socijalno-ekonomski okviri od kojih polazi savremeni menidmentImamo u vidu dravu koje e biti sposobna:Osmisliti prostorni plan sa identifikovanim podrujima i delatnostima od nacioanlnog interesa, sa odgovarajuim strategijama drutveno-ekonomskog i tehnolokog odrivog razvoja koji nee biti usmeren prema enormnog troenju prirodnih resursa i engerenata, niti e proizvoditi enormne koliine zagaenja i time ugroziti ovekovu okolinu.Kreirati superatraktivni poslovni ambijent i socijalne uslove ivotau kojima e najvei broj graana biti osposobljen i u mogunosti da preuzme odgovornost za sopstveni ivot, a da pri tome nee biti ugroen.Staviti se u zatitu nacionalne privrede usmerene na realizaciju odabranih razvojnih podruja i ciljeva, s obzirom da naa privreda jo uvek nije sposobna da se upusti u konkurenciju sa transnacionalnim kompanijama nekoliko puta veim od nae drave.Savremeni liberani kapitalizam tzv. otvorene privrede karakterie kapitalizacija kapitala, za razliku od kapitalizma konca XIX i do 70'ih godina XX. veka kojeg je karakterisao profit kao temeljna orijentacija.Istovremeno, liberalni kapitalizam karakterie dominacija transnacionalnih kompanija sa odgovarajuim globalnim markama proizvoda, u odnosu na raniji kapitalizam koji je bio pod uticajem snane osvajake drave.Treba imati u vidu injenicu da je savremeni liberalni liberalni kapitalizam takoe osvajaki, meutim, osvajanja ini na drugi nain, pri emu su njegovi ciljevi usmereni prema sticanju prava na raspolaganja prirodnim resursima i energetskim potencijalima zemlje koju se ,,osvaja,, kao i mogunosti da na tom tritu plasiraju iskljuivo svoje proizvode proizvodene u neidentifikovanim dravama u kojima ne postoje ogranienja u vezi sa radnim odnosima i ne postoji socijalna zatita radnika niti sindikalni pokret.Savremena mala drava u razvoju sa modelom socijalne trine privrede, na koji se opire dravni menidment,[9]podrazumeva regulaciju.Trina ekonomija se prema shvatanju socijaldemokrata ne moe se zasnivati na dominaciji interesa biznisa, on mora biti u ravnotei sa interesima potroaa i zaposlenih, koji moraju biti organizovani kako bi mogli da promoviu svoje ciljeve i interese. U tom smislu, drava ima zadatak da:sprovodi zakone o pravima potroaa;zahteva uvoenje standarda;razbija monopole;uvodi mere kojim se postie podizanje kvaliteta i sniavanje cena;stimulie razvoj ekoloki prihvatljivih proizvoda;stimulie sindikalno organizvaonje radnika,Privatno preduzetnitvo pretpostavlja daravu blagostanja, ali ono samo za sebe ne dovodi do trine ekonomije. Socijaldemokrate baziraju svoju politiku na stavu da trite ne moe da rasporedi resurse u skladu sa potrebama i oekivanjima graana i potroaa, ve samo u skladu sa tranjom na tritu.[10]Zato vitalne robe i njihovu pondu, ogranienu ekonomskim i/ili ekolokim faktorima, nije odgovorno prepustiti mehanizmu trita i trinih cena, u kojem sluaju je potrebno gledati na neto vie od trine ekonomije, tj. na drutvene interese sloboda, jednakosti i solidarnosti.Regulacija se definie kao sistem delovanja i mera kojima drava utvruje ponaanje ekonomskih subjekata te odreuje podruja i pravce njihove aktivnosti, to je nuan pratilac svakog dravnog ureenja.Regulacija je prisutna usled potrebe:Ouvanja vladajueg poretka,Zatite optih interesa i pravila dobrog privreivanja,Zatite privrednih subjekata,Utvrivanja doputenih postupaka,Regulisanja uslova poslovanja,Zatite i podravanja odreenog oblika vlasnitva,Planiranja regionalnog razvoja,Planiranja odnosa sa inostranstvom,Zatite nacionalnih interesa.Klasina ekonomska regulacija obuhvata skup mera kojima se ureuju ekonomski procesi, odreuju cene i koliine proizvoda i usluga, te odreuju pravila ulaska novih i izazak postojeih preduzea sa trita.Regulacijom socijalne sfere zajednice drava propisuje pravila zatite i sigurnosti radnika, potroaa i ugroenih grupa, propisuje se minimalni nivo kvaliteta proizvoda, zatite radnika na radu i ekoloku uslovi. Trine slabosti, posebno postojanje monopolskih ili oligopolskih struktura, opravdanje su za uvoenje ekonomske regulacije.Regulacija u trinoj privredi podrazumeva da neki od uesnika u trinoj utakmici uivaju neke popuste u vidu poloaja na tritu (tako to deluju u uslovima monopola ili duopola, dobijaju koncesije na upotrebu prirodnih resursa ili poloaja, odnosno subvencije u novcu, itd), tako da neki od uesnika stie diferentne prednosti koje drugom takmacu nisu dostupne.U savremenim uslovima regulacije, reguliru se pre svega privredne grane od opteg nacionalnog interesa - kao to su eleznica, energetika, vodovoprivreda, umsko gospodarstvo, zatita ovekove okoline itd., te tite oni proizvoai koji izvravaju aktivnosti u odabranim stratekim razvojnim privrednim podrujima od nacionalnog interesa, ukljuujui i stimulisanje merama makroekonomske politike razvoja nedovoljno razvijenih podruja.U naim uslovima tu bez sumnje spada proizvodnja hrane, jer je zadatak nae drave da, polazei od prirodnih resursa i klimatskih uslova osigura graanima dovoljno zdrave hrane, te korienjem geografskog poloaja osigura izvoz hrane prema kriterijuma savremenog izvoznog marketinga.Model socijalno trine privrede mogue je zasnovati ako se napusti koncept ekonomskog razvoja i rasta osnovanogna ekonomiji tranje (demand managed approach) i otvorenog slobodnog trita (free market).Valja u potpunosti odbaciti Voingtonski koncenzus koji u praksi iskljuivo doprinosi stabilnosti nominalnih ekonomskih indikatora (cena i kursa valute, bez obzira na konstantno prisutnu nelikvidnost u privredi, deficite budeta, pad izvora, rast deficita razmene sa inostranstvom i rast zaduenosti privrede i graana).Umesto koncepta ponude valja se orijentisati na koncept koji se osniva na ekonomiji proizvodnje (supply side approach) materijalnih proizvoda zasnovanih na prirodnim resursima i savremenih usluga zasnovanih na izvrsnim prirodnim pogodnostima i klimatskim uslovima, evidentnim prirodnim lepotama i geografskom poloaju, koji doprinosi veoj zaposlenosti, smanjivanju siromatva, smanjivanju platnog bilansa i zaduenosti prema inostranstvu. Na taj nain, osnivanje ekonomija proizvodnje podrazumeva osmiljavanje dravnog menidmenta koji e biti sposoban i spreman da provede reindustrijalizaciju nae zajednice na nain da se osnuje izvozno orijentisana privreda.Dravni menidment koji nije sposoban i spreman da kreira superatraktivni poslovni ambijent koji e privui svei kapital, nove tehnologije, nove preduzetnike i menidment sa meunarodnim iskustvom koji e otvoriti nova izvozna trita, nije hvale vreda i ne moe se prihvatiti kao pristup upravljanju dravom u sadanjim uslovima.Nama vie nije vano da li smo mi punopravna lanica Evropske unije ili nismo ili smo razvili odnose na Rusijom ili nismo, nego nam je vano da imamo izvozno orijentisanu privredu sa respektabilnom konkurentskom sposobnosti. To to se politiari dele na evroskeptike i evofanatike nije nita drugo do manipulacija glasaima.Novi model socijalne organizacije naeg drutva polazi od shvatanja da se socijalno ureenje jednog drutva stvara kao rezultat svesno-voljne delatnosti odreenog dela ljudske zajednice, a teorija makroekonomske politike nerazvijene zamlje u tranziciji treba da po svojem sadraju poseduje nauni aspekt. Pri tome se polazi od stava da je na narod etnika (bioloka) pojava nastao u odreenoj socijalnoj sredini.Dakle, odbija se mogunost da se u nae drutvo ugrade drugi, nama strani modeli socijalne organizacije, budui je takav prisilno nametnut sa strane koncept (marksistiki) sam od sebe uruio.Naoj dravi, polazei od teorijskog koncepta prognoziranja budunosti, bio bi prihvatljiv model socijalne organizacije koji ima svoje zakone strukturisanja i funkcionisanja (zakoni sfere vlasti, zakoni sfere privrede, zakoni sfere mentaliteta, socio-priholoki zakoni, socio-ekonomski zakoni, itd), odnosno socijalni zakoni subordinacije, koordinacije i meusobne usklaenosti komponenata socijalne organizacije.4. Pravna drava i vladavina prava institucijamaKako pravo proizilazi iz same drutvene sutine, prava je prinudna norma, kojom se preko institucija pravne drave nameu odreena pravila ponaanja u odnosima meu ljudima i skupinama ljudi meu kojima postoji sukob interesa, tako da oni postaju izazivaju nunost prinudnih sankcija koje dovode do nunosti organizovanja jedne osobene organizacije prinude. Ta organizacija, koja rasolae monopolom fizike prinude u drutvu i u tu svrhu organizuje odgovarajui aparat oruane sile, naziva se drava.[11]Meutim, drava je pre svega i sutinski organizacija vladajue socijalne klase, socijalnog sloja ije interese programski na slobodnim demokratskim izborima interpretira odgovarajua politika partija, u emu i lei mogunost njenog relativnog trajnog i uspenog funkcionisanja.Monopol fizike prinude kojim drava raspolae uspean je samo dok je ta drava napredna, u smislu uspenog razvoja i opteg rasta drutva. Dok je drava pravedna i dok ne lii na privatnu dravu politikih lidera i njihovih poslovnih i intelektualnih elita, koje opasnosti prete u srpskim dravama da se dese. A desile su se ve, kada je bila na vlasti porodica Miloevi, a sada prete Srbiji (Boris Tadi) i Republici Srpskoj (Milorad Dodik) da to postane, to samo poveava sumnje meunarodne zajednice da smo mi Srbi nesposobni da konstituiemo i da upravljamo sopstvenom dravaom, ime se onda javlja potreba za meunarodnim starateljstvom nad nama. Zato drava mora biti pravna sa vladavinom prava, pri emu e biti jasno odgojeni pojedini oblici vlasti, zakondavna, izvrna, administrativno-upravna i studska vlast, sa jasno izraenom nezavisnou nauke i medija.Moja je primedba samo na nezavisnost monetarne vlasti, koja bi trebala biti funkcija razvoja, a nikako da pojedinci (obino potpredsednik vlade, ministar finansija, ministar privrede i guverner narodne banke u srpskim zemljama) u ime i za raun multinacionalnih kompanija upravljaju kursom nacionalne valute, troei devizne rezerve i novac steen od privatizacije i doznaka dijaspore, samo da bi se stimulisao uvoz, odnosno uvozno orijentisanim kompanijama osigurao trajni profit.Drava monopolom prinude obezbeuje red i mir u drutvu radi neometanog razvoja i rasta drutva, bitnog uslova opstanka ljudi. Otud i potie njeno pravo na prinudne sankcije, koje mogu ii i do oduzimanja ivota, do smrtne kazne, a to svojstvo drave kao monopoliste fizike prinude pravno se izraava kao suverenost, kao najvia vlast nad kojom nema vie vlasti, ije su odluke konane.Kao suverena, drava nije nikom potinjena, a u odnosu na druge, isto tako suverene drave, ona je s njima otud nuno jednaka, tako da se izmeu drava odnosi mogu ureivati samo ugovorima, njihovom zajednikom voljom. Otud izlazi da i pravo kao tvorevina drave moe imati svoj izvor samo u njoj, i uvek je dravna tvorevina.Da bi drava mogla da ostvari monopol fizike prinude i bila suverena, ona treba da se temelji na odgovarajuoj ideji koja opravdava sankcije i prinudu, i tako ini prihvatljivim po slobodnoj volji ljudi.Dravno-pravna ideja, u tom smislu, predstavlja ideoloko opravdanje, koje ljude razumom ubeuju da dravu treba potovati, a ne samo joj se pokoravati zbog njene sile. Istorijski, postoje samo dva izvora idejnog opravdanja drave, a time i prava kao prinudnog poretka, a to su religija - Bog, ili politika ideologija - Narod.Sve do francuske revolucije uglavnom je Bog bio najvii izvor suverenosti, bilo da se tako odreivalo samim pravom bilo da se tako stvarno smatralo, a nakon toga, izvor suverenosti drave, pa i pravne kao najvie norme, preao je s Boga naNarod, shodno naelu demokratije, tj. slobode naroda i graanina, nije podanik kao u klasinom modelu organizacije drave, nego aktivni uesnik, tj. stvaralac i kreator dravne vlasti.Narod, meutim, svoju volju izraava retko neposredno, jer je to tehniki teko izvodljivo, ve uglavnom putem izbornih i smenjivih najviih predstavnikih organa, parlamenta, predsednika drave, izvrne vlasti.Koncepcija vladavine prava u sebi sadri naela ustavne vladavine prema kojim su svi nosioci funkcija vlasti ogranieni pravnim poretkom, kao i politikom kontrolom predstavnikih tela, koja su konstituisana na bazi volje naroda putem odravnih izbora. To znai da voenje zakonodavne vlasti treba ustrojiti da do izraaja dou naela pravne drave i vladavine prava.Polazi se od stava da je drava pravna ili ne postoji, jer bez zakona i drugih pravnih akata i institucija, bez obzira to se zove drava, ona je anarhistika organizacija a ne drava. Suprotnost pravnoj dravi jeste apsolutistika reimska drava, odnosno, partijsko-nomenklaturna i policijska drava.Osniva ideje pravne drave Robert fon Mol utvrdio je sredstvo za uspostavljanje ustavne vlade, a time i mogunost ublaavanja najgorih strana policijske i drugih oblika dravne vlasti.[12]Savremena drava i pravo se sve vie laiciziraju i izvor suverenosti postaje iskljuivo narod shodno naelu demokratije, tj. slobode naroda i graanina.Naime, politiko-ideoloki izvedeni suverentiteti drave, koji se deavaju u savremenim nedemokratskim, autoritarnim dravama, gde se odnosna politika ideologija, faistika, komunistika ili nacional-ovinistika, uzdiu na stupanj najvie vrednosti, i njom se legitimiu drava i pravo kao sredstva za ostvarenje najvie vrednosti, suprotno je meunarodnom pravu i aktivnostima meunarodnih organizacija i institucija.Treba poi od stava da se sa ontolokog stanovita drava i pravo mogu opravdati jedino vrhovnim ciljem-vrednou sveta iji su deo, a to je opstanak najveeg broja ljudskih bia i njihovom najpotpunijem moguem dostojanstu; i opravdane su samo one drave i pravo koje omoguuju opstanak tog broja ljudi, a sve su druge suprotne meunarodnom pravu, tradiciji, obiajima i odlukama meunarodnih organizacija i institucija, koje protiv takovih drava uvode meunarodne sankcije kao oblik prinude. Uravo to su razlozi koji upuuju da su se brojne savremene nacionalne drave nalaze u krizi sa najrazliitijim pojavnim oblicima. Poetkom 70-ih godina XX. veka svetska je privreda od internacionalne postala transnacionalna privreda i ona je postala dominantna i u velikoj meri vlada privredom nacionalnih drava.Transnacionalnu privredu oblikuje protok novca i tehnologije, u odnosu na internacionalnu privredu, koju je karakterisao protok roba i usluga. Transnacionalna privreda nema za cilj maksimizaciju profita, ve maksimizaciju trita, a meunarodna trgovina samo postaje funkcija ulaganja.Transnacionalnu privredu vie ne karakterie samo nacionalna drava i pravo, ve nju ine delomino zavisne varijable, povezane i meusobno zavisne, ali ne pod meusobnom kontrolom:nacionalna drava, koja je usled delovanja meunarodnog prava prestala biti suverenom;regije(Evropska unija, NAFTA, itd.), koje oblikuju nadnacionalno pravo i institucije (parlament, centralnu banku, itd.);svetska privreda novca, kredita i investicionih tokova, koja deluje izvan nacionalnog prava i institucija, u okviru svetskog informacijsko-komunikacijskog sistema kao svojim temeljnim kriterijumom;transnacionalne korporacije, koje se prema svetskom tritu odnosi kao prema jednom tritu.Trgovina je u osamnaestom veku Adama Smitha bila komplementarna (udvaraka, nacionalna drava industrijski razvijene privrede se zalae za slobodnu trgovinu) koja se temeljila na partnerstvu; trgovina u devetnaestom i sve do 70-ih godina ovog veka bila je konkurentska (borba za trino uee i profit, nacionalna drava slabije razvijene privrede uvodi protekcionizam i titi domau industriju); dok je savremena trgovina reciprociteta (nacionalne drave lanice regija zalau se za reciprocitet, koji provode preko transnacionalnih kompanija) funkcija ulaganja. Savremenu privredu karakterie simbolska privreda novca, kapitala, znanja i tehnologije nasuprot pravoj privredi proizvoda (materijalnih) i usluga (nematerijalnih).Transferi koji se deavaju samo u toku jednog dana na londonskom (kao i u New Yorku, Tokiju, Singapuru, Zuerichu, Frankfurtu, Parizu, itd.) finansijskom tritu novca i kapitala po nekoliko puta nadmauje potrebe svetske industrije i trgovine; a 98% tih transakcija su iskljuivo finansijske, i nemaju veze niti sa robom niti sa uslugama.Simbolska ekonomija funkcionie na predvianju vladinih odluka o kamatama centralne banke ili teajnim listama, porezima, dravnom deficitu i dravnim zajmovima ili proceni politikog rizika, i ona, a ne nacionalna drava, kontrolie pravu (materijalne proizvodnje i nematerijalnih usluga) privredu. Nema vie klasinih velesila niti neprijateljske trgovine, niti neprijateljskog naroda i neprijateljskih drava.Savremeni neprijatelji su meunarodne fluktuacije teajnih lista i deonica transnacionalnih kompanija, koje su politiki odreeno neodreene i inherentno nestabilne.Meutim, umesto klasinih velesila, treba imati u vidu injenicu da postoje velike zemlje, nosioci vojne, tehnoloke, ekonomske i finansijske moi, determinisane sopstvenim nacionalnim ciljevima i interesima, koje nastoje nametnuti drugim preko kojih upravljaju sistemom meunarodnih organizacija (Organizacija ujedinjenih nacija) i institucija (Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija), posebno manjim zemljama, dravama i narodima. Ovu istorijsku injenicu treba (dobro je) da su svestni oni mali narodi i male drave, i na osnovu tako strukturisanih meunarodnih odnosa vode pragtmatini dravni menidment..Vlade nacionalnih drava koje su izvan regionalnih integracija da ih tite i zajedniki predviaju potencijalne rizike, koje nisu sposobne da predviaju i donose odluke anticipirajui promene u simbolskoj privredi, izgubila je svaki savremeni smisao postojanja, i take e nacionalne drave sve vie tonuti i bivati izvan meunarodnih tokova razvoja i rasta, izvan prava na meunarodno pravo da na pretpostavkama protekcionizma unutar nacionalnih granica moe da se optimalno razvija i raste.Uopte govorei, suverena nacionalna drava sa izvornim nacionalnim pravom u savremenim uslovima transnacionalne privrede postala je sama sebi apsurd i neizvodljiva je na naelima ekonomske racionalnosti. U ekonomskoj teoriji ne postoji nauna spoznaja o tome kako efikasno voditi zatvorenu, monopolsku, nacionalnu ekonomiju izvan svetske transnacionalne privrede i unutar tzv. originalnog nacionalnog prava, temeljenog na nacionalnoj tradiciji i obiajima.Da bi trina privreda uopte mogla funkcionisati u nacionalnim i nadnacionalnim razmerima, drava treba da titi moralno i pravno legalo steenu svojinu, iskljuivanjem prava na monopol bilo koje drutvene klase, sloja, grupe i pojedinca.U tom smislu, najvei problem postkomunistikih drutava i privreda u reformi i privatizaciji jeste pitanje svojine, to jest kako, s jedne strane, izvriti pravednu raspodelu opte drutvene imovine na sve lanove drutva, i s druge strane, kako stvoriti uslove da se privatizacije odvija javno, te da ne bude u budunosti izvorite novih politikih sukoba i socijalnog raslojavanja. Taj problem do sada nisu uspeli reiti postkomunistiki politiki pokreti i politike stranke, s obzirom da su uglavnom bili u funkciji pristrane privatizacije u okviru politikih centara moi.Kad se radi o zajednici, onda se u savremenim uslovima javljaju dva osnovna problema, koji je to nivo svojine koji treba da titi drava pravom u smislu zatite ovekove okoline, a koja je to svojina koja e biti u preduzetnikoj funkciji, s obzirom da se drava proglasila kao nekompetentnom za bilo kakve preduzetnike funkcije i prava da sa toga naslova poseduje bilo kakvu svojinu.Savremenu dravu karakterie razvoj tzv. treeg sektora, profitne i nevladine institucije, u koje spadaju bolnice, kole, univerziteti, udruenja graana, crkva, itd. i neprofitne i nevladine organizacije sa dobrovoljnim radom, tako da samo u SAD svaki drugi odrasli amerikanac radi kao dobrovoljac, a na te se svrhe i ciljeve izdvaja preko 15% bruto nacionalnog proizvoda koji ne prolazi kroz porezne kanale.Sutina tzv. treeg sektora odraava paradoks drave i njenog monopola u okviru kojeg su graani pasivni, a u kontakt-kulturi volontera, oni su aktivni graani, ime se stvara smislenost graanskog statusa.Trei sektor, ako nije proizvod drave (obavetaje i informativne organizacije) postaju znaajan faktor vanparlamentarne demokratije, tj. kontrolor vladavine pravde i prava.Pozitivnaiskustva nekih drava treba da koristi i srpska graanska, demokratska, civilna i otvorena drava, s obzirom na multikulturalnost, multikonfesionalnost i multietninost.5. Rasprava o budunosti srpskog naroda i Srbije5.1. Naa je budunost izvesnaNe postoje pouzdane metode kojim bi bilo mogue predviati socijalne procese i time predvideti budunost oveanstva, ukljuujui i predvianje ta e se desiti sa srpskim narodom i srpskom dravom. Oni koji se bave prognostikom nao naukom to dobro znadu.[13]Meutim, ono to postoji to su drutvene teorije, socijalni i psiholoki zakoni, zakoni ekonomije, koji svojim neumitnim deolovanjem na odreen nain predistiniraju budunost, bez obzira na injenicu u kojoj meri nove generacije imaju iskljuivu mogunost da kreiraju socijalne modele organizacije zajednice. Ono to ,,smeta,, tim generacijama jeste prolost, istorija, koju su nauili u kolama i, manje vie, oni postaju ,,rtva,, obrazovanja i odgoja. Dakle, oni na odreen nain slede istorijske tokove i paradigme.Na osnovu prethodnih premisa moe se izvesti zakljuak da nije potrebno biti nadprirodno nadaren prekognicijom, predvidljivou, da bi se mogli predvideti odreeni istorijski dogaaji i socijalne procesi. U tom kontekstu, bar ta se nas tie, treba se pozabaviti analizom situacije na osnovu kojih bi rezultata mogli da izvedemo zakljuak o budunosti srpskog i balkanskih naroda, Srbije i novostvorenih drav na tlu bive Jugoslavije.Izvesno je istorija ima neku neumitnu doslednost da se ponavlja, ona upozorava svakoga da se ne uputa u rat sa Rusima i da ne poinje nikakve kavge na Balkanu; svako ko je to inio na dugi rok je izgubio rat. To kao istorijsku injenicu ne bi trebalo isputati iz vida, to, na osnovu onoga to se deava posle tobonjeg zaklinjanja u zavretak ,,hladnog rata,, anglosaksonci nisu imali u vidu.Savremena Amerika i Velika Britanija, Nemaka i Austrija, zaboravile su to zlatno pravilo uiteljice istorije. Ako poemo od toga, onda valja rei da udovini cinizam forme i neorasizam, podhranjivan neutemeljenim oseanjima dostignua kojemu nema alternative, jasno ukazuju na ono to bi se u budunosti moglo desiti. Evidentno je da e oni, u potrazi za jeftinim izvorima energenata i novim tritima koja ele da kontroliu, otpoeti novi rat, novi III. Svetski rat, kada e otpoeti i lokalni ratovi, meu njima i III. Balkanski rat. U tom smislu, proroanstva su za one koji hoe i mogu da slede istorijska deavanja, da prepoznaju poruku i znake da je neki dogaaj blizu ili se upravo dogaa.Zapravo, III. Svetski rat je otpoeo. Otpoeo je fetiom novca izazvanom svetskom finansijskom krizom i ekonomskom recesijom 2008/9. godine od strane Amerike i Velike Britanije, sa ciljem da se opljaka Rusija, Kina i Indija, da im se za njihove monetarne devizne rezerve prodaju bezvredne amerike dravne obveznice i omogui da se za ameriki bezvredni dolar kupuju proizvodi realne ekonomije, odnosno da ih se prisili da ono to im ostane potroe za naoruanje.Amerika i Velika Britanija su praktino bankrotirale i one nemaju drugog izbora osim da otponu III. Svetski rat. Pitanje je samo gde e ovaj rat otpoeti fiziki. Sve ukazuje da e to biti u Aziji, a odmah kada se SAD povuku sa Balkana i krenu u osvajanje jeftinih naftnih izvora prema Aziji (u tom podhvatu e im se prikljuiti neke od lanica NATO zapadne alijanse dok e Rusija, Kina i Indija ostati izvan toga rata meutim, oni e oruje predavati onima koji e se nai u situaciji da brane svoje teritorije, ne iskljuujui i isporuku nuklearnih bojevih glava i podmornica, s time da e one po njegovom zavretku ove tri zemlje preuzeti svetsku lidersku poziciju), na Balkanu e, zbog iptarske nezajaljivosti i pretencioznosti pod okriljem anglosaksonskih ciljeva i interesa na balkanu, poeti III. Balkanski rat, koji e se zbog nereenih teritorijalnih i nacionalnih pitanja voditi izmeu Srba, Bugara, Grka, Makedonaca i Crnogoraca (kojima e pristupiti dobrovoljci iz slavenskih i pravoslavnih zemalja) s jedne strane, i s druge strane iptara-Albanaca, Turaka i Bonjaka-muslimana (kao i dobrovoljaca iz Hrvatske i Slovenije, po istom principu kao to se to desilo u I. svetskom ratu).Na Balkanu e doi do znatnog prekomponovanja patuljastih dravica, tako da e izmeu ostalog neke od njih prestati da postoje, ne samo zbog toga to nemaju ekonomsku osnovu za opstanak kakva je situacija kod brojnih, nego zato to u buduem balkanskom ratu nee moi da odre terotirije i to e doi i do prekomponovanja nacionalnih i religioznih oseanja, posebno kod onih koji su, da bi fiziki opstali, u posednja dva rata na Balkanu, II. Svetskom i graanskim ratovima 90ih godina, promenili naciju i veru, krsna i porodina imena.Po zavretku III. Balkanskog rata Albanija e se u najboljem sluaju kao drava raspasti na dva dela, prema kriterijumu jezikih razlika, a u teoj situaciji biti e razbijena i podeljena meu pobednicima.Nestati e i Federacije Bosne i Hercegovine, jer e se njene teritorije prema etnikoj pripadnosti ona pripojiti Srbiji i Hrvatskoj, dok e militantni Bonjaci-muslimani definitivno napustiti Balkan i i odseliti se u Tursku. U sluaju propasti angloamerikog politikog konstrukta Kosmet Albanija, to e se isto desiti sa militantnim Albancima - muslimanima, koji e se utoite pronai u Turskoj dok e Albanci katolici zavriti kod svojih patrona na Zapadu (najvie u Nemakoj, Velikoj Britaniji i SAD).Nestati e takoe Hrvatske i Slovenije u dananjim granicama, s obzirom da e Italija i Austrija uzeti ,,svoje,, - dok e Srbija iz toga rata izai sa znatnim teritorijalnim dobicima: povratiti e sve svoje krajeve u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj Slavoniju i Dalmaciju, Kosmet i Staru Srbiju. Crne Gore vie nee u tom sluaju vie biti, jer e se takoe raspasti na logike delove, ba onako kako se nekoliko puta do sada raspadala i delila.injenica je da su Amerika i Britanija, Nemaka i Austrija, time to su 90ih godina simulirali graanske ratove na prostorima bive Jugoslavije, imali u vidu rat protiv Rusije, imali su u vidu ruske prirodne resurse kojim su eleli da ovladaju, kao i evroazijsko trite kojeg kontrolie Rusija. Meutim, do Rusije nisu dospeli ratom, jer su se zaglavili u Bosni, ali su dospeli putem makinacija do ruskih prirodnih resursa, koje je predsednik Putin uspeo da ponovno stavi pod kontrolu.Zapadnoidima je trebalo deset godina da se izvuku iz bosanskih uma i da krenu na Srbiju, da osvoje Kosovo, da tamo osnuju svoju najveu vojnu bazu u Evropi. Meutim, njima sve to ne treba ako nema rata sa Rusijom, a toga nee biti, s obzirom da Rusi poseduju odbrambeno-napadako oruje svojstava koja Amerikance privode pameti.Evropa je ovaj puta poteena zahvaljujui Ruskom medvedu, koji je tano procenio situaciju povodom raspada Jugoslavije, i neuputajui se u ratu u Jugoslaviji, radio na odbrambenom sistemu sopstvene zemlje, promenivi istovremeno vojnu doktrinu, koja podrazumeva preventivne udare protiv onih koje potencijalno mogu da ugroze bezbednost Rusije. Time je bez sumnje zahvaena Amerika i njeni NATO saveznici.Sve upuuje na to da se nee 1912. godine desiti smak sveta, kojeg su u novije vreme predvideli Edgar Kejs, Din Dison i Nostradamus ranije, dakle nee se desiti rat na evropskoj teritoriji u kojem e Rusija biti cilj, kao to to predviaju ameriki politolozi Hantington i Beinski, nego e umesto toga doi do pada zapadne imperije zla.Jedino to se pod ta predvianja moe podvesti jeste propast Rima (Vatikana) i Germana (Nemaca, Engleza i Amerikanaca). Moe se takoe pod smak sveta podvesti nesrea u SAD (Jelouston), koji se moe desiti usled ljudskog delovanja. Predvianja o smaku sveta postoje od ranije, meutim, koja se nisu ostvarila ili nisu bila pravilno tumaena. Smak sveta se moe smatrati pojava Lanog lava (Hitler) koji je poklekao pre trinaestog dvetanja bademovog drveta, tako e i ovaj Lani lav (SAD) klonuti.Budunost nam i nije tako neizgledna kako na prvi pogled izgleda. Kada nema drugog reenja, onda je dobro i ovo, jednom se Srbi, kada odustaju od iluzija i zabluda zvanog katoliko-islamsko jugoslovenstvo, moraju vratiti svojim izvoznim hrianskim pravoslavnim korenima.5.2. Neka Srbin na Srbina vie ne digne ruku...U svim dosadanjim balkanskim ratovima, ak i u Rimskom carstvu u kojem je sedamnaest imperatora roena na teritoriji dananje Srbije, a naroito u vreme vladavina Otomanske imperije u kojoj su veinom veliki veziri bili srpskog porekla, kod nas je bila karakteristika da je Srbin na Srbina podigao ruku. Srbin je proganjao i ubijao Srbe. To je naroito dolo do izraaja tokom poslednja dva svetska rata, kada se u Prvom svetskom ratu na strani austrougarske vojske procentualno naao najvei broj slovena, Srba takoe, da bi u Drugom svetskom ratu opet Sloven ustao na Slovena, Srbin na Srbina. Ustao je vazal Srbin na vazala Srbina, sluga i pijun stranaca na domaeg izdajicu. Pobili se meusobno izdajice i neneli tetu itavom narodu. Deavanja na kraju Drugog svetskog rata su povod ovom naslovu.Srbin je naoruan ustao na nanaoruana Srbina: partizani su ulazei u srpske gradove izvrili masakr zasnovan na ideolokim dogmama i zabludama, to je povod nad kojim treba da se zamislimo. Da nam to bude povod da se vie nikada ne desi.Meutim, da se to u budunosti ne bi desilo, treba dostojno sahraniti rtve komunistike i partizanske represalije, obeleiti im grobove, te njihovim potomcima omoguiti da ih poseuju.Trebalo bi podignuti spomenike svim rimskim imperatorima roenim na srpskom prostoru, turskim vezirima roenim na srpskom prostoru, austrougarskim vojnicima-herojima i nemakim kvislinzima herojima roenim Srbima, jednako kao komunistikim partizanskim herojima krvnicima Srbima, dakako i onim Srbima koji su na strani Tumanove i Izetbetbegovieve soldateske vrili nasilje i zverstva nad srpskim rtvama, oznaiti ih kao dokaz pronosti, nae tragine istorije, da se obelei i znade kakvi su nam preci bili i ta su kao vazali uinili.Da se nikada vie u budunosti ne pojave Srbi vazali, koji e ubijati i proganjati druge Srbe; da vie nikada naoruani Srbin nee biti spreman da ustane na nenaoruana Srbina.Da nam se vie u budunosti ne dese Srbi izdajnici; Srbi agenti stranih obavetajnih slubi, koji e raditi protiv svojeg naroda i protiv svoje drave.Da bi to ostvarili, potrebno je arhive otvoriti javnosti, ak i one koji seu do par godina unazat, do 2005. godine. Ako to uinimo, uinili smo pretpostavke u okviru kojih e biti mogue razgovarati o srpskin nacionalnim ciljevima, misiji kao razlogu postojanja srpske drave i viziji budunosti srpske dravotvornosti. Nai e se onda meu nama nacionalni lider, grupa istomiljenika, koja e vratiti srpskom narodu dostojanstvo i ono to je nae istorijski bili i nikada ne moe biti zaboravljeno.

[1]Dobrica osi, Nai porazi nisu konani, NIN, 23 10 2008.[2]Hrvatski predsednik Franjo Tuman je 12. aprila 1992. godine na javnom zboru na Trgu bana Jelaia u Zagrebu izjavio: ,,Rata ne bi bila da ga Hrvatska nije elela. Ali mi smo procijenili da samo ratom moemo izboriti samostalnost Hrvatske...,,. Da bi izazvali rat, Hrvati su prvi poeli politikom diskvalifikacijom Srba i akcijama zastraivanja i ubijstvima Srba. Muslimani su se spremali za rat: u januaru 1992. godine Stranka demokratske akcije Alije Izetbegovia je imala 98.000 naoruanih svojih pripadnika. Muslimani su prvi poeli da ubijaju Srbe u Sarajevu, Zvorniku, tuzli i itavoj Bosni, jednako kao i vojnike Jugoslovenske narodne armije kada su naputali Bosnu. Albanci su digli ustanak za otcepljenje Kosova i Metohije s ciljem stvaranja Velike Albanija, a mi smo proglaeni krivcima zato to smo branili svoju dravu, bez obzira na to to smo je gubitniki branili.[3]Ibidem.[4]Jednako kao to je 1946. godine Karl Jaspers u izuzetno znaajnoj knjigi Pitanje krivice Nemcima preporuio, bez obzira to nemake i nae krivice nisu iste, preokret u srpskoj sudbini moe nastupiti samo razumnim uvianjem svojih greaka i krivica koje smo poinili u XX veku, tako da nam u tom smislu Jaspersovo naravouenje moe biti od koristi: ,,Odgovor koji sebi damo predstavlja temelj nae svesti o bivstvu i nae samosvesti.. Samo preko pitanja krivice moe nastupiti onaj preokret koji nas dovodi do ponovnog roenja samog izvora naeg bia...,,.[5]Koncepcija je razraena u Nemakoj (Japanu i Republici Koreji) nakon zavretka II svetskog rata od strane pravnika (Ojken, Armak-Miler, Repke, Erhard i drugi) okupljenih oko asopisa Ordo. Zato su se pravnici umesto ekonomista odluili za koncept socijalno-trine privrede? Kako je izvesno, ekonomija ne poznaje pravdu, koja je kljuni pojam prava. to je zemlja siromanija, to je nepravda razornija. Utvrujui socijalnu pravdu u ekonomski sistem, Nemaka se digla iz ruevina i ostvarila privredno udo. U Japanu se desilo slino, gde je cela privreda dejstvovala kao jedno preduzee (Japansko akcionarsko drutvo) u kome se svi i radnici i poslodavci rtvuju za dravu. Jedan od kljunih sastojaka korejskog obrasca razvoja bilo je ,,partnerstvo drave i privatnih preduzea,,. Drava je garantovala zajmove koje su preduzea uzimala u inostranstvu. Uslov za ovu dravnu garanciju bio je uspeh preduzea na tritu, dominantno na izvoznom tritu. U svim ovim zemljama nije bilo bitno ija su preduzea vlasnitvo, s obzirom da su za sva vaila ista pravila poslovanja, tj. sva su se dokazivala na tritu, ukljuujui pre svega izvozna trita. Socijalnom odgovornou stiacala su ugled u drutvu.[6]Propala su dva najvea projekta nae novije istorije, zajednika drava Junih Slovena, i pokuaj izgradnje pravednijeg drutvenog ureenja. Danas se previe stidimo tih neuspeha, iznenaeni trijumfom Lai, izgubili smo iz vida da je La, poev od tumaenja da je besmislen suivot na Balkanu, bombardovanja Srbije i Crne Gore pa do Irakog rata, jedan o pokretaa istorijskih kretanja. Nali smo se na bespuu. Zadivljeni snagom nadmonog neprijatelja koji nas jednom hoe primiti u svoj sastva a drugi puta to nee ili postavlja nove uslove, jedan deo nae elite, oboleo od tzv. stokholmskog sindroma, nastoji da se lepim ponaanjem umilostivi neprijatelju. Meutim to nita ne pomae.[7]Srbi su pored demografskog sloma doiveli egzodus u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, te na taj nain doiveli duhovno sakaenje, a ostali su i bez imovine koja je bezono oteta, to e bez sumnje ostaviti brojne tragove u budunosti. Srpski se narod tokom XX veka opredeljivao izmeu revolucije i prosvete, a danas je sasvim izvesno da samo nova prosveta nosi evrpsku demokratiju, cvetanje civilizacije, ak i pod uslovom da zaborave sve gubitke i nanesene nepravde koje je doiveo tokom realizacije istorijske koncepcije drave balkanskih naroda i kreiranje socijalno pravedne drave blagostanja.[8]Postoje odreeni zakoni: Kolin-Klarkov: uloga drave morase zadrati ispod 25% narodnog dohotka; Stiglerov zakon: Drava ne moe uraditi neto brzo; Kad nacionalna dravasprovodipojedine ekonomske mere, odgovornapolitika tela ne mogu kontrolirati nain na kojise ona provode, da bidirektno,putem dravnih agencija ili posredno,regulisanjem aktivnosti privatnih firmi; Demokratska dravanastoji postupati sa svimgraanima jednako, individualne razlike se zanemarujuako je toiako mogue; Idealna javna politika je onas poznatimkorisnicima od kojihsvaki osetnopotpomognut,na raun velikog broja nepoznatih osoba od kojih ipak nijedna nije mnogo oteena; Drava nikad ne zna gde treba stati.[9]Galogaa, M., Teorija makroekonomske politike socijalne trine privrede male zemlje u razvoju, MM College, Novi Sad, 2002.[10]Aktualno pitanje dananjice jeste poraz namakih socijaldemokrata na izborima 2009. godine. Odgovor je logian, gubitak je radi toga to su odustali od svojeg izvornog programa, kojeg su stotinu godina unazad gajili. Tobonja kooperacija sa anglosaksonskim neoliberalizmom, kotala je nemake socijaldemokrate najveeg poraza od svojeg 130godinjeg postojanja.[11]Galogaa, M., Mike, M., Teorija i praksa pravne drave i vladavine prava, Panevropski univerzitet APEIRON Banja Luka, 2008.[12]Galogaa, M., Mike, M., Teorija i praksa pravne drave i vladavine prava, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2008.[13]Galogaa, M., Tehnoloko-preduzetniki menadment I. deo: 124 Tehnoloka prognostika, MM College, Sremska Kamenica, 2005. e-izdanje:www.slavenske.strane.com/ Izdavastvo (2009).