Srpski Realizam Ispit Deretic

8/13/2019 Srpski Realizam Ispit Deretic

1/18

realizam

Realizam u srpskoj knjievnosti obuhvata dosta iroku, zanimljivu i raznovrsnu panoramu knjievnihpojava u velikom vremenskom rasponu. Prvi realistiki pisci javili su se 60-tih odina !". stole#a, ujeku romantizma. $d %0- tih odina do kraja veka realizam je vode#i knjievni pravac. & vremenje ovo konstituisanja izvrene su znaajne promene u nacionalnom ivotu. 'rbija stie punupolitiku nezavisnost i zauzima vode#e mesto u kulturnom i knjievnom ivotu, a njena prestonica(eo rad postaje ono to je )ovi 'ad bio u 60-tim odinama* lavni kulturni centar. )ajve#i brojrealista potie iz 'rbije ili je u njoj iveo i stvarao.Realizam je otkrio malo oveka i nje ov svet. +njievnost zahvata maticu naroda, koja jeumetniki ivela otovo iskljuivo u raznim ormama usmereno stvaralatva. Pisci svu panjuposve#uju razliitim vidovima narodno ivota, od onih prastarih olklornih, do onih koje je donosilonovo vreme. $ni tee da to vernije prenesu ne samo nain ivota, obiaje, shvatanja ne o i nainovora ljudi u pojedinim krajevima. & knjievnost ulazi re ionalna tematika, a u njen jezik prodiruprovincijalizmi, dijalekatska obeleja, ovorne odlike pojedinih pro esija i stalea. a ledani ustare, patrijarhalne odnose, koji su pod udarom novo vremena poeli slabiti i nestajati, nai surealisti s poznavanjem i razumevanjem prikazivali seoski ivot i ivot malo rada, palanke, dok suzazirali od rada i od moderno , evropsko naina ivota.& doba realizma menja se i polje uticaja u kojem se razvija srpska knjievnost. )emaki uticaj,dotada dominantan, ustupa mesto ruskom. Prevode se i itaju najvie ruski realisti* o olj,/ur enjev, ernievski, onarov, /olstoj, 1ostojevski. )ajve#i uticaj na srpske pripovedae izvrioje o olj. o oljev narodno-seljaki 2skaz2 postao je osnovni oblik pripovedanja u knjievnostinae realizma. &z o olja najvie je uticao /ur enjev, a neto kasnije i /olstoj i 1ostojevski. &ticajzapadno realizma bio je znatno manji, i osetio se najvie kod pisaca iz naih zapadnih krajeva34atavulj5.

!. Rani realizam

Romantizam i realizam, dva najznaajnija knjievna pravca !". stole#a, mada se svojim krajnostimaotro sukobljavaju, u stvari se u delima veliko broja svojih predstavnika me usobno dodiruju iprelaze jedan u dru i. +ao i u nekim dru im evropskim knjievnostima, i u nas se prvi realistikipisci javljaju pre realizma kao pravca. 7edan od prvih i najvanijih ideolo a romantizma u nas 7akov8 njatovi# 3!9::-!99"5 jeste ujedno i prvi realista u srpskoj knjievnosti. Po vremenu kada jeknjievno bio najaktivniji, on je savremenik romantiara i pripadnik romantiarsko pokreta, a posvojim najboljim delima - izrazit realista. )je ov stil moemo nazvati romantinim realizmom.Ro en je u 'ent-;ndreji, poslednjoj srpskoj oazi na severu, u srcu 4a arske. &esnik u znaajnimpolitikim zbivanjima svo doba,


2/18

pod kraj etvrte decenije svo ivota. 8 njatovi#ev roman ima najvie zajedniko s avanturistiko-humoristikim romanom !9. veka, romanom pikarske tradicije, kako se obino naziva. uveni roman@il (las ;. R. >esaa, jedno od najsnanijih ostvarenja u ovom anru, bio je poznat kod nas jo u !9.stole#u, 1ositej a je popularisao u svojim spisima, a A0-tih odina !". veka, u (eo radu, pojavio sei nje ov srpski prevod. ' pikarskom tradicijom 8 njatovi#a vezuje sirovi realizam nje ovih romana,

orijentacija na prikazivanje niskih, prizemnih vidova ivota, avanturistiki siei, kao i likovi protuva,varalica, lovaca u mutnom, to vrve na stranicama nje ovih knji a. . )ajblii je ovom tipu prviroman 7. 8 njatovi#a, 4ilan )arandi# 3!9605, naroito u svom prvom umetniki uspelijem delu.)je ov istoimeni junak ivi veselim, skitakim ivotom snalaljivo probisveta koji dobro poznajeljude i njihove slabosti te ume iskoristiti svaku povoljnu priliku koja mu se prua i veto doskoitisvim nevoljama to a snalaze u ivotu. 1ru i roman o probisvetu, /rpen spasen 3!9=%5, iakonezavren, umetniki do ra eniji i puniji od prethodno , uneo je u osnovnu temu poezijusvakodnevno ivota, ivopisnost i zanimljivost detalja, humoristiki ton u slikanju karaktera idoaravanju radsko ambijenta i ake boemije.Pored avanturistiko-humoristiko romana, na ormiranje 8 njatovi#a kao romanopisca uticao je jojedan, ovom suprotan tip romana* sentimentalno- romantiarski roman kakav je u nau knjievnostuveo (. ;tanackovi#. &z likove probisveta i varalica, kod 8 njatovi#a susre#emo otovo isto takoesto linosti 2pesnike naravi2, romantine matare i sanjalice. 'koro svaki nje ov roman ima dvajunaka ije istorije teku paralelno i me usobno kontrastiraju. 7edan je obian ovek praktina duhaa dru i antasta i matar, jedan se ose#a u stvarnosti kao riba u vodi, a dru i se u svoj sredini javljakao tu inac, neshva#en ovek, koji ivi vie u svetu elja i snova ne o u stvarnosti. & likove tihjunaka 8 njatovi# je unosio snove, ideale i raspoloenja svo romantiarsko pokolenjaB u njima semo u prepoznati obe osnovne komponente nae romantike, sentimentalnost i heroika. )jih8 njatovi# prikazuje u vezi s realnim, ivotnim prilikama u kojima ive nje ovi junaci* otudaromantika u nje ovim romanima, ako se izuzme prvi od njih, nikada ne deluje apstraktno iklietirano kao kod pisaca romantiarsko pravca. Poput nekih velikih evropskih realista, 8 njatovi#je prikazivao sudbinu romantino junaka u neromantinoj stvarnosti. 'usret izme u romantizma irealizma najsre#nije je ostvaren u Casi Repektu 3!9%


3/18

eneracija* oevi su snani i robusni ljudi koji radom i samoodricanjem stiu imanje i porodiniu led, a sinovi neradnici, slabi#i, pomodari, dekadenti, bez volje, ivotne ener ije i smisla zaposao, ili antaste i matari bez ula za realno i mo u#e, koji rasipaju sna u ni na ta. 1aju#i,dodue samo u najkrupnijim potezima, hroniku o ekonomskoj i moralnoj dekadenciji jedneporodice, 8 njatovi# je u ovom romanu naeo temu kojom #e se kasnije baviti mno i nai pisci.

8 njatovi# je najznaajnija pojava u srpskom romanu !". veka, tvorac i najvaniji predstavnik naerealistiko romana. $d svih srpskih realista o je dao najiru, najarolikiju i najbo atiju socijalnupanoramu, itavu jednu 2ljudsku komediju2 u malom, i najve#u aleriju likova koja postoji u srpskojknjievnosti. )i po slici socijalne sredine ni po broju i realistikoj puno#i i snazi likova s njim nemoe se meriti nijedan na prozaista ni pre ni posle nje a. 4e utim, 8 njatovi# kao romanopisacima i velikih slabosti. $ne se ispoljavaju pre sve a u umetnikoj obradi romana, naroito ukompoziciji, stilu i jeziku. +ao ovek bio je neuredan, aljkav i lenj, i vie je voleo ka anu ne oradnu sobu. 8ako neiscrpne romansijerske invencije on se nije lako odluivao na pisanje, a kad bi seodluio, radio je na brzinu, bez istrajnosti i sistematinosti. $tuda nje ovi romani nose peataljkavosti, nemarnosti i brzo rada, nje ov stil je sirov, neobra en, jezik pun varvarizma, leksikih isintaktikih, izla anje isuvie saeto, oskudno, ubrzano, i to vie idemo napred, razvoj romana sveje oskudniji, tako da se na kraju svede na brzo tele ramsko re anje do a aja, kao da je pisac,umoran od rada, urio da to pre zavri roman. Pa ipak, na svakoj stranici koju napie, u svakompotezu nje ova pera, ose#a se snaan pisac, pronicljiv posmatra ivota i vrstan poznavalac ljudi.8 njatovi# je proiziao iz tradicije ra anske knjievnosti u Cojvodini !9. i prve polovine !". veka.)je ovi su prethodnici 1ositej, Cidakovi# i, naroito, 'terija u svojim komedijama. &z ovu, postojijo jedna predrealistika tradicija srpske proze, ona koja se nadovezuje neposredno na narodnousmeno pripovedanje, iji su neposredni izdanak istorijsko-memoarska dela Cuka +aradi#a i Prote4ateje )enadovi#a. 8 neki du i pisci iz junih krajeva nastavili su u istom pravcu. 4e u njima, uz'te ana 4itrova >jubiu, koji je jedini u ovom stilu ostvario znaajno knjievno delo, pomenu#emojo dva imena. /o su (okelj Cuk Crevi# 3!9!!-!99:5 i Eerce ovac 7oanikije Pamuina 3!9!0-!9%05.'te an 4itrov >jubia 3!9:=-!9%95, ro en u (udvi, po obrazovanju u lavnom samouk, sa !" odinaoptinski belenik u (udvi, rano je uao u politiku i poslednjih odina ivota bio jedan odnajistaknutijih srpskih prvaka u 1almaciji, poslanik u bekom parlamentu i jedno vreme predsednik1almatinsko pokrajinsko sabora. &mro je u (eu a sahranjen u (udvi. >jubia je rano poeo pisati,ali se pripovedakim radom stao baviti tek u zrelim odinama, od !969. kada mu je izila prvapripovetkaB otada pa do smrti bio je jedan od najistaknutijih i najcenjenijih naih pripovedaa.$bjavio je dve zbirke pripovedaka* Pripovijesti crno orske i primorske 3!9%


4/18

8vana Frnojevi#a.& >jubiinom pripovedakom metodu stapaju se epske le ende i realizam. & nje ovoj najboljojpripoveci +anjo 4acedonovi# obra ena je najtipinija epska tema, junaki me dan. )jen junak,slino 4arku +raljevi#u, pobe uje strano diva Gurlana kao zatonik mletako duda. 4e utim,sve je u tom epskom dekoru dato na realistiki nain* i +anjo 4acedonovi#, koji nije ni vitez ni

pro esionalni me dandija, ne o obian patrovski tr ovac, malena rasta i neu ledna lika ali okretani otrouman, i nadmena, kukavika i laljiva mletaka ospoda i prilike i naravi u Patrovi#ima i4lecima, ak je i div Gurlan sveden na ljudske razmere. Posebnu odliku pripovetke, kao i celo>jubiino dela, ini humor. Eumorom se odrava ravnotea izme u le ende i stvarnosti, njime sele endarno sputa na nivo obino , svakodnevno , a obino se uzdie do le ende. >epota pripovetkejeste u tom spoju le endarno i svakodnevno , epike i stvarno ivota, nacionalne heroike i humora./o su ujedno odlike najboljih stranica >jubiino dela.>jubia je prikazao ivot i obiaje u zatvorenim plemenskim zajednicama s prastarim drutvenimoblicima, shvatanjima i moralom. Potekao iz kraja de se ouvao osoben narodni jezik s mno imarhainim elementima u leksici i razeolo iji, on je nastojao da te osobine to vernije ouva u stilusvoje proze. & nje ovim pripovetkama nalazi se, kako je i sam primetio, 2neiscrpno bo atstvonarodnih izraaja i puko krasnorjeja2. Gormiran u eposi romantizma, >jubia je sve svojepripovetke napisao u poslednjoj deceniji svo ivota, u razdoblju koje oznaava prelaz odromantizma k realizmu. )je ov elementarni, narodski realizam razvio se nezavisno od realistikopokreta, na zaviajnom olklornom tlu.

:. +ritiki realizam

Realizam kao pravac u srpskoj knjievnosti povezan je s pojavom socijalistiko porketa u 'rbiji.'vetozar 4arkovi# 3!9=6-!9%


5/18

'kerli#a, koji je bio jedan od nje ovih najautentinijih tumaa, do predstavnika socijalne literatureizme u dva rata i posle dru o svetsko rata.' literaturom realizma jo su neposrednije povezane 4arkovi#eve socioloke i politike rasprave,posebno nje ova znamenita mono ra ija 'rbija na istoku 3!9%:5. & njoj su otro suprotstavljene dve'rbije* nekadanja seljakopatrijarhalna zemlja, s mno oljudnim zadru ama u kojima i me u

kojima vladaju idilini ljudski odnosi, i nova birokratsko-kapitalistika drava s modernim nainomproizvodnje i novim ekonomskim i drutvenim odnosima, kojima je u osnovi 2novano azdinstvo i#i tinski moral2. &pravo takvu, dvostruku sliku 'rbije videli su i srpski realisti. 4arkovi#evskaopozicija staro drutvo - novo drutvo u tematici, odnosno idealizacija - kritika u nainuprikazivanja, nalazi se u osnovama celokupne proze srpsko realizma. )a tom dubljem, strukturnomplanu svi nai realistiki pripovedai bili su markovi#evci, bez obzira na to to su neki od njih usvojim politikim idejama nje ove pristalice, a dru i o oreni protivnici.$sniva realistike pripovetke 4ilovan lii# 3!9=%-!"095 proiziao je neposredno iz pokreta'vetozara 4arkovi#a. Ro en u selu radac kraj Caljeva, on u knjievni ivot ulazi jo kao akimnazije u (eo radu a zatim, kao student Celike kole, postaje saradnik prvih socijalistikih listovau 'rbiji. & jednom od njih 2Preodnici2, objavio je prvu svoju pripovetku )o# na mostu 3!9%=5.;ktivan uesnik u pokretu '. 4arkovi#a, on je nastupio u duhu nje ovo revolucionarno pro ramakao otar kritiar tadanje srpsko drutva. +njievni rad je zapoeo satirinim eljtonima ipripovetkama u kojima je izvr nuo ru lu izopaenosti u savremenom ivotu 'rbije. /ada nastajunje ove najotrije satirine pripovetke* lava e#era, Ro a i loslutni broj 3sve tri su objavljene!9%


6/18

idealizacija staro sela, olklorizam. Razvijaju#i se pod dvostrukim uticajem, politikim '.4arkovi#a i knjievnim ). C. o olja, lii# je svoja dela radio na narodnoj osnovi, bo ate#i ihelementima prihva#enim iz usmene proze. )je ove humoristiko-satirine pripovetke, koje sunajbrojnije i najznaajnije, kao i obe komedije - iz ra ene su po modelima aljivih narodnih pria iane dota. & njima je doao do izraaja rustikalni, olklorni duh podsmevanja, ru anja, podvale, ije

su rtve uvek nepoteni ljudi, varalice, tlaitelji naroda. $ni kojima je varanje zanat bivaju jednomprevareni i izi rani, vra#a im se milo za dra o, 2ilo za o njilo2B oni postaju predmet javne poru e istie ih pravedna kazna za nedela koja su poinili. $ svemu tome lii# pripoveda jednostavno iprirodno, slue#i se estopostupcima usmenih pripovedaa, jezikom u kome se ose#a ivi ovor nje ovo kraja.' lii#em poinje ekspanzija seoske realistike pripovetke* ona je zahvatila ne samo nove ne o ineke od starijih pisaca, koji su svoj rad poeli u znaku romantizma. &z Dapanina, o kome je ve#bilo rei, me u ove du e treba spomenuti 4ilana 4ili#evi#a 3!9A!-!"095, zasluno peda o a,olkloristu i istoriara 3@ivot 'rba seljaka, +neevina 'rbija, Pomenik znamenitih ljudi u srpsko anaroda novije doba i dr.5. +rajem %0-tih odina on se okre#e pripoveci i daje vie pria iz seoskoivota 3zbirke imske veeri, >etnje veeri i dr.5, koje su u svoje vreme bile mno o hvaljene zboistote narodno jezika i vernosti u prikazivanju narodnih obiaja, a kasnije su skoro sasvimzaboravljene.)ajve#i umetnik me u realistikim pripovedaima jeste >aza >azarevi# 3!9

9%

7ovan 1ereti# 8storija srpske knjievnostiliteraturom. (io je jedan od najistaknutijih lekara u 'rbiji svo doba, autor ve#ebroja naunih prilo a iz oblasti medicine. Pred kraj ivota izdao je jo dve pripovetke* Cetar 3!99"5i $n zna sve 3!9"05, a u posthumnim hartijama na ena je jedna zavrena pripovetka, Dvabica, iveliki broj nezavrenih, koje ovore o mo u#nostima dalje razvoja ovo rano umrlo pripovedaa.>azarevi# je pripoveda drukije pro ila od lii#a. )je ovim pripovetkama nedostajemarkovi#evska kritika birokratsko poretka i zelenako kapitala karakteristina za tvoraca seoskepripovetke, ali je zato kod nje a snano izraena dru a ne manje znaajna strana 4arkovi#eveideolo ije, idealizacija staro patrijarhalno sveta i nje ovih vrednosti. & staroj porodici i irojporodinoj zadruzi on vidi idealnu, harmoninu ljudsku zajednicu, u kojoj svaki pojedinac nalazisi urnost i zatitu. & njoj se s lako#om reavaju sve teko#e koje proizilaze bilo iz renih sklonostiljudske prirode bilo iz pojedinanih shvatanja koja odudaraju od nepisanih norma kolektivnomorala. 'vaka zabludela ovca ima svo pastira koji #e je prona#i, kad se iz ubi, i vratiti je u stado.ovek koji se odao nekoj po ubnoj strasti, npr. kocki, razmaena, svoje lava ena koja ni za ta ne

mari, neukrotiv deak, odbaen od drutva i izbaen iz kole, ne mo u i ne smeju propasti, jer imse na u na kraju svoje stranputice, na rubu provalije, uvek #e se na#i spasonosna ruka koja #e ih


7/18

zadrati od pada i vratiti u krilo zajednice, de ih eka radost i sveopte pratanje. +onzervativna,zatvorena u sebe, ta zajednica #e se otvoriti i pred tu inom im ovaj posvedoi svoje nacionalne iljudske vrednosti. +olektivni moral i porodino ose#anje bratstva i solidarnosti sa svima - to suvrednosti koje se nalaze u temeljima patrijarhalne zajednice. >azarevi# je bio svestan da je novodoba uzdrmalo te temelje, ali on nije poput lii#a, prikazivao socijalne, ne o moralne i

individualne aspekte krize koja je nastupala. )osilac novo nije kod nje a zelena- krvopija nitipotkupljivi inovnik, ne o intelektualac. Pripovetke o intelektualcima 3Certer, Cetar i Dvabica5nadovezuju se na patrijarhalne idile iz seljako i palanako ivota 3Prvi put s ocem na jutrenje,)a bunaru, & dobri as hajduci, $n zna sve5. 4ost izme u jedne i du e skupine ini pripovetkaDkolska ikona, pria o idilinoj tiini patrijarhalno sela i istovremeno o duhovnim nemirima novodoba iji su nosioci kolovani ljudi. >azarevi#ev intelektualac, obino kolovan u inostranstvu 3poputsamo pisca5, sklon sentimentalnim sanjarenjima i zaljubljivanju na prvi po led, razapet je izme utenja za individualnom slobodom i stro ih zahteva patrijarhalno morala. 'ukobi se tu reavaju naisti nain kao u idilama, vra#anjem 2zabludelo 2 u krilo zajednice, ali naje#e sa suprotnimposledicama na dalju sudbinu junaka* rtvovanje line slobode ne donosi spokojstvo i sre#u, ne opusto i oajanje. lori ikacija staro morala prelazi u diskretnu pobunu protiv ste a koje je onnametao pojedincu. 'asvim je osoben poloaj pripovetke 've #e to narod pozlatiti. Radnja jepomaknuta iz prolosti u sadanjost. >judi su, kao i uvek kod >azarevi#a, dobri i saose#ajni, a ipakje sve drukije. )estalo je starih zajednica koje su vodile bri u o svakom pojedincu. ovek koji seunesre#io u ratu uzalud trai mesto u drutvu i biva preputen ulici i prolaznom milosr u sveta.(ez obzira na to da li ovori o starim ili novim vremenima, o prostim ljudima ili intelektualcima,>azarevi# je na prvom mestu moralista. 8dealizacija staro drutva i kritika novo date su kod nje aiskljuivo s etiko stanovita. )eretko moralnost u nje ovim pripovetkama deluje neprikriveno,tendenciozno, naroito u zavrecima, koji ponekad lie na klasina naravouenija. $d plitkamoralizatorstva, za koje su a optuivali pojedini kritiari, spasava a izvanredan smisao zaotkrivanje unutarnjih, psihikih stanja i preivljavanja svojih junaka, pesnika sna a kojomdoarava slike ambijenta i atmos ere kao i velika briljivost kojom je

99

7ovan 1ereti# 8storija srpske knjievnostiiz ra ivao kompoziciju i izraz svojih pripovedaka. >azarevi# je tvorac srpskepsiholoke pripovetke i jedan od najboljih stilista u istoriji nae proze.Pod >azarevi#evim uticajem stoji pripoveda 8lija Cuki#evi# 3!966-!9""5, koji prikazuje seoski ipalanaki ivot kao i zbivanja na ranici, napisao je i nekoliko antastinih pripovedaka i bajki 3Priao selu Craima i 'imi 'tupici i dr.5, koje predstavljaju nje ov najznaajniji doprinos naojrealistikoj prozi./re#i klasini predstavnik seoske realistike pripovetke 7anko Ceselinovi# 3!96:-!"0azarevi#a. lii# mu je bio blii kako u knjievnim takoi u politikim shvatanjima* kao i on proiziao je iz narodno a usmeno pripovedanja, u ledao se naruske pisce i bio pristalica '. 4arkovi#a, ali njemu nedostaje ono to je najvanija odlika lii#eveproze* drutvena kritika, humor. 'lino >azarevi#u i jo vie od nje a, Ceselinovi# je okrenut staromselu, kao i on idealizovao je porodine zadru e i patrijarhalne odnose, ali bez onih dubokih moralnihpotresa i psiholokih prodora karakteristinih za >azarevi#a. Ceselinovi# je tipian idilini realista iujedno jedan od najizrazitijih re ionalista me u naim pripovedaima. & svom obimnom delu -objavio je oko trideset knji a pripovedaka, reportaa, romana, drama i zapisa - on najvieprikazivao svoj rodni kraj, 4avu. Ro en je u selu 3u Frnobarskom 'alau5, provevi velik deo ivota3sve do preseljenja u (eo rad !9"A5 po selima 4ave, najvie kao uitelj, on se bio srodio sa selom i

seljakom. ato nje ove seoske pripovetke, naroito u prvoj azi, dok nije napustio selo, deluju takosvee i autentino. & njima je davao iseke iz stvarnosti, slike iz seosko ivota 3pod tim naslovom


8/18

izila je !996. i !99". prva i najznaajnija zbirka nje ovih pripovedaka5, nastoje#i ne samo da budeto verniji zbilji ne o i da u svoj postupak to tanije prenese ton i stil narodno pripovedanja.)je ove pripovetke odiu lirskom toplinom i ose#ajno#u tako da ponekad vie lie na pesme u prozine o na pripovetke, to je dolo do izraaja i u davanju poetskih naslova ojedinim zbirkama* Poljskocve#e 3!9"05, $d srca srcu 3!9"A5, Rajske due 3!9"A5, eleni vajati 3!9"


9/18

karijera trajala je kratko, ni punu deceniju, jer a je smrt u rabila u jeku stvaralake sna e. /riromana koji ine najznaajniji deo Rankovi#eva opusa nastali su u poslednjim odinama nje ovaivota, u rozniavom otimanju od smrti, ime se mo u objasniti neke primetne slabosti u njihovojizradi. Rankovi# stvara roman linosti. & sreditu svako od tri romana jeste ivotna sudbina,bio ra ija lavno junaka* u orskom caru 3!9"%5 data je istorija seosko mladi#a ?urice, koji od

sitna lopova postaje hajduk i razbojnik, u 'eoskoj uiteljici 3!9""5 prikazana je tra ina sudbinaseoskih uitelja >jubice i ojka, u Poruenim idealima 3!"005 - ivotni put kalu era >eontija.Rankovi#ev junak ima nee od romantine otu enosti od ivota. $n se nalazi u neprestanomsukobu sa svetom koji a okruuje. & ivot ulazi s velikim oekivanjima i idealima, a zavravarazoaran, bez nade, bez ideala i vere u ivot. >inost se sudara sa stvarno#u i u tom sudaru ruese ideali, strada i propada ovek. Porueni ideali - to je zajednika sudbina svih nje ovih junaka.+od Rankovi#a nema vie stare, patrijarhalne, idiline 'rbije. 7edino to je od nje ostalo jeste njenapriroda, njene prekrasne planine, njeni zeleni, valoviti pejzai koji zrae svetlo#u i time jo vie,kontrastno, na laavaju tra iku ovekova poloaja. Rankovi# je prvi srpski pisac koji prikazujelinosti u razvoju. )ijedan nje ov junak nije na kraju kakav je bio na poetku, ivot ne samo torui njihove ideale ne o tako e menja njihov karakter, on ih ini drukijim ne o to su bili i, to jejo vanije, drukijim ne o to su sami hteli i eleli. /e sukobe i lomove u oveku Rankovi#osvetljava iznutra, koriste#i neka sredstva moderno psiholoko romana 3npr. unutarnji monolo 5.)ajznaajniji realistiki romanopisac posle 8 njatovi#a, Rankovi# je tvorac srpsko psiholoko kaoto je 8 njatovi# tvorac nae drutveno romana.&z Rankovi#a, kao romanopisca, treba spomenuti i >azara +omari#a 3!9A"- !"0"5, rodom iz'andaka, koji je dao nekoliko romana popularno , kriminalistiko anra 31ra ocena o rlica, 1vaamaneta, Prosioci5, jedan pokuaj drutveno romana

"0

7ovan 1ereti# 8storija srpske knjievnosti3(ezdunici5 kao i moderno koncipiran psiholoko-meta iziki roman 7edanrazoren um 3!9"A5.1ru i Dumadinac Radoje 1omanovi# 3!9%A-!"095 pripada suprotnoj, humoristiko-satirinoj tradicijisrpsko realizma, iji je zaetnik lii#. +njievni rad zapoeo je pripovetkama iz seosko ivota ukojima se, kao i kod nje ovih prethodnika, ose#a otra polarizacija izme u idealizacije i kritikorazobliavanja, ali bez njihove sna e i sveine. )ajbolji deo nje ova rada, satirine pripovetke,nastale su u nekoliko poslednjih i najcrnjih odina obrenovi#evsko apsolutizma, izme u !9"9. i!"0A. 'in seosko uitelja opozicionara, od ojen u duhu narodne poezije i orsko vijenca, kasnijekao pro esor imnazije zbo politikih uverenja pro anjan, premetan i otputan s posla, 1omanovi#je, uz vatreno slobodoljublje, nosio o orenu mrnju na sve vidove tiranije, koja je nadahnulanje ove najbolje politike satire. Posle pada apsolutizma 3!"0A5, nezadovoljan to se u zemlji takomalo izmenilo, razoaran u vlastitu stranku, odaju#i se sve vie neurednu boemskom ivotu, on jepokuao da i u novim prilikama nastavi rad na politikoj satiri 3izdavao je politiko-satirini list2'tradija25, ali bez pre anje uspeha. &mro je usamljen, o oren, siromaan, u Ajudi dobijaju ordene i priznanja za stvarizbo kojih se ide u zatvor, ministri se interesuju svaim, samo ne onim zato su zadueni, poslanici,


10/18

koje postavlja ministar policije, ue ono to im je zadato da kau u skuptini kao aci lekcije3'tradija5. )ajve#a ra anska vrlina jeste ropska poniznost pred predstavnicima vlasti. ra ani seponose to ih jau kmetovi i panduri, s rado#u prihvataju odredbu vlasti da se svakom udari i naelo kako bi se razlikovali od stranaca, in i osanja pretvara se u veliku sveanost, mani estacijunacionalnih ose#anja 31an a5. Dkolskim vaspitanjem i posebnim merama vlasti ra ani se odvra#aju

od svake opasnosti, svako rizika, svako smelo poduhvata. $ni ive mirnim dremljivim ivotom,bez ambicija i strasti, bez vrlina i poroka, u kojem je aktivna jedino mrnja prema onom ko ho#eneto vie da posti ne, da se uzdi ne iznad proseka 3&kidanje strasti, 4rtvo more5. & tim satirama1omanovi# otovo nikad ne prikriva svoje prave namere. 8roninim primedbama o 2miloj nam inapa#enoj majci 'rbiji2 i dru im aluzijama, naroito u uvodnim delovima pripovetke, on nam jasnodaje na znanje ta se krije iza udnovate zemlje o kojoj ovori, to doprinosi aktuelnosti i ubojitostisatirine aoke ali isto tako ponekad naruava ale orinost prie i smanjuje univerzalnost njenoznaenja. Pun sklad izme u satire i ale orije te posebno i opte znaenja posti nut je u Co i,najboljoj 1omanovi#evoj satiri, uzbudljivoj prii o kolektivnoj opsednutosti vo om. vrsteunutarnje arhitektonike, ona se i ormalno razlikuje od dru ih nje ovih satira, de imamo mozaikukompoziciju, re anje vie ili manje nezavisnih tematskih celina unutar okvirne prie.$d realista koji su doli u 'rbiju iz dru ih krajeva najvaniji su 'imo 4atavulj i 'tevan 'remac. 8jedan i dru i pokazali su vie irine i raznovrsnosti

"!

7ovan 1ereti# 8storija srpske knjievnostiod ostalih realista u prvom redu zbo to a to su vie ne o oni uspeli da prevladajuzaviajni re ionalizam.'imo 4atavulj 3!9


11/18


12/18

a irmaciju doiveo tek s 8vkovom slavom, koja se pojavila !9"


13/18

iroka panorama vojvo ansko sela. Roman je prepun di resija raznih vrsta, ima vie po lavlja zakoja pisac u ali preporuuje itaocu da ih preskoi, jer nemaju nikakve veze s 2 lavnimdo a ajem2. )ezavisne epizode sa sporenim likovima, od kojih su neki izrazitiji od lavnih, slikeseosko ambijenta i atmos ere, poetski opisi, u kojima mrtve stvari oivljavaju a ivotinje dobijajuindividualnu boju, ine najve#u dra i vrednost ove knji e, dok osnovna abula deluje pomalo

shematski a likovi lavnih junaka ostaju bez jae individualne odre enosti. )ajbolji sklad izme uosnovne abule i di resija ostvaren je u oni am irovoj, u kojoj je s puno ivopisnih detaljadoarana jedna ljubavna istorija iz staro )ia. 'remac je u ovu knji u uneo toliko vedrine, mladostii lepote da ona i do danas ostaje najbolji roman ljubavi u srpskoj knjievnosti.Posebno mesto u 'remevom opusu zauzimaju dva dela ra ena na slian nain* roman Cukadin3!9"65 i ove#a pripovetka +ir eras2 3!"0%5. & njima teite nije ni na abuli ni na di resijama, ne ona likovima lavnih junaka. Cukadin i kir eras, zajedno s +alom, koji je kompozicijski sporedanlik, jesu najve#i dometi u 'remevoj

"=

7ovan 1ereti# 8storija srpske knjievnostikarakterolo iji. & njima su data dva reprezentativna tipa ondanje 'rbije*patrijarhalni br anin, koji se spustio iz sela u rad, i rko-Fincarin, doseljenik iz rke i4akedonije. 'remac je pokazao mno o vie naklonosti prema dru om ne o prema prvom tipu.)je ov Fincarin, iako nosi sve tradicionalne mane ovo tipa 3tvrdiluk, sklonost ka prevarama utr ovini, nepoverljivost, konzervativnost5, ima upravo one vrline koje nedostaju nje ovom br aninu*istrajnost, smisao za du otrajan, mukotrpan rad, strpljivost. +ir eras postepeno i upornonapreduje u poslu, dok Cukadin ho#e da posti ne sve odjednom, na ble . Prvome se 'remacdobroduno smeje, dru o a izobliava, karikira.)ajizrazitiji predstavnik srpske humoristike proze, zajedno s )ui#em najve#i majstor smeha usrpskoj knjievnosti, 'remac je doiveo sudbinu koja je u mno ome karakteristina za humoriste*stekao je veliku popularnost kod italaca i istovremeno reputaciju neozbiljna pisca, kome je samodo zabave i razbibri e, kod kritiara. & ovom tipinom nesporazumu izme u kritike i pisca itaoci subolje osetili svo pisca od mno ih kritiara. 'remevo delo ne nudi samo smeh ne o i poeziju ivota32'remac je u dui bio lirik2, kae (arac5 i pronicanje u ozbiljna pitanja svo vremena.'remev vrnjak Pavle 4arkovi# ;damov 3!9


14/18

najvanija bri a za samu sebe, za svoje vlastito umetniko bi#e.Po ro enju (eo ra anin, sin pesnika 7ovana 8li#a, iji je dom bio stecite knjievno (eo rada,okruen bra#om, koji su tako e bili aktivni u literaturi 34ilutin, 1ra utin, @arko5, Cojislav je kaoretko koji srpski knjievnik svo veka odrastao u atmos eri koja je bila izrazito knjievna. /aokolnost imala je mno o ve#e znaaja za nje ovo pesniko ormiranje od nje ova kolovanja, koje

je, zbo boleljivosti od koje je patio jo od detinjstva, bilo neredovno i nepotpuno. &mno ome jedelio sudbinu dru ih savremenih pisaca* esto je menjao nametenja u (eo radu i unutranjosti,iveo oskudno, zbo svojih uverenja bivao pro anjan od vlasti i umro mlad. &z oca pesnika bio je odrana upu#en na itanje poezije. )a nje a su najvie uticali ruski romantiari @ukovski, Pukin,>jermontov, naroito

"oja,+nez 8vo od 'emberije, od kojih se poslednja odrala i do danas. )ui# je napisao i niz drama izsavremeno ra ansko drutva o problemima krivice i kazne, ljubavi i mrnje 3/ako je moralo biti,reh za reh, Puina, 7esenja kia i dr.5, kao i nekoliko drama s antastinom sadrinom 3@ena bezsrca, Cenost, +nji a dru a5. 'av taj rad, obilan i raznovrstan, pokazuje uporno nastojanje ovopisca, koji je bio ro eni komedio ra , da napie dramu s ozbiljnom ili ak tra inom sadrinom,upornost koja nije urodila umetniki znaajnim rezultatima.)e treba zapostaviti ni )ui#evo prozno stvaranje. birka Pripovetke jedno kaplara 3!9965, prvaknji a koju je )ui# objavio, inspirisana srpsko-bu arskim ratom, i danas deluje svee i, zbo svoantiratno stava, moderno. 1ru a zbirka Ramazanske veeri 3!9"95, nastala za vreme )ui#evoboravka u /urskoj, ipak je vie plod lektire ne o neposredno iskustva. 4no o su mu boljehumoristike pripovetke, kojih je napisao veliki broj, tako da uz 'remca i 1omanovi#a spada unajznaajnije predstavnike ovo anra 34inistarsko prase, 1obrotvor, Posmrtno slovo, +ikandonskaposla i dr.5. & humoristiku prozu spadaju i nje ovi mno obrojni eljtoni 3>isti#i, (en ;kiba5, aljiviroman $ptinsko dete 3!"0:5, kao i nje ova uvena ;utobio ra ija 3!":=5, jedinstven primerivotopisa koji je od poetka do kraja pisan u humoristikom kljuu.

Documents

Srpski Realizam Ispit Deretic