Upravljanje znanjem STA JE ZNANJE ? Nevidljiva imovina je stvarna: Ona je stvarna vrednost koji se akumumira kroz specifine vidjive procese kojima se moe upravljati Ona je stvarna valuta koja se moze razmenjivati za drugu vidljivu ili nevidljivu vrednost Ona je stvaran proizvod koji se moe isporuiti i kojim izgraujemo odnose.. mudrost/ promiljeni izbor znanja koja trebapratiti i primenjivati znanje/ kombinacija onogto znamo sanoviminformacijama informacija/interpretacija ili ideja izvedena iz podataka podatak/vrsta injenica ili mera(racionalan, statian, bez konteksta) . Znanje su informacije potopljene u kontekst ,kombinovane sa vetinama, oseanjima irelevantnim iskustvom Podatak injenice Informacija Structurirani podaci Kontekstualizacija Kategorizacija Raun Korekcija Kondenzacija Znanje Poredjenje Povezivanje Uzrok -posledica Konverzija Nota Notna sveska Kombinacije vetina,oseanja i iskustva transformie informacije u znanje omoguujui stvaranje muzikeRealnost je iseckana u kadrove I to je uinjeno sa odredjenim ciljem . Informacija seodnosi samo na deo ralnosti koji je kadru Realnost se posmatra iz odredjenog ugla. Promenom perspektive (tj. promenom konteksta) mogu se videti razlititi aspekti realnosti i njene pozadine. Znanje Informacija Nonaka & Takeuchi (1995): Informacija Znanje Znanje je drugaije (1) Podatak Informacija Znanje Mudrost Explicit, lako se kodira i prenosi. Vezana za oveka,sposobnost procene. Kontekstualno, tacit, transfer zahteva ucenje. Informacija Znanje Znanje je ono to ja posedujem. Informacija je ono to tebi dajem. Ono to ti dajem je informacija, ak iako predstavlja moje znanje. Kada tebi predam moje znanje, ja to radim u formi razmene inforamcija. Ja uzimam informaciju koju mi daje(tvoje znanje) i dodajem je mom znanju da bih stvorio novo znanje i doneo odluku.Izvor:www.jpcripwell.com/IandK.html PI RAMI DA ZNANJA Akcija Vizija Deljenje Podatak Informacija Razumevanje UpravljanjePoslovnim procesima Upavljanjetokovimaznanja Upravljanjeinformacijma Mogucnosti/ sanse Zaposleni Tehnologija Znanje je drugaije (2) Haotini procesi znanja Sistematine informacije i procesi znanja Ljudsko znanje ipovezivanje u mree Informacije u bazama podataka i tehnikim mreama Poboljati tokove znanja: dve infrastrukture Ljudske mree Klima poverenja i saradnje Know-How IT mree Kablovi saBits per second Know-What Informacije Znanje se pojavljuje u raznim formama, ukljuujui: iskustveno znanje (know what-was ili vetina) -predstavlja sposobnost da sledimo pravila, kataloko znanje (know what-is) je vetina i sposobnost delovanja u odredjenom kontekstu , procesno znanje (know how-to ili ekspertiza) jeKnow-how + refleksija. Polany: Ekspertiza je sposobnostknow howunutar odredjene oblasti, ne samo pokoravanje pravilima, ve i uticaj na njih, kao i na ustaljenu tradiciju Organizacijsko znanje ine u tokove ureene informacije, ugraene u rutine i procese koji omoguavaju akciju". -- Dr Thomas Housel, UCLA Knowledge Management" (2000) Ontoloka dimenzija znanja Ko aspekat znanja Nivoi interakcije znanja : Pojedinac Grupa Organizacija Meuorganizacioni nivoEpistemoloka dimenzija znanja Zasniva na razlici izmeu tacit znanja i eksplicitnog znanja Tacit znanje (subjektivno)Eksplicitno znanje (objektivno) Znanje iskustva (telo)Znanje racionalnosti (um) Simultano znanje(ovde i sad) Sekvencionalno znanje(tamo i tad) Analogno znanje (praksa)Digitalno znanje (teorija) Eksplicitno znanje Podaci/informacije /dokumenti Modeli, alati Politike, strategije, direktive,postupci,uputi Tacit (ili implicitno) znanje - pohranjeno u mozgu Podstaknuto razmiljanje (dokumentom) Ideje i pogledi Kreativno razmiljanje Primedbe Miljenja Tacit versus explicit znanje (2) TACIT Lino, teko za formulisanje i prenoenje drugima. Subjektivni uvidi, intuiticija i nasluivanje pripadaju ovoj kategoriji znanja. Duboko ukorenjeno u individuine akcije, iskustvo ali i u ideje, vrednosti, ak i u emocionalni odgovor. Tehnika dimenzija Kognitivna dimenzijaEKSPLICIT Kodifikovano znanje, lako za transformisanje u formalan, sistematian i lako razumljiv jezik. Moe biti izraeno i reima i ciframa, kao i preneseno drugima u obliku podataka, naunih formula, specifikacija... Skladiti se u vidu knjiga, biblioteka, arhiva, u bazama podataka. SPOZNAJNO (MODELI MILJ ENJ A, OBRASCI) TACIT ZNANJE

ZNANJETEHNIKO (KOMPETENCIJ E) EKSPLICITNO (USKLADITENO NA BILO KOM FIZIKOM MEDIJU) Pojam Ba Prvi put se javlja u starom Egiptu Predstavlja jedini besmrtni deo ljudskog bia, nefizike kvalitete koji ine ljudsku linost Ba je vezano za telo, ono mu je potrebno kao hrana i voda oveku U japanskom jeziku Ba je kandi i znai usmeravanje postojeeg potencijalana najboli mogui nain ili mesto Prvi put predstavljen od strane japanskog filozofa Kitaro Nishida-e, a profesor Nonaka prilagoava ovaj koncept razradi SECI modela Ba koncept Zajedniki kontekst u kome se znanje kreira, deli, upotrebljava. Interakcije koje se pojavljuju u odreenom vremenu i postoru i gde je znanje protok znaenja. Egzistencijalni prostor gde uesnici kroz interakcije daju svoja objanjenja i stvaraju nova znaenja. Ba je sve ono to je svet mojih oiju. Nonaka and Takeuchi Ispred i Pozadina Kultura Verovanja Mree znanja iji smo deo Vrednosne mree ilisistemi koje kreiramo Dve dimenzije kreiranja organizacionog znanja:ontoloka dimenzija: znanje kreiraju samo pojedinci epistemoloka dimenzija: znanje potie iz odvajanja subjekta i objekta opaanja www.tuta.hut.fi Organizacijsko znanje ine u tokove ureene informacije, ugraene u rutine i procese koji omoguavaju akciju. -- Dr Thomas Housel, UCLA Knowledge Management" (2000) Tacit znanje Socijalizacija Kombinacija Eksplicitno znanje Ba SECI model kreiranja i korienja znanja Razmena i kreiranje implicitnog znanja kroz razmenu know-how i iskustava Ucenje i pridobijanje novog tacit znanja u praksi Sisitematizovanje i primena eksplicitnog znanja i informacija Izraziti tacit znanje kroz dijalog i refleksiju 1. Obilaenje kompanije 2. Obilaenje okoline3. Prikupljanje tacitznanja kroz konferencije 4. Prenos tacit znanja (neformalni razgovori, automat za kafu) 5. Izraavanje tacit znanja 6. Prevod tacit znanja u eksplicit pisanjem izvetaja 7. Prikupljanje i integracija eksplicitnog znanja,dodavanje riznici znanja 8. Prenos i difuzija eksplicitnog znanja 9. Editovanje eksplicitnog znanja 10. Davanje oblika eksplicitnom znanju kroz akciju i prkasu,davanje miljenja o izvetajima 11. Upotreba simulacija i eksperimanata Nonaka and Takeuchi SocijalizacijaExternalizacija InternalizacijaCombinacija Originating BaInteracting Ba Exercising BaCyber Ba Tacit znanje Explicit znanje Explicit znanje Explicit znanjeExplicit znanje Tacit znanje Tacit znanje Tacit znanje Originating Ba Svet gde pojedinci dele oseanja, emocije, ekspertize, i mentalne modele Primarno Baod koga proces kreiranja znanja poinje Fizika ili face to faceiskustva kao osnova konverzije tacit znanja Originating Baje teak za upravljanje Interacting Ba Mesto gde se tacit znanje pretvara u eksplicitno znanje Takoe predstavlja face-to-faceiskustvo Dijalog stimulie osvrtanje na mentalne modele i umea pojedinca Odabir pravih ljudi kao osnova za izgradnju interacting Ba Kroz dijalog, tacit znanja pojedinaca se artikuliu Cyber Ba Mesto interakcije u virtualnom svetu umesto u stvarnom prostoru i vremenu Generie i sistematizuje eksplicitno znanje Korienje kombinacije eksplicitnog znanja Vrste medija koji se danas koriste Exercising Ba Nastaje kada se u radu koristi ve formirano eksplicitno znanje u organizaciji Omoguava konverziju eksplicitnog znanja u tacit znanje Primenjivanje eksplicitnog znanja omoguava pojedincu sopstvenu transcedenciju Usmerena obuka od strane starijih mentora i kolega31 Known knowledge versus unknown knowledge known knowledge-svesna kompetentnost ,tj znam da znam Kompanije ele da ljudi dele ono to znaju vreme postoje dublji razlozi zato se to ne ini Identifikovanjei otklanjanje prepreka deljenju znanjaje vana pretpostavka uspenog upravljanja znanjem unknown knowledge- nesvesna kompetentnost, tj ne znam da znam Na premer: neko godinama radi sa jednim odreenim korisnikom.Neke dimenzije vodjenja biznisa postaju uoboajene, rutinske Primer:simulator leta(Pupin) Podizanje ovakvog znanja na nivo svesti, njegova artikulacija se najee odvija na nivou tacit znanja. Mana je to se transfer takvog znanja moe izvriti na mali broj ljudi. high-tech &high-touch tehnologije ta je upravljanje znanjem? Upravljanje znanjem NI J E softverski proizvod, niti kategorija softvera. Upravljanje znanjem cak ni ne poinje sa tehnologijom. Poinje sa poslovnim ciljevima i procesima i sa prepoznavanjem potrebe za irenjem znanja.

Bill Gates:Business @ the Speed of Thought Moja omiljena definicija upravljanja znanjem: Upravljanje znanjem je skup procesa kojim kompanija koristi svoju kolektivnu inteligenciju da bi postigla strateke ciljeve. Ova definicija naglasava nekoliko vaznih aspekata koji su ukljueni u efikasno upravljanje znanjem: Postizanje strateskih cilj eva (vazno!). Predstavlja proces (dinamican, ne statican). Okvir obuhvata kolektivnu inteligencij u . ta je upravljanje znanjem? U fizici svetlost ima osobinu i estice i talasa u zavisnosti kako gledamo na to. Znanje ima kvalitet i predmeta i procesa , sve u zavisnosti kako gledamo na to. J edan od njih je procesni pogled na znanje, koji zastupa shvatanje da znanje stanuje u ljudima i komunikaciji meu njima. Razmena informacija se odvija meu ljudima i ljudi prihvataju samo ono to je njima zaista potrebno za njihov ivot i rad. Drugi pogled podrazumevaznanja kao objekat, kao to su dokumenti koji mogu biti sauvani, smeteni i sortirani u bazama podataka iliu web dostupnim portalima. J edni stavljaju u fokus ljude a drugi tehnologije, posmatrajuciskriveno znanje koje ivi u ljudskim glavama i iskustvu, nasuprot eksplicitnom znanju koje je pohranjeno u dokumentima ili na nekom drugom mediju. U svetu KM postoje dva snana shvatanja znanja: Znanje je aktivnost najbolje opisana kao process-of-knowing (Polanyi 1967) Znati koje informacije su potrebne.Znati kako se informacije mogu procesirati.Znati zato je neka informacija neophodna.Znati gde informacija moe biti nadjena.Znati kada je informacija neophodna. (Gardner 1995) Znanje=ObjektZnanje=Proces Organizacioni nivo Individualni nivo Teorija sistema,Compjuterske nauke, poslovni procesi, Re-inenjering Vetaka inteligencija Teorija organizacije, Sociologija Psihologija,Filozofija, Pedagogija Svetlost ima osobinu i estice i talasa ! Fundamentalni principiupravljanja znanjem: Informacija je znanje koje preneeno u explicitni oblik Vrednost informacije je u Know-Howjekoristiti. Sposobnost delovanja se poveava kada se koristi. Znanjem se ne moe upravljati - jedino prostoromu kome se ono kreira !!!!!!!!! Podeljeno znanje je udvostrueno znanje. Ljudi imaju neogranien kapacitet kreiranja znanja. Nepoverenje je ogranienje za deobu znanja! Znanje je sposobnost akcije (delovanja) . ali veliki njegov deo je izgubljenu konverziji.. Karl Erik Sveiby 1997-1999 All rights reserved Zato UZ? Zato sada? Bre reaguj! Info overload Zadri znanje Upravljaj neopipljivim Odravaj konkurentsku prednost! Efektivno koristi informacije! Odravaj zadovoljstvo kupaca/ zadri trite Poveaj vrednost proizvoda/usluge Redukuj trokove (vreme + info) Redukuj trokove (vreme za edukaciju + znanje izgubljeno odlaskom iz firme) Poveaj tanost u predstavljanju vrednosti akcionarima COMPLEKSNOST Zato UZ? Zato sada? Trajna kompetentnost neke kompanije lei u sposobnosti da kreira novo znanje, kontinuirano ui i identifikuje i reava probleme koji se menjaju iz dana u dan. Interesovanje za UZ je vodjeno: sve veim ueem znanja (inteligencije) u veoj i brzoj povezanosti i toku informacija zahvaljujui internetu (broad band). proizvodima i uslugama, smanjenim ivotnim ciklusima proizvoda i smanjenim vremenom za trino pojavljivanje proizvoda. Zato UZ? Zato sad? Interesovanje za UZ je vodjeno: Kritinom potrebom da se bude fleksibilan, brz, otar I sinhroniozvan za svojim tritem. Hiper konkurecijom i sve veim pritiskom inovacija. Velike kompanije se fokusiraju na inovaciji. Globalizacijom . - Nestajanjem politikih, kulturnih, finansijskih, tehnolokih i informativnih granica Zato UZ? Zato sad? Efektivno upravljanje znanjem: Poboljava kvalitet proizvoda, usluga, poslovnih procesa i performansi zaposlenih (najbolja reenja sudefinisana, deljena, ponovno upotrebljavana i poboljavana u kontinuiranom procesu) Poveava brzinu (pruajuci brzi pristup bitnim izvorima znanja, i smanjujui ponavljanja, poboljava brzinu poslovnih procesa) Smanjuje trokove (poto se postignu, reenja se iznova upotrebljavaju, ne dupliciraju, a ona reenja koja se iznova koriste su najbolja)( Best Practices) "Znamo mnogo vie nego to moemo da iskaemoMichael PolanyiZnanje koje lako moe biti izraeno i artikulisano, bilo verbalno ili preko brojeva, predstavlja samo vrh ledenog brega celokupnog korpusa mogueg znanja kojim ovek raspolae.90/10 odnos tacit/eksplicit znanja Investicije u KM: