Ploc

a:C

yan

Mag

enta

Yello

wBl

ack

Broj 01 • 30. mart 2005. god.

Ministarstvo zaekonomskeodnose sa inostranstvom ievropske integracije

EEUURROOMMOONNTT

Ministar za ekonomske odnose sa in-ostranstvom i evropske integracije drGordana \urovi}, stavila je potpis naCARDS vi{egodi{nji indikativni pro-gram za 2005. i 2006. godinu, kojim je,za podr{ku u~e{}u Crne Gore u Procesustabilizacije i pridru`ivanja opredijelje-no ukupno 45,5 miliona eura.

Time je i formalno zavr{en proces vi-{emjese~nih konsultacija na relaciji -Evropska komisija, koja, polaze}i od

prioriteta sadr`anih u Evropskom part-nerstvu, utvr|uje prioritetna podru~jaza intervenciju, – Evropska agencijaza rekonstrukciju, ~iji je mandat daimplementira odobrene fondove u skl-adu sa op{tim i posebnim na~elima ipravilima Evropske unije i – Ministar-stvo za ekonomske odnose sa inostr-anstvom i evropske integracije kaonadle`no za koordinaciju procesa evro-pskih integracija.

Kao i prethodnih godina, podr{ka izCARDS programa za teku}u i narednugodinu bi}e usmjerena u tri {ire defin-isana podru~ja u okviru kojih }e se go-di{njim programima definisati konkret-ni programi i projekti. U pitanju su pod-ru~ja (I) demokratska stabilizacija, (II)dobra uprava i izgradnja institucija i(III) ekonomski i socijalni razvoj. Minis-tar \urovi} potpisala je CARDS program24. marta.

Po{tovani ~itaoci,

Pred vama je prvi broj EuroMonta, posebnog informa-tora namijenjenog boljem upoznavanju ukupne javnostio procesu evropskih integracija u Crnoj Gori. Pripremljenje u Ministarstvu u saradnji sa brojnim nevladinim orga-nizacijama koje ve} ostvaruju niz zna~ajnih projekata napolju {irenja pozitivne ideje evropskih integracija u Cr-noj Gori. U ovom broju }ete mo}i pro~itati vi{e i o njiho-vim aktivnostima. Na`alost, zbog ograni~enog prostoranije bilo mjesta za prikaz svih projekata. Obe}avamo da}emo aktivnosti civilnog dru{tva u ovoj oblasti kontinu-irano pratiti i u narednim brojevima EuroMonta. Predvama je i niz priloga koji }e vam pomo}i da bolje shva-tite karakter Procesa stabilizacije i pridru`ivanja – speci-fi~nog oblika pridru`ivanja zemalja Zapadnog BalkanaEvropskoj uniji. Naravno, potrudili smo se da vam prib-li`imo i dio teku}ih aktivnosti Vlade Crne Gore na planuusagla{avanja zakonodavstva sa evropskim pravnim po-retkom kao i da pojasnimo na~ine na koje EU poma`eovaj proces u Crnoj Gori.

EuroMont je projektovan kao kvartalni informator oprocesu evropskih integracija u Crnoj Gori koji je nami-jenjen prvenstveno na{im gra|anima. Elektronska verz-ija EuroMonta bi}e dostupna i na web adresi Vlade, kaoi na zajedni~kom sajtu Ministarstva i nevladinog sekto-ra o evropskim integracijama. Engleska elektronska ve-rzija EuroMonta posla}e na{e evropske poruke i prekogranica Crne Gore, a bi}e proslije|ena i predstavnicimadiplomatskog kora, me|unarodnim organizacijama, dru-gim zemljama, posebno kolegama u regionu i predstav-nicima EU. Na navedeni na~in, rad na EuroMontu zaistapredstavlja va`an dio Komunikacione strategije za info-rmisanje gra|ana o procesu pridru`ivanja Crne Gore EU.

Definisali smo proces evropskih integracija kao svojstrate{ki prioritet. Koje su prednosti evropskog puta Cr-ne Gore? Na svom evropskom putu Crna Gora treba dagradi dr`avu prava i ekonomski sistem sli~an evropskimdr`avama, a budu}e ~lanstvo u EU bi}e samo "kona~napotvrda" dobro izabranog strate{kog puta. Koristi odsamostalnog evropskog puta ima}e i dr`avne institucije,i privreda i pojedinci. Pora{}e stabilnost, predvidljivosti bezbjednost sistema u cjelini. Ekonomske integracijepozitivno }e uticati na odr`ivost i konkurentnost na{eekonomije na velikom evropskom tr`i{tu, {to, sva iskust-va govore, vodi do rasta BDP. Ve}i BDP obezbijedi}e po-stepeni rast `ivotnog standarda na{ih gra|ana.

Kona~no, dr`ava koja u|e u EU sa svojim punimdr`avnim kapacitetom, uvijek zadr`ava svoje ime u tojvelikoj evropskoj porodici, ima ravnopravno mjesto uevropskim strukturnim fondovima, u kreiranju zajedni~-kih politika i u procesu odlu~ivanja. Zato je bitno da Cr-na Gora gradi svoj samostalni evropski put, da na tomputu sa~uva svoje ime, svoj identitet i integritet.

Prethodna godina donijela nam je niz dokaza da smona pravom putu. Zna~ajno je porastao na{ administra-tivni kapacitet u Vladi i sposobnost da samostalno vodi-mo proces evropskih integracija uz preuzimanje puneodgovornosti. Predlo`en je ~itav niz novih zakona uskl-a|en sa evropskim. Za ekonomske integracije EU nam jeodobrila takozvani dvostruki kolosijek, da vodimo samo-stalno trgovinsku i carinsku politiku u procesu pridru`i-vanja, sektorske politike i povezane ekonomske teme.Kroz dvostruki kolosijek ve} smo u odvojenom procesupristupanja Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. U {irenjupozitivne energije procesa integracija sve vi{e se akti-vno uklju~uje i civilni sektor. EU poma`e zna~ajno i krozsvoje fondove.

Ovu godinu posveti}emo daljem sna`enju evropskogputa Crne Gore, ispunjavanju obaveza iz Evropskog pa-rtnerstva i pripremi za otpo~injanje procesa pregovaran-ja o stabilizaciji i pridru`ivanju, ukoliko dobijemo Studi-ju izvodljivosti. Pred nama je mnogo va`nog posla. @eli-mo da zajedno sa vama, dragi ~itaoci, kroz EuroMont, di-jelimo iskustva na{eg zajedni~kog evropskog puta.

Pozitivna energija

UMJESTO UVODNIKA

Pi{e: dr Gordana \UROVI], ministar za ekonomskeodnose sa inostranstvom i evropske integracije

POTPISAN PROGRAM CARDS ZA PODR[KU U PROCESU STABILIZACIJE I PRIDRU@IVANJA

Crnoj Gori 45,5 miliona eura

EVROPSKO PARTNERSTVO

Evropsko partnerstvo je mehanizamkojim se oboga}uje Proces stabilizaci-je i pridru`ivanja, i jedan je od rezul-tata Samita EU i zemalja ZapadnogBalkana, koji je odr`an 21. juna 2003.Naime, Evropska komisija je predlo`-ila uvo|enje partnerstva za evropskuintegraciju za sve dr`ave ZapadnogBalkana, a Op{ti Savjet EU je podr`aoovu ideju tokom Samita u Solunu, kroz"Solunsku agendu za Zapadni Balkan".

Evropsko partnerstvo je izra|eno pouzoru na Partnerstva o pristupanju,koja su predstavljala jedan od klju~n-ih instrumenata pretpristupne strate-gije zemalja kandidata za ~lanstvo uEU i koja su dala veoma pozitivne re-zultate tokom pristupanja 10 novihdr`ava u ~lanstvo.

Evropska komisija je sa~inila u mar-tu 2004. godine prvi set nacrta poje-dina~nih partnerstava koji su izra|enizajedno sa godi{njim izve{tajima o Pr-ocesu stabilizacije i pridru`ivanja. Ov-im partnerstvima, koja su prilago|enaprilikama u svakoj od dr`ava Za-padnog Balkana, formuli{u se priorit-eti za akciju, odnosno kratkoro~ne isrednjoro~ne reforme koje treba dabudu sprovedene, a prema kojima }ese odobravati potrebna finansijska sr-edstva i procjenjivati u~inak, odnos-no, ostvareni progres. Preporuke sad-r`ane u Evropskom partnerstvu ne pr-edstavljaju novost, ve} se baziraju napreporukama proiza{lim sa sastanakaKonsultativne radne grupe i Unaprije-|enog stalnog dijaloga. Sve preporukesu razvrstane na kratkoro~ne (koje tre-ba ispuniti u roku od 12 do 18 mjeseci)i srednjero~ne (koje treba ispuniti za trido ~etiri godine). Sam dokument, me|-utim, predstavlja napredak u odnosu naad hoc preporuke koje su proiza{le

nakon sastanaka Konsultativnih radnihgrupa i sastanaka koji su odr`ani u for-mi Unaprije|enog stalnog dijaloga, {to}e Evropskoj komisiji, ali i zemljamaZapadnog Balkana, olak{ati pra}enjeispunjenja preporuka.

Dokument Evropsko partnerstvo saSrbijom i Crnom Gorom, uklju~uju}i iKosovo, kako je definisano Rezoluciji-om 1244 Savjeta bezbjednosti UN od10. juna 1999. god, Savjet ministaraEU je usvojio na sjednici odr`anoj 14.

juna 2004.g. u Luksemburgu i jedanje od prvih dokumenata koje je usvo-jilo 25 dr`ava ~lanica, tako da }e pr-edstavljati osnovu politike EU premadr`avama Zapadnog Balkana i osnovuza budu}u podr{ku i pomo} iz progra-ma EU.

Kako je ~lanom 4. u preambuli Od-luke navedeno, "u cilju pripreme zanastavak integrisanja u Evropsku uni-ju, nadle`ne vlasti u Srbiji i Crnoj Goritreba da formuli{u plan sa vremen-skim rasporedom i detaljima u smislumjera koje Srbija i Crna Gora namjer-avaju da preduzmu s tim u vezi".

Komisija za koordinaciju procesapristupanja EU je, u saradnji sa Minis-tarstvom za ekonomske odnose sa in-

ostransvom i evropske integracije, iz-radila Akcioni plan za implementacijupreporuka iz Evropskog partnerstvakoji sadr`i mjere neophodne za spro-vo|enje preporuka iz Evropskog part-nerstva, alokaciju odgovornosti za im-plementaciju, vremenski okvir i bud`-etsku alokaciju ukoliko to odre|enamjera zahtijeva.

Usvajanjem Akcionog plana za imple-mentaciju preporuka sadr`anih u Evro-pskom partnerstvu, 9. decembra 2004.

godine, Vlada Republike Crne Gore u~-inila je neophodan korak u stvaranjupreduslova da preuzimanjem «vlasni{t-va» nad preporukama sadr`anim u Evr-opskom partnerstvu, kao putokazu uprocesu su{tinskog i formalnog pribli`-avanja EU, osna`i «evropsku dimenziju»dru{tvenih promjena koje su u toku uCrnoj Gori.

S obzirom na to da }e Evropska kom-isija prilikom redovnih ocjenjivanja u~-e{}a u Procesu stabilizacije i pridru`iv-anja u narednih nekoliko godina pola-ziti upravo od stepena realizacije prep-oruka sadr`anih u Evropskom partners-tvu, Akcioni plan predstavlja va`an iprvi «evropski ispit» kojeg pola`e crno-gorska dr`avna administracija.

Prvi evropski ispit

S obzirom na to da }e Evropska komisija prilikom redovnihocjenjivanja napretka u Procesu stabilizacije i pridru`ivanja

tokom narednih godina polaziti upravo od stepena realizacijepreporuka sadr`anih u Evropskom partnerstvu, Akcioni plan

predstavlja va`an i prvi "evropski ispit" kojeg pola`ecrnogorska dr`avna administracija

euromont2 srijeda, 30. mart 2005.Vijesti

UZ NAJAVU STUDIJE IZVODLJIVOSTI

Vlada sprema pregovara~e za Sporazum o stabilizacijiEvropska komisija je 26. maja

1999. predlo`ila kreiranje Procesastabilizacije i pridru`ivanja (PSP)

za dr`ave Zapadnog Balkana (ZB). PSPje naziv za cjelovit, strate{ki pristup EUprema zemljama regiona (Hrvatska, M-akedonija, Srbija i Crna Gora, BiH i Al-banija). Rije~ je o procesu koji podrazu-mijeva ~itavi niz aktivnosti i odnosaizme|u zainteresovane dr`ave ZB i EU,kao i postepeno usvajanje prava EU.Cilj: podr{ka zemljama ZB u ispunjava-nju kriterija da bi bile prihva}ene kaokandidati za ~lanstvo.

Generalno, mo`e se govoriti o tri ni-voa cijelog procesa, a to su:

Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivan-ju

Program CARDS – finansijski instru-ment za sprovo|enje reformi

Autonomne trgovinske mjere

Proces stabilizacije i pridru`ivanja sevremenski djeli u dvije faze.

Prva faza, jeste procjena op{tih uslo-va unutar dr`ave (ekonomskih, socijal-nih, pravnih i politi~kih), kao i pripremaadministrativnih struktura (stvaranje i

ja~anje nadle`nih dr`avnih institucija).Ova faza po~inje u trenutku kada dr`a-va izrazi zainteresovanost za zaklju~en-je Sporazuma o stabilizaciji i pridru`iv-anju sa EU, a okon~ava se objavljivan-jem “Studije o izvodljivosti“ od straneEvropske komisije. Zna~aj ove studijeje {to njen zaklju~ak izra`ava stav EU, otome da li je zainteresovana dr`ava ustanju da sprovede obaveze koje proiz-ilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i prid-ru`ivanju. U slu~aju da je procjena EUpozitivna, otpo~inje druga faza Procesastabilizacije i pridru`ivanja.

Druga faza podrazumjeva pregovoreo Sporazumu o stabilizaciji i pridru`iva-nju, njegovo potpisivanje i sprovo|en-je.

Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivan-

ju (SSP) pripada tipu ugovora o asoci-jaciji kakav je i Evropski ugovor koji susa EU potpisale zemlje Centralne i Is-to~ne Evrope. Sadr`aj ugovora, odred-be, ciljevi, institucije, zajedni~ka tijela,mehanizmi, tranzicioni period, skoro suidenti~ni sa evropskim ugovorima. Osn-ovne razlike izme|u SSP i evropskihsporazuma su u sadr`aju preambule i uodredbama o regionalnoj saradnji. Skl-apanjem SSP dr`avi se, u preambuli,potvr|uje status potencijalnog kandi-data za ~lanstvo u EU, ali se ne defini{eunaprijed bilo kakav datum pristupanjaEU.

Zaklju~ivanjem Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju otpo~inje institu-

cionalizacija odnosa sa EU. SSP je me-|unarodni ugovor izme|u dr`ave potpi-snice i EU koji uspostavlja pravni okvirza uzajamnu saradnju i postepeno pri-bli`avanje evropskim standardima.

Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivan-ju je “mje{oviti sporazum” tj. sklapa seizme|u dr`ave ZB i Evropskih zajednicai njihovih dr`ava ~lanica, {to zna~i dane stupa na snagu ~inom potpisivanja.Sporazum ure|uje odnose izme|u dr`a-ve Zapadnog Balkana i EU u sva tri os-novna podru~ja tj. Stuba EU: Evropskojzajednici; Zajedni~koj spoljnoj i bezbje-donosnoj politici i Saradnji u pravosu|ui unutra{njim poslovima.

Da bi stupio na snagu mora biti rati-fikovan od strane Evropskog parlamen-ta i parlamenata svih dr`ava ~lanica.

Trgovinske odredbe primjenjuju seodmah nakon potpisivanja Sproazuma,kada na snagu stupa Privremeni spo-razum (Interim Agreement) o trgovinsk-im i sa njima povezanim pitanjima izm-e|u Evropske zajednice i dr`ave Zapa-dnog Balkana. Osnovni cilj je obezbje-|enje Zone slobodne trgovine sa EU uroku definisanom Sporazumom, uz is-tovremeno asimetri~no ukidanje carinaod strane EU.

Na osnovu pregleda Sporazuma o st-abilizaciji i pridru`ivanju koje je EU po-tpisala sa Hrvatskom i Makedonijom,mo`e se re}i da je struktura SSP sa ovedvije dr`ave identi~na i gotovo identi~-na sa ranijim evropskim sporazumima(izuzetak je poglavlje III). Dakle SSP imasljede}u strukturu: (I) Op{ti principi; (II)Politi~ki dijalog; (III) Regionalna sarad-nja; (IV) Slobodno kretanje roba; (V)Kretanje radnika, poslovni nastan, pru-`anje usluga, kapital; (VI) Harmoni-zacija prava; (VII) Pravosu|e i unutra{-nji poslovi; (VIII) Politike saradnje; (IX)finansijska saradnja; (X) Institucional-ne, op{te i zavr{ne odredbe.

Implementacija Sporazuma, uop{tenogovore}i, podrazumjeva:

Uspostavljanje zone slobodne trgov-ine tj. liberalizaciju trgovine,

Nacionalni tretman kod osnivanja pr-eduze}a,

Postepenu liberalizaciju kretanjakapitala i pru`anja usluga,

Postepenu liberalizaciju na tr`i{tu ra-da,

Podsticanje konkurencije (anti-mon-opolsko zakonodavstvo, javne nabavke,dr`avna pomo}, intelektualna svojina,standardi, za{tita potro{a~a),

Harmonizaciju zakonodavstva,Implementaciju EU standarda u prak-

si (izgradnja administrativnih kapacite-ta),

Ispunjavanje politi~kih preduslova,Razvoj regionalne saradnje,Uspje{no kori{}enje programa finan-

sijske pomo}i.

Samo uspje{na implementacija SSPmo`e predstavljati put ka sljede}oj fazina putu evropskih integracija tj. pod-no{enje zahtjeva za ~lanstvo i sticanjestatusa dr`ave kandidata.

Vlada RCG je ve} otpo~ela pripremeza pregovara~ki proces. Radi se na fo-rmiranju centralnog pregovara~kog ti-ma, kao i radnih grupa po svim pogla-vljima Sporazuma.

Ukoliko se ostvare najave iz Brisela dugo o~ekivana Studijaizvodljivosti bi se mogla objaviti sredinom aprila. Ova Studijapokazuje stav EU da li je zainteresovana dr`ava u stanju da

sprovede obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju. Vlada RCG ve} priprema pregovara~ki tim za Spo-

razum o stabilizaciji i pridru`ivanju

EUROMONT, tromjese~ni informator posve}en procesu evropskih integracija u Crnoj Gori, priprema i ure|uje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u saradnji sa nevladinim organizacijama. [tampanje EUROMONTA podr`ava Fondacija Institut za otvoreno dru{tvo

POJMOVNIKEvropska unija (European Union - EU)

Evropska unija je nadnacionalna zajednica nastala kaorezultat procesa saradnje i integracije koji je zapo~eo 1951.godine izme|u {est zemalja (Belgije, Francuske, Njema~ke,Italije, Luksemburga i Holandije). Poslije vi{e od pedesetgodina i pet pro{irenja (1973. Danska, Irska i Velika Brita-nija, 1981. Gr~ka, 1986. Portugalija i {panija, 1995. Austri-ja, Finska i [vedska, 2004. Litvanija, Letonija, Estonija, ^e-{ka, Slova~ka, Ma|arska, Slovenija, Poljska, Kipar, Malta),Evropska unija danas broji 25 zemalja ~lanica. Pojam “Evr-opska unija” uveden je Ugovorom o Evropskoj uniji iz Mast-rihta (1993. godine). Prvi stub Evropske unije ~ine tri zaje-dnice: Evropska zajednica za ugalj i ~elik, Evropska ekon-omska zajednica, te Evropska zajednica za atomsku energi-ju; drugi stub ~ine zajedni~ka spoljna i bezbjednosna pol-itika, a tre}i stub, saradnja u pravosu|u i unutra{njim po-slovima.

Institucije Evropske unije

Evropski savjet,Savjet EU,Evropska komisija,Evropski parlament,Evropski sud pravde,Ekonomski i socijalni komitet,Komitet regija,Revizorski sud,Evropska centralna banka iEvropska investiciona banka

Evropsko partnerstvoEvropsko partnerstvo za Srbiju i Crnu Goru, je nova inicij-

ativa Evropske unije, promovisana prilikom odr`avanja Ev-ropskog savjeta u Solunu juna 2003. godine. Time je Evro-pska unija potvrdila svoju odlu~nost da efektivno i u potp-unosti podr`i evropske perspektive zemalja Zapadnog Bal-kana. U tom dokumentu su navedeni kratkoro~ni i srednjo-ro~ni prioriteti za pripremu Srbije i Crne Gore, uklju~uju}iKosovo, za dalju integraciju sa Evropskom unijom, kako jedefinisano u Godi{njim izvje{tajima Komisije za 2004. god-inu, i koji slu`e kao spisak obaveza na osnovu kojeg se mo-`e mjeriti napredak. Evropsko partnerstvo za Srbiju i CrnuGoru, reflektuje postoje}e stanje u pripremama zemlje i pri-lago|eno je njenim potrebama. Dr`avna zajednica SCG tre-ba da odgovori na Evropsko partnerstvo kroz pripremuplanova sa rasporedom i tajmingom aktivnosti kao i de-taljima o tome kako namjerava da ispuni prioritete defin-isane u Evropskom partnerstvu. Napredak u implementaci-ji tih prioriteta }e Komisija redovno nadgledati, prvenstv-eno kroz Godi{nje izvje{taje o procesu stabilizacije i pridr-u`ivanja, kao i kroz strukture definisane u okviru procesastabilizacije i pridru`ivanja.

Komisija Vlade RCG za koordinaciju procesa pristup-anja EU (Commission for Coordination of the Process ofAccession to the European Union)

Zbog obezbje|ivanja operativnog pristupa procesu prist-upanja Evropskoj uniji, uspostavljanja odgovaraju}eg meh-anizma povezivanja, uskla|ivanja i usmjeravanja aktivnos-ti ministarstava i drugih dr`avnih organa i institucija, Vla-da Republike Crne Gore je 25. marta 2004. godine formir-ala Komisiju za koordinaciju procesa pristupanja EU. Nadl-e`nosti i zadaci Komisije su da:

koordinira i unapre|uje aktivnosti i saradnju ministarsta-va i dr`avnih organa i institucija nadle`nih za dono{enje isprovo|enje politika koje se odnose na proces pridru`iva-nja EU;

utvrdjuje prioritete i efikasne metode za uskla|ivanje po-litika i propisa Republike Crne Gore sa standardima EU;

predla`e mjere u vezi sa usagla{avanjem zakonodavstva,institucionalnim promjenama i reformom politika koje su unadle`nosti Republike Crne Gore, u skladu sa obavezama izahtjevima koji proisti~u iz procesa pridru`ivanja EU;

kontinuirano prati i analizira sprovo|enje predlo`enihmjera

Savjet za evropske integracije Crne Gore (Montene-grin Council for European Integration)

Savjet za evropske integracije je nacionalno savjetodavnotijelo na najvi{em nivou koje daje strate{ke smjernice VladiRepublike Crne Gore u vezi sa poslovima i aktivnostima prid-ru`ivanja EU. Savjet za evropske integracije je oformljen 25.marta 2004. godine sa zadatkom da: razmatra i predla`e mj-ere za utvr|ivanje strategije Republike Crne Gore za pristu-panje Evropskoj uniji; prati i usmjerava sprovo|enje strategi-je pridru`ivanja, kao i cjelokupnog procesa pridru`ivanja, raz-matra i predla`e mjere u vezi sa usagla{avanjem zakonodav-stva i ostalim institucionalnim promjenama neophodnih zauspje{an i efikasan proces pridru`ivanja Evropskoj uniji.

[engenski sporazum (Schengen Agreement) Sporazumom sklopljenim u junu 1985. godine u [engen-

u, SR Njema~ka, Belgija, Francuska, Luksemburg i Holand-ija dogovorile su postepeno ukidanje unutar{njih zajedni-~kih grani~nih kontrola i uvo|enje slobode kretanja za svafizi~ka lica - dr`avljane zemalja potpisnica sporazuma, dr-ugih zemalja ~lanica EU ili tre}ih zemalja. {engensku konv-enciju potpisale su pet pomenutih dr`ava 1990. godine,kojom su ustanovljene garancije za sprovo|enje slobodekretanja. Potpisnicima su se pridru`ile i Italija (1990. godi-ne), Portugalija i [panija (1991. godine), Gr~ka (1992. go-dine), Austrija (1995. godine), kao i [vedska, Finska i Da-nska (1996. godine), a odnedavno i Irska.

[engenski sporazum i konvencija, zajedno sa deklaraci-jama i odlukama usvojenim od strane Izvr{nog odbora [e-ngena, ~ine tzv. {engenski “acquis” koji je u{ao u tekst Ug-ovora iz Amsterdama, s obzirom na to da se odnosi na je-dan dio unutra{njeg tr`i{ta - slobodno kretanje ljudi. Islandi Norve{ka (koje nijesu ~lanice EU) tako|e su potpisale sp-orazum sa EU kojim se uklju~uju u sprovo|enje i razvoj {e-ngenskog “acquisa”. www.eurovisa.info

srijeda, 30. mart 2005.euromont 3Vijesti

“TWINNING”

IIIInnnnssssttttrrrruuuummmmeeeennnntttt iiiizzzzggggrrrraaaaddddnnnnjjjjeeee iiiinnnnssssttttiiiittttuuuucccciiiijjjjaaaaUsvijetlu ~injenice da }e se od septem-

bra 2005. godine u crnogorskoj dr`-avnoj upravi realizovati prvi “Twin-ning” projekat, pru`amo sa`eti prikaz

osnovnih karakteristika “Twinninga” kao in-strumenta za unapre|enje i izgradnju insti-tucija, u procesu pridru`ivanja Crne Gore Ev-ropskoj uniji. Time }e, po prvi put, slu`beni-ci uprave imati priliku da, rade}i “rame uzrame” sa kolegama iz neke od dr`ava ~lani-ca Evropske unije, neposredno u~estvuju uprocesu preno{enja “najbolje prakse” sa pr-ostora Evropske unije u procesu formulisan-ja politika, uskla|ivanja zakonodavstva i dr.

Pored institucionalnih i organizacionih as-pekata, o~ekuje se da predstoje}i “Twin-ning” projekat “proizvede” izme|u ostalog ipolazne elemente za budu}u strategiju pr-idru`ivanja Crne Gore Evropskoj uniji, elab-oraciju Nacionalnog plana za uskla|ivanjezakonodavstva, analizu potreba za stru~nomobukom i usavr{avanjem, odgovaraju}u prip-remu za u~e{}e nadle`nih ministarstava unamjenskim programima EU i dr. Uz navede-no, ne manje zna~ajno je i to {to }e uspje{narealizacija ovog, prvog „Twinning” projekta,stvoriti neophodne pretpostavke za pripremusljede}ih „Twinning” projekata za podru~ja iinstitucije koje poka`u i doka`u spremnost,potrebu i znanje da u~e{}em i kori{}enjemovog, po mnogo ~emu jedinstvenog i “ekskl-uzivnog” programa, unaprijede i ubrzaju so-pstveno prilago|avanje evropskom pravu ipolitikama. Projekat vrijedan 2,5 miliona e-ura, }e se, u naredne dvije godine, realizova-ti u Ministarstvu za ekonomske odnose sainostranstvom i evropske integracije, kaonadle`nom za koordinaciju procesa pridru`i-vanja EU u Crnoj Gori.

„Twinning” je inicijativa Evropske komisi-je zapo~eta 1998. godine u kontekstu tada{-nje pripreme za pro{irenje Evropske unijekoje je uslijedilo 1. maja 2004. godine, nas-tao kao potreba da se iza|e u susret okolno-stima u kojima zemlje koje te`e da postanu~lanicama Evropske unije treba da kreirajuili prilagode svoje administracije i institucijeradi ispunjenja zahtjeva za ~lanstvo u EU.Osmi{ljen je kao instrument za ciljanu admi-nistrativnu saradnju kako bi se dr`avama sastatusom kandidata za prijem u punopravno~lanstvo pru`ila podr{ka u ja~anju njihovihadministrativnih i sudskih kapaciteta za pri-mjenu prava Zajednice kao budu}e punopra-vne ~lanice Evropske unije.

Twinning kao instrument za unapre|enjei izgradnju institucija po~iva na odre|enimop{tim odlikama. Kao prvo, „Twinning” pro-jekti po~ivaju i «grade se» oko zajedni~kih iusagla{enih ciljeva politika EU, poput pripr-eme za pro{irenje Evropske unije (CARDS) inastavak ja~anja administrativnih kapacitetanovih dr`ava ~lanica, nakon njihovog prije-ma u punopravno ~lanstvo.

„Twinning” projekti su zasnovani na man-jem broju osnovnih principa:

Po pravilu, dr`ave korisnice same birajupartnera/e me|u dr`avama ~lanicama;

„Twinning” projekti moraju proizvesti kon-kretan, operativan rezultat u pogledu ispun-jenja zahtjeva u vezi sa primjenom prava EUod strane dr`ave korisnice;

Partneri u „Twinning” projektu (uklju~eniakteri iz javnog sektora) obavezuju se u po-gledu postizanja rezultata, a ne samo stvar-anja neophodnih preduslova. Po zavr{etkuprojekta, novi ili prilago|eni sistem mora fu-nkcionisati uz isklju~ivu odgovornost i podr-{ku dr`ave korisnice;

„Twinning” je zajedni~ki projekat ne «jed-nosmjerna» isporuka tehni~ke pomo}i na lin-iji dr`ava ~lanica – dr`ava korisnik. U pitan-ju je zajedni~ki projekat na unapre|enju od-re|enog procesa u kojem svaki od partnerapreuzima svoj dio odgovornosti. Dr`ava ko-risnica preuzima na sebe obavezu da }e pre-

duzimati i finansirati reforme dok se dr`ava~lanica pridru`uje i «prati» proces za vrijemetrajanja projekta;

Da bi se osna`io kredibilitet preuzetih oba-veza, „Twinning” partneri, pripremaju}i se zaimplementaciju projekta, rade nacrt detaljnog„Twinning” radnog plana. Ovaj je radni planmogu}e prilago|avati u procesu primjene pr-ojekta, ali mora sadr`ati jasne elemente naosnovu kojih je mogu}e pra}enje ostvarivanjapolaznih ciljeva;

„Twinning” projekti se implementiraju saciljem da se ostvari obavezuju}i rezultat kroztransfer “na licu mjesta” ekspertize iz javnogsektora.

Generalno, „Twinning” projekti se smatra-ju najpogodnijim za projekte sljede}ih kara-kteristika:

Cilj projekta je relativno jasan, {to se mo`eprikazati situacijom gdje administracija dr`a-ve korisnice ima dobro razumijevanje odre|-enog podru~ja evropskog prava i opredijelilase za odre|eni sistem kojeg `eli da usvoji;

U dr`avi korisnici postoji dovoljno politi~kevolje za stvaranje najboljih mogu}ih uslovaza pripremu i usvajanje zakona u odre|enompodru~ju;

Dr`ava korisnica je spremna da stavi na

raspolaganje neophodne resurse, prije svihkadrovske i finansijske, za realizaciju projek-ta.

PROGRAM RADA TWINNINGA

Postavljanje eksperata iz zemalja ~lanicana dugi rok u administracije dr`ava kandida-ta je osnov programa. „Twinning” programmo`e podrazumijevati tradicionalnu tehni~-ku pomo} u slu~ajevima gdje posebna eksp-ertiza od strane privatnih operatora mo`eobezbijediti najbolje rezultate, na primjer:javne kampanje, razvoj softvera i sli~no. Ovouklju~uje i radnje preduzete od strane zeml-je kandidata na reformi pravosu|a i institu-cija, a pomognute putem:

stalnih pretpristupaju}ih savjetnika iz ze-malja ~lanica,

misija posebnih eksperata postavljenih nakratki i srednji rok,

seminara, radionica, obuke, kao i obukapredava~a,

ostalih usluga koje se smatraju neophod-nim za uspjeh projekta.

ULOGA ZEMALJA KORISNIKA PROJEKTA

„Twinning” ima smisla samo ako je dr`ava

korisnik u potpunosti posve}ena uskla|ivan-ju zakonodavstva sa evropskim pravom uskladu sa prioritetima u procesu pridru`ivan-ja. Dr`ava korisnik je obavezana na vi{enivoa:

Nadle`ni u dr`avi korisnici preuzimaju ob-avezu da redovno obavje{tavaju svoju admi-nistraciju o Evropskom partnerstvu i Komisi-ju o oblastima u kojima je „Twinning” mogu}i po`eljan;

Administracija dr`ave korisnice radi sa Ko-misijom na razvoju posebnih „Twinning” pr-ojekata;

Dr`ava korisnica mora biti posve}ena imp-lementaciji „Twinning” programa kako bi seostvarili postavljeni ciljevi.

ULOGA DR@AVA ^LANICA EU

Dr`ave ~lanice uklju~ene u „Twinning” pr-ojekat moraju se ugovorno obavezati na pos-tizanje postavljenih rezultata, ~ime je njiho-va uloga i definisana. Komisija }e obezbijed-iti fondove samo za pokrivanje tro{kova ze-mlje predstavnice EU kada je obaveza prihv-a}ena. Formalna obaveza u~injena od stranezemlje ~lanice }e biti u formi “Twinning spo-razuma”.

Kao i dr`ava korisnik programa, svaka ze-mlja ~lanica ima nacionalnu kontakt osobuza institucionalnu izgradnju sa zadatkom da:

Vr{i komunikaciju izme|u Komisije i zeml-je ~lanice, kao i izme|u ostalih zemalja kan-didata;

Kanali{e informacije ministarstvima i osta-lim tijelima zemlje ~lanice i savjetuje ih o pr-ojektima i razvoju „Twinning” projekata;

Sortira po prioritetu predloge projekata ko-ji se podnose Komisiji.

ULOGA KOMISIJE

Komisija ima ulogu pru`aoca usluga i ~uv-ara principa kroz sve nivoe projekta. Ona fi-nansira cijeli program i pru`a stru~nu pomo}prilikom utvr|ivanja projektnog zadatka. Ak-tivnosti Komisije podrazumijevaju:

Postavljanje svih zakonskih, finansijskih iproceduralnih okvira za „Twinning” projekte;

Ustanovljavanje prioriteta i lociranje fon-dova za Twinning projekte u okviru nacion-alnih programa zajedno sa zemljom kandid-atom;

Organizovanje procesa selekcije partnerazemlje ~lanice;

Savjetovanje partnera u planiranju dobrihradnih programa;

Provjeravanje da li projekti ispunjavaju za-htijevane standarde;

Odobravanje fondova „Twinning sporazu-ma”;

Pra}enje i ocjena „Twinning” projekata i dr.

Tako|e, za svaku od dr`ava korisnika, kaoi za region Zapadnog Balkana u cjelini,Komisija EU (Generalni direktorat za spoljneposlove), sa~injava NACIONALNU STRATEGI-JU, kao okvirni dokument po kome se odvijapru`anje pomo}i pomenutim zemljama. Izra-du strategije prati VI[EGODI[NJI INDIKATIVNIPROGRAM (Multi-Annual Indicative Program-me), koji detaljnije predstavlja stavove i o~e-kivanja Evropske unije od zemlje korisnika.Na osnovu ovog programa Evropska agencijaza rekonstrukciju (EAR) u saradnji sa dr`avomkorisnikom priprema godi{nji „Twinning” pr-ogram za tu dr`avu. To podrazumijeva plani-ranje svih faza „Twinning” procesa koji seodvija u ~etiri faze:

1. Definisanje projektnog zadatka;2. Izbor dr`ave ~lanice EU koja }e biti

„Twinning” partner;3. Izrada plana rada i4. Sprovo|enje projekta prema utvr|enom

planu

Slu`benici dr`avne uprave u Crnoj Gori ima}e priliku da, rade}i “rame uz rame” sa kolegama iz neke

od dr`ava ~lanica Evropske unije, neposredno u~estvuju u procesu preno{enja “najbolje prakse” sa prostora

Evropske unije kako u procesu formulisanja politika, tako i pri uskla|ivanju zakonodavstva

euromont4 srijeda, 30. mart 2005.Vijesti

Ploca: Cyan Magenta Yellow Black

Ploc

a:C

yan

Mag

enta

Yello

wBl

ack

Ploca:CyanMagentaYellowBlack

[TA NVO RADE NA PROMOCIJI EVROPSKIH STANDARDA U CRNOJ GORI

Sobzirom na to da je prostor (prirodni i iz-gra|eni) okvir svih ljudskih djelatnosti,on je direktan odraz dru{tvenog pona{a-nja i kao takav jedna od po~etnih tema

kojoj je potrebno posvetiti pa`nju. Tema „Odno-sa prema prostoru“ u Srbiji i Crnoj Gori, kao ze-mlji koja prolazi kroz tranzicioni proces, nije jo{uvijek dobila svoje jasno mjesto, potisnuta, pri-je svega, dominacijom politi~kih tema koje usp-oravaju ostale procese razvoja dru{tva.

Projekat „ODNOS PREMA PROSTORU – promo-visanje evropskih standarda” podrazumijeva pr-ezentovanje evropskih modela pona{anja u pr-ostoru u oblastima prostornog planiranja, kul-turnog naslje|a i odr`ive arhitekture. Nevladineorganizacije su pogodan medijum za {irenje ide-je evropskih integracija, kao spona izme|u {irejavnosti tj. gra|anstva i javnih sektora koji senalaze na izvoru informacija, ali nemaju tehnikei metode za promovisanje istih u javnosti.

Aktivnosti predvi|ene projektom „ODNOS PR-EMA PROSTORU – promovisanje evropskih stan-darda” su definisane na na~in da doprinesu ra-zvoju bolje strategije ulaska u Evropsku uniju,razumijevanju procesa integrisanja i stvaranjumre`e aktera na svim nivoima (gra|anstvo, niv-oi, stru~ne i dr`avne institucije, mediji...) kako bi

pribli`ile temu odnosa prema prostoru razli~itimstrukturama i ubrzale procese integracija.

Iako je tema “Odnos prema prostoru” direktnovezana za stru~ne krugove kao {to su prostorniplaneri, arhitekte, urbanisti, pejza`ni arhitekti,indirektno ova tema uti~e na kompletnu organi-zaciju `ivota svih stanovnika Srbije i Crne Gore.

Planiranje, za{tita naslje|a i arhitektura uop{te,jesu discipline kod kojih upotreba prevazi|enihi lo{ih standarda u velikoj mjeri uti~e na fizi~kiokvir i kvalitet `ivota svih gra|ana.

Zato je projekat “Odnos prema prostoru - pr-omovisanje evropskih standarda” dijelom usmj-

eren na stru~nu, a di-jelom i na {iru javnost.

Propagandni mater-ijal (posteri i lifleti),emitovanje TV i radio-emisije, popularizovan-je teme “Odnos premaprostoru” putem TV sp-ota su aktivnosti koje }ebiti prilago|ene {iroj ja-vnosti. Ti mediji }e bitioblikovani na na~in da seprilagode predznanjima{ire javnosti o temi “Odnosprema prostoru”.

Sa druge strane, predava-nja u dr`avnim institucijama,tri prevedene {tampane publi-kacije, elektronski bilten i stru-~na radionica }e biti namijenjenistru~noj ciljnoj grupi (Ministarstva,Univerzitet, Profesionalna udru`enja,Lokalna uprava,...) koja mo`e biti direk-tno uklju~ena u procese dono{enja odlu-ka.

Projekat traje devet mjeseci i o njegovoj real-izaciji }e se redovno obavje{tavati mediji.

• Brojne nevladine organizacije uklju~ene su u afirmaciju evropskih vrijednosti, principa i pravila u Crnoj Gori. Mnoge od njih ve} su dale zapa`ene rezultate kroz razne projekte. U ovom broju EUROMONTA objavljujemo tekstove o njihovim realizovanim i budu}im projektima

Projekat NVO Expeditio „ODNOS PREMAPROSTORU – promovisanje evropskih stan-

darda” podrazumijeva prezentovanjeevropskih modela pona{anja u prostoru u

oblastima prostornog planiranja, kulturnognaslje|a i odr`ive arhitekture

CEDEM

Priprema zakona protiv diskriminacijeIzgradnja demokratskog pravnog sis-

tema u Crnoj Gori nije zamisliva bez do-no{enja zakona protiv diskriminacije.Proces prikju~enja Evropskoj uniji i nu`-nost uspostavljanja vladavine prava za-htijeva usvajanje propisa koji sankcion-i{u diskriminatorno pona{anje. Svi savr-emeni pravni sistemi zasnovani na po{-

tovanju ljudskih prava isklju~uju bilo k-akve oblike diskriminacije koji povre|u-ju ljudsko dostojanstvo. ^lan 14 Evrops-ke konvencije o ljudskim pravima i os-novnim slobodama, koja je ratifikacijompostala sastavni dio doma}eg pravnogporetka, izri~ito zabranjuje diskriminac-iju. Sve su to razlozi da se i u Crnoj Goridonese zakon protiv diskriminacije kaoprvi korak u suzbijanju pojava nejedna-kog odnosa prema gra|anima. Ovaj zak-on je preduslov postojanja takvog prav-

nog poretka koji }e {tititi i afirmisati ra-zlike me|u ljudima bez obzira na pol,rasu, naciju, vjeru, politi~ko opredjeljen-je, socijalni status ili kulturni identitet.

Zbog pomenutih razloga, Odjeljenjeza zakonodavne projekte Centra za de-mokratiju i ljudska prava (CEDEM ) ur-adilo je model zakona protiv diskrimi-

nacije. Na izradi modela zakona radioje i mr Sa{a Gajin sa Instituta za upo-redno pravo u Beogradu, jedan od na-jboljih poznavalaca ove problematikeu Srbiji i Crnoj Gori. Model zakona us-agla{en je sa propisima Evropske uni-je, prije svega sa Evropskom konvenc-ijom za ljudska prava, Direktivom Sav-jeta EU 2004/43/EC od 29. juna 2000.godine i Poveljom osnovnih prava EU2000/C 364/01.

Svrha dono{enja ovog zakona je, por-

ed raspoznavanja i prav-nog regulisanja razli~itih obli-ka diskriminacije, obezbje|ivanje m-ehanizama za{tite `rtvama diskrimina-cije.

Ovim povodom, u orga-nizaciji CEDEM-a i {ved-skog Helsin{kog komi-teta za ljudska prava,5. marta u Be~i}imaodr`an je okrugli stopod nazivom "Antidiskr-iminaciono zakonodavstvo".U raspravi su uzele u~e{}eNVO koje se posebno bave z-a{titom prava `rtava diskri-minacije. Ocijenjeno je da jemodel zakona dobar i po-zdravljeno je njegovo don-o{enje kao prvi potrebankorak za stvaranje prav-nog okvira za borbu pro-tiv diskriminacije. U~es-nici su dali i niz korisnihsugestija i predloga kojeje CEDEM uzeo u obzir.

CEDEM radi na modelu zakona protiv diskriminacije us-agla{enom sa propisima Evropske Unije

CENTAR ZA RAZVOJ N

List "Gra|anin", koji izdajeCentar za razvoj nevladinihorganizacija u Podgorici, nev-ladina organizacija koja jeposve}ena razvoju civilnogdru{tva u Crnoj Gori i stvar-anju adekvatnog okvira zau~e{}e gra|ana i nevladinihorganizacija u pitanjima ja-vne politike, pored najva`ni-jih pitanja od zna~aja za ra-zvoj nevladinih organizacija icivilnog dru{tva u Crnoj Gori,

aktuelnih tema politi~ke i eko-nomske tranzicije, posebno se

bavi i pitanjima evropskih integ-racionih procesa. Cilj je informisa-

nje crnogorske javnosti o procesi-ma evropskih integracija, zapravo

evropskoj budu}nosti Crne Gore i Sr-bije i razli~itim vi|enjima puta ka Evr-

opskoj uniji.

U svakosu ovim tdoga|ajasektora, pevropskimiz Vlade Catama evnjenjem integracijcija o releu regionu

Centralcembru bgracije", iprocesu, goslovenssituaciju Evropskoj

O proceanin" su gistarka zaevropske

• List “Gra|anin“je pokrenut s ciljemevropskih integracija i razli

EkuDiu}CG{k{kprprnumro~e{kmgrto

napovii dnjnikosokumcijdaaktvpsprmoj

ta4

GGGGrrrraaaa||||

Znanje iz {kola

provjeriti u praksi

CENTAR ZA G

Prostor kao ogledalo dru{tvaEEEE XXXX

PPPPEEEE DDDD

IIII TTTTIIII OOOO

Vlada Republike Crne Gore, {vedska neorum Syd Balkans i ameri~ka nevladina pomo} Catholic Relief Services (CRS), poo saradnji o izradi Nacionalnog plana akcori po~etkom jula 2004. godine.

Ministarstvo prosvjete i nauke, u ime Vcesom izrade ovog strate{kog dokumentpartnerima iz vladinog i nevladinog sekt

Na po~etku procesa razvoja NPAM, utvutvrditi i razumjeti potrebe mladih u Crne{ki pristup u rje{avanju identifikovanih ati trenutno aktivno u~e{}e mladih u rje{lema

Nacionalni plan akcije za mlade }e stvoodr`ati uklju~ivanje mladih ljudi u razvojkoordinaciju usluga za mlade i uz pomo}

Nacionalni

euromont6 srijeda, 30. mart 2005.Vijesti

Republika Crna Gora se nalazi u fazitakozvane dobrovoljne harmonizaci-je, zna~i u fazi u kojoj jo{ ne postoji

formalna pravna obaveza da se crnogor-sko zakonodavstvo uskla|uje sa pravnimtekovinama Evropske unije. Bez obzira natu ~injenicu, politi~ki prioriteti i dogovoritreba da se reflektuju i na konkretan rad u

oblasti zakonodavstva. ^ak i da nema nipravnih ni politi~kih obaveza za uskla|iv-anje nacionalnog zakonodavstva, u prak-ti~nom interesu Crne Gore je da {to prijeizgradi i zaokru`i svoj pravni sistem, u~emu }e joj u velikoj mjeri pomo}i oslanj-anje na propise Evropske unije. Uskla|iv-anje sa propisima Evropske unije u proce-su izgradnje i zaokru`ivanja vlastitog pra-vnog sistema logi~no je iz mnogo razloga,prije svega ekonomskih (obezbijediti priv-rednim subjektima da ve} sada naviknu napravila pona{anja na budu}em unutra{nj-em tr`i{tu Evropske unije, kako bi moglida izdr`e pritiske konkurencije), pravnih(izgradnja i zaokru`ivanje vlastitog prav-

nog sistema), ali i {irih dru{tvenih ciljeva(uklju~ivanje nevladinog sektora u proceseodlu~ivanja i evropskih integracija uop{-te).

Uskla|ivanje zakonodavstva je proces,koji je ve} zapo~eo i koji }e se jo{ intenziv-nije odvijati kako Crna Gora bude dubljeulazila u procese evropskih integracija.

U crnogorski pravni sistem je Odlukom oizmjenama i dopunama Poslovnika VladeRepublike Crne Gore («Slu`beni list RCG»br.71/04), uveden novi pravni instrumentu obliku Obrasca za ocjenu uskla|enostipropisa sa odgovaraju}im propisima Evro-pske unije, koji }e slu`iti za pra}enje ste-pena uskla|enosti nacionalnog zakonoda-vstva sa propisima EU.

Obrazac za ocjenu uskla|enosti propisasa odgovaraju}im propisima EU je nami-jenjen profesionalnijem pristupu izradi na-crta zakona, propisa i drugih op{tih akata,ali i uspostavljanju evidencije o problemi-ma neuskla|enog zakonodavstva na poje-dinim podru~jima. Obra|iva~ pravnih pro-

pisa }e, ubudu}e, morati da identifikujeodgovaraju}e propise Evropske unije, kakome|u primarnim tako i me|u sekundarnimizvorima, i da navede stepen uskla|enosti,odnosno neuskla|enosti. U slu~aju djeli-mi~ne uskla|enosti odnosno neuskla|-enosti predlo`enog pravnog propisa saodgovaraju}im pravnim propisima EU,obra|iva~ je du`an da navede razloge, bi-lo da je rije~ o ekonomskim, finansijskim,socijalnim ili nekim drugim razlozima. Ta-ko|e, utvr|ena je obaveza da se navederok u kojem je predvi|eno postizanje pot-pune uskla|enosti, a ukoliko uskla|ivanjenije sprovedeno u roku, predlaga~ trebada navede razloge nepridr`avanja rokova.Predlaga~ ima mogu}nost i konstatacije ~i-njenice da ne postoje odgovaraju}i propisiEU sa kojima je potrebno obezbijediti usk-la|ivanje, jer ne postoji znak jednakostiizme|u dru{tvenh odnosa koji se reguli{upravom EU i nacionalnim pravom.

Uvo|enjem obaveze popunjavanja Obra-zca za ocjenu uskla|enosti propisa sa odg-ovaraju}im propisima EU za organe dr`av-ne uprave u Republici Crnoj Gori, je stvor-ena za sada obaveza «razmi{ljanja» i «uva-`avanja» prava EU, kao me|ustepenici kastvaranju obaveze «uskla|ivanja» sa prav-om EU. Ovaj pravni instrument }e omogu-}iti stvaranje realnije slike o crnogorskompravnom sistemu i njegovoj sposobnostiulaska u «kolo» modernih evropskih prav-nih sistema.

HARMONIZACIJA ZAKONODAVSTVA

Obrazac za ocjenuuskla|enosti propisa

OBRAZAC ZA OCJENUUSKLA\ENOSTI PROPISA SAODGOVARAJU]IM PROPISIMA

EVROPSKE UNIJE

1. Organ dr`avne uprave – obra|iva~ propisa

2. Naziv predloga propisa

3. Uskla|enost predloga propisa sa odredba-ma Sporazuma o stabilizaciji i pridru`iva-nju izme|u Evropskih zajednica i njihovihdr`ava ~lanica i Republike Crne Gore

a) Odredbe Sporazuma sa kojima se uskla|u-je propis

b) Nivo ispunjavanja obaveza koje proizilazeiz navedene odredbe Sporazuma

c) Razlozi za djelimi~no ispunjenje, odnosnoneispunjenje obaveza koje proizilaze iznavedene odredbe Sporazuma

d) Veza sa Akcionim planom za sprovo|enjeSporazuma

4. Uskla|enost predloga propisa sa acquiscommunautaireom

a) Uskla|enost predloga propisa sa primarn-im izvorima prava Evropske unije

b) Uskla|enost predloga propisa sa sekun-darnim izvorima prava Evropske unije

c) Uskla|enost predloga propisa sa ostalimizvorima prava Evropske unije

d) Razlozi za djelimi~nu uskla|enost odnos-no neuskla|enost i rok u kojem je predvi-|eno postizanje potpune uskla|enosti

5. Ukoliko ne postoje odgovaraju}i propisiEvropske unije sa kojima je potrebno obe-zbijediti uskla|enost konstatovati tu ~inje-nicu

6. Navesti da li su navedeni izvori prava EUprevedeni na jezik koji je u slu`benoj upo-trebi u Republici

7. U~e{}e konsultanata u izradi predlogapropisa i njihovo mi{ljenje o uskla|en-osti

PPPPRRRREEEEDDDDSSSSTTTTAAAAVVVVLLLLJJJJAAAAMMMMOOOO

Evropski savjetEvropski savjet predstavlja najz-

na~ajniji i najuticajniji oblik me|u-vladine saradnje u Evropskoj uniji.Praksa sastajanja {efova dr`ava ilivlada dr`ava ~lanica funkcionisalaje u okviru Zajednice jo{ od polov-ine 70-tih godina. Tada je na sam-itu u Parizu ustanovljen Evropskisavjet kao redovan vid organizova-nja, van tada{njeg institucionalnogokvira. Ugovornu osnovu i ~vr{}ipravni kontekst Evropski savjet jestekao usvajanjem Jedinstvenog e-vropskog akta, 1987 godine. U ~l.2Jedinstvenog evropskog akta reg-ulisan je sastav Evropskog savjeta iodre|eno da zasjeda dva puta go-di{nje.

Odredbe ovog ~lana Jedinstven-og evropskog akta kasnije su preu-zete Ugovorom o Evropskoj uniji izMastrihta. U ~lanu D Zajedni~kihodredbi Ugovora iz Mastrihta utvr-|eno je da Evropski savjet dajeneophodan podsticaj za razvoj Uni-je i utvr|uje op{te politi~ke smjer-nice. ^ine ga {efovi dr`ava ili vladadr`ava ~lanica i predsjednik Evrop-ske komisije. Njima u radu poma`uministri inostranih poslova i jedan~lan Evropske komisije (naj~e{}epotpredsjednik). Sastaje se najma-nje dva puta godi{nje pod predsje-dni{tvom {efa dr`ave ili vlade dr`-ave ~lanice koja predsjedava Sav-jetom. Evropski savjet poslije svak-og zasjedanja podnosi izvje{taj Ev-ropskom parlamentu, kao i pismenigodi{nji izvje{taj o ostvarenom na-pretku Unije.

Nadle`nost Evropskog savjetaobuhvata usmjeravanje razvoja EU,utvr|ivanjem op{tih politi~kih smj-ernica. Dono{enje op{tih politi~kihsmjernica odnosi se na oblasti usk-

la|ivanja ekonomskih politika dr-`ava ~lanica i Zajednice, monetar-nu uniju i polje zajedni~ke spoljnei bezbjednosne politike.

Ocjena postignutog razvoja je dr-ugi vid nadle`nosti Evropskog sav-jeta, koji proisti~e iz odredaba ~l. DUgovora o EU. Ovu ocjenu Evropskisavjet izra`ava podno{enjem pism-enog godi{njeg izvje{taja Evropsk-om parlamentu o ostvarenom nap-

retku Unije.

Na~in dono{enja odluke u Evrop-skom savjetu je postizanje kompro-misa. To je kod Evropskog savjetavi{e izra`eno nego kod ostalih org-ana EU. Rje{avanje problema kojeSavjet ministara nije u mogu}nostisa rije{i, bilo izme|u dr`ava ~lani-ca, bilo izme|u dr`ava ~lanica i or-gana EU ili pak izme|u samih or-gana EU – ~ini jedan od osnovnih

zadataka Evropskog savjeta. Prim-jera radi, jedna od zna~ajnih odlu-ka Evropskog savjeta predstavljauskla|ivanje stavova dr`ava ~lani-ca o direktnim izborima za Evrops-ki parlament, u Briselu jula 1976.godine.

Pozicija Evropskog savjeta jeUgovorom o EU iz Mastrihta pra-vno oja~ana, njegovim ~vr{}im in-korporiranjem u institucionalni

mehanizam EU. Normativno je is-taknuta uloga Evropskog savjetalociranjem relevantnih odredbi oEU (~l. D). Me|uvladin karakterdono{enja smjernica, odluka i za-klju~aka Evropskog savjeta i iz-nad svega, njegov visok politi~kisastav i rukovode}a uloga u okv-iru EU, ~ini da se napredak evrop-skih integracija u sklopu EU nemo`e zamisliti bez Evropskog sa-vjeta.

Odnedavno obra|iva~ pravnih propisa u Crnoj Gori mora da identifikujeodgovaraju}e propise Evropske unije, kako me|u primarnim tako i

me|u sekundarnim izvorima, i da navede stepen uskla|enosti, odnosnoneuskla|enosti sa evropskim pravnim poretkom

Evropski savjet ~ine {efovidr`ava ili vlada dr`ava

~lanica i predsjednikEvropske komisije

Uuslovima sve intenzivnije sar-adnje Evropskih zajednica izemalja Centralne i Isto~ne

Evrope, 1995. godine Komisija EZje pripremila "Bijelu knjigu“ - pri-prema pridru`enih zemalja Centra-lne i Isto~ne Evrope za integracijuu unutra{nje tr`i{te Unije. "Bijela k-njiga“ je pripremljena sa ciljem dapredstavi cjelokupno dotada{njepozitivno zakonodavstvo Unije uoblasti unutra{njeg tr`i{ta. Iz razlo-ga pru`anja tehni~ke pomo}i zeml-jama kandidatima u uskla|ivanjuzakonodavstva, 1996. godine u ok-viru Generalnog direktorata “Pro{i-renje“ Evropska komisija je osnov-ala odjeljenje TAIEX za tehni~ku p-omo} i razmjenu informacija (Tech-nical Assistance Information Exch-ange Office).

TAIEX je osmi{ljen kao vid kratk-oro~ne tehni~ke pomo}i zemljamakandidatima, a od Solunskog sami-ta, koji je odr`an u junu 2003. go-dine, i za zemlje Zapadnog Balka-na u uskla|ivanju njihovih pravnihpropisa sa pravnim tekovinama EUi u izgradnji neophodneadministrativne infrastrukture.

Odjeljenje TAIEX je osnovano sasvrhom da:

pru`i tehni~ku pomo} i savjetimapoma`e pri uskla|ivanju nacional-nih zakonodavstava sa pravnim te-kovinama EU i izgradnji institucija;

pove}a transparentnost i obezbi-jedi nesmetan tok informacija izm-e|u slu`benika zemalja u procesupridru`ivanja EU i stru~njaka kojisu u mogu}nosti da im obezbijedepotrebnu tehni~ku pomo} u prilag-o|avanju zakonodavstva i primjenipravnih tekova EU;

stvori baze podataka o raspolo`-ivoj pomo}i i postignutom napretku

u uskla|ivanju zakonodavstva zasvaku zemlju u procesu pridru`iva-nja EU, ~ime se omogu}ava ta~anuvid u stepen pravne uskla|enostizemalja sa pravnim tekovinamaEvropske unije, kao i u nivo razvij-enosti institucija.

TAIEX nudi sljede}e vidove hori-zontalne i sektorske pomo}i u pre-no{enju i primjeni pravnih tekov-ina EU (acquis communaitaire):

Slanje eksperata zemljama u pr-ocesu pridru`ivanja EU radi savjet-

ovanja oko pravnih akata i tuma~-enja acquisa ili davanja savjeta oadministrativnim sporazumima, ra-di njihove implementacije i stupa-nja na snagu.

Studijska putovanja poma`u slu-`benicima zemalja u procesu pridr-u`ivanja EU da razumiju kako dr`-ava ~lanica rje{ava prakti~na pita-nja vezana za implementaciju i stu-panje na snagu acquisa i pitanjavezana za saradnju sa zainteresov-anim stranama.

Seminari i radionice obja{njavaju

i razrje{avaju pitanja vezana za ac-quis {irem auditorijumu. Ovaj vidpomo}i mo`e biti fokusiran na pot-rebe pojedine zemlje ili na potrebevi{e zemalja koje se susre}u sa sli-~nim izazovima. U~estvovanje vi{ezemalja mo`e u zna~ajnoj mjeri daobezbijedi saradnju i razmjenu isk-ustava izme|u zemalja u procesupridru`ivanja EU .

Obuka omogu}ava sticanje neop-hodnih tehni~kih vje{tina slu`ben-ika u administraciji.

Monitoring i analiza progresa kr-oz Peer Reviews poma`e unapri-je|enju strategije i pronala`enjupomo}i za naredni period.

Datebase (baza podataka) i izvoriinformacija obezbje|uju uspje{no ijeftino primanje jedinstvenih infor-macija o acquisu, uklju~uju}i nadg-ledanje uskla|ivanja nacionalnogzakonodavstva.

Prevod – vodi~ za organizacijuprevoda acquisa upu}en zemljamakorisnicima, tako|e, ukoliko je po-trebno, prevod dokumenata za ze-mlje u procesu pridru`ivanja EU ilislu`be EU.

Osnovni princip rada TAIEX je -princip odgovora na zahtjev za teh-ni~ku pomo} radi rje{avanja konkre-tnog problema u zemlji u procesu pr-idru`ivanja EU. Po{to se utvrdi da jezahtjev u skladu sa strategijom pre-dpristupanja zemlje u procesu pridr-u`ivanja EU, kao i sa prioritetimautvr|enim nacionalnim programimaza usvajanje pravnih tekovina EU(prioriteti }e biti utvr|eni na osnovudrugih izvora za zemlje koje ne pos-jeduju ova dokumenta; npr. Na os-novu preporuka iz godi{njih izvje{t-aja Evropske komisije) slu`ba TAIEXu kratkom roku realizuje pru`anjetehni~ke pomo}i .

TAIEX je prvobitno bio namijenj-en korisnicima fonda PHARE, a odjuna 2004. godine njegove usluge

su dostupne i zemljama zapadnogBalkana, odnosno zemljama koris-nicama programa CARDS.

Osnovne ciljne grupe TAIEX su:

Dr`avna uprava,Regionalna i lokalna uprava,Poslanici i zaposleni u stru~nim

slu`bama u Skup{tini,Profesionalna i udru`enja u priv-

atnom sektoru, socijalni partneriPravosu|e i unutra{nji poslovi,Prevodioci i tuma~i.

TAIEX ne ostvaruje neposredan k-ontakt sa gra|anima i pojedina~nimprivrednim subjektima. Zahtjev za t-ehni~ku pomo} podnosi se prekoMinistarstva za ekonomske odnosesa inostranstvom i evropske integra-cije Republike Crne Gore – Sektor zaevropske integracije, koordinatoraprocesa pridru`ivanja EU u Republi-ci Crnoj Gori. Koordinator programaTAIEX za Republiku Crnu Goru djelu-je u okviru Ministarstva za ekonom-ske odnose sa inostranstvom i evro-pske integracije Republike Crne Go-re – Sektor za evropske integracije.

Od otvaranja programa TAIEX zaSrbiju i Crnu Goru, preko Ministar-stva za ekonomske odnose sa inos-transtvom i evropske integracijeRepublike Crne Gore primljeni supozivi i organizovano u~e{}e pred-stavnika organa dr`avne uprave, za52 seminara, na kojima je u~estvo-valo 154 slu`benika iz organa dr-`avne uprave Republike Crne Gore.

Seminari su organizovani za slje-de}e oblasti: poljoprivreda, pravo-su|e i unutra{nji poslovi i druge ob-lasti unutra{njeg tr`i{ta (carine, po-rezi, javne nabavke, interno tr`i{te,intelektualna prava, enargija, `ivot-na sredina, saobra}aj, dr`avna po-mo}, rad i socijalno staranje, ekon-omska i monetarna unija, finansijs-ke usluge, kompanijsko pravo itd.).

TAIEX – TEHNI^KA POMO] I RAZMJENA INFORMACIJA

Specijalisti~ka obuka za dr`avnu upravu

Od otvaranja programa TAIEX zaSrbiju i Crnu Goru, preko Min-

istarstva za ekonomske odnose sainostranstvom i evropske integraci-je Republike Crne Gore, organizo-vana su 52 seminara na kojima jeu~estvovalo 154 slu`benika iz or-gana dr`avne uprave Republike

Crne Gore

srijeda, 30. mart 2005.euromont 7Vijesti

Po~etna slova upisana su u dr`ave koje su obuhva}ene TAIEX-om

Proces evropskih integracija sve vi{ezahvata sve pore cjelokupnog evrop-skog dru{tva. Potreba za informacija-ma o EU i evropskom integrativnom

procesu je sve izra`enija i na Internetu je svevi{e portala namijenjenih informisanju javn-osti o ovim temama. U tu svrhu je oktobrapro{le godine Ministarstvo za ekonomskeodnose sa inostranstvom i evropske inte-gracije pokrenulo veb sajt www.integraci-je.cg.yu kao svojevrsno mjesto razmjene in-formacija o aktivnostima koje Vlada i nevla-dine organizacije realizuju u okviru procesapridru`ivanja Crne Gore strukturama EU.Pored ove osnovne namjene, sajt pru`a obil-je dokumenata sa~injenih od strane evrops-kih i doma}ih institucija. Dvojezi~na struktu-ra sajta omogu}ava i upoznavanje me|unar-odne javnosti o aktivnostima Crne Gore naputu ka ~lanstvu u EU.

Portal je dizajniran tako da na jednostavanna~in pru`i korisniku sve neophodne infor-macije o procesu evropskih integracija u Cr-noj Gori, ali i {ire. Evo kratkog pregleda sa-dr`aja ovog sajta:

Glavni dio sajta su teku}e aktivnosti NVOi Vlade na polju evropskih integracija.

U polju O NAMA mozete na}i organigram iinformacije o Ministarstvu za ekonomske od-nose sa inostranstvom i evropske integraci-je, odluku o osnivanju Ministarstva, organi-gram crnogorskih institucija za saradnju saEU kao i kontakte osoba zadu`enih za a`urir-anje sajta.

U dijelu CRNA GORA I EVROPSKE INTEG-RACIJE na}i }ete hronoligiju odnosa izme|uCrne Gore i EU, koja zapo}inje jo{ 1967. za-klju~ivanjem Deklaracije o odnosima SFRJ iEvropske ekonomske zajednice (EEZ). Tu je iKomunikaciona strategija o informisanju jav-nosti o procesu pridru`ivanja Crne Gore Evr-opskoj uniji (strate{ki dokument kojim sudefinisani ciljevi i na~in informisanja javnos-ti o procesu evropskih integracija u CrnojGori, a koju je pripremilo Ministarstvo za ek-onomske odnose sa inostranstvom i evrops-ke integracije), kao i istra`ivanja javnog mn-jenja u Crnoj Gori po pitanju evropskih inte-gracija. Pojmovnik evropskih integracija jedat u obliku bukvara, odnosno rje~nika poj-mova vezanih za proces evropskih integraci-ja i slo`en je po abecednom redu.

Vi{e informacija o ciljevima, istoriji, insti-tucijima i tijelima kao i pravu Evropske unijepotra`ite u odjeljku pod nazivom O EVROP-SKOJ UNIJI.

Polje pod nazivom PROCES STABILIZACI-JE I PRIDRU@IVANJA sadr`i informacije oEvropskom partnerstvu kao i cjelokupan do-kument usvojen na Samitu EU i zemalja Za-padnog Balkana odr`anom 21. juna 2003.Ovdje se mo`ete informisati i o procesu us-kla|ivanja zakonodavstva, tj. potpunom us-vajanju i sporovo|enju acquis communauta-ire. Tu su i kompletni izvje{taji Evropske ko-misije o procesu stabilizacije i pridru`ivanjau SCG za 2001, 2002. i 2003. godinu. ANA-LIZE sadr`e izvje{taj Generalnog direktorataza ekonomiju i finansijske poslove iz januara2004, pod nazivom: “Zapadni Balkan u tran-ziciji”, dok DOKUMENTA obuhvataju osniva-~ke ugovore Evropske unije.

Dio pod nazivom PROGRAMI POMO]I obu-

hvata informacije o programima CARDS, IN-TERREG, TWINING, TAIEX kao i ostalim pro-gramima Zajednice koji su u skladu sa «Solu-nskom agendom za Zapadni Balkan», otvor-eni za dr`ave Zapadnog Balkana (ZB), ~imeEU podr`ava njihove napore olak{avanjemtransfera znanja i dobre prakse.

Na sajtu mo`ete na}i i Memorandum o raz-umijevanju izme|u Ministarstva i nevladinogsektora koji su potpisali Centar za razvoj ne-vladinih organizacija, Centar za gra|anskoobrazovanje, Grupa za promjene, CEDEM,

CEMI i Evropski pokret u Crnoj Gori. Ovdjemo`ete na}i i linkove ka internet-prezen-tacijama ovih organizacija.

Ukoliko `elite na zabavan na~in da saznatevi{e o Evropskoj uniji, u odjeljku ZANIMLJI-VOSTI }ete na}i on-line igricu EUROPE GO !,kao i kviz “[ta zna{ o Evropskoj uniji”.

KRSTARENJE PO INTERNETU

U dijelu LINKOVI nalazi se niz korisnih ad-resa koje omogu}avaju laganu po~etnu pre-tragu o razli~itim temama vezanim za evrop-ske integracije. Za one koji planiraju da nas-tave krstarenje po virtualnom evropskom in-ternet prostoru evo jo{ niza korisnih adresa:

Zvani~ni sajt Evropske unije, na kojemsu op{te informacije o EU i polazna stranicakoja omogu}ava pristup institucijama i obla-stima politike kao i mnogobrojnim zvani~n-im informacijama i dokumentima je:www.europa.eu.int

Stranica www.welcomeurope.com pokri-va 3 glavna podru~ja koja su od pomo}i zapostizanje uspjeha u dobijanju evropskih fo-ndova: informacije o evropskim fondovima,obuku o na~inu apliciranja za fondove kao i

savjetovanje o EU aplikacionim procedura-ma.

Poznavanje osnova savremene i istorijeuobli~avanja Evropske unije neophodno jeza razumijevanje evropske politike. Bogat iz-bor informacija o centralnim doga|ajima ev-ropske integracije koji su se odigrali od1946. do 2005.godine, kao i pregled klju~-nih privrednih socijalnih i politi~kih pokaza-telja na}i }ete, za po~etak, na sajtu Centra zaprimijenjena politi~ka istra`ivanja Evrope:(www.cap.uni-muenchen.de).

Virtuelna {etnja kroz EU, grafi~ki prikaznajzna~ajnijih institucija Zajednice, korakdalje: (www.europa.eu.int/virtvis )

Pristup pravnoj regulativi Evropske uni-je, slu`beni listovi Zajednice, va`e}e zako-nodavstvo, kao i dokumenti Komisije:(www.europa.eu.int/eur-lex )

Institucije Evropske unije imaju sljede}eveb stranice:

Evropski parlament www.europarl.eu.intSavjet Evropske unije http://ue.eu.intEvropska komisija http://europa.eu.int/-

comm/Evropski sud pravde http://curia.eu.intEvropski revizorski sud www.eca.eu.intEvropski ombudsman www.euro-ombuds-

man.eu.intEvropski supervizor za za{titu podataka

www.edps.eu.int

Tu su i internet prezentacije finansijsk-ih tijela Unije:

Evropska centralna banka www.ecb.intEvropska investiciona banka www.eib.-

eu.int

O radu savjetodavnih tijela Unije mo`etese upoznati preko sljede}ih internet stra-nica:

Evropski ekonomski i socijalni odborwww.esc.eu.int

Odbor regija www.cor.eu.int

EVO JO[ NEKIH KORISNIH ADRESA:

Delegacije Evropske komisije u Srbiji iCrnoj Gori ( www.eudelyug.org ). Namjenasajta je pru`anje konkretnih informacija oaktivnostima Evropske unije na ovim pros-torima, o njenoj politici prema ovoj zemljikao i obezbje|ivanje prostora za gra|ane ikorisnike programa Evropske unije iz Srbije iCrne Gore da iznesu svoja gledi{ta o klju~n-im pitanjima koja se ti~u odnosa izme|u nji-hove zemlje i Evropske unije. Glavni zadatakdelegacije Evropske komisije u Srbiji i CrnojGori je da pospje{i politi~ke i ekonomske od-nose Evropske unije i dr`avne zajednice Sr-bije i Crne Gore kroz proces stabilizacije i pr-

idru`ivanja (SAP).

Evropska agencija za rekonstrukciju(www.ear.eu.int) nadle`na je za rukovod-jenje klju~nim programima pomo}i EU nami-jenjenih Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji.

Pored toga, tu su sajtovi Pakta za stabilnostJugoisto~ne Evrope (www.stabilitypact.org),Zajedni~ke kancelarija za Jugoisto~nu Evropu(www.seerecon.org) i Evropske banke zaobnovu i razvoj - EBRD: (www.ebrd.com).

Druge organizacije u Evropi:Savjet Evrope u Strazburu (www.coe.int )Evropski sud za ljudska prava (www.echr-

.coe.int )Organizacija za evropsku bezbjednost i sa-

radnju (www.osce.org )Zapadnoevropska unija (www.weu.int )Organizacija za ekonomsku saradnju i raz-

voj Evrope (www.oecd.org )Evropska zona slobodne trgovine (www.e-

fta.int )

Obrazovne institucije posve}ene evrop-skim integracijama:

Evropski institut za javnu administraciju uMastrihtu (www.coleurop.be), Akademija zaevropsko pravo u Trieru (www.era.int), Evr-opski centar za javnu administraciju(www.ecpab.be)

Inostrani nau~no istra`iva~ki instituti:Istra`iva~ki centar za evropsku politiku -

Centre for European Policy Studies (www.c-eps.be), Mre`a instituta za evropsku politiku- European Policy Institutes Network - EPIN(www.epin.org), Evropska mre`a istra`iva~-kih instituta evropske politike - The Europe-an Network of Economic Policy Research In-stitutes - ENEPRI (www.enepri.org), Centarza evropske politi~ke studije Centre for Euro-pean Policy Studies (CEPS).

srijeda, 30. mart 2005.Pl

oca:

Cya

nM

agen

taYe

llow

Blac

kPloca:C

yanM

agentaYellow

Blackeeuurroommoonntt

EVROPSKE INTEGRACIJE NA INTERNETU

Virtualno krstarenje Evropom

Od pro{le godine funkcioni{e internet sajt www.integracije.cg.yu koji omogu}ava

jednostavno i lagano pretra`ivanje razli~itih tema vezanih za proces evropskih integracija u

Crnoj Gori, kao i za Evropsku uniju u cjelini