stabilnost Estetska stabilnost Estetska

PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (4), 507-525 UDC 159.937.5.072 : 111.852

STABILNOST ESTETSKE PREFERENCIJE POLOAJA ELEMENATA NA SLICI

Oliver Tokovi1 Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju,Filozofski fakultet, Beograd

Cilj rada je da odgovori na pitanje da li je estetska preferencija odreenog poloaja objekta (elementa) na slici stabilna, odnosno, da li se menja sa poveanjem broja objekata na slici i sa promenom orijentacije slike (horizontalno vertikalno). Izvedena su tri eksperimenta u kojima su ispitanici imali zadatak da na tri razliita oblika pozadina (kvadrat, pravougaonik sa proporcijama zlatnog preseka i pravougaonik) postave jedan, dva ili tri kruia, tako da dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pozadine su u prvom i drugom eksperimentu posmatrane vertikalno, a u treem horizontalno. U sluajevima kada su pozadine bile horizontalno usmerene, estetska preferencija poloaja zlatnog preseka se uglavnom nije menjala sa poveavanjem broja kruia. Kada su pozadine bile vertikalno usmerene, poloaj zlatnog preseka je doivljavan kao najlepi u sluajevima sa jednim i dva kruia, dok se u eksperimentu sa tri kruia estetska preferencija poloaja zlatnog preseka smanjila. Kruii se gotovo uvek rasporeuju po pozadinama tako da ine protivteu jedni drugima. Pri ponovljenim postavljanjima udaljenost dva kruia na istim oblicima pozadina je relativno konstantna i pri horizontalnom i pri vertikalnom smeru pozadine.

Kljune rei: estetska preferencija, stabilnost, zlatni presek, poloaj elemenata, broj objekata, orijentacija Arnhajm istie ravnoteu kao jedan od najznaajnijih faktora u estetskom

doivljaju: kao lepe opaaju se uravnoteene kompozicije (Arnheim, 1969). Pojam ravnotee nije samo izraz stilistike ili psiholoke naklonosti, on se moe i empirijski ispitati.. Ravnotea nije pitanje ukusa, odnosno individualnih razlika, te da moemo rei da neka osoba preferira ravnoteu, a druga ne, ve se ona javlja kao

1 Adresa za korespondenciju: [email protected]

Oliver Tokovi

508

opta pravilnost u svakom estetskom suenju i njegov je sastavni deo. Kao to je za fiziara ravnotea stanje u kome se sile koje deluju na neko telo uzajamno izjednauju, tako i za odreeni vizuelni sklop moemo rei da je u ravnotei kada su sile koje deluju unutar njega meusobno izjednaene. Kao to svako fiziko telo ima taku oslonca, ili teite, tako i za svaki vizuelni sklop moemo pokazati da postoji taka u kojoj se on doivljava kao uravnoteen. Uravnoteenim se smatraju kompozicije u kojima su svi inioci (oblik, smer i mesto) meusobno tako odreeni da se ini da nije mogua nikakva promena, a celina dobija karakter "nunosti" u svim svojim delovima. inioci koje pominje Arnhajm (oblik, smer i mesto) su zapravo deo ireg teorijskog koncepta polja opaajnih sila.

Kao to fizike sile deluju u fizikom svetu, tako i opaajne sile deluju u svetu opaaja, smatra Arnhjam. Ove sile poseduju sve karakteristike kojima se definie pojam sile u fizici: napadnu taku, smer delovanja i intenzitet. Izjednaavanje sila (ime se postie ravnotea) zavisi od sva tri svojstva sile: mesta napadne take (vizuelna teina), intenziteta i smera, koji su odreeni kombinacijama inilaca kao to su poloaj predmeta na slici, privlaenje koje vri teina susednih elemenata, oblik predmeta i slino. Pojam vizuelne teine, koji je odreen poloajem predmeta na slici i privlaenjem koje vri teina susednih elemenata je bitan za doivljaj ravnotee, a samim tim i za estetski doivljaj. Ako se na slici nalazi samo jedan objekat, pitanje njegovog poloaja e biti dominantno jer e samo od toga zavisiti raspored teina na kompoziciji i njena uravnoteenost. Sa poveanjem broja objekata poloaj se mora kompenzovati meusobnim privlaenjem objekata da bi se postigla uravnoteenost kompozicije, naravno, pod uslovom da su objekti istog pravilnog oblika. Ako variramo i oblik, sva tri faktora bi uticala na doivljaj vizuelne teine.

Poloaj predmeta na slici, dakle, utie na uravnoteavanje opaajnih sila, a samim tim i na estetski doivljaj. To bi znailo da se poloaji predmeta u kojima dolazi do bolje ravnotee opaajnih sila doivljavaju kao lepi. Utvreno je da postoji jasna estetska preferencija poloaja zlatnog preseka na slici, koji se nalaze u takama preseka pravih koje su normalne na stranice slike i koje ih dele u odnosu 1:1,62 (Tokovi, 2003). Ove take, koje odgovaraju idealnim proporcijama, mogle bi da predstavljaju mesta u kojima je rezultanta opaajnih sila jednaka nuli, te bi jedno od objanjenja preferencije poloaja zlatnog preseka bi moglo da bude stanje ravnotee koje se postie potovanjem ovih proporcija jer se na taj nain dejstvo opaajnih sila izjednauje (slika1).

Slika 1: Poloaji zlatnog preseka na slici

Stabilnost estetske preferencije poloaja elemenata na slici

509

Borisavljevi (prema Vasi, 1982), kao sutinu oseaja lepog navodi jasnou,

koja bi bila analogna Arnhajmovom pojmu ravnotee. Naime, estetski oseaj mogu izazvati i simetrija i asimetrija, ali to moraju biti jasno simetrini ili asimetrini odnosi. Ako se javi blaga nejasnoa, ako posmatra nije siguran da li je neki odnos simetrian ili asimetrian, pojavie se napetost i nelagodnost, to e onemoguiti pojavu estetskog doivljaja. Dakle, moemo rei da se uravnoteene kompozicije doivljavaju kao jasnije u odnosu na neuravnoteene, pa se zbog toga opaaju kao lepe. Zlatni presek bi tako predstavljao najjasniji asimetrini odnos, a samim tim i estetski najbolji odnos (proporciju). Poloaji u kojima se doivljava nejasan odnos bili bi poloaji u kojima je rezultanta sila razliita od nule, dok bi jasno simetrini i jasno asimetrini odnosi predstavljali poloaje u kojima je ova rezultanta jednaka nuli.

Meutim, pored poloaja predmeta na slici, na uravnoteavanje opaajnih sila utie i broj predmeta na slici. Vei broj predmeta poveava mogunosti za uravnoteavanje kompozicije (slike), to bi moglo da znai da poloaj gubi na znaaju. Polje opaajnih sila verovatno znaajno menja svoj oblik u zavisnosti od broja objekata u njemu. Ako bi u jedno magnetno polje ubacili drugi magnet, oblik polja magnetnih sila bi se promenio. Tako i polje opaajnih sila drugaije izgleda kada se u njemu nalazi jedan, a drugaije kada se nalaze dva ili vie objekata. Ovo znai da bi potencijalna mesta ravnotee promenila poloaj u zavisnosti od broja objekata koji se u tom trenutku nalaze u polju opaajnih sila. Postavlja se stoga pitanje da li je poloaj predmeta na slici znaajan faktor uravnoteavanja kada se na slici nalazi vie od jednog ili dva predmeta?

Vizuelno polje oveka je takvo da je raspon vienja vei s leva na desno nego odozdo na gore (Heaton, 1968). Ovakav oblik vizuelnog polja podsea na elipsu ija je horizontalna osa simetrije dua od vertikalne (slika 2).

Slika 2: Oblik vizuelnog polja oveka

Oliver Tokovi

510

Neke slike imaju oblik iji je odnos stranica slian odnosu osa simetrije vizuelnog polja, ali postoje i slike drugaijih oblika. esto se mogu videti slike iji oblik podsea na uspravljeni pravougaonik (vertikalne stranice su due od horizontalnih). Orijentacija slike (da li je oblik slike "poloeni" ili "uspravljeni" pravougaonik) mogla bi da ima znaajan efekat na oblik polja opaajnih sila, zbog interakcije sa oblikom vizuelnog polja, a samim tim i na naine postizanja ravnotee. Postavlja se, pitanje da li se preferirani poloaj predmeta na slici menja u zavisnosti od orijentacije slike?

Postoje, dakle, take na slici u kojima se postie ravnotea opaajnih sila i te take predstavljaju preferirane poloaje objekata na slici. Koordinate tih taaka odgovaraju koordinatama zlatnog preseka povrine slike. Meutim, zbog sloenih interakcija u polju sila, take nultih rezultatnti sila se mogu promeniti, to bi dovelo do promene preferencije poloaja zlatnog preseka. Na osnovu toga moemo postaviti sledea pitanja:

a) Da li e sa poveanjem broja objekata na slici doi do promene odnosa opaajnih sila u polju na takav nain da se promene take u kojima su sile uravnoteene? Takva promena odnosa sila bi dovela do promene preferiranih poloaja, koji bi se razlikovali od poloaja zlatnog preseka. Dakle, da li poloaji zlatnog preseka ostaju preferirni poloaji i kada se na slici nalazi vie od jednog objekta?

b) Da li e se sa promenom orijentacije slike, takoe promeniti odnos opaajnih sila u polju na takav nain da se promene take u kojima su sile uravnoteene? Dakle, da li poloaji zlatnog preseka ostaju preferirni poloaji bez obzira na orijentaciju slike?

EKSPERIMENTI

Cilj eksperimenata je da odgovore na pitanje da li je estetska preferencija odreenog poloaja objekta (elementa) na slici stabilna, odnosno, da li se menja sa poveanjem broja objekata na slici i sa promenom orijentacije slike (horizontalno vertikalno). Odnosno, da li preferirani poloaji odgovaraju poloajima zlatnog preseka bez obzira na broj objekata na slici i orijentaciju slike?

Metod Subjekti: U eksperimentu je uestvovalo 90 studenata prve godine sa Odeljenja

za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. U ogledu su uestvovali ispitanici oba pola, a svi ispitanici su bili denjaci.

Stimulusi: Stimulusni materijal se sastojao od tri vrste belih pozadina i crnih kruia. Za konstrukciju stimulusa koriene su ahromatske nijanse kako bi se


511

izbegao efekat boje i postigao maksimalni kontrast izmeu kruia (predmet) i pozadine. Ispitanicima su, kao pozadina dati kvadrat dimenzija 9cm x 9cm, pravougaonik ije proporcije odgovaraju znlatnom preseku (7.58 cm x 10.69 cm) i pravougaonik dimenzija 6 cm x 13.5cm. Ovi oblici odgovaraju oblicima koji se obino koriste u eksperimentima sa zlatnim presekom. Dimenzije pozadina su odreene tako da priblino odgovaraju standardnom formatu fotografije (9cm x13cm), pa je za dimenzije kvadrata uzeto a1=9cm, a dimenzije ostalih oblika su odreene tako da budu jednake povrine kao kvadrat. Kruii su prenika R=0.55cm.

Postupak: Izvedena su tri eksperimenta. U prvom eksperimentu sluajnim redosledom su izlagane po tri pozadine (kvadrat, zlatni pravougaonik i pravougaonik). Zadatak ispitanika je bio da na svaki od oblika zalepe po tri kruia, tako da dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pravougaoni oblici su izlagani u horizontalnom smeru. U drugom eksperimentu je svakom ispitaniku sluajnim redosledom izlagano po 30 pozadina (10 kvadrata, 10 "zlatnih pravougaonika" i 10 pravougaonika). Ispitanici su imali zadatak da na svaku od pozadina postave prvo po jedan, a zatim po dva kruia, tako da dobijene konfiguracije budu za njih najlepe. Pravougaoni oblici su izlagani u vertikalnom smeru. U treem eksperimentu sluajnim redosledom su izlagane po tri pozadine (kvadrat, zlatni pravougaonik i pravougaonik). Zadatak je bio da na svaki od oblika zalepe po tri kruia, tako da dobijena konfiguracija bude za njih najlepa. Pravougaoni oblici su izlagani u vertikalnom smeru. Ispitivanja su obavljena individualno, sa svakim ispitanikom ponaosob. Nakon obavljenih zadatka od ispitanika je traeno da navedu razloge zbog kojih su odabrali odreeni poloaj.

Nacrt: U prvom eksperimentu postoje tri nezavisne varijable oblik pozadine, broj kruia i redosled postavljanja kruia na isti oblik. Zavisna varijabla je estetska preferencija poloaja kruia, operacionalizovana preko x i y koordinata centara kruia. U drugom i treem eksperimentu postoje dve nezavisne varijable oblik pozadine i broj kruia, a zavisna varijabla je estetska preferencija poloaja kruia, operacionalizovana preko x i y koordinata centara kruia. Koordinate centara kruia (x,y) su raunate u odnosu na koordinatni sistem iji je poetak postavljen u teitu kartice (presek dijagonala), sa preciznou od dve decimale. Ovakav koordinatni sistem je pogodan jer se samo na osnovu znaka koordinata centra moe odrediti relativan poloaj kruia (da li se nalazi u gornjem ili donjem, levom ili desnom delu kartice).

REZULTATI Najpre e biti prikazana odstupanja empirijskih koordinata kruia od poloaja

zlatnog preseka, za sva tri eksperimenta. Znaajnost razlika je testirana t-testom za jedan uzorak. Legenda grafikog prikaza je data na slici 3.

Oliver Tokovi

512

Zatim e biti prikazana distribucija empirijskih frekvenci po kvadrantima pozadina, u sva tri eksperimenta. Znaajnost razlika je testirana 2 testom.

Na kraju e biti prikazane promene udaljenosti dva kruia pri ponovljenim postavljanjima na istim oblicima pozadina, u prvom eksperimentu.

1. Odstupanja empirijskih koordinata kruia od poloaja zlatnog

preseka:

Slika 3: Empirijske pozicije oznaene su krugovima a teorijske kvadratima. Crnim figurama oznaene su znaajne razlike izmeu empiriskih i teorijskih koordinata.

Eksperiment 1: U sluajevima kada su pozadine bile horizontalno usmerene,

estetska preferencija poloaja zlatnog preseka se uglavnom nije menjala sa poveavanjem broja kruia. Postojala je blaga tendencija poveanja broja statistiki znaajnih razlika, ali je to poveanje malo i verovatno je posledica poveanja broja razlika empirijskih koordinata od teorijskih koje se testiraju. Naime, za jedan krui testirane su 24 razlike (dve koordinate u etiri kvadranta, na tri oblika pozadine), za dva kruia 48, a za tri 72, pa se i verovatan broj sluajnih odstupanja poveao (slika 4).

empirijska pozicija teorijska pozicija znaajna odstupanja


513

Slika 4: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva tri oblika, u sluaju kada su postavljana po tri kruia na horizontalno orijentisane pozadine: a)

prvi krui, b) drugi krui, c) trei krui (legenda: slika 3). Eksperiment 2: Kada su pozadine bile vertikalno usmerene, poloaj zlatnog

preseka je doivljavan kao najlepi u sluajevima sa jednim i dva kruia (slike 5 i 6). Pri ponavljanju iste stimulacije, poloaji zlatnog preseka su zadrali preferenciju, iako je poloaj samog kruia menjan. Dakle, promena poloaja kruia se odnosila na zamenu jednog poloaja zlatnog preseka, drugim poloajem zlatnog preseka.

Eksperiment 3: Meutim, u eksperimentu sa tri kruia i vertikalno usmerenim pozadinama, estetska preferencija poloaja zlatnog preseka se smanjila (slika 7). Od 72 empirijske koordinate samo se 28 statistiki ne razlikuje od take zlatnog preseka. Ipak, treba naznaiti da se od tri kruia, jedan uvek nalazio u takama zlatnog preseka (u sva etiri kvadranta, na sva tri oblika).

a)

b)

c)

Oliver Tokovi

514

Slika 5: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva tri oblika, u sluaju kada je postavljan po jedan krui na vertikalno orijentisane pozadine

(legenda: slika 3).

Slika 6: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva tri oblika, u sluaju kada su postavljana po dva kruia na vertikalno orijentisane pozadine: a)

prvi krui, b) drugi krui (legenda: slika 3).

a)

b)


515

Slika 7: Razlike izmeu teorijskih i empirijskih koordinata u sva etiri kvadranta na sva tri oblika, u sluaju kada su postavljana po tri kruia na vertikalno orijentisane pozadine: a)

prvi krui, b) drugi krui, c) trei krui (legenda: slika 3). 2. Distribucija empirijskih frekvenci po kvadrantima pozadina: Kruii se gotovo uvek rasporeuju po pozadinama tako da ine protivteu

jedni drugima. Retko se deava da se svi nau u jednom kvadrantu pozadine; uglavnom su rasporeeni po raznim kvadrantima. U ovom sluaju na znaaju dobija jo jedan nain postizanja ravnotee simetrija. Na jednostavnijim kompozicijama (manji broj objekata na slici) zlatni presek gotovo da predstavlja jedini nain za

a)

b)

c)

Oliver Tokovi

516

postizanje estetskog odnosa povrina slike. Na kompozicijama na kojima se nalazi vie objekata postoji vie naina da se ostvari idealni odnos, odnosno jasnost simetrije ili asimetrije povrina slike (slike 8, 9, 10).

Slika 8: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada je postavljan po jedan ili po dva kruia na vertikalno orijentisane pozadine

10

15

3

9

3

17

6

0

63

10

20

5

10

15

20

1 2 3 4

kvadrat

jedan dva-prvi dva-drugi

4

12

2

14

3

17

42

7 6

11

20

5

10

15

20

1 2 3 4

zlatni pavougaonik


1416

5 42

12

5

0

85

10

3

0

5

10

15

20

1 2 3 4

pravougaonik



517

Slika 9: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada su postavljana po tri kruia na horizontalno orijentisane pozadine

12

6

20

58

0

4

8 85

2

0

5

10

15

1 2 3 4

kvadrat

prvi kruzic drugi kruzic treci kruzic

96

1 0

811

14

710

2 10

5

10

15

1 2 3 4

zlatni pravougaonik

prvi kruzic drugi kruzic t reci kruzic

14

5

1 1

710

0

5

9

53

00

5

10

15

1 2 3 4

pravougaonik


Oliver Tokovi

518

Slika 10: Raspored kruia po kvadrantima kartica u sluaju kada su postavljana po tri kruia na vertikalno orijentisane pozadine

15

4

0 1

11

15

0

8

12 13

6

2

0

5

10

15

1 2 3 4

kvadrat


20

7

0

58

12

0

6

13

48

4

0

5

10

15

20

1 2 3 4

zlatni pravougaonik


19

8

03

1013

0

5

15

7 6

10

5

10

15

20

1 2 3 4

pravougaonik



519

3. Promene udaljenosti dva kruia pri ponovljenim postavljanjima na istim oblicima pozadina, u istom eksperimentu:

Udaljenost dva kruia na istim oblicima pozadina, pri ponovljenim

postavljanjima, je relativno konstantna i pri horizontalnom i pri vertikalnom smeru pozadine (promene udaljenosti njihovih centara su reda veliine 0,5 cm). Meutim, kada je pozadina bila horizontalna, razlike po x koordinatama su bile vee od razlika po y koordinatama, a kada je pozadina bila vertikalna, razlike po x koordinatama su bile iste kao i razlike po y koordinatama. Ovde je oigledan uticaj oblika vizuelnog polja; na vertikalno usmerenoj pozadini postoji vei raspon y koordinata, ali se on ne iskoriava jer je u vizuelnom polju vei raspon x koordinata (slike 11 i 12).

Slika 11: Udaljenost dva kruia po obe koordinate na istim oblicima pozadina, pri ponovljenim postavljanjima na horizontalne pozadine

kvadrat

-1

0

1

2

3

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

razlike po x-osi razlike po y-osi

zlatni pravougaonik

-1

0

1

2

3

4

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


pravougaonik

-10123456

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


Oliver Tokovi

520

Slika 12: Udaljenost dva kruia po obe koordinate na istim oblicima pozadina, pri ponovljenim postavljanjima na vertikalne pozadine

DISKUSIJA

Poloaji zlatnog preseka ostaju dominantni naini za postizanje ravnotee kad

je na slici jedan objekat, bez obzira na orijentaciju slike, to pokazuju razultati eksperimenta u kojima nema znaajnih razlika empirijskih od teorijskih poloaja

kvadrat

-1

-0.5

0

0.5

1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

razlike po x osi razlike po y osi

zlatni pravougaonik

-1

-0.5

0

0.5

1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10


pravougaonik

-1.5

-1

-0.5

0

0.5

1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



521

kruia u ovim sluajevima. Uvoenje jo jednog objekta u sliku izgleda da ne menja znaajno oblik polja opaajnih sila, jer take zlatnog preseka ostaju poloaji u kojima se postie uravnoteenost kompozicija. Ni trei objekat ne remeti znaajno oblik polja sila., ali samo ako je slika horizontalno usmerena. Moda se oblik polja sila i promeni u ovim sluajevima, ali na takav nain da teine take ostanu iste. Verovatno je zlatna proporcija zbog toga i vana jer predstavlja idealan odnos u vie razliitih kombinacija oblika polja sila. Meutim, pojava treeg objekta pri vertikalnoj orijentaciji slike znaajno utie na promenu oblika polja sila, odnosno na promenu poloaja teinih taaka. U ovom sluaju poloaji zlatnog preseka se ne preferiraju, te verovatno i ne predstavljaju take oslonca i uravnoteavanja. Vidan je uticaj interakcije orijentacije slike i broja objekata na njoj, to nam govori da oblik polja sila, odnosno poloaji teinih taaka u njemu zavise od ova dva faktora, odnosno od njihove interakcije. Ovo bi mogao da bude znaajan nalaz za dalja istraivanja o moguem obliku polja opaajnih sila.

Frekvence postavljanja kruia pokazuju da se u sluajevima kada se postavlja samo po jedan krui, on najee postavlja na desnu stranu pozadine, bez obzira na njenu orijentaciju. Ovaj nalaz ide u prilog hipotezi o korekciji apriornog debalansa panje (Vukovi, 1992). Panja se prema ovoj hipotezi vie vezuje za zbivanja u levom delu vizuelnog polja, te se ovaj prirodni debalans koriguje postavljenjem objekta na desnu stranu. Svi objekti koji se nalaze u desnom delu vizuelnog polja nose veu vizuelnu teinu (Arnhajm, 1969) od objekata istih karekteristika koji se nalaze u levom delu polja. Postavljanjem objekta na desnu stranu poveavamo teinu te strane i balans panje se uspostavlja, to odgovara uravnoteavanju kompozicije, odnosno uravnoteavanju opaajnih sila. U sluajevima kada se postavljaju po dva kruia, ispitanici ih postavljaju na taj nain da sami kruii ine protivteu jedan drugome. Ako se jedan postavi na desnu stranu pozadine drugi se, gotovo obavezno, postavlja na levu. Ovakav nain postizanja ravnotee jeste najjednostavniji oblik jer koristi simetriju. U ovom sluaju nema potrebe za traenjem teinih taaka, objekti slue jedan drugom kao protivtea. Dakle, u sluaju kada ta mogunost postoji, ispitanici koriste najjednostavniji oblik uravnoteavanja potujui princip minimuma energije koji treba uloiti. Ovakvo ponaanje je odlika svih prirodnih sistema. Zanimljiv je sluaj u kome postoji po tri kruia na pozadini. Moglo bi se oekivati da e se naka ravnotea postii postavljanjem dva kruia na levi i desni deo pozadine, a da e trei krui naruiti tu ravnoteu. Dakle, javlja se potreba za novim uravnoteavanjem koje bi se moglo postii kao u sluaju sa jednim kruiem, postavljanjem na desnoj strani i korigovanjem debalansa panje. Meutim to se ne deava. Izgleda kao da vizuelni sistem trai novo uravnoteavanje, drugaije od zbira prva dva sluaja i ponae se kao da mu nije vano gde e se nai trei krui. Prva dva se zaista postavljaju na suprotne strane pozadine, dok se trei "eta" svuda po malo, odnosno nema neko stabilno mesto ili deo pozadine. Kao da je postavljenjem prva dva kruia postignuta takva uravnoteenost kompozicije koju je teko poremetiti, te nije bitno gde e se nai trei krui.

Oliver Tokovi

522

Ako pogledamo razlike koordinata, u sluajevima kada su se na pozadinama nalazila po dva kruia, izmeu ponovljenih pokuaja na istim pozadinama, vidimo da su one relativno konstantne iz pokuaja u pokuaj. Kao da postoji neka stabilna udaljenost kruia na kojoj se postie balans kompozicije, odnosno na kojoj je rezultanta polja sila najblia nuli. Kod horizonzalno orijentisanih pozadina razlike po x koordinati su u proseku vee od razlika po y osi, to je posledica orijentacije pozadine. Naime, sama pozadina ima duu osnovicu i time dozvoljava vei raspon i udaljenost po horizontalnoj nego po vertikalnoj osi. Analogno tome oekivalo bi se da je kod vertikalno orijentisanih pozadina ta razlika vea u korist y ose, jer je u tim sluajevima vei raspon i udaljenost po vertikalnoj nego po horizontalnoj osi. To se ipak ne deava jer oblik samog vizuelnog polja koriguje ove razlike, te su razlike po x i po y osi gotovo identine. Iako pozadina dozvoljava vei raspon u vertikalnom smeru, vizuelno polje dozvoljava vei raspon u horizontalnom smeru, te se ova dva uticaja kompenzuju. I na ovom primeru se jasno vidi uticaj oblika vizuelnog polja na oblik polja opaajnih sila, odnosno na koordinate teinih taaka. Naime, stabilna udaljenost kruia, na kojoj se postie balans kompozicije, odnosno na kojoj je rezultanta polja sila najblia nuli, varira u zavisnosti od interakcije oblika i usmerenosti kompozicije i oblika vizuelnog polja.

O stabilnost teinih taaka u odnosu na promene kompozicije govori i njihova postojanost pri ponovnom izlaganju iste stimulacije (Tokovi, 2003). Zbog monotonije, odnosno odsustva novine u stimulaciji, koju Berlajn navodi kao jednu od kolativnih varibli bitnih za estetski doivljaj, subjekti nastoje da sami uvedu neku promenu u stimulaciju. Tako, iz pokuaja u pokuaj subjekti menjaju preferirani poloaj kruia na pozadini. Meutim, iako promenjeni, ti poloaji i dalje odgovaraju poloajima zlatnog preseka. Subjekti pomeraju objekat iz postojeih teinih taaka, ali samo do drugih teinih taaka. Dakle, iako zbog odsustva novine sama kompozicija gubi estetsku vrednost, poloaji teinih taaka ostaju nepromenjeni, te se promena stimulacije dobija pomeranjem kruia od jedne do druge teine take kompozicije. Interesantno je da se na pravougaonom obliku pojavljuje veliki broj odstupanja od koordinata zlatnog preseka, ali samo po x osi, pri horizontalnoj orijentaciji pozadina. Kada se raspon moguih poloaja povea (to je sluaj kod pravougaonika, jer je na ovom obliku x osa najdua), poveava se i sloboda ispitanika, a samim tim i mogunost greke, odnosno poveava se varijansa odgovora.

Ovi nalazi ukazuju na to da odnos povrina koji se dobija postavljanjem objekata na pomenute pozicije nije uvek estetski idealan, odnosno, da ispitanici kao najlepe ne doivljavaju uvek slike na kojima se objekti nalaze upravo na tim pozicijama. Odstupanja od taaka zlatnog preseka postaju znaajna tek u treem eksperimentu, u kome postoje tri kruia, a pozadine su vertikalno usmerene. Izgleda da poveanje broja elemenata poveava broj kombinacija kojima se postie ravnotea, ali da tek sa promenom orijentacije slike ovaj faktor postaje znaajan. Dakle, tek kada se promeni orijentacija slike i na nju postavi tri predmeta, take zlatnog preseka gube svoju dominaciju. Treba napomenuti da i tri predmeta na slici


523

ne predstavljaju veliki broj - pitanje je ta se deava kada se na slici nalazi pet i vie objekata. Verovatno se u tim sluajevima i pri horizontalnoj orijentaciji slika smanjuje preferencija taaka zlatnog preseka. Meutim, kada broj objekata na slici dostigne neku kritinu vrednost, tada se ti objekti ne vide kao pojedinani predmeti, ve obrazuju getalt, te se vie ne moe govoriti o poloaju pojedinanih objekata, ve o poloaju getalta. Na primer, kada ispitanici u eksperimentu postavljaju po tri kruia na pozadinu, oni se grupiu u trougao. Jedino ako bi ova tri kruia bila postavljena kolinearno, ne bi inili trougao nego pravu. Dakle, sama konfiguracija stimulusa namee opaaj pravilne forme, koja predstavlja grupisanje kruia, te bi moda bilo perceptivno realnije govoriti o poloaju trougla, a ne o poloaju pojedinanih kruia.

Na kraju, treba napomenuti da je pri testiranju razlika izmeu empirijskih i teorijskih koordinata povoljan ishod bio prihvatanje nulte hipoteze, a ne odbacivanje, to ini jedno od ogranienja pri tumaenju rezultata ovog rada. Naime, statistiki testovi nam pokazuju kada moemo da odbacimo nultu hipotezu sa odredjenom sigurnou, to je indirektni pokazatelj ispravnosti alternativne hipoteze. Nasuprot tome, prihvatanje nulte hipoteze nije garancija njene ispravnosti, ve samo neispravnosti alternativne hipoteze. Dakle, u ovom radu mi pre moemo da tvrdimo da nisu naene statistiki znaajne razlike izmeu empirijskih koordinata i koordinata zlatnog preseka, nego da te razlike ne postoje.

LITERATURA

Aks J. D. & Sprott C. J. (1996). Quantifying Aesthetic Preference for Chaotic Patterns. Empirical Studies of the Arts, 14, 1, 1-16.

Arnheim, R. (1969). Art and Visual Perception: The Psychology of Creative Eye. Berkley and Los Angeles: University of California Press.

Arnheim, R. (1974). Visual Thinking, Berkley, Los Angeles: University of California Press.

Arnheim, R. (1971). Entropy and Art: An Essay on Disorder and Order. Los Angeles: University of California Press.

Arnheim R. (1988). Visual Dinamics. American Scientist, 6, 585-591. Bagnal, B. (1999). Crtanje i slikanje. Beograd: Jugoslovenska knjiga Berlyne D.E. (1971). Aesthetics and Psychobiology. New York: Meredith

Corporation. Berlyne D. E. (1974). Studies in the New Experimental Aesthetics. Washington,

D.C.: Hemisphere Publishing Corporation. Borisavljevi, M. (1998). Zlatni presek i drugi eseji. Beograd: Srpska Knjievna

Zadruga Eyesenck J. H. (1968). An Experimental Study of Aesthetic Preference for

Polygonal Figures. The Journal of General Psychology, 79, 3-17.

Oliver Tokovi

524

Green D. C. (1995). All that Glitters: A review of Psychological Research on the Aesthetics of the Golden Section. Perception, 24, 937-968.

Heaton, J.M. (1968). The Eye. London: The Camelot Press Ltd. Jeremi, . (1987). Popularni kurs fotografije. Beograd: Tehnika knjiga. Koffka, K. (1935). Principles of Gestalt Psychology. London: Routledge & Kegan

Paul LTD. Locher P. & Nagy Y. (1996). Vision Spontaneously Establishes the Percept of

Pictorial Balance. Empirical Studies of the Arts, 14, 1,17-31. Mcmanus, C. I. (1980). The Aesthetics of Simple Figures. British Journal of

Psychology, 71, 505-524. Perak, B. (1999). Prirodne proporcije. Beograd: Samostalno autorsko izdanje. Tokovi, O. (2003). Estetska preferencija poloaja elemenata na slici. Psihologija,

Vol. 36, 3, 313329. Vasi, P. (1982). Uvod u likovne umetnosti elementi likovnog izraavanja.

Beograd: Univerzitet umetnosti. Vukovi, I. (1994). Estetska preferencija i lateralna organizacija slika. Psihologija,

Vol. 27, 34, 341348.


525

ABSTRACT

STABILITY OF AESTHETIC PREFERENCE OF OBJECT POSITION ON PICTURES

Oliver Tokovi

Laboratory for Experimental Psychology, University of Belgrade The aim of this work is is to give answers to question is aesthetic preference of

object position on pictures stabile, or is there a change of aesthetic preference with increase of number of objects and with the change of picture orientation (horizontal-vertical). In conducted experiments subjects had a task to put one, two or three circles on three different shapes of backgrounds (square, golden rectangle, rectangle), in such way that given configuration is the most beautiful one in their own opinion. In some experiments backgrounds were observed horizontaly, and in other verticaly. When the backgrounds were horizontal, aesthetic preference of golden section position did not change with increase of the number of circles. When the backgrounds were vertical golden section position was prefered one in cases with one and two circles, while in the experiment with three circles aesthetic preference of golden section position decreased. In most situations circles were ordered on backgrounds in such way to balance each other. Distance between two circles on same shapes of backgrounds, on repeated situations, is relativly constant in both orientations of backgrounds.

Key words: aesthetic preference, stability, golden section, position, number oj

objects, orientation

Documents

stabilnost Estetska stabilnost Estetska