22.2.2018

1

STANDARDI MENADŽMENTA KVALITETA

Ljudska delatnost je od nastanka težila standardizaciji jer se time olakšava komunikacija

haos

22.2.2018

2

Danas kad se pomenu “standardi” na šta prvo pomislite?

ISO standarde

Kako je došlo do standarda ISO 9000?

U tumačenju svrhe i istorijata ISO 9000 prisutno je više pristupa, a nama će biti interesantna 2

- laički aspekt- globalni aspekt

Laički aspekt:

Ovo tumacenje je bazirano na poverenju

- većina ljudi kupuju godinama kod istog seljaka- ako sa njegovom robom nisu imali probleme - poverenje u svog prodavca

trgovina se odvija brže i lakše

Primer:

22.2.2018

3

- prodvac brže prodaje robu i žuri ku ći- kupac brzo obavlja posao i nema dilemu da li je kupio dobru robu

kupac i prodavac ZADOVOLJNI

Nasuprot tome:- što jeftinije- da se šetaju po pijaci i traže- da upore đuju- da se cenjkaju

Da li su pogrešili?

(nemaju osnov za svoje poverenje)

Model zadovoljnog kupca i prodavca sa zelene pijace ima zajedni čke tačke sa vojnom, a potom i automobilskom, industrijom USA

USA vojska je decenijama gradila strogu politiku kvaliteta

Težnja je potpuno poverenje u svoje isporu čioce

22.2.2018

4

Ulazili su sve dublje u razne segmente poslovanja svojih isporu čioca: - kako oni razvijaju- kako proizvode- kakvi su im podisporu čioci- kako kontrolišu- čime itd.

uplitanje u pouzdanost svih mnogih procesa koje isporu čioci primenjuju

Cilj poverenje u isporu čioce

Sredstvo

Vremenom se ispostavilo da postoje odre đene sli čnosti u na činu rada onih koji su pouzdani isporu čioci u koje se može imati poverenje

Zaklju čilo se da metode u detekciji pouzdanih isporu čioca jesu primenljive i šire

Među prvima ovom pokretu priklju čili su se akteri iz automobilske industrije

Gotovo svi, isporu čioci i proizvo đači se, mogu proveravati na sli čan način

22.2.2018

5

Širenje obima pouzdanih isporu čioca je zna čilo na nacionalnom tržištu širenje obima trgovine

prodavci „lakše i brže prodaju“isporu čioci „odlaze kuci bez brige“

Na nacionalnom nivou ovo je zna čilo opšti interes, dalju ugradnju znanja i ja čanje konkurentnosti sopstvene privrede u me đunarodnim okvirima

ova metodologija formalizuje, unificira i primenjuje

politi čari se priklju čuju tehnokratskim zahtevima

Globalni aspekt- kreće od globalnog rivalstva velike trojke: Japana, Amerike i Evrope

�decenijama se dodeljuje nacionalna Demingnagradu za kvalitet

Japan nakon rata formira JUSE organizaciju, koja krajem 40-tih, tokom 50-tih i 60-tih preuzima vodeće ameri čke teoreti čare (Deming, Juran), sukcesivno obu čava svoje menadžere

“Neuhvatljiva” konkurentnost japanskih kompanija na zapadnom tržištu, sa primenom TQM koncepta kao kljucnim razlogom

22.2.2018

6

�Amerika reaguje 70-tih sporo i zakasnelo:

- zaštitnim carinama- zajedni čkim ulaganjima- neuspešnim preuzimanjem alata itd.

Prvi zvani čni standard objavljen je 1971. god. Ameri čki nacionalni institut za standardizaciju -ANSI pod nazivom “Specifikacija opštih zahteva za kvalitet programa”

Ali je sve bez jasnih rezultata

�Priklju čuje se Evropi 1987. pri izradi ISO 9000 standarda kao prvoj fazi dela svog pravog odgovora

ISO – International Standard Organization =Međunarodna organizacija za standardizaciju

• Evropa je prva reagovala na japanski izazov u okviru svojih integracionih procesa

• Razvila je svoj model izvrsnosti, na osnovu kojeg se dodeljuje evropska nagrada za kvalitet od 1992.

� Sve u svemu, primena standarda ISO 9000 za pozadinu ima nastojanje tri velika globalna rivala da podignu sopstvenu globalnu konkurentnost

22.2.2018

7

Primena standarda nije obavezna kao primena zakona

� Organizacije u me đusobnoj komunikaciji često uslovljavaju uvo đenje odre đenih standarda, tako da je njihova primena uslov saradnje

zakoni standardi

Deluju korektivnoObezbeđuju pravnu

regulativu ako se nešto desi

Deluju preventivnoObezbeđuju preduslove da

se nešto ne desi

Standardi serije ISO 9000 brzo su prihva ćeni kao tržišni zahtev

� zahtevi standarda su pokazali da je kvalitet obaveza cele organizacije

� upravljanje kvalitetom je odgovornost menadžmenta

težište se sa korekcije prenosi na prevenciju

ISO raspolaže sa više od 17400 važe ćih standarda

22.2.2018

8

STANDARDI FAMILIJE ISO 9000:2000 = JUS ISO:2001

STANDARDI FAMILIJE ISO 9000:2000 = JUS ISO:2001

��ISO 9000 ISO 9000 --OPISUJE OSNOVE sistema menadžmenta kvaliteta i DEFINIŠE TERMINE QMS-a;

��ISO 9001 ISO 9001 --SPECIFICIRA ZAHTEVE SPECIFICIRA ZAHTEVE ((osamosam) KOJI SE ODNOSE NA QMS) KOJI SE ODNOSE NA QMS--aa

koriste se tamo gde je potrebno da se prikaže sposobnost organizacije da isporučuje proizvode koji zadovoljavaju potrebe korisnika i ispunjavaju odgovarajuće propise, a cilj im je da poveća zadovoljenje korisnika

��ISO 9000 ISO 9000 --OPISUJE OSNOVE sistema menadžmenta kvaliteta i DEFINIŠE TERMINE QMS-a;

��ISO 9001 ISO 9001 --SPECIFICIRA ZAHTEVE SPECIFICIRA ZAHTEVE ((osamosam) KOJI SE ODNOSE NA QMS) KOJI SE ODNOSE NA QMS--aa

koriste se tamo gde je potrebno da se prikaže sposobnost organizacije da isporučuje proizvode koji zadovoljavaju potrebe korisnika i ispunjavaju odgovarajuće propise, a cilj im je da poveća zadovoljenje korisnika

��ISO 9004 ISO 9004 --daje daje UPUTSTVO KOJE SE UPUTSTVO KOJE SE ODNOSI NA ODNOSI NA POBOLJŠANJE POBOLJŠANJE EFEKTIVNOSTEFEKTIVNOSTII I EFIKASNOSTI EFIKASNOSTII QMSQMS--a;a;cilj je unapređivanje performansi organizacije i poboljšanje zadovoljenja korisnika ��ISO 19011 ISO 19011 --UPUTSTVO ZA PROVERU UPUTSTVO ZA PROVERU QMSQMS--a I EMSa I EMS--a;a;

(EMS – Environmental Management System –Sistem menadžmenta životnom sredinom)

22.2.2018

9

ISO 9000:2000 – osnove i re čnik

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE2. PRINCIPI QMS-a3. TERMINI I DEFINICIJE

ISO 9000:2000 Predmet i područje primene ?

ISO 9000:2000 Predmet i područje primene ?

1. Kompanijama koje nastoje da ostvare prednostkroz primenu QMS-a;

2. Kompanijama koje nastoje da steknu poverenjeu svoje isporučioce daće zahtevi u pogledukvaliteta biti zadovoljeni;

3. Korisnicima proizvoda (potrošači);4. Za razumevanje pri korišćenju terminologije u

QMS-u (isporučioci, korisnici, donosioci propisa)

1. Kompanijama koje nastoje da ostvare prednostkroz primenu QMS-a;

2. Kompanijama koje nastoje da steknu poverenjeu svoje isporučioce daće zahtevi u pogledukvaliteta biti zadovoljeni;

3. Korisnicima proizvoda (potrošači);4. Za razumevanje pri korišćenju terminologije u

QMS-u (isporučioci, korisnici, donosioci propisa)

22.2.2018

10

ISO 9000:2000 Predmet i područje primene ?

ISO 9000:2000 Predmet i područje primene ?

5. Onima koji interno i eksterno vrednuju QMS ili ga proveravaju u pogledu usaglašenosti sazahtevima Standarda ISO 9001:2000 (npr. proverivači, certifikaciona tela …);

6. Onima koji interno ili eksterno pružajukonsultantske usluge ili vrše obuku u vezi QMS-a;

7. Onima koji rade na odgovarajućim standardima.

5. Onima koji interno i eksterno vrednuju QMS ili ga proveravaju u pogledu usaglašenosti sazahtevima Standarda ISO 9001:2000 (npr. proverivači, certifikaciona tela …);

6. Onima koji interno ili eksterno pružajukonsultantske usluge ili vrše obuku u vezi QMS-a;

7. Onima koji rade na odgovarajućim standardima.

ISO 9000:2000ISO 9000:20001. USMERAVANJE NA KORISNIKE 1. USMERAVANJE NA KORISNIKE

2. LIDERSTVO2. LIDERSTVO

3. UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH3. UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH

4. 4. P R O C E S N I P R I S T U PP R O C E S N I P R I S T U P! ! 5. SISTEMATSKI PRISTUP 5. SISTEMATSKI PRISTUP

MENADŽMENTUMENADŽMENTU

6. STALNA POBOLJŠANJA6. STALNA POBOLJŠANJA

7. ODLUČIVANJE NA OSNOVU 7. ODLUČIVANJE NA OSNOVU ČINJENICAČINJENICA

8. UZAJAMNO KORISNI ODNOSI 8. UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA ISPORUČIOCIMA SA ISPORUČIOCIMA

1. USMERAVANJE NA KORISNIKE 1. USMERAVANJE NA KORISNIKE

2. LIDERSTVO2. LIDERSTVO

3. UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH3. UKLJUČIVANJE ZAPOSLENIH

4. 4. P R O C E S N I P R I S T U PP R O C E S N I P R I S T U P! ! 5. SISTEMATSKI PRISTUP 5. SISTEMATSKI PRISTUP

MENADŽMENTUMENADŽMENTU

6. STALNA POBOLJŠANJA6. STALNA POBOLJŠANJA

7. ODLUČIVANJE NA OSNOVU 7. ODLUČIVANJE NA OSNOVU ČINJENICAČINJENICA

8. UZAJAMNO KORISNI ODNOSI 8. UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA ISPORUČIOCIMA SA ISPORUČIOCIMA

22.2.2018

11

Princip 1: Fokus na kupce (usmeravanje na korisnikeOrganizacije zavise od svojih kupaca i stoga bi trebalo da razumeju trenutne i budu će potrebe kupaca, trebalo bi da zadovolje zahteve kupaca i nastoje da prevazi đu očekivanja kupacaPrincip 2: Rukovo đenje - liderstvoLideri uspostavljaju jedinstvo svrhe i pravca organizacije. Oni treba da kreiraju i održavaju radnu atmosferu u kojoj su zaposleni u potpunosti uklju čeni u ostvarivanje ciljeva organizacije

Princip 3: Uklju čivanje zaposlenihZaposleni na svim nivoima su suština organizacije i njihova puna uklju čenostomogu ćava da se njihove sposobnosti koriste za dobrobit organizacije

Princip 4: Procesni pristupŽeljeni rezultat se postiže efikasnije kada se aktivnostima i potrebnim resursima upravlja kao procesom

22.2.2018

12

Princip 5: Sistemski pristup upravljanjuIdentifikacija, razumevanje i upravljanje međusobno povezanim procesima kao sistemom doprinosi efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju ciljeva

Princip 6: Kontinuirano poboljšanje – stalna poboljšanjaKontinuirano poboljšanje ukupnih performansi organizacije treba da bude trajni cilj organizacije .

Princip 7: Odlučivanje na osnovu činjenicaEfikasne odluke zasnovane su na analizi raspoloživih podataka i informacija

Princip 8: Uzajamno korisni odnosi sa dobavlja čimaIzmeđu organizacije i njenih dobavlja ča postoji međuzavisnost, a uzajamno korisni odnosi povećavaju sposobnost za kreiranje vrednosti

U standardu ISO 9000:2000 je data terminologijakoja se koristi za sisteme menadžmenta kvaliteta

� na taj na čin se smanjuju nesporazumi u komunikaciji, kako unutar organizacije, tako i među organizacijama

22.2.2018

13

� Organizacija – grupa ljudi, objekata i pripadaju ća opreme, sa uspostavljenim odgovornostima, ovlaš ćenjima i odnosima� Korisnik – organizacija ili osoba koji primaju proizvod� Isporu čilac - organizacija ili osoba koji isporu čuju proizvod� Proizvod – rezultat procesa (4 generi čke kategorije:usluge, softver, hardver, procesni materijali)� Kvalitet – nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve

� Menadžment – koordinirane aktivnosti za vođenje organizacije i upravljanje njome �Sistem menadžmenta kvaliteta – sistem menadžmenta kojim se, sa stanovišta kvaliteta, vodi organizacija i njome upravlja� Proces – skup me đusobno povezanih ili deluju ćih aktivnosti koji pretvara ulazne u izlazne elemente�Efektivnost – mera realizacije planiranih aktivnosti i planiranih rezultata � Efikasnost – odnos ostvarenih rezultata i upotrebljenih resursa

22.2.2018

14

Da bi organizacija uspešno poslovala, menadžerski kadar mora da obavlja svoju funkciju na sistemati čan način

menadžment kvaliteta treba da bude orijentisan na stalno poboljšavanje efektivnosti i efikasnosti organizacije, vode ći računa o zadovoljenju potreba zainteresovanih strana

npr. zadovoljstvo hotelskog gostazadovoljstvo zaposlenog(odgovornost menadžerskog kadra)

ORGANIZACIONA STRUKTURA

Odgovornosti Ovlaš ćenje

Zakoni Standardi

Potrebni resursi

PROCESI

KUPAC

Sistem menadžmenta kvaliteta se bazira na :

22.2.2018

15

Organizacija menadžmenta kvaliteta neke organizacije se zasniva na podeli i sistematizaciji procesa i radnih operacija u obliku odeljenja, službi i sektora

Menadžment kvaliteta svojom organizacijom pokriva kompletnu organizacionu strukturu kao poslovno-funkcionalne celine

Odgovornosti i ovlaš ćenja za odre đeni posao se konkretizuju definisanjem potrebnih uslova i opisom radnih mesta

QMS se bazira na standardima iz serije ISO 9000, što zna či da njegovo uvo đenje u organizaciju zahteva usaglašavanje i sinhronizovanu primenu svih propisa i standardaRaznovrsnost resursa u skladu je sa raznovrsnoš ću proizvoda

� Krajnji cilj je zadovoljan kupac (korisnik usluge)

Ako neka organizacija ima dugu tradiciju, to znači:

• da je ona opstala na tržištu

22.2.2018

16

• da se prilago đavala promenama• da je zadovoljila potrebe korisnika • da je vodila ra čuna o svim zainteresovanim stranama kako bi sa čuvala njihovu lojalnost

Opisivanje poslovnog sistema ima za cilj da se način rada sa čuva od improvizacije

To ne znači zatvorenost za promene, ve ć ih treba uo čiti i tretirati ih kao šanse, mobilišu ći ceo personal na akcije Menadžerski kadar mora da definiše obim i vrstu dokumentacije kojom se opisuje menadž. kvaliteta

I

II

III

Struktura dokumenata QMS-a hijerarhijski prikazana:

Poslovnik o kvalitetu

Procedure Planovi kvalitetu

Uputstva, ObrasciZapisnici

22.2.2018

17

Menadžerski kadar je interno odgovoran za uspostavljanje, primenu i održavanje QMS-a

Poslovnik o kvalitetu – osnovni dokument kojim se definiše QMS organizacije

� Njime se daju garancije da je menadžment kvaliteta uveden, da se održava i unapre đuje

� Definiše se politika kvaliteta organizacije, kao i odgovornosti i ovlaš ćenja predstavnika menadžerskog tima zaduženog za kvalitet

Obuhvata:

- predmet i podru čje primene QMS-a- opis strukture organizacije- odgovornosti, ovlaš ćenja i me đusobne veze ili pozive na njih (opisi poslova, organizacione šeme)- dokumentovane procedure QMS-a ili se poziva na njih- opis me đusobnog delovanja procesa QMS-a

Procedura (postupak) – predstavlja na čin za obavljanje neke aktivnosti ili procesa

22.2.2018

18

Procedure mogu biti u obliku:

pisanog tekstadijagrama tokatabelaili njihova kombinacija

Njima se definiše svrha procesa i aktivnosti koje su opisane proceduri, odgovornosti i ovlaš ćenja zaposlenih koji obavljaju date procese

Definišu se ulazni i izlazni elementi, kao i resurs i potrebni za njegovo odvijanjeKao ulazi u proces često se pojavljuju izlazni elementi prethodnog procesa

Plan kvaliteta – dokument kojim se za specifi čan proizvod, proces ili ugovor, utvr đuje koje se procedure i resursi moraju primeniti, ko mora da ih primeni i kada

Radna uputstva – predstavljaju detaljne opise o tome kako izvršiti i zabeležiti zadatke (opisuju materijale, opremu i dokumentaciju koja se koristi)

Obrasci – dokumenti koji se koriste za zapisivanje informacija potrebnih u QMS-u

� kada se u njih unesu podaci, postaju zapisi

22.2.2018

19

Zapisnici – oblik dokumentacije kojom se dokazuje da se QMS održava i unapre đuje i da je usaglašen sa postavljenim zahtevima

Odgovornost menadžerskog kadra se ogleda u mogu ćnosti za donošenje odluka

Donošenje odluka se ne može zamisliti bez ovlaš ćenja

Rešavanju problema se pristupa procesom donošenja odluka

(isti ču se sve funkcije i aktivnosti menadžmenta)

Prave, dobre odluke

Međutim

22.2.2018

20

Klasi čan pristup menadžmentu – odlikuje se centralizacijom donošenja odluka

koncentracija na uzak krug ljudi iz redova vrhovnog (top) menadžmenta

Savremeni pristup menadžmentu – odlikuje se demokratizacijom i decentralizacijom procesa donošenja odluka

zaposleni mogu da iznose svoje ideje za rešavanje problema, uklju čeni su svi nivoi menadžmenta od vrhovnog do operativnog

8 - DELOVA5 - ZAHTEVA8 - DELOVA

5 - ZAHTEVA

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE

2. REFERENCE

3. TEREMINI I DEFINICIJE

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE

2. REFERENCE

3. TEREMINI I DEFINICIJE

4. SISTEM QMS-a

5. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA

6. MENADŽMERNT RESURSIMA

7. REALIZACIJA PROIZVODA

8. MERENJE, ANALIZE I POBOLJŠANJA

4. SISTEM QMS-a

5. ODGOVORNOST RUKOVODSTVA

6. MENADŽMERNT RESURSIMA

7. REALIZACIJA PROIZVODA

8. MERENJE, ANALIZE I POBOLJŠANJA

ISO:9001

Z A H T E V I

22.2.2018

21

Odgovornost rukovodstva

Najviši nivo menadžmenta ima direktnu odgovornost i za menadžment kvaliteta

Menadžerski kadar mora dobro da poznaje principe upravljanjaorganizacijom

On mora biti angažovan na:

• definisanju politikei ciljeva kvaliteta

22.2.2018

22

• upoznavanju zaposlenih sa važnoš ću ispunjavanja zahteva korisnika, kao i zahteva iz propisa i dr. dokumenata• sprovo đenju periodi čnih preispitivanja

(postavljaju se ciljevi koji su ostvarljivi i merljivi na svim organizacionim nivoima)

• osiguravanju raspoloživosti resursa

Najviši menadžerski kadar treba jasno da definiše odgovornosti i ovlaš ćenja svih zaposlenih (da ne bi bilo da niko nije odgovoran za pojedine aktivnosti, ili da je više ljudi odgovorno za 1 aktivnost)Iz redova menadžerskog kadra se imenuje predstavnik za kvalitet

ima ovlaš ćenja i odgovornosti za utvr đivanje, primenu i održavanje QMS-a u organizaciji i komunicira sa eksternim org. (kupcima, isporu čiocima, sertifik. telom i dr.

22.2.2018

23

U određenim vremenskim intervalima menadžerski tim preispituje sistem menadžmenta kvaliteta

• rezultate internih i eksternih provera QMS-a• analizu reagovanja korisnika• rezultate merenja performansi procesa i usaglašenosti • statuse korektivnihi preventivnih mera• analiza uticaja izmenana QMS• preporuke za poboljšanje

Cilj je poboljšavanje efektivnosti QMS-a

Menadžment resursa

Rukovodstvo mora da obezbedi resurse za primenu i održavanje QMS-a, a pod resursima se podrazumevaju:

- ljudski resursi- infrastruktura- radna sredina

Ljudski resursi su najvažniji u uslužnoj delatnosti

22.2.2018

24

Znanje, obu čenost, ponašanje i motivisanost osoblja su na svakodnevnoj proveri u kontaktu sa korisnicima usluga

Infrastruktura se odnosi na sredstva za rad, opremu, ure đaje, alate, hardver, softver, kao i

usluge podrške (transportne i ostale komunikacione usluge)

Radna sredina mora biti definisana od strane menadžerskog tima

Određuju se lica odgovorna za održavanje radne sredine, intervale u kojima se to obavlja, kontrolne ta čke i odgovorna lica

Realizacija proizvoda/usluge

Menadžerski tim razvija procese neophodne za realizaciju usluge/proizvoda

22.2.2018

25

Kada su u pitanju usluge - težište aktivnosti se prebacuje na preduzimanje preventivnih mera i permanentno obu čavanje osoblja, jer celokupan uspeh zavisi prvenstveno od zadovoljstva gosta (korisnika usluge)

Menadžerski tim mora da utvrdi sve zahteve korisnikada bi se izbegle neusaglašenosti u procesu pružanja usluge

Komuniciranje sa korisnicima mora da bude dvosmerno, da bi se obezbedile sve relevantne informacije

značajan izvor inovativnih mogu ćnosti

Organizacija mora daosigura da nabavljeniproizvod budeusaglašen saspecificiranimzahtevima nabavke

Mora da planira i obavlja proizvodnju i servisiranje

22.2.2018

26

Merenja, analize i poboljšanjaPraćenje performansi usluge od strane obu čenog personala, interne provere, rezultati samoocenjivanja, provera zadovoljstva korisnika i uočavanje novih reakcija su najvažniji izvor

informacija

Motiv je zadovoljenje želja,potreba, zahteva i očekivanja korisnika

Održavanje kvaliteta proizvoda i usluga nije ni lako ni jednostavno, a vezano je i sa troškovima

troškovi kvalitetatroškovi kvaliteta(neophodni)

troškovi nekvaliteta(nepotrebni)

njih organizacija izdvaja za održavanje visokog nivoa kvalitetaproizvoda i usluga(kontrola kvaliteta, preventivno održavanje opreme, obuke zaposlenih, održavanje znaka kvaliteta)

22.2.2018

27

Ulaganje u troškove kvaliteta uz odgovaraju će marketinške aktivnosti stvara osnovu za kreiranje ugleda na tržištu, odnosno formiranje brenda

Troškovi nekvaliteta predstavljaju stvarni trošak koji se odnosi na popravke, dorade, ponovljene operacije, škartPored toga što optere ćuju organizaciju, opasni su kada proizvod ili usluga stignu do korisnika

gubitak kupca ili tržišta

nezadovoljan kupac može antipropagandno delovati – negativan imidž organizacije

1. troškovi neusaglašenosti – posledica nekvalitetnih materijala ili proizvoda i obuhvataju : doradu, škart, reklamacije i kvarove2. procenjeni troškovi – obuhvataju troškove održavanja planiranog nivoa kvaliteta, troškove kontrole kvaliteta, testiranja

3. preventivni troškovi – nastaju radi spre čavanja kvarova i obuhvataju troškove planiranja kvaliteta, obuke zaposlenih i održavanje kvaliteta opreme za rad

Postoje 3 kategorije troškova u vezi sa kvalitetom:

troškovi nekvaliteta

22.2.2018

28

Troškovi kvaliteta se vra ćaju organizaciji kroz povećanu prodaju!

Organizacija koja želi da se sertifikuje prema zahtevima standarda ISO 9001 i stekne znak kvaliteta mora da obezbedi:

� dokumentovani sistem menadžmenta kvaliteta� zadovoljenje svih zahteva standarda ISO 9001� QMS-a koji odgovara njenim potrebama

Organizacija koja želi da zadrži znak kvaliteta mora da obezbedi:� kontinuitet održavanja QMS-a� permanentno unapre đenje QMS-a

Znak kvaliteta važi 3 godine, nakon čega se vrši ponovna provera QMS-a

Lica iz organizacije vrše internu proveru

Eksternu proveru vrše sertifikaciona tela odnosno obu čeni proveriva či

22.2.2018

29

ISO 9001:2000ISO 9001:2000

Hvala na pažnji!Hvala na pažnji!