Univerzitet u Prištini Fakultet tehničkih nauka Kosovska Mitrovica Odsek Arhitektura

Projekat 1-seminar 1 teme :Stanovanje-prošlost,sadašnjost i budućnost

mentor : student : Prof.dr Milorad Ribar Milica Stamenković 40 |09

1

SADRŽAJ

Uvod

Topologija srpskog krajolika...............1

Tradicionalna kuća-osnovna prostorna jedinica .............................................4

Tipovi kuća....................................................6

Kuća Ponišavlja...................................7

Narodno graditeljstvo i stanovanje Pirota i okoline...................................10

Gročanska kuća,paradigma vremena ........................17

Zaključak ...........................................21

Literatura...........................................22

Uvod

Topologija srpskog krajolika

Antipogeografska tipologija seoskih naselja polazi od kriterijuma geneze(načina postanka),fiionomije (izgleda,strukture kuća i ulica) i morfologije (oblika gradjevinskog rejona) naselja.Polazeći od Cvijićeve tipologije seoskih naselja u našim krajevima razlikujemo sledeće tipove stalnih sela:

Potpuno razbijeni tip –raštrkane kuće po seoskom ataru.Nema ulica ni seoskog centra.Velika površina ,a mala gustina naseljenosti.Tipičan je za brdsko planinske predele Bosne i Starog Vlaha u Srbiji (starovlaški tip) i krševite predele Crne Gore i Hercegovine(krstasti tip).

starovlaški tip (od Starog Vlaha do Kranjske)-karakteristike: -velike površine -duga 5-6 km -mala koncentracija kuća -mahale,zaseoci,krajevi prema familijama -susedstvo bliže -više grobalja -narastaju-umetanjem kuća ili gradnjom na periferiji -raselice ili poselice

krstasti tip-karakteristike: -na ivicama ulegnuća, -neprekidni nizovi, -duga 2-3 km

Razbijeni brdski tip- više grupa gusto zbijenih kuća .Grupice su medjusobno udaljene a izmedju njih su poljoprivredne površine i pašnjaci.Susreće se u slivu Ibra ,gde se grupice kuća nazivaju džemati(ibarski ili džematski tip).

2

ibarski tip-karakteristike: -džemati-grupice kuća -na zaravnjenim vrhovima brežuljaka,malim rečnim terasama i sl. -prostrana -širenje zavisi od površine terena -rasčlanjen reljef otežava transformacije

Poluzbijeni tip –predstavlja dalju fazu razvoja od razbijenog ka zbijenom tipu .Kuće su u velikim dvorištima ili okućnicama.Centar sela je gušće izgradjen .Nalaze se na brežuljcima Šumadije i Zapadne Srbije (šumadijski tip).

šumadijski tip-karakteristike: -oblik transformacije -umetanje kuća -oko puteva -kuće nisu u istoj liniji -prelazni tip,zbog okupljanja oko škole,crkve,mehane,sudnice...

Zbijeni tip –ima jasno oformljenu aglomeraciju kuća i strukturu ulica.Rasprostranjen je u dolinama i na rečnim terasama u slivu Velike Morave i Mlave.Podvrsta su"razredjeno zbijena " naselja sa dva varijeteta : a)zvezdasta sela sa zrakastom strukturom ulica (jasenička vrsta u slivu Jasenice); b) ušorena krstasta sela sa centrom na raskršću (mačvanski tip),nastala pod uticajem vlasti kneza Miloša u XIX veku.

Potpuno zbijeni tip -kompaktno naselje i veliku gustinu naseljenosti .Razlikuju se spontano zbijena naselja timočkog tipa (Istočna Srbija) i planska zbijena naselja vojvodjanskog tipa (Srem,Banat,Bačka).Vojvodjanski tip je nastao planskom rekonstrukcijom sela u vreme austrougarske vlasti u 18.veku.

timočki tip-karakteristike: -Spontani nastanak,koncentrisanom gradnjom kuća -osnova ovalnog ili nepravilnog oblika -sredselo-manji Slobodan prostor -mahale dele potoci,jaruge Po veličini tj.broju stanovnika sela se dele na sledeće kategorije:-Mala (do 500 stanovnika)-Srednja (500-2000 st.)-Veća (2000-3000 st.)-Velika (3000-5000 st.)-Veoma velika (preko 5000 st.)

3

Ibarski tip,mesto Dobri do

Po funkcijama tj.delatnostima seoska naselja se mogu podeliti na :-Čisto poljoprivredna ,koja se dele na stočarska ,zemljoradnička,ribarska,vinogradarska is l.-Poljoprivredna sa uslužnim centrom,-Lokalni centri okolnih sela (čaršija ,varošica),-Sela sa nepoljoprivrednim delatnostima (industrijska,rudarska,turistička),-Prigradska sela zahvaćena urbanizacijom .U našim krajevima mnoga sela su zahvaćena procesom deagrarizacije koji označava napuštanje sela i poljoprivrede i prelazak stanovništva u gradove.Ima čak i potpuno napuštenih sela.To ima i negativne ekonomske i socijalne posledice,pa je potrebno da država pomaže revitalizaciju tj.obnovu sela i poljoprivrede.

Funkcionalna deferencijacija i evolucija sela u Srbiji počela je posle oslobadjenja od Turaka.U prvim fazama razvitka do sredine 19.veka sela u Srbiji su bila jednoobrazna po funkcijama,sva sui mala samo jednu funkciju poljoprivredne proizvodnje.U ponekom selu pre 1833.godine spahija je imao svoju ispostavu,čardak i upravnika zemlje,ali time nisu bile izmenjene funkcije sela. Osnivanjem starih opština počinje funkcionalna diferencijacija sela.Neka od njih su postala sedišta opština i time dobila nove funkcije i proširenu sadržinu:sudnicu,školu,seoski dućan,mehanu,zanatske radnje i sl.Tako je nastala i prva razvijena kategorija –seoski centri. Razvitkom novčane privrede ,javnog saobraćaja ,opšteg kulturnog napretka,u nekim selima koja sui mala pogodan saobraćajno –gografski položaj,razvile su se krajem 19.i tokom 20.veka tzv. "seoske varošice" .U zapadnoj Srbiji su nastale izvan postojećih ,na novim drumskim saobraćajnicama,a u Istočnoj Srbiji u većim selima .U samim naseljima centri su se razvijali u tzv."seoske čaršije". Posle Drugog svetskog rata formirane su nove opštine sa znatno većom teritorijalnom nadležnošću nego što su je imale stare opštine .Većina centara novih opština nalazi se u varošicama ,ali ih ima koje su smeštene u većim selima.Tako je nastala još jedna kategorija :"Selo sedište opštine".Novija pojava u selima je stalni razvitak postojećih i nastajenje novih centara i u manjim selima:škola,prodavnica,ambulanta,mesna zajednica,zadružni dom,gostionica,autobuska stanica itd.,predsavljaju početne elemente za stvaranje društvenog i privrednog centra mnogih sela.Neka sela preuzimaju ulogu centara za više okolnih sela ("centri zajednice sela").Opšti savremeni društveni razvitak ,ekonomski razvoj ,dalja društvena podela rada,snažni razvoj saobraćajne mreže ,opšta urbanizacija sela,sve je to učinilo da se funkcije ,sadržina potrebe i mogućnosti današnjih sela brzo menjaju u pravcu ozitivne evolucije sela.

Tradicionalna kuća-osnovna prostorna jedinica

U analizi tradicionalne kuće veoma je važno da se svaki objekat posmatra kao aktivni,živi organizam ,u čijim se detaljima prepoznaju elementi iz svakodnevnog ritualnog

4

života.Iz toga proizilazi da je kuća mnogo više od skloništa i graditeljskog dela.To je ,pre svega,prostor u kome se odvijaju najvažniji dogadjaji iz života svakog pojedinca.Takodje ,kuća je i represent i slika prihvatljivih društvenih standard.Posmatrana kao mikrokosmos kroz porodicu i porodične odnose,ona postavlja prepoznatljivu sliku društvene organizacije.U simboličkom smislu ona je središte sveta i pruža potpunu zaštitu ukućanima ,što je vidljivo u mnogim detaljima ,počev od pripremnih radnji kod podizanja kuće ,koje se pre svega odnose na odabir zdravog ,osunčanog,suvog "oceditog" mesta,a koji se odvija po precizno utvrdjenim pravilima.Početak gradnje je takodje praćen odredjenim ritualnim radnjama .Celokupna okućnica oko koje je ograda pletara ,kamena ,taraba sa "golemom" ili "malom " kapijom na ulazu,označava zaštitni okvir i granicu izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Kuća je oduvek predstavljala mesto gde su ljudi želeli da se osećaju spokojno i zaštićeno.Ali,čovek nije gradio kuću da bi se u njoj samo sklanjao od hladnoće,gromova i oluja,već je ona bila i njegova umetnička i duhovna inspiracija.Srbi su,u skladu sa svojim jednostavnim načinom života ,tokom čitavog 19-og i prvih decenija 20.veka gradili jednostavne,ali funkcionalne objekte za stanovanje.Danas je u Srbiji ostalo malo starih kuća u izvornom obliku,ali na osnovu tih ostataka ipak možemo da sagledamo šta je narodnom graditelju bilo najvažije prilikom izgradnje.

Tradicionalna kuća je i arhitektonski izraz smešten u prirodnoj okolini.Ona je nepretenciozna ,uklopljena u prirodni ambijent ,prosto kao produženje prirode .Apsolutna harmonija sa prirodnim okruženjem ,ali i harmonija delova unutar same kuće tako povezanih ,gde se ništa ne bi moglo dodati ni oduzeti ,a da se ne naruši postojeći sklad.Upravo u tom skladu,jednostavnosti i zaokruženosti i jeste lepota stvaranja.Zahvaljujući veštini i kreativnosti,ali i osećaju za meru anonimnih graditelja ,stvorena je arhitektura bliska čoveku ,njegovim svakodnevnim ,kao i ritualnim ,socijalnim i estetskim potrebama.

Početkom 19.veka,nakon Prvog srpskog ustanka,seoska naselja u Srbiji formirana su u obliku koji i danas srećemo.Tada počinje razvoj seoskog neimarstva ,ali su u to vreme sela,kao i kuće u njima gradjeni spontano.Ovo nije slučaj u Vojvodini ,gde je postojao strogo uredjen propis o izgledu kuće i plana sela.Odredjene odredbe o uredjenju i planiranju javljaju se u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića i one se odnose uglavnom na ušoravanje sela ,radi jednostavnijeg funkcionisanja državnog aparata.Iako i tada započinje parcelacija naselja,koja je uticala na gradnju odredjenog tipa kuće ,izgled seoskih naselja i dalje pretežno zavisi od konfiguracije terena.Tako imamo da je

brdskim predelima karakterističan razbijeni tip sela,dok su u ravnijim predelima zbijenog tipa.

U selima koja se formiraju duž puta po longitudinalnoj šemi,podižu se najreprezentativnije kuće,pa iako nije bilo zvaničnog propisa,poštovalo bi se pravilo da središte naselja bude u najpristupačnijem delu;kao i da najznačajnije gradjevine –škola,crkva i kuće najuglednih domaćina budu upravo na tom mestu.

Tipovi kuća

5

Najčešći tip kuća u Srbiji gradjenih od početka 19.veka bile su jednodelne ,skromne kuće.Čim su se stekle povoljnije istorijske prilike,vitalnost srpskog naroda ubrzo dolazi do izražaja ,tako da počinje gradnja dvodelnih ,a kasnije i kuća sa više prostorija.U fokusu ostaje središnji deo kuće,centralna prostorija sa ognjištem.Značaj ovog prostora ogleda se običaju da se centralna prostorija naziva kućom.

Jedan od osnovnih tipova kuće u Srbiji je "dinarska brvnara ",koja se sastojala iz dva dela.Najlepši primer savršenije varjante ove brvnare je "moravski tip" kuće koji je zastupljena kako u seoskom ,tako i u gradskim sredinama.Posebnu atraktivnost moravskoj kući daje trem,ravan ili sa lucima.Pojava trema usloviće komforniji život ukućana,jer se tu obavljala priprema za ulazak u centralnu prostoriju,a služio je i kao mesto za odmor.Gradjevina postaje naročito ekspresivna smenjivanjem punih i praznih površina na fasadi,kao i kontrastom tamne drvenarije i zidova okrečenih u belo.

1.moravski tip kuce

Jedna varjanta moravske kuće ,samo nešto jednostavnija je" šumadijska kuća",koja se smatra autohtonom na području oko Beograda i u centralnoj Srbiji.Na severu Srbije,u Vojvodini ,izdvajaju se varjante kuće tzv. "vojvodjanske kuće" ,što je zavisilo od konfiguracije terena.jedne su okrenute širom stranom ka ulici,a druge na ulicu gledaju svojom užom stranom,kalkanom.Za prostor Kosova i Metohije tipična je kuća pod nazivom "kosovska prizemljuša".Neka obeležja tog perioda ima kuća vojvode Stepe Stepanovića u Kumodražu,kod Beograda,koja je sačuvana u prvobitnoj formi do danas.Daljom kombinacijom svih navedenih tipova kuća nastaje tip kuće poznat pod nazivom "balkanska kuća ".

Stare srpske kuće nisu samo lepe spolja ,već pokazuju iuzetno funkcionalana rešenja unutrašnjeg prostora.U njihovoj funkciji nema ničeg suvišnog i suprotnog jednostavnosti života u njoj.narodni graditelj je taj osećaj stekao živeći u skladu sa prirodom i društvenim okruženjem.Koliko je poštovao osećaj za meru pokazuje i način na koji je odredjivao visinu kuće .Nijedna kuća ne narušava

6

pejzaž,već čine integrisani deo njega.Upravo je mera čoveka ono što je održalo ovakvu kuću do današnjih dana.

Osvedočena mudrost narodnog graditelja ogleda se i u odredjivanju orjentacija kuće ,u čemu su narodni neimari bili neprikosnoveni.Ulazna vrata,po pravilu ,okretana su ka istoku,a prostorije za čuvanje hrane ka severu.

Odabir materijala za gradnju kuća u Srbiji zavisio je prevashodno od podneblja,a veština graditelja ogledala se u njegovoj sposobnosti da oblik "dinarske kuće" prilagodi terenu na kom se gradjevina podiže.Materijal se uvek birao iz neposrednog prirodnog okruženja.Na strmim planinskim terenima obično su temelji radjeni od kamena,dok su zidovi od brvna,krovna konstrukcija od drvenih greda,a krov pokriven šindrom(drvenim daščicama).U krajevima gde je teren ravan,kuća ima bondručnu ,odnosno skeletnu konstrukciju od drvenih greda,izmedju kojih je prostor ispunjen daščicama ili prućem,povezanim blatnim malterom.Od polovine 20.veka dolazi do pojave novog srpskog sela,koje je,nažalost,karakterisao nadostatak smisla za funkcionalnost i estetiku.Usled ekonomskog razvoja na ovim prostorima izgubila se iskonska veza sa zavičajem,u dobroj meri i nacionalni identitet.Tendencija da se oživi stara funkcionalana srpska kuća danas je sve prisutnija.Sve više ljudi okreće se ,precima ,korenima,a pojavljuju se i novi arhitektonski oblici koji su inspirisani narodnom arhitekturom.

Kuća Ponišavlja

Kuće u Ponišavlju razvijale su se tokom različitih istorijskih razdoblja pod složenim društvenim i privrednim uslovima,ali bez posebnih specifičnosti u odnosu na razvoj stambenih objekata u drugim oblastima Centralnog Balkana.Uočava se da je razvoj kuća u oblasti Ponišavlja bio u skladu sa

opštim razvojem stambene arhitekture na tlu Srbije.

Na razvoj tradicionalne arhitekture ovog podneblja uticali su istovremeno različiti činioci:podneblje ,tlo,istorijski uslovi,migracije,način privredjivanja i prisustvo majstorskih družina-pečalbara iz Zaplanja i Crne Trave,koji su sa sobom doneli iskustvo u gradjenju.

Materijal za gradjenje korišćen je iz prirodnog okruženja :drvo,zemlja ,kamen.Skeletni

sistem je drveni,sa različitim vrstama ispuna-pleter,kovanica,tugla;zavisno od vremena gradnje,osnovna je odlika graditeljstva ovog prostora.Od upotrebnih materijala preovladjuje zemlja ,što se ogleda u njenoj višestrukoj primeni:tugla,ćeramida,blatni malter.U Sićevu i Čukljeniku je više u upotrebi kamen,obzirom dag a ima u izobilju.Krovovi su

7

Kuca Hadzi Todorovica u Nisu 1820.g.

četvorovodni,a kod kuća nepravilnih osnova i viševodni sa karakterističnim "kominama" od pleteri blatnog maltera,pokriveni dvovodnim krovićem.

Strehe su vrlo pažljivo opšivene ,ravnih linija ili zaobljene.Krovni pokrivač je za sve vrste zgrada ćeramida.Madju gradjevinama razlikujemo :kuće sa tremom (ajetom) i bez trema,prizemen (bez podruma),delom nad podrumom i spratne sa podrumom u prizemlju ispod cele površine stambenog dela.podignute su na ravnom iskošenom terenu.u svakom slučaju,prate oblik i nagib terena.U osnovi su dvodelne ,trodelne i višedelne .

Osnova se vremenom razvijala i menjala,tako da su se iz pravougaonih dobile osnove "na ge",pravougaone sa isturenim posebno natkrivenim središnjim tremom.Kod izuzetno zijenih sela oblik ulica i terena uslovio je i ojavu naprevilnih osnova.Sve varjante proistekle sui z pregradnje dvodelne ili trodelne osnove,odnosno dozidjivanjem uz postojeću osnovu.Jedna od najvažnijih prostorija je "kuća",iz koje je najčešće omogućena komunikacija sa ostalim prostorijama.U kući je ognjište ,starija ognjišta su otvorena ,kružna,uokvirena kamenjem .Novijeg datuma ognjišta su ozidana,sa otvorom za ložište.

U prvim fazama razvoja,seoska kuća ovog kraja bila je namenjena uglavnom stanovanju jedne porodice,od 4-5 članova,a prostor je organizovan tako da zadovolji različite potrebe ukućana.Male površine kuća ,uslovljavale su krajnje ekonomičan pristup u uredjenju.Uopšteno,unutrašnji prostor u kući delio se na muški i ženski.

8

Kuća sa razvijenim tremom,Sićevo

Kuća sa tremom ukrašenim lukovima,Sićevo

Detalj strehe,Sićevo

Kuca,selo Špaj

Kuca,selo Špaj

U ženskom delu nalazila se peć i mesto za spavanje,dok je muški deo sadržavao radni i kultni prostor.Poslovi nametali su podelu prostora kuće u drugom pravcu,prema nameni.U tom smislu,prostor se delio na radni i gostinski.Radni prostor obuhvatao je deo oko peći i mesto odredjeno za obavljanje zanatskih poslova.U gostinskom delu

nalazila se posteljina i kultni ugao.Posebno masto u kasnijem razvoju prostorne organizacije imaće gostinska ili slavska soba.U njoj je slavska ikona,a od nameštaja drene klupe,slavski sto,krevet,raf,kovčeg za njošnju.Koristi se za spavanje ,iako joj je namena pre svega ritualna.Ono što posebno izdvaja ovaj tip kuće su tremovi,prvobitno ravnih linija sa drvenim ,ručno tesanim stubovima,a kasnije i tremovi sa lukovima.Pored kuće smešteni su sledeći pomoćni objekti:plevnja,ambar,koš,staja,tako da se u okviru okućnice zadovoljavaju sve potrebe domaćinstva.Na pomoćnim zgradama često se javljaju ornamenti ,motive sa poreklom u dubokoj starini naroda.U konkretnom slučaju,javlja se motiv zmije "čuvarkuće" ili "kućarice".Veruje se da kuća koja nema "kućaricu" nema sreće i napretka.

Kao karakterističan arhaični element izdvajaju se i vrata na naspramnim stranama i to:glavna velika na istočnoj strani ,gde se radja sunce,kroz koja se unosi badnjak,donosi novorodjenče ,uvode svatovi i, takozvana mala ili "mrtvačka" vrata u čijem se pravcu sakupllja ,a zatim i iznosi smeće i po pravilu iznosi pokojnik.Očigledna je težnja čoveka da se kroz ovako prihvaćen red obezbedi potpuna fizička i ritualna zaštita ukućana.Pored simboličkog i zaštitnog momenta,prisutna je i specifična estetska kategorija.

Ukrasi na zgradama izvedeni su na način koji nije uticao na oblik i način gradjenja .Ukrašavani su najviše tremovi i to jednostavnim profilisanjim i urezivanjem linija ,što predstavlja uobičajan detalj na stubovima i "jastucima" (horiontalna drvena podvlaka iznad stubova).Horizontalne linije su u funkciji ograničavanja različitih polja – proširenja u gornjem delu stuba i na krajevima "jastuka".Složeniji ukrasi na tremu su : opšivke na stubovima (direcima),profilisane daščice na ogradi ,pažljivo obradjena kapijica sa stubićima na čijem je vrhu karakerističan obli ukras tzv.jabuka,redje duborez,i svakako lukovi nazvani laznim zbog toga što nema konstruktivnu ulogu.U enterijeru se kao dekorativni elementi izdvajaju tavanice od ''šašovaca" (uzanih daščica na pero i žleb,kojima se tavane sobe iznutra),a od mobilijara pre svega kovčeg za nošnju sa izrezbarenim geometrijskim i floralnim motivima.

9

Unutrasnje uredjenje kuce : a)zenski deo, b)muski deo , c)radni deo ,d)gostinski deo ; 1.peć ,2.krevet ,3.radni deo ,4.kultni deo

Narodno graditeljstvo i stanovanje Pirota i okolineProšlost-sadašnjost-budućnost stanovanja

Narodno graditeljstvo pirotskog kraja ne može se izdvojiti kao posebno i specifično.Ono je blisko graditeljstvu susednih oblasti ,a u poredjenju sa narodnim graditeljstvom Istočne Srbije nema nikakve posebne karakteristikeni u upotrebi gradjevinskog materijala ni u oblikovanju kuće ,već sadrži izvesne specifične elemente lokalnog karaktera.Pirotski kraj je pretežno planinski.Opština Pirot je jedna od najviše rasprostranjenih opština u Srbiji koja obuhvata 72 seoska naselja.Prema svom položaju sela se nalaze ili po planinskim obodima,u ravnici ili po planinskim dolinama.Po tipu,sela su zbijena ,gradjena bez ikakvog reda i plana više čoporasta,te naselja izgledaju okruglasto.Ulice su krivudave.Jezgro sela je obično smešteno u kakvom useku sa skučenim mogućnostima za prostorni razvoj.Sve je podredjeno funkcionalnosti ,dok su estetski elementi relativno zanemareni.Tek u novije vreme ,sela u blizini gradova uvode izvestan red u gradjenju.Sela se dele na krajeve i mahale.Ti krajevi mogu biti odvojeni prirodnim preprekama :rekama,potocima,stenama,jarugama i dr.Nekad su i sačinjavale srodničke kuće ,grupisane po rodovima.Medjutim ,danas su sela podejena na krajeve ,koji se često dodiruju.U položaju ,izgledu i napretku sela (pirotskog kraja),odražavaju se pojedini istorijski uticaji koji su delovali u toku dugog perioda.Dolaskom Turaka,ovo područije zahvataju stalne bure i nemiri,seobe,a seljak ostaje bez zemlje.U tim i takvim uslovima ,seljak je malo mislio na gradnju dobrih kuća ,već pravi privremenu kuću za osnovne potrebe.Izmenom političkih i ekonomskih prilika pred kraj 19.veka došlo je do znatnog poboljšanja celokupnog celokupnog života stanovništva ,što se na kući odražava u promanljivosti prostornih i konstruktivnih rešenja.Razvojne faze kuće pirotskog kraja ispoljavaju se ne samo istorijsko-političke i društveno-ekonomske prilike ,već i prirodno-geografske uslove ,tehnička znanja i umeća .Priroda je u ovom slučaju veoma važan element i deluje na više načina :gradjevinskim materijalom,klimatskim uslovima i konfiguracijom terena.Značajan factor koji je uticao na ravoj celokupne arhitekture jesu i mastori,seljaci i pečalbari ovog kraja.Seljak-graditelj težio napretku ,stvarajući bolje životne uslove ako su mu to dozvoljavale mogućnosti .Na tom stvaralačkom garditeljskom putu ,prihvatio je ,koristio i prenosio znanja svojih predaka.

Narodno graditeljstvo u pirotskom kraju,pruža raznovrsnu sliku graditeljskih zahvata,kako u prošlosti tako i u sadašnjosti.Medju tipovima kuća ,posebno mesto u ovoj oblasti ,svakako ,pripada moravskom tipu kuće.Jedno od najstarijih i najjednostavnijih staništa ovoga kraja je stanište kružne osnove,kupastog oblika.Konstruiše se slaganjem oblica u krug čiji se vrhovi približno spajaju u jedno teme i povezuju pavitom.Najčešće je pokriveno krovinom ,paprati,busenjem ili ražanom slamom.Ognjište je u sredini i lesa nad njim.Takvih staništa ,"kulača ",koje ovde nazivaju "šiljkara","šiljivarka",bilo je po planinskim predelima i pirotskog

10

Koliba pirotskog kraja

kraja."Izbe " ili "zemunice",takodje su jednostavna staništa rasprostranjena kako ovde tako i po celoj istočnoj Srbiji kao i u susednim zemljama ,Rumuniji i Bugarskoj.Ponekad je u takvim objektima pored ljudi boravila i stoka,odvojena samo ogradom.

U prvim decenijama 19.veka u ovoj oblasti ,javlja se kuća bondruka ili "bondručara",koja je ,kako kaže Aleksandar Deroko ,ponikla u krajevima gde nema masivnog drveta,već gde ima dosta šiblja i oblica.Prve takve kuće,bondručne konstrukcije bile su jednodelne pletare nastale razvojem kolibe,u osnovi četvorougaone,sa temeljom i lakšom konstrukcionom gradjom.Zidana platna su pletena prućem i oblepljena blatom .Pokrivene su krovinom ili slamom.Posle oslobodjenja od Turaka ,s izvesnim predznacima koji se zapažaju još u turskom periodu.Ekonomski i kulturni položaj ovdašnjeg stanovništva je poboljšan sredinom 19.veka.Arhitektura seoske kuće menja se kako konstruktivno,tako i u prostornoj dispoziciji.Stvara se novi tip kuće "moravski"koji je rasprostranjen ne samo ovde ,nego u većem delu central ne balkanske kulturne zone,počevši od Morave na zapadu do Timoka na istoku,a na jug do graice sa Makedonijom.Glavna odlika tih kuća je nadstrešnica "trem" i "ćoška".Karakterističan pečat spoljnom izgledu kuće daju i lučni svodovi na "ćoški",koji počinju da se prave krajem 19.veka. Moravska kuća pirotskog kraja prepoznatljiva je po tome što je njena osnova uglavnom pravougaona ,redje,kvadratna.Gradjena je u bondručnom sistemu od lake i elastične gradje ,punjene čatmom .Zidna platna čine direci ,izmedju kojih su postavljeni tanki stubovi opleteni prućem i premazanim blatom s obe strane platna.Visina platna retko je prelazila 180 cm (Srazmere u osnovi kući su:7 i 5m,8 i 6m,10 i 6 m,10 i 8 m,12 i 8 m,14 i 10 m,15 i 12 m,18 i 12 m).Krov je četvoroslivan,blagog nagiba i dugih streha.Pokriven je krovinom (paprat,ševar,slama),a krajem 19.veka i ćeramidom.U nekim osobito potplaninskim i planinskim selima ,kao što su :Oreovica,Pokrovenik,Nišor,Temska,Velika i Mala lukanja,Topli Dol i dr,kuće su pokrivene velikim i teškim kamenim pločama,što ukazuje da je tu bilo dovoljno kamena u blizini.

11

Kuca Grafine Pavlovic,selo u okolini Pirota

Crtez kuce Grafine Pavlovic,severoistocna fasada,Pirot

Većina takvih kuća ima karakterističan dimnjak ili "komin".Uopšte ,on je širok,osobno u svom donjem delu,i izgleda kao zarubljena cetvorostrana piramida.Osnovica mu je kvadrat.Opleten je leskovim prućem i oblepljen blatom sa obe strane.Pokrivena je koso postavljenim pokrivačem od ćeramide ili kamene ploče .Ovaj pokrivač služi ako zaštita od kiše,snega i vetra.Pred kućom se nalazi trem-ajat ili sušica.Trem je kako je već pomenuto glavna odlika ovog tipa kuća.Trem se prvobitno nalazio u prizemnom horizontu,nije bio ogradjen i pružao se duž kuće .Trem koji se kasnije javlja

12

,predvaja se u dva dela,jedan ostaje na zemlji koji služi za alat ,orudja ,a leti za sušenje paprike ,duvana itd.

Obrada trema u lažnim arkadama ,proizišla je kada se u seoskoj arhitekturi ukazala otreba za dekorativnim i estetskim efektima.Cirkulacija u kući je podešena tako da se u kuću ulazi s pristupnog prostora,trema.Pred svakim pragom je o jedan veći kamen ili više njih koji služe umasto stepenica .Vrata su na svakoj kući jaka i masivna ,napravljena od bukovog ili čamovog drveta.Zatvaraju se drvenom bravom "ključarkom".Predni deo kuće naziva se "iža" a zadnji –soba.Ognjište je otvoreno ,ogradjeno kamenom ,i nalazi se u sredini prostorije.U okolini ognjišta ili na samom ognjištu su "crepinje " a pečenje hleba.

U daljem razvoju ,kuća pirotskog kraja dobija podrum koji se ovde zove "zevnik" ili ""zvnik".Kad je zgrada podignuta na ravnom terenu,a ima podrum,onda je on ukopan u zemlju ili se cela zgrada postavlja na jedan podzid od kamena ,koji može biti toliko visok da se uz samu kuću postavljaju stepenice od počastog kamena.U podrumu se drže vinski i rakijski sudovi burad,bačve,i sudovi sa zimnicom.

Veoma je zanimljiva pojava da se kod sela zbijenog tipa mogu videti kuće sa dva ognjišta i dvoja vrata,što ukazuje na nekada razvijen porodični život. U takvim kućama obično stanuju braća .Pocetkom 20.veka bondručna konstrukcija kuća dobija nove ispune zidnih platna .Umesto bondručara "čatmara",prave se kuće "kovanice".Grade se tako sto se s obe strane direka,izmedju kojih su postavljeni kosnici ,prikrivaju neobradjene oblice ,kovanice.Ceo drveni skelet puni se blatom

13

Krov i komin sa kamenim plocama,Topli Dol,Pirot

Kuca Josipa Ilica,selo Temska,Pirot

pomešanim sa sa plevom ili tuglom.Kada je ovaj drveni skelet ispunjen ćerpičem ili tuglom,tj.nepečenom ciglom ,takve kuće nazivaju se "tuglarama" ili "ćerpičarama".Ovo je tip kuća koje su obeležile 19.i početak 20.veka,ne samo pirotskog kraja ,već i susednih,pa i udaljenijih oblasti.Tokom vremena su se te kuće menjale,dogradjivale i sve više ličile na varoške,i to najviše zahvaljujući lokalnim kretanjima stanovništva.

Zidno platno,catma

14

Novija moravska kuca,selo Rasnica,Pirot

Crtez kuce Danila Todorovica,juzna fasada,selo Rasnica,Pirot

U planinskim i potplaninskim selima pirotskog kraja kuće se prave ,dobrim delom po nekadašnjoj staroj koncepciji,preinačenoj i prilagodjenoj novim uslovima života.Za gradnju sve češće se primenjuju opeka ,kamen,kreč i crep mada su još uvek u upotrebi pletar,čatma i drugi slabiji materijali.Horizontalni presek tih kuća je kvadrat ili pravougaonik.Kuća dobija potkrovni venac,umesto nekadasnje strehe.Da bi fasade više ličile na varoške ,ukrašavaju se raznim aplikacijama.Ukrasi su rasporedjeni na vidljivim delovima kuće ,iznad vrata i prozora.Ornamenti su biljni i geometrijski.Česti su i ukrasi sa tradicionalnim i simboličkim značenjima.Boja je takodje jedan

15

od važnijih dekorativnih elemenata.Za razliku od nekadašnjih tipova kuća koje su bile okrečene belom bojom,ove su bojene žutom,zelenom i sivom bojom. Glavne karakteristike u pogledu prostornog sastava kuće su:da ima tri glavne stambene prostorije :kuhinju sa štednjakom ,umesto ognjišta koja je u sredini,i dve sobe sa bočnih strana.Kuhinja je nešto manja .Ispod jedne sobe nalazi se podrum.Kuća na sprat ,osim izuzetaka ,javljaju se po selima tek uoči i posle Drugog svetskog rata.

Sledeći tip kuća na selu ,nastaje tridesetih i četrdesetih godina 20.veka .Raširio se ne samo ovde već i na znatno širem prostoru u Srbiji.Najčešće je asimetričnog oblika,sa doksatom i dvoslivnim krovom,u narodu prepoznatljiv kao kuća na "ge",na "glagol" ili "dundjerska " kuća.Ističu se svojom masivnošću i veličinom.Ona postaje pojam društvenog prestiža i gradske vrednosti,jer ova kuća kod seoskog stanovništva simbolizuje osećaj dostignuća gradske kuće.Dundjerska kuća dobila je veću dimenziju i novi oblik ,ali se našla u raskoraku s prirodnim i isorijskom osnovom.

U novije vreme grade se kuće koje se znatno razlikuju ne samo od izgleda seoskih kuća već i od ustaljenog načina gradnje uopšte.Gradjene su od savremenih gradjevinskih materijala,ravijene u vertikalnom i horizontalnom pravcu,u raznim eksterijernim kombinacijama.Krov je na dve ili četiri vode,sa naglašenim strehama.Takve kuće se zapažaju uglavnom u selima koja su u blizini grada,kod bogatijih i imućnijih domaćinstava,čije su mogućnosti dozvolile njihovo podizanje.

Novija kuca Trickovica na "ge",selo Krupac,Pirot

16

Okućje

U zbijenim naseljima pirotskog kraja,deo privrednih i ekonomskih zgrada se nalazi pored kuće u dvorištu ,a deo na ostalom posedu domaćinstva.Veličina i broj takvih objekata uvek je zavisila od raznovrsnosti ekonomije ,imovinskog stanja domaćinstva,drustveno-istorijskih prilika i geografske sredine.Dvorište je ogradjeno raznim tipovima ograda (plot,kamen,taraba),nalaze se sledeći priredni objekti :koš za kukuruz,ambar,kočina za svinje ,kokošar,redje košara za stoku,zatim drvenik ,peć u kojoj se peče hleb.Najčešće je kuća za stanovanje s kraja,blize putu,a ostale zgrade bliže i dalje u odnosu na nju.Uprkos funkcionalnoj diferencijaciji,prostor izmedju prednjeg i unutrašnjeg dela dvorišta nije čvrsto odvojen ,tako da domaće životinje i živina nesmetano tumaraju po njemu.

17

Kuca i okucje ,selo Topli Dol,Pirot

Plevnja,ambar i svinjac pod jednim krovom,selo Sopot,Pirot

Gro č anska ku ć a-paradigma vremena

Varoš Grocka danas je administrativni,trgovački i kulturni centar Opštine Grocka,jedne od sedamnaest beogradskih opština.Graditeljsko nasledje ove varoši ,ono što smo nasledili,igubili ili sačuvali danas je paradigma vremena čiji smo savremenici.Prve značajne podatke o Grockoj nalazimo u turskim katastarskim popisima iz prve polovine 16.veka.Po ovom popisu broji svega 22 doma.Tada se Grocka naziva selom,a kasnije palankom.

18

Iz druge polovine 16.veka potiču prvi podaci o izgledu i prostiranju naselja.Putopisac Gerlah videvši Grocku 1578.godine,kaže za naselje "veliki potok deli na dvoje ;u jednom delu podignute su male srpske kolibe pokrivene trskom i slamom,a u drugom ima i lepih turskih kuća ,često šindrom pokrivenih".

Što se tiče kuća ,one najčešće pripadaju tipu" varoških kuća".Medjutim ,kako je Grocka istovremeno i naselje seoskog tipa,seoska kuća kao odraz načina,života i privredjivanja takodje je prisutna.

"Varoška kuća" orjentisana je prema severoistoku,odnosno severozapadu i redovno je povučena od ulice u dubinu bašte.Dvorišta su relativno mala i bez pomoćnih zgrada.Visina kuće varira u zavisnosti od oblika terena ,tako da je zadnji uzdignut samo za nekoliko stepenika.

Varoška kuća se sastoji od tri do četiri prostorije sstrogo namenski definisane :odžaklije,dnevne sobe,jedne ili dve spavaće sobe,podruma i trema koji se prema uglu proširuje u doksat.Zidana je u bondručnoj konstrukciji,sa kosturom od hrastovih greda ,i ispunom od ćatme.Temelji su od pritesanog kamena sa hrastovim gredama.Krov je nizak,četvoroslivan i pokriven ćeramidom.Ispusti krova-strehe dostižu i do 1m.podovi su patosani opekom ili daskama.U geomatrijskom smislu gročanska kuća pripada grupi asimatričnog tipa.Iako je po svojim karakteristikama osobena,kuća u Grockoj ne stoji izolovano,već se vezuje za isti tip kuće u varošicama Podunavlja i Pomoravlja.To najpre treba dovesti u vezu sa zajedničkim prirodnim i društvenim činiocima ovih oblasti.

Sa aspekta arhitektonskih vrednosti,gročanska varoška kuća predstavlja retko sačuvani primerak narodnog neimarstva,čije odlike znače visoki domet gradjevinske,stambene i likovne kulture.Osobenost ovih kuća ,koje ih čine visoko vrednim ,jesu:prirodni materijali niskog stepena obrade,jasno odredjeni pravci i površine kretanja ,kao i dobre srazmere i veličine u skladu sa antropološkim merama.

Seoska kuća ,koja je karakteristična ne samo za Grocku nego i za čitav jedan deo Podunavlja,uglavnom se razvija posle odlaska Turaka iz ovih krajeva.To je karakteristično za čitavu narodnu arhitekturu na teritoriji Srbije.Doseljenici iz naših južnih krajeva-sa Kosova i Metohije,iz Pomoravlja ,Šumadije pa i Bugarske("Bugarska mala" u Grockoj)-doneli su u Grocku svoj tip kuća,koji je kasnije pretrpeo izvesne izmene.Danas u Grockoj uglavnom nalazimo četiri karakteristična tipa seoske kuće :moravsku kuću,kosovsku prizemljušu,šumadijsku i vojvodjansku kuću.Za seoske kuće,nebitno kom tipu pripadaju,svojstveno je da se nalaze u prostranim dvorištima u kojima se

pored kuća za stanovanje nalaze i druge pomoćne i ekonomske zgrade potrebne seoskom domaćinstvu.

Šezdesetih godina prošlog veka Zavod za zaštitu spomenika formira obimnu dokumentaciju.Gročanska čaršija predstavlja karakterističan ambijent srpske palanke 19.veka,formiran u procesu raslojavanja srpskog društva i jačanja trgovačkog staleža.Raznovrsnost u pogledu namane i vremena nastanka kuća uslovila je i tipsku

19

Kulturna dobra naselja Grocka

šarenolikost arhitekture u čaršiji.Ova činjenica doprinosi kako živopisnosti tako i istorijskoj autentičnosti ambijenta u celini.

U Gročanskoj čaršiji može se danas pratiti linija razvoja narodnog arhitektonskog izraza od stare balkanske kuće do preko namenskih tipskih zgrada(kafana-hanova ,dućana) i vojvodjanske varoske kuće pa sve do savremene stambene jedinice.

Danas,Gročanska čaršija po svojim arhitektonskim ,istorijskim ,etnografskim i sociološkim vrednostima predstavlja jedinstveni ruralni ambijent na području grada Beograda,te prema tome ima svojstva spomenika kulture .

Gročanske kuće – Paradigma vremena

Teomirovićva kuća

Sadradjena je u prvoj polovini 19.veka.Zidana je u bondručnom sistemu,sa ispunom od ćerpiča ,a pokrivena je ćeramidnim krovom.Osnova je pravougaona ,sa četiri prostorije ,tremom,doksatom i podrumom ispod dela zgrade.Po tipskim obeležjima pripada grupi gročanskih varoških kuća.Ova kuća nije porušena ,ali je zbog neodgovarajuće adaptacije izgubila svojstva zbog kojih je i bila posebno vrednovana.

Smiljanićeva kuća

Podignuta je u drugoj polovini 19.veka kao porodična stambena zgrada.Pravougaone osnove sa tri prostorije i tremom,zidana je u bondručnoj konstrukciji sa ispunom od čatme i pokrivena ćeramidnim krovom.Smiljanićeva kuća pripadala je grupi seoskih kuća sa tipskim obeležjima takozvane moravske kuće.Kuća je porušena početkom milenijuma.

20

Smiljaniceva kuca,izgled iz 1965.g

21

Božićeva kuća,izgled iz 1972.g Božićeva kuća,sadasnje stanje

Božićeva kućaPodignuta je u prvoj polovini 19.veka kao porodična stambena kuća.Osnova je pravougaona sa tri prostorije,tremom i podrumom ispod dela zgrade.Zidana je u bondručnoj konstrukciji,pokrivena četvoroslivnim ćeramidnim krovom.Pripadala je grupi seoskih kuća,sa tipskim obeležjima starije moravske kuće.Da bi izgradio novu kuću,vlasnik srušio postojeću početkom devedesetih godina prošlog veka.

Vlajkovićeva kuća Podignuta je početkom 19.veka kao prizeman porodična stambena zgrada.Zidana je u bondručnoj konsrukciji sa ispunom od čatme ,pokrivena ćeramidom.Osnova se sastoji od šest prostorija ,trema,doksata i podruma ispod dela zgrade.

22

Pripada tipu gročanskih varoških kuća.Vlajkovićeva kuća nije porušena ,ali je danas u derutnom stanju.

Umesto zaključka

"Nestankom ovakvih kuća i razgradnjom vrednih prostora ne nestaju samo forma i ljupkost prošlih vremena ,nastaje graditeljska suština jer narodno tradicionalno graditeljstvo njie stil,nego pogled na svet i na život,na prirodu i na duh mesta,stav prema životnim procesima i materijalima ,prema podneblju i autentičnosti.To je svet istine i stvarnosti.Van mode i maketinga.Ta je arhitektura zato velika što slavi svakodnevno ,bez zamagljivanja i bez udvaranja.Kako se živi ,tako se prave i kuće ...Kakvo je sunce,takva je (bela) boja.Kakva je kompleksna serija životnih sekvenci u toku dana ,godine,veka-takve su i forme.Kakvi smo mi kao susedi-ljudi,takvo susedstvo pravimo i sa našim kućama." . , Р Радовић Замагљивање народне градитељскетрадиције, :у

( ), ,Традиционална архитектураЦрне Горе монографија Подгорица2005.

Literatura

|1| Aleksandar Deroko,Narodno neimarstvo , knj.1 ,Beograd 1968.|2| Branislav Kojić,Seoska arhitektura i rurizam, Beograd ,1958.|3| Vukašin U.Minčić,Upoznaj svoj zavičaj, Pirot,1989.|4|S.Negovanović ,Čaršija of Grocka|5|Dobroslav Pavlović,Narodno graditeljstvo na Balkanu, Beograd ,1987.|6|Živa Vlahović,Seoska kuća za stanovanje u Istočnoj Srbiji,Beograd,1968.

23