Statistika Trzista Rada-1

Statistika tržišta rada

22

Statistika tržišta radaSadržaj predavanja

• Osnovni indikatori tržišta rada

• Karakteristike zaposlenosti

• Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji

• Radno vreme

• Karakteristike nezaposlenosti

• Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada

22

33

Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada

Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada

Tri osnovna indikatora tržišta rada su:

• Stopa aktivnosti

• Stopa zaposlenosti

• Stopa nezaposlenosti

33

44


• U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se može naći u jednom od tri međusobno isključujuća statusa:

– zaposlen

– nezaposlen

– neaktivan

44

55


Zaposleno lice je:

• Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca

• Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili individualni poljoprivrednik)

• Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne naknade

55

66


Nezaposleno lice je:

• Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao

• Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tržištu rada

66

77


Neaktivno lice:– Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri,

lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad, studenti, učenici)

To su lica: – Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa

ne traže posao– Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog

školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili iz drugih razloga

– Lica koja ne žele da rade– Lica stara 75 i više godina

88


• Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu radnu snagu u zemlji

LF=E+U• Veličina radne snage ne govori ništa o

intenzivnosti rada• Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na

njihov broj časova rada• Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru

agregatne ponude rada

99


• Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo starije od 15 godina (odraslo stanovništvo)

• U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15 do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu

• Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64) obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo starosti 15+, ili 15−64)

99

1010


Ukupno stanovništvo prema aktivnosti

1010

1111


• Definisanje radne snage prema različitim izvorima podataka

• Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu rada širom sveta

• Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su:– Ankete poslovnih jedinica (uključiv i ankete o

samozaposlenima)– Administrativni registri javnih službi za

zapošljavanje

1212


• Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih učesnika jedne zemlje

• Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva koncepta

1212

1313


• Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan

• Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tržištu rada jeste njegova jednostavnost

• Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj uključenosti na tržištu rada

• Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogućnost međunarodnog poređenja po zemljama i tokom vremena

1313

1414


• Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne uključenosti pojedinca na tržištu rada koji je definisala Međunarodna organizacija rada

• Zaposleni su sva lica preko određene starosne granice:

1) Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici

2) Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala

1414

1515


• Prednost ovog koncepta jeste međunarodna uporedivost :

– podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada

– relativnih mera tj. pokazatelja koji se izračunavaju na osnovu ovih podataka

• Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim računima

1515

1616


• U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovništva starog 15 i više godina na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od 8.000 domaćinstava

• Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva starom 15 i više godina

– o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu rada

– o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada prema definiciji MOR-a

1616

1717


• Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji MOR-a određuje se:

– Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici

– Ne na osnovu njegove subjektivne ocene o svojoj uključenosti na tržištu rada

1717

1818


Primer:

• Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju

• Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat)

• Prema definiciji zaposlenosti MOR-a biće klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste

1818

1919


Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS

Zaposleni su:

• Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici

• Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla

• Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva)

1919

2020


Kategorija zaposlenih obuhvata:

• Zaposlene za platu koji rade za poslodavca

• Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike, ali i ne moraju)

• Pomažuće članove domaćinstva

2020

2121


Definicija MOR-a na osnovu podataka ARSNezaposleni su:• Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala

plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri sedmice aktivno tražila posao i da su bila u mogućnosti da počnu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao

• Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu da rade najkasnije za tri meseca

2222


• Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu

• Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana:– Kod poslodavca– Kao poslodavac– Kao samozaposlena

• Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za zapošljavanje

2323


• Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se dobijaju:

• Na osnovu istraživanja o zaposlenima kod pravnih lica (RAD-1)

• Putem ankete za dopunu ovog istraživanja koja obuhvata zaposlene kod pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih (ARAD-1)

• Podaci o privatnim preduzetnicima, samozaposlenima i licima zaposlenim kod njih (RAD-15)

2323

2424


Ova istraživanja se zasnivaju na administrativnim evidencijama:

• U istraživanju o zaposlenima kod pravnih lica koriste se podaci o broju zaposlenih iz kadrovske evidencije o zaposlenima

• U istraživanju o broju privatnih preduzetnika i samozaposlenih koriste se podaci iz matične evidencije o aktivnim osiguranicima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

2424

2525


• Administrativni podaci obuhvataju samo registrovane zaposlene za razliku od ARS koja obuhvata ukupnu zaposlenost

• ARS obuhvata sledeće kategorije zaposlenih koje ne obuhvataju administrativni izvori podataka:

– samozaposleni u poljoprivredi

– pomažući članovi domaćinstva

– zaposleni u policiji i odbrani

– zaposleni po ugovoru o delu

– privremeno ili povremeno zaposleni

– zaposleni u neformalnoj ekonomiji

2525

2626


Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS:• Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema

evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS

• Metodološke razlike• Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog

beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl.), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži aktivno posao

2727


• Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore tržišta rada

• Stopa aktivnosti (a) - procentualno učešće aktivnog stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+ ili 15−64 godine) i definiše se na sledeći način:

• Stopa participacije

2727

2828


2828

• Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno učešće zaposlenih starosti 15-64 (E15-64) u stanovništvu radnog uzrasta (15−64 godine) i definiše se:

2929


2929

• Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno učešće nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovništvu (A15-64) i definiše se:

• Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i tumači

3030


3030

• Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta

• Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti

• Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nije jednak 100%

– imenioci ova dva indikatora su različiti

– imenilac kod stope zaposlenosti nije aktivno stanovništvo kao kod stope nezaposlenosti, već stanovništvo radnog uzrasta

3131


Kretanje stope aktivnosti, stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti, 2004−2010, Srbija (%)

3131

3232

Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti

Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda

Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri:

• kako se zaposlenost menja s promenom autputa

• koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen

• Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromaštva

3232

3333


Karakter ekonomskog rasta

• Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre svega duguje rastu produktivnosti rada?

• Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji

3333

3434


• Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a (ε) - procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc elastičnost)

• Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1

• Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi

3434

3535


3535

• Alternativni metod izračunavanja elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP-a:

ln L=β0+ β1lnY

• Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izražava se u procentnim poenima (point elasticity)

3636


• Ovako izračunata elastičnost meri za koliko procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonačno malo

• U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni faktori koji pored BDP-a mogu uticati na zaposlenost

• Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0,5 procentnih poena

3737


Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju zavisi od:

• ekonomskog rasta

• obim viška radne snage

• stopa rasta radne snage

• stope nezaposlenosti

• stope aktivnosti

• stope siromaštva (posebno među zaposlenima)

3838


• Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje koje imaju veće stope rasta BDP-a

• Zemljama s većim stopama rasta radne snage tj. većim viškovima radne snage potrebna je veća elastičnost zaposlenosti

• U zemljama s visokim procentom siromašnih potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama

3939


• Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i produktivnosti rada

Yi=Ei*Pi

Yi označava BDP, Ei, zaposlenost, Pi produktivnost rada

za zemlju i (BDP po zaposlenom)

• Za male promene BDP-a važi:

ΔYi=ΔEi+ΔPi

• Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut:

– Povećanom zaposlenošću i/ili

– Povećanom produktivnošću rada

4040


ΔYi=ΔEi+ΔPi

• Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a

• ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

4141


Procene elastičnosti zaposlenosti za svet i region


• U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti

• U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno veći od pada BDP-a (12,5% prema 4,7%)

• Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2,6

4242

4343


Zaposleni prema sektorima

• Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje

Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti:

• Poljoprivreda

• Industrija

• Usluge


Razvijene zemlje karakteriše:• Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga• Zaposlenost u industriji je relativno mala• Zaposlenost u poljoprivredi marginalna

Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće zaposlenih u industriji i poljoprivredi

Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede

4444

4545


• Agregiranje delatnosti u tri sektora (poljoprivreda, industrija, usluge) izvršeno je na osnovu Međunarodne standardne klasifikacije delatnosti (ISIC rev. 2 i 3)

• Sektor poljoprivrede obuhvata aktivnosti u:

– poljoprivredi, lov, šumarstvo i ribarstvo

• Sektor industrije obuhvata:

– vađenje rude i kamena, prerađivačku industriju, građevinarstvo i proizvodnju električne energije, gasa i vode


• Sektor usluga obuhvata:

– Trgovinu na veliko i malo, restorane i hotele, saobraćaj, skladištenje i veze, finansijske i usluge osiguranja, poslove sa nekretninama, poslovne usluge, kao i društvene i lične usluge

4646


Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o:• Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih

radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga

• Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u urbana • Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog

sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim sektorima

• Razlici u zastupljenosti muškaraca i žena po sektorima, i njihovim zaradama po sektorima?

4747


Učešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2009. (%)

4848*NACE − Statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti u Evropskoj zajednici (Statistical Classification of Economic Activities in the European Community).Izvor: Eurostat (2011), European Economics Statistics


• U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno niža od evropskog proseka

• U EU izuzetak je Rumunija (skoro 30%)

• Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa građevinarstvom) je na nivou proseka zemalja EU

4949


• Struktura javnog sektora se može podeliti na tri dela: tradicionalne usluge, moderne usluge i usluge javnog sektora

• Srbija u poređenju sa EU najviše zaostaje u modernim uslugama

• Učešće zaposlenosti u poslovima finansijskog posredovanja, iznajmljivanja nekretnina i slično u Srbiji je samo 5,9% u poređenju s prosekom 27 zemalja EU od 15,2%

5050


Zaposleni prema tipu zaposlenja

• Zaposleni za platu

• Samozaposleni

– samozaposleni sa zaposlenim radnicima (poslodavci)

– samozaposlene bez zaposlenih (koji rade sami za sebe)

– članovi proizvođačkih kooperativa

• Pomažući članovi domaćinstva

5151


• Ove kategorije se prema Međunarodnoj klasifikaciji statusa zaposlenosti (International Classification of Status in Employment – ICSE) iz 1993. definišu:

1. Zaposleni za platu su radnici koji rade na plaćenim poslovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora o radu prema kojem dobijaju osnovnu zaradu koja direktno ne zavisi od prihoda jedinice u kojoj rade

2. Poslodavci su radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i angažuju jednog ili više radnika da rade za njih kao zaposleni

5252


3. Radnici koji rade sami za sebe ili sa jednim ili više partnera i ne angažuju na stalnoj bazi zaposlene da rade za njih

4. Članovi proizvođačkih kooperativa su radnici koji rade u proizvođačkim kooperativima kao samozaposleni

5. Pomažući članovi domaćinstva su radnici koji rade u tržišno orjentisanom preduzeću koje vodi lice koje živi u istom domaćinstvu sa pomažućim članom

5353


6. Radnici koji nisu klasifikovani prema statusu zaposlenosti zbog nedostatka informacija i/ili ne mogu biti klasifikovani ni u jednu od navedenih kategorija

5454


• Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskog razvoja u odnosu na razvjene zemlje imaju:

– manje učešće zaposlenih za platu u ukupnoj zaposlenosti

– veće učešće samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva

• dve kategorije koje se smatraju posebno ranjivim po osnovu ekonomske krize i jačine institucionalnog aranžmana koja ih štiti od takvih rizika

5555


Kretanje zaposlenosti prema tipu zaposlenja, 2005−2009, Srbija

5656


• U Srbiji se uočava smanjenje svih tipova zaposlenosti

– najveće kod samozaposlenih

– najmanje kod zaposlenih za platu

• Pad broja zaposlenih za platu i samozaposlenih je bio znatno izraženiji u periodu 2008−2010, nego u periodu 2005−2007. godine

5757


Ranjiva zaposlenost (ILO, 2009b) obuhvata:

• Samozaposlene (vlasnike preduzeća, radnji, samozaposlene i poljoprivrednike)

• Pomažuće članove domaćinstva

Drugim rečima, u ranjivu zaposlenost spadaju svi zaposleni izuzev zaposlenih za platu

5858


Ranjiva zaposlenost trebalo bi da ukaže na zaposlenost:

• Na nesigurnim poslovima

• U neformalnom sektoru

• Sa niskim zaradama i niskom produktivnošću

• Sa niskim nivoom zaštite na radu i u lošim radnim uslovima

• Veoma često su u pitanju i poslovi bez plaćenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja

5959


Osnovna ograničenja indikatora ranjive zaposlenosti su:

1. Zaposleni za platu takođe mogu da budu izloženi velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku

2. Nezaposleni nisu obuhvaćeni iako su „ranjivi“

3. Lica koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenosti ne moraju biti izložena velikom ekonomskom riziku i „ranjivosti“ posebno u razvijenim zemljama

6060


• Ranjiva zaposlenost može da posluži kao indikator neformalne zaposlenosti posebno u manje razvijenim zemljama i regionima

• U svetu, nešto više od polovine ukupne zaposlenosti odnosi se na ranjivu zaposlenost (50,6% 2007. godine)

6161


• Kriza u Srbiji najviše je uticala na osobe u „ranjivim“ oblicima zaposlenosti koje većim delom rade u neformalnom sektoru

• U EU nema indicija da je kriza više pogodila samozaposlene nego zaposlene za platu

6262

Statistika tržišta rada Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji

• Ne postoji saglasnost oko toga šta čini neformalni sektor

• Termin „neformalni sektor” ili „neformalna ekonomija” korišćen je da opiše raznolike aktivnosti:

– Prodaja robe na ulici

– Neprijavljen rad u domaćinstvu

– Naturalna razmena

– Izbegavanje plaćanja poreza

– Krađa državne imovine

– Korupcija

– Organizovan kriminala

6363


• Aktivnosti neformalnog sektora se ne odvijaju uvek u cilju izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i sl.

• Mnogi se angažuju u nefomalnoj ekonomiji da bi “sastavili kraj s krajem”

– zbog ograničenih mogućnosti zapošljavanja ili zarađivanja u formalnom sektoru

6464


• Kriterijum za razlikovanje neformalnog od formalnog sektora je status pojedinca na tržištu rada

• Taj kriterijum se obično kombinuje s drugim kriterijumima kao što su:

– karatkeristike posla pojedinca (npr. stalni ili sezonski posao)

– karakteristike preduzeća (npr. registrovano ili ne)

– mesto obavljanja delatnosti (npr. broj zaposlenih u preduzeću, neregistracija itd.)

6565


• MOR je 1998. godine osnovala bazu podatka o neformalnom sektoru koja obuhvata podatke i metodologiju zemalja: – Afrike– Latinske Amerike i Kariba– Azije i Pacifika– zemalja u tranziciji Centralne i Istočne Evrope

6666


• Inovirana definicija zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji formulisana 2003.g. od strane MOR-a

• Ukupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji može se definisati kao zbir:– zaposlenosti u neformalnom sektoru (A+B)– neformalne zaposlenosti koja se može javiti van

neformalnog sektora (C)

6767


• Zaposlenost u neformalnom sektoru je koncept baziran na preduzeću kao jedinici posmatranja

– neformalni sektor odnosi se na neformalna preduzeća

• Neformalna zaposlenost bazirana je na konceptu poslova kao jedinice posmatranja

– neformalna zaposlenost odnosi se na neformalne poslove


• Neformalni sektor (A+B) obuhvata:

– neregistrovana preduzeća i/ili

– mala privatna preduzeća koja nisu konstituisana kao posebni pravni entiteti

• Neformalna zaposlenost (A+C) obuhvata zaposlenost na poslovima bez

– osnovne socijalne i pravne zaštite

– primanja po drugim osnovama (bolovanje i sl.)

• Neformalna zaposlenost može postojati u formalnom sektoru, neformalnom sektoru i sektoru domaćinstava

6969


Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji

7070


• Prema istraživanju MOR, u skoro svim zemljama zaposlenost u neformalnom sektoru nadmašuje neformalnu zaposlenost van neformalnog sektora

• Najmanji obim zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji (u procentu od nepoljoprivredne zaposlenosti) imaju zemlje Centralne i Istočne Evrope– Srbija je među njima najbolje rangirana u 2010.

godini• 3,5% zaposlenih u neformalnom sektoru• 3% neformalno zaposlenih van neformalnog

sektora

7171


Zaposleni u neformalnoj ekonomiji po komponentama u 31 zemlji sveta

7272


• Prema AŽS iz 2002. i 2007. godine zaposlenost u neformalnoj ekonomiji je definisana tako da obuhvata sledeće kategorije (Krstić and Sanfey, 2011):

1. zaposlene bez plaćenog socijalnog osiguranja

2. zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi

3. zaposlene koji rade u kući, “od vrata do vrata”, pijaci i sličnim mestima

7373


• RZS zaposlenost u neformalnoj ekonomiji na osnovu podataka ARS definiše tako da obuhvata:

– zaposlene u neregistrovanoj firmi

– zaposlene u registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzijskog osiguranja

– neplaćene pomažuće članove domaćinstva

7474


• Indikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji

– odnos broja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji prema ukupnom broju zaposlenih

• U Srbiji je iznosila 28% ukupne zaposlenosti u 2002, a 35% u 2011.

• Rast neformalne ekonomije u ovom periodu duguje se sistemu regresivnog oporezivanja rada

7575


• Prema procenama RZS-a na osnovu ARS, u periodu krize izražena je tendencija smanjenja neformalne zaposlenosti (sa 23% u oktobru 2008. na 19,9% u aprilu 2011)

• Neformalno zaposleni imaju veći rizik da ostanu bez posla i postanu nezaposleni nego zaposleni u formalnoj ekonomiji

• To je potvrđeno i na osnovu podataka ARS za vreme trajanja krize

7676


• Razlike u procenama zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji za Srbiju u 2010. godini koje su radili RZS i MOR potiču od:– različitih definicija– činjenice da je najveći deo zaposlenosti u

neformalnoj ekonomiji skoncentisan u poljoprivredi (koji MOR nije procenjivala)

7777


• Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji najveća je kod mladih

• Rano uključivanje u neformalni sektor tokom svoje radne istorije može da dovede do zastarevanja njihovog znanja i sposobnosti

7878

Statistika tržišta radaRadno vreme

• Iako poslodavci određuju plan rada zaposleni mogu iskazati svoje preferencije vezano za časove rada– da li će raditi skraćeno ili puno radno vremene– da li će imati dodatni posao pored osnovnog posla– izbor zanimanja i poslodavca

• Različiti poslodavci nude različit režim rada– odnosi se na kombinaciju punog i skraćenog

radnog vremena– različit nedeljni plan rada koji treba ostvariti– politiku vezanu za odsustvo s posla i godišnji

odmor

7979


• Posle kontinuiranog rasta od 2004. do 2008, ukupni godišnji ostvarni časovi rada u EU27 smanjen je za 2,8% u 2009.

• U 2009. smanjeno je radno vreme mereno prosečnim godišnjim časovima rada po zaposlenom

• Stvarni prosečni nedeljni časovi rada zaposlenih koji rade puno radno vreme u EU27 smanjeni su sa 41 u 2008. na 40,6 sati u 2009. godini

• Stvarni prosečni nedeljni časovi rada kod zaposlenih koji rade nepuno radno vreme u EU29 smanjeni su sa 20 na 19,9 sati

8080


Ukupni i prosečni godišnji časovi rada, EU27, 2002−2009.

8181


• Dva najvažnija koncepta koja se najviše koriste u empirijskim istraživanjima su:

1. koncept „uobičajenih/tipičnih časova rada“

2. koncept „stvarnih časova rada“

8282


„Uobičajeni časovi rada“

• Odnose se na tipičan broj sati koje radnik radi u toku posmatranog perioda

• Odnose se na posao koji se obavljao u toku jedne nedelje ili nekom dužem periodu, ili kao modalna vrednost „stvarnih časova rada“ nedeljno tokom dužeg posmatranog perioda

• Neće se promeniti u slučaju povremenog odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenog prekovremenog rada

8383


• Koncept „stvarnog radnog vremena“ polazi od ostvarenih radnih časova zaposlenih i obuhvata:

– vreme provedeno na radnom mestu u radu na proizvodnim aktivnostima

– vreme koje je utrošeno na aktivnostima koje su povezane sa aktivnostima koje zaposleni obavlja (na primer, čišćenje i priprema sredstava za rad i sl.)

• Indikatori radnog vremena

– visina godišnjih časova rada po radniku

– produktivnosti po času rada

8484


• Na obim radnog vremena pojedinca utiče:

– dohodak pojedinca

– standardi iz oblasti radnog zakonodavstva,

– kulturno nasleđe i stavovi prema radu i radnicima

• U zemljama s niskim dohotkom npr. Etiopija i Peru, 41% i 49% radnika, respektivno, obično radi 50 sati i više nedeljno u poređenju sa 8,9% i 11,5% radnika u Kanadi i Španiji

8585


• Rad koji je duži od propisanog radnim zakonodavstvom je bliži npr. kulturi Novog Zelanda nego kulturi Portugalije

• To se objašnjava znatno većim procentom radnika koji obično rade duže od 50 sati nedeljno u Novom Zelandu nego u Portugaliji (19,7 prema 10,5%, respektivno)

8686


Godišnji časovi rada po zaposlenom i produktivnost rada (BDP po času rada u stalnim cenama u US$), 2007.

8787


• Tipični/uobičajeni časovi ili standardno radno vreme vezano je za zakonske propise

• U Srbiji prema Zakonu o radu iz 2005. godine puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno

• Prema definiciji MOR-a, radnik radi nepuno radno vreme kada su normalni časovi rada manji od odnosnih časova rada radnika koji radi puno radno vreme

8888


• Svaka zemlja određuje maksimalan broj časova rada koji će se odnositi na nepuno radno vreme

• OECD koristi 30-časovnu radnu nedelju kao granicu za određivanje nepunog radnog vremena

• U razvijenim zemljama došlo je do rasta zapošljavanja s nepunim radnim vremenom zbog:

– porasta učešća žena na tržištu rada

– razvoja sektora usluga

– promene organizacije rada u industriji

8989


• Negativni efekti zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom obično se odnose na:

– manje sigurne poslove u odnosu na poslove s punim radnim vremenom

– manju socijalnu zaštitu zaposlenih

– manje zarade po času

– ograničene mogućnosti za unapređenje karijere i obuku

• Pozitivni efekti zapošljavanja sa punim radnim

– veću mogućnost za balans između poslovnog života i porodičnih obaveza

9090


Merenje radne snage

9191


• Skrivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenosti označava zaposlene koji:

– nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada za datu aktivnost,

– traže posao i

– spremni su da rade više časova

• Izražava se kao broj osoba koje su nedovoljno zaposlene prema časovima rada u odnosu na radnu snagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost

9292


• Većina zaposlenih u EU radi puno radno vreme

– Procenat zaposlenih s nepunim radnim vremenom u ukupno zaposlenima se znatno povećao, sa 16,2% u 2002. na 18,8% u 2009.

• U Srbiji nepuno radno vreme - 30 časova nedeljno i manje

– Procenat zaposlenih s nepunim radnim vremenom u ukupno zaposlenima je na veoma niskom nivou

– Porastao je sa 1% u 2002. na 5% u 2009.

9393

Statistika tržišta radaKarakteristike nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti

• Indikator neiskorišćenosti ponude rada

• Predstavlja procenat radne snage koja nema posao, ali želi da radi i aktivno traži posao

• Kretanje stope nezaposlenosti je kontraciklično

– u periodu recesije i pada ekonomske aktivnosti dolazi do rasta stope nezaposlenosti

– rast ekonomske aktivnosti, ukoliko je praćen rastom zaposlenosti, dovodi do pada stope nezaposlenosti

9494


• Niska stopa nezaposlenosti može postojati i u niskorazvijenim zemljama gde skoro ne postoji sistem socijalne zaštite i naknade za nezaposlene

• Mnoga lica radnog uzrasta ne smeju rizikovati da budu nezaposlena

– najčešće rade u neformalnoj ekonomiji i tako stiču osnovna sredstva za život

• U zemljama s razvijenim sistemom socijalne zaštite nezaposlena lica mogu duže tragati za poslom u potrazi za željenim uslovima

9595


• Nezaposleni se definišu kao

– lica koja nemaju posao

– aktivno ga traže

– spremni su da počnu da rade ukoliko bi im posao bio ponuđen (definicija MOR-a)

• Lica koja ne traže aktivno posao, a žele da rade, ne smatraju se nezaposlenima

– Ova pojava se označava kao „skrivena nezaposlenost“ ili efekat „obeshrabrenih radnika“

9696


Skrivena nezaposlenost obuhvata:

• Neaktivna lica koja su obeshrabrena i ne traže posao

• Lica koja su relativno dugo neaktivna (zbog trudničkog, porodiljskog odsustva, bolesti i sl.)

• Lica koja se suočavaju s nekom vrstom diskriminacije na tržištu rada (npr. socijalnim ili kulturnim ili nekim drugim barijerama)

9797

Statistika tržišta radaKarakteristike nezaposlenosti• Definicija MOR-a je međunarodno priznata i koristi

se za međunarodna poređenja• U nekim zemljama kriterijumi koji se koriste za

definisanje nezaposlenih lica nisu u potpunosti primenjivi

• U niskorazvijenim zemljama ne postoji standardan način traženja posla

– značajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj ekonomiji i znatan deo zapošljavanja se odvija kroz samozapošljavanje

• „relaksirana“ definicija nezaposlenih - ne uključuje kriterijum traženja posla da bi uključili “obeshrabrena” lica u nezaposlene

• Kriterijum koji se često revidira – “da lice bude spremno da radi u veoma kratkom roku”

9898


Nezaposlenost i tokovi na tržištu rada

• Iza stabilnih stopa nezaposlenosti u kraćem periodu, može se kriti značajna mobilnost lica na tržištu rada

• Za tri osnovna statusa na tržištu rada (zaposleni, nezaposleni i neaktivni) razlikujemo ukupno devet tranzicionih tokova i odgovarajućih verovatnoća

– tri na glavnoj dijagonali se odnose na verovatnoću ostanka u istom statusu

9999


Tranzicione verovatnoće prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, 2002−2003.

100100

Izvor: Krstić (2004), Labour markets in Serbia and Montenegro, background paper prepared for “Serbia and Montenegro: Republic of Serbia, An Agenda for Economic Growth and Employment”, Report No. 29258-YU, World Bank, Washington, DC, 2004


• Stopa nezaposlenosti na osnovu panel podataka AŽS ostala je relativno stabilna– u maju 2002. je iznosila 7,7%– u maju 2003. je iznosila 8%

• Samo jedna četvrtina (25,4%) onih lica koja su bila nezaposlena u 2002. godini ostala je nezaposlena i naredne godine (2003)

• Skoro polovina se zaposlila (47,7%)• Ostalih 26,9% su prešli u neaktivnost• Priliv lica u status nezaposlenosti bio je značajan

– 3,3% ukupno zaposlenih i 3% ukupno neaktivnih iz 2002. godine postalo je nezaposleno u 2003. godini.


• Pretpostavimo da je tržište rada u stanju ravnoteže– prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenih

su jednaki• Stopa nezaposlenosti u zavisi od brojnih tokova na

tržištu rada:

u=F(Pen, Pne, Pun, Pnu, Peu, Pue)


F je funkcija od: • Pen – proporcije zaposlenih koji su prešli u

neaktivnost (+)• Pne – proporcije neaktivnih koji su se zaposlili (−)• Pun – proporcije nezaposlenih koji su prešli u

neaktivnost (−)• Pnu – proporcije neaktivnih koji su postali nezaposleni

(+)• Peu – proporcije zaposlenih koji su ostali bez posla i

postali nezaposleni (+)• Pue – proporcije nezaposlenih koji su se zaposlili (−)


Šematski prikaz tranzicionih verovatnoća prelaska lica iz jednog u drugi status na tržištu rada u Srbiji, 2002−2003.

104104


• Dva osnovna razloga za visoku stopu nezaposlenosti:

1. Visoka verovatnoća da zaposleni izgube posao, a neaktivni postanu nezaposleni

2. Visoka verovatnoća da nezaposleni ostanu u istom statusu u dužem vremenskom periodu

– govori o dugom trajanju nezaposlenosti

105105


1. Frikciona nezaposlenost

• Nastaje usled dinamičnog tržišta rada i imperfektnih tokova informacija

• Potrebno je da prođe izvesno vreme dok nezaposleni radnici ne saznaju za poslodavce koji nude poslove koje oni traže

• Može postojati i u uslovima ravnoteže agregatne ponude i agregatne tražnje

• Vreme trajanja ove vrste nezaposlenosti obično je kratko

106106


2. Sezonska nezaposlenost

• Nastaje zbog sezonske fluktuacije tražnje za radom

• Uslovljena je sezonskim karakterom proizvodnje

107107


3. Strukturna nezaposlenost

Nastaje kao posledica:

– neusklađenosti kvalifikacija koje se traže i kvalifikacija koje se nude na tržištu rada na određenom području

– dugoročne neusklađenosti između ponude rada i tražnje za radom između područja

108108


4. Ciklična nezaposlenost

• Vezuje se za ciklična kretanja ekonomske aktivnosti

• Nastaje kada agregatna tražnja za radom opada kao posledica pada agregatne tražnje na tržištu roba i usluga

• Nastaje u uslovima neelastičnosti nadole realnih zarada

109109


5. Prikrivena nezaposlenost

• Odnosi se na one zaposlene koji:

• nedobrovoljno rade manje od normalnih časova rada određenih za datu aktivnost

• traže posao

• spremni su da rade više časova

• Koncept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljne zaposlenosti odnosi se na sve tipove „nezadovoljavajuće“ zaposlenosti sa stanovništva zaposlenog

110110


Nezaposlenost prema starosti i nivou obrazovanja

Dva indikatora za analizu nezaposlenosti mladih:1. Stopa nezaposlenosti mladih koja se definiše kao

udeo nezaposlenih lica starosti od 15−24 godine u ukupnoj aktivnoj populaciji mladih

2. Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenosti odraslih (25−64 godine)


Koji su razlozi zbog kojih je stopa nezaposlenosti mladih veća nego stopa nezaposlenosti odraslih?

• Razlozi na strani ponude rada i na strani tražnje za radom

• Odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenih odraslih kreće se između dva i tri u najvećem broju zemalja u svetu

• Problem nezaposlenosti mladih je univerzalan problem današnjeg društva

112112


Stopa nezaposlenosti mladih i odraslih, poslednje godine (≥2004)

113113


• U Srbiji je stopa nezaposlenosti najveća je kod najmlađe starosne grupe (15−24)

– Iznosila je čak 46,4% u 2010.

– Mnogo je veća u odnosu na stopu nezaposlenosti 27 zemalja EU - oktobra 2009. iznosila je 20,4%

• Skoro polovinu nezaposlenih čine dve najmlađe starosne grupe (15−24, 25−34)

– Učešće u ukupnoj nezaposlenosti (15+) 2010. godine iznosilo je 19,6% i 29,6% respektivno

114114


Nezaposleni prema nivou obrazovanja

• Lica sa završenim primarnim ili sekundarnim obrazovanjem imaju najveće učešće među nezaposlenima u većini zemalja sveta (MOR)

• U Srbiji struktura nezaposlenih prema nivou obrazovanja u periodu 2005−2010. godine je prilično stabilna

• Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među onima sa srednjim nivoom obrazovanja– Više od dve trećine nezaposlenih je završilo

srednju školu (68% u 2005. i 69% u 2010)


Struktura nezaposlenosti (15 godina i više) prema osnovnim karakteristikama, 2005−2010, Srbija (%)

116116


• Dužina trajanja tranzicije mladih s fakultetom od završetka školovanja do nalaženja stalnog posla udvostručila se u oktobru prema aprilu 2009. (ad hoc anketa)– 18,5 meseci prema 9,4 meseca respektivno

• Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja je ostala na približno istom nivou

• Rezultati ukazuju da su visokoobrazovani mladi u Srbiji najviše bili pogođeni smanjenjem tražnje za radnom snagom


Dugoročna nezaposlenost • Odnosi se na vreme provedeno u traženju posla• Lice koje aktivno traži posao godinu dana i duže

svrstavamo u dugoročno nezaposlene

Stopa dugoročne nezaposlenosti se definiše kao:• procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u

aktivnom stanovništvu

• Indikator koji se takođe koristi da opiše stanje dugoročne nezaposlenosti - procentualno učešće dugoročno nezaposlenih u nezaposlenima


• Visoko učešće dugoročno nezaposlenih ukazuje na:

– nisku tražnju za radom u dužem vremenskom periodu

– slabo kreiranje novih radnih mesta

• Verovatnoća nalaženja posla smanjuje se s dužinom trajanja nezaposlenosti

• Istraživanja su pokazala da trajanje nezaposlenosti zavisi od dužine trajanja naknade za nezaposlene

119119


„Dugoročno bez posla”

• Širi statistički koncept u odnosu na koncept „dugoročno nezaposlenih“

– obuhvatio bi kategorije dugoročno nezaposlenih koji ne traže aktivno posao

• Podaci o dužini traženja zaposlenja dobijaju se najčešće iz ARS

• Veoma je teško dobiti precizne podatke o dužini traženja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugo traže posao

120120


Nezaposleni prema dužini traženja posla, EU-27, 2007−2009.

121121


• Došlo je do rasta broja dugoročno nezaposlenih u EU-27 od trećeg kvartala 2008. godine

• Srbija ima najveće učešće dugoročno nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti

– Više od dve trećine nezaposlenih aktivno traži posao godinu dana i duže prema podacima ARS

• Ekonomska kriza uticala je na povećanje učešća dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih

– sa 65% u aprilu 2009. na 72% u oktobru 2010.


• Najteže posao nalaze starija lica od 55−64 godine i lica nižeg obrazovnog profila– posebno u manje razvijenim područjima na jugu

zemlje– polovina nezaposlenih posao traži duže od četiri

godine– više od četvrtine nezaposlenih (22%) duže od

sedam godina• Srbija je u izuzetno nepovoljnom položaju u odnosu

na 27 zemalja EU– Prosečna stopa dugoročne nezaposlenosti u EU je

svega oko 3% a u Srbiji 14%

123123

Statistika tržišta rada Pregled ključnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada

„Ključni indikatori tržišta rada“

• Predstavljaju skup od 20 osnovnih indikatora tržišta rada

• Objavljuju se svake godine za preko 230 zemalja sveta

• Dostupna je i baza podataka sa vrednostima indikatora za svaku zemlju

• Kod nekih indikatora izvršena je procena prosečnih vrednosti za region ili ceo svet

124124


Značaj osnovnih indikatora tržišta rada:

1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu

2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja

3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada

125125


1. Promovisanje agende MOR-a o pristojnom poslu

• Cilj je stvaranje mogućnosti za produktivan rad muškaraca i žena u uslovima slobode, jednakosti i ljudskog digniteta

• Indikatori o nedostatku pristojnog ili bilo kakvog posla i kvalitetu posla

126126


• Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji nam govore o :

– „ranjivoj zaposlenosti“

– zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji

– skrivenoj nezaposlenosti

– prekovremenom radu

– zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima

127127


2. Praćenje napretka u realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja

• Prvi milenijumski cilj se odnosi na smanjenje siromaštva i iskorenjivanje gladi u svetu

• Može se ostvariti ako se „dostigne puna zaposlenost i pristojan posao za sve, uključujući žene i mlade“

– stopa aktivnosti ukupnog stanovništva

– stopa siromaštva zaposlenih

– stopa ranjive zaposlenosti

– stopa rasta produktivnosti rada

128128


3. Praćenje rodne jednakosti na tržištu rada

• To je omogućeno time što je većina osnovnih indikatora tržišta rada dezagregirana prema polu kako bi se mogao pratiti položaj žena i muškaraca na tržištu rada

129129

Documents

Statistika Trzista Rada-1