STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE M IMI · utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, način objavljivanja opštih akata i obaveštenja svih zainteresovanih strana o

Maj 2017.

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJESTATUT SAVREMENE GIMNAZIJE

Na osnovu člana 57 stav 1 tačka 1, a u vezi s članom 47 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013, dalje: Zakon) i člana 54 Statuta Savremene gimnazije Osnivački odbor, na sednici održanoj 11. 05. 2017. godine, doneo je:

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE-prečišćeni tekst-

U Beogradu, maj 2017. godine

4OSNOVNE ODREDBEI

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

IX

II 11NASTAVA I ŠKOLOVANJE

ORGANI ŠKOLE

UČENICI

ZAPOSLENI U ŠKOLI

JAVNE ISPRAVE I EVIDENCIJA ŠKOLE

INFORMISANJE I OPŠTA AKTA

POSLOVNA TAJNA

OBAVEŠTAVANЈE I INFORMISANJE

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

2460

7693

9697

99100

www.savremena-gimnazija.edu.rs4

OSNOVNE ODREDBEI

Ovim Statutom se bliže uređuje organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u Savremenoj gimnaziji (u daljem tekstu: Škola), postupanje organa Škole radi obezbeđivanja ostvarivanja prava učenika, zaštite i bezbednosti učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, način objavljivanja opštih akata i obaveštenja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja u skladu sa zakonom.

Škola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj se ostvaruje delatnost javne službe za srednje obrazovanje i vaspitanje.

U Školi se stiče srednje opšte obrazovanje za dalje školovanje u trajanju od 4 godine.

Naziv Škole je: „Savremena gimnazija”.

Skraćeni naziv Škole je: „SG”

Sedište Škole je u Beogradu – Zemun, Cara Dušana br. 34.

Odluku o promeni naziva ili sedišta Škole donosi Osnivački odbor uz saglanost Osnivača u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon).

Škola može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za osnivanje i ima:

1. propisani prostor, opremu i nastavna sredstva;

2. nastavnike i stručne saradnike u radnom odnosu na neodređeno vreme;

3. obezbeđene higijensko-tehničke uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast.

ČLAN 1

ČLAN 2

ČLAN 3

www.savremena-gimnazija.edu.rs 5

Škola, tokom školske godine, može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem nastave u izdvojenom odeljenju, ako ispunjava uslove iz stava 3 ovog člana, uz prethodno dobijenu saglasnost Ministarstva.

Škola je osnovana odlukom Osnivača: LINK group DOO iz Beograda – Zemun, Cara Dušana br. 34 dana 19. 04. 2010. godine, overena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Ov. br. 53026/2010, od 05. 05. 2010. godine.

Škola ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima na osnovu Zakona i ovog Statuta.

Škola je organizovana kao jedinstvena radna celina.

Škola ima pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti.

Za svoje obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Škola odgovara svim sredstvima kojima raspolaže.

Škola ima autonomiju koja se ogleda u pravu na:1. donošenje statuta i drugih opštih akata, školskog programa obrazovanja i vaspitanja,

razvojnog plana, godišnjeg plana rada Škole, pravila školovanja u Školi i drugih opštih akata;

2. planiranje stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika i stručnih saradnika;

3. samovrednovanje Škole;

4. izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u Školski odbor i stručne organe;

5. uređivanje unutrašnje organizacije i rada stručnih organa;

6. način ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i dečje zaštite, javnim preduzećima, privrednim društvima i drugim organizacijama radi ostvarivanja prava dece, učenika i zaposlenih.

ČLAN 4

ČLAN 5


Škola je upisana u registar Privrednog suda u Beogradu i vodi se u registarskom ulošku broj: 5-1401-00.

Matični broj Škole kod nadležnog organa za statistiku je: 17841882

Poreski identifikacioni broj Škole kod nadležnog organa Ministarstva finansija je: 107840242.

Školu zastupa direktor Škole (u daljem tekstu: direktor).

U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, ovlašćenja da ga zamenjuje ima pomoćnik direktora. Pomoćnika direktora (izvršnog menadžera) imenuje direktor, svojom odlukom.

Direktor, može u okviru svojih ovlašćenja, punomoćjem preneti ovlašćenja za zastupanje Škole na druga lica. Punomoćje se izdaje u pisanom obliku i može se opozvati u svako doba.

Akti i javne isprave Škole kao zakonski zastupnik potpisuje direktor. Direktor može ovlastiti drugo lice za potpisivanje akata koje donosi Škola, izuzev javnih isprava.

Uz funkciju direktor dodaje svoj potpis, a punomoćnik unosi podatak „po ovlašćenju”.

Lica ovlašćena za raspolaganje novčanim sredstvima deponuju svoj potpis kod nadležnog suda.

Sedište Škole nalazi se u zakupljenom prostoru u Beogradu – Zemun, Ulica cara Dušana br. 34 od firme LINK group DOO.

Izdvojeno odeljenje Škole, verifikovano Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 022-05-00050/2010-03 od 18. 04. 2016. godine, koristi dugoročno zakupljen prostor sa opremom u Beogradu – Vračar, ul. Šumatovačka br. 45 i Šumatovačka br. 47A firme LINK group DOO.

ČLAN 6

ČLAN 7

ČLAN 8

ČLAN 9


Izdvojeno odeljenje Škole, verifikovano Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 022-05-00050/2010-03 od 09. 08. 2016. godine koristi dugoročno zakupljen prostor sa opremom u Beogradu – Vračar, ul. Masarikova 5/III od firme LINK group DOO.

Škola u svom radu koristi sledeće pečate:

1. Pečat za overu verodostojnih isprava – pečat okruglog oblika 32 mm koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena gimnazija. Pečat ima oznaku „I”.

2. Pečat za svakodnevno poslovanje sekretarijata Škole, okruglog oblika, prečnika 25 mm, koji sadrži grb Republike Srbije. Na pečatu je kružno ćirilicom ispisan tekst: Republika Srbija, Beograd, Savremena gimanzija. Pečat ima oznaku „II”.

3. Pečat za svakodnevno poslovanje računovodstava Škole okruglog oblika, prečnika 25 mm, sa istim tekstom kao u tački 2 sa oznakom „III”.

Pečat i štambilj se čuvaju na način koji onemogućava njihovo neovlašćeno korišćenje.

Za upotrebu i čuvanje pečata odgovoran je sekretar Škole, osim za pečat koji koristi računovodstvo škole, za koga je odgovoran šef računovodstva.

Škola u svom radu koristi sledeće štambilje:

1. Jedan štambilj za prijem pošte, pravougaonog oblika, dimenzija 62 x 32 mm, sa tekstom: Republika Srbija; Savremena gimnazija, Del. br. ___________, datum ________ 20_____ godine, Beograd.

2. Jedan štambilj za svakodnevno poslovanje dimenzija 62 x 32 mm, sa nazivom Savremena gimnazija, Beograd – Zemun, Cara Dušana 34.

Sredstva za rad Škole obezbeđuje Osnivač.

ČLAN 10

ČLAN 11

ČLAN 12


Škola stiče sredstva od školarine koju uplaćuju učenici, naknada za prijavu ispita i drugih prihoda, a može sticati sredstva i prodajom proizvoda ili pružanjem usluga iz proširene delatnosti, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktima.

Škola može sticati sredstva za rad i donatorstvom, poklonom, legatom ili sponzorstvom i koristiti ih u skladu sa zakonom, ugovorom i opštim aktima Škole.

Visina školarine i naknade za prijavu ispita, kao i drugih prihoda utvrđuje se odlukom osnivača svake školske godine.

Osnivač može na zahtev roditelja odobriti umanjenje školarine za pojedine učenike.

Broj i struktura zaposlenih u Školi utvrđuje se Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta.

Ostvarivanje pojedinačnih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u Školi uređuje se posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu i drugim opštim aktima Škole.

Rad Škole je javan.

Bliže odredbe o načinu ostvarivanja javnosti rada utvrđuju se poslovnicima o radu Škole.

U Školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnje u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

ČLAN 13

ČLAN 14

ČLAN 15


Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje i propustanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili pravljenjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

U Školi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba učenika ili zaposlenih.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja ili dostojanstava ličnosti učenika ili zaposlenog.

Zanemarivanje ili nemarno postupanje predstavlja propust Škole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj učenika.

Škola je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem u smislu odredaba stava 1 ovog člana, smatra se: fizičko kažnjavanje učenika od strane zaposlenih ili drugih odraslih osoba; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog povređivanja učenika ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema učenicima ili drugim zaposlenima, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1 ovog člana smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog ili emocionalnog zdravlja i dostojanstva učenika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiljem, iz stava 1 ovog člana smatra se isključivanje učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti škole.

ČLAN 16


U Školi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2 ovog člana od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitačem, stručnim saradnikom ili drugim zaposlenim.

Za povrede iz stava 8 ovog člana protiv roditelja, odnosno staratelja učenika pokreće se prekršajni postupak, odnosno krivični postupak.

Protokol postupanja u Školi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadržaj i načine zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar.

U Školi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora Škole u te svrhe.

ČLAN 17


Osnovna delatnost Škole je: • 85.31 – opšte srednje obrazovanje.

Dopunske delatnosti škole su: • 58.11 – izdavanje knjiga• 58.19 – ostala izdavačka delatnost• 47.61 – trgovina na malo knjigama u specijalizovanim prodavnicama• 47.62 – trgovina na malo novinama i kancelarijskim materijalom u prodavnicama

Obrazovno-vaspitnu delatnost Škola realizuje za redovne učenike i vanredne učenike, u skladu sa Zakonom.

Škola svoju osnovnu delatnost ostvaruje obrazovanjem učenika saglasno važećem planu i programu za gimnaziju opšteg smera.

Obrazovni profil iz člana 20 verifikovan je Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, broj: 022-05-00050/2010-03, od 14. 07. 2011. godine.

Rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 611-00-00087/2016-06 od 09. 05. 2016. godine utvrđeno je da Škola ispunjava uslove za dvojezično ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na srpskom i engleskom jeziku u prvom razredu, u školskoj 2016/2017. godini.

Školski program donosi se na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa određenih oblika stručnog obrazovanja.

Školski program obezbeđuje se ostvarivanjem principa, ciljeva i standarda postignuća, prema potrebama učenika i roditelja, odnosno staratelja i lokalne zajednice.

ČLAN 18

ČLAN 19

ČLAN 20

II NASTAVA I ŠKOLOVANJE


Školski program sadrži:

1. ciljeve školskog programa;

2. naziv, vrstu i trajanje svih programa obrazovanja i vaspitanja koje Škola ostvaruje i jezik na kome se ostvaruje program;

3. obavezne i izborne predmete i module po obrazovnim profilima i razredima;

4. način ostvarivanja principa, ciljeva i ishoda obrazovanja i standarda postignuća, način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa, programa drugih oblika stručnog obrazovanja i vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

5. program dopunske, dodatne i pripremne nastave;

6. programe i aktivnosti kojima se razvijaju sposobnosti za rešavanje problema, komunikacija, timski rad, samoinicijativa i podsticanje preduzetničkog duha;

7. fakultativne nastavne predmete, njihove programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruju;

8. načine ostvarivanja i prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, učenika sa posebnim sposobnostima i dvojezičnog obrazovanja;

9. program kulturnih aktivnosti Škole;

10. program slobodnih aktivnosti;

11. program karijernog vođenja i savetovanja;

12. program zaštite životne sredine;

13. programe zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;

14. program školskog sporta;

15. program saradnje sa lokalnom samoupravom;

16. program saradnje sa porodicom;

17. program izleta i ekskurzija;

18. program bezbednosti i zdravlja na radu;

19. druge programe od značaja za Školu.


Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Ukoliko Škola ostvaruje programe i aktivnosti obrazovanja kojima se unapređuje obrazovno-vaspitni rad za odrasle, model centar obrazuje centar za kontinuirano obrazovanje odraslih, kao posebnu organizacionu jedinicu.

Bliže uslove na osnovu kojih škola stiče status model centra i druga pitanja od značaja za rad model centra propisuje ministar.

Školski program priprema stručni aktiv za razvoj školskog programa, a donosi ga Školski odbor u proširenom sastavu, po pravilu svake četvrte školske godine u skladu sa nastavnim planom i programom.

Škola ostvaruje školski program. Školskim programom bliže se određuje način na koji Škola obrazuje i vaspitava učenike radi sticanja znanja, veština i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapošljavanje, uspostavlja organizacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgovornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrđenih ciljeva, kao i povezivanje sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca i preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj društvene sredine.

Školski program obuhvata sve sadržaje, procese i aktivnosti usmerene na ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća, i zadovoljenje opštih i specifičnih obrazovnih interesa i potreba učenika, roditelja, odnosno staratelja i lokalne samouprave, a u skladu sa optimalnim mogućnostima škole.

Školski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa, odnosno programa određenih oblika stručnog obrazovanja, a uzimajući u obzir razvojni plan Škole, u skladu sa Zakonom i ovim Statutom.

Škola, u skladu sa Zakonom, donosi školski program, po pravilu, na četiri godine i objavljuje ga najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će početi njegova primena.

Pojedini delovi školskog programa inoviraju se i nadograđuju u toku njegovog ostvarivanja.

Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno staratelja u izboru Škole,

ČLAN 21


praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.

Školski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i stručni saradnik planira, programira i realizuje svoj rad.

Školski program objavljuje se u skladu sa Statutom Škole, na način na koji se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima (Prosvetnom glasniku, oglasnoj tabli Škole, knjizi dežurstava, na roditeljskim sastancima, sajtu Škole i drugim vidovima oglašavanja).

Škola radi unapređivanja kvaliteta i osavremenjivanja obrazovno-vaspitnog rada, a na osnovu odluke Ministarstva prosvete i nauke i tehnološkog razvoja, može se uključiti u ogledno obrazovanje.

Škola može podneti Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja inicijativu za uvođenje novih oglednih obrazovnih profila u skladu sa zakonom..

Škola ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada povećanjem kvaliteta, povezivanjem i saradnjom sa srodnim školama na teritoriji Republike Srbije pa i u inostranstvu, i to kroz:

• aktivno učenje i razmenu iskustava učenika;• razvijanje kooperativnog učenja, što omogućava učenicima da skupa uče radeći na

zajedničkim projektima;• organizovanje radionica na različitim mestima u zemlji i inostranstvu sa kojima škola

ostvaruje međunarodnu i međuregionalnu saradnju;• razvijanje talenata kod pojedinih učenika, što će koristiti talentovanim učenicima, a i školi u

celini;• saradnju sa lokalnom zajednicom, socijalnim partnerima i medijima na ostvarivanju

postignuća učenika i ciljeva ishoda vaspitanja i obrazovanja; • organizovanje sajma stvaralaštva i promociju učeničkih radova;• obezbeđivanja fleksibilnosti obrazovno-vaspitnog sistema da bi permanentni sistem bio

ČLAN 22

ČLAN 23


zamenjen sistemom procene postignuća ishoda i rezultata koji će biti primenjeni na sve učenike.

Škola može da obavlja dopunsku delatnost u skladu sa zakonom, kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o dopunskoj delatnosti donosi Osnivački odbor u skladu sa zakonom.

Škola ima razvojni plan. Razvojni plan Škole jeste strateški plan razvoja Škole koji sadrži:

1. prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada;2. plan i nosioce aktivnosti;3. kriterijume i merila za samovrednovanje planiranih aktivnosti;4. mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na

maturskom i završnom ispitu;5. mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja

i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za učenike kojima je potrebna dodatna podrška;6. plan rada sa talentovanim i nadarenim učenicima;7. program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i povećanja saradnje među

učenicima i roditeljima, zaposlenima i učenicima i zaposlenima;8. mere prevencije osipanja broja učenika;9. druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koje prevazilaze sadržaj

pojedinih nastavnih predmeta;10. plan pripreme za ispite kojima se završava određeni nivo i vrsta obrazovanja (maturski ispiti

i dr.);11. plan stručnog usavršavanja nastavnika, direktora, stručnih saradnika i drugih zaposlenih u

školi;12. plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača;13. plan uključivanja roditelja, odnosno staratelja u rad Škole;14. plan saradnje sa drugim školama, privrednim društvima i drugim organima i organizacijama

ČLAN 24

ČLAN 25


od značaja za rad Škole;15. druga pitanja od značaja za razvoj Škole.

Razvojni plan Škole se donosi na osnovu ispitanih potreba tržišta obrazovanja.

Razvojni plan donosi Školski odbor, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od pet godina.

U postupku osiguranja kvaliteta Škole vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana.

Školski odbor do 15. septembra donosi godišnji plan rada kojim se uređuje vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.

Godišnji plan rada Škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, Razvojnim planom i školskim programom obrazovanja i vaspitanja.

U realizaciji programa obazovanja, Škola brine o individualnim učeničkim psihofizičkim razlikama.

Za učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određenog učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba učenika.

ČLAN 26

ČLAN 27


IOP se izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila učenika.IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama učenika i može da bude zasnovan na:

1. prilagođavanju načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1);2. prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća

(IOP2);3. obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za učenika sa izuzetnim

sposobnostima (IOP3).

Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom učeniku.

Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Škola koristi udžbenike i nastavna sredstva koje na predlog nadležnog saveta odobri ministar prosvete, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar može da odobri i više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala u skladu sa posebnim zakonom.

Izuzetno iz stava 1 ovog člana, udžbenike i druga nastavna sredstva za versku nastavu odobrava ministar prosvete na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Školska godina počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.

ČLAN 28

ČLAN 29


U toku školske godine učenici imaju i školski raspust. Vreme i trajanje školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.

Nastavni plan i program ostvaruje se u pet nastavnih dana sedmično. Ostale obrazovne aktivnosti prema Godišnjem planu rada škole ostvaruju se i u radne subote.

Škola se pridržava kalendara obrazovno-vaspitnog rada koji propisuje ministar prosvete do 1. juna tekuće godine za narednu školsku godinu.

Odstupanje od Školskog kalendara odobrava ministar prosvete.

Ako Škola odstupa od kalendara iz stava 1 ovog člana, dužna je da nastavi sa radom sve dok se ne ostvari nastavnim planom i programom utvrđeni broj časova nastave.

U Školi učenik može da ima do 33 časa nedeljno.

Učenik može da ima najviše 4 časa fakultativne nastave nedeljno.

Čas teorijske nastave i vežbi traje 45 minuta, a čas praktične nastave u bloku kod informatike traje 60 minuta.

Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom i engleskom jeziku.

Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada su:1. nastava (teorijska, praktična i vežbe),2. dodatni i dopunski rad,3. pripremni i društveno-korisni rad, po potrebi.

ČLAN 30

ČLAN 32

ČLAN 31


Obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada za vanredne učenike mogu biti:1. nastava,2. pripremni,3. konsultativno-instruktivni rad.

Čas teorijske nastave i vežbi traje 45 minuta. Nastava može da bude organizovana u blokovima. Izborni oblici obrazovno-vaspitnog rada su verska nastava i građansko vaspitanje i drugi predmeti određeni nastavnim planom i programom.

Teorijska nastava se izvodi u odeljenju do 25 učenika, grupi, odnosno pojedinačno, a u skladu sa nastavnim planom i programom.

Praktična nastava u bloku kod informatike se izvodi: u školskom kabinetu, laboratoriji, u drugoj ustanovi ili organizaciji.

Vreme, način i uslovi ostvarivanja praktične nastave, van prostorija Škole, utvrđuje se ugovorom.

Dodatni rad se ostvaruje sa učenicima koji postižu izuzetne rezultate i pokazuju izraženo interesovanje za produbljivanje znanja iz određenih predmeta, kao i za učenike koji se pripremaju za takmičenje iz pojedinih predmeta u okviru individualnog obrazovnog plana.

Dopunski rad ostvaruje se sa učenicima koji zaostaju u savlađivanju programa iz određenih predmeta.

Potrebu organizovanja dopunskog rada utvrđuje predmetni nastavnik.

Učenik je obavezan da ostvaruje dopunsku nastavu ako se proceni da je to potrebno.

ČLAN 33

ČLAN 34

ČLAN 35

ČLAN 36


Pripremni rad ostvaruje se sa redovnim učenikom koji se upućuje na polaganje razrednog ispita u skladu sa posebnim zakonom, kao i za vanrednog učenika.

Obim pripremnog rada utvrđuje Nastavničko veće Škole (u daljem tekstu; Nastavničko veće), na predlog Stručnog veća za oblast predmeta (u daljem tekstu: Stručno veće).

Pripremna nastava ostvaruje se i za učenika koji je upućen na polaganje popravnog ispita, u obimu od najmanje 10% od ukupnog godišnjeg broja časova iz predmeta na koji je upućen na popravni ispit.

Škola je dužna da organizuje pripremu svih učenika za polaganje maturskih ispita u obimu od najmanje 5% od ukupnog godišnjeg broja časova iz predmeta iz kojih se polaže maturski, odnosno završni ispit.

Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji su uključeni u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje se dodatna podrška u skladu sa individualnim obrazovnim planom.

Škola može da organizuje društveno-koristan rad učenika u Školi, drugoj ustanovi i preduzeću.

Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje.

Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, versku nastavu ili građansko vaspitanje, izborni predmet može da menja do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su:

ČLAN 38

ČLAN 39

ČLAN 40.

ČLAN 37


1. nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture, drugog, odnosno trećeg stranog jezika i predmeta potrebnih za dalje školovanje,

2. stručno osposobljavanje ili razvoj učenika i vannastavni oblici: hor, orkestar, pozorište, ekskurzija, kulturno-umetničke, tehničke, pronalazačke, humanitarne, sportsko-rekreativne i druge aktivnosti.

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada su obavezni za učenike koji se za njih opredele.

Obrazovno-vaspitni rad može da se ostvaruje i kao nastava na daljinu. Nastava na daljinu može da se organizuje za redovnog učenika koji nije u mogućnosti da pohađa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog: bolesti, invaliditeta, kao i nemogućnosti putovanja do škole zbog života u udaljenim sredinama.

Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja, za svaku školsku godinu.

O nastavi na daljinu Škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja. Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji ostvaruju nastavu na daljinu.

Bliže uslove za ostvarivanje nastave na daljinu, način osiguranja kvaliteta i vrednovanja, kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na daljinu propisuje ministar.

Nastavnici i stručni saradnici, a posebno školski pedagog i psiholog, prate razvoj učenika, njihove sposobnosti i sklonosti, pomažu im u izboru daljeg obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja.

U cilju daljeg obrazovanja i profesionalnog usavršavanja, kao i razvoja ličnosti učenika, Škola, po potrebi, organizuje razgovore sa stručnjacima raznih profila, obavlja posete institutima i odgovarajućim organizacijama.

ČLAN 41

ČLAN 42


Ekskurzija se organizuje prema Godišnjem planu rada.

Pri utvrđivanju plana i programa ekskurzije obavezno se polazi od cilja i karaktera programa obrazovanja koji učenici savlađuju, materijalnih mogućnosti njihovih roditelja, kao i mišljenja saveta roditelja.

Kulturna i javna delatnost Škole proizlazi iz njene društvene i kulturne funkcije i doprinosi potpunijem vaspitanju učenika.

Ova delatnost obuhvata: svečanosti povodom proslava državnih i verskih praznika, organizovanja proslave dana Škole, kao i druge slične prigodne manifestacije, priređivanje izložba učeničkih radova i predstava za roditelje i ostale građane.

Škola može da osnuje učeničku zadrugu u cilju razvijanja vannastavnih aktivnosti.

Sredstva učeničke zadruge vode se na posebnom računu.

Sredstva stečena prodajom proizvoda, odnosno usluga učeničke zadruge, ostvarena radom učenika, koriste učenici Škole (za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, za nagrade učenicima-članovima, za ekskurzije učenika, pomoć učenicima i sl.).

Pravila o radu učeničke zadruge određuju:

1. ciljeve i zadatke zadruge,2. delatnost zadruge,3. prava i obaveze članova (zadrugara),4. organe zadruge,5. sredstva zadruge.

ČLAN 44

ČLAN 45.

ČLAN 46.

ČLAN 43


Pravila učeničke zadruge donosi skupština učeničke zadruge.

Ostale vannastavne aktivnosti učenika organizuju se kroz: rad Učeničkog parlamenta i odeljenjske zajednice, hora, priredbe, izlete, rad muzičke, likovne, književne i ostalih sekcija.

Kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti učenika planiraju se, organizuju i izvršavaju u saradnji sa zainteresovanim učenicima i njihovim organizacijama, polazeći od potrebe i interesovanja učenika i ciljeva srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a na principu doborovoljnosti učenika.

ČLAN 47


Škola ima organe upravljanja, rukovođenja, stručne i savetodavne organe u skladu sa ovim Statutom.

Organi Škole su: Osnivački odbor, Školski odbor, direktor, stručni organi i Savet roditelja.

OSNIVAČKI ODBOR

Osnivački odbor je organ upravljanja Škole, koji utvrđuje i sprovodi politiku Škole, odnosno stara se o sprovođenju ciljeva Škole koji su utvrđeni ovim Statutom.

Predsednik i članovi Osnivačkog odbora obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

Za člana Osnivačkog odbora ne može biti predloženo ni imenovano lice:• koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje;

• koje bi moglo da zastupa interes, drugih pravnih i fizičkih lica, odnosno drugih struktura osim Škole;

• lice čiji su poslovi, dužnosti, ili funkcije nespojivi sa obavljanjem poslova u Osnivačkom odboru;

• lice koje je izabrano za direktora druge ustanove i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.

ČLAN 48

ČLAN 49

ČLAN 50

ORGANI ŠKOLEIII


Osnivački odbor ima tri člana, uključujući i predsednika.

Članove Osnivačkog odbora bira i razrešava Osnivač Škole.

Mandat Osnivačkog odbora traje četiri godine i mogu se ponovo birati na istu funkciju.

Postupak za imenovanje članova Osnivačkog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.

Osnivač Škole razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili Osnivački odbor u celini, na lični zahtev člana, kao i ako:

• Osnivački odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;

• član Osnivačkog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad Osnivačkog odbora;

• u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; • ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Osnivačkog odbora zbog

prestanka osnova po kojem je imenovan u Osnivački odbor.

Osnivač imenuje privremeni Osnivački odbor ako članove Osnivačkog odbora ne imenuje do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Osnivačkog odbora.

Mandat privremenog Osnivačkog odbora traje do imenovanja novog.

Članovi Osnivačkog odbora odgovorni su za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, tj. za zakonitost i za blagovremeno donošenje i sprovođenje odluka iz svoje nadležnosti osnivaču Škole.

ČLAN 51

ČLAN 52

ČLAN 53


Osnivački odbor odlučuje na sednicama.

Sednicu Osnivačkog odbora saziva i njome rukovodi predsednik. U odsustvu predsednika Osnivačkog odbora njegove poslove obavlja zamenik predsednika.

Predsednika i zamenika predsednika Osnivačkog odbora biraju članovi Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor punovažno odlučuje ako je prisutno najmanje tri člana, a odluke donosi većinom glasova svih članova Osnivačkog odbora.

Pri odlučivanju svaki član Osnivačkog odbora ima jedan glas.

Sednici Osnivačkog odbora prisustvuje direktor i, po potrebi, sekretar Škole.

Način rada Osnivačkog odbora uređuje se Poslovnikom o radu Osnivačkog odbora.

Na svakoj sednici Osnivačkog odbora vodi se zapisnik.

U zapisnik se unose i izjave koje pojedini članovi izričito traže da se unesu. Zapisničar se bira iz redova članova Osnivačkog odbora ili se za zapisničara određuje sekretar Škole.

Zapisnik potpisuju predsednik Osnivačkog odbora, odnosno predsedavajući i zapisničar.

Osnivački odbor na svakoj sednici usvaja zapisnik sa prethodne sednice, a direktor podnosi izveštaj o izvršavanju odluka.

Osnivački odbor ima sledeće nadležnosti: 1. utvrđuje i sprovodi politiku Škole;2. donosi finansijski plan Škole;3. odlučuje o izmenama statuta i donosi ih;4. odlučuje o opštim pitanjima u poslovanju Škole;5. usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji finansijski obračun; 6. zaključuje ugovor o radu sa direktorom; 7. raspisuje konkurs i bira direktora Škole;

ČLAN 54


8. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora Škole;9. donosi odluku o postavljanju vršioca dužnosti direktora u skladu sa Zakonom;10. razrešava direktora Škole dužnosti u skladu sa Zakonom;11. imenuje članove Saveta roditelja;12. odlučuje o proširenoj delatnosti Škole, statusnoj promeni, promeni naziva i sedišta Škole u

skladu sa Zakonom;13. odlučuje o načinu korišćenja sredstva od donacija i od proširene delatnosti Škole;14. donosi odluku o promeni poslovnog imena i sedišta; 15. daje smernice direktoru za ostvarivanje poslovne politike;16. donosi odluku o visini novčanih sredstava kojima direktor u vršenju svoje funkcije raspolaže;17. daje saglasnost na pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta;18. odlučuje o statusnim promenama u školi;19. donosi pravilnik o radu;20. razmatra i usvaja izveštaje Školskog odbora;21. donosi plan javnih nabavki Škole;22. odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup školskog prostora;23. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

ŠKOLSKI ODBOR

Školski odbor je nastavno-stručni organ upravljanja školom.

Predsednik i članovi Školskog obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

Školski odbor ima devet članova, uključujući i predsednika.

Školski odbor čine tri člana Osnivačkog odbora, tri predstavnika zaposlenih i tri predstavnika roditelja učenika.

Članove Školskog odbora iz reda zaposlenih predlaže Nastavničko veće, a iz reda roditelja Savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.

ČLAN 55

ČLAN 56


Za člana Školskog odbora ne može biti predloženo ni imenovano lice:

• koje je pravosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorsko ponašanje;

• koje bi moglo da zastupa interes, drugih pravnih i fizičkih lica, odnosno drugih struktura osim Škole;

• lice čiji su poslovi, dužnosti, ili funkcije nespojivi sa obavljanjem poslova u Školskom odboru; • lice koje je izabrano za direktora druge ustanove i u drugim slučajevima utvrđenim Zakonom.

Članove Školskog odbora imenuje Osnivač Škole. Mandat Školskog odbora traje četiri godine.

Postupak za imenovanje Školskog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanih članova.

Osnivač Škole razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili Školski odbor u celini, na lični zahtev člana, kao i ako:

• Školski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;

• član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad Školskog odbora;

• u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; • ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Školskog odbora zbog prestanka

osnova po kojem je imenovan u Školski odbor;• nastupi uslov iz člana 57 stav 4 ovog Statuta.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana Školskog odbora traje do isteka mandata Školskog odbora.

ČLAN 57


Osnivač imenuje privremeni Školski odbor ako članove Školskog odbora ne imenuje do isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora.

Mandat privremenog Školskog odbora traje do imenovanja novog.

Školski odbor ima sledeće nadležnosti:1. donosi školski program, razvojni plan, Godišnji plan rada Škole, usvajanje izveštaja o

njihovom ostvarivanju i izveštaj o vrednovanju i samovrednovanju;2. donosi pravila ponašanja u školi i opšte akte koje ne donosi Osnivački odbor;3. usvaja izveštaj o izvođenju ekskurzije;4. daje mišljenje direktoru Škole u postupku odlučivanja o izboru nastavnika i stručnog

saradnika za prijem u radni odnos;5. imenuje članove stručnog aktiva za razvojno planiranje;6. obrazuje komisije iz svoje nadležnosti ukoliko se za to ukaže potreba; 7. razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanja ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda

postignuća i preduzima mera za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

8. donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvajanja izveštaja o njegovom ostvarivanju;9. odlučuje po prigovoru, odnosno žalbi na rešenje direktora;10. vrši i druge poslove utvrđene Zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktom.

Članovi Školskog odbora odgovorni su za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, tj. za zakonitost i za blagovremeno donošenje i sprovođenje odluka iz svoje nadležnosti osnivaču Škole.

Školski odbor odlučuje u sednicama.

Sednicu Školskog odbora saziva i njome rukovodi predsednik. U odsustvu predsednika Školskog odbora njegove poslove obavlja zamenik predsednika.

Predsednika i zamenika predsednika Školskog odbora biraju članovi Školskog odbora.

ČLAN 58

ČLAN 59

ČLAN 60


Sednici Školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika Učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Školski odbor sastaje se u proširenom sazivu kada razmatra i odlučuje o pitanjima iz člana 59 stav 1 tač. 1, 2, 7 i 8 ovog Statuta.

Prošireni sastav uključuje dva punoletna učenika koje bira Učenički parlament Škole sa pravom odlučivanja.

Školski odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Pri odlučivanju svaki član Školskog odbora ima jedan glas.

Sednici Školskog odbora prisustvuju direktor i sekretar Škole.

Poslovnikom o radu Školskog odbora bliže se utvrđuje način rada i odlučivanja Školskog odbora u skladu sa Zakonom i ovim Statutom.

Sednice Školskog odbora su javne.

Izuzetno, sednica može biti zatvorena za javnost kada se razmatraju pitanja koja su ovim Statutom ili drugim opštim aktom utvrđena da predstavljaju poslovnu i profesionalnu tajnu.

Sednica Školskog odbora se može održati ako je prisutno najmanje šest članova Školskog odbora (kvorum).

Na svakoj sednici Školskog odbora vodi se zapisnik koji sadrži:• redni broj sednice (računajući od početka mandatnog perioda),• mesto, datum i vreme održavanja,• imena prisutnih i odsutnih članova Školskog odbora,• imena prisutnih lica koji nisu članovi,• konstataciju da sednici prisustvuje potreban broj članova za punovažno odlučivanje,

ČLAN 61

ČLAN 62


• usvojen dnevni red,• formulaciju odluka o kojima se glasalo, sa naznačenim brojem glasova za, protiv i uzdržanih

glasova,• zaključke donete o pojedinim tačkama dnevnog reda sa naznačenim brojem glasova za,

protiv i uzdržanih glasova,• vreme kada je sednica završena ili prekinuta,• potpis predsedavajućeg i zapisničara.

U zapisnik se unose i izjave za koje pojedini članovi izričito traže da se unesu.

Odluku o određivanju zapisničara donosi Školski odbor, tako što ga bira iz redova članova Školskog odbora ili za zapisničara određuje sekretara Škole.

Zapisnik potpisuju predsednik Školskog odbora, odnosno predsedavajući i zapisničar.

Školski odbor na svakoj narednoj sednici vrši usvajanje zapisnika sa prethodne sednice, a direktor podnosi izveštaj o izvršavanju odluka.

DIREKTOR ŠKOLE

Direktor Škole rukovodi radom Škole.

Za direktora Škole može da bude izabrano lice koje:

• ima odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/2005, 97/2008 (čl. 2 nije u prečišćenom tekstu), 44/2010 (čl. 32–35 nisu u prečišćenom tesktu), 93/2012 (čl. 6 i 7 nisu u prečišćenom tekstu), 89/2013, 99/2014 (čl. 35–45 nisu u prečišćenom tekstu) i 68/2015 (čl. 3 nije u prečišćenom tekstu). Vidi: Autentično tumačenje – 100/2007. Vidi: Autentično tumačenje – 45/2015. Vidi: Odluku – US RS – 53/2011), a počev od 10. 09. 2005. godine, ili

• na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao

ČLAN 63


visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.• izuzetno, lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena

(osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem;

• ispunjava uslove za nastavnika srednje škole ili za pedagoga i psihologa škole;• ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;• nije osuđivano pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protivpolne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

• ima državljanstvo Republike Srbije;• ima dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina

rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Direktor Škole bira se na period od četiri godine i nema ograničenja za ponovni izbor.

Mandat direktora počinje da teče od dana stupanja na dužnost.

Direktoru Škole miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.

Direktora Škole bira Osnivački odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća i uz saglasnost osnivača.

Konkurs za izbor direktora raspisuje Osnivački odbor najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Tekst konkursa sadrži sledeće podatke:• naziv Škole sa adresom;• uslove za izbor direktora;• rok za podnošenje prijave;

ČLAN 64


• dokumentaciju koju kandidat podnosi uz prijavu. Konkurs za izbor direktora Škole objavljuje se u dnevnim ili službenim glasilima.

Rok za podnošenje prijava na konkurs za izbor direktora Škole iznosi 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Uz prijavu na konkurs kandidat za direktora Škole podnosi:

• biografske podatke, odnosno radnu biografiju;• overenu fotokopiju diplome o završenom odgovarajućem visokom obrazovanju;• overenu fotokopiju uverenja o položenom ispitu za licencu, stručnom ispitu (dozvoli za rad);• potvrdu o radu u oblasti obrazovanja;• uverenje o državljanstvu;• izvod iz matične knjige rođenih;• lekarsko uverenje da ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i

učenicima;• ostala dokumenta koja mogu poslužiti prilikom donošenja odluke o izboru.

Škola pribavlja uverenje da kandidat nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, za krivično delo primanja mita ili davanja mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protivpolne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa Zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.

Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija neće uzimati u obzir za razmatranje.

Blagovremenom prijavom na konkurs za direktora smatra se ona prijava koja je podneta u roku utvrđenom u konkursu.

Blagovremenom prijavom smatraće se i prijava koja je predata preporučenom poštom, i tada

ČLAN 65

ČLAN 66


se kao dan prijema računa dan kada je pošta primila pošiljku.

Kada istek konkursnog roka za prijem prijava pada u nedelju ili dane državnog praznika, rok za prijavu pomera se za sledeći radni dan.

Školski odbor posle isteka roka iz člana 74 stav 1 donosi Rešenje o izboru direktora i dostavlja ga učesnicima konkursa.

Rešenjem se utvrđuje vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.Učesnik konkursa, nezadovoljan rešenjem iz stava 1 ovog člana, ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Pod potpunom konkursnom prijavom smatraće se ona prijava koja u prilogu sadrži dokumenta kojima kandidat dokazuje da ispunjava uslove konkursa.

Izuzetno, kandidat može potrebna dokumenta podneti i naknadno, nakon isteka roka, pod uslovom da je prijavu podneo u predviđenom roku i da zbog objektivnih razloga nije mogao dostaviti kompletnu dokumentaciju.

Naknadna dostava dokumentacije je moguća samo ukoliko konkursna komisija nije započela sa pregledom konkursnog materijala.

Konkursnu komisiju za izbor direktora bira Osnivački odbor.

U radu Konkursne komisije za izbor direktora učestvuje sekretar Škole.

Konkursna komisija za izbor direktora, po isteku konkursnog roka, ocenjuje blagovremenost i potpunost prispelih prijava, sačinjava zapisnik o radu, utvrđuje listu kandidata koji ispunjavaju uslove iz konkursa, dostavlja listu kandidata sa svojim mišljenjem i predlogom Osnivačkom odboru.

ČLAN 67

ČLAN 68


Konkursna komisija daje mišljenje o učesnicima konkursa za direktora, na posebnoj sednici, kojoj prisustvuju svi članovi Osnivačkog odbora i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima.

Osnivački odbor verifikuje rezultate izjašnjavanja svakog svog člana.

Osnivački odbor može odlučivati o izboru direktora ako sednici prisustvuju svi članovi Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor donosi odluku po pravilu javnim glasanjem.

Osnivački odbor može doneti odluku da se izjašnjava tajnim glasanjem za izbor direktora Škole.

Odluka je doneta potrebnom većinom ako se za isti predlog izjasni većina ukupnog broja članova Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor dostavlja odluku o izabranom kandidatu za direktora Škole Osnivaču na saglasnost, najkasnije u roku od pet dana od dana donošenja odluke.

Osnivač daje saglasnost na odluku o izboru direktora u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Smatra se da je odluka Osnivačkog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je Osnivač dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim se odbija saglasnost.

Osnivački odbor posle proteka roka iz člana 72 stav 1 donosi Rešenje o izboru direktora i dostavlja ga učesnicima konkursa.

Rešenjem se utvrđuje vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.

ČLAN 69

ČLAN 70

ČLAN 71

ČLAN 72


Učesnik konkursa, nezadovoljan rešenjem iz stava 1 ovog člana, ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Osnivački odbor raspisuje novi konkurs za direktora Škole ukoliko ne donese odluku o izboru direktora ili Osnivač ne da saglasnost na odluku Osnivačkog odbora o izboru direktora, zatim ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa Zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove.

Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i Osnivaču.

Direktor Škole obavlja sledeće poslove:1. planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove;2. stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i

unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;3. stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;4. odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i

namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom;5. sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;6. organizuje i vrši pedagoško-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada

i pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnog saradnika;

7. planira i prati stručno usavršavanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika i stručnog saradnika;

8. preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz člana 44 do 46 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na učenike;

9. preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;

10. stara se o blagovremenom i tačnom unosu i održavanju ažurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

ČLAN 73

ČLAN 74


11. stara se objavljivanju i obaveštavanju zaposlenih, učenika i roditelja odnosno staratelja, stručnih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa;

12. saziva i rukovodi sednicama nastavničkog veća, pedagoškog kolegujuma, bez prava odlučivanja;

13. obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi;14. sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika;15. podnosi izveštaje o svome radu i radu Škole Školskom odboru, najmanje dva puta godišnje;16. donosi Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova u Školi i dostavlja ga Školskom odboru

na saglasnost;17. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika i zaposlenih u skladu sa Zakonom

o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonom o srednjoj školi;18. priprema predlog plana stručnog usavršavanja zaposlenih, dostavlja ga Školskom odboru

radi donošenja i stara se o njegovom ostvarivanju;19. stara se o namenskom korišćenju školskog prostora i zaključuje ugovore o davanju istog na

korišćenje, na osnovu odluke Školskog odbora;20. stara se o sprovođenju postupka javnih nabavki i donosi odluke o izboru najpovoljnije

ponude za javne nabavke male vrednosti;21. predlaže Školskom odboru, Nastavničkom veću i Pedagoškom kolegijumu donošenje odluka

iz okvira njihove nadležnosti;22. donosi raspored časova koji usvaja Nastavničko veće, imenuje odeljenjske starešine na

početku godine i u toku školske godine ako dođe do opravdanih razloga da se izvrši zamena;23. određuje mentora pripravnicima, raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni

odnos u skladu sa Zakonom;24. vrši preuzimanje zaposlenih u skladu sa Zakonom;25. formira komisije za probni rad zaposlenih u skladu sa Zakonom;26. predlaže kandidata za člana Saveta roditelja;27. zaključuje ugovore o izvođenju nastave u skladu sa Zakonom;28. utvrđuje status nastavnika, stručnog saradnika u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim

vremenom, privremeno udaljava zaposlenog sa rada zbog učinjene povrede zabrane i teže povrede radne obaveze u skladu sa Zakonom do okončanja disciplinskog postupka;

29. pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog;

30. pokreće vaspitno-disciplinski postupak za učenike;31. obavlja i druge poslove i odgovoran je za njihovo izvršavanje u skladu sa Zakonom i opštim

aktom Škole.


Dužnost direktora Škole prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti direktora Škole donosi Osnivački odbor.

Osnivački odbor razrešava direktora Škole ako je utvrđeno da:• Škola nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program

obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva iz standarda postignuća;• Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika;• direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima

povreda zabrana iz člana 44 do 46 Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

• u Školi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;• u Školi se vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno Zakonu;• direktor ne ispunjava uslove iz člana 59 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;• direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih

nedostataka i nepravilnosti;• direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim

obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad Školskog odbora i zaposlenih;

• direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vrši blagovremen i tačan unos i održavanje ažurne baze podataka ustanove;

• je direktor u radni odnos primio ili angažuje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i opštem aktu i u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom;

• je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje ustanove.

Osnivački odbor razrešava direktora Škole dužnosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrđene odgovornosti za težu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz člana 141 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu.

ČLAN 75

ČLAN 76


Osnivački odbor razrešava direktora dužnosti pre isteka mandata kada je konačnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je Škola, odnosno direktor odgovoran za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili Zakona o srednjoj školi, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti.

Osnivački odbor razrešava direktora Škole po naloženoj meri prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga.

Direktor se može razrešiti pre isteka mandata odlukom Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor odlučuje u slučaju iz stava 4 na zahtev jednog člana Osnivačkog odbora.

Osnivački odbor odlučuje o razrešenju direktora u slučaju iz stava 4, tajnim glasanjem, običnom većinom od ukupnog broja glasova članova Osnivačkog odbora.

Odluka Osnivačkog odbora o razrešenju direktora Škole podleže saglasnosti Osnivača.

Smatra se da je odluka Osnivačkog odbora o razrešenju direktora doneta odnosno da je Osnivač dao na nju saglasnost, ako u roku od petnaest dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti Osnivač donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa ovim Zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole.

Ako Osnivački odbor ne donese odluku o razrešenju direktora u roku iz stava 3 ovog člana, može da ga razreši Osnivač, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika o neizvršenom nalogu.

Direktoru Škole, angažovan po osnovu Ugovora o radu na neodređeno vreme, a koji je razrešen u skladu sa članom 76 stav 1 i 2 ovog Statuta, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

Direktoru Škole kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dužnost razrešenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne može da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

ČLAN 77


Vršioca dužnosti direktora Škole postavlja Osnivački odbor do izbora direktora ako direktoru Škole prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili Osnivački odbor nije doneo odluku o izboru ili Osnivač nije dao saglasnost na odluku Osnivačkog odbora.

Vršioca dužnosti postavlja Osnivač ako Osnivački odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora Škole u slučajevima iz stava 1 ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno Osnivač ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

Za vršioca dužnosti direktora Škole može da bude postavljen nastavnik ili stručni saradnik koji ima profesionalni ugled, radno iskustvo u školi, zaposlen u Školi, kao i drugo lice po odluci Osnivačkog odbora na period od najduže šest meseci.

Za vršioca dužnosti direktora Škole ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost.

Vršiocu dužnosti direktora Škole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen, za vreme dok obavlja dužnost direktora Škole.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora Škole odnose se i na vršioca dužnosti direktora Škole.

Škola može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta u Školi. Na poslove pomoćnika direktora, direktor rešenjem raspoređuje nastavnika ili stručnog saradnika u najvišem zvanju u ustanovi za svaku školsku godinu.

Pomoćnik direktora organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove, koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove, u skladu sa odredbama ovog Statuta i opštih akata Škole. Pomoćnik direktora obavlja i poslove nastavnika ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.

ČLAN 78

ČLAN 79


STRUČNI ORGANI ŠKOLE

Stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum Škole: staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole; prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada učenika i polaznika; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima i polaznicima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Sednicama stručnih organa Škole mogu da prisustvuju predstavnici Učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

Nadležnost, način rada i odgovornost stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma utvrđuje se ovim Statutom, u skladu sa zakonom.

Stručni organi Škole su:• Nastavničko veće;• Odeljenjsko veće;• Stručno veće iz oblasti predmeta;• Stručni aktivi za razvojno planiranje;• Stručni aktivi za razvoj školskog programa;• Pedagoški kolegijum.

Nastavničko veće čine: nastavnici i stručni saradnici.

Nastavničko veće čine svi nastavnici i stručni saradnici zaposleni u Školi na određeno ili neodređeno radno vreme, sa punim i nepunim radnim vremenom.

Sednice Nastavničkog veća saziva i njima predsedava direktor Škole, bez prava odlučivanja.

ČLAN 80

ČLAN 81

ČLAN 82


U slučaju sprečenosti direktora, sednice Nastavničkog veća može sazivati i njima rukovoditi lice koje direktor ovlasti.

Prisustvovanje sednicama Nastavničkog veća obavezno je za sve članove.

Nastavničko veće radi u sednicama, a odluke donosi većinom glasova ukupnog broja članova Veća, javnim glasanjem, osim u slučaju kada je zakonom i ovim Statutom drukčije određeno.

Nastavničko veće tajnim glasanjem predlaže tri predstavnika za Školski odbor, a predloženim predstavnicima smatraju se ona tri predložena kandidata koji dobiju najviše glasova prisutnih članova Nastavničkog veća.

Nastavničko veće može odlučivati o pitanjima utvrđenim dnevnim redom ako sednici Nastavničkog veća prisustvuje više od polovine njegovih članova.

Kad zakazanoj sednici Nastavničkog veća ne prisustvuje potreban broj članova, direktor Škole je dužan da u roku od tri dana zakaže novu sednicu sa istim dnevnim redom.

Redovne sednice Nastavničkog veća utvrđene su Godišnjim planom rada.

Vanredne sednice se zakazuju po potrebi najkasnije 24 sata pre utvrđenog termina za održavanje.

Sednice Nastavničkog veća saziva i njima rukovodi direktor Škole, bez prava odlučivanja. U slučaju sprečenosti direktora, sednice Nastavničkog veća može sazivati i njima rukovoditi pomoćnik direktora.

Kad Nastavničko veće rešava po pitanju o kome se prethodno izjasnio Savet roditelja, potrebno je da se omogući predsedniku Saveta roditelja učestvovanje u njegovom radu.

ČLAN 83

ČLAN 84

ČLAN 85


Nastavničko veće:• razmatra predlog školskog programa (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja),

razvojnog plana, godišnjeg plana rada Škole, izveštaja o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

• prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;• stara se o ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja;• utvrđuje plan rada Nastavničkog veća za Godišnji plan rada Škole;• razmatra i usvaja izveštaje o uspehu učenika na kraju klasifikacionih perioda, polugodišta i

školske godine;• razmatra i usvaja izveštaj tima za pojačan vaspitni rad sa učenicima na kraju klasifikacionih

perioda, polugodišta i školske godine;• imenuje članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa;• daje mišljenje o kandidatima za izbor direktora;• daje mišljenje u postupku sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;• prati i utvrđuje rezultate rada učenika; • analizira stanje opremljenosti pojedinih nastavnih oblasti opremom i nastavnim sredstvima

i stepen njihove upotrebe u procesu obrazovno-vaspitnog rada;• planira i organizuje različite oblike vannastavnih aktivnosti učenika;• na predlog stručnih veća vrši izbor nastavnih oblika metoda rada i nastavnih sredstava; • donosi odluku o upotrebi udžbenika i druge udžbeničke literature u Školi;• razmatra i odlučuje o predlogu plana i programa ekskurzija i razmatra izveštaje o njihovoj

realizaciji;• razmatra učešće učenika na takmičenjima i postignute rezultate;• razmatra raspored časova;• razmatra raspored odeljenjskih starešinstava;• razmatra pitanja od interesa za obrazovanje vanrednih učenika;• donosi odluku o polaganju dopunskih ispita za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju;• utvrđuje ispunjenost uslova za završetak školovanja u roku kraćem od propisanog;• dodeljuje pohvale i nagrade učenicima;• donosi odluku o izboru učenika generacije;• donosi odluke o izricanju vaspitno-disciplinskih mera iz svoje nadležnosti;• razmatra predlog direktora o broju i sastavu stručnih veća za oblasti predmeta; • na predlog direktora razmatra plan upisa učenika;• odlučuje o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja na osnovu predloga lekara;

ČLAN 86


• obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Škole.

Nastavničko veće za svoj rad odgovora direktoru Škole.

O radu Nastavničkog veća vodi se zapisnik.

Zapisnik vodi jedan od članova Nastavničkog veća koga na početku školske godine bira Nastavničko veće.

Nastavničko veće bira i zamenika zapisničara koji vodi zapisnik u odsustvu zapisničara.

Zapisnik se vodi u posebnoj, povezanoj svesci sa stranicama obeleženim i overenim pečatom, a potpisuju ga direktor Škole i zapisničar.

Radi organizovanja i ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u svakom odeljenju redovnog obrazovanja i za vanredne učenike Škole formiraju se odeljenjska veća.

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Odeljenjsko veće saziva i njime rukovodi odeljenjski starešina.

Odeljenjsko veće radi na sednicama. Sednice Odeljenjskog veća zakazuju se najkasnije dva dana pre predviđenog termina održavanja.

Ukoliko sednici Odeljenjskog veća ne prisustvuje potreban broj članova odeljenjski starešina je dužan da zakaže novu sednicu sa istim dnevnim redom najkasnije u roku od tri dana.

Odeljenjsko veće može odlučivati ukoliko sednici prisustvuje većina članova veća.Odluke Odeljenjskog veća donose se javnim glasanjem, većinom glasova ukupnog broja članova.

ČLAN 87

ČLAN 88

ČLAN 89

ČLAN 90


Odeljenjsko veće realizuje sledeće poslove: • usklađuje rad svih nastavnika i stručnih saradnika koji izvode nastavu u odeljenju;• ostvaruje uvid u rezultate rada i vladanja učenika, analizira rezultate koje postižu učenici na

kraju tromesečja, polugodišta i na kraju godine;• utvrđuje i usklađuje raspored pismenog proveravanja znanja;• preduzima mere za usklađivanje rada učenika u procesu obrazovanja i vaspitanja u odeljenju

i razmatra izveštaj odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu;• utvrđuje na predlog predmetnog nastavnika zaključnu ocenu iz predmeta i ocenu iz vladanja

na predlog odeljenjskog starešine;• predlaže učenike za vanredno napredovanje;• predlaže učenike za dodelu pohvala i nagrada; • razmatra izveštaj odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu i preduzetim merama;• izriče vaspitno-disciplinske mere učenicima u okviru svoje nadležnosti;• predlaže nastavničkom veću program ekskurzija, takmičenja i sl.;• razmatra pitanja pokrenuta na roditeljskim sastancima;• upoznaje se sa uslovima života i rada učenika i predlaže mere Nastavničkom veću za

poboljšanje uočenih nedostataka;• obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Odeljenjski starešina je obavezan da vodi zapisnik o radu Odeljenjskog veća.

U zapisnik treba uneti: datum održavanja sednice Odeljenjskog veća, vreme početka i završetka sednice, ukupan broj članova veća, broj prisutnih i odsutnih članova, imena i prezimena prisutnih i odsutnih članova, kratak sadržaj rasprave po pojedinim pitanjima, donete odluke i zaključke, rezultate glasanja, odnosno izdvojena mišljenja ukoliko to zahteva neki od članova Odeljenjskog veća.

Zapisnik potpisuje odeljenjski starešina.

Radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za rad Škole i učenike, kao i drugih pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnih zadataka, Škola organizuje stalnu saradnju sa roditeljima učenika.

ČLAN 91

ČLAN 92


Saradnja sa roditeljima ostvaruje se neposrednim kontaktom direktora Škole, nastavnika i stručnih saradnika, učešćem predstavnika roditelja u radu organa Škole i putem roditeljskih sastanaka i Saveta roditelja.

Zaposleni Škole dužni su da u kontaktu sa roditeljima poštuju njihovu ličnost, da se korektno ponašaju i da čuvaju svoj i ugled Škole.

Ukoliko roditelj ne pokazuje potrebno interesovanje za obrazovni i vaspitni razvoj svog deteta, Škola je obavezna da ga preko odeljenjskog starešine pismeno obavesti i pozove na razgovor o uočenim problemima i merama koje treba preduzeti za poboljšanje uspeha i ponašanja učenika.

Roditeljske sastanke saziva, priprema i vodi odeljenski starešina. Odeljenjski starešina može, u toku jedne školske godine da sazove više roditeljskih sastanaka, a najmanje jedan u klasifikacionom periodu.

Roditelji na roditeljskim sastancima razmatraju uspeh i ponašanje učenika u odeljenju i dobijaju informacije o uspehu učenika, Škole u celini, pružaju pomoć za ostvarivanje optimalnih uslova za odvijanje obrazovno-vaspitnog rada, daju predloge, sugestije i preporuke za poboljšanje uspeha učenika i celokupnog rada Škole.

Roditelji, učenici i nastavnici koji izvode obrazovno-vaspitni rad u odeljenju, prema potrebi, zajednički razmatraju i dogovaraju se o pitanjima ostvarivanja programa obrazovno-vaspitnog rada i daju predloge i mišljenja Školskom odboru, stručnim organima i direktoru, koji su dužni da ih razmotre, zauzmu stavove i o tome obaveste učenike i njihove roditelje.

Stručno veće za oblast predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručna veća utvrđuju se ovim Statutom, a njihov sastav i broj utvrđuje Nastavničko veće.

Radom Stručnog veća rukovodi predsednik stručnog veća koga svake školske godine bira direktor Škole.

Stručno veće radi u sednicama koje se održavaju shodno planu rada stručnog veća i prema potrebi.

ČLAN 93


Sednice stručnog veća priprema predsednik stručnog veća.

O radu stručnog veća vodi se zapisnik.

U zapisnik treba uneti: datum održavanja, vreme početka i završetka sednice, ukupan broj članova veća, broj prisutnih i odsutnih članova, dnevni red, kratak sadržaj rasprave o pojedinim pitanjima, donete odluke i zaključke, rezultate glasanja i izdvojena mišljenja ukoliko to zahteva neki od članova stručnog veća.

Zapisnik potpisuje predsednik stručnog veća.

U Školi se obrazuju sledeća stručna veća za oblast predmeta:• stručno veće za oblasti društvenih nauka;• stručno veće za oblasti prirodnih nauka.

Stručno veće sačinjava izveštaj o svom radu koji je sastavni deo Godišnjeg izveštaja o radu Škole.

Stručna veća za oblast srodnih predmeta: • donose Godišnji plan rada stručnog veća; • predlažu podelu časova na nastavnike; • vrše izbor udžbenika, priručnika i druge literature i predlažu Nastavničkom veću da odobri

njihovu upotrebu; • planiraju stručno, pedagoško-psihološko i metodičko usavršavanje i obrazovanje nastavnika

i prate učešće nastavnika u radu stručnih društava i udruženja; • analiziraju sadržaje usvojene tokom stručnog usavršavanja, informišu se o istima, planiraju

implementaciju pojedinih novina u nastavu; • ostvaruju koordinaciju i korelaciju nastave među predmetima; • operativno razrađuju kriterijume ocenjivanja i rade na ujednačavanju kriterijuma ocenjivanja

i razvijanju različitih modela i tehnika ocenjivanja; • pružaju pomoć u radu nastavnicima-pripravnicima; • razmatraju stručna pitanja vaspitno-obrazovnog rada i predlažu Nastavničkom veću

donošenje odgovarajućih odluka radi preduzimanja mera za unapređenje rada poboljšanjem

ČLAN 94

ČLAN 95


organizacije, uvođenjem inovacija i dr.; • informišu svoje članove o savremenim oblicima, metodama i sredstvima obrazovno-

vaspitnog rada i primenjuju ih u radu; • ostvaruju uvid u realizaciju obrazovno-vaspitnih zadataka (nivo znanja, umenja, navika i

uspeha učenika, teškoće u savladavanju nastavnih programa i dr.) i preduzimaju mere za doslednije i uspešnije savladavanje nastavnog plana i programa;

• analiziraju uspeh učenika iz pojedinih predmeta i preduzimaju mere za pružanje pomoći učenicima koji zaostaju u radu, kao i stimulisanje učenika koji brže napreduju;

• utvrđuju tematske sadržaje dopunskog, dodatnog, individualnog rada i slobodnih aktivnosti i analiziraju rezultate tog rada;

• daju mišljenje direktoru o određivanju mentora za nastavnike-pripravnike; • razmenjuju iskustva o primeni savremenih metoda i oblika rada u nastavnim i vannastavnim

oblicima rada kroz otvorene časove i aktivnosti sa nastavnicima iz drugih srodnih škola; • razvijaju oblike aktivnog učenja (učenja kroz praksu) i oblike kooperativnog učenja, što

omogućava učenicima da zajedno uče radeći na zajedničkim projektima; • bave se i drugim pitanjima u skladu sa Zakonom.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, stručnih saradnika, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.

Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje Školski odbor.

Mandat članova traje od dana imenovanja do donošenja novog razvojnog plana Škole.

Na prvoj, konstitutivnoj sednici članovi Stručnog aktiva za razvojno planiranje, iz reda svojih članova, biraju predsednika i zapisničara.

Sednice saziva i njima rukovodi predsednik.

Sednice se održavaju u skladu sa Planom rada koji se sačinjava za svaku školsku godinu, a utvrđuje se Godišnjim planom rada Škole, kao i ukazanim potrebama.

Stručni aktiv za razvojno planiranje donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

O radu Stručnog aktiva za razvojno planiranje vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik i zapisničar.

ČLAN 96


Stručni aktiv za razvojno planiranje:• doprinosi povezivanju svih interesnih grupa i stvaranju uslova za njihovo učešće u razvojnom

planiranju;• doprinosi uspostavljanju partnerskih odnosa između Škole i savetnika za razvoj Škole,

dogovaraju se o daljoj saradnji, što podrazumeva utvđivanje konkretnih obaveza i odgovornosti obe strane;

• analizira potencijale i slabosti Škole, predlaže potrebe i prioritete razvoja Škole; • priprema nacrt razvojnog plana Škole na osnovu prikupljenih podataka i urađenih analiza

za naredni trogodišnji period;• priprema nacrt akcionog plana za realizaciju prioriteta razvojnih ciljeva i zadataka planiranih

za svaku godinu na početku školske godine;• prati realizaciju razvojnog plana i podnosi izveštaj Školskom odboru jedanput godišnje sa

predlogom mera;• sarađuje na izradi godišnjeg plana rada Škole radi usklađivanja Godišnjeg plana sa razvojnim

planom Škole;• doprinosi odlučivanju o ciljevima i prioritetima razvoja Škole;• predlaže nove, bolje i realnije kriterijume za vrednovanje i ostvarivanje postavljenih ciljeva;• doprinosi određivanju nosioca planiranih aktivnosti, kriterijuma uspeha, načinu i vrednovanju

procesa i zadataka;• učestvuje u samovrednovanju kvaliteta rada ustanove;• obavlja i druge poslove po nalogu direktora, prosvetnog savetnika i Školskog odbora. Stručni aktiv za razvojno planiranje za svoj rad odgovara Školskom odboru.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine pet predstavnika nastavnika, pedagog i psiholog Škole.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika koje imenuje Nastavničko veće na period od četiri godine.

Na prvoj konstitutivnoj sednici članovi Stručnog aktiva za razvoj školskog programa, iz reda svojih članova biraju predsednika i zapisničara.

ČLAN 97

ČLAN 98


Sednice saziva i njima rukovodi predsednik.

Nastavničko veće može smeniti člana, odnosno predsednika stručnog aktiva, ukoliko nije zadovoljno njihovim radom.

Mandat članovima stručnog aktiva za razvoj školskog programa traje do donošenja školskog programa i u toku primene donetog školskog programa, odnosno do donošenja novog školskog programa.

Sednice se održavaju u skladu sa Planom rada koji se sačinjava za svaku školsku godinu, a utvrđuje se Godišnjim planom rada Škole.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

O radu Stručnog aktiva za razvoj školskog programa vodi se zapisnik, a potpisuju ga predsednik i zapisničar.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa obavlja sledeće poslove: • obezbeđuje samostalnost i fleksibilnost nastavnika u pristupu nastavnom procesu i

donošenju profesionalnih odluka;• priprema nacrt školskog programa na osnovu nastavnog plana i programa;• procenjuje i vrednuje postignute rezultate u odnosu na definisane ciljeve i zadatke i opštih

i posebnih standarda znanja;• učestvuje u unapređivanju školskog programa rukovodeći se rezultatima procesa evaluacije

i vlastite procene svoje obrazovne prakse;• utvrđuje posebne programe, sadržaje i aktivnosti (projekte Škole) kojima Škola pruža

mogućnosti da učenici dodatno unaprede svoja znanja, zadovolje interese, interesovanja i potrebe;

• prati potrebe i mogućnosti lokalne zajednice kao i konkretne uslove rada Škole;• obavlja i druge poslove po nalogu direktora, Nastavničkog veća i Školskog odbora.

ČLAN 99


Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća, stručnih aktiva i predstavnik stručnih saradnika.

Pedagoškom kolegijumu predsedava direktor, a u njegovom odsustvu pomoćnik direktora. Sednice se sazivaju u skladu sa Planom rada, koji se utvrđuje Godišnjim planom rada Škole.

Pedagoški kolegijum donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

O radu Pedagoškog kolegijuma vodi se zapisnik, koji potpisuju direktor i zapisničar.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja, zauzima stavove i daje mišljenja u vezi sa poslovima direktora koji se odnose na:• planiranje i organizovanje ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja i svim aktivnostima

Škole;• staranje o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i

unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;• staranje o ostvarivanju razvojnog plana ustanove;• saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima;• organizovanje i vršenje pedagoško-instruktivnog uvida i praćenje kvaliteta obrazovno-

vaspitnog rada i pedagoške prakse i preduzimanje mera za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;

• planiranje i stručno usavršavanje i sprovođenje postupka za sticanje zvanja nastavnika i stručnog saradnika;

• donosi individualni obrazovni plan na predlog stručnog tima za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi.

Stručni tim koji obrazuje direktor pismenom odlukom za ostvarivanje određenog zadatka, programa ili projekta, direktor svojom odlukom može da obrazuje stručne timove.

Sastav, broj članova i delokrug rada stručnog tima određuje direktor, odlukom.

Stručni tim obavlja poslove iz svoje nadležnosti koje su predviđene zakonom, opštim aktom Škole i Godišnjim planom rada Škole.

ČLAN 100

ČLAN 101


Član tima za svoj rad odgovara direktoru Škole.

Ukoliko član tima ne vrši aktivnosti uredno ili ukoliko direktor Škole nije zadovoljan njegovim radom, direktor Škole će ga smeniti ili zameniti svojom odlukom.

Direktor Škole može da obrazuje sledeće timove:

1. tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;2. tim za organizaciju sprovođenja Razvojnog plana Škole i samovrednovanje;3. tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje

obrazovno-vaspitnog rada u Školi;4. tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima.

Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obrazuje direktor Škole i povremeno se angažuje stručnjak za pojedina pitanja iz stručnih službi (ustanove socijalne, odnosno zdravstvene zaštite).

Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja:

• izrađuje nacrt programa zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je deo Razvojnog plana i Godišnjeg plana rada Škole;

• izrađuje okvirni akcioni plan;• postiče i razvija klimu prihvatanja, tolerancije i međusobnog uvažavanja;• identifikuje bezbednosne rizike u Školi uvidom u dokumentaciju, neposredno okruženje,

evidentiranje kritičnih mesta u Školi, anketiranjem učenika, nastavnika i roditelja;• unapređuje sposobnosti svih učesnika u školskom životu, nastavnog i vannastavnog osoblja,

učenika, roditelja, lokalne zajednice radi uočavanja, prepoznavanja i rešavanja problema nasilja;

• definiše procedure i postupke, reaguje na nasilje i informiše sve učesnike u školskom životu o istima;

• omogućuje svim učenicima i zaposlenima koji imaju saznanje o mogućem nasilnom aktu da

ČLAN 102

ČLAN 103

ČLAN 104


bez izlaganja opasnosti vrše prijavljivanje nasilja;• sprovodi psiho-socijalni program prevencije kroz obuku za nenasilnu komunikaciju,

samokontrolu reagovanja i ponašanja, prevazilaženje stresa, učenje socijalnih veština;• sarađuje sa roditeljima putem saveta roditelja, roditeljskih sastanaka, individualnih i grupnih

razgovora;• sarađuje sa službama van Škole koje posredno i neposredno mogu pomoći na prevazilaženju

problema nasilja u Školi;• sprovodi proceduru i postupke reagovanja u situacijama nasilja;• prati i evidentira vrste i učestalosti nasilja i procenjuje efikasnost sprovođenja zaštite;• radi na otklanjanju posledica nasilja i integraciji učenika u zajednicu vršnjaka;• obavlja savetodavni rad sa učenicima koji trpe nasilje, vrše nasilje ili su posmatrači nasilja;• vodi evidenciju o svome radu i analizira evidenciju o pojavama nasilja odeljenjskih starešina,

stručnih službi i direktora Škole.

Tim za organizaciju sprovođenja razvojnog plana Škole i samovrednovanja obrazuje direktor škole i stručni aktiv za razvoj školskog programa koji odgovara i o svojoj delatnosti redovno obaveštava Školski odbor Škole, čine ga direktor, nastavnik-rukovodilac, stručni saradnik, tri nastavnika, jedan partner Škole, jedan predstavnik Učeničkog parlamenta i jedan član Saveta roditelja.

Tim za organizaciju sprovođenja razvojnog plana Škole i samovrednovanje:• daje predloge direktoru za samovrednovanje pojedinih oblasti za svaku školsku godinu;• kontinuirano prati rad u oblasti koja će se samovrednovati;• prati ostvarivanje prioriteta određenih razvojnim planom Škole;• kod učenika i zaposlenih razvija ekološku svest, preduzetništvo i motivaciju.

Tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi obrazuje direktor Škole i čine ga pomoćnik direktora, jedan predstavnik stručnog veća.

ČLAN 105

ČLAN 106

ČLAN 107


Tim za organizaciju i sprovođenje posebnih programa i aktivnosti za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u školi kroz posebne programe i aktivnosti učestvuje u pripremi za:• aktivno učenje, „učenje kroz praksu“ i razmenu iskustava učenika;• razvijanje kooperativnog učenja, što omogućava učenicima da uče zajedno radeći na jednom

projektu;• organizovanje radionice na različitim mestima u zemlji i inostranstvu zajedno sa školama sa

kojima se ostvaruje saradnja;• razvijanje talenata kod učenika, organizovanje sajma stvaralaštva i promociju učeničkih

radova.

Tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima obrazuje direktor Škole za svaki razred posebno i čine ga pedagog i psiholog za sve razrede i po dva nastavnika iz svakog razreda koji predaju u tim razredima i po jedan predstavnik Saveta roditelja iz svakog razreda.

Tim za pojačan vaspitni rad sa učenicima obavlja sledeće poslove:• definiše dokumentaciju i način čuvanja evidencije o pojačanom vaspitnom radu;• razmatra i analizira dokumentaciju odeljenjskog starešine o pojačanom vaspitnom radu i

prati aktivnosti odeljenjskog starešine u ovoj oblasti;• preduzima mere za unapređivanje pojačanog vaspitnog rada;• daje stručno mišljenje za vanredne situacije i okolnosti koje prevazilaze nivo delovanja

odeljenjskog starešine;• sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite kada je to

neophodno;• vrednuje pojačan vaspitni rad odeljenjskog starešine i odeljenjske zajednice.

Svako odeljenje redovnih učenika, odnosno grupa vanrednih učenika ima odeljenjskog starešinu.

Odeljenjskog starešinu na početku školske godine određuje direktor Škole iz reda nastavnika koji ostvaruju nastavu u tom odeljenju.

ČLAN 109

ČLAN 110

ČLAN 111

ČLAN 108


Odeljenjski starešina je neposredni pedagoški, organizacioni i administrativni organizator rada u odeljenju.

Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:1. sistematski prati razvoj svakog učenika, njihov uspeh, odnosno neuspeh i pomaže im u

razrešavanju ličnih problema,2. obavlja savetodavni vaspitni rad sa učenicima (pojedinačno, grupno i sa odeljenjskim

kolektivom),3. podstiče i usmerava proces formiranja odeljenjskog kolektiva i javnog mnjenja u odeljenju,

radi na bogaćenju interpersonalnih odnosa u odeljenju, pomaže u radu učeničke odeljenjske zajednice i uspostavljanju veza između učenika različitih odeljenja,

4. pomaže učenicima u organizovanju njihovih aktivnosti u oblasti međusobne pomoći u učenju, u regulisanju njihovih međusobnih odnosa (ponašanja), u organizaciji njihove samouprave, u organizaciji zabavnog i kulturnog života itd.,

5. preduzima mere za otklanjanje uzroka neuspeha pojedinih učenika i rešava vaspitno-disciplinske probleme (izriče vaspitno-disciplinske mere i kazne, pohvale, nagrade i sl.),

6. brine o urednosti pohađanja nastave, posebno o učenicima koji neuredno dolaze u Školu (opravdava izostanke),

7. drži časove odeljenjskog starešine,8. brine o aktivnostima učenika kojima se podstiče formiranje njihovih higijenskih, kulturnih i

radnih navika (uključivanje u aktivnosti Škole i sl.),9. planira i učestvuje u izvođenju učeničkih ekskurzija, poseta i izleta,10. podstiče učenike da se uključe u opšteškolske akcije i manifestacije (akcije solidarnosti,

humanitarne pomoći, ekološke i radne akcije i slično),11. koordinira i usklađuje rad i zahteve svih nastavnika prema učenicima (ličnim kontaktima i na

sednicama odeljenjskog i nastavničkog veća),12. rukovodi radom odeljenjskog veća (priprema sednice, provodi odluke),13. koordinira organizovanje dopunske i dodatne nastave, učeničkih slobodnih aktivnosti i

drugih oblika vančasovnog angažovanja (i opterećivanja) učenika,14. prati ukupnu opterećenost učenika nastavnim i vannastavnim aktivnostima,15. koordinira aktivnosti školskog pedagoga i psihologa u odnosu na učenike svoga odeljenja,

kao i u odnosu na njihove roditelje;16. uspostavlja kontakte između Škole i roditelja,17. proučava i prati socijalno-porodične prilike učenika i o tome, prema potrebi, obaveštava

ČLAN 112


nastavnike, školskog pedagoga i psihologa i upravu Škole,18. prima roditelje, vodi sa njima razgovore, daje sugestije i slično,19. brine o pedagoško-psihološkom obrazovanju i informisanju roditelja,20. pismeno obaveštava roditelje o problemima pojedinih učenika ili Škole,21. sarađuje sa drugim vanškolskim faktorima koji su značajni za vaspitno-obrazovni rad sa

učenicima (sa savetovalištima, bibliotekama, galerijama i slično),22. vodi pedagošku evidenciju i dokumentaciju o učenicima i odeljenju (ispunjava đačke knjižice,

svedočanstva, prevodnice, ispisnice diplome, matične knjige, pohvalnice),23. prati način vođenja ostalih podataka o učenicima (dnevnik rada, lični kartoni, matična knjiga,

zdravstveni kartoni, dokumentacija o ispitima, posetama roditelja i sl.),24. registruje službenu prepisku sa roditeljima i starateljima učenika i drugim institucijama,25. izrađuje plan rada za narednu školsku godinu, koji je sastavni deo Godišnjeg plana rada,26. vodi računa o standardu učenika – udžbenici, ekskurzije, stipendije,27. upoznaje učenike sa zadacima i sadržajima nastave, pravilima obrazovno-vaspitnog rada,

kriterijumima ocenjivanja,28. štiti decu, učenike i zaposlene od diskriminacije;29. upoznaje učenike sa pravilima ponašanja u Školi, pravima i dužnostima učenika i drugim

važnim odlukama organa Škole;30. informiše roditelje o zahtevima koje postavlja Škola pred učenika, o rezultatima koje učenici

postižu u ukupnom obrazovno-vaspitnom radu (najmanje četiri puta godišnje);31. sačinjava potrebne izveštaje i analize i obavlja druge poslove koji se stavljaju u njegovu

nadležnost;32. saradnja sa Timom za bezbednost i zaštitu učenika od nasilja;33. pomaže u radu Učeničkog parlamenta.

SAVET RODITELJA

Škola ima Savet roditelja kao savetodavni organ. Savet roditelja čine predstavnici roditelja redovnih učenika. Kandidat za člana Saveta roditelja može biti svaki roditelj koji je pokazao interesovanje za

ČLAN 113


članstvo u istom na prvom roditeljskom sastanku koji sazivaju odeljenjske starešine na početku školske godine, o čemu odeljenjske starešine sastavljaju izveštaj. Napred navedeni izveštaj odeljenjskog starešine dostavljaju direktoru Škole, o čemu on obaveštava Osnivački odbor.

Kandidata za člana Saveta roditelja može predložiti i direktor Škole.

Predlog kandidata za člana Saveta roditelja koji Osnivačkom odboru podnosi direktor Škole zajedno sa izveštajima odeljenjskih starešina, čine listu kandidata za članove Saveta roditelja.

Konačan izbor i imenovanje članova Saveta roditelja, na osnovu napred navedene liste kandidata vrši Osnivački odbor.

Konstitutivnu sednicu saziva i rukovodi radom na toj sednici do izbora predsednika član Saveta koji je prvi na spisku članova Saveta.Kandidate za predsednika i zamenika predsednika ima pravo da predloži svaki član Saveta.

Savet bira kandidate predsednika i zamenika predsednika iz reda članova Saveta.O kandidatima se glasa javno, onim redom kojim su predloženi.

Savet bira dva kandidata za predsednika i dva kandidata za zamenika predsednika Saveta roditelja iz reda članova Saveta, o čemu izveštava Osnivački odbor. Na osnovu napred navedenog izveštaja Osnivački odbor imenuje predsednika i zamenika predsednika Saveta roditelja. Osnivački odbor donosi odluku po pravilu tajnim glasanjem. Za predsednika i zamenika predsednika Saveta roditelja imenuju se kandidati za koje se izjasni obična većina od ukupnog broja članova Osnivačkog odbora.

Mandat izabranih predstavnika u Savetu roditelja može da traje koliko i školovanje deteta. Član može podneti ostavku i umesto njega se bira novi član iz redova roditelja istog ili drugog odeljenja, a koji je pokazao interesovanje za članstvo u istom.

Mandat Saveta roditelja traje do završetka školske godine u kojoj je izabran.

Savet roditelja predlaže tri predstavnika Saveta roditelja u Školskom odboru.


Savet roditelja bira tri predložena predstavnika roditelja u Školski odbor na osnovu tajnog glasanja, a izabrana su ona tri predložena kandidata koja dobiju najviše glasova prisutnih članova Saveta roditelja, pod uslovom da u momentu glasanja sednici prisustvuje više od polovine članova Saveta roditelja.

Na sednici Saveta roditelja vodi se zapisnik koji potpisuju zapisničar i predsednik Saveta roditelja.

Savet roditelja donosi poslovnik o radu, kojim uređuje način rada, postupak izbora, trajanje i prestanak mandata članova Saveta roditelja, u skladu sa zakonom i ovim Statutom.

Savet roditelja obavlja sledeće poslove: • predlaže predstavnike roditelja učenika za Školski odbor;• predlaže svoje predstavnike u stručni aktiv za razvojno planiranje i u druge stručne timove

Škole;• predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;• učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udžbenika;• razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, Razvojnog plana, Godišnjeg plana

rada, izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju;• razmatra namenu korišćenja sredstava od donacija i od proširene delatnosti Škole;• predlaže Školskom odboru namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke

zadruge i prikupljenih od roditelja;• razmatra i prati uslove za rad Škole, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu

učenika;• učestvuje u postupku propisivanja mera zaštite i bezbednosti učenika za vreme boravka u

Školi i svih aktivnosti koje organizuje Škola;• daje saglasnost na program, cenu ekskurzije i izbor agencije i organizovanje ekskurzije i

razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;• razmatra i druga pitanja utvrđena Statutom.

Savet roditelja ima pravo da svoje predloge, pitanja i stavove upućuje Školskom odboru, direktoru i stručnim organima Škole.

SEKRETAR ŠKOLE

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi obavlja sekretar, u skladu sa zakonom.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Sekretar iz stava 2 ovog člana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru-pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara. Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4 ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

ČLAN 107.

ČLAN 114


SEKRETAR ŠKOLE

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi obavlja sekretar, u skladu sa zakonom.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Sekretar iz stava 2 ovog člana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru-pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara. Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4 ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

ČLAN 107.

ČLAN 115


Upisom u Školu stiče se svojstvo učenika.

Redovan učenik u smislu zakona i ovog Statuta je lice koje obrazovanje stiče redovnim pohađanjem nastave i ispunjavanjem drugih obaveza.

Redovan učenik može biti lice koje u vreme upisa u prvi razred nije starije od 17 godina.

Vanredan učenik u smislu zakona i ovog Statuta je lice koje obrazovanje stiče polaganjem ispita i ispunjavanjem drugih obaveza u skladu sa zakonom i opštim aktima Škole.

Vanredni učenik je lice koje je starije od 17 godina.

Izuzetno od stava 5 ovoga člana, lice iz osetljivih društvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra.

U Školu može da se upiše lice koje je završilo osnovnu školu.

U Školu može da se upiše i lice koje je završilo osnovnu školu u inostranstvu pod uslovom da Ministarstvo prosvete izvrši nostrifikaciju svedočanstva.

Direktor Škole na predlog Nastavničkog veća dostavlja Školskom odboru predlog broja odeljenja radi raspisivanja konkursa za upis u prvi razred naredne školske godine.

U prvi razred učenici se upisuju na osnovu konkursa u junskom i avgustovskom roku.

Pravo na upis u prvi razred imaju učenici koji su položili kvalifikacioni ispit, odnosno koji su položili prijemni ispit koji organizuje Škola.

ČLAN 116

ČLAN 117

ČLAN 118

IV UČENICI


Redosled kandidata za upis u Školu utvrđuje upisna komisija, na osnovu rezultata kvalifikacionog, odnosno prijemnog ispita i uspeha u prethodnom školovanju.

U prvi razred Škole upisuje se od školske 2015/2016. godine lice sa stečenim osnovnim obrazovanjem i položenim završnim ispitom u skladu sa zakonom.

Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuje se u Školu pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike Srbije.

Učenik koji prelazi iz druge škole, radi završavanja započetog školovanja u istom trajanju, polaže dopunske ispite iz predmeta koji nisu bili utvrđeni nastavnim planom i programom koji je učenik započeo da savlađuje, u rokovima utvrđenim rešenjem direktora, saglasno odredbama ovog Statuta i drugih opštih akata Škole.

Način i rokovi polaganja dopunskih ispita utvrđuje direktor rešenjem a u skladu sa Statutom i opštim aktima Škole.

Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora odmah da bude obrazložena.

Ukoliko nastavnik ne obrazloži ocenu, a učenik to od njega zahteva, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu direktoru Škole.

Uspeh učenika u učenju izražava se ocenom u skladu sa posebnim zakonom.

Vladanje učenika ocenjuje se opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh. Vladanje vanrednog učenika se ne ocenjuje.

ČLAN 119

ČLAN 120

ČLAN 121

ČLAN 122


Ocena iz vladanja tokom godine izražava se opisno, i to: primerno, vrlo dobro, dobro, dovoljno i nezadovoljavajuće.

Zaključna ocena iz vladanja izražava se brojčanom ocenom, i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), dovoljno (2) i nezadovoljavajuće (1) i utiče na opšti uspeh učenika.

Uspeh učenika iz izbornih predmeta ocenjuje se opisno i ova ocena ne utiče na opšti uspeh učenika.

Učenik se ocenjuje najmanje 3 puta u polugodištu.

Ocena iz izbornih predmeta, izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja, je brojčana i utiče na opšti uspeh učenika.

Uspeh učenika iz izbornih predmeta; građansko vaspitanje i veronauka ocenjuje se opisno i ova ocena ne utiče na opšti uspeh učenika.

Način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja propisuje ministar.

Zaključnu ocenu na predlog predmetnog nastavnika i ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine utvrđuje odeljenjsko veće.

Opšti uspeh učenika na kraju prvog i drugog polugodišta utvrđuje se na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja.

Učenik može biti zbog bolesti ili nekog telesnog nedostatka privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen, delimično ili u celini, nastave fizičkog vaspitanja.

Odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja i ocenjivanju donosi Nastavničko veće na osnovu predloga lekara.

ČLAN 123

ČLAN 124


Učeniku koji postiže izuzetne rezultate u učenju ima pravo da završi školovanje u roku kraćem od predviđenog.

Učenik ostvaruje pravo iz stava 1 ovog člana polaganjem ispita.

Ispunjenost uslova za završavanje školovanja u kraćem roku od predviđenog utvrđuje Nastavničko veće Škole.

Učenik je završio razred kada na kraju školske godine ima prelazne ocene iz svih obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojčano.

Redovan učenik ponavlja razred kada na kraju drugog polugodišta ima tri ili više neprelaznih ocena iz obaveznih predmeta i izbornih predmeta koji se ocenjuju brojčano, kada ne položi popravni ispit u propisanim rokovima.

Redovan učenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku školovanja.

Izuzetno, redovan učenik koji nije položio popravni ispit može da završi započeti razred u istoj školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika ponovnim polaganjem nepoloženog ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola. Kada završi razred, vanredan učenik ima pravo da se u istoj školskoj godini upiše u naredni razred, u istom svojstvu.

Učenik završnog razreda koji ne položi maturski ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola.

Učenici koji se ističu svojim radom i ponašanjem, kao i učenici koji postižu izuzetne rezultate u savladavanju pojedinih oblika obrazovno-vaspitnog rada, mogu biti nagrađivani ili pohvaljivani u skladu sa opštim aktom Škole.

Učeniku koji u toku školovanja postiže izuzetne rezultate u učenju i vladanju, proglašava se odlukom Nastavničkog veća, učenikom generacije.

ČLAN 125

ČLAN 126


Kriterijume za određivanje učenika generacije utvrđuje Nastavničko veće Škole.

Nagrade i pohvale izriču organi Škole, u skladu sa ovim Statutom i drugim opštim aktima Škole.

Pohvale mogu biti pismene i usmene i saopštavaju se javno pred odeljenjem, svim zaposlenima Škole ili pred nastavnicima i roditeljima.

Nagrade učeniku mogu biti u obliku posebnih diploma, uverenja ili knjiga, a u izuzetnim slučajevima i u novčanim iznosima.

Nagrade učenicima mogu dodeljivati i sponzori, odnosno donatori.

Učenici mogu dobiti i druge oblike materijalnog nagrađivanja koji se iskazuju kroz plaćene ekskurzije, letovanja, odmore, kupovinu sportske opreme i slično.

Nagrade se mogu dodeljivati i grupi učenika ili celom odeljenju za postignute rezultate na takmičenjima, u učenju, vladanju i slično.

Predlog za dodelu nagrada ili pohvala daje odeljenjski starešina na osnovu mišljenja Odeljenjskog veća ili stručnog aktiva.

U školi se polažu sledeći ispiti: 1. razredni ispit;2. popravni ispit;3. maturski ispit;4. dopunski ispit; 5. ispit za vanredne učenike. Ispiti se polažu po propisanom nastavnom planu i programu za određeni predmet i razred.

Vreme, način i rokovi polaganja ispita utvrđuju se Pravilnikom o ispitima koji se organizuju u Školi.

ČLAN 127

ČLAN 128

ČLAN 129


O vremenu i mestu polaganja ispita učenici se obaveštavaju pre početka ispitnog roka, preko oglasne table Škole.

Prijavljivanje ispita vrši se na način i u rokovima predviđenim Pravilnikom o ispitima.

Učenik ispit polaže pismeno i usmeno u skladu sa nastavnim planovima i programima za određene predmete.

Ocena na ispitu, koji je učenik polagao pismeno i usmeno, jedinstvena je i utvrđuje se većinom glasova članova komisije.

Ocene se učenicima saopštavaju javno sa kraćim obrazloženjem.

Ocena komisije je konačna.

Iz opravdanih razloga (bolesti i sl.) ispitna komisija može odložiti polaganje ispita učeniku, ali najkasnije do poslednjeg dana ispitnog roka.

Svi ispiti se organizuju u prostorijama Škole i polaže se pred ispitnom komisijom od 3 člana, koju obrazuje direktor Škole, od kojih su najmanje 2 stručna za predmet, a čine je predsednik, ispitivač i stalni član.

Predsednik komisije, prilikom polaganja popravnih i razrednih ispita, je odeljenjski starešina ukoliko nije ispitivač. Ispitna komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Razredni ispit polaže učenik koji iz opravdanih razloga nije prisustvovao nastavi više od jedne trećine ukupnog godišnjeg broja časova, a ocenjivanjem se utvrdi da nije savladao sadržaje nastavnog plana i programa.

Učenici polažu razredni ispit iz predmeta iz koga nije organizovana nastava najmanje za jednu trećinu ukupnog godišnjeg broja časova nastave.

ČLAN 130

ČLAN 131

ČLAN 132

ČLAN 133

ČLAN 134


Razredni ispit polaže se u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Popravni ispit polaže učenik koji na kraju drugog polugodišta ili na razrednom ispitu ima do dve nedovoljne brojčane ocene iz obaveznih predmeta.

Učenik polaže popravni ispit u avgustovskom, a učenik završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenici iz stava 1 ovog člana završavaju razred ako polože popravni ispit iz svakog predmeta.

Učenik je završio razred kada na kraju školske godine ima pozitivne ocene iz svih obaveznih predmeta.

Redovan učenik se upućuje da ponavlja razred kada na kraju drugog polugodišta ima najmanje 3 negativne ocene iz obaveznih predmeta, kada ne pristupi polaganju razrednog, odnosno popravnog ispita ili ga ne položi.

Izuzetno, redovan učenik koji nije položio popravni ispit može da završi započeti razred u istoj školi naredne školske godine, u svojstvu vanrednog učenika ponovnim polaganjem nepoloženih ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola. Kada završi razred, vanredan učenik ima pravo da se u istoj školskoj godini upiše u naredni razred, u istom svojstvu.

Učenik završnog razreda koji ne položi popravni, odnosno maturski ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi u svojstvu vanrednog učenika polaganjem ispita, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi Škola.

Redovan učenik ima pravo jedanput da ponovi razred u toku školovanja.

Vanredan učenik polaže ispit iz svakog predmeta utvrđenog nastavnim planom i programom, osim iz predmeta fizičko vaspitanje, ako je stariji od 20 godina.

ČLAN 135

ČLAN 136

ČLAN 137


Ispiti iz prethodnog stava ovog člana polažu se u skladu sa Pravilnikom o ispitima.

Maturski ispit polaže učenik na kraju četvorogodišnjeg trajanja obrazovanja.

Dopunski ispit polaže učenik kome je odobren prelazak u drugu školu, odnosno na drugi obrazovni profil, i to iz predmeta koji nisu bili utvrđeni školskim programom, odnosno nastavnim programom koji je učenik započeo da savlađuje, u rokovima utvrđenim Pravilnikom o polaganju ispita.

Učenik, njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese: prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja u toku školske godine, žalbu na zaključenu ocenu iz predmeta ili vladanja na kraju drugog polugodišta i žalbu na ispit.

Prigovor na ocenu iz predmeta ili vladanja podnosi se direktoru Škole u roku od 3 dana od saopštenja ocene, žalba u roku od 3 dana od dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva, a žalba na ispit propisan posebnim zakonom, u roku od 24 sata od saopštenja ocene.

Direktor Škole, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenjskim starešinom odlučuje o prigovoru u roku od 3 dana. Ako oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega, rešenjem poništava ocenu i obrazuje komisiju za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika.

Po prigovoru, odnosno žalbi na ocenu iz vladanja, direktor, u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom i odeljenjskim starešinom, utvrđuje ocenu iz vladanja.

Direktor Škole je dužan da odluči o žalbi u roku od 24 sata od njenog prijema. Ako utvrdi da je ocena iz predmeta izvedena suprotno zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili je žalba iz drugih razloga osnovana, rešenje poništava zaključnu ocenu i upućuje učenika na polaganje ispita.

ČLAN 138

ČLAN 139

ČLAN 140


Ako utvrdi da je ispit obavljen protivno odredbama zakona ili posebnog zakona i propisima donetim na osnovu njih, poništiće ispit i uputiće učenika na ponovno polaganje ispita. Ispit se organizuje u roku od 3 dana od dana podnošenja žalbe.

Za proveru znanja učenika, pregled i ponovno ocenjivanje pismenog ili drugog rada učenika, odnosno polaganje ispita, direktor rešenjem obrazuje komisiju od najmanje tri člana, od kojih su dva stručna za predmet, odnosno oblast predmeta. Ukoliko Škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet, angažuje stručno lice iz druge škole.

Nastavnik čija je ocena osporena ili na čiji je predlog utvrđena zaključna ocena ne može da bude član komisije.

Kada je poništen ispit, direktor obrazuje novu komisiju u čijem sastavu ne mogu da budu članovi komisije čiji je ispit poništen. Ocena komisije je konačna.

Prava učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i posebnim zakonima, a Škola, odnosno svi zaposleni, dužna je da obezbedi njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

• kvalitetan obrazovno-vaspitni rad koji obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva utvrđenih zakonom;

• uvažavanje ličnosti;• podršku za svestrani razvoj ličnosti, podršku za posebne iskazane talente i njihovu afirmaciju;• zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;• blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;• informacije o njegovim pravima i obavezama:• učestvovanje u radu organa Škole, u skladu sa zakonom i posebnim zakonom;• slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje Učeničkog parlamenta;• podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja:• pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učenika u obrazovno-vaspitnom

procesu ukoliko prava iz tačke 1 do 9 ovoga člana nisu ostvarena;• ostvarivanje svih prava učenika, prava na zaštitu i na pravično postupanje Škole prema

ČLAN 141

ČLAN 142


učeniku i kada povredi obavezu utvrđenu zakonom i opštim aktima Škole; • pravo na stipendiju, kredit, smeštaj i ishranu u domu učenika, u skladu sa posebnim

zakonom.

Škola je dužna da obezbedi sve uslove za ostvarivanje prava učenika iz stava 1 ovog člana.

Učenik, roditelj, odnosno staratelj, može da podnese prijavu direktoru Škole u slučaju povrede prava iz stava 1 prethodnog člana ili neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja.

Direktor je dužan da prijavu razmotri i da, uz konsultaciju sa učenikom, roditeljem, odnosno starateljem učenika i zaposlenim odluči o njoj i preduzme odgovarajuće mere, u roku od 15 dana od dana prijema prijave.

Zaposleni u Školi dužan je da prijavi direktoru, odnosno Školskom odboru, kršenje prava učenika.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Učenik ima obavezu da:• redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;• poštuje školska pravila, odluku direktora i organa Škole; • radi na usvajanju znanja, veština i vrednosnih stavova propisanih školskim programom,

prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;• u postupku ocenjivanja pokaže svoje stvarno znanje bez korišćenja raznih oblika prepisivanja

i drugih nedozvoljenih oblika pomoći;• ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;• poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u Školi;• blagovremeno pravda izostanke;• čuva imovinu Škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;• stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.

ČLAN 143

ČLAN 144


Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa Škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju svojih prava, Škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno, da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.

Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveza utvrđenu opštim aktom Škole, za težu povredu obaveza utvrđenu Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zakon) ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz člana 44 i 45 zakona.

Učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj, odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese Školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom i opštim aktom Škole.

Lakše povrede obaveza učenika su: • neredovno pohađa nastavu, tako da u školskoj godini načini do 25 neopravdanih izostanaka;• dolazi u Školu i druga mesta u kojima Škola organizuje i sprovodi obrazovno-vaspitni proces

neprikladno odeven za namenske aktivnosti;• ne brine o ličnoj higijeni i urednosti, higijeni školskih i drugih prostorija u kojima se vrši

obrazovno-vaspitna delatnost;• posle zvona za početak nastave se ne nalazi na svom mestu spreman za njen početak, tj.

ukoliko zakasni na čas ili ranije napusti čas i druge aktivnosti u Školi;• nedisciplinovano se ponaša u učionici i drugim prostorijama Škole za vreme trajanja nastave,

provere znanja, kao i na drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada u okviru sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti;

• ne vodi sam računa o svojim odevnim predmetima, priboru i opremi, a posebno za vreme trajanja školskog odmora;

• ne čuva od oštećenja školsku imovinu, odnosno imovinu drugih organizacija za vreme

ČLAN 145

ČLAN 146

ČLAN 147


posete ili izvođenja dela programa obrazovno-vaspitnog rada van Škole;• ne čuva od oštećenja i uništenja đačku knjižicu, svedočanstvo i druge javne isprave koje

Škola izdaje;• zloupotrebi lekarsko uverenje, tj. opravdanje;• ne da na uvid roditelju, odnosno staratelju đačku knjižicu, u koju odeljenjski starešina unosi

obaveštenja, uspeh, vaspitno-disciplinsku meru i drugo;• puši u prostorijama Škole;• unosi u učionicu i koristi mobilni telefon i druga sredstva komunikacije i lasersku tehniku,

kojom se remeti rad na času;• ulazi u zbornicu i druge službene prostorije bez poziva i odobrenja;• zadržava se u hodnicima Škole za vreme časa;• neprimereno, grubo, agresivno i slično se ponaša prema učenicima, zaposlenima i drugim

licima;• u svojstvu dežurnog učenika ne obaveštava nastavnike o odsustvu učenika;• u svojstvu dežurnog učenika ne čuva predmete, knjige i pribor učenika, ili se ne stara o

higijeni učionice;• u svojstvu dežurnog učenika ne prijavljuje svako oštećenje školske ili lične imovine i ne prijavi

pre početka nastave uočene nedostatke odeljenjskom starešini ili dežurnom nastavniku;• odbije da primeni mere zaštite i bezbednosti učenika u Školi, na praktičnoj nastavi, na

ekskurziji, organizovanoj nastavi ili vannastavnim aktivnostima van Škole;• odbije da nosi školsku uniformu;• povredi obaveze propisane Pravilnikom o sprečavanju plagijarizma i kršenju autorskih

prava.

Teže povrede obaveza učenika jesu:• uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji

koju vodi Škola ili druga organizacija, odnosno organ;• prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje Škola ili organ, odnosno ispravi

koju izda druga organizacija;• uništenje ili krađa imovine Škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;• podstrekavanje, pomaganje, davanje učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog

sredstva ili psihoaktivne supstance;• unošenje u Školu ili drugu organizaciju oružja ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili

povredi drugo lice;• ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika,

nastavnika i zaposlenih u školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;


• upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

• neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja od strane Škole;

• učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere radi korekcije ponašanja učenika.

Vaspitno-disciplinski postupak je hitan i pokreće se zaključkom direktora, za povrede koje se načine na ekskurziji, postupak se pokreće po povratku, a saslušanje odmah na licu mesta uz pismenu izjavu. Učenik protiv koga je pokrenut vaspitno-disciplinski postupak ne može ići na ekskurziju. Zaključak sadrži podatke o učeniku, opis teže povrede obaveze učenika, odnosno zabrane iz člana 44 i 45 zakona, vreme, mesto i način izvršenja povrede i odgovarajuće dokaze.

Zaključak iz stava 1 ovog člana dostavlja se učeniku, odnosno njegovom roditelju ili staratelju, odeljenjskom starešini, stručnim saradnicima, odnosno odgovarajućem stručnom timu.

Učenik mora biti saslušan, a ako je maloletan, uz prisustvo roditelja.

Vaspitno-disciplinski postupak vodi se u skladu sa opštim aktom Škole primenom pravila opšteg upravnog postupka i okončava se rešenjem direktora Škole.

Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane zakonom i opštim aktom Škole mogu da se izreknu mere, i to:

• za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitana mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor Odeljenjskog veća, u skladu sa opštim aktom Škole;

• za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora, ukor nastavničkog veća i isključenje učenika iz Škole;

• za učinjenu povredu zabrane iz člana 44 i 45 zakona, vaspitno-disciplinska mera;• prestanak svojstva učenika srednje škole u toj školskoj godini, bez prava na nastavak

obrazovanja u istoj školi.

ČLAN 148

ČLAN 149


Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1 tačka 1 ovoga člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.

Mera iz stava 1 ovoga člana može da se izrekne učeniku ako je Škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 147 ovog Statuta.

Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obustaviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz člana 44 i 45 zakona ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.

Mere iz člana 151 stav 1 tačka 2 i 3 izriču se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učenjena povreda obaveze učenika.

Nastavničko veće donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri isključenje učenika iz Škole i prestanak svojstva učenika u toj školskoj godini, bez prava na nastavak obrazovanja u istoj Školi, a direktor donosi rešenje o navedenim vaspitno-disciplinskim merama.

Učenik, njegov zakonski zastupnik ima pravo da podnese žalbu Školskom odboru na izrečene vaspitno-disciplinske mere za izvršenu težu povredu obaveza učenika ili za povredu zabrane iz člana 44 i 45 zakona u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.

ČLAN 150

ČLAN 151

ČLAN 152

ČLAN 153

ČLAN 154


Školski odbor rešava po žalbi iz stava 1 ovoga člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.

Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj vaspitno-disciplinskoj meri: isključenje učenika iz Škole, učenik, njegov zakonski zastupnik ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Učenik, njegov zakonski zastupnik koji smatra da su mu povređena prava utvrđena zakonom ili posebnim zakonom, donošenjem ili nedonošenjem odluke nakon podnošenja prijave, prigovora ili žalbe, odnosno ako je povređena zabrana iz člana 44 i 45 zakona, što utiče na status učenika, ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava Ministarstvu, u roku od osam dana od dana saznanja za povredu svojih prava.

Ako oceni da je zahtev iz stava 1 ovoga člana osnovan, Ministarstvo će u roku od osam dana od dana prijema zahteva da upozori Školu i odredi joj primeren rok za otklanjanje povrede zakona.

Ako Škola ne postupi po upozorenju iz stava 2 ovoga člana, Ministarstvo će odlučiti o zahtevu.

U Školi se organizuje Učenički parlament radi: 1. davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i

direktoru o: pravilima ponašanja u Školi, merama bezbednosti učenika, Godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskom prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacijama učenika u Školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;

2. razmatranje odnosa i saradnje učenika i nastavnika ili stručnog saradnika i atmosfere u Školi;

3. obaveštavanje učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima Učeničkog parlamenta;

4. aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja Škole i u samovrednovanju Škole;5. predlagača članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika.

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u Školi koje predlaže i bira odeljenjska

ČLAN 155

ČLAN 156


zajednica. Parlament se bira svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu Školskog odbora, odnosno proširenog saziva Školskog odbora u skladu sa zakonom.

Program rada parlamenta je sastavni deo godišnjeg programa rada Škole.

Učenički parlament i Škola mogu da se udružuju u zajednicu učeničkih parlamenata.

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, uvažavajući principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti učenika.

ČLAN 157


Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u Školi ostvaruju nastavnici.

Stručne poslove u Školi obavljaju stručni saradnici: pedagog, psiholog i bibliotekar.

Poslove pripreme labaratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Zadatak nastavnika jeste da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, uvažavajući principe obrazovanja, predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti učenika.

Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapređuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima u ustanovi, da prati ostvarivanje utvrđenih standarda postignuća, pruža podršku nastavnicima i vaspitačima za unapređivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignuća, pomoć nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomoć učenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitačima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere učenika.

ČLAN 158

ČLAN 159

ČLAN 160

ZAPOSLENI U ŠKOLIV


Poslove nastavnika, odnosno stručnog saradnika, može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.

Odgovarujuće visoko obrazovanje za nastavnika jeste obrazovanje stečeno na: na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje i 97/08), počev od 10. septembra 2005. godine;na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Izuzetno, nastavnik može biti i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.

Nastavnik i stručni saradnik mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova (od školske 2012/13. godine).

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku mogu da pomažu i druga lica, u skladu sa ovim zakonom.

Nastavnici i stručni saradnici, kao i drugi zaposleni u Školi, dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opštih i posebnih standarda postignuća i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Vrstu obrazovanja nastavnika i stručnog saradnika i pomoćnog nastavnika propisuje ministar prosvete.

U radni odnos u Školi može da bude primljeno lice pod uslovima da:• ima odgovarajuće obrazovanje;

ČLAN 161

ČLAN 162


• ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;• nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

• ima državljanstvo Republike Srbije;• zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz st. 1 i 2 ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1 tač. 1 i 4 i stava 2 ovog člana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1 tačka 2 ovog člana pre zaključenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1 tačka 3 ovog člana pribavlja ustanova.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1 i 2 ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Nastavnik i stručni saradnik koji ima licencu može da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na način koji propisuje ministar.

Bez licence poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja:1. pripravnik,2. lice koje ispunjava uslove za nastavnika i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim

van škole, pod uslovima i na način predviđen za pripravnike,3. lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;

ČLAN 163


4. pedagoški asistent i pomoćni nastavnik.

Lice iz stava 3 tačke 1 i 3 ovog člana može da obavlja poslove nastavnika i stručnog saradnika najduže 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa u Školi.

Pripravnik je lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u Školi, na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika i stručnog saradnika, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravničkog staža, radi savladavanja programa za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, Škola pripravniku određuje mentora.

Prva tri meseca pripravničkog staža nastavnik-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika koji ima licencu koga mu određuje mentor.

Nastavnik-pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje učenike.

Prva tri meseca pripravničkog staža stručni saradnik radi pod neposrednim nadzorom odgovarajućeg stručnog saradnika koji ima licencu i koga mu određuje mentor.

Izuzetno, ako Škola nema odgovarajućeg nastavnika i stručnog saradnika sa licencom, angažovaće ga iz druge škole na osnovu ugovora o dopunskom radu.

Pripravnik koji savlada program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navršenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodređeno vreme koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu – prestaje radni odnos.

Pripravniku u radnom odnosu na određeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon položenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

ČLAN 164


Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik-stažista.

Pripravnik-stažista savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom nastavnika i stručnog saradnika koji ima licencu.

Škola i pripravnik-stažista zaključuju ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom o stažiranju ne zasniva se radni odnos.

Pripravnik-stažista ima pravo da učestvuje u radu stručnih organa bez prava odlučivanja i nema pravo da ocenjuje učenike u školi.

Na ostvarivanje prava iz stava 2 ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog Statuta koje se odnose na pripravnika.

Licenca je javna isprava.

Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.

Registar je javan.

Škola je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika i stručnih saradnika.

Na zahtev lica koje ima pravni interes, Ministarstvo izdaje izvod iz registra.

Sadržaj i način vođenja registra, kao i obrazac licence propisuje ministar.

Pravo na dobijanje licence imaju nastavnik i stručni saradnik koji imaju odgovarajuće obrazovanje za nastavnika, odnosno stručnog saradnika, savladan program uvođenja u posao nastavnika ili

ČLAN 165

ČLAN 166

ČLAN 167


stručnog saradnika i položen ispit za licencu.

Ministarstvo je dužno da, na lični zahtev, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva izda licencu licu koje ispunjava uslove.

U toku važenja licenca može da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kojima je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu težu povredu radne obaveze:• izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;• nesprovođenje mera bezbednosti učenika i zaposlenih;• podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod učenika, ili njeno omogućavanje, davanje

ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;• podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance kod učenika ili

njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;• nošenje oružja u Školi ili krugu Škole;• neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem,

precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;• uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili

javne isprave.

Suspenzija teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa. Za vreme dok traje suspenzija nastavnik i stručni saradnik nemaju pravo da rade u Školi.

Škola ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o suspenziji licence nastavnika i stručnog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od suspenzije.

.

Licenca se suspenduje i nastavniku i stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruju obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja, za koje prosvetni savetnik utvrdi da nisu otklonili nedostatke u svom radu, ni posle

ČLAN 168

ČLAN 169


datih stručnih primedaba, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa su na osnovu toga dva puta negativno ocenjeni od strane prosvetnog savetnika.

Nastavniku i stručnom saradniku kojima je suspendovana licenca iz navedenih razloga može da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od šest meseci od dostavljanja rešenja ministra ponovo polože ispit za licencu, a ako ga ne polože, prestaje im radni odnos.

Licenca se suspenduje nastavniku i stručnom saradniku koji se nisu stručno usavršavali, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

Nastavniku i stručnom saradniku kojima je suspendovana licenca na osnovu razloga iz stava 1 ovog člana ukida se suspenzija kada dostave dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju.

Nastavnik i stručni saradnik imaju pravo da podnesu prigovor ministru na izveštaj prosvetnog savetnika, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

Ministar donosi rešenje o suspenziji na osnovu izveštaja prosvetnog savetnika s tim da u postupku donošenja rešenja razmatra podneti prigovor.

Ministar donosi rešenje o suspenziji u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora, a ako prigovor nije podnet – u roku od osam dana od proteka roka za njegovo podnošenje.

Rešenje ministra o suspenziji licence konačno je u upravnom postupku.

Dok traje suspenzija licence nastavnik prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.

Licenca se oduzima nastavniku i stručnom saradniku:• koji su pravnosnažnom presudom osuđeni za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje

maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrnavljenje, primanja

ČLAN 170

ČLAN 171

ČLAN 172


ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;

• kojima je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz čl. 44 do 46 Zakona;• kojima je jedanput suspendovana licenca, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika i stručnog saradnika.

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Lice kome je oduzeta licenca – nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko Škole.

Škola ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavnika i stručnog saradnika, a najkasnije u roku od tri dana od njenog oduzimanja.

Nastavnik i stručni saradnik, sa licencom i bez licence, dužni su da se stalno usavršavaju radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuća.

U toku stručnog usavršavanja nastavnik i stručni saradnik mogu profesionalno da napreduju sticanjem zvanja:• pedagoški savetnik,• samostalni pedagoški savetnik,• viši pedagoški savetnik,• visoki pedagoški savetnik.

Nastavnik i stručni saradnik ostvaruju pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje.Nastavnik i stručni saradnik imaju pravo na odsustvo iz Škole u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja odobrenog oblika, načina i sadržaja stručnog usavršavanja.

ČLAN 173


Raspored odsustva nastavnika i stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum.

Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima Škole radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva donosi Školski odbor.

Prioritetne oblasti za period od tri godine, oblike stručnog usavršavanja, programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja, uslove, organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja, sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika i stručnih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje, propisuje ministar.

Plan stručnog usavršavanja u skladu sa prioritetima ustanove radi ostvarivanja ciljeva obrazovanja i standarda postignuća i prioritetima Ministarstva donosi Školski odbor.

Prijem u radni odnos u Školi vrši se na osnovu konkursa.

Direktor Škole raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika i stručnog saradnika direktor Škole pribavlja mišljenje Školskog odbora, nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata.

Škola upućuje sve kandidate koji ispunjavaju uslove konkursa na proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa učenicima.

Proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika verske nastave, nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata za rad sa učenicima, direktor Škole utvrđuje da li je kandidat na listi nastavnika verske nastave, koju je na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica utvrdio ministar.Direktor donosi odluku o izboru nastavnika i stručnog saradnika u roku od 8 dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Odluku o

ČLAN 174


izboru drugih zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor Školskom odboru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako Školski odbor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Škola može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice:1. radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;2. do konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu;3. do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih

kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine;4. radi izvođenja verske nastave, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat koji ispunjava

uslove za rad na neodređeno vreme.

Nastavnika verske nastave upućuje u Školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Škola prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:1. radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;2. u svojstvu pripravnika;3. radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta.

U postupku izbora pedagoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova pedagoškog asistenta ustanova sa licem zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

ČLAN 175

ČLAN 176


Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Probni rad može da ugovori Škola sa nastavnikom i stručnim saradnikom koji imaju licencu i koji se primaju u radni odnos na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1 ovog člana probni rad može da se ugovori i u slučaju prijema u radni odnos na određeno vreme duže od godinu dana.

Probni rad određuje se ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Nastavnik i stručni saradnik koji su za vreme probnog rada pokazali da svojim kompetencijama mogu uspešno da rade na postizanju propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, nastavljaju sa radom u istom radno-pravnom svojstvu, a ako se na osnovu ocene direktora, a po pribavljenom mišljenju pedagoškog kolegijuma, utvrdi da to nisu pokazali, prestaje im radni odnos.

Radni odnos prestaje danom otkaznog roka, bez prava na otpremninu.

Otkazni rok je 30 radnih dana.

Direktor Škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave ili za polaganje ispita, za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem zaposlenim u drugoj ustanovi ili kod drugog poslodavca, odnosno koji samostalno obavlja delatnost, u slučajevima propisanim za radni odnos na oređeno radno vreme.

Direktor Škole pre zaključenja ugovora o izvođenju nastave pribavlja saglasnost druge ustanove, odnosno poslodavca.

Lice angažovano po osnovu ugovora o izvođenju nastave ne stiče svojstvo zaposlenog u Školi, učestvuje u radu stručnih organa Škole bez prava odlučivanja, osim u radu Odeljenjskog veća.

ČLAN 177

ČLAN 178

ČLAN 179


Lice angažovano po osnovu ugovora o izvođenju nastave je dužno da sačini izveštaj o održanim časovima nastave, ispitima i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, na osnovu čega mu se isplaćuje naknada za rad.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje nastavnik izvodi nastavu 20 časova i četiri časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) – 60 odsto radnog vremena.

Stručni saradnik u Školi ostvaruje sve oblike rada sa učenicima, nastavnicima, pedagoškim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima učenika – 75 odsto radnog vremena.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje Škola Godišnjim planom rada.

Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.

Ako Škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova.

Struktura i raspored obaveza vannastavnog osoblja uređuje se Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta.

Nastavniku i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, Godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom).

ČLAN 180

ČLAN 181


Nastavnik i stručni saradnik koji su raspoređeni za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa učenicima imaju status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Nastavnik i stručni saradnik koji su ostali neraspoređeni ostvaruju prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Zaposleni u Školi ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u Školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Zaposleni može da odgovara za:• lakšu povredu radne obaveze, utvrđenu ovim Statutom i drugim opštim aktom Škole;• težu povredu radne obaveze propisanu zakonom;• povredu zabrane propisanu čl. 44, 45 i 46 Zakona;• materijalnu štetu koju nanese Školi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Direktor Škole pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog u skladu sa zakonom i opštim aktom Škole.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.

ČLAN 182

ČLAN 183

ČLAN 184


Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz člana 44 do 46 zakona, kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinjena povreda zabrane.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka.

Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivično gonjenje za to krivično delo, ukoliko je taj rok duži od šest meseci.Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.

Lakše povrede radnih obaveza zaposlenih, kao i mere koje se mogu izreći, utvrđuju se opštim aktom Škole i ovim Statutom, a teže povrede radne obaveze i povrede zabrane utvrđene su zakonom.

Lakše povrede radnih obaveza i dužnosti jesu:• neizvršavanje ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza koje su predviđene rešenjem

o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta i drugim opštim aktima Škole;

• neblagovremeni dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano odsustvovanje s posla za vreme kada je obavezno prisustvo;

ČLAN 185


• neopravdani izostanak s posla jedan radni dan;• zakašnjavanje na pojedine časove;• nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka;• neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu;• izazivanje i prikrivanje materijalne štete, manjeg obima;• nedostavljanje potvrde lekara o privremenoj sprečenosti za rad, najkasnije u roku od tri

dana od dana nastanka sprečenosti;• nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima, učenicima i saradnicima, odnosno

ponašanje suprotno odredbama opštih akata Škole, a koje ne predstavlja težu povredu radnih obaveza;

• neprisustvovanje sednicama stručnih organa;• nevršenje dežurstva na odmorima po utvrđenom rasporedu;• samovoljno menjanje rasporeda časova bez znanja direktora;• onemogućavanje ili sprečavanje drugog radnika u izvršavanju svojih radnih obaveza;• pušenje u prostorijama Škole ili na mestima gde to nije predviđeno;• neopravdano neodazivanje ili izostajanje sa javne rasprave zaposlenog koji je pozvan kao

svedok u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti drugog zaposlenog; • odbijanje da primi učenika na čas ili izbacivanje učenika sa časa;• neuredno i neblagovremeno vođenje dnevnika rada tako što se: ne upisuju izostanci učenika,

ne upisuju časovi, ne popunjavaju stranice i tabele, ne upisuju opravdani i neopravdani izostanci, ne upisuju izrečene disciplinske mere učenicima i sl. a što ne predstavlja težu povredu radne obaveze;

• neotklanjanje nastale štete koja ugrožava bezbednost i uslove rada učenika, zaposlenih i trećih lica;

• obavljanje privatnog posla za vreme rada;• neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska

na posao;• neobavešavanje o promeni adrese prebivališta, prezimena, ili drugih podataka značajnih za

vođenje evidencija iz radnog odnosa;• neovlašćeno vršenje poslova, službenih i drugih radnji koje nisu ni naknadno odobrene od

strane direktora ili drugog nadležnog lica;• i druge povrede utvrđene opštim aktom Škole.

Za povrede iz stava 1 ovog člana može se izreći novčana kazna u visini do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.


Na rešenje o ostvarivanju prava obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor Školskom odboru u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja.

Školski odbor je dužan da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Školski odbor će odbaciti prigovor ukoliko je neblagovremen, nedopušten ili izjavljen od strane neovlašćenog lica.

Školski odbor će rešenjem odbiti prigovor kada utvrdi da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je rešenje na zakonu zasnovano, a prigovor neosnovan.

Ako Školski odbor utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koje su od uticaja na rešenje stvari ili da je izreka pobijanog rešenja nejasna ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet direktoru na ponovni postupak.

Protiv novog rešenja zaposleni ima pravo na prigovor.

Ako Školski odbor ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili, ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Nastavnici i stručni saradnici ostvaruju pravo na štrajk koje je regulisano zakonom, pod uslovima da obezbede minimum procesa rada Škole, u skladu sa zakonom, a koji iznosi:

• za nastavnika održavanje nastave u trajanju od 30 minuta u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita;

• za stručnog saradnika 20 časova rada nedeljno.

ČLAN 186

ČLAN187


Nepridržavanje odredaba zakona o minimumu procesa rada u Školi povlači pokretanje disciplinskog postupka i izricanje mere prestanka radnog odnosa.

Direktor Škole, za vreme štrajka organizovanog protivno obavezi u stavu 1 i 2 ovog člana, mora obezbediti ostvarivanje nastave, odnosno ispita za vreme dok traje štrajk.


Škola vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.

Škola vodi bazu podataka.

Lični podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada i dostavljaju Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za obavljanje zakonom utvrđenih poslova.

Svi vidovi prikupljanja, obrade, objavljivanja i korišćenja podataka sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta učesnika obrazovanja i vaspitanja.

Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu – ništavna je.

Škola vodi sledeću evidenciju:• matični knjigu,• knjigu evidencije o obrazovno-vaspitnom radu (dnevnik rada),• evidenciju o ispitima,• evidenciju o uspehu učenika na kraju školske godine, izdatim svedočanstvima i diplomama,• evidenciju o podeli predmeta na nastavnike i zaduženjima nastavnika u toku školske godine.

Evidencija se vodi na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.

Škola trajno čuva matičnu knjigu i evidenciju o izdatim svedočanstvima i diplomama, a ostale evidencije 10 godina.

Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka ažuriraju se na dan nastanka promene, a

ČLAN 188

ČLAN 189

VI JAVNE ISPRAVE I EVIDENCIJA ŠKOLE


najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka promene.Škola vodi evidenciju o:• učeniku;• uspehu učenika;• ispitima;• obrazovno-vaspitnom i vaspitnom radu;• zaposlenima.

Podatke u evidencijama prikuplja Škola.

Direktor Škole se stara i odgovoran je za blagovremen i tačan unos podataka i održavanje ažurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na način njihovog vođenja.

Matične knjige i evidencije čuvaju se u za to određenim prostorijama.

Na osnovu podataka unetih u evidenciju, Škola izdaje javne isprave.

Javne isprave su:• đačka knjižica,• ispisnica,• uverenje,• svedočanstvo,• diploma.

Škola upisanom redovnom učeniku izdaje đačku knjižicu, a prilikom ispisivanja, ispisnicu.

Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu, svedočanstvo za svaki završeni razred i diplomu o stečenom srednjem obrazovanju.

Javne isprave izdaju se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, u skladu sa zakonom.

Obrazac javne isprave propisuje ministar prosvete i odborava njegovo izdavanje.

Verodostojnost javne isprave se overava pečatom Škole, saglasno zakonu.

ČLAN 190


Škola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu nakon proglašavanja javne isprave nevažećom u „Službenom glasniku RS”.

Duplikat javne isprave potpisuje direktor i overava na propisani način, kao i original.

U nedostatku propisanog obrasca, Škola izdaje uverenje o činjenicima unetim u evidenciju.

Škola poništava javnu ispravu ako utvrdi:• da nije izdata na propisanom obrascu;• da ju je potpisalo neovlašćeno lice;• da nije overena pečatom u skladu sa zakonom;• da nije izdata na jeziku i pismu u skladu sa zakonom; • da nije izdata na osnovu propisane evidencije ili da podaci u ispravi ne odgovaraju podacima

u javnoj evidenciji;• da imalac nije savladao propisani nastavni plan i program, odnosno nije položio propisane

ispite u skladu sa zakonom.

Ako Škola ne poništi ispravu u roku od 15 dana od dana saznanja i ispite iz stava 1 ovog člana, poništiće je Minstarstvo prosvete.

Javnu ispravu koja je izdata neovlašćeno takođe će poništiti Minstarstvo prosvete.

Škola, odnosno Minstarstvo prosvete, oglašava poništenu javnu ispravu u „Službenom glasniku RS”.

Lice koje nema javnu ispravu o završenom školovanju, a evidencija o tome, odnosno arhivska građa, je uništena ili nestala, može da podnese zahtev nadležnom sudu na čijoj teritoriji je bilo sedište Škole, ili je sada, radi utvrđivanja završenog školovanja.Potvrdu da je arhivska građa uništena ili nestala izdaje Škola u kojoj je lice steklo obrazovanje ili organizacija koja je preuzela evidenciju, odnosno, arhivsku građu.Ako takva organizacija ne postoji, potvrdu izdaje Ministarstvo prosvete.

ČLAN 191

ČLAN 192

ČLAN 193


Zaposleni u Školi imaju pravo da redovno, blagovremeno i istinito budu obavešteni naročito o:• izvršavanju godišnjeg plana rada Škole;• sticanju i korišćenju sredstava;• materijalno-finansijskom poslovanju;• odlukama Školskog odbora i drugih organa u Školi;• preporukama, nalozima i upozorenjima prosvetnih savetnika i prosvetnih inspektora.

U cilju organizovanja i sprovođenja poslovanja Škole u skladu sa Zakonom, Škola može doneti sledeća opšta akta:• Statut Škole;• Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta;• Pravilnik o radu; • Pravilnik o organizaciji i sprovođenju ispita;• Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu;• Akt o proceni rizika;• Pravila o ponašanju učenika, zaposlenih i roditelja učenika;• Pravilnikom o pravima, obavezama i odgovornosti učenika;• Pravilnik o merama zaštite i bezbednosti učenika;• Pravilnik o protivpožarnoj zaštiti;• druga opšta akta.

U Školi se donose sledeći poslovnici:• poslovnik o radu Osnivačkog odbora;• poslovnik o radu Školskog odbora;• poslovnik o radu Nastavničkog veća; • poslovnik o radu Učeničkog parlamenta;• poslovnik o radu Odeljenjskog veća;• poslovnik o radu Saveta roditelja. Poslovnike o radu donose organi čiji se rad njima uređuje.

ČLAN 194

ČLAN 195

ČLAN 196

VII INFORMISANJE I OPŠTA AKTA


Poslovnu tajnu Škole predstavljaju isprave i podaci utvrđeni zakonom, ovim Statutom i drugim opštim aktima Škole, čije bi saopštavanje neovlašćenom licu bilo protivno poslovanju Škole i štetilo bi interesima i poslovnom ugledu Škole, ako zakonom nije drugačije određeno.

Isprave i druge podatke koji su utvrđeni kao poslovna tajna može drugim licima saopštiti jedino direktor Škole.

Poslovnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom.

Dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa.

Zaposleni su dužni da čuvaju poslovnu tajnu za koju saznaju u vršenju poslova sa drugim ustanovama i preduzećima

Pored podataka koji su zakonom proglašeni poslovnom tajnom, poslovnom tajnom smatraju se i:

• podaci o merama i načinu postupanja za vreme vanrednih okolnosti;• plan tehničkog i fizičkog obezbeđenja imovine i objekta Škole;• ugovori, ponude, finansijko poslovanje i plate zaposlenih;• drugi podaci i isprave koje Školski odbor proglasi poslovnom tajnom.

Profesionalnom tajnom smatraju se lični i intimni podaci iz života zaposlenih i učenika, podaci iz molbi građana i roditelja učenika, čije bi saopštavanje moglo naneti moralnu i materijalnu štetu zaposlenom, učeniku, odnosno roditeljima učenika ili trećim licima

ČLAN 197

ČLAN 198

ČLAN 199

ČLAN 200

VIII POSLOVNA TAJNA


Zaposleni čini težu povredu radne obaveze ako odaje profesionalnu ili poslovnu tajnu.

Zaposleni koji koristi isprave i dokumenta koja predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu dužan je da ih koristi samo u prostorijama Škole i da ih čuva na način koji onemogućava njihovo korišćenje od strane neovlašćenih lica.

ČLAN 201


Zaposleni u Školi imaju pravo da redovno, blagovremeno i istinito budu obavešteni naročito o:1. izvršavanju Godišnjeg plana rada Škole;2. materijalno-finansijskom poslovanju;3. odlukama Školskog odbora i drugih organa u Školi;4. preporukama, nalozima i upozorenjima prosvetnih savetnika i prosvetnih inspektora.

IX OBAVEŠTAVANЈE I INFORMISANJE

ČLAN 202

100 www.savremena-gimnazija.edu.rs

Izmene i dopune Statuta i drugih opštih akata koje donosi Osnivački odbor vrše se po postupku i na način predviđen i za njihovo donošenje.

Ovaj Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na veb-sajtu i/ili oglasnoj tabli Škole.

Stupanjem na snagu odredaba ovog Statuta prestaju sa važenjem odredbe Statuta donetog 26. 08. 2016. godine.

Predsednik Osnivačkog odbora

_______________________________________

Biljana Tadić Kuleto

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 203

ČLAN 204

101www.savremena-gimnazija.edu.rs

Šumatovačka 45, Vračar, BeogradCara Dušana 34, Zemun, Beograd

[email protected]

+381 (0)11 7856 120

www.savremena-gimnazija.edu.rs

Documents

STATUT SAVREMENE GIMNAZIJE M IMI · utvrđenih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, način objavljivanja opštih akata i obaveštenja svih zainteresovanih strana o