Stefan Maravi E113/09Prof. Dr : Vladimir PrvuloviEkonomska
obavetajna aktivnostMegatrend univerzitet
Diplomski rad
Tema: Obavetajna ekonomska aktivnost i ekonomska pijunaa
Student: Stefan MaraviProfesor. Dr: Vladimir PrvuloviBroj
Indeksa: E113/09
Datum:_______________Sadraj1.0 Uvod32.0 Ekonomska obavetajna
aktivnost i ekonomska pijunaa42.1 Definisanje osnovnih pojmova42.2
Ekonomska obavetajna aktivnost52.3 Primer loe upotrebe ili
neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u Srbiji - Delta
Hodling72.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u inostranstvu - Vivendi82.4 Primer loe upotrebe ili
neupotrebe ekonomske obavetajne aktivnosti u inostranstvu -
Enron92.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u inostranstvu - Credit Lyonais113.0 Ekonomska
pujunaa123.1 Uvod u ekonomsku pijunau123.2 Pojam ekonomske
pijunae133.3 Ekonomska pijunaa kroz istoriju143.4 Motivi ekonomske
pijunae143.5 Oblici pijunae163.6 Poslovna pijunaa183.7 Interent
pijunaa (Echelon)203.8 Rezime o ekonomskoj pujinai223. 9 Duljan
Asan23Biografija23Politiki azil234.0 Obavetajne slube244.1.
Definisanje karakteristika obavetajnih slubi244.2 Razvoj
obavetajnih slubi254.3 Vrste obavetajnih slubi254.4 Aktivnosti
obavetajnih slubi274.5 Organizacija obavetajnih slubi275.0
Zakljuak306.0 Literatura31
1.0 Uvod
U ovom radu e biti opisana tematika koja se bavi problematikom
ekonomske obavetajne aktivnosti. Rad e biti podeljen u nekoliko
delova. Bie rei o ekonomskoj obavetajnoj aktivnosti, to je i tema
ovog rada, bie opisan jedan deo ekonomske pijunae. Pored toga bie
opisan sluaj anglsaksonske mree "Eelon" i jo par pored nje i na
kraju e biti rei o Dulijanu Asanu.
Cilj ovog rada je da se obradi ekonomska obavetajna aktivnost
kao tematika i da se upoznaju njeni osnovni pojmovi i ta je ona u
stvari. Ova tematika je dosta kompleksna i veoma veliki broj ljudi
je diskutovao na ovu tematiku.
Ovim radom je pre svega elja da se pokae da se u dananje vreme i
u dananjem poslovanju ne moe biti konkurentan ukoliko se ne korsiti
ekonomska - obavetajna aktivnost.
Meutim veoma je bitno da se ona koristi pravilno da bi se iz nje
izvukao maksimum koji ona moe da prui a i samim tim svako preduzee
ili kompanija ili firma koja je koristi moe da pokae svoj maksimum
i svoj pun potencijal.
Pored toga bie rei o obavetajnim slubama i kako one
funkcioniu.
2.0 Ekonomska obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa
Rasprava na ovu temu spada u sam vrh aktuelnih modernih i
ekonomskih teorija o ekspanziji i proirivanju moderne ekonomske
diplomatije. Za ovo postoje brojni razlozi.
Jedan od kljunih razloga je saznanje da svaka kompanija (nebtna
je veliina same kompanije) koja eli da napreduje i da bude uspena
na tritu i da osvoji jedan deo za sebe, nije bitno da li manji ili
vei mora da bude spremna i da bude u mogunosti da iskoristi sve
savremeno organizovane ekonomske obavetajne aktivnosti (business
inteligence ili competitive inteligence). Ako to ne uradi, malo
verovatno je da e uspeti u svom poslovanju i najverovatnije je
kompanija osuena na propast ili na jako sporo napredovanje.
U dananje vreme ekonomska obavetajna aktivnost se ne moe
zameniti "oseajem za posao", iskustvom ili sposobnou za razne vrste
mahinacija. Primeri koji e biti navedeni to potvruju.
Kada naspram sebe imate konkurente koji su studiozni i analitiki
bazirani i koji deluju na osnovu injenica i timova ekonomskih
obavetajaca baziranih na njihovim strategijama nastupa , samim tim
ne pomau "nos za posao" ili poslovni talenat koji postoji ili ne
postoji. Ukoliko ne raspolaemo svi sa istim resursima,
potencijalima i instrumentima (alatima), bolje je da se ne uputamo
u veoma rizian poslovni poduhvat kao to je osvajanje trita ili
njegovog dela.
Takoe treba napraviti razliku izmeu ekonomske obavetajne
aktivnosti i ekonomske pujinae (economic inteligence) to emo
pokuati da definiemo.[footnoteRef:2] [2: - http://www.google.rs
]
2.1 Definisanje osnovnih pojmova
Ekonomska obavetajna aktivnost je osnovni pojam koji emo
koristiti u ovom delu rada. Ovaj pojam se moe definisati na vie
naina. On je pre svega obavezni preduslov strategije nastupa neke
kompanije ili cele privrede na tritu.
To je veoma kompleksna aktivnost koja se bazira na selekciji,
obradi i analizi ekonomskih informacija o tritu, konkurentima i
drugim uslovaima, zatim na potroaima i njihovim navikama,
konkurentskim proizvodima pomou kojih se priprema strategija
nastupa i samog ponaanja na tritu.
Ekonomska obavetajna aktivnost je nazaobilazan deo svakodnevnog
ekonomskog nadmetanja razliitih subjekata (kompanija, privreda-
nacionalnih ili stranih, ekonomskih intergracija i slino) na domaem
uli svetskom tritu.
Za mnoge analitiare koji se bave ovom problematikom kljuni deo
ekonomske obavetajne aktivnosti je onaj ona funkcionie bazirana sa
strogim etikim pravilima i standardima, tj da se slui svim
sredstvima koja su legalna pri prikupljanju podataka koji se
analiziraju i pretvaranja istih u ekonomsko znanje kompanije ili
same drave.
Takvi etiki standardi se garantuju unutranjim zakonskim
odredbama koje ima svaka zemlja ili strogim domaim ili stranim
standardima meunarodnih ekonomskih obavetajaca (na primer Amerike
asocijacije profesionalaca o eknomskoj obavetajnoj aktivnosti.
Na osnovu mnogo pokuaja definisanja ekonomske obavetajne
aktivnosti dolazi se do samog odreivanja da se u stvari radi o
skupu tehnika i metoda koje se bave praenjem i analizom
konkurencije u cilju prognoziranja ili mogueg osujeivanja njihovih
planova ili buduih nastupa.
Denifer Brenan u lanku koji je objavljen u asopisu "CIO
Enterprise Magazine" je dala svoju definiciju CI- Competitive
Iteligence koja glasi:
"Prikupljanje i analiza javnih informacija u cilju dobijanja
slike o konkurentima, kupcima, tritu ili privrednoj grani jedne
kompanije. Nasuprot svojoj "tamnoj" sestri - pijunai, CI je potpuno
legalna i etika vetina".
Pomenuto Ameriko drutvo CI profesionalaca SCIP daje svoju
definiciju CI:
"CI je sistemski i etiki program za prikupljanje, analizu i
upravljanje informacijama koje mogu uticati na planove, odluke i
aktivnosti vlae kompanije".
Sa drugog aspekta, CI je proces poveanja trine konkuretnosti
kroz vee razumevanje konkurenata neke firme ili kompanije i njenog
konkurentskog okruenja.
Moe se zakljuiti da je ekonomska obavetajna aktivnost jedno od
nezamenljivih sredstva za svakodnevno praenje kretanja na tritu tj
izrade ili auriranja strategije nekog preduzea ili privrede za
nastup i osvajanje domaeg ili inostranog trita, tj opstanka na
samom tritu u uslovima gde je konkurencija surova i veoma jaka.
Za francuske autore Besona i Posena (Bernard Besson i Jean-
Claude Possin) ekonomska obavetajna aktivnost predstavlja sredstvo
anticipacije, menadmenta i samog znanja ali isto tako i menadmenta
na bazi znanja. Cilj je po ovoj dvojici autora da se polje
neizvesnosti smanji koliko god je to mogue i da se napravi vizija
pomou koje bi se donosile odluke sa minimalnim rizikom sa to boljim
efektima.[footnoteRef:3] [3: " De l'inteligence des risques a la
mision de de protection", Jean-Claude Possin et Bernard Besson, 13.
October 2008]
2.2 Ekonomska obavetajna aktivnost
Osnovna hipoteza koja e pokuati da se potvrdi je sledea:
U savremenim i modernim uslovima koji su globalizovani i
napravljeni tako da budu to noviji i bolji za samo poslovanje nije
mogu prodor neke kompanije ili privrede neke zemljena svetsko trite
i uspeno opstajanje na istom bez veoma efikasne i moderne i veoma
dobro organizovane slube ekonomske obavetajne aktivnosti.
Hipoteza koje se bavi razjanjenjem eventualne nedoumice u vezi
sa iznad navedenom hipotezom je sledea:
Ekonomska obavetajna aktivnost se razlikuje od ekonomske pijunae
i nisu isto, pa samim tim se ne mogu prihvatiti stavovi da su one
isto.
Takoe, hipoteza koja treba da otkloni svaku mogunoast dalje
sumnje u neostvarivanje hipoteze gore navedene je sledea:
Mala i srednja preduzea, tj razvijene i nerazvijene privrede ili
zemlje u okviru svojih ekonomsko obavetajnih aktivnosti mogu da
koriste usluge koje su veoma kvalitetne od strane agencija
specijalizovanih za to, nebitno da li su nacionalne ili strane. Te
agencije se profesionalno i po nardudbini bave ovakvom vrstom posla
sa raziitim potrebama i stepenima amalize, u zavisnosti od toga ta
naruilac (preduzee ili kompanije) eli.
Ovako napisane i postavljene ove tri hipoteze imaju cilj
nametanje novog naina poslovanja i poslovnog razmiljanja kao i
delovanja i to ne samo u uspenim i ogromnim kompanijama koje su se
probile svetska trita ve i u malim i srednjim kompanijama koje tek
nameravaju da probaju da se upuste u trku osvajanja dela kolaa
trita.
Ovakva promena gledita i poslovanja neke kompanije nije ni malo
lagan posao. Poseban problem je u zemljama poput nae i Crne Gore
koje tek treba da krenu u korak sa svetskim kompanijama i tritem i
ije privrede treba da prou veoma velik oporavak i u koje treba
mnogo ulaganja sredstva- Novac, ljudi, alati, prostor, obuka itd..
Bez ovoga napredak zemlje i njene privrede nije mogu.
Ankete koje su raene da teritoriji nae zemlje i Crne Gore
pokazale su da veina kompanija i preduzea ne poseduje
specijalizovane slube koje se bave poslovima vezanim za ekonomsku
obavetajnu aktivnost, a veoma velik deo nema uopte predstavu i nain
kako bi trebalo da se omogui njihovo formiranje.
U nekim kompanijama i firmama koje imaju koliko - toliko
iskustva u spoljno - trgovinskom poslovanju i neke uspehe u nekom
proteklom periodu poveravaju se top - menadmentu ili pak direktoru
ili njemu najbliim saradnicima.
Ankete pokazuju da je upravljaka strukutra koja postoji u takvim
kompanijama ili preduzeima posledica iskustva u radu i steen
poslovni instinkt rukovodioca spoljno - trgovinskog sektora ili
saznanja koja su stekli i nauili tokom svoje karijere ili
svakodnevnim radom. To nikako nije dobra praksa i rezultati anketa
govore sami kao pokazatelj toga.
Privreda je imala veoma dug period izolacije i u tom periodu su
nestali nek dravni ili paradravni mehanizmi koji su mogli da
pomognu. Ukinuta se predstavnitva naih privrednih komora u
inostranstvu, neki ekonomski servisi naih diplomata su svedeni na
sam minimum.
Takoe, mnoge kompanije su zbog racionalizacije ukinule sopstvena
predstavitva u inostranstvu i one sarauju sa inostranstvom na
osnovu informacija koje dobiju od svojih moguih buduih poslovnih
partnera.
O konkurentskim kompanijama i preduzeima saznaju tek kada su ve
uli i rizine poslove i poeli borbu za osvajanje dela ili celog
svetskog trita. To nisu pametni potezi i takvi potezi kompanija ne
garantuju uspeno pozicioniranje ili proboj na neko jako trite.
Postoje brojni primeri ovakvih poduhvata.[footnoteRef:4] [4:
"Ekonomska diplomatija" - etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje -
Prof. Dr. Vladimir Prvulovi - Megatrend Univerzitet 2010.]
2.3 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u Srbiji - Delta Hodling
Jedan od projekata koje je bio neuspean je projekat nae uvene
kompanije "Delta Holding".
Delta je saraivala sa francuskim lancem hipermarketa "Kora"
(Cora) gde je bio cilj obezbeivanje nekoliko lokacija i posao za
700 i vie radnika ali se od svega toga na kraju odustalo. To je
jedan od dobrih pokazatelja da se na ovakav nain sa dananjim
svetskim kompanijama ne moe poslovati.
Opravdanja koja su prosuta javnosti da se radi o unutranjoj
politikoj nestabilnosti i nesigurnosti, nedefinisanja pravne
regulative, nesigurnosti stranih investitora (u uvom sluaju Cora-e)
su razumljiva ali to ne menja injenicu da posao nije uspeo.
Posledica kraha ovog posla je da svaka sledea strana firma ili
kompanija koja bude elela da posluje sa naom zemljom e morati jako
dobro da razmisli da li eli da ulae u nau zemlju, to predstavlja
veoma veliki problem za zemlje sa malom ili nerazvijenom privredom.
Za strane kompanije koje uveliko koriste i oslanjaju se na
ekonomsku obavetajnu aktivnost ovo predstavlja dozu nesigurnosti i
stvara jednu lou sliku o naoj zemlji.
Da li je naa zemlja u stanju da se naui na grekama koje su se
desile ili e morati da se dogode neke nove da bismo nauili kako
treba da se posluje i da li e se poslovni promaaji okrenuti u
poslovne uspehe?
To je pitanje koje treba da se postavi pre svakog budueg ulaska
u neki veliki projekat ili potencijalni posao.
teta je manja zato to se od projekta odustalo ve u poetnoj fazi.
Bolje je to je tako ispalo nego da se odustalo od projekta kasnije
kada bi ve bilo uloeno mnogo vie stvari i da su preuzete neke vee
obaveze.[footnoteRef:5] [5: www.blic.rs. Tamara Markovi, 5.
Decembar 2012.]
Neke od anketa koje su raene su pokazale da velika veina
preduzea (ast izuzetcima) nemaju adekvatnog zastupnika zaduenog za
rad na problematici ekonomske obavetajne aktivnosti, niti se o tome
postalja pitanje.
Kao da se namerno bei od te problematike, to je veoma pogreno i
pogubno. Veruje se da je taj nain razmilanja dostupan samo odreenim
ljudima kao na primer top - menadmentu, ali da oni o tome ne ele da
vode rauna niti da raspravljaju. Glavni problem je to je u veini
firma ili preduzea ostao nain razmiljanja da samo jedan ovek treba
da vodi celu firmu i da se brine o njenom opstanku na tritu, to je
veoma loe i pogreno i trebalo bi da se to pre iskoreni, ali je to
za sada jo uvek nemogua misija.
Vreme velkih ljudi (ili takozvanih "meetara") koji su na bazi
svog uspeha ili iskustva mogli da dovedu firmu do velikog uspeha,
lagano prolazi i polako ali sigurno dolazi na snagu novi nain
razmiljanja.
Poetak toga je da se top - menadmentu neke firme ili kompanije
poverava ovaj zadatak, sa tom razlikom to top - menadment mora da
radi pomou velikih i mukotrpnih analiza i studija o poslovnim
poduhvatima, da se radi na proceni rizika i tako da se napravi
poslovni nastup i plan. Ali svi ovakvi podaci moraju biti
prikupjeni od strane strunih lica koja znaju kako na pravi nai nda
izvuku i iskoriste maksimum od ekonomske obavetajne
aktivnosti.[footnoteRef:6] [6: ]
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u inostranstvu - Vivendi
Ovakve stvari se ne deavaju samo naim firmama. To se moe videti
kroz razne primere. U pitanju su strane kompanije koje su ogromne.
Radi se o kompanijama od kojh je jedna u veinskom vlasnitvu drave,
druga je klasina multinacionalna, a trea je privatna ali sa
globalistikim ambicijama. Ove kompanije su iz dve visokorazvijene
zemlje. SAD i Francuske.
Greke zbog kojih su ove kompanije zapale u veliku krizu su u
prvom sluaju greke dravnih organizacija i struktura koje kontroliu
rad, u drugom sluaju tu su greke top - menadmenta a u treem sluaju
je tu greka lidera koji se postavlja kao da je svemoan i da sve zna
i ponaa se apsolutistiki.
Veoma zanimljiv sluaj je onaj koji se desio sa kompanijom
"Vivendi Univesal". Inae ova kompanija je francuskog porekla. Ona
ima ambicije da osvoji ceo svet. Svojim prihodima je pokazala da je
veoma ozbiljna i nadmaivala je mnoge kompanije.
Njene podkompanije ili takozvane "erke" su "Lyonaise des aux" i
"Generale des aux". Vivendi je postala izdavaki, filmski i medijski
gigant koja ima planetarne ambicije voena pod budnim okom oveka
koji se zove an - Mari - Mesje (Jean Marie Messier).
Vivendi je vrlo brzo poe da gazi konkurenciju i nije bili bitno
odakle je konkurencija. To su kompanije u bolasti medija, filmske i
TV stanice, producentske kue, centrale za igre na srei itd..
Tek kada je kupila kompaniju "Universal" Vivendi je postala
pravi svetski multinacionalni div. Gospodin Mesje je svoju porodicu
i sedite nove kompanije prebacio u SAD i polako ali sigurno je
napredovao na lisit najuspenijih privrednika dananjice.
Meutim, problem je nastao kada su on sam, ekspreti za berzu i
zaposleni u kompaniji zaboravili da je osnovna delatnost Vivendija
da monopolistiki naplauje korienje vode za pie, industrijsku ili
neku drugu namenu u Franuskoj koja ima preko 60 miliona
stanovnika.
Iako je gospodin Mesje doao u posed Universal studija, veoma
jake kompanije u SAD - ui Kalifornije, on je pomislio da je
nepobediv i da je osvojio deo imperije koja ima uticaj na
najudaljenije delove planete.
Nedugo zatim poeli su da se skupljaju u stiu rauni za loe voenje
ogromne kompanije i za nerealne akvizacije. Pored svog brilijantnog
mozga i pameti i sposobnosti za posao i poslovnim vetinama, Mesje
nije bio u stanju da racionalno i na pravi nain sagleda ukupnost
kretanja ekonomskog okruenja i konkurencije, pa ja sam rezultat
svega toga bio prvo pad kompanije na berzi koji je bio i vie nego
primetan, zatim bankrot i prodaja njenih ogranaka sa svim moguim
posledicama koje prate ovakav krah. A to su masovna otputanja
radnika i zaposlenih, trajkovi, sudske tube i sve ostalo to ide uz
to.
Prodaje ogranaka su morale da se dese da bi se namirili trokovi
koji su postajali sve vei i vei. Poela je i potraga za Mesjeom u
Francuskoj. Trenutno veoma oslabljena "Vivendi" jo uvek postoji i
moe da plaa propuste svog prvog oveka i osnivaa. Pitanje koje se
postavlja je do kada e tako moi.
U celoj ovoj prii veoma teko ili ak nemogue je bilo da se
sagleda i utvrdi da li je osim genija za poslovanje Mesjea negde
koriena ekonomska obavetajna aktivnost u jednoj ovakvoj ogromnoj
kompaniji pre nego to se upustila u ogromne poslovne poduhvate?
Odgovor na to je da verovatno nije, ali niko ne moe to da potvrdi
sa sigurnou.[footnoteRef:7] [7: "The man who try to buy the world:
Jean Marie Messier and Vivendi Universal", Martine Orange,
Portfolio Hardcover, November 10. 2003]
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u inostranstvu - Enron
Drugi primer je velika amerika multinacionalna kompanija koja se
bavi istraivanjem, transportom i eksploatacijom nafte i gasa.
Izazvala je svetski skandal 2002. godine. Taj skandal je bio
aktuelan i narednih godina.
Posledica ovog skandala je ostavila dubok trag i napravila je
veliku pometnju na amerikoj i svetskoj berzi, kao i u dravnoj
administraciji. Pored toga ostavljen je dubok trag u revizorskom
sistemu koji je negovan i stvaran decenijama.
Posledice je osetio itva sistem ekonomskih vrednosti zapadnog
liberalnog kapitalizma kada je objavljena sudska odluka o
bankrotu.
Iznenaenje je bilo veoma ogromno zbog toga to je kompanija
svojim lanim revizorskim izvetajem koji je bio veoma dobro naplaen,
pozitivno prikazivala poslovanje kao razgranato, sa konstantnim
rastom prihoda i investicijama kakve su imali naftovodi u Brazilu,
Turskoj i drugim zemljama. Prava istina je bila da je kompanija u
stvari beleila ogromne gubitke, kako poslovne tako i dugove prema
poveriocima.
Ono to je sledilo su veoma estoke reakcije na sve ovo, razna
sasluanja pred kongresnim i senatskim odborima, utvrivanjem kako i
na koji nain je dolo do ovakve obmane i prevare. Izmeu ostalog
poslati su zahtevi za naplatu tete od 178 velikih poverilaca. Ovo
je samo jo jedan u nizu poslovnih promaaja i posledica slabog
korienja ili nekorienja ekonomske obavetajne aktivnosti.
Na isti nain i lanim papirima i izvetajima (revizorskim i drugim
je bankrotirala vodea telekomunikaciona kompanija "Worldcom" a i
pored toga je ustanovljeno da da je medijski div "AOL - Time -
Worner" poslovao nepravilno i nepropisno.
Tada je morao da reaguje tadanji predsednik SAD - a Dord Bu tako
to je zahtevao otrije procedure revizija da se ne bi ponovili ili
da bi se onemoguili ovakvi skandali u budunosti.
Za agoniju "Vivendi" - ja je kriv Mesje, za bankrotsvto "Enrona"
kriv je kompletan kolektivni menadment amerikog diva sa planetarnim
ambicijama zato to je lano predstavio finaskijsko i svako drugo
stanje svoje kompanije i stvarao lanu sliku o njoj.
Ovo nije samo predstavljalo problem i tetu za radnike i
zaposlene u kompaniji nego je takoe znailo krivino delo kojim se
varaju akcionari i ljudi koji trguju i rade na berzi i akcijama.
Takoe se ugrozio itav sistem na berzi. Vodei ljudi "Enrona" su
koristili praznine (rupe) u zakonskim regulativama koje se odnose
na raunovodstvo i reviziju poslovanja.
Menadment je uz pomo korienja tih praznina u zakonu kupovao nova
i skupa sredstva, troio je mnogo para na meunarodne projekte i bez
razmiljanja troio sredstva koja su bila namenjena za sluaj da
kompanija napravi neki poslovni promaaj i upadne u krizu. Menadment
je ove trokove veoma lukavo predstavio kao dobit kompanije i kao
rast kapitala.
Ovakvi potezi ovih par kompanija mogu se slobodno nazvati
korporativnim kriminalom. Naravno da su protiv ovih kompanija
podnete brojne sudske tube i parnice i zbog njih su dosta pootrene
zakonske regulative i samim tim su smanjene praznine u zakonu.
Ekonomska obavetajna aktivnost je u ovom sluaju koriena ne za
dobrobit i napredak kompanije nego za prikrivanje prave istine i
poslovnih promaaja, kao i za lano predstavljanje poslovnih
rezultata i staranje lane slike kompanije.[footnoteRef:8] [8: "The
Enron scandal", Tobias Pavel, Mylenne Encontro, Chalmers University
of Technology, 12 Februar 2012 Goteborg]
2.4 Primer loe upotrebe ili neupotrebe ekonomske obavetajne
aktivnosti u inostranstvu - Credit Lyonais
Jo jedan veoma dobar primer je kada kompanija koja je veinski u
vlasnitvu drave koja poseduje sve mehanizme kolektivnog upravljanja
doivi propast ba zbog slabosti svoje ekonomske - obavetajne
aktivnosti. U pitanju je jedna od najveih francuskih banaka -
"Credit Lyonais" iz Liona.
U pitanju je banka koja je veoma velika i ije su ambicije i
oekivanja odavno prevazile dravne granice. Ova banka je u
poslednjoj deceniji svog postojanja prela veoma dugaak i trnovit
put i kada se izmenilo rukovodstvo inilo se da je stala na
takozvanu "zelenu granu".
Naravno da je kao i veina dravnih institucija bila miljenica
francuske, banka je pre nego to je kompletno rekonstruisana troila
sredstva ne razmiljajui o tome ta e biti sutra. Troila je na
prezentaciju, marekting i na veoma veliko sponzorstvo uvenog "Tour
de France" - a.
Kada su poeli da se gomilaju dugoci, malo je falilo da bude
pregaena od strane banke "BNP - Paribas". Posle mnogobrojnih
trajkova i pregovora sa francuskom vladom, smenjeno je rukovodstvo,
drava je preuzela na sebe da pokrije dugovanja i gubitke i
isplatila poviice zaposlenima i banka je napokon stabilizovana.
Od tog trenutka sledio je konstantan uspeh i veoma brz uspon i
prodor na inostrana bankarska trita sa akcentom na ameriko trite.
Meutim pojavio se veliki problem. Stigla je novinska vet da e banka
morati da plati 700 miliona evra kazne za protivzakonitu akvizaciju
jedne male amerike dravne kompanije koja ni u kom sluaju ne sme
biti kupljena od strane stranaca.
Tada je javnost poela da se pita kako je mogue da sve obavetajne
i druge agencije kao i dravne institucije i interne slube ove banke
ne znaju uslove koji su propisani zakonom za akvizaciju na jednom
tritu na kojem posluju sa ogromnim ambicijama.
Kako je mogue da se zanemare osnovne injenice i da se ne zatrai
miljenje i vetaenje strunog i odgovornog lica u samoj dravi ili od
nekog od amerikih organa? Francuska eknonomska pijunaa je jedna od
najveih i najsposobnijih na svetu.
Kako se ovo moe desiti u sitemu kakav je fransucki? Da se
prethodno niko ne zapita ili da se zatrae informacije od strunih i
obavetajnih izvora?
Francuska je zbog ovoga morala i bila je prinuena da pokrene kao
drava mnogobrojne diplomatske i druge naine pregovaranja sa
nadlenim organima SAD - ada bi spasila to se moe spasiti, a pre
svega joj je bio cilj da smanji neizbene trokove, da se sprei
zabrana poslovanja banke na teritoriji SAD - a.
Poslednja vest o ovome govori da je francuska delimino uspela.
Francuska je na kraju prihvatila da plati kaznu od 500 miliona
evra, zbgo nainjenog tekog poslovnog prekraja banke "Credit
Lyonais" uz dobijeno obeanje da ovoj banci nee biti zabranjen rad i
poslovanje u SAD - u. Uslov je takoe bio da sva imovina koja je
steena nezakonski bude oduzeta.
Francuske poreske obveznike e ovaj promaaj svoje banke papreno
skupo kotati, sve zbog toga to banka nije dobro poznavala osnovne
propise o akvizacijama u SAD i nije koristila ekonomsku -
obavetajnu aktivnost. Nije se ni potrudila da zatrai ili pita dravu
za pomo.
Iz prethodnih primera se veoma dobro vidi da se ovakve slabosti
i propusti deavaju ne samo naim firmama i kompanijama nego i
stranim i boljim kompanijama i firmama nego kod nas. One kompanije
i firme i zemlje koje ele da se obrazuju i da poprave svoje
poslovanje moraju da naue da koriste ekonomsku - obavetajnu
aktivnost ida budu spremne da ulau u ljude i kadrove koje su
specijalizovane za ovu oblast. Samo tako se moe napredovati i
postati konkurentan i dominantan u dananjem svetu i na dananjim
tritima.[footnoteRef:9] [9: "The bank scandal that keeps growing
corrupton", David Mcclintic, asopis "Fortune", 7 Jul 1997]
3.0 Ekonomska pujunaa
3.1 Uvod u ekonomsku pijunau
U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje
prave informacije u pravo vreme osigurava kompaniji vodei poloaj na
tritu i stvara odrivu konkurentsku prednost. Otvara se i mogunost
stvaranja velike baze podataka sa ciljem odravanja i poveavanja
trinog uea, kao i profita.
Bitno je u pravo vreme otkriti ta konkurenti rade i ta
nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj
(industrijskoj) pijunai. Ekonomska pijunaa iziskuje mnogo manje
trokove nego to je potrebno za ulaganje u sektor istraivanja i
razvoja, tedi na angaovanju specijalizovanih strunih kadrova i
smanjuje tehnoloki jaz u odnosu na konkurenciju.Ako se uzme u obzir
vremenski period datiranja pijunae moe se rei da se javlja ve sa
prvim sukobom izmedju pojedinih drava Starog veka.
Od samog poetka pijunaa je koriena kao sredstvo za vreme rata
ili neposredne ratne opasnosti za prikupljanje podataka o vojnoj
moi, oruanim snagama, sistemu odbrane, stratekim vojnim planovima i
namerama, koliini i vrsti oruja kao i drugim podacima koji su
znaajni za vojnu snagu suprotne strane.
Meutim, kako je postojao interes da se podaci o vojnoj moi uvaju
kao tajna od drugih drava javila se i potreba za koirenjem pijunae
za svrhu dobijanja podataka o drugim dravama.
U poetku je pijunaa imala vojni karakter ali u novije vreme
pijunaa sve vie prerasta u sredstvo za prikupljanje podataka za
ekonomsku mo i unutranju i spoljnu politiku neke drave.
Postoje visoko organizovane pijunae koje obuhvataju odredjeni
krug lica koji se profesionalno bave tim poslom, to su posebne
agenture i obavetajne slube.
Osobe koje se bave pijunaom nazivamo pijunima, a sredstva i
naini kojima oni dolaze do podataka su razni: praenje, tajno
motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane
strane, dostavljanje podataka, cinkarenje i slino.
Poslovna obavjetajna aktivnost je deo celokupne poslovne
aktivnosti koji je doao do izraaja u 80-tim godinama 20-tog veka u
japanskoj industriji. Obuhvata aktivnosti kao to su podrka
izgradnji poslovne strategije, analizu rizika, analizu eksternog i
internog okruenja vlastite kompanije, kao i konkurencije, opteg
poslovnog, ekonomskog, tehnolokog i politikog okruenja.3.2 Pojam
ekonomske pijunae
Ekonomska (industrijska) pijunaa predstavlja skup dobro
planiranih i veoma struno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja
poverljivih ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne
projekte firme ili zatitu ekonomskih interesa svoje drave.
U sutini ekonomska ili industrijska pijunaa znai nelegalno
prikupljanje ekonomskih (industrijskih) podataka i informacija,
koje konkurentske firme uvaju u tajnosti.
U tu svrhu koriste se sredstva kao to su zapoljavanje svojih
ljudi u konkurentskim kompanijama, angaovanje specijalizovanih
agencija, korienje diplomatskih predstavnika u inostranim zemljama
gde kompanija ima poslovne interese itd.Krajnji cilj firme koja
kree u ekonomsku pijunau jeste doi do poslovne tajne.Poslovna tajna
se moe definisati kao skup dokumenata i podataka ije saoptavanje
treem licu moe naneti tetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu
kompanije. Poslovna tajna se odreuje optim aktima i odreenim
propisima preduzea, i sa sobom nosi krivinu odgovornost u sluaju
odavanja.
U praksi, najee se kao poslovne tajne sreu originalni proizvodni
postupci, nove tehnologije, sastojci specifinih proizvoda, poslovni
ugovori sa klijentima i njihov sadraj, sastav i kvalitet
menadmenta. Znaajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna.
Proizvodna tajna podrazumeva svaku emu, formulu, izum ili
informaciju koja se primenjuje u poslovanju i time stie
konkurentska prednost nad kompanijama iz istih ili slinih
delatnosti koje ih ne znaju i ne primenjuju.
Svi zaposleni u kompaniji duni su da uvaju poslovnu tajnu za
vreme radnog odnosa u kompaniji i posle njegovog prestanka.
Poslovna tajna se moe otkriti samo na opravdani zahtev ovlaenih
osoba i nadlenih organa i to mogu uraditi osobe koje su ovlaene
optim aktima preduzea.
3.3 Ekonomska pijunaa kroz istoriju
Ekonomska pijunaa vodi poreklo iz vojne pijunae. pijuniranje je
zabeleeno jo 1500 godine pre n.e. kada je Mojsije odabrao 12 pijuna
i poslao ih u drugu zemlju sa zadatkom da razgledaju zemlju, narod
da li je jak ili slab, koliko ih ima, da li su dobri ili zli, kakvi
su gradovi, kakvo je zemljiste I prirodna bogatstva.
pijuniranje je postojalo i u vreme bliskoistonog vladara
Hamurabija iz 18 veka pre n.e., koji je veliku panju posveivao
obavetajnim podacima u svrsi voenja ratova.
Primer pijunae se odnosi i na Odiseja koji se preruio u prosjaka
i infiltrirao meu Trojance kako bi uvideo osobine protivnika,
njihov raspored snaga i karakteristike grada.
Dolaskom Hitlera na vlast i stvaranjem nacistike Nemake, poinje
veliki uspon ratne a samim tim i industrijske pijunae. Primenjuje
se naelo totalne pijunae koje glasi: Nema podatka koji nije vaan,
nema mesta koje nije interesantno i za pijuna su sposobni svi deca,
odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci.
Posle drugog svetskog rata dolazi do usavravanja industrijske
pijunae. U ilegalnom istraivanju konkurentskih aktivnosti na meti
su visoke tehnologije, industrija naoruanja, elektronika,
informacione tehnologije, farmaceutika, svemirski programi,
automobilska industrija itd.
3.4 Motivi ekonomske pijunae
Motiv sa kojim odreena kompanija kree u industrijsku pijunau je
doi do bilo koje informacije (informacija je mo) koja e pomoi
kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve. Cilj moe biti osvajanje
novog proizvoda ili imitacija, razvoj nove tehnologije, poveanje
trinog uea, poveanje konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do
te mere da smiljeno ulaze u bazu podataka konkurentske kompanije sa
ciljem da joj nanesu odreenu tetu u poslovanju.
Mesta na kojima se mogu nai informacije interesantne ekonomskim
pijunima su sledea:
- Formalni dokumenti (strategijski planovi, izvetaji,
specifikacije proizvoda i proizvodnih procesa, radni papiri,
tehnika dokumentacija)
- Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica
nevana i bezvredna. Meutim, informacije koje se nalaze na skicama
su od znaaja i to ekonomski pijuni znaju)
- Nevani komadii papira (rauni, putne karte, salvete i sl.
naizgled deluju nevano i bezazleno ali ipak mogu pomoi u odreivanju
daljeg toka akcije konkurenata)
- Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke,
reenja, bilteni i sl. prepuni su detalja o poslovanju kompanije i
buduim namerama)
- Dravne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente,
poslovna udruenja i drugo, sakupljaju od preduzea razne informacije
koje mogu biti interesantne ekonomskim pijunima)
- Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne
novine, specijalizovani asopisi, Internet)
- Formalni sastanci (kompanije u odreenim periodima organizuju
sastanke sa svojim zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i drugih
materijala koji mogu doi do konkurenata)
- Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena
i raspravljaju o poslu u restoranu, kafiu, preko telefona i
sl.)
Kompanije se u dananjim uslovima trinog privreivanja i
galopirajue konkurencije moraju suoiti sa rizikom, tj. moraju
shvatiti opasnost od ekonomske pijunae da bi mogle preduzeti akcije
za zatitu svojih vanih podataka od sluajnih posetilaca.
Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi
podataka u ekonomskoj pijunai:
a) Informacije komercijalne sadrine:
- podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;- podaci o
dobavljaima;- podaci o tritu;- uslovi finansijskog poslovanja;-
tehnoloke tajne;- mere koje preduzima konkurencija prema svojim
protivnicima;- podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog
potenja;- informacija o mestu uvanja tereta, vremenu i marruti
prevoza;- otkrivanje osetljivih odnosa meu saradnicima;- otkrivanje
lica pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi nain;-
veze i mogunosti rukovodstva;- utvrdjivanje kruga stalnih
posetilaca.
b) Informacije line prirode:
- izvori prihoda;- pravi odnosi prema ovim ili onim drutvenim
dogadjajima, prema vladajuim strukturama; - nain linog ivota
rukovodioca i lanova njegove porodice;- raspored i mesta susreta -
poslovnih i linih;- podaci o veliini finansijskog blagostanja;-
informacija o ljudskim slabostima;- opasne sklonosti;- seksualna
orijentacija;- podaci o prijateljima, mestima odmora, putanjama
kretanja;- informacije o mestima uvanja dragocenosti;- adresa
prebivalita;- brana neverstva;- problemi izmedju roditelja i
dece.
3.5 Oblici pijunae
Postoje osnovni i posebni oblici krivinog dela pijunae.
1. Osnovni oblici pijunae
Ovaj oblik pijunae sastoji se u saoptavanju, predaji ili injenju
dostupnim stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im
slui, tajnih vojnih ili slubenih podataka ili dokumenata.
Glavna obeleja osnovnog oblika krivinog dela pijunae su: radnja
izvrenja, karakter podataka i elemenat inostranosti.
Radnja izvrenja sastoji se u saoptavanju, predaji ili injenju
dostupnih tajnih podataka ili dokumenata.
Saoptenje je dostavljanje sadraja tajnih podataka. Moe biti
uinjeno usmeno, pismeno ili korienjem sredstava komunikacije.
Pod predajom se podrazumeva dostavljanje dokumenata sa
poverljivim sadrajem suprotnoj strani.Najei nain saoptavanja su
mikrofilmovi, kompjuteri, sateliti, razni oblici ifrovane predaje
podataka. Objekat radnje krivinog dela pijunae predstavljaju
dravni, vojni ili slubeni podaci ili dokumenti koji predstavljaju
dravnu, vojnu i slubenu tajnu.
Tajnama se smatraju oni podaci koji su zakonom ili optim aktom
nadlenog organa donesenim na osnovu zakona proglaeni takvom tajnom,
a otkrivanje koje bi nastupilo imalo bi tetne posledice za
nacionalnu bezbednost ili nacionalni interes.
Da bi saoptavanje ili predaja podataka predstavljala krivino
delo pijunae neophodno je da se oni predaju stranoj dravi, stranoj
organizaciji ili licu koje im slui. Stranom dravom smatra se svaka
strana zemlja bez obzira u kakvim diplomatskim odnosima je sa naom
zemljom. Strana organizacija je svaka organizacija inostranog
porekla, bez obzira da li se nalazi u inostranstvu ili naoj zemlji.
Lica koja imaju slube (agenti) su lica koja deluju za interese
odredjene strane drave ili organizacije.
2. Posebni oblici pijunae
Posebni oblici obuhvataju:
1 .Stvaranje obavetajne slube za stranu dravu ili
organizaciju
2. Stupanje u stranu obavetajnu slubu
3. Pribavljanje tajnih podataka ili dokumenata u nameri njihovog
saoptavanja ili predaji stranoj dravi
1.Stvaranje obavetajne slube
Stvaranje obavetajne slube u naoj zemlji i rukovoenje tom slubom
se sastoji u stvaranju stranih agenata u naoj zemlji sa ciljem
prikupljanja poverljivih podataka za zainteresovane strane drave
ili organizacije. Rukovoenje ovom slubom obuhvata aktivnosti
organizacionog karaktera, koordinaciju aktivnosti slube, njeno
povezivanje sa centrima van zemlje.
2.Stupanje u stranu vojnu slubu
Stupanje u stranu vojnu slubu, prikupljanje podataka za nju ili
pomaganje njenog rada na drugi nain, obuhvata dela koja se sastoje
u obavljanju vanih poslova za obavetajnu slubu. Pomaganje
obavetajne slube podrazumeva npr. ustupanje prostorije, prikrivanje
pijuna i pijunskog materijala, odravanje veze medju lanovima
slube.
3.Pribavljane tajnih podataka ili dokumenata
Pribavljanje tajnih podataka ili dokumenata u nameri njihovog
saoptavanja obuhvata proces kada se poverljivi podaci ili dokumenti
saopte ili predaju nepoeljnoj adresi. Posledice se sastoje u
ugroavanju bezbednosti zemlje. Izvrilac dela moe biti svako lice.
Delo ne mora biti samo politiki motivisano, moe se raditi i o
pobudama iz koristoljuba.Posebno je znaajno osnivanje udruenja i
nabavljanje sredstava za njegovo vrenje te pruanje pomoi uiniocu
krivinog djela.
3.6 Poslovna pijunaa
Poslovna pijunaa, iako negde zanemarena a negde omraena, zauzima
znaajno mesto u odnosima meu dravama i vodeim transnacionalnim
kompanijama.
Poslovna pijunaa je u sutini proces pretvaranja podataka iz
informacija u znanje. Osnovni smisao poslovne pijunae je da se
stekne komparativna prednost u odnosu na konkurenciju.Informacija
je oduvek bila vana za ostvarivanje uspeha u nekom poslu. Danas je
ona postala kljuni element uspenosti na svakom polju, pa i u
ekonomiji.
Idejni tvorac pojma poslovna pijunaa, Stevan Dedijer, smatra
dovoenje u vezu prikupljenih informacija i predvianja izuzetno
vanim, a u dananje doba informacija i mogunosti pristupa svim
podacima vano je i znati interpretirati prikupljene
informacije.
Zato firme, koje ele biti konkurentne, prikupljene informacije
obrauju i analiziraju. Dedijer kae da je 1960. godine u svetu na
poslovnu pijunau otpadalo 25 odsto ukupnih pijunskih operacija, a
60 odsto na vojno-obavetajne delatnosti. Ve 1990. godine vojna
pijunaa inila je 15 odsto, a poslovna 60 odsto ukupnih obavetajnih
operacija.
Ameriki zakoni prave razliku izmeu "industrijske pijunae" izmeu
pojedinih kompanija - i "ekonomske pijunae". Da bi se pijunaa
smatrala ekonomskom, u njoj mora postojati podrka strane vlade.
Nije dovoljno da neka strana kompanija pokua krasti tajne od neke
amerike kompanije, ve iza tih napora mora stajati neka strana
vlada.
Timovi za poslovnu pijunau podrazumevaju informatiku (i svaku
drugu) opremljenost (rast trita informacija zavisi i od ulaganja
drave u informatiku tehnologiju).
U Srbiji se za razliku od drugih drava u tranziciji, oticanje
vanih saznanja i informacija jo uvek ne smatra velikom tetom. Nije
tano da u privredi Srbije, bez obzira na evidentan tehnoloki
zaostatak, ne postoje veoma interesantne informacije za nae
konkurente, ali mi njihovom uvanju posveujemo veoma malo panje.
ak i kada se dogodi sluaj poslovne pijunae, kod nas se to
negira. Ide se dotle da se oticanje veoma vanih poslovnih
informacija i ne smatra nekom veom tetom. Jer, kako objanjavaju to
nisu pare, opipljiv predmet ili neko materijalno dobro - maina.
Za razliku od takvog naeg gotovo neodgovornog odnosa, svet kao i
zemlje u naem okruenju, tome pridaju veoma veliku panju, izdvajaju
novac i obuavaju ljude. Isto tako, informacije o ljudima, njihovim
znanjima i potencijalima jesu imovina vredna zlata.
Kod nas je, jo uvek, gotovo normalna stvar da neko od vrhunskih
strunjaka ili menadera pree iz jedne u drugu, konkurentsku firmu,
domau ili ak stranu i da nastavi da se bavi poslom kojim se i pre
bavio, kao da se nita nije dogodilo.
U mnogim razvijenim dravama takvom "prebegu" bi bar dve godine
bilo zabranjeno da obavlja sline poslove, da bi se na taj nain
sauvala njegova vana saznanja o preduzeu iz koga je otiao.
Srbija, izlazei polako iz ekonomske krize, postaje veoma
interesantno podruje za razne poslovne opservacije, pa je poslovna
pijunaa intenzivna (stranci nas bolje poznaju nego mi sami sebe),
imaju sve potrebne informacije o naim preduzeima i kreiraju
strategiju i politiku nametanja uslova, dovodei sebe i svoje gazde
u dobru startnu poziciju kod kupovine preduzea uz veoma povoljne
uslove, jer plaaju samo od 10 do 20 odsto njihove prave
vrednosti.
Kod nas, osim loe klime i ukupne atmosfere privrednog kriminala,
ne postoje strunjaci, koji bi mu se suprotstavili delujui najpre
preventivno, a potom i operativno. ak se interna kontrola i interna
revizija (u okviru same firme) u naim bankama i javnim preduzeima
tek pojavljuju, ali jo sa slabim rezultatima.
U pojedinim industrijski razvijenim dravama ve se pristupilo
organizovanom obuavanju kadra za veoma sloene i riskantne funkcije
ekonomskog diplomate. Meu prvima su to uradili Japanci i Francuzi,
koji su prvi u svetu 1997. godine osnovali kolu za ekonomsko
ratovanje, tzv. grupe ESLSCA, dok Japanci svoju elitu za ekonomsku
diplomatiju obuavaju u okviru "Macuita kole za biznis i menadment"
jo od sredine osamdesetih godina.im rezultatima.
Za ostvarenje jedinstvenog nacionalnog cilja - osvajanje
svetskog trita, Japanci su mobilisali sve snage politike, ekonomije
i drutva.
Teite i glavne sektore ine MITI, u okviru kojih je grupisano
nekoliko ministarstava: meunarodne trgovine, industrije, finansija,
spoljnih poslova i ono to na Zapadu spada pod ministarstvo
unutranjih poslova. U MITI spadaju i dravne i paradravne agencije
kao "Jetro" (japanska spoljnotrgovinska organizacija), trgovinska
drutva nazvana "ogo Soa" u koje ulaze velike kompanije, poput
"Micubiija".
Tome treba pridodati jo desetak grupacija kompanija,
asocijacija, federacija poslodavaca, sindikata. Nisu izostavljene
ni dravne obavetajne slube, kao ni politiari. Izmeu svih njih
razvile su se viestruke direktne veze s osnovnim ciljem stalnog
ekonomskog razvoja, da bi Japan postao svetska trgovinska,
industrijska i tehnoloka sila.
Francuska takoe ima slian koncept po stepenu brige drave za
uspenost nacionalne ekonomije, dravne i privatne podjednako. U
domenu odbrane od ekonomske i poslovne pijunae od strane
konkurencije, Francuzi preporuuju veliku autonomiju kompanija u
odluivanju o upravljanju ekonomskim odlukama na tom planu.
Sama drava ne utie na kompanije u nastojanju da ostvare
maksimalni profit, ali im savetuje stvaranje zajednikih mrea
informisanja kako bi saznali menaderske odluke konkurencije i
uspeno sauvali delove trita, a istovremeno osvojili nova i tako
zatitili ekonomsku osnovu svojih preduzea. To je bio osnovni cilj
osnivanja kole za ekonomsko ratovanje, gde su predavai za
ekonomsko-obavetajni rad iskusni generali francuske civilne i vojne
obavetajne slube.
3.7 Interent pijunaa (Echelon)
Svi podaci koji se prenose putem neke mree, bilo da je to e-mail
poruka, telefonski razgovor ili faks, podloni su prislukivanju.
Zapadne zemlje, predvoene Amerikom, izgradile su itav sistem za
pijuniranje drava Istonog bloka i Pacifika. Jedan od tih pijunskih
sistema, nazvan ECHELON, nastao je kao posledica zajednikog napora
saveznika tokom Drugog svetskog rata da se deifruju neprijateljske
poruke. Iako je u poetku imao vojni karakter, ECHELON se vrlo brzo
preorijentisao na civilnu pijunau vlada, organizacija, kompanija,
partija itd.
Osnivai i uesnici u njegovom razvoju su Amerika, Velika
Britanija, Kanada, Novi Zeland i Australija. U svakoj od ovih drava
postoji centar (agencija) za prikupljanje podataka iz stanica koje
ine grupe superkompjutera (zvanih ECHELON Dictionaries) opremljenih
ogromnim renicima.
Sistem dobija ogromnu masu podataka preko itavog lanca ureaja za
snimanje pri emu svaki ureaj kontrolie prenos putem satelita,
radio-komunikacija ili kablova. ECHELON superkompjuteri analiziraju
plen i tragaju za kljunim reima (imena, nazivi firmi, gradovi...),
bez obzira ko je poiljalac ili primalac poruke. Svaki kompjuter ima
listu kljunih rei svoje agencije (to jest drave na ijoj se
teritoriji nalazi) ali i listu rei ostalih agencija. Ako naie na re
neke druge agencije, kompjuter automatski alje uhvaenu poruku
kompjuteru odgovarajue agencije i nastavlja analizu, uvajuci samo
poruke koje se odnose na agenciju kojoj pripada. Tajne slube ovih
pet drava redovno dodaju nove kljune rei.
Prvu komponentu ECHELON sistema ine stanice za analizu
komunikacija prenetih satelitom Intelsat. Ovaj satelit koriste
skoro sve vee svetske telefonske kompanije. itava mrea Intelsat
satelita postavljena je iznad ekvatora i obezbeuje istovremenu
upotrebu desetine hiljada telefonskih, e-mail i faks komunikacionih
kanala. Dve stanice za prislukivanje Intelsata su u Americi i po
jedna u Velikoj Britaniji, Australiji i Novom Zelandu.
Drugu komponentu sistema ine stanice za analizu komunikacija
koje prenose drugi (ne Intelsat) sateliti, izmeu kojih su naravno i
ruski. Stanice su u Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi (zadueni
za Latinsku Ameriku), Nemakoj i Japanu.
Konanu komponentu sistema ECHELON ine stanice za analizu
zemaljskih komunikacija koje se prenose putem podmorskih kablova i
mikrotalasnom (linkovskom) mreom.
Postoje neki predlozi kojim bi Evropa mogla da se brani od
pijuniranja od strane Amerike, a to su:
1. Neophodno je uspostaviti demokratske procedure kontrole
celokupne tehnologije za elektronsku pijunau. Potrebno je
definisati nain obeteenja oteenih organizacija, kompanija ili
privatnih lica u sluaju zloupotrebe te tehnologije.
Procedure kontrole moraju precizno definisati ciljeve
pijuniranja, razloge zato su oni odabrani i nain razmene i analize
prikupljenih informacija. Ove procedure moraju biti javno
dokumentovane i obrazloene.
2. Sva budua tehnologija koriena u pijunske svrhe bie podlona
istim procedurama kontrole kao ve postojea.
3. Evropski Parlament bi trebalo da odbije predlog SAD da sve
privatne poruke koje se prenose Internetom budu na uvidu amerikim
pijunskim agencijama (US Intelligence Agencies). Parlament bi
trebalo da dobro proui nove metode ifrovanja podataka, kontrole
procedura za ifrovanje i mogue eventualne posledice.
U svakom sluaju, potrebno je zatititi evropske dravljane i
kompanije od neovlaenog pijuniranja agencija koje sarauju sa
konkurentskim multinacionalnim kompanijama.
4. Parlament e zahtevati detaljan izvetaj o posledicama
pijuniranja evropskih telekomunikacija od strane NSA (National
Security Agency), posebno u odnosu na ustavnu zatitu privatnosti
svih lica i na politiku, kulturnu i ekonomsku autonomiju evropskih
drava.[footnoteRef:10] [10: www.whatreallyhappened.com. Izdanje
936, Utorak 16. Decembar 1997]
3.8 Rezime o ekonomskoj pujinai
Moderna ekonomija zasnovana je na principima slobodnog
preduzetnitva, liberalizma i podrazumeva da se najbolji mogui
efekti za trine igrae, kupce i drutvo u celini moe ostvariti kroz
konkurenciju.
Meutim tenja svakog trinog uesnika je da postane monopolista,
odnosno ako nije monopolista onda bar da ima odnos ostvarenih
efekata naspram ostvarenih trokova maksimalan. Naglasak osim na
efektivnosti je i na efikasnosti.
Mnoge kompanije moraju imati formulisane elemente ili celu
poslovnu strategiju. To podrazumeva da je njihovo preduzetnitvo
nalo svoje mesto u realnosti trita. Elementi strategije su
proizvod, cena, mesto, kanali distribucije, promocija.
Koncept biznisa podrazumeva izgradnju ovakvih dvosmernih lanaca
vrednosti kroz dugorone odnose izmeu kompanije, kupaca, dobavljaa,
lokalne zajednice. U savremenim uslovima poslovanje podrazumeva
velike trokove u izgradnji relacija sa kupcima, izgradnji marke
proizvoda, kao i reklamne i promocione trokove.
Za realizaciju ovakve strategije poslovanja zahteva se veliki
napor u planiranju i veliki pritisak u prodaji, kao i povlaenje
proizvoda i pre nego to proizvodi postanu zastareli kako bi se
odrala prednost u odnosu na konkurente.
Mogunost da se sa sve veom verovatnoom predvide ekonomski
trendovi kao i potezi konkurencije bivaju sve vie limitirani. Neke
zemlje kao to je Japan institucionalizirali su poslovni
informacioni sistem kao svojevrsnu legalnu industrijsku pijunau u
telu kao to je Ministarstvo spoljne trgovine.
Ekonomske informacije su uvijek bile deo vojnih i politikih
obavetajnih aktivnosti i podaci kao to su koliina proizvedenih,
izvezenih dobara, resursi, uvoz i tehnoloka razvijenost neke zemlje
su klasini obavetajni podaci. Postoji strah od klasine industrijske
pijunae koja prevazilazi okvire ekonomskog informacionog sistema
jer je pre svega je fokusiran na kljune trehnoloke odrednice koje
znae prednosti utede godina istraivanja i mnogo novca.
3. 9 Duljan Asan
Dulijan Pol Asan(engl.Julian Paul Assange;Taunsvil,31. jul1971)
je australijskinovinariinternet aktivista. Najpoznatiji je po svom
radu na internet sajtuVikiliks, iji je glasnogovornik i urednik.
Pre radnje na stranici, bio je student fizike i matematike i
programer.
BiografijaU svojoj 16. godini Asan postajehaker. Uhapen je 1991.
zbog upada na raunare. Izjasnio se krivim po svim takama optunice,
ali je zbog dobrog vladanja osuen na novanu kaznu od
2100australijskih dolara.Dulijan Asan je osnovao sajt Vikiliks2006.
na svom kunom serveru. Od tada je Vikiliks objavio stotine hiljada
dokumenata o ekstrapravnim ubistvima uKeniji, o toksinom otpadu
uObali Slonovae,Sajentolokoj crkvi,zatvoru Gvantanamo, bankama
poputJulijus BeriKaupting, ratovima uAvganistanuiIraku, kao i
diplomatske depee amerikih ambasada i konzulata u
svetu.[footnoteRef:11] [11: - http://wikileaks.org]
Od30. novembra2010,Interpolga je smestio na crveni spisak
traenih osoba. Poternica se temelji na zahtevuvedskegde je protiv
njega pokrenuta, prekinuta, a onda ponovno pokrenuta istraga
zbogsilovanjanavodno poinjenog u leto 2010. Dana 7. decembra Asan
se u Londonu predaoSkotland Jardu.24. februara 2011. godine sud u
Londonu naloio je da Asan bude izruenvedskoj, na ta se on alio Viem
sudu.[footnoteRef:12] [12: - http://wikipedia.org]
Politiki azilEkvadorje 16. avgusta 2012. godine odobrio politiki
azil Dulijanu Asanu, koji se krije u ambasadi te zemlje u Londonu
od 19. juna iste godine.Britanske vlasti su saoptile da bez obzira
na odluku nee dopustiti Asanu da napusti zemlju, jer su istrajne u
nameri da ga isporue. Zvanini Ekvador je objavio da im je javno
zapreeno racijom.Asan, koji negira sve optube, tvrdi da se iza
odluke da bude isporuen krije namera da ga veani proslede
vlastimaSAD, koje e mu pod optubom za pijunau suditi zbog
objavljivanja - http://wikipedia.rstajnih informacija. Ministar
spoljnih poslova EkvadoraRikardo Patinjoje 17. Juna u Londonu
izjavio da su Asanova strahovanja od politikog suenja potpuno
opravdana i naveo da je njegova zemlja verna tradiciji da titi one
koji su ugroeni.
4.0 Obavetajne slube
4.1. Definisanje karakteristika obavetajnih slubi
Termin obavetajna sluba moe se posmatrati sa dva spekta:
- Kao delatnost usmerena na prikupljanje posebno uvanih podataka
o institucijama drugih zemalja ili sopstvenim unutranjim
protivnicima koji deluju tajno.
- Kao posebna dravna organizacija koja prikuplja takve
podatke.
Obavetajna sluba se tokom vremena razliito definisala. Dananja
definicija koja je usvojena u veini zemalja je:
Obevtajna sluba je specijalizovana, relativno samostalna
institucija dravnog aparata ovlaena da legalnim ali i tajnim
sredstvima i metodama prikuplja znaajne obavetajne podatke i
informacije o drugim dravama ili njenim institucijama i moguim
unutranjim protivnicima sopstvene drave koje su potrebne za voenje
politike zemlje i preduzimanju drugih postupaka u miru i ratu i da
sopstvenom aktivnou samostalno ili uz saradnju sa dravnim organima
sprovodi deo dravnih i poltikih ciljeva zemlje.[footnoteRef:13]
[13: ]
Opte karateristike obavetajnih slubi su:
- predstavljaju instrument ufunkcijirealizacije vitalnih
interesa nosilaca vlasti
- imaju obeleja tajnosti
- preventivnost se javlja kao osnovna funkcija
- deluju kroz obavetajnu subverzivnu aktivnost kao dva osnovna
vida
- primenjuje specifine metode i sredstva
- koristi dostignua nauke i tehnologije u procesu rada
- one su specijalozovane i profesionalne
4.2 Razvoj obavetajnih slubi
U vreme pojave drave kao osnovnog oblika klasnog organizovanja
drutva dolo je do razvoja prvih obavetajnih slubi. Prvi pisani
izvor o obavetajnoj aktivnosti potieoko 4000 godina unazad buduu da
su arheolozi otkopavajui ostatke grada - drave Mari na reci Eufrat
pronali glinenu plou na kojoj je zabeleen najstariji pijunski
izvetaj na svetu.
Daljem razvoju doprineli su brojni ratovi izmeu drava Podatke su
u to vreme prikupljali uhode i izviai, ali to nije bilo dovoljno da
se zadovolje potrebe za informacijama. Upravo zbog toga dolazi do
ekspanzije i irenja obavetajnih slubi i na druge segmente
drutva.[footnoteRef:14] [14: " Osnovi bezbednosti" - Dr. Ljubomir
Staji - Beograd 2006.]
Ceo razvoj ovih slubi ide u korak sa razvojem dravnih aparata i
samih drava. U poetku su to bile slube ija funkcija je bila da
deluju u sluaju rata, pobune i tome slino, meutim stvaranjem
centralizovanih drava dolazi do preobraaja obavtajnih slubi u
stalnu sistemsku delatnost odreenih dravnih organa.
Do snanog razvoja obavetajnih slubi dolazi pojavom kapitalizma
gde dolazi do usavravanja i proirivanja ciljeva. Zemlje kao to su
Italjia, Japan i Nemaka razvile su obavetajne slube do maskimuma.
Njihova delatnost kao na primer "totalna pijunaa" i "cilj opravdava
sredstva" ostae neprevaziena u modernom drutvu.
4.3 Vrste obavetajnih slubi
Postoji vie kriterujuma na osnovu kojih se klasifikuju
obavetajne slube a neki od njih su sledei:
- prema mestu i dravnoj organizaciji (centralne i resorne)
- prema nazivu (vojne i civilne)
- prema vrsti delatnosti (opte i specijalizovane)
- prema blokovskoj podeljenosti (nacionalne i nadnacionalne)
Glavna podela obaetajnih slubi deli se na:
- centralnu obavetajnu slubu
- vojno - obavetajnu slubu
- obavetajnu slubu ministarstva inostranih poslova
- ekonomska obavetajna sluba- nacionalna
- nadnacionalna
Centralna obavetajna sluba vri obavetajnu obradu drugih zemalja
i sprovodi tajne akcije na najviem nivou iz domena politike, vojne
i ekonomske strategije.
Vojno - obavetajne slube su namenjene prikupljanju podataka o
oruanim snagama drugih zemalja i da najviem rukovodstvu obezbedi
podatke analize i procene o eventualnim namerama stranih armija
radi voenja politike opteg ratnog planiranja i konkretne upotrebe
oruanih snaga u ratu.
Obavetajna sluba MIP - a namenjena je da obavetajno obezebedi
delatnost ministarstvu inostranih poslova u smislu obrade pitanja
inostrane problematike i da rukovodstvu zemlje obezbedi podatke
abalize i procene za voenje unutranje i spoljne poltike zemlje.
Ekonomska obavetajna sluba obrauje ekonomiju drugih zemalja i
daje resornim slubama spoljne trgovine analize i podatke i procene
o eknomskim mogunostima i ekonomskom stanju druge zemlje i koliko
je sposobna da spovede i da optimalne rezultate.
Nuklearna obaetajna slub obrauje institucije za nuklearna
istraivanja u drugim zemljama i industrijska postrojenja koja se
bave razvojem nuklearnog oruja, pribavlja podatke i analize o
koliinia nuklearnog oruja kojim neka zemlja raspolae kao i kakvom
tehnologijom raspolae i koliko moe da napreduje.
Nadnacionalna obavetajna sluba obezbeuje podatke, analize i
procenu o oruanim snagama i drugim prilikama na teritoriji
protivnika.
Postoje jo tri istorijske poznate obavetajne slube a to su:
- obavetajne slube poltikih partija
- obavetajne slube politikih pokreta
- obavetajne slube emigrantskih organizacija
4.4 Aktivnosti obavetajnih slubi
Postoje tri vrste aktivnosti a to su:
- obavetajna delatnost
- kontraobavetajna delatnost
-subverzivna delatnost
Obavetajna delatnost je skup planskih, organizovanih i
neprekidnih mera i postupaka koje preduzimaju njeni nosioci radi
ostvarivanja uvida u stanje, mogunosti, i namere pojedinih drava i
pojava koje su objekat obetajnog istraivanja i na osnovu tih
saznanja preduzimaju se odgovarajue aktivnosti na ekonomskom,
vojnom i politikom planu.
Kontraobavetajna delatnost je namenjena za otkrivanje i
onemoguavanje rada stranih obavetajnih slubi u sopstvenoj zemlji
kao i svih drugih struktura koje se tajno bave podrivakim
delatnostima.
Subverzivna delatnost je sluba usmerena na menjanje stanja u
drugim zemljama i ima za cilj da ojaa sopstvene politike i druge
pozicije u zemljama koje su zainteresovane.
4.5 Organizacija obavetajnih slubi
Organizacija obavetajnih slubi je dosta sloena zbog obima i
raznovrsnosti zadataka koji su postavljeni pred njih. Organizacija
je izloena u mnogim faktorima a neki od njih su:
- drutveno - poltiki sistem
- veliina zemlje
- spoljno politika orijentacija
- interesi
- sfera uticaja
- kadrovi
- finansijska sredstva
Sve obavetajne slube imaju gotovo identine organizacione
strukutre koje se odnose na horizontalne i vertikalne principe
organizovanja.
Horizontalnim principom se zadovoljava naelo tehnologije dok se
vertikalnim principom obezbeuje postizanje koordinacije i
razgranienja nadlenosti osnosno subordinacije.
Sastav obavetajnih slubi sastoji se iz:
- rukovodeih i upravnih organa
- izvrnih organa
- agenture
- specijalne snage
Glavni rukovodstveni organ se nalazi na vrhu obavetajne slube
kojom rukovodi direktor ili naelnik u rangu ministra ili generala
najvieg ina.
Naelnik uprave ima jednog ili dva zamenika i vie pomonika koji
su ujedno i rukovodioci nekog od sektora. Sektor sainjavaju
referenti odreene geografske celine tj za jednu ili vie manjih
zemalja koje se obavetajno istrauju.
Pored sektora iji je zadatak operativna istraivanja postoje
i:
- operativni organi
- planski organi
- analitiki organi
- materijalno - finansijski organi
- kadrovski organi
- organi za specijalne zadatke
Prikazaemo kompletnu organizaciju jedne obavetajne slube na
sledeoj slici. To je dovoljno da se vidi iz ega se jedna obavetajna
agencija sastoji.
Slika 1- Organizacija obevtajne slube
Na ovoj slici je prikazana kompletna organizacija jedne
obavetajne slube. Neemo se vie baviti opisivanjem obavetajne slube
poto je do sada gore napisano dovoljno da se pokae njihova osnovna
funkcija i kako one rade.
5.0 Zakljuak
Iz svega opisanog u ovom radu stiemo utisak a to je da je
korienje ekonomske obavetajne aktivnosti i ekonomske pijunae u
Srbiji veoma malo ili nikakvo. Zato je to tako? Zato to ljudi
generalno teko prihvataju promene i ne ele da probaju neto novo to
je rizino ali bi im moglo doneti ogroman uspeh.
Ekonomska obavtajna aktivnost je nezaobilazna i nezamenljiva ako
elite da vae preduzee ili firma bude konkurentna i da uspeno
posluje. Naravno da vam niko ne garantuje uspeh ili probijanje na
trite. Ali svakako da ete bez nje biti mnogo ranjiviji i podloniji
krahu i propasti kao to smo videli na primerima.
Meutim najbolji uinak ekonomska obavetajna aktivnost ima ako se
prepusti da to odrade profesionalci koji znaju ta rade (obavetajne
agencije) a ne amateri ili neki vrhunski menaderi i direktori koji
su ubeeni da znaju ta rade. Svoj pun potencijal ekonomska
obavetajna aktivnost ima kada se koristi u kombinaciji sa
ekonomskom pujunaom.
Svoj primer je dao i gospodin Dulijen Asan. Jeste da je veoma
loe proao zbog toga to je uradio ali je poenta da je pokazao kako
dobra i ubojita kombinacija moe da bude kada se koriste ekonomska
obavetajna aktivnost i ekonomska pijunaa zajedno.
Cilj ovog rada je bio da se upoznamo sa osnovnim pojmovima o
ekonomskoj obavetajnoj aktivnosti i ekonomskoj pijunai i da se
podigne svest o tome ta je zapravo ona i kako da se pravilno
koristi i ta se dobija sa njom a ta gubi bez nje. Nadamo se da smo
uspeli u tome.
6.0 Literatura
- "Ekonomska diplomatija" - etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje
- Prof. Dr. Vladimir Prvulovi - Megatrend Univerzitet 2010.-
http://www.google.rs , " Osnovi bezbednosti" - Dr. Ljubomir Staji -
Beograd 2006, http://wikileaks.org, http://wikipedia.org,
http://wikipedia.rs, http://whatreallyhappened.com. ,Izdanje 697,
16. Decembar 1997, "The bank scandal that keeps growing corrupton",
David Mcclintic, asopis "Fortune", 7 Jul 1997, "The Enron scandal",
Tobias Pavel, Mylenne Encontro, Chalmers University of Technology,
12 Februar 2012 Goteborg, "The man who try to buy the world: Jean
Marie Messier and Vivendi Universal", Martine Orange, Portfolio
Hardcover, November 10. 2003, www.blic.rs. Tamara Markovi, 5.
Decembar 2012, " De l'inteligence des risques a la mision de de
protection", Jean-Claude Possin et Bernard Besson, 13. October
2008
31
