Steiner, Vodic Za Dobro Upravljanje u Oblasti Zivotne Sredine

Urednici

Andrej Steiner, Henrieta Martonakova i Zuzana Guziova

Priru~nik

Ova publikacija predstavlja deo aktivnosti Regionalne kancelarije UNDP-a zaEvropu i CIS/Regionalnog programa za dobro upravljanje u oblasti ìvotnesredine koji je izra|en kao doprinos procesu Ekologija za Evropu – Ministarskakonferencija o za{titi ìvotne sredine u Kijevu, 2003. godine.

UNDP RBEC

Vodi~ za dobro upravljanjeu oblasti ìvotne sredine

UNDP (Ujedinjene nacije - Program za razvoj ) je globalna razvojna mreàUjedinjenih nacija koja, kako bi ljudima pomogla da bolje ìve, zagovara pro-mene i povezivanje zemalja sa znanjem, iskustvom i sredstvima. Delujemo u166 dràva sa kojima radimo na izradi re{enja za globalni i nacionalni razvoj.Sa pove}avanjem sopstvenih sposobnosti, ove zemlje sve vi{e koriste kadroveUNDP-a i njegove razli~ite partnere. Svetski lideri su se obavezali da }e ost-variti Milenijumske razvojne ciljeve, uklju~uju}i i taj da do 2015. godine siro-ma{tvo smanje za polovinu. Mreà UNDP-a povezuje i koordinira globalna inacionalna nastojanja za ostvarenje ovih ciljeva.

Mi{ljenja iznesena u ovoj publikaciji su autorova i ne moraju predstavljatistavove Ujedinjenih nacija ili UNDP-a.

Naslov originala: Environment Governance Sourcebook

Copyright © 2003.

Vlasnik autorskih prava – Regionalna kancelarijaza Evropu i Zajednicu nezavisnih dràva UNDP-a

prodajni broj: E.03.III.B.7

ISBN: 92-1-126155-4

Dizajn naslovne strane i prelom: Zuzana ^í~elová (Calder design community)

Copyright za izdanje na srpskom jeziku: UNDP, kancelarija za Srbiju i CrnuGoru, Internacionalnih brigada 69, Beograd

Prevod sa engleskog: @aneta Arnautovi}

Lektor: Sla|ana Savovi}

[tampano u Beogradu, Cicero, Tira`: 1000.

2

ZAHVALNOSTI

Ova publikacija je napisana u saradnji sa velikim brojem pojedinaca, od kojihsvi zasluùju zahvalnost za dat profesionalni doprinos. Me|utim, urednici suodgovorni za kona~ni tekst.

Spisak saradnika

Adriana Roharikova, konsultant, Banska Bistrica; Andrej Steiner, UNDP RBEC,Bratislava; Danka Thailmeinerova, Academia Istropolitana Nova, Sveti Jur;Eleonora Fabianova, Dràvni zavod za za{titu zdravlja, Banska Bistrica;Henrieta Martonakova, UNDP RBEC, Bratislava; Jana Zacharova, Ministarstvoza ìvotnu sredinu Republike Slova~ke, Bratislava; Jen Chosak, Slova~ka fon-dacija za civilno dru{tvo, Bratislava; Jeremy Alcorn, Regionalni ekolo{ki cen-tar za centralnu i isto~nu Evropu, Bratislava; Michal Sedlacko, UNDP RBEC,Bratislava; Mihail Dimovski, Regionalni ekolo{ki centar za centralnu i isto~nuEvropu, Sent Andreja; Pavol Misiga, Misija Republike Slova~ke pri Evropskojzajednici, Brisel; Rastislav Vrbensky, UNDP RBEC, Bratislava; Sarah Sanders,UNDP RBEC, Bratislava; Susan Legro, UNDP RBEC, Bratislava; TatianaKluvankova, Institut za predvi|anja, Slova~ka akademija nauka, Bratislava;Viera Feckova, Slova~ki centar za ~iste tehnologije, Bratislava; Vladimir Hudek,Regionalni ekolo{ki centar za centralnu i isto~nu Evropu, Bratislava; ZuzanaGuziova, konsultant, Bratislava. Jakob Werksman, UNDP ESDG/BDP,Njujork; Janos Zlinszky, Regionalni ekolo{ki centar za isto~nu Evropu, SentAndreja; Tatiana Kluvankova, Institut za predvi|anja, Slova~ka akademijanauka, Bratislava, Vladimir Hudek, Regionalni ekolo{ki centar za centralnu iisto~nu Evropu, Bratislava. Pisane komentare i sugestije od neprocenjivevrednosti dobili smo od Branka Bo{njakovi}a, redaktora publikacije,Univerzitet u Rijeci, Hrvatska.

Specijalnu zahvalnost dugujemo Christine Irwin za korekturu publikacije.

3

PREDGOVOR

Proces tranzicije je omogu}io da se u nova, demokratska i trì{no zasnovanadru{tva zemalja centralne i isto~ne Evrope i u nove nezavisne dràve biv{egSovjetskog Saveza integri{u razmatranja o za{titi ìvotne sredine. Iskustvaste~ena proteklih dvanaest godina pokazuju da se privredne, politi~ke i eko-lo{ke reforme me|usobno podràvaju i ja~aju. Razvoj novih ekolo{kih politi-ka i institucija, koje su prilago|ene demokratskim, trì{no orijentisanimdru{tvima, bio je od su{tinskog zna~aja za postizanje ve}e ekolo{ke efikas-nosti privreda u tranziciji i podr{ka {irem procesu reformi. Napredak uoblasti privrednih reformi je u odre|enoj meri stimulisao pobolj{anje u do-menu za{tite ìvotne sredine. Tako je on predstavljao osnovni preduslov zadugoro~no unapre|enje ove oblasti, to je, me|utim, bilo nedovoljno.

Celokupan sistem je uslovljen uspostavljanjem svrsishodnog sistema uprav-ljanja na nacionalnom nivou i podnacionalnim nivoima. U mnogim zemljamaovog regiona uspostavljanje svrsishodnih institucija i mehanizama nije pratiotempo liberalizacije trì{ta, tako da su nefunkcionalne vladine institucije usvim sektorima postale najve}a prepreka reformama. Prema tome, glavni iza-zov ostaje uvo|enje novih politi~kih instrumenata i razvoj institucionalnihkapaciteta organa vlasti u oblasti ìvotne sredine, kao i organa koji u svojeaktivnosti treba da integri{u pitanja u vezi za{tite ìvotne sredine. Tako|e jepotrebno reformisati sisteme uprave koji su u pro{losti podrazumevali dajavni slu`benici imaju previsok stepen diskrecionih prava i arbitrarnog dono-{enja odluka, {to je u upravnim procesima na svim nivoima dovelo do korup-cije. Da bi se privredama u tranziciji, kako bi ostvarile strukture koje su manje{tetne za ìvotnu sredinu, izme|u ostalog i privla~enjem stranih investicija,omogu}ila ve}a efikasnost, potrebno je uvesti pravila postupanja koja }e sepravedno sprovoditi. Istovremeno, investitori, u svojim zemljama porekla,treba da budu obavezni da u domenu ìvotne sredine sprovode jednako jasnapravila.

Ova publikacija je prvenstveno namenjena zemljama ~ija je privreda u proce-su tranzicije (EIT). Inicijativa za njenu izradu poti~e od vladinih zvani~nikana svim nivoima, ~lanova op{tinskih i okru`nih ve}a i organizacija i pojedi-naca koji se interesuju za pitanja za{tite ìvotne sredine. Ova publikacija nijenamenjena ekolo{kim ,,ekspertima” kao materijal nego u~esnicima u proce-su odlu~ivanja ili pojedincima koji sprovode odluke koje bi trebalo da vode kaodrìvom razvoju. Stil ove publikacije, njen jezik, terminologija i nivodetaljnosti informacija prilago|eni su ovoj grupi korisnika.

4

Istovremeno, ova publikacija ne treba da bude ad hoc jednokratna inicijativa.Namera je da doprinese holisti~kom (sveobuhvatnom) pristupu UNDP-aEvrope i ZND kao pomo} ovim zemljama da bolje integri{u ekolo{ka razma-tranja u aktivnosti svog privrednog sistema i da razmotre posledice ovakvihintegracija na dru{tvo u celini. Izrada ove publikacije bila bi nemogu}a bezvelikog truda i entuzijazma onih koji su je pripremali i u velikoj meridoprineli njenom osmi{ljavanju, sadràju, ure|ivanju. Ogromna zahvalnostza ovo pripada g|i Henrieti Martonakovoj i g|i Zuzani Guziovoj.

Andrej [tajner

Glavni tehni~ki savetnikUNDP, Regionalni program upravljanja ìvotnom sredinom

5

SKRA]ENICE

ADB Azijska banka za razvoj

BAT najbolja raspoloìva tehnika

BATNEEC najbolja raspoloìva tehnologija, koja ne zahteva preteranetro{kove

CAN Klimatska akciona mreà

CBD Konvencija o biodiverzitetu

CEE Centralna i isto~na Evropa

CENN Kavkaska ekolo{ka mreà NVO

CFCs hlorisani ugljovodonici

CIDA Kanadska agencija za me|unarodni razvoj

CIS Zajednica nezavisnih dràva

CITES Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugroènim vrstama flore ifaune

CMD ~isti razvojni mehanizam

CMS Konvencija o za{titi migracionih vrsta divljih ìvotinja (Bonska konvencija)

CP ~istija proizvodnja

CLRTAP Konvencija o dugoro~nom prekograni~nom zaga|enju vazduha

DEPA Danska agencija za za{titu prirodne sredine

DfID Ministarstvo UK za me|unarodni razvoj

DSR depozitno-refundiraju}i sistem

EA ekolo{ka revizija

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

EC Evropska komisija

EEA Evropska agencija za za{titu prirodne sredine

EEB Evropski ekolo{ki biro

EIA procena uticaja na ìvotnu sredinu

EIB Evropska investiciona banka

EIF Evropski investicioni fond

EIs ekonomski instrumenti

EIT ekonomije u tranziciji

EL ekolo{ko obeleàvanje proizvoda

EMA ekolo{ko upravlja~ko ra~unovodstvo

EMI instrumenti ekolo{kog upravljanja

6

EMS ekolo{ki sistem upravljanja

ENHS Sektor za prirodnu sredinu i ljudska naselja UN/ECE

EPIs pokazatelji ekolo{ke efikasnosti

ER ekolo{ko izve{tavanje (izve{tavanje o prirodnoj sredini)

ET trgovanje emisijama

EU Evropska unija

FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu

FoEI Me|unarodna organizacija Prijatelji zemlje

GEF Globalni ekolo{ki fond

GDP bruto doma}i proizvod

GHGs gasovi staklene ba{te

GMOs genetski modifikovani organizmi

GNP bruto nacionalni proizvod

GP zeleni na~ini nabavki

HCFCs hidrohlorofluorougljenici

IAEA Me|unarodna agencija za atomsku energiju

IBRD Me|unarodna banka za obnovu i razvoj

ICPDR Me|unarodna komisija za za{titu Dunava

IFI Me|unarodna finansijska institucija

IGO me|uvladina organizacija

INEM Svetski savez nacionalnih udruènja za upravljanje ìvotnomsredinom

IPP politika integralnog proizvoda

IPPC integrisano spre~avanje i kontrola zaga|enja

IPCC Me|udràvni panel o klimatskim promenama

ISO Me|unarodna organizacija za standardizaciju

IUCN Svetska unija za o~uvanje ìvotne sredine

JI zajedni~ka realizacija

LCA analiza ìvotnog ciklusa

LIFE finansijski instrument za ìvotnu sredinu

MDG Milenijumski ciljevi razvoja

MEA Multilateralni sporazumi o ìvotnoj sredini

NATO Severnoatlantski pakt

NEPAD Novo partnerstvo za razvoj Afrike

7

NGO nevladina organizacija

NIS Nove nezavisne dràve

NMVOCs nemetalna isparljiva organska jedinjenja

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OSCE Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi

PAHs policikli~ni aromatski ugljovodonici

PCB polihlorisani bifenili

PPP princip “zaga|iva~ pla}a”

PRTR Registar ispu{tanja i prenosa zaga|enja

PVC polivinilhlorid

RA/RM procena rizika / upravljanje rizikom

REReP Regionalni program obnove ìvotne sredine za JI Evropu

REC Regionalni ekolo{ki centar za centralnu i isto~nu Evropu

SAPARD Specijalni program pristupanja razvoju poljoprivrede i sela

SEA Strate{ka analiza ìvotne sredine

SIDA [vedska agencija za me|unarodni razvoj

TMU Trust za uzajamno razumevanje

UN Ujedinjene nacije

UNCCD Konvencija UN za borbu protiv {irenja pustinja u zemljamasuo~enim sa ozbiljnim su{ama i {irenjem pustinja, posebno uAfrici

UNCED Konferencija UN o ìvotnoj sredini i razvoju

UNCSD Komisija UN za odrìvi razvoj

UNCLOS Konvencija UN o pravu na morima

UNDSD Odeljenje UN za odrìvi razvoj

UNDP Ujedinjene nacije - Program za razvoj

UNECE Ekonomska komisija UN za Evropu

UNEP Program UN za ìvotnu sredinu

UNESCO Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu

UNFCCC Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama

UNIDO Organizacija UN za industrijski razvoj

UPS princip ,,korisnik pla}a”

USAID Agencija SAD za me|unarodni razvoj

US EPA Agencija SAD za za{titu ìvotne sredine

VOC isparljiva organska jedinjenja

WBCSD Svetski poslovni savet za odrìv razvoj

WEC Svetski savet za energiju

8

WEC Svetski ekolo{ki centar

WHO Svetska zdravstvena organizacija

WRI Svetski institut za prirodne resurse

WSSD Svetski samit o odrìvom razvoju

WWF Svetski fond za divlju prirodu

9

TABLE OF CONTENTS

SADR@AJ ¬ 15

Poglavlje 1GLOBALNI IZAZOVI U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 19

1. GLOBALNI PROBLEMI U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 221.1 Promena klime ¬ 221.2 Smanjenje ozonskog omota~a u stratosferi ¬ 241.3 Acidifikacija ¬ 261.4 Troposferski ozon ¬ 281.5 Gubitak biodiverziteta ¬ 291.6 Upravljanje slatkovodnim resursima ¬ 321.7 Morsko i obalno zaga|enje ¬ 351.8 Propadanje {uma ¬ 371.9 Degradacija zemlji{ta ¬ 401.10 Upravljanje otpadom ¬ 431.11 Veliki incidenti ¬ 451.12 Hemijski rizik ¬ 471.13 Opasnost od genetski modifikovanih organizama ¬ 511.14 Opasnost od zra~enja ¬ 531.15 Urbani stres ¬ 56

2. IMPLIKACIJE PROPADANJA @IVOTNE SREDINE ¬ 592.1 Zdravlje i ìvotna sredina ¬ 59

2.1.1 Pojedina~ni faktori ekolo{kog zdravlja ¬ 602.2 Siroma{tvo i ìvotna sredina ¬ 652.3 Bezbednost i ìvotna sredina ¬ 712.4 Ekonomija i ìvotna sredina ¬ 77

Poglavlje 2ME\UNARODNI OKVIR ZA DOBRO UPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 85

1. MEKI ZAKONI ¬ 92

2. ME\UNARODNO PRAVO ¬ 95

3. PREGLED OSNOVNIH MULTILATERALNIH UGOVORA U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 1003.1 Konvencija o pristupu informacijama, u~e{}u javnosti u procesu odlu~i-

vanja i pristupu pravosudnim organima iz oblasti ìvotne sredine ¬ 1003.2 Konvencija o proceni prekograni~nog uticaja na ìvotnu sredinu ¬ 1033.3 Konvencija o prekograni~nim uticajima industrijskih incidenata ¬ 106

10

3.4 Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama ¬ 1073.5 Konvencija o dalekose`nom prekograni~nom zaga|enju vazduha ¬ 1103.6 Be~ka konvencija o za{titi ozonskog sloja ¬ 1133.7 Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u

zemljama sa velikim su{ama i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi ¬ 1143.8 Konvencija o biodiverzitetu ¬ 1173.9 Konvencija o barskim i mo~varnim podru~jima od me|unarodnog

zna~aja, posebno o stani{tima vodotoka ¬ 1203.10 Konvencija o o~uvanju evropskih prirodnih vrsta i

prirodnih stani{ta ¬ 1223.11 Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugroènim

vrstama divlje flore i faune ¬ 1253.12 Konvencija o o~uvanju migracionih vrsta divljih ìvotinja ¬ 1263.13 Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru ¬ 1293.14 Regionalne konvencije o moru ¬ 1313.15 Konvencija o za{titi i kori{}enju prekograni~nih vodotoka

i me|unarodnih jezera ¬ 1323.16 Konvencija o saradnji radi za{tite i odrìvog kori{}nja reke Dunav ¬ 1343.17 Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine ¬ 1373.18 Bazelska konvencija o kontroli prekograni~nog kretanja

opasnog otpada i njegovog odlaganja ¬ 1403.19 Roterdamska konvencija o prethodno informisanoj saglasnosti

Pocedurama za odre|ene opasne hemikalije i pesticide u me|unarodnom prometu ¬ 142

3.20 Stokholmska konvencija o persistentnim organskim polutantima ¬ 1443.21 Konvencija o nuklearnoj sigurnosti ¬ 1453.22 Konvencija o ranom uzbunjivanju u slu~aju nuklearnog incidenta ¬ 1463.23 Konvencija o pomo}i u slu~aju nuklearnog incidenta

ili radiolo{ke opasnosti ¬ 148

4. PRAVO EVROPSKE UNIJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 1544.1 Direktive o kvalitetu vazduha ¬ 1554.2 Direktive o kvalitetu voda i upravljanju vodama ¬ 1564.3 Direktive o za{titi prirode ¬ 1594.4 Direktive o upravljanju otpadom ¬ 1604.5 Direktive o industrijskom zaga|enju ¬ 1614.6 Direktive o hemikalijama ¬ 1634.7 Direktive o genetski modifikovanim organizmima ¬ 166

11

Poglavlje 3INSTRUMENTI ZA SPROVO\ENJE NACIONALNE POLITIKE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 169

1. PLANSKI INSTRUMENTI ¬ 1712. ZAKONSKI INSTRUMENTI ¬ 175

3. EKONOMSKI INSTRUMENTI ¬ 1783.1 Ekolo{ki porezi i naknade ¬ 1823.2 Sistem depozita sa refundiranjem ¬ 1843.3 Dozvole koje mogu da se kupuju i prodaju na trì{tu ¬ 1853.4 Finansijske stimulacije ¬ 1873.5 Subvencije ¬ 188

4. INSTRUMENTI ZA PROCENU UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU ¬ 1904.1 Procena uticaja na ìvotnu sredinu ¬ 1904.2 Strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu ¬ 197

5. INSTRUMENTI ZA MONITORING I ANALIZU REALIZACIJE ¬ 2005.1 Pokazatelji kvaliteta ìvotne sredine ¬ 203

5.1.1 Okvir DPSIR, kao okvir pokazatelja za izve{tavanje o problemima ìvotne sredine ¬ 206

5.1.2 Pokazatelji ekolo{kih ostvarenja na nivou projekata ¬ 2075.1.3 Pokazatelji odrìvog razvoja ¬ 208

6. INSTRUMENTI UPRAVLJANJA @IVOTNOM SREDINOM KOJI SE PRIMENJUJU U ORGANIZACIJAMA ¬ 2126.1 îstija proizvodnja ¬ 2166.2 Ekolo{ka revizija ¬ 2186.3 Ekolo{ko upravlja~ko ra~unovodsto ¬ 2206.4 Sistemi upravljanja ìvotnom sredinom ¬ 2216.5 Ekolo{ko obeleàvanje ¬ 2246.6 Pokazatelji ekolo{kih performansi ¬ 2256.7 Izve{tavanje o ìvotnoj sredini ¬ 2276.8 Zelene (ekolo{ke) nabavke ¬ 2286.9 Politika integrisanog proizvoda ¬ 2306.10 Analiza ìvotnog ciklusa ¬ 2316.11 Procena rizika i upravljanje rizikom ¬ 234

12

Poglavlje 4ME\UNARODNI IZVORI POMO]I ZA DOBRO UPRAVLJANJE @IVOTNOM SREDINOM ¬ 237

1. UJEDINJENE NACIJE ¬ 2461.1 Ujedinjene nacije - Program za razvoj ¬ 2501.2 Program Ujedinjenih nacija za ìvotnu sredinu ¬ 2521.3 Organizacija za hranu i poljoprivredu ¬ 2531.4 Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu ¬ 2541.5 Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj ¬ 2551.6 Svestka zdravstvena organizacija ¬ 2571.7 Me|unarodna agencija za atomsku energiju ¬ 258

2. SVESTKA BANKA ¬ 2593. EVORPSKA UNIJA ¬ 2614. SAVET EVROPE ¬ 2715. ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ ¬ 2736. ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU ¬ 2757. ORGANIZACIJA SEVERNOATLANSKOG

PAKTA – NAU^NI PROGRAM ¬ 2778. AZIJSKA RAZVOJNA BANKA ¬ 2789. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ ¬ 27910. GLOBALNI EKOLO[KI FOND ¬ 28111. [VEDSKA AGENCIJA ZA ME\UNARODNU RAZVOJNU SARADNJU ¬ 28312. ODELJENJE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ZA ME\UNARODNI

RAZVOJ ¬ 28513. KANADSKA AGENCIJA ZA ME\UNARODNU SARADNJU ¬ 28714. DANSKA AGENCIJA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE ¬ 28815. HOLANDSKO MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA:

MATRA PROGRAM ¬ 28916. AMERI^KA AGENCIJA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE ¬ 29117. AMERI^KA AGENCIJA ZA ME\UNARODNI RAZVOJ ¬ 29318. SVETSKI INSTITUT ZA RESURSE ¬ 29519. REGIONALNI EKOLO[KI CENTAR ZA CENTRALNU

I ISTO^NU EVROPU ¬ 29620. MILIEUKONTAKT OOST-EUROPA ISTO^NA EVROPA ¬ 29821. SVETSKI FOND ZA ZA[TITU PRIRODE ¬ 300

13

22. SVETSKA UNIJA ZA OÛVANJE PRIRODE ¬ 30223. PRIJATELJI ZEMLJE INTERNE[ENEL ¬ 30424. MRE@A ZA KLIMATSKE AKTIVNOSTI ¬ 30625. EVROPSKI EKOLO[KI BIRO ¬ 30826. GRINPIS ¬ 31027. MRE@A NADGLEDANJA BANAKA U CI EVROPI ¬ 31228. MRE@A KAVKASKIH EKOLO[KIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA ¬ 31429. FONDACIJA FORD ¬ 31630. FONDACIJA ÂRLS STJUART MOT ¬ 31831. POVERENI^KI FOND ZA UZAJAMNO RAZUMEVANJE ¬ 32032. SVETSKI ENERGETSKI SAVET ¬ 32133. SVETSKI POSLOVNI SAVET ZA ODR@IV RAZVOJ ¬ 32234. ME\UNARODNI SAVET ZA LOKALNE EKOLO[KE INICIJATIVE ¬ 324

14

UVOD

Jedan od osnovnih ciljeva ove publikacije je da objasni veze koje postoje izme|uprirodne sredine i drugih oblasti razvojnog procesa (privrede, zdravstvene za{ti-te, humanog razvoja, ìvotnog standarda i bezbednosti) i da informi{e ~itaoca onajnovijim globalnim, regionalnim i podregionalnim ekolo{kim problemima.Slede}i cilj ove publikacije je da ~itaoca upozna sa me|unarodnim okvirom zapolitiku u oblasti ìvotne sredine i sa standardnim instrumentima za realizacijupolitike za{tite ìvotne sredine na nacionalom nivou i podnacionalnim nivoima.I kona~no, mada ne najmanje zna~ajno, cilj ove knjige je da da pregled razli~itihizvora me|unarodne pomo}i u re{avanju pitanja u vezi sa ìvotnom okolinom,po~ev od institucija koje funkcioni{u na globalnom nivou do onih ~ije suaktivnosti ograni~ene na EIT1 (privrede u tranziciji) region.2

Ovom se publikacijom ne èli prikazati sada{nje stanje u oblasti upravljanjapitanjima prirodne sredine na nacionalnim ili podnacionalnim nivoima, niti seèle dati saveti o dràvnoj politici kojom treba pobolj{ati na~in upravljanja uoblasti ìvotne sredine. Ovo delo se, kao doprinos trudu za uvo|enje boljegupravljanja u oblasti ìvotne sredine u zemljama u tranziciji, moè posmatratikao jedan od instrumenata kontinuiranih napora UNDP-a za Evropu i CIS/ i nje-govog Regionalnog centra za pomo}, da obezbedi su{tinska saznanja neophod-na za bolje upravljanje u ovoj oblasti.

Termin dobro upravljanje (governance) dobio je na zna~aju protekle dve deceni-je. Ovaj pojam se, za razliku od uèg smisla upravljanja kao glavnog politi~kogtela za dono{enje odluka, odnosi na {iri dru{tveni sistem upravljanja. Ne postojijedinstvena definicija dobrog upravljanja. Ono obuhvata na~in vr{enja ovla{}enjau upravljanju resursima (prirodnim, ekonomskim i dru{tvenim), kao i formalne ineformalne institucije preko kojih se ovla{}enja vr{e.

Ovo uklju~uje proces izbora, nadziranja i smene vlade, sposobnost vlade da svr-sishodno formuli{e i sprovodi razumnu politiku i po{tovanje koje gra|ani i drà-va imaju prema institucijama koje posreduju u njihovim odnosima. Politi~ki ele-menti su duboko usa|eni u konceptu dobrog upravljanja, i neophodno je da sepoliti~ka realnost uzme u obzir, kako bi reformske mere bile valjane.

UVOD

15

1 U ovoj publikaciji region EIT (region zemalja u tranziciji) obuhvata: Albaniju, Armeniju, Azerbejdàn, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu,Bugarsku, Hrvatsku, Republiku ê{ku, Estoniju, Gruziju, Ma|arsku, Kazahstan, Kirgistan, Latviju, Litvaniju, Moldaviju, Poljsku, Rumuniju,Rusku Federaciju, Srbiju i Crnu Goru, Sloveniju, BJR Makedoniju, Republiku Slova~ku, Tadìkistan, Turkmenistan, Ukrajinu i Uzbekistan.

2 Prikupljanje ve}eg broja podataka prezentiranih u ovoj publikaciji zavr{en je krajem 2002. godine.

Da bi se ostvarilo dobro upravljanje, neophodni su:

• stru~na i upravlja~ka sposobnost;

• organizaciona sposobnost;

• odgovornost;

• u~e{}e javnosti;

• predvidivost;

• transparentnost;

• nezavisno i efikasno pravosu|e;

• po{tovanje principa predostro`nosti;

• odre|ivanje proriteta na osnovu postavljenih kriterijuma;

• jasna podela uloga i odgovornosti;

• adekvatna primena pristupa odozgo-nadole i odozdo-nagore;

• uvaàvanje nacionalnih i lokalnih uslova.

Dobro upravljanje je od velikog zna~aja za ekonomske, dru{tvene i ekolo{kerezultate. Lo{e upravljanje vodi ve}im politi~kim i dru{tvenim rizicima, neuspe-hu i krutosti institucija i uni{tavanju sposobnosti suo~avanja sa zajedni~kimproblemima. Neophodne su strukturne i institucionalne reforme da se lo{eupravljanje preobrati u efikasnije/dobro upravljanje. To podrazumeva slede}emere: uvo|enje odgovornosti (u smislu obaveze “podno{enja ra~una”) pri kori{-}enju javnih fondova, izgradnju kapaciteta na nacionalnom i podnacionalnomnivou koji }e omogu}iti bolje formulisanje politike i formulisanje valjanijih meha-nizama za njenu realizaciju i sprovo|enje. To tako|e podrazumeva da procesiodlu~ivanja treba u ve}oj meri da uklju~uju civilno dru{tvo i privatni sektor, ~ijeuloge moraju biti jasnije odre|ene unutar podeljene odgovornosti na osnovupartnerstva javnog i privatnog sektora. Podela uloga i rada izme|u razli~itihaktera na razli~itim nivoima i podela odgovornosti predstavljaju deo istog proce-sa, tj. procesa sistema upravljanja.

Analiti~ari su dokazali postojanje sna`ne uzro~ne veze izme|u boljeg upravljan-ja i boljih razvojnih rezultata, kakvi su ve}i dohodak po glavi stanovnika ili ve}istepen pismenosti. Efikasno/dobro upravljanje je, prema tome, od su{tinskeva`nosti za smanjenje siroma{tva i moè da pomogne siroma{nima da pomognusami sebi.

Dobro upravljanje u oblasti ìvotne sredine, kao deo okvira efikasnog/dobrogupravljanja, dobija sve vi{e na zna~aju. “Centralna ta~ka” za pitanja ìvotne sre-dine je daleko slabija nego u slu~aju drugih me|unarodnih reìma, posebnoreìma uspostavljenih za trgovinu, za{titu zdravlja i pitanja rada. Nadalje, procesglobalizacije u protekloj deceniji ukazao je na sve ve}u me|uzavisnost privreda usvetu i kvaliteta ìvotne sredine. Dobro upravljanje u oblasti ìvotne sredine,stvarano u ranim danima nastanka ekolo{ke svesti, kada su problemi prvenstvenovi|eni kao lokalni, relativno distinktni i zavisni od tehnologije, je usled svega

16

UVOD

toga slabo i usitnjeno i nedostaju mu odgovaraju}e stru~no znanje, resursi,ovla{}enja i legitimitet. Ekolo{ka isku{enja sa kojima smo sada suo~eni, kao {tosu klimatske promene, ugroènost ozonskog sloja, zaga|enje okeana i reka, su{ei tro{enje prirodnih resursa, jasno pokazuju stepen me|uzavisnosti i me|usobnepovezanosti osetljivog tkanja ìvota koje odràva ~ove~anstvo i kome je, da bi seodràlo, neophodno da ima dru{tveno-ekonomsko okruènje kao potporu.

Shvatamo da nismo suo~eni sa ekolo{kom krizom, nego, zapravo, sa krizomupravljanja u oblasti za{tite ìvotne sredine. Na{ glavni prioritet treba da budepronalaènje razli~itih na~ina kako pojedinci i institucije, javne i privatne, moguuspe{no upravljati pitanjima od zajedni~kog interesa. Vlade su, me|utim, suo~e-ne sa te{kom dilemom – obaveze u oblasti za{tite ìvotne sredine podrazumeva-ju kratkoro~ne tro{kove a dugoro~nu posve}enost, dok politi~ki kapital i zadrà-vanje vlasti zahtevaju kratkoro~ne ekonomske koristi. Sem toga, me|unarodnookruènje cenkanja i saradnje je prepuno izazova za slobodne jaha~e i one kojiteret akcije prebacuju na druge. Potrebno je stvoriti novi mehanizam upravljanjau oblasti ìvotne sredine koji }e izmeniti postoje}e strukture olak{ica i omogu}itii olak{ati saradnju na nacionalnom, regionalnom i globalnom planu. Krajnjirezultat reforme upravljanja ìvotnom sredinom treba da bude bolje upravljanjena{im me|usobnim zavisnostima – ekolo{kim, ekonomskim i socijalnim, podjed-nako. Da bi se to postiglo, u institucionalnom okviru za dobro upravljanje po-trebno je ostvariti ravnopravnu zastupljenost i u~e{}e svih interesa, posebno sla-bih i ugroènih delova dru{tva (siroma{nih, hendikepiranih, èna, itd.). Sna`neekonomske institucije zahtevaju postojanje solidnog reìma ìvotne sredine, kojimoè istovremeno da bude i partner i za{titnik zajedni~kih interesa i vrednosti.

Nova struktura upravljanja ìvotnom sredinom mora da obuhvata bolje upravlja-nje znanjem; {iri politi~ki prostor za u~e{}e civilnog dru{tva, zajedni~ke aktivnos-ti i saradnju me|u akterima; obavezuju}e odluke koje }e voditi stvaranju poveren-ja me|u partnerima; direktnu brigu za vlasni{tvo, trgovinu i razvoj.

Osnovni izazovi koji se odnose na bolje upravljanje u oblasti ìvotne sredine jesuslede}i:

• ja~anje nacionalnih i podnacionalnih institucija u oblasti ìvotne sredine;

• ja~anje institucionalnih kapaciteta (osposobljenosti) za definisanje isprovo|enje efikasnih politika u oblasti ìvotne sredine;

• reformisanje, revizija i ja~anje usvojenih opredeljenja i politike u oblastiìvotne sredine;

• pove}anje osposobljenosti i kapaciteta institucija u oblasti ìvotne sredine;

• izgradnja politi~kih ovla{}enja institucija iz oblasti ìvotne sredine i ponovnostvaranje politi~ke svesti o pitanjima za{tite ìvotne sredine;

• stvaranje mehanizama koji }e javnosti obezbediti pristup informacijama izoblasti za{tite ìvotne sredine i koji }e joj omogu}iti u~e{}e u odlu~ivanju opitanjima iz ovog domena;

UVOD

17

• usvajanje/izmene zakona u kontekstu me|unarodnog pravnog okvira;

• definisanje prioriteta/ciljeva u oblasti ìvotne sredine;

• decentralizacija upravljanja u oblasti ìvotne sredine (ovo nije cilj sam po sebi;zavisi od pitanja i od raspoloìvih resursa/kapaciteta);

• omogu}iti da pitanja ìvotne sredine budu integrisana u sve razvojne strategi-je i planove;

• politika integracije kao proces usavr{avanja veza izme|u ìvotne sredine iprivrede;

• ve}a finansijska sredstva iz budèta vlade za re{avanje problema ìvotne sre-dine;

• uvo|enje ekolo{kih kriterijuma i instrumenata u procese odlu~ivanja;

• uklju~ivanje u podregionalne, regionalne i globalne me|unarodne procesevezane za ìvotnu sredinu i u~e{}e u njima.

U procesu usavr{avanja upravljanja u oblasti ìvotne sredine vlada treba da imaglavnu ulogu. Sposobnost vlade da se efikasno bavi kratkoro~nim i dugoro~nimpitanjima iz oblasti ìvotne sredine u velikoj meri zavisi od njene mogu}nosti daproceni budu}e trendove i probleme koji se pojavljuju. Vlade se sve vi{e suo~ava-ju sa izazovima pri dono{enju politike u oblastima u kojima ne postoje dovoljninau~ni dokazi ili gde je poznavanje tehnolo{kih procesa nekompletno i gde pos-toji rizik od ozbiljne nepopravljive {tete. Takvi izazovi su obi~no me|uresorni, i~esto podrazumevaju odnose razli~itih nivoa unutar vlade, nau~ne zajednice,proizvo|a~a i javnosti. Za takva pitanja je tako|e neophodna pravovremena,sna`na vladina reakcija. Zbog toga vlade treba da razmi{ljaju o tome kako da nanajbolji na~in oja~aju svoje kapacitete istraìvanja u sektorima u kojima ne pos-toji dovoljno znanja, kao i o vezi izme|u nauke i politike. Takvi aran`mani biolak{ali interne razgovore pre dono{enja va`nih politi~kih odluka – o implikaci-jama, rizicima i potrebnim predostro`nostima. Oni bi tako|e pospe{ili koordi-naciju izme|u ministarstava i unutar vlade i time omogu}ili {iri prenos znanja sanau~ne, poslovne i NVO zajednice na one koji donose odluke.

18

UVOD

Poglavlje 1

GLOBALNI IZAZOVI U OBLASTI@IVOTNE SREDINE

Kakvi su odnosi izme|u ljudskih delatnosti i ìvotne sredine, i za{to je

razumevanje tih odnosa bitno?

Sve ljudske delatnosti su povezane sa potro{njom i proizvodnjom (to vaì i zaduhovne i za kulturne delatnosti). Ova ~injenica se odslikava u potra`nji za pri-rodnim resursima, s jedne strane, odnosno u zaga|enju ìvotne sredine, s drugestrane. Posledice neodrìve ljudske potro{nje postaju sve o~itije kroz regionalnei globalne ekolo{ke probleme kao {to su promena klime, tro{enje ozona u stra-tosferi, acidifikacija, nestanak biolo{kog diverziteta, ekolo{ki incidenti, porastkoncentracija ozona u troposferi, zaga|enje sveè vode, degradacija {uma i tla,problemi u priobalnim zonama, uvo|enje genetski modifikovanih organizama istvaranje sve ve}ih koli~ina otpada.

Neophodno je da svi ovi problemi ìvotne sredine budu predmet re{avanja, da sesmanje ili ~ak elimini{u. Da bi se to ostvarilo, moramo barem donekle da shvati-mo (mada }e uvek biti odre|enih nesigurnosti) na~ine kako odre|ena ljudskadelatnost uti~e na prirodnu sredinu i na ljudsko zdravlje. Moramo da steknemoznanja o meri uticaja ovih delatnosti, o njihovom prostornom dometu i delovan-ju i o mogu}nosti ljudske sposobnosti da re{ava njihove posledice. Istovremeno,potrebno je da vi{e saznamo i bolje razumemo postoje}e probleme koji se odnosena ìvotnu sredinu, tj. njihove mehanizme delovanja, uzroka, izvora i posledica,kao i mere koje su potrebne za ublaàvanje ili eliminisanje posledica. Svi aspektiglobalnih problema ìvotne sredine koji su ranije pobrojani predmet su prvogdela ovog poglavlja.

Dok se posmatraju odnosi izme|u ìvotne sredine i ljudskih delatnosti, i obrat-no, zaklju~uje se da degradacija ìvotne sredine moè imati ozbiljne implikacijena ljudsko zdravlje, siroma{tvo, ekonomski razvoj, pa ~ak i nacionalnu bezbed-nost. Me|utim, ozbiljnost posledica degradacije ìvotne sredine prema ranijepobrojanim aspektima jo{ nije potpuno poznata, pa je samim tim ~esto potcen-jena. Bolje razumevanje ovih pitanja jedan je od preduslova za ostvarivanjesveobuhvatne podr{ke i u~e{}a u preventivnim merama, koje su, dokazano je,najefikasniji metod da se poveè za{tita ìvotne sredine sa privrednim i dru{tve-nim razvojem.

GLOBALNI IZAZOVI U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 1

1

19

Koje ljudske delatnosti negativno uti~u na ìvotnu sredinu i ljudsko zdravlje?

Sve ljudske delatnosti, naravno, u manjoj ili ve}oj meri, uti~u na ìvotnu sredinu.Da budemo realni, nepovoljan uticaj je neizbeàn, pa ~ak i prihvatljiv (stepen pri-hvatljivosti se obi~no iskazuje izrazima “kriti~no optere}enje” ili “nosivost”1).Delatnosti koje mogu negativno – pa samim tim i neprihvatljivo – uticati naìvotnu sredinu su: energetika (uklju~uju}i nuklearnu energiju), industrija, sao-bra}aj, poljoprivreda, urbani razvoj, turizam i rekreacija, doma}instva, {umarst-vo, ribolov i akvakultura. (Delatnosti koje uzrokuju najve}e zaga|enje u zemlja-ma u tranziciji navedene su u Okviru 1.1). Ove delatnosti stvaraju pritiske kojimogu da budu stresni za ìvotnu sredinu (ispu{tanje zaga|enja u vazduh i vodu,otpad, buka, radijacija, hemikalije i prirodne i tehnolo{ke opasnosti).

Utvr|ivanje delatnosti koje uzrokuju najve}e zaga|enje moè biti izazovanzadatak, jer je ponekad te{ko sa punom izvesno{}u povezati odre|enu delatnosti konkretni problem ìvotne sredine. Razlog tome je {to su me|usobne veze ljud-skih delatnosti i promena ìvotne sredine veoma sloène. Na primer, porast tur-izma uzrokuje rast saobra}aja, a to izaziva pove}ane emisije CO2 (ugljen-dioksi-da), {to vodi globalnom zagrevanju koje uti~e na poljoprivrednu proizvodnju.

Okvir 1.1 ¬ Ljudske delatnosti u zemljama u tranziciji koje stvaraju zaga|enje

U zemljama u tranziciji je ranija praksa centralnog planiranja privrede u oblasti ìvotne sre-dine stvorila probleme kao {to su visok nivo industrijskog zaga|enja (npr. u SevernojBohemiji u Republici ê{koj, u Gornjoj [leziji u Poljskoj i u bazenu Donetsk u Ukrajini),zaga|enje reka industrijskim i gradskim otpadnim vodama, neefikasni na~ini rada upoljoprivredi, neefikasno kori{}enje prirodnih resursa (drvo, minerali, goriva, zemlji{te ivoda), zanemarivanje aspekta nuklearne bezbednosti, itd. Industrije koje stvaraju velikozaga|enje u ovom regionu su obojena metalurgija, crna metalurgija (èlezo i ~elik),proizvodnja celuloze i papira, proizvodnja hemikalija i pertohemijskih proizvoda. [to seti~e energije, problem (prvenstveno problem zaga|enja vazduha) povezan je sa ~injeni-com da najve}i deo proizvedene elektri~ne energije (oko 70%) poti~e iz termoelektrana,prvenstveno onih koje koriste fosilna goriva (90%), pri ~emu ugalj predstavlja skoro jednupolovinu (EEA, 2001). Zanemareni aspekt nuklearne bezbednosti doveo je do katastrofeu êrnobilju. Neadekvatno odlaganje nuklearnog otpada, kao i lo{e upravljanje u rud-nicima uranijuma, tako|e predstavlja zna~ajan problem. Ekonomski razvoj se odslikavaporastom saobra}aja, {to je prvenstveno okarakterisano pove}avanjem broja automobi-la koji su postali ozbiljan ekolo{ki problem jer zaga|uju vazduh (uglavnom emisija CO2).

U regiji EIT se, u oblasti poljoprivrede, koriste manje koli~ine ve{ta~kih |ubriva i pestici-da nego u Zapadnoj Evropi, ali kako ja~a sveukupni razvoj, uklju~uju}i i razvoj poljopriv-rede, i njihova se primena moè pove}ati, {to }e, verovatno, ukoliko na~in upravljanja upoljoprivredi ne bude odgovaraju}i, uzrokovati zaga|enje tla i vode. [to se ti~e {umarst-va, primena intenzivne prakse i tehnika je karakteristi~na za ve}inu zemalja u regiji EIT, gdevelika dràvna i privatna preduze}a gazduju velikim {umskim dobrima. Posledica takvog

1

20

1¬ GLOBALNI IZAZOVI U OBLASTI @IVOTNE SREDINE

1 “Nosivost (Carrying capacity)” je maksimalni broj individua neke vrste koje mogu da opstanu na nekom podru~ju. Nosivost nekogpodru~ja je obi~no ograni~ena ~iniocima ìvotne sredine kao {to su hrana, prebivali{te i druga stani{ta. To je maksimalni broj stanovni-ka koji se moè izdràvati na odrìv na~in (Gilpin, A., 1997). “Kriti~no optere}enje” neke sredine, ispod kojeg, prema na{em sada{njemsaznanju, ne dolazi do zna~ajnih {tetnih posledica po osetljive elemente ìvotne sredine, defini{e se kao kvanitativna procena izlaganjauticaju jednog ili vi{e zaga|iva~a. Kriti~na optere}enja zna~ajno variraju od jednog eko-sistema do drugog i od jedne lokacije do druge(Stannes, D., Bourdeau, P., eds ., 1995).

upravljanja je prekomerna eksploatacija {umskih resursa, {to dovodi do smanjenja {ums-kog pokriva~a. Ovakva intenzivna proizvodnja drvne gra|e karakteristi~na je posebno zazemlje biv{eg Sovjetskog Saveza, Poljsku, Rumuniju i Republiku ê{ku i Slova~ku (Stannes,D., Bourdeau, P., eds., 1995). Turizam postaje brzorastu}i izvor pritiska na ìvotnu sredinu ina prirodne resurse. On doprinosi porastu vazdu{nog i drumskog saobra}aja i pove}anojpotro{nji energije. Nelegalna izgradnja vikendica u za{ti}enim oblastima uzrokujeuni{tenje stani{ta i degradaciju prirode. Neke specifi~ne regije (npr. morske lokacije) podznatnim su pritiskom zbog velikog broja hotela, bazena i drugih objekata koji se tu sme{-teni. Doma}instva, kao krajnji potro{a~i, predstavljaju glavnu pogonsku snagu privrede idoprinose osnovnim problemima ìvotne sredine. Broj doma}instava raste usled ~injenice{to sve ve}i broj mladih ljudi èli da ìvi samostalno. To, zauzvrat, dovodi do ve}e potro{-nje energije i vode. I na kraju, mada ne poslednja po zna~aju, jeste pojava urbanog stresa,koji je najvi{e uzrokovan najve}im delom stalnom migracijom, posebno mladih ljudi, izruralnih podru~ja u gradove. Za njih mora da se obezbedi zaposlenje, stanovanje, sao-bra}ajna infrastruktura, itd. Me|utim, mnogi gradovi nemaju potreban kapacitet za prijemnovih stanovnika. Glavni problemi koji nastaju usled urbanog razvoja su lo{ kvalitet vaz-duha i vode, buka, stvaranje otpada, saobra}ajne nesre}e i nepovoljni uslovi stanovanja.

Izvor: EEA, 1995, 1998, 2001.


1

21

1. GLOBALNI PROBLEMI VEZANI ZA @IVOTNU SREDINU

1.1 Promena klime

Za{to promena klime treba da nas brine?

Promena klime je svetski problem jer predstavlja ozbiljnu potencijalnu pretnjuprirodnoj sredini. Zasnovana je na takozvanom efektu “staklene ba{te” ( “green-house effect”). Ovaj efekat moè da se defini{e na slede}i na~in: u atmosferi pos-toje gasovi koji su “radioaktivno aktivni” a ipak neophodni za ìvot jer zarobl-javaju toplotu u niìm slojevima atmosfere i stvaraju mnogo topliju sredinu nego{to bi, ina~e, bila (temperatura zemljine povr{ine bila bi, bez prisustva ovih gaso-va, za oko 33°C nià nego {to je sada) (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).“Staklena ba{ta” funkcioni{e po vrlo sli~nom sistemu zadràvanja toplote.Me|utim, pove}ana koncentracija gasova “staklene ba{te” u atmosferi zemlje –GHG gasova (ugljen-dioksida – CO2, metana – CH4, azotnog oksida – N2O, halo-genizovanih gasova, 2 ozona – O3 i vodene pare) dovodi do stvaranja neke vrstesvoda koji spre~ava, {to ne bi trebalo, da se dodatno ultracrveno zra~enje gubi usvemiru. Prema tome, veliki deo ove energije se vra}a na zemlju i uzrokuje dodat-no zagrevanje povr{ine na{e planete.

Koji faktori izazivaju promenu klime?

Mada jo{ nije pouzdano poznato u kojoj meri gasovi “staklene ba{te” (GHGgasovi) uzrokuju efekat zagrejavanja, ipak su identifikovani i GHG gasovi, kojinajvi{e doprinose klimatskim promenama, i njihovi antropogeni izvori (viditabelu 1.1, u daljem tekstu). Emisije CO2 su najve}i izvor globalnog zagrevanja, atome najvi{e doprinosi energetski sektor (sagorevanje fosilnih goriva).

Tabela 1.1 ¬ GHG gasovi – doprinosi globalnom zagrevanju i njegovi izvori

1

22


Izvor IPCC, 1996 u EEA, 1998.

Gas

CO2

CH4

Halogena

jedinjenja

N2O

Glavni antropogeni izvori

Kori{}enje energije, se~a {uma, promena namene zemlji{ta,proizvodnja cementa

Gubitak u distribuciji prirodnog gasa, fermentacija rumenakod stoke, pirin~ana polja, otpad, deponije, sagorevanjebiomase, kanalizacija iz doma}instava

Industrijska, rashladna tehnika, aerosoli, pene, rastvara~i

\ubreno zemlji{te, ra{~i{}avanje zemlji{ta, proizvodnjakiselina, sagorevanje biomase, sagorevanje fosilnih goriva

U~e{}e(%)

65

20

10

5

2 hlorisani ugljovodonici (CFC), hidrohlorofluorougljenici (HCFC), perfluorougljenici (PCF), sumpor-heksafluorid (SF6).

Koje su posledice promene klime?

Glavne posledice promene klime su:

• porast globalne srednje temperature zemljine povr{ine; srednja temperaturavazduha u prizemnom sloju porasla je za izme|u 0,3 i 0,6 stepeni Celzijusa odkraja 19. veka (pri ~emu je 1998. bila najtoplija godina) (EEA, 1998);

• porast nivoa mora; globalno zagrevanje izaziva topljenje gle~era i morskog ledai zagrevanje okeana, {to zauzvrat uzrokuje njihovo {irenje. Svi ovi faktori dopri-nose porastu nivoa mora (od 10 cm do 25 cm u proteklih 100 godina, premapodacima Me|uvladinog odbora za klimatske promene (IPCC-a), {to dovodi dopoplava i promene vodenih povr{ina i nizija, pove}ava salinitet estuarija inanosi {tetu izvori{tima vode za pi}e i potencijalnim ljudskim stani{tima;

• promene u padavinama; nivo padavina je porastao na severu Evrope i smanjiose na jugu;

• izmene hidrolo{kih reìma i reìma vodenih resursa; planine mogu da izgubezna~ajan deo svoje ledene komponente, {to bi moglo dovesti do povla~enjasne`ne linije. Posledice ovakvih promena na odliv voda i re~ni protok (vremen-ski raspored i koli~ine vode) bi, verovatno, bile ~e{}e i ozbiljnije poplave, slabi-ji kvalitet vode usled upliva slanih voda i priobalnih vodonosnih slojeva i uspo-ren re~ni tok. Doline Dunava i Tise u Ma|arskoj su, u regionu EIT, podru~janajvi{e sklona ~estim poplavama (Estrela, T., 2001);

• uticaj na eko-sisteme, poljoprivredu i {umarstvo; porast temperature bi doveodo pomeranja klimatskih zona prema severu, {to bi moglo da se desi brè nego{to neke vrste, posebno divlja flora, mogu da migriraju. U domenu poljopriv-rede i {umarstva mogu} je uticaj na produèno trajanje godi{njih doba i pro-duktivnost. Studije ukazuju da globalno zagrevanje moè pove}ati poljopriv-rednu proizvodnju u Evropi. Me|utim, odgovaraju}i porast bolesti i {teto~inabi tako|e bio mogu}.

Sve gore navedene ~injenice imale bi razaraju}e implikacije na ljudsko zdravlje,privredu i samo dru{tvo. Ve}e su{e, i s tim povezan kolaps poljoprivrede, moglebi da ugroze bezbednost i socijalnu stabilnost nekih regiona. U toplijim krajevi-ma, koji imaju problema sa vodosnabdevanjem, moglo bi do}i do {irenja trop-skih i suptropskih bolesti.

Koje je mere neophodno poduzeti za ublaàvanje klimatskih promena?

Politike i mere za smanjenje emisije pojedinih GHG gasova, koje su trenutno nasnazi ili tek treba da se uvedu, navedene su u tabeli 1.2.


1

23

Tabela 1.2 ¬ Politike i mere za smanjenje emisije GHG gasova

1.2 Smanjenje ozonskog omota~a u stratosferi

Kakva je hemijska pozadina nestajanja ozona?

Ozon nastaje u gornjim delovima stratosfere4 putem kratkotalasne radijacije (< 190 nm) koja dolazi sa sunca. Ovo zra~enje razbija molekule kiseonika (O2) uatomski kiseonik (O). Atomski kiseonik vrlo lako reaguje sa molekulama kiseoni-ka i stvara ozon (O3). Ultraljubi~asto zra~enje na ve}im talasnim duìnama (< 280nm) moè opet da deli molekul ozona u molekularni i atomski kiseonik, stvara-ju}i ravnoteù izme|u proizvodnje i gubitka ozona. Supstance koje uni{tavajuozon, kao CFC, HCFC, haloni, itd., tako|e se razgra|uju pod uticajem kratkota-lasnog zra~enja sunca iz stratosfere, uzrokuju}i osloba|anje hlora i broma. Ovigasovi negativno uti~u na ozon jer kataliti~ki deluju na hemijske reakcije koje gauni{tavaju i time remete pomenutu ravnoteù. Usled toga, ozonski omota~postaje sve tanji, omogu}avaju}i da vi{e ultraljubi~astog B-zra~enja (UV-B) pro-dre u niè slojeve atmosfere i dospe do povr{ine zemlje. Ukupni ozon se meridobson jedinicama (DU).

1

24


Gas

CO2

CH4

N2O

Halogenajedinjenja

Politike i mere u vezi sa GHG gasovima

Prelazak na druge vrste goriva (goriva sa manjim sadràjem ugljenika, npr. pri-rodni gas); pove}anje efikasnosti pri potro{nji energije u industriji i saobra}ajusklapanjem ekolo{kih sporazuma i pri kori{}enju energije u doma}instvima (npr.bolja toplotna izolacija); ~e{}e kombinovanje proizvodnje elektri~ne energije idaljinskog grejanja (CHP),3 ~e{}e kori{}enje obnovljivih izvora energije (solarne,hidro, energije, vetra i biomase); uvo|enje ekonomskih instrumenata (porastcene elektri~ne energije, porezi na energiju/ugljenik, porezi na gorivo, ukidanjeili smanjenje subvencija na fosilna goriva; vidi Poglavlje 3/3).

Bolje upravljanje prirodnim |ubrivom; re|e odlaganje na deponije (uglavnombiorazgradljivog otpada) prevencijom stvaranja otpada i pove}anim recikliran-jem; kori{}enje gasa sa deponija kao energetskog izvora; smanjenje emisije CH4iz rudnika uglja (primena najboljih raspoloìvih tehnologija – BAT; za dodatneinformacije o BAT tehnologiji vidi uvodni deo Poglavlja 3/6).

Bolje upravljanje prirodnim |ubrivom; manje kori{}enje ve{ta~kih |ubriva; pri-mena BAT tehnologije u nekim industrijskim proizvodnim procesima (npr. uproizvodnji azotne kiseline).

Primena specijalnih mera u proizvodnji HCFC-a.

3 Kod konvencionalnih termoelektrana zna~ajna koli~ina energije se gubi u obliku toplote (od 45% do 70%). Kombinovana toplota ienergija (CHP) koriste takvu “otpadnu” energiju, ~ime se izbegavaju ekolo{ki uticaji dodatne proizvodnje toplote. Ukupna efikasnostCHP sistema je ve}a nego za zasebno proizvedenu toplotu i elektri~nu energiju.

4 Stratosfera je onaj sloj atmosfere koji se nalazi odmah iznad troposfere, vi{e od 10 km iznad povr{ine zemlje, gde je temperatura kon-stantna. Stratosfera je toplija od gornjih slojeva troposfere i u njoj se nalazi ozonski omota~.

Koji su uzroci o{te}enja ozonskog omota~a?

O{te}enje ozonskog omota~a u stratosferi moè da bude prouzrokovano antropo-genim i prirodnim izvorima (koji tome doprinose samo u maloj meri ili indirektno).

• Antropogeni izvori su uglavnom emisije bromofluorougljenika (halona) i CFCi HCFC supstanci. One, na primer, imaju {iroku primenu u rashla|iva~imafriìdera i klima-ure|aja, aerosol raspr{iva~ima, sredstvima za stvaranje pene isredstvima za ~i{}enje i aparatima za ga{enje poàra. Ostali izvori koji dopri-nose tanjenju ozona su emisija gasova iz avionskih motora, uklju~uju}i emisijuazotnih oksida (NOx), vodene pare, nesagorenih ugljovodonika, ugljen-monok-sida (CO), ugljen-dioksida (CO2) i sumpor-dioksida (SO2).

• Prirodni izvori podrazumevaju velike poàre, odre|ene oblike morskih vrsta(koje proizvode jedan stabilni oblik hlora koji dospeva u stratosferu), velikevulkanske erupcije (koje uti~u na ozonski omota~ proizvode}i velike koli~ineaerosoli, sitnih ~estica, koje pove}avaju efikasnost hlora u uni{tavanju ozona).Me|utim, aerosoli uti~u na o{te}enje ozonskog omota~a samo prisustvomhlora na bazi CFC supstanci.

[ta su posledice smanjenja ozona u stratosferi?

Smanjenje nivoa ozona prouzrokuje povi{ene nivoe UV-B zra~enja u slojevimablizu zemljine povr{ine, {to moè proizvesti posledice:

• po ljude – pove}ano UV-B zra~enje izaziva rak koè, kataraktu o~iju, opekotineod sunca, slepilo na sneg, starenje koè i pogor{anje imunog sistema;

• po vodene eko-sisteme – UV-B zra~enje ograni~ava proizvodnju fitoplanktona(koji predstavlja osnovu lanca ishrane u okeanima) i nanosi {tetu u ranim faza-ma razvoja riba, rakova, amfibija i drugih morskih ìvotinjskih vrsta;

• po kopnene biljke – UV-B zra~enje uti~e na rast (mada su neke biljke u stanjuda se prilagode povi{enom nivou zra~enja);

• UV-B zra~enje tako|e uti~e na hemijske procese u niìm slojevima atmosfere idoprinosi koncentracijama troposferskog ozona u zaga|enim regijama (foto-hemijski smog se pove}ava kod povi{enih nivoa ovog zra~enja); uti~e i na trajan-je koncentracija nekih jedinjenja, uklju~uju}i nekoliko GHG-ova. Sem toga, CFCsupstance i potencijalne zamene mogu da apsorbuju dugotalasno infracrvenozra~enje sa povr{ine zemlje, pove}avaju}i na taj na~in efekat staklene ba{te.

Okvir 1.2 ¬ Tro{enje ozona u polarnim regijama

Najdramati~nije o{te}enje ozonskog omota~a de{ava se u polarnim regijama usled kombinaci-je antropogenih emisija supstanci koje uni{tavaju ozon, stabilnih obrazaca cirkulacije, izuzetnoniskih temperatura i sun~evog zra~enja. U martu 1997. godine su, iznad Severnog pola, koncen-tracije stratosferskog ozona pale za 40% ispod normale. Izme|u 1975. i 1995. godine koli~inaozona u atmosferi je opala za 5%.

Izvor: EEA, 1998.


1

25

Koje se mere mogu poduzeti da se smanji stopa tro{enja ozona?

S ciljem da se ubrza obnavljanje ozonskog sloja, za {ta }e sigurno biti potrebnomnogo decenija, potrebno je da se preduzmu slede}e mere:

• obustavljanje proizvodnji koje koriste HCFC i metil-bromid supstance (emisijeHCFC supstanci su u porastu otkako su zamenile CFC supstance);

• bezbedno uni{tavanje CFC supstanci i halona u skladi{tima i rezervoarima(npr. stari friìderi i aparati za ga{enje poàra);

• spre~avanje nedozvoljene trgovine supstancama koje uni{tvaju ozon;

• kontinuirano pra}enje supstanci koje uni{tavaju ozon u troposferi radi veri-fikacije po{tovanja me|unarodnih protokola (vidi Poglavlje 2/3.6) i pra}enjeozonskog sloja i nivoa UV zra~enja radi potvrde da preduzete mere daju èljenerezultate.

1.3 Acidifikacija

[ta je acidifikacija i {ta je uzrokuje?

Atmosferske emisije acidifikovanih supstanci, kao {to su sumpor-dioksid (SO2) iazotni oksidi (NOx), mogu se odràti u atmosferi i do nekoliko dana i na taj na~inmogu da budu transportovane i na daljine od vi{e hiljada kilometara. Ovi zaga|i-va~i, sa amonijakom (NH3), mogu da oksidiraju (tokom transporta ili nakontaloènja) i da se pretvore u kiseline (sumporna kiselina – H2SO4 i azotna kiseli-na – HNO3). Primarni zaga|iva~i i njihove kiseline, nakon taloènja, menjajuhemijski sastav zemlji{ta i povr{inskih voda. Na primer, evropske ki{ne vode bitrebalo da bez ljudskog uticaja imaju kiselinsku pH vrednost5 izme|u 5 i 6.Me|utim, prime}ena je pove}ana kiselost nad {irim podru~jem, sa niòm vred-nosti pH, izme|u 4 i 4,5, pa ~ak i samo 3 na nekim mestima (EEA, 1998). Ovajproces uti~e na eko-sisteme (vegetaciju) i uzrokuje takozvanu acidifikaciju. Talo-ènje pomenutih polutanata predstavlja problem kada pre|e kriti~no optere-}enje, tj. nivo taloènja iznad kog mogu da se o~ekuju dugoro~ne {tetne posledi-ce. Glavni izvori supstanci koje uzrokuju acidifikaciju navedeni su u tabeli 1.3.

1

26


5 pH vrednost – mera stepena kiselosti ili alkalnosti neke te~nosti ili efluenta, pri ~emu je pH visoko kisela, pH 14 visoko alkalna, a pH 7neutralna. Nezaga|ene reke obi~no imaju pH vrednost od 5,0 (kiseli mo~varni tokovi) do oko 8,5 (kre~nja~ki tokovi).

Tabela 1.3 ¬ Glavni izvori acidifikovanih supstanci

Koje su najzna~ajnije posledice?

Taloènje kiselina uzrokuje promene u hemijskom sastavu sveè vode i tla i timeo{te}uje eko-sisteme. Naj{tetnija posledica je defolijacija i smanjena vitalnostdrve}a (propadanje {uma u centralnoj i isto~noj Evropi), propadanje ribnogfonda, promene hemijskog sastava tla i smanjen diverzitet drugih ìvotinjskihvrsta u jezerima, rekama i vodotocima (usled toksi~nosti, smanjene raspoloì-vosti biljne hrane ili promene hemijskog sastava vode). Taloènje kiselina tako|enanosi {tetu spomenicima i objektima izgra|enim od kre~njaka i mermera ({toskoro u potpunosti uzrokuje SO2 u gasovitom stanju). Azotni oksidi doprinoseproblemima sa ozonom (akumulacija troposferskog ozona, o{te}enje ozonskogomota~a u stratosferi; vidi prethodna poglavlja). Sem toga, NOx, sa fosfatimapogor{avaju probleme sa eutrofikacijom7 u vodi.

Koje se mere mogu poduzeti da bi se smanjila acidifikacija?

Mere za smanjenje nivoa supstanci koje uzrokuju acidifikaciju navedene su utabeli 1.4.

Tabela 1.4 ¬ Mere za smanjenje sadràja supstanci koje uzrokuju acidifikaciju


1

27

Supstance

SO2

NOx

NH3

uzrokovane

Sagorevanjem goriva koja sadrè sumpor, mazut i ugalj koji se koriste u ter-moelektranama; ostali oblici stacioniranih procesa sagorevanja; ostali industrij-ski procesi (rafinerije).

Procesi sagorevanja, najvi{e u saobra}aju; proizvodnja elektri~ne energije; gre-janje.

Proizvodnja i nano{enje ìvotinjskog |ubriva na zemlji{te nakon nitrifikacije6

(NH3 je bazni gas).

6 Nitrifikacija je proces pretvaranja organskih komponenti (prvenstveno amonijaka) pod uticajem odre|enih bakterija iz azota u nitrate.7 Eutrofikacija – proces boga}enja nutrijenata u vodi koji uzrokuje poja~an organski rast ali, ukoliko pre|e odre|ene mere, i neèljene

efekte. Ovi nutrijenti obuhvataju ugljenik, sumpor, kalijum, kalcijum, magnezijum i, najbitnije, azot i fosfor. Na njima mogu da se formi-raju svasti crvenih, sme|ih ili plavo-zelenih algi. Guste populacije algi zamagljuju vodu i oteàvaju prodor dovoljne koli~ine svetlosti zakrupniju podvodnu vegetaciju (SAV). To moè pouzrokovati umiranje vegetacije, ~ime se smanjuje raspoloìvo stani{te za ìvotinjskivodeni svet. Kada umiru, alge se raspadaju. Pri njihovom raspadanju iz vode se izdvaja rastvoreni kiseonik. Smanjen nivo kiseonikaoteàva preìvljavanje drugih oblika vodenih organizama.

Supstance

SO2

NOx

NH3

Mere

Pove}anje energetske efikasnosti; prelazak sa ~vrstih i te~nih goriva sa visokimsadràjem sumpora na prirodni gas u energetici, industriji i u doma}instvima;uvo|enje procesa desumporizacije te~nog gasa u termoelektranama.

Mere za smanjenje emisije u postrojenjima za sagorevanje i u drumskom sao-bra}aju (ugradnja kataliti~kih konvertora u nova vozila).

Smanjenje sto~nog fonda i bolje upravljanje sto~nim |ubrivom.

1.4 Troposferski ozon

U ~emu je problem?

Koncentracije troposferskog8 ozona u prizemnom sloju su mnogo ve}e nego {tobi bile da su formirane u fotohemijskim reakcijama u atmosferi. Pove}ane kon-centracije ozona i ostalih fotohemijskih oksidanata su rezultat dejstva sun~evesvetlosti na prekurzore ozona, kao {to su azotni oksidi (NOx), nemetalna isparlji-va organska jedinjenja (NMVOCs), ugljen-monoksid (CO) i metan (CH4). Ozon(O3) je fotohemijski oksidant koji stvara najve}e zaga|enje. Spori sistemi podvisokim pritiskom sa vedrim nebom i povi{enim temperaturama (uglavnom leti)koje predstavljaju podlogu za pove}ano fotohemijsko nastajanje i akumulacijuozona i drugih oksidanata. Ovaj se fotohemijski smog (koji tako|e zovemo “let-nji smog”) u odre|enim vremenskim periodima prostire preko velikih oblasti itraje po nekoliko dana. Ovo se de{ava ~esto svakog leta iznad centralne Evrope.

Razli~ite institucije (npr. EC, UNECE-ov CLRTAP i Svetska zdravstvena organi-zacija) postavljaju razli~ite grani~ne i kriti~ne vrednosti (specifi~no za za{tituzdravlja ljudi, vegetaciju, poljoprivredne kulture ili {ume). Prema Direktivi EC92/72/EEC prag vrednosti zdravstvene za{tite za osmosatne srednje koncen-tracije iznosi 110 µg/m3. Izloènost se tada meri godi{njim brojem dana u kojimaje grani~na vrednost (110 µg/m3) prekora~ena (naj~e{}e u slede}im kategorijama:nijedan dan, od 1 do 25 dana, od 25 do 50 dana i preko 50 dana).

[ta uzrokuje pove}ane fotohemijske koncentracije?

Kako je ranije navedeno, ozon je sekundardni zaga|iva~ koji nastaje delovanjemsun~eve svetlosti na specifi~ne prekurzore. Glavni izvori prekurzora ozonaprikazani su u tabeli 1.5.

Tabela 1.5 ¬ Glavni izvori prekurzora ozona

1

28


Komponente

NOx (npr. NO i NO2)

NMVOC jedinjenja

CH4

Izvori

Procesi sagorevanja, najvi{e u saobra}aju, energetici i grejanju.

Sagorevanje energenata; isparljive emisije iz motornih vozila;kori{}enje rastvara~a.

Curenje u distribuciji prirodnog gasa; fermentacija prirodnogsto~nog |ubriva; pirin~ana polja; otpad; deponije otpada; sagore-vanje biomase; otpadne vode iz doma}instava.

CO Uglavnom drumski saobra}aj.

8 Troposfera je atmosferski sloj koji se proteè od povr{ine zemlje do izme|u 10 i 15 km iznad nje.

Osnovni sektori koji doprinose ovom problemu (saobra}aj i petrohemijska indus-trija) pokazuju trend rasta; ovaj ekolo{ki problem moè postati jo{ ozbiljniji imoè postojati jo{ dugo vremena.

Kakve su posledice?

Glavne negativne posledice poja~anih koncentracija ozona su (EC, 2000):

• o{te}enje ljudskog zdravlja; koncentracije koje prelaze grani~ne vrednosti uepizodi letnjeg smoga mogu da prouzrokuju u~estalost respiratornih simpto-ma (npr. astme), zapaljenske procese i oteànu plu}nu funkciju; dugotrajnoizlaganje umerenim koncentracijama ozona moè prouzrokovati smanjenjeplu}ne funkcije kod male dece;

• o{te}enje eko-sistema; izloènost ozonu moè izazvati o{te}enje vegetacije(folijarna o{te}enja – {teta po li{}e i druge delove biljaka) i, time, smanjene pri-nose biljnih kultura i {uma;

• o{te}enje materijala; ozon doprinosi o{te}enju boja, tekstila, gume i plastike;

• doprinos klimatskim promenama; u gornjim delovima troposfere ozon delujekao bitan gas “staklene ba{te”. Procenjuje se da iz troposfere ozon, kao jedanod glavnih antropogenih gasova “staklene ba{te” koji se danas emituju, za 16%pove}ava ukupni efekat zagrejavanja.

[ta se moè poduzeti da se situacija popravi?

Mere za smanjenje emisija NOx i CH4 ve} su, pod naslovom Acidifikacija i kli-matske promene, opisane u ranijim delovima ovog poglavlja. Emisije NMVOCs iCO, koje su povezane sa drumskim saobra}ajem, smanjuju se prvenstvenouvo|enjem kataliti~kih konvertora u auspuhe vozila, ali i umanjenjem obima sao-bra}aja i prelaskom na njegove ekolo{ki prihvatljivije oblike. [to se ti~e emisijaNMVOC jedinjenja, koje nastaju upotrebom i proizvodnjom rastvara~a, naje-fikasnije mere su primenjivanje najboljih raspoloìvih tehnologija – BAT (vidiuvodni deo iz Poglavlja 3/6), supstitucijom proizvoda na bazi vode i upotrebomtehnologija koje smanjuju nivo zaga|enja.

1.5 Gubitak biodiverziteta

[ta je gubitak biodiverziteta?

Tokom vremena stopa nastajanja novih vrsta bila je vi{a od stope nestajanjavrsta, ~ime je do{lo do pove}anja biolo{ke raznolikosti. âk su i ljudske aktivnos-ti, u izvesnoj meri, doprinosile biodiverzitetu, posebno u genetskoj raznolikostidoma}ih ìvotinja, pored toga {to su smanjivale brojnost i raspored vrsta. Mada


1

29

nije mogu}e dati precizne podatke o tome koliko vrsta svakodnevno nestaje ilikolika je stopa genetske erozije, jasno je da je u poslednje vreme porasla stopanestajanja sisara i ptica, po obimu i stepenu, i da je ona znatno ve}a od proce-njene prose~ne stope nestajanja u prethodnim milenijumima. Nestanak vrstauklju~uje i smanjenje diverziteta na genetskom nivou, sa posledi~nim promena-ma u eko-sistemima. Ovakav se pad diverziteta u eko-sistemima, vrstama i geni-ma obi~no naziva gubitak biodiverziteta.

Tabela 1.6 ¬ Ugroène i izumrle vrste

Izvor: Sekretarijat Konvencije o biolo{kom diverzitetu, 2001.

[ta uzrokuje gubitak biodiverziteta?

Gubitak i propadanje stani{ta je osnovni ili direktan uzrok nestajanja biodi-verziteta {irom sveta. Ozbiljni uzroci su i sve manja po{umljenost, erozija tla,zaga|enje kopnenih i morskih voda i intenzivan uzgoj biljnih vrsta. U najnovijeje vreme uvo|enje stranih vrsta tako|e ozbiljan faktor koji doprinosi gubitku bio-diverziteta. Na primer, u protekle ~etiri stotine godina izumrlo je oko 30 vrstaàba i gu{tera, od ~ega se gubitak 22 (73%) pripisuje uvo|enju stranih vrsta(Swanson, T., 1997).

1

30


Ki~menjaci

Beski~menjaci

Biljke

Brojvrsta u grupi

Pribli`nou~e{}e analizirane

grupe

Ugroènevrste u god.

2000

% od ukupnog broja u grupi

ugroènihvrsta

Izumrlevrste9

Sisari 4.763 100% 1.130 24% 87

Ptice 9.946 100% 1.183 12% 131

Reptili 7.970 <15% 296 4% 22

Amfibijskevrste

4.950 <15% 146 3% 5

Insekti 950.000 <0,1% 555 0,06% 73

Meku{ci 70.000 <5% 938 1% 303

Ljuskari 40.000 <5% 408 1% 9

Ostalo >100.000 <0,1% 27 0,02% 4

Mahovine 15.000 <1% 80 0,5% 3

êtinari,cycads, itd.

876 72% 141 16% 1

Cvetnebiljke

138.000 <9% 5.390 3,5% 86

Ribe 25.000 <15% 752 3% 92

9 Kolona “izumrli” uklju~uje vrste za koje se veruje da su nestale oko 1500. godine nove ere, kao i one koje su izumrle u prirodi ali su seodràle u zatvorenim uslovima ili kultivacijom. Izumrle vrste predstavljaju u svetu oko 6% ukupnog broja prikazanog u ovoj koloni.

Direktni uzroci se naj~e{}e pojavljuju kao sekundarne posledice dru{tveno-ekonomskih kretanja. Na primer, porast broja stanovnika uzrokuje pove}anepotrebe za hranom, pro{ireno i intenzivnije kori{}enje zemlji{ta i sveukupan rastpotro{nje i degradacije resursa. Privredne aktivnosti poput {umarstva, poljopriv-rede, ribnjaka, vodosnabdevanja, energetike, urbanog razvoja ili saobra}aja i da-lje su vi{e usredsre|ene na kratkoro~ne prednosti nego na dugoro~nu odrìvost.

Lo{e upravljanje resursima povezano je sa siroma{tvom i nejednakosti u prihodi-ma i raspodeli resursa. Na biolo{ku raznolikost tako|e uti~u struktura i pona-{anje me|unarodnih i doma}ih trì{ta i politika vlade koja usmerava odluke okori{}enju resursa na lokalnom nivou.

Kakve su posledice gubitka biodiverziteta?

Gubitak biodiverziteta je vi{e dru{tveno-ekonomska nego prirodna pojava. Istovaì i za njene posledice: npr. sa stanovi{ta evolucije, smanjenje biodiverzitetaima direktne posledice na evolucione opcije koje postaju sve manje kako se popu-lacija smanjuje. [to je neka populacija manja, to je osetljivija na razmnoàvanjeunutar grupe (inbreeding), {to uzrokuje gubitak varijabilnosti. Ovo, zauzvrat,moè izazvati dalje izumiranje.

Eko-sistemi su biolo{ka osnova svetske privrede i blagostanja ljudi, jer njimauro|ena biolo{ka raznolikost i biohemijski procesi obezbe|uju robe i usluge kojeomogu}avaju ìvot na zemlji i zadovoljenje potreba ljudskog dru{tva. Mada svakipojedina~ni gubitak biolo{ke raznolikosti moè izgledati nebitan kada se posma-tra izolovano, on kumulativno smanjuje sposobnost globalne ìvotne sredine dareaguje na promene. Dalji gubitak biodiverziteta utica}e na mnoge prirodne pro-cese; na primer, smanji}e se sposobnost samopre~i{}avanja vode i vazduha,promeni}e se ciklus nutrijenata, a opra{ivanje biljaka }e dalje opadati.

Promene u eko-sistemima ~esto uklju~uju izmene u obrascima produkcije do me-re koja moè ugroziti sigurnost hrane. Smanjenje biolo{kih resursa koje proisti~eiz njihovog neodrìvog kori{}enja moè podrazumevati propadanje zemlji{ta idovesti do porasta siroma{tva, posebno u ruralnim podru~jima. Na nacionalnomnivou, ovo moè voditi smanjenju prihoda i, time, smanjenju bruto nacionalnogproizvoda.

Okvir 1.3 ¬ Ekonomske prednosti odrìvog upravljanja prirodnim resursima – primer

Odrìvo kori{}enje prirodnih resursa i upravljanje njima mogu proizvesti ve}e dru{tvene iekonomske efekte nego neodgovaraju}a ètva. Na primer, vo}e i lateks sa samo jednog hektaraamazonske {ume mogu imati neto ekonomsku vrednost od 8.400 USD godi{nje. Ako bi se uzga-jala drvena pulpa, ova bi povr{ina {ume davala samo 3.184 USD.

Izvor: Stone, D., et al, 1997.


1

31

Tako|e, sa tro{enjem resursa mogu da nestanu i tradicionalni na~ini njihovogkori{}enja, kao {to je npr. rotacija kulture koja se uzgaja, {to bi imalo direktneposledice na na~in ìvota uro|eni~kih i lokalnih zajednica.

Kako se mogu re{avati problemi gubitka biodiverziteta?

Re{avanje problema gubitka biodiverziteta zahteva razumevanje na~ina na kojisu svi njegovi uzroci me|usobno povezani i na koji se pona{aju u razli~itimsrazmerama. To je mogu}e posti}i na slede}e na~ine:

• podizanjem nivoa znanja; ovo je hitan prioritet u razli~itim sektorima dru{tva ijavnog mnjenja. U tom smislu, neophodno je naglasiti da se gubitak biodi-verziteta moè zaustaviti samo ako se njegova va`nost shvati u {irem kontekstuekonomskog razvoja i globalnih promena, posebno na me|unarodnom nivoukada je re~ o klju~nim pitanjima kao {to su trgovinska razmena, poljoprivredai klimatske promene;

• definisanjem sloènih i integrisanih programa (politika) koji zahtevaju sarad-nju, politi~ku volju i aktivno liderstvo;

• re{avanjem obrazaca neodrìve potro{nje, sa jedne strane, a sa druge, re{ava-njem problema siroma{tva; ovo se mora posmatrati sa stanovi{ta ~injenice da}e se gubitak biodiverziteta nastaviti ako kori{}enje njegovih komponenata nepostane odrìvo.

Fundamentalni zahtev za za{titu biodiverziteta je o~uvanje eko-sistema i prirod-nih stani{ta, kao i o~uvanje i rehabilitacija vrsta koje mogu da opstanu u nji-hovom prirodnom okruènju.

1.6 Upravljanje slatkovodnim resursima

Koji su osnovni problemi u vezi sa sveòm vodom?

Osnovni problemi slatkovodnih resursa (potoka, reka, itd.) su: raspoloìvostvoda10 (regionalna neravnoteà ponude i potra`nje povr{inskih i podzemnihvoda); lo{ kvalitet vode; fizi~ke promene (promene koje nastaju interakcijom rekai njihovih re~nih slivova).

Koji su uzroci ovih problema?

Osnovni uzroci nedovoljne dostupnosti vode, njenog opadaju}eg kvaliteta i fizi~-kih promena na vodenim povr{inama navedeni su u tabeli 1.7, u daljem tekstu.

1

32


10 Dostupnost vode se meri prose~nim godi{njim oticanjem. Prose~na godi{nja 10-dnevna minimalna oticanja predstavljaju koli~inu vodekoja je, bez ve{ta~kih akumulacija ili prenosa, na raspolaganju oko deset najsuvljih dana u godini. Iscrpljivanje izvora podzemnih vodase javlja kada su godi{nje uzete koli~ine ve}e od godi{njeg punjenja.

[ta su posledice?

Jedna od posledica je prekomerno kori{}enje povr{inskih i podzemnih voda, {tomoè dovesti do sniàvanja nivoa podzemnih voda, isu{ivanja vodenih tela (kaou slu~aju Aralskog jezera koji je opisan u Poglavlju 1/2.3), {tete po floru i faunui sleganja zemlji{ta, koje bi ugrozilo stabilnost izgra|enih objekata.

Tabela 1.7 ¬ Glavni uzroci problema u upravljanju slatkovodnim resursima

Organsko zaga|enje i eutrofikacija vodenih tela dovode do pogor{anja uslovaìvota biolo{kih zajednica, uklju~uju}i i ribe. Organske supstance, te{ki metali idruge hemikalije koje zaga|uju podzemne vode kori{}ene za vodosnabdevanjetako|e mogu negativno uticati na organizme, uklju~uju}i i ljude (kako je opisanou Delu 1.12 ovog poglavlja i u Okviru 1.4, u daljem tekstu). Zna se da zaga|enjepovr{inskih voda (prvenstveno reka) uzrokuje prekograni~no zaga|enje.


1

33

Problem

Dostupnost vode

Uzroci

• Pove}ana potro{nja u doma}instvima usled velike gustine naseljenos-ti i curenja iz javnih distributivnih mreà.

• Intenzivna poljoprivreda, uglavnom u oblastima koje koriste vodu zanavodnjavanje.

• Pove}ana industrijska potro{nja koja je povezana sa visokom koncen-tracijom aktivnosti i neefikasnim kori{}enjem vode.

• Prirodni uzroci, kao {to su sezonske i godi{nje varijacije i globalnozagrevanje usled klimatskih promena.

Kvalitet voda(povr{inskih ipodzemnih)

• Primena ve{ta~kih |ubriva i vi{ka sto~nog |ubriva u poljoprivredi, {touzrokuje oticanje nitrata i fosfora i stvara acidifikaciju i autrofikaciju.

• Kori{}enje pesticida.• Neadekvatno ili nikakvo pre~i{}avanje efluenata otpadnih voda, {to

uzrokuje organsko zaga|enje (pove}ane koncentracije amonijaka ipatogenih mikro-organizama).

• Zaga|enje te{kim metalima, sinteti~kim hemikalijama, radionukleidi-ma, uljima, itd. usled ispu{tanja industrijskih otpadnih voda, postojan-ja rudnika i deponija opasnog otpada ili usled slu~ajnih prosipanja.

Fizi~ke promene• Radovi na regulaciji vodenih tokova, za bolju navigaciju i kontrolu

poplava; proizvodnja enegrije u hidroelektranama (izgradnja brana) ibolji sistemi drenaè okolnog poljoprivrednog zemlji{ta.

Okvir 1.4 ¬ Primeri zaga|enja voda u EIT regionu

U Rumuniji je zaga|enje izvorskih voda nitratima i dalje zna~ajan problem u nekim ruralnimoblastima, a s tim povezana opasnost po zdravlje dece i dalje je neprihvatljivo visoka. Zemljecentralne Azije imaju brojnu seosku populaciju kojoj je za pi}e dostupna samo voda veomalo{eg kvaliteta. Otuda ove zemlje imaju visoke nivoe smrtnosti novoro|en~adi usled stoma~nihinfektivnih oboljenja. Smrtnost novoro|en~adi usled stoma~nih infekcija na Kavkazu i u zemlja-ma centralne Azije, kao {to su Azerbejdàn i Turkmenistan, nekoliko je puta ve}a nego u sever-nim NIS zemljama kao {to su Rusija i Ukrajina. Mada su se ovde u periodu od 1990. do 1995.snizile stope smrtnosti novoro|en~adi, one su i dalje znatno vi{e nego u ostalim zemljama cen-tralne i isto~ne Evrope i NIS.

Izvor: OECD, 1999.

Posledice fizi~kih promena u rekama su i: pove}an nagib re~nog korita; nestabli-ni talozi sedimenata; pove}an transport sedimenata, {to moè doprineti ozbiljn-im poplavama. Izgradnja brana i rezervoara moè da prouzrokuje degradacijuzemlji{ta,poreme}aje stani{ta i dru{tvene probleme (npr. kada neko doma}inst-vo mora da se preseli, kako se desilo u slu~aju opisanom u Poglavlju 3/4.1).Ograni~eni vodeni resursi, industrijsko zaga|enje, rudarstvo i/ili planovi zaizgradnju brana mogu da stvore neprijateljstvo i tenzije me|u korisnicima voda ina me|unarodnom planu (npr. izme|u Ma|arske i Republike Slova~ke okoizgradnje brane Gabcikovo na reci Dunav).

Koje su mere potrebne za svrsishodno upravljanje vodama?

Da bi se pobolj{ala situacija u upravljanju sveìm vodama, potrebno je poduzetislede}e mere:

• bolji monitoring koli~ine i kvaliteta izvora i obrazaca potro{nje (u ovommomentu nedostaju podaci);

• pobolj{anje efikasnosti kori{}enja vode uvo|enjem tehnika {tednje vode u svimsektorima, sa naglaskom na usavr{avanju tehnologije navodnjavanja;

• pobolj{anje u pre~i{}avanju industrijskih i komunalnih otpadnih voda;

• pobolj{anje kvaliteta vode na strani ponude, spre~avanjem zaga|enja na izvo-ru; uspostavljanje ravnoteè izme|u koli~ine |ubriva koja se dodaju zemlji{tu ikoli~ine tih supstanci koje apsorbuju poljoprivredne kulture;

• identifikacija vrednosti vodenih resursa (kao i drugih prirodnih resursa) unacionalnimekonomskim bilansima, imaju}i na umu da obezbe|enje sigurnevode za pi}e moè da zahteva specijalne tro{kove;

• promovisanje razvoja integralnog upravljanja vodama, {to zna~i potreba da seuzme u obzir ~injenica da odrìvo upravljanje vodama zahteva holisti~ki prist-up i me|usobnu povezanost podzemnih voda, povr{inskih voda i drugih eleme-nata vodenog ciklusa, kori{}enja zemlji{ta, privrednih i dru{tvenih aktivnosti,statusa vodenih resursa i koli~ine i kvaliteta voda;

1

34


• razvoj prekograni~nog upravljanja vodama s ciljem uskla|ivanja svih aktivnos-ti u zemljama koje dele iste vodene resurse;

• izgradnja struktura i procedura za re{avanje sporova me|u konkurentnimkorisnicima vode i na nacionalnom i na me|unarodnom planu.

1.7 Morsko i obalno zaga|enje

U ~emu je problem i za{to je potrebna za{tita priobalnih zona?

Priobalna zona je zona u kojoj je ve}ina infrastrukture i ljudskih aktivnostipovezana sa obli`njim morem (svaka egzaktnija definicija bila bi te{ka zbog prob-lema postavljanja preciznih granica prema kopnu ili moru). Priobalna zona jeva`na oblast za stanovanje ljudi, turizam, industriju, ribnjake, ptice, vojne i broj-ne druge aktivnosti. Ovakvo obilje aktivnosti obi~no uzrokuje sporove oko ko-ri{}enja resursa kao {to su voda i zemlji{te, {to moè da ima negativne posledicena kvalitet relativno osetljivih obalnih eko-sistema i sveukupne ìvotne sredine.

Mada ka moru orijentisani deo priobalne zone zauzima samo oko 0,5% ukupnezapremine okeana i samo oko 10% njegove povr{ine, on ipak predstavlja celih30% ukupne biolo{ke produkcije okeana (uglavnom usled upliva nutrijenata uestuarijama). Glavni deo svetskog ulova riba (od 70% do 80%) dolazi iz ove zone(Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).

[ta uzrokuje probleme u priobalnim zonama?

Poreme}aje u priobalnim zonama mogu da izazovu prirodne sile (povremeneoluje ili klimatske promene u smislu porasta nivoa mora), ali zaga|enje i glavnepromene uzrokuju neregulisana urbanizacija i razvoj infrastrukture, turizam, rib-arenje i poljoprivreda. Na~ini na koje ove aktivnosti uti~u na priobalne zoneprikazani su u tabeli 1.8, u daljem tekstu.


1

35

Tabela 1.8 ¬ Sektori i aktivnosti koji uti~u na priobalne zone

Zaga|uju}e materije kao {to su te{ki metali, sintetska organska jedinjenja (npr.PCB i pesticidi – DDT i residualna jedinjenja), nutrijenti (uglavnom fosfor iazot), radio-nuklidi koji prodiru direktno u vodu ili se apsorbuju i suspenduju iistaloène ~estice. Ovi sedimentacioni procesi uzrokuju zaga|enje sedimenata uza{ti}enim zalivima, lukama i zaravnima nastalim delovanjem plime putem aku-mulacije. Ostali polutanti su organske materije, mikroorganizmi, ulje i otpad.

[ta su posledice poreme}aja i zaga|enja priobalnih zona?

Zaga|enje priobalnih zona koje uzrokuju ranije pomenuti polutanti, kao iprevi{e intenzivno ribarenje i akvakultura, moè da dovede do gubitka stani{ta ibiodiverziteta i do smanjenja broja organizama u okviru pojedinih vrsta. Naprimer, sumnjalo se, na osnovu koncentracija polihloriranih bifenila (PCBs) uBalti~kom moru, da su ove hemikalije izazvale sterilitet foka i smanjenje njihovogbroja (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995). Visoke koncentracije nutrijenata(uglavnom fosfora i azota), sa smanjenjem dotoka sveè vode u priobalne vode(usled poljoprivrede), uzrokovale su eutrofikaciju, jedan od najve}ih problemaCrnog i Balti~kog mora.

Gore opisane te{ko}e mogu predstavljati problem i za ljudsko zdravlje. Prisustvovelikog broja patogena moè da uzrokuje oboljenja i zaraze (npr. hepatitis itifus). Nakon eutrofikacije neke grupe fitoplanktona produkuju toksine kojiuzrokuju smrt morskih beski~menjaka, ali predstavljaju i opasnost za ljude u da-ljem lancu ishrane. Algalni toksini mogu da uzrokuju dermatitis, dijareju, hemo-lizu, amneziju i paralizu11 (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).

1

36


Urbanizacija i saobra}aj

Privredne aktivnosti

Promene u na~inu kori{}enja zemlji{ta (npr. luke i aerodromi,saobra}ajna infrastruktura); iskopavanje i odlaganje taloga izluka; ispu{tanje zaga|enja u mora (nafta, kanalizacija, otpad);vodozahvati; otpadne vode i odlaganje sme}a.

PoljoprivredaReklamacija tla; primena ve{ta~kih |ubriva i pesticida; gustina ìve stoke; vodozahvati; izgradnja re~nih kanala.

Turizam, rekreacija ilov

Promena na~ina kori{}enja zemlji{ta (npr. hoteli, golf tereni);putevi, èleznica i zagu{enje vazduha; luke i marine; vodozah-vati; otpadne vode; odlaganje otpada.

Ribnjaci i akvakulturaIzgradnja luka; objekti za preradu ribe; oprema za ribarenje;efluenti iz ribljih farmi.

Industrija (uklju~uju}iproizvodnju elektri~neenergije)

Promena namene zemlji{ta; termoelektrane; ekstrakcija prirod-nih resursa; efluenti iz proizvodnih procesa; voda za hla|enje;vetrenja~e; regulisanje reka; nasipi za odbranu od plime.

11 Hepatitis je oboljenje jetre koje izaziva groznicu, slabost i ùtilo koè i o~iju. Uzrokuje ga virus koji se nalazi u hrani i vodi koji su zaga|enibakterijama (hepatitis A) ili inficiranom krvlju (hepatitis B). Tifus (tifusna groznica) je zarazna bolest koja se prenosi nezdravom vodom ihranom, uzrokuje visoku telesnu temperaturu, crven osip po gornjem delu tela, snaàn bol u crevima i, ponekad, smrt. Dermatitis je stan-je u kome koà postaje crvena i bolna. Dijareja je stanje u kome se sadràj creva suvi{e ~esto prazni, u obliku te~nijem od uobi~ajenog,i koje uzrokuje bol. Hemoliza je uni{tavanje crvenih krvnih zrnaca, {to uzrokuje telesnu slabost. Amnezija je gubitak sposobnostipam}enja. Paraliza je gubitak sposobnosti pokretanja udova i moè da onemogu}ava osobu da razmi{lja, deluje ili radi.

Erozija priobalnih podru~ja (gubitak peska na obali) jeste jo{ jedan ozbiljanproblem priobalnih oblasti. Erozija nastaje usled talasa okeana, kretanja izaz-vanih plimom i delovanja vetra. Me|utim, i ranije pomenute ljudske aktivnostidoprinose brzom procesu erozije tako {to remete prirodnu ravnoteù izme|uerozije i sedimentacije. Ovi problemi su o~iti u priobalnoj zoni Rumunije, naCrnom i Kaspijskom moru (EEA, 1998). Erodirane obale mogu da budu opasneza objekte izgra|ene ba{ na obali ili u njenoj neposrednoj blizini. Erozija obale,paralelno sa aktivnostima kao {to su izgradnja, industrija i turizam, umanjujevizuelnu lepotu predela uz more.

Koje se mere mogu poduzeti da bi se upravljalo zaga|enjem mora ipriobalnih zona?

Priobalne zone su sloène oblasti usled brojnih aktivnosti koje se u njima odvija-ju i koje ~esto vode sukobima interesa. Ova sloènost zahteva integrisane sistemeupravljanja ~iji je cilj da se ove oblasti razvijaju na ekolo{ki razuman na~in. Pridono{enju plana upravljanja potrebno je koncentrisati se na:

• izradu detaljne procene kvaliteta i stanja, {to zahteva osnivanje ili aùriranjebaza podataka i sistema monitoringa za podatke o ulaznim optere}enjima,nivoima zaga|enja, biolo{kom statusu i posledicama;

• objedinjavanje svih odgovornih tela unutar jedinstvenog plana upravljanja iosnivanje (administrativnih) jedinica za koordinaciju razvoja upravljanja pri-obalnim zonama i sprovo|enje konkretnih mera;

• utvr|ivanje prioritetnih aktivnosti prema slede}im kriterijumima: uticaj naljudsko zdravlje, ekonomska vrednost ugroènih resursa, procena rizika(koliko je morski eko-sistem blizu nepopravljivih ireverzibilnih promena ilio{te}enja) i me|unarodni zna~aj ugroènog stani{ta ili vrste;

• uskla|ivanje prostornog plana, uklju~uju}i i privredne i dru{tvene planove, sarazvojem upravljanja priobalnom zonom.

1.8 Propadanje {uma

Za{to su {ume va`ne?

[ume su na razli~ite na~ine korisne za ljude i ìvotnu sredinu. One sadrè preko50% ukupnog svetskog biodiverziteta, doprinose heterogenosti predela, formira-ju tlo, odràvaju njegov kvalitet, pomaù u kontroli poplava, doprinosezadràvanju i pre~i{}avanju voda i proizvodnji kiseonika, itd. Tako|e, imaju


1

37

bitnu ulogu u i fiksiranju CO2, ~ime ublaàvaju klimatske promene. Mada sviproblemi u vezi sa {umama pripadaju konceptu gubitka biodiverziteta, ozbiljnostposledica koje proisti~u iz propadanja i/ili ogoljivanja {uma (deforestacije) u tojje meri intenzivna da se, ~ak i na me|unarodnim forumima, o~uvanje i odrìvoupravljanje {umama tretiraju posebno.

Drvna gra|a je ekonomski najvredniji {umski resurs, mada i neki drugi {umskiproizvodi, kao {to su {umsko vo}e, pe~urke, ko{tunjavo vo}e, pluta, meso divl-ja~i, med, aromatske i lekovite biljke, smola i sto~na hrana, omogu}avaju eko-nomski povrat. Ekonomska korist se ~esto povezuje i sa “nepotro{a~kim ko-ri{}enjem {uma“, kao {to su turizam i rekreacija. Druge aktivnosti, npr. lov, odbitnog su kulturnog zna~aja u nekim zemljama (Ma|arska, Poljska) (Stannes, D.,Bourdeau, P., eds., 1995). Preduze}a sa aktivnostima vezanim za {ume bitna su uborbi protiv seoskog siroma{tva. Vitalna ekonomska uloga {uma artikulisana jeu preambuli Principa o {umama,12 stav (g): "[ume su od presudnog zna~aja zaprivredni razvoj."

[ta su glavni uzroci propadanja i o{te}enja {uma?

Do o{te}enja {uma i smanjenja njihovog kvaliteta dolazi usled prirodnih faktoraili ljudskih aktivnosti. Tradicionalno, fundamentalni uzroci smanjenja po{uml-jenosti (deforestacije) povezuju se sa ra{~i{}avanjem zemlji{ta radi njegovogkori{}enja za druge namene, kao {to su poljoprivredna proizvodnja ili stambenaizgradnja. Poljoprivredna proizvodnja, posebno ispa{a, direktno uti~e na sman-jenje gornje linije drve}a na mnogim evropskim planinama. U najnovije vreme doobilne deforestacije u Evropi dolazi uglavnom usled ve}ih razvojnih projekata(npr. izgradnje autoputeva).

Deforestacija i propadanje {uma su, posebno u zemljama u razvoju, ali i u onimau tranziciji, pod uticajem velikog broja strukturalnih problema vezanih za raznedoma}e i me|unarodne privredne reìme (npr. posledica privatizacije {uma).Naàlost, mnoge finansijske transakcije, kao {to su strani dug i globalne korpo-racijske aktivnosti, nisu predmet pravno obavezuju}ih instrumenata. Mo`da jenajve}i problem svetske privrede taj {to nije uspela da elimini{e siroma{tvo, a toneminovno uzrokuje nekontrolisanu se~u i kra|u {uma.

Jo{ jedan bitan uzrok propadanja {uma jeste trgovina drvnom gra|om.Preduze}a za proizvodnju drveta imaju potrebu za velikom koli~inom gra|eograni~enih vrsta drva (vidi Okvir 1.5). Favorizovanje ekonomski najprivla~nijihvrsta za {umsku proizvodnju dovelo je do promena njihovog sastava u velikim{umskim oblastima i uzrokovalo sveukupni gubitak biodiverziteta.

Zaga|enje vazduha tako|e predstavlja problem za {ume. Ono ne samo da sma-njuje stabilnost {umskih eko-sistema nego i podsti~e izumiranje odre|enih vrsta

1

38


12 Pravno neobavezuju}a izjava o principima upravljanja, o~uvanja i odrìvog kori{}enja svih vrsta {uma: zbir od 15 pravno neobavezuju}ihprincipa koji su u vezi sa dono{enjem odluka na nacionalnom ili me|unarodnom planu za za{titu i odrìv na~in upravljanja i svetskim{umskim resursima i njihovo kori{}enje. Oni predstavljaju jedno od dostignu}a Konferencije UN o ìvotnoj sredini i razvoju (UNCED) uRio de @aneiru 1992. godine (vidi uvodni deo Poglavlja 2).

drve}a. Ostali faktori, kao {to su {tete od oluja ili zaraze od strane insekata, tako-|e mogu imati vi{e lokalno-specifi~ne posledice.

Poàri su prirodan i bitan deo reme}enja reìma u mnogim umerenim i severnim{umskim eko-sistemima. Me|utim, neprirodne promene u frekvenciji ili inten-zitetu {umskih poàra, koje su u prethodnim decenijama ~esto bile povezane saneodgovaraju}im na~inom gazdovanja {umama, uklju~uju}i i neodgovaraju}ukontrolu i sa|enje neuro|enih vrsta drve}a i monokultura, imaju pogubneposledice po ìvotnu sredinu.

Okvir 1.5 ¬ Posledice intenzivne {umske proizvodnje prilikom trgovine drvnom gra|om uRusiji

U Rusiji, gde je drvna gra|a jedan od glavnih izvoznih artikala, nekontrolisana se~a {umauzrokuje ozbiljne probleme i promene u biljnim i ìvotinjskim stani{tima. Ove {ume su ugroènelo{im internim upravljanjem i kratkoro~nim oportunizmom stranih kompanija. Usled niskognivoa tehnologije se~e dolazi do rasipanja velike koli~ine drveta (oko 50%), i ono ostaje namestu gde je pose~eno. Veliki deo ovakve se~e podsti~u gigantske kompanije drvne gra|e izJu`ne Koreje, SAD i Japana. Na primer, godine 1991. deset japanskih firmi je potpisalo, radiizvoza iz Sibira, petogodi{nje ugovore sa Rusijom o se~i 6,5 miliona m3 drvne gra|e godi{nje.Osim uni{tenja {umskih resursa, se~a {uma osloba|a velike koli~ine CO2 i CH4 u atmosferu.Nadalje, usled uni{tenja {uma, ne postoji vi{e mogu}nost da one svojim rastom apsorbuju CO2iz atmosfere.

Izvor: Stannes, D., et al, ed., 1995.

[ta su posledice propadanja {uma?

Tri su glavne kategorije posledica propadanja {uma: ekolo{ke, ekonomske idru{tvene.

Ekolo{ke posledice uklju~uju gubitak biodiverziteta koji je uzrokovan uni{tenjemstani{ta, promenama u sastavu vrsta i genetskom degradacijom, smanjenjemprirodne lepote i sposobnosti zadràvanja vode, klimatskim promenama, degra-dacijom i erozijom zemlji{ta.

Ekonomske posledice podrazumevaju dugoro~no onemogu}avanje odrìvostisektora {umarstva, jer {ume ne mogu da ostvare dovoljan prihod na duì rok.Ostale privredne grane tako|e mogu da pretrpe odre|eni uticaj. Na primer,uni{tenje prirodnih lepota moè imati negativne posledice na turizam; moè do}ido porasta tro{kova u oblasti vodoprivrede, itd.

Smanjenje prihoda od {umarstva ili drugih privrednih grana koje su povezane sa{umama, kao {to su turizam, lov, itd. moè negativno uticati na ìvotni standardseoskog stanovni{tva i time produbiti siroma{tvo. Ovde }e biti navedene samoneke od negativnih posledica {umskih poàra:

• gubitak prirodnih lepota i uslova za rekreaciju;

• o{te}enje tla (sporim sagorevanjem organskih materija i humusa u tlu);


1

39

• opasnost od erozije (posebno na nagibima i fragilnom zemlji{tu);

• promene u {umskom sastavu (u korist vrsta, kao {to je hrast, koje su otpornijena poàre);

• o{te}enje biljaka i divljeg ìvotinjskog sveta koji ne moè da se spasi begom;

• ekonomska {teta; vrednost izgorele gra|e, tro{kovi ga{enja poàra, uni{tenjeimovine i dobara; ekonomske posledice degradacije {uma mogu se pokazatite{kim za predvi|anje;

• povrede ljudi.

Koje se mere mogu poduzeti da se ublaì degradacija {uma?

Najrelevantnije mere za ublaàvanje degradacije {uma uklju~uju aktivnosti nalokalnom, nacionalnom i me|unarodnom planu. Te aktivnosti su:

• bolja me|unarodna koordinacija politike i upravljanja u {umarstvu, uklju~uju}ii ja~anje postoje}eg me|unarodnog reìma u {umarstvu;

• re{avanje problema zaga|enja vazduha (uzrokovanog SO2, amonijakom, NOx,itd.) u skladu sa usvojenim ciljanim kriti~nim optere}enjima (kako je definisanou uvodnom delu ovog poglavlja);

• bolji sistemi upravljanja {umama primenom razli~itih podsticajnih mera i sis-tema certifikacije;

• razja{njavanje uticaja aktivnosti iz drugih sektora na {ume i biolo{ki diverzitet,na primer, uvo|enjem sveobuhvatnog monitoringa {umskih eko-sistema;

• adekvatno o~uvanje dovoljnih povr{ina razli~itih vrsta {uma;

• osavremenjavanje sistema protivpoàrne za{tite primenom mera za spre~avan-je {umskih poàra (stanjivanje i nestajanje vegetacije du` puteva, èlezni~kihpruga i dalekovoda; izgradnja {umskih puteva; dovod vode u slu~aju poàra;uspostavljanje poàrnih prepreka); poàrnim osmatranjem (prognoziranjerizika, uklju~uju}i analizu meteorolo{kih podataka; redovno osmatranjekori{}enjem fiksnih – osmatra~nice ili mobilnih – patrole i letelice instalacija saprotivpoàrnom opremom; kontrolom poàra (razumno kori{}enje osposoblje-nosti i obuka kvalifikovanog kadra).

1.9 Degradacija zemlji{ta

U ~emu je problem?

Problem degradacije zemlji{ta je u tome {to su, mada je zemlji{te obnovljivresurs, prirodni procesi njegovog formiranja veoma spori, a za pun oporavakpropalog zemlji{ta potrebne su stotine, ponekad i hiljade, godina. Do degradaci-

1

40


je zemlji{ta dolazi usled lokalizovanog zaga|enja (zaga|ene lokacije), gubitka,erozije (izazvane delovanjem vetra i vode), salinizacije, desertifikacije (proceskojim se zemlji{te pretvara u pustinju) i kompaktiranja zemlji{ta.

[ta su uzroci?

Na kvalitet i nestajanje zemlji{ta uti~u prirodne sile (vetar i voda) i, mnogo vi{e,ljudske aktivnosti. Glavni uzroci degradacije zemlji{ta opisani su u tabeli 1.9, udaljem tekstu.

Tabela 1.9 ¬ Ljudske aktivnosti koje doprinose degradaciji zemlji{ta

[ta su posledice?

Zaga|uju}e materije sa okuènih lokacija oti~u u povr{inske i podzemne vode,{to moè da prouzrokuje zaga|enje vode za pi}e i akumuliranje zaga|enja ubiljkama i ribama. Na ljude uti~u ili direktno (unosom tla u organizam ili kontak-tom sa koòm, udisanjem ~estica pra{ine ili isparljivih supstanci) ili putem vodeza pi}e i hrane (biljke, riba).


1

41

Metoda degradaci-je zemlji{ta

Lokalizovanozaga|enjezemlji{ta

Ljudske aktivnosti

Neadekvatno odlaganje otpada: neodgovaraju}e postupanje saopasnim supstancama (npr. gubitak ili neadekvatno odlaganje);ostavljanje industrijskih komponenti (ispu{tanje naftnih proizvoda ite{kih metala); vojne i rudarske lokacije (npr. zaga|enje naftom vojnihbaza u biv{em Sovjetskom Savezu, u EIT zemljama);akcidenti/prosipanja.

Gubitak zemlji{taGubitak zarobljavanjem na gradili{tima (industrijski objekti isaobra}ajna infrastruktura).

Erozija zemlji{ta(usled vetra ivode)

Napu{tanje zemlji{ta i {umski poàri; intenzivnija poljoprivreda (o{trinagibi, neadekvatna irigacija, sabijanje zemlji{ta primenom te{kema{inerije); deforestacija (promena sadràja organskih materija uzemlji{tu i njegova propustljivost, ~ime se smanjuje za{titna ulogavegetacije); poreme}aji zemlji{ta (rudarstvo, kamenolomi, iskopavanje);industrijska i urbana ekspanzija (uni{tenje vegetacije).

SalinizacijaPreterano kori{}enje vodenih resursa za irigacione sisteme u poljoprivre-di; porast broja stanovnika; industrijski i urbani razvoj; porast turizma upriobalnim oblastima.

DezertifikacijaIsti uzroci kao i u slu~aju erozije (pritisci izazvani ljudskim aktivnostima i klimatskim faktorima); velike potrebe za vodom (mogu da uzrokujunapu{tanje zemlji{ta jer su tro{kovi za navodnjavanje previsoki).

Sabijanje zemlji{ta Kori{}enje te{kih ma{ina; previ{e intenzivna ispa{a i sto~arstvo.

Erozija (uglavnom usled vetra) moè pove}ati zaga|enje povr{inskih i podzem-nih voda preko sedmenata i hemikalija. Naslage materijala nastalog erozijom ure~nim koritima uni{tavaju stani{ta i mesta mre{}enja, pove}avaju mogu}nostpoplava, omogu}avaju pojavu eutrofikacije susednih eko-sistema i doprinoseuni{tavanju infrastrukture (npr. puteva, èlezni~kih pruga, itd.). Mediteranskezemlje i Ruska Federacija, uklju~uju}i i njen azijski deo, pod najsna`nijim su uti-cajem erozije usled dejstva vode; 15% zemlji{ta koje se navodnjava i 16% zemlji{takoje je pod irigacijom u velikoj su meri degradirani neadekvatnim upravljanjemvodama (EEA, 1998).

Salinizacija zemlji{ta prvenstveno uzrokuje manje prinose ili njihov potpungubitak (usled akumuliranja soli u zemlji{tu, {to spre~ava proces apsorpcijepreko korena biljke). Oblasti koje su najugroènije ovom pojavom su Mediterani zemlje CEE (Ma|arska, Rumunija) (EEA, 1998).

Posledice desertifikacije su smanjen rast vegetacije, nestajanje, usled ubrzanogpovr{inskog oticanja, izvora povr{inskih i podzemnih voda, pove}ana osetljivostna procese razgradnje (zaga|enje, acidifikacija, salinizacija), gubitak prirodnihlepota i biodiverziteta. Ona, tako|e, indirektno uti~e na regionalnu klimu imigraciju ptica. Opasnosti od desertifikacije se pove}avaju erozijom zemlji{ta isalinizacijom.

Kompaktiranje uti~e na gornje slojeve zemlji{ta i tako na na~in na koji biljke crpunutrijente iz zemlji{ta. Kada kompaktiranje (sabijanje) uti~e na dublje slojevezemlji{ta, ono uzrokuje trajne (ireverzibilne) promene njegove strukture.

Koje se mere mogu poduzeti za ublaàvanje degradacije zemlji{ta?

Zakoni o zemlji{tu, kako na nacionalnom tako i na me|unarodnom planu, nepostoje ili nisu dovoljno razvijeni. Zemlji{te se kao medij reguli{e razli~itimzakonima (npr. o otpadu, o za{titi podzemnih voda, itd.) ili op{tim zakonima oza{titi ìvotne sredine. Neophodno je definisati zakone koji su u vezi sazemlji{tem kao medijem, uklju~uju}i regionalnu i me|unarodnu saradnju i osni-vanje usagla{enih programa pra}enja kvaliteta zemlji{ta.

Posebno pitanje, za koje je potrebno na}i re{enje, jeste problem finansiranjara{~i{}avanja lokacija koje su zaga|ene u pro{losti, jer je te{ko identifikovatizaga|iva~e koji bi bili za to odogovorni. Jedno od mogu}ih re{enja je da se sanaci-ja takvih lokacija pla}a iz specifi~nih fondova za ìvotnu sredinu finansiranihop{tim ili specifi~nim porezima na otpad ili gorivo. Druga mogu}nost bi bilafinansiranje putem dogovora (dobrovoljnih sporazuma) izme|u industrije ijavnih organa vlasti: npr. kada se neko preduze}e saglasi da }e samostalno sani-rati industrijske lokacije, a vlada se obaveè da odre|eni period (nekoliko godi-na) ne}e intervenisati.

[to se ti~e tehnolo{kog pristupa, zaga|ene lokacije mogu se sanirati standard-nim inènjerskim pristupima, kakvi su, na primer, barijere koje se oko lokacijepostavljaju radi spre~avanja kretanja zaga|enja, iskopavanje zemlji{ta, odlaganje

1

42


izvan lokacije i pokrivanje iste nekim relativno nepropusnim materijalom (da bise izbegao kontakt sa koòm i curenje u podzemne vode).

Problemi dezertifikacije i erozije zemlji{ta mogu se re{avati dono{enjem ograni-~enja o nameni kori{}enja zemlji{ta, razumnim fizi~kim planiranjem, po{umlja-vanjem i uvo|enjem ograni~enja o drenaì zemlji{ta.

1.10 Upravljanje otpadom

U ~emu je problem?

Postoje}i na~ini proizvodnje i potro{nje stvaraju sve ve}u koli~inu otpada. Glavniproblemi su, osim navedenog ({to je povezano sa neodrìvim na~inima proizvod-nje i potro{nje), neodgovaraju}e ili nekontrolisano odlaganje (opasnog) otpada itrasnport (opasnog) otpada. U zemljama CEE i NIS, u kojima jo{ uvek dominirakoncept najjeftinijeg mogu}eg re{enja – odlaganje otpadaka na deponije (madanaknadni tro{kovi zatvaranja deponija obi~no nisu unapred ura~unati), problemiu vezi sa otpadom uglavnom su prouzrokovani lo{im nacionalnim zakonima ilo{im upravljanjem otpadom. Druge tehnike odlaganja podrazumevaju spaljivan-je otpada i ({to se mnogo re|e primenjuje) njegovo klasifikovanje i recikliranje.U mnogim zemljama regiona industrijski otpad se i dalje odlaè u privremenaskladi{ta sa neadekvatnim tehni~kim i kontrolnim uslovima. Neki od ovih otpada-ka prodiru u sisteme vodosnabdevanja ili u druge delove ìvotne sredine.

Koji su glavni izvori otpada?

Mada nema dovoljno podataka o koli~inama op{tinskog ili industrijskog otpadau zemljama CEE i NIS, moè se re}i da su sektori koji stvaraju najve}u koli~inuotpada poljoprivreda, rudarstvo, proizvo|a~ka industrija, doma}instva i ener-getika (uklju~uju}i nuklearne elektrane).

Glavni izvori opasnog otpada su industrija, rudarstvo, sanacija zaga|enih lokaci-ja i neke svakodnevne robe, kao {to su nikl-kadmijumske baterije, organski rast-vara~i, boje i premazi i goriva za automobilske motore.

[ta su posledice stvaranja otpada?

Najbitnije posledice stvaranja, odlaganja i transporta otpada su:

• zaga|enje tla i vode prodorom polutanata u povr{inske i podzemne vode, uzmogu} uticaj na vodu za pi}e, kopnene i priobalne vode; tretman ovih oticanjaje tehni~ki sloèn i skup;

• emisije metana sa deponija u vazduh, ~ime se poja~ava globalno zagrevanje,uzrokuju poàri i ekspolizije sa ozbiljnim posledicama po ljude;


1

43

• naru{avanje izgleda prirodnih pregleda;

• opasnost od spontanog klizanja mase otpada;

• emisija dioksina koji se proizvodi spaljivanjem otpada (informacije o posledica-ma dioksina na ljudsko zdravlje date su u slede}em poglavlju o hemikalijama);

• lete}i pepeo iz postrojenja za spaljivanje (incineratora);

• lokacije zaga|ene ranije odloènim otpadom, {to predstavlja ozbiljnu opasnostpo zdravlje ljudi i ìvotnu sredinu;

• tro{enje prirodnih resursa.

Kakve se mere mogu poduzeti da se smanji koli~ina stvorenog otpada i da seublaè negativne posledice odlaganja i transporta otpada?

Da bi se smanjila koli~ina stvorenog otpada koji treba odloìti, neophodno je dase unaprede razvoj i implementacija strategija koje }e pratiti “teorijski”prihva}enu hijerarhiju upravljanja otpadom: spre~avanje nastajanja otpada naizvoru; ponovno kori{}enje i recikliranje otpada; odlaganje ostataka koji se nemogu rekuperisati. U promovisanju ove hijerarhije naglasak treba staviti nauvo|enje svrsishodnih zakona i na razvoj strategije upravljanja otpadom koja imapodr{ku i realizuje se boljim strate{kim planiranjem i ve}im investicijama.

Koli~ina industrijskog otpada moè da se smanji supstitucijom proizvoda (npr.kori{}enjem materijala za pakovanje pogodnih za recikliranje umesto plasti~nih),izmenama procesa proizvodnje i ponovnim kori{}enjem i recikliranjem otpadakoji se moè rekuperisati.

Primer proizvo|a~kog procesa koji se zasniva na principu ponovnog kori{}enjadat je u Okviru 1.6. Jedan od motiva smanjenja koli~ine stvorenog otpada morada bude princip “zaga|iva~ pla}a”, prema kome je proizvo|a~ odgovoran zatro{kove koji proisti~u iz celog ciklusa proizvoda, uklju~uju}i i pitanje upravljan-ja otpadom. Sve ve}i broj kompanija primenjuje razli~ite instrumente upravljan-ja za{titom ìvotne sredine (EMS, EMAS, LCA, etc.; vidi Poglavlje 3/6), {to imomogu}ava u{tede energije i minimiziranje koli~ine nastalog otpada i rasutogmaterijala, ~ime se ostvaruje ve}a konkurentnost.

Okvir 1.6 ¬ Eastman Kodak fotoaparat za jednokratnu upotrebu

Prodaja fotoaparata za jednokratnu upotrebu, koje proizvodi Eastman Kodak, porasla je sa mi-lion u 1990. na 60 miliona u 1998. godini. Ovi fotoaparati se prikupljaju iz foto-laboratorija iprera|uju ili recikliraju u kompaniji. Kompanija Eastman Kodak je posle 1991. godine ponovoupotrebila 200 miliona fotoaparata za jednokratnu namenu, pri ~emu su neki prera|ivani i dodeset puta. Sa svakom novom serijom fotoaparata ponovno kori{}enje, zahvaljuju}i novomdizajnu, postaje profitabilnije.

Izvor: Sorup, P. i Gameson, T., ed. 1999.

1

44


Da bi se podràlo recikliranje na lokalnom nivou, neophodno je stvoriti infra-strukturu za razdvajanje otpada iz doma}instava i za njegovo recikliranje (nabav-ka kontejnera za razdvojen otpad, obezbe|enje redovnog transporta otpada iponovnog kori{}enja onog razdvojenog u postoje}im ili novim postrojenjima zarecikliranje). Tako|e je bitno da se podrè napori za kompostiranje kako bi sesmanjile koli~ina biorazgradljivog otpada koji se odlaè na deponije i emisijametana sa deponije.

Ekonomski instrumenti, kao {to su vi{e tarife za odlaganje otpada, naknade,porezi na deponije, subvencije i poreske olak{ice (npr. za kori{}enje ~istijihtehnologija), mogu da se koristiti da bi se podstakla efikasnija upotreba resursai na taj na~in minimizirala koli~ina otpada. Dobrovoljni sporazumi izme|u vlade,privrede i (mogu}e) NVO mogu da posluè istoj svrsi, mada se ovo ne koristimnogo u EIT zemljama . Ovakvi sporazumi se, na primer, koriste u slu~ajevimastarih auto-guma, medicinskog otpada, elektronskog otpada, itd.

Da bi se smanjila koli~ina stvorenog opasnog otpada, naglasak treba staviti napropise o izve{tavanju i pravilima nastajanja, kupovine, skladi{tenja i transportaopasnih materija, na propise koji zabranjuju ili ograni~avaju primenu opasnihmaterija i na one o zameni trenutno upotrebljavanih opasnih materija (prven-stveno hemikalija) materijalima koji predstavljaju manju opasnost po ljude iìvotnu sredinu.

1.11 Veliki incidenti

Za{to je re{avanje ekolo{kih incidenata tako problemati~no?

Ekolo{ki incidenti13 predstavljaju specijalnu vrstu ekolo{kih problema, i to uslednemogu}nosti predvi|anja vremena i ta~nog na~ina kako }e se desiti i usledneizvesnosti u vezi sa potencijalnim obimom efekata, putevima na kojima sedoga|aju i ostavljaju posledice i posledicama. Zbog toga su i koncept kon-trolisanja takvih situacija i preduzimanje mera pripreme za njih problemati~ni.Zato je neophodno da ekolo{ke incidente, u njihovoj proceni i pri upravljanjunjima, tretiramo kao izvor “rizika”.

[ta su naj~e{}i uzroci ekolo{kih incidenata?

Ekolo{ki incidenti su: industrijski (prvenstveno u proizvodnji, hemijskim proces-ima i transportu hemikalija); nuklearni (nuklearne elektrane, istraìva~ki institu-ti, itd.); incidenti na moru (skoro isklju~ivo izlivanje nafte); katastrofeprouzrokovane prirodnim opasnostima (oluje, uragani, bure, poplave, tornada,cikloni, zimske {tete, toplotni talasi, veliki poàri, tajfuni, zemljotresi, lavine ivulkanske aktivnosti). Izuzetni primeri su eksplozija nuklearnog reaktora u


1

45

13 Incident je nenameran doga|aj sa negativnom posledicama koje su u opsegu od manjih do katastrofalnih.

êrnobilju i izlivanje cijanida iz fabrike srebra u Baja Mare u reku Tisu (oko100.000 m3 vode zaga|ene cijanidom i te{kim metalima izlila se u reku Tisu.Posledice ovog izlivanja osetile su se nizvodno, ~ak u Ma|arskoj i Jugoslaviji.Zaga|ena je pija}a voda za oko 2,5 miliona ljudi) (http://www.rec.org).

Izme|u ljudskih aktivnosti i prirodnih katastrofa postoji odre|ena povezanost jermnoge ljudske aktivnosti pove}avaju osetljivost eko-sistema. Na primer, ozbilj-nost poplava se veoma ~esto pove}ava preteranom eksploatacijom {uma uregionu sliva ili drugim neodgovaraju}im fizi~kim promenama re~nog korita.

Koja vrsta posledica incidenata najvi{e zabrinjava?

Incidenti negativno uti~u na:

• ljudsko zdravlje (smrtni slu~ajevi, povre|eni, trovanja, dugoro~ni ili odloèniefekti, kao {to su kongenitalni poreme}aji dece izloènih roditelja, itd.);

• eko-sisteme (na primer, {teta naneta morskim eko-sistemima izlivanjem nafte,zaga|enje rezervoara sveè vode ili reka nenamernim izlivanjem industrijskihotpadnih voda, itd.);

• privredu (na primer, {tete nanesene imovini poplavama, o{te}ena infrastruktura).

Kako se incidenti mogu spre~iti ili kako se njihove posledice mogu svesti naminimum?

Kako je ve} pomenuto, incidente moramo da tretiramo i da njima upravljamo kaoizvorima “rizika”14 po zdravlje ljudi i po ìvotnu sredinu. Prema tome, moè sere}i da incidenti imaju tri osnovne dimenzije: prevenciju (na osnovu procenerizika), pripravnost i reakciju u vanrednom stanju. Da bi se oni spre~ili i kon-trolisali, sa ciljem da se rizik svede na minimum, unutar “prihvatljivih” granica,razvijene su metodologije za njegovu i za zdravstvenu i ekolo{ku procenu upravl-janja (vidi Poglavlje 3/6.11). U upravljanje rizikom, pri izvo|enju opasnih opera-cija, neophodno je integrisati pitanja ìvotne sredine.

Da bi se u najve}oj mogu}oj meri spre~ili incidenti i da bi se re{avali problemikada do njih i do prirodnih opasnosti do|e, neophodno je uraditi slede}e:

• uspostaviti svrsishodan sistem podataka i protoka informacija me|u raznimu~esnicima na razli~itim nivoima (lokalnom, nacionalnom, regionalnom i me-|unarodnom). Na primer, u nekoj industrijskoj oblasti koja koristi ili proizvo-di hemikalije nadle`ni organi vlasti treba da znaju koje su to hemikalije i okojim je koli~inama re~ i da budu svesni oblika energije koji se potencijalnomogu proizvesti ili osloboditi u slu~aju incidenta;

1

46


14 Rizik se, na neki na~in, moè okarakterisati kao priroda i stepen neèljenih efekata u odnosu na verovatno}u da do njih do|e. Pojedina~nirizik se obi~no defini{e kao verovatno}a da u periodu od godinu dana odre|ena osoba umre usled incidenta izazvanog nekim konkret-nim industrijskim postrojenjem ili aktivno{}u. Ciljevi za{tite pojedinaca se prema tome mogu odrediti kao maksimalno prihvatljiv poje-dina~ni rizik koji se odnosi na konkretno postrojenje. Grupni rizik se moè identifikovati na isti na~in.

• pove}ati stepen nuklearne bezbednosti uz svest o tome da bi u zemljama utranziciji ovo moglo dovesti do nepodno{ljivih tro{kova, pa ~ak i do zatvaranjanekih nuklearnih centrala (npr. nuklearni reaktori u Bugarskoj, Litvaniji iSlova~koj su kategorisani kao reaktori koji se ne mogu usavr{iti uz razumnetro{kove, Sorup, P., Gameson, T., ed., 1999);

• uvesti bezbednosne mere u procesnu industriju;

• uspostaviti i odràvati proces pripravnosti za vanredne situacije kao deo proce-dura definisanja i planiranja poslovne politike i uspostaviti sisteme za ranoupozoravanje;

• obezbediti da svaka organizacija koja prouzrokuje incident preuzme punuodgovornost za izazvanu {tetu.

1.12 Hemijski rizik

Za{to hemikalije predstavljaju problem?

Brz je razvoj hemijske industrije ve} doveo do toga da se proizvode i koristeogromne koli~ine hemikalija (prema podacima Evropske agencije za ìvotnusredinu, od 200 do 300 novih hemikalija se svake godine pojavljuje na trì{tu).Naj~e{}i problem, povezan sa proizvodnjom i kori{}enjem hemikalija, jeste nedo-voljno saznanje o njihovoj toksi~nosti.15 To zna~i da nema dovoljno podataka oputevima kretanja hemikalija niti o njihovom potencijalnom uticaju na ljudskozdravlje i ìvotnu sredinu. Osim toksi~nosti, hemikalije imaju i druge neèljeneosobine: zapaljivost, reaktivnost, eksplozivnost ili korozivnost.

Koji su izvori negativnog uticaja hemikalija?

Ljudi i drugi ìvi organizmi mogu da budu izloèni dejstvu hemikalija preko vaz-duha koji udi{u, preko hrane i pi}a koje unose ili direktnim kontaktom.Hemikalije, usled istrajnosti i sposobnosti da se bioakumuliraju u ìvotnoj sredi-ni, negativno uti~u na ljudsko zdravlje i eko-sisteme. U tabeli 1.10, u daljem tek-stu, prikazane su one hemikalije koje po mi{ljenju Svetske zdravstvene organi-zacije (WHO) predstavljaju najve}u opasnost po zdravlje ljudi. U tabeli su nave-dene samo najrelevantnije posledice i izvori izabranih hemikalija.


1

47

15 Toksi~nost – sposobnost neke hemikalije da uzrokuje trovanje kada administrira nekim ìvim organizmom na odgovaraju}i na~in i uodgovaraju}em obliku. Neke hemikalije imaju visok toksi~ni potencijal, a neke nizak.

Tabela 1.10 ¬ Hemikalije, njihove posledice i izvori

1

48


Hemikalija

Eutrofi~nesupstance(azot i fosfor)

Izvor

Nitrati dolaze iz poljoprivrede;fosfati dolaze iz doma}instava(pra{kasti deterdènti) i industrije.

Posledica

Eutrofikacija vodenih povr{ina (kada suprisutne prekomerne koli~ine).

Te{ki metali imetaloidi

Olovo(alkil-olovo jevisoko toksi~no)

Koristi se kao aditiv za gorivo iboje i kod nekih igra~aka.

Pad spoznajnih sposobnosti dece javlja se pri veoma niskimkoncentracijama u krvi.

@iva(metil-ìvaje najtoksi~nija)

Koristi se u hloralkalnim postrojenjima, industriji elektro-opreme i boja i ufungicidima; nalazi se u zubnim amalgamima i umernim instrumentima;koristi se kao katalizator; emituje se pri sagorevanjufosilnih goriva, posebno uglja.

Uti~e na nervni sistem i moè da prodre u lanac ishrane.16

Kadmijum

Koristi se u elektro-galvanizaciji i kao stabilizator za plasti~nematerijale; koristi se u nikl-kadmijumskim baterijama;prirodan je zaga|iva~ kod fos-fatnih |ubriva.

Oboga}ivanje povr{inskog slojazemlji{ta; karcinogen;korelacija koncentracije kadmijuma uljudskom organizamu (posebno ububrezima) i o{te}enja bubrega (WHO);neèljene posledice na mikrobsku floru ibeski~menjake u vodenim eko-sistemima i zemlji{tu.

Arsen

Postoji u pesticidima,desikacijskim sredstvima ikonzervansima za drvo; emituje se iz topionica metalai pri sagorevanju uglja.

Neorganski arsen je dokazani humanikarcinogen; akumulira se u vodenimorganizmima; prisutan je u vodi za pi}e usled zaga|enja podzemnihvoda.

Nikl

Koristi se za legure, ve{ta~kavlakna, staklo, keramiku, elektroniku i u modnoj industriji nakita; emituje se prisagorevanju goriva za zagrevanje i iz auspuha vozila.

Alergijske reakcije koè i rak koè.

Polihlorisanibifenili (PCB)

Potpuno ve{ta~ka jedinjenja;postoje u kompenzatorima,transformatorima,hidrauli~kim sistemima i pumpama, plastifikatorima,povr{inskim premazima,bojama i lepku.

Ljudi se izlaù gutanjem, udisanjem ikontaktima preko koè; dokazi o karcinogenim svojstvima; mada je poznato da se akumulira ulancu ishrane, akutni eko-toksikolo{kiefekti su nepoznati.

16 Najgora nesre}a izazvana metil-ìvom desila se u Japanu krajem pedesetih godina (oboljenje minamata), uzrokuju}i smrt vi{e od 200osoba i ozbiljno oboljevanje mnogo ve}eg broja ljudi (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).


1

49

17 Incident u Sevesu desio se 1976. godine u hemijskoj fabrici koja proizvodi pesticide i herbicide. Gust oblak isparenja, ina~e kori{}en zaproizvodnju trihlorofenola, sa tetrahlorodibenzoparadioksom (TCDD) ispu{ten je iz reaktora. Poznatiji kao dioksin, bio je otrovan i kar-cinogen nusproizvod nekontrolisane egzotermne reakcije. Mada nije bilo prijavljenih trenutnih smrtnih slu~ajeva, ova je supstanca, za~oveka smrtonosna ~ak i u mikrogramskim dozama, ovom prilikom rasuta u kilogramima {iroko se raspr{uju}i, {to je dovelo dotrenutnog zaga|enja nekih deset kvadratnih milja zemlji{ta i vegetacije. Vi{e od 600 osoba je moralo da se evakui{e iz svojih ku}a, a ~ak2.000 je le~eno od trovanja.

Hemikalija

Dioksini

Izvor

Opasna grupa zaga|iva~a(ne proizvode se radi sebesamih);2,4,5-T pesticid je {irokorasprostranjen herbicid, {todovodi do toga da jedinjenjasli~na dioksinu nalazimo u tlu,talozima i bioti; emituju sesagorevanjem PVC materijala.

Posledica

Pove}ana je zabrinutost javnosti zbogozbiljnih zdravstvenih i ekolo{kih posledica u pro{losti (SEVESO),17 visoketoksi~nosti za neke ìvotinje a manje zaneke druge; mogu}e karcinogeno dejstvo prema IARC-u (Me|unarodnaagencija za istraìvanja raka).

Nafta

Benzin je prirodni sastojakmazuta koji se nalazi upetroleju; emituju ga motornavozila i hemijska industrija.

Nafta izaziva veliku zabrinutost zbogfizi~kih posledica na morske sisare,morske ptice i kornja~e; akutno izlaganjebenzinu depresivno deluje na centralni nervni sistem; benzin je dobro poznatljudski karcinogen.

Polihlorisaniugljovodonici(PAH)

Nepotpuno sagorevanjeorganskih jedinjenja, industrijskih rastvara~a i pe}ina drva.

IARC smatra da je benzo(a)piren (BaP,najpoznatiji me|u PAH) verovatno ljudski karcinogen.

Polivinilhlorid(PVC)

Koristi se ~esto (npr. za cevi,filmove, boce, kablovskeinstalacije, podove i zidove);sadrì hlor; paljenje PVC-aosloba|a gas hlor, koji savodom formirahlorovodoni~nu kiselinu.

Monomer vinil-hlorid moè daprouzrokuje rak; hlorovodoni~na kiselinapoja~ava acidifikaciju.

Hlorofluorouglje-nici (CFC)i njihovi haloni

Hlorofluorougljenici (CFC)i njihovi haloni sada seizbacuju iz upotrebe i zamenjuju manje {tetnimproizvodima (npr. HCFC jedinjenjima) koji se koristekao propelanti u aerosolima,rastvara~ima, u rashladnim iklima-ure|ajima i za stvaranjepene. Haloni se uglavnomkoriste u aparatima zaga{enje poàra.

Supstance su za koje se smatra da tro{eozon na visokim ta~kama u atmosferi ina taj na~in potencijalno ja~e uti~u naljudsko zdravlje i ìvotnu sredinu.

Azbest

[iroko kori{}en materijal(preko 1.000 primena jeopisano); sastojak nezapaljivetkanine; koristi se kao azbestni cement, punilac zaplastiku, toplotni izolator, kodmotornih vozila za oblogeko~nica i menja~a i kodkrovnih i zidnih obloga i cevi.

Ostavlja posledice na respiratornom sistemu, izaziva rak plu}a, i mesoteliom(vrsta raka koja se najpre javlja u grudnoj {upljini ili u abdomenu);mesoteliom je isklju~ivo prouzrokovanizlaganjem azbestu i povezan je sapropadanjem izolacije u poslovnimzgradama.

Kako je ve} pomenuto, spisak hemikalija i njihovih izvora naveden u ovoj tabelinije kona~an. Postoje i brojni drugi izvori, kao {to su poljoprivredne hemikalije,sredstva za ~i{}enje i dezinfekciju, antibiotici i hormonski proizvodi (koji setako|e {iroko koriste u poljoprivredi), itd.

Koje se mere mogu poduzeti da se smanji ili elimini{e opasnost odhemikalija?

Cilj strategija usmerenih na ovo pitanje (u odnosu na postoje}e i u odnosu naone u pripremi) jeste da se smanji koli~ina toksi~nih supstanci u ìvotnoj sredinii da se na taj na~in smanji nivo izloènosti ljudskih bi}a i eko-sistema uticajutoksi~nih hemikalija. Za postizanje ovog cilja bi}e neophodno da se i na nacional-nom i na me|unarodnom planu poduzme velik broj mera. Najzna~ajnije me|unjima su slede}e:

• bolji na~in prikupljanja podataka o novim i postoje}im hemikalijama (inven-tari) i razmena informacija, izme|u zainteresovanih strana, o hemikalijama injihovim mogu}im uticajima (vidi Okvir 1.7);

• uskla|ivanje kategorizacije i obeleàvanja, procene rizika i upravljanja rizikom(vidi Poglavlje 3/6) na osnovu svrsishodnih zakona za koje postoje i efikasniinstrumenti sprovo|enja;

• naglasak na me|unarodnoj saradnji (apsolutno od bitnog zna~aja) priuskla|ivanju propisa u razli~itim regionima, izme|u regiona i {irom sveta;

• uvo|enje boljeg sistema kontrole opasnosti koje proisti~u iz transporta opas-nih hemikalija – prevencija nezakonite me|unarodne trgovine toksi~nim iopasnim proizvodima;

1

50


Hemikalija

Sredstva za pranje ideterdènti(Glavni sastojci deterdènata su fosfati, natrijum-karbonat,natrijum-silikati zeoliti.)

Izvor

Koriste se za pranje i beljenjetekstila i tkanina,odma{}ivanje i {tavljenjekoè, odma{}ivanje metala,procese flotacije uiskori{}avanju ruda, kao aditivi i antikorozivna sredstva, itd.

Posledica

Fosfati – efekat eutrofikacije na vodeneeko-sisteme; zeoliti mogu da ispu{taju ~vrsto vezane te{ke metale izorgansko-metalnih sloènih jedinjenja.

Pesticidi(Insekticidi ifungicidi sadrè jedinjenja kao{to su arsen,bakar, cink, ìva,itd.)

Razli~ita hemijska jedinjenjakoja se trenutno koriste kaoinsekticidi, fungicidi i herbicidi.

Opasnost za radnike i korisnike kojidolaze u kontakt sa pesticidima; direktan ili indirektan uticaj na floru ifaunu; zaga|enje podzemnih voda i jezera; direktan smrtonosan uticaj na neciljane organizme (npr. p~ele idruge opra{iva~e) u poljoprivrednimoblastima; jedinjenja insekticida i fungicida su visoko toksi~na i mogu dauzrokuju rak ili alergijske reakcije.

• bolja saradnja izme|u industrije i organizacija za za{titu ìvotne sredine;

• stvaranje onih hemikalija koje mogu da zamene najopasnije;

• unapre|enje alternativnih strategija u razli~itim sektorima (npr. podr{kaorganskoj poljoprivredi).

Okvir 1.7 ¬ Registri ispu{tanja i prenosa zaga|enja (PRTR)

PRTR su baze podataka koje se kreiraju za prikupljanje informacija, po izve{tajima koje daju pre-duze}a, o potencijalno opasnim ispu{tanjima u okolinu. Koncept ovih registara podrazumevapostojanje lako dostupnih informacija (katalogiziranih po (a) zaga|iva~u; (b) sredini: vazduh,voda ili ~vrsti otpad; (c) izvoru: postrojenje ili preduze}e) da bi, na taj na~in, omogu}io onimakoji donose odluke da identifikuju koji su zaga|iva~i naj{tetniji, {ta ispu{taju i gde. Ovakve infor-macije treba da budu dostupne javnosti putem redovnih izve{taja. U nekim se zemljama PRTR-ovi vode dobrovoljno; u drugim, uklju~uju}i SAD, preduze}a su obavezna da podnose podatkeza pomenuti nacionalni registar. Direktiva EU o integrisanom spre~avanju i kontroli zaga|enja(IPPC) (vidi Poglavlje 2/4.5) zahteva}e od zemalja ~lanica i zemalja kandidata da uspostavePRTR-ove. Konvencija iz Arhusa (vidi Poglavlje 3/3.1) tako|e zahteva uspostavljanje takvog regi-stra. PRTR treba da se defini{e u saradnji svih zainteresovanih strana, uklju~uju}i i predstavnikebiznisa i industrije i predstavnike nevladinih organizacija za za{titu ìvotne sredine.

Za sada su tek malobrojne zemlje CEE uspostavile PRTR-ove. Ministarstvo za o~uvanje ìvotnesredine Republike ê{ke zapo~elo je pilot projekat za PRTR u saradnji sa jednom nevladinomorganizacijom i sa Hemijsko-tehnolo{kim univerzitetom. U Poljskoj, izmene okvirnog zakona oza{titi ìvotne sredine iz 1997. godine nalaù obavezu osnivanja javnog registra sa podacima okaznama za preduze}a koja kr{e ovu obavezu, drugim kaznenim odredbama i kriterijumima zadobijanje dozvole. Organi vlasti u oblasti ìvotne sredine u Slova~koj napravili su predlog PRTR-auz pomo} vlade SAD i UNITAR-a (UN Institut za obuku i istraìvanja).

Izvor: OECD, 1999.

1.13 Opasnost od genetski modifikovanih organizama

[ta su genetski modifikovani organizmi?

Genetski modifikovani organizmi (GMOs) su organizmi ~iji genetski materijal nijepromenjen na uobi~ajen na~in – parenjem i/ili prirodnom rekombinacijom(Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995). Procesom genetske modifikacije iz jedne sevrste mogu uzeti geni koji prenose poèljne karakteristike i ubaciti se u druge vrste.Te vrste mogu da budu bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.

Gde je mogu}a primena GMOs?

GMOs se mogu primeniti u brojnim oblastima: medicini, farmaceutskoj indu-striji i dijagnostici, poljoprivredi i preradi hrane, hemijskoj industriji, sanacijiìvotne sredine i razvoju novih materijala i novih izvora energije. Radi boljegrazumevanja njihove primene, ovde }emo navesti nekoliko primera:


1

51

• medicina – ljudski geni koji sadrè kodove za izraàvanje supstanci kao {to suinsulin, hormon rasta ili faktor zgru{njavanja krvi uspe{no su preno{eni uDNK mikroorganizama; ovo omogu}ava masovnu proizvodnju ovih supstanciza medicinsku upotrebu;

• poljoprivreda – gen mikroba odgovornog za izraàvanje odre|enog prirodnogtoksina protiv insekata moè da se ubaci u genetski materijal (DNA) odre|enihpoljoprivrednih kultura, koje se na taj na~in mogu, bez upotrebe pesticida,za{tititi od napada insekata. Biljke se tako|e genetski modifikuju. Razlozi za tomogu, na primer, da budu bolje skladi{tenje proteina, bolji prinosi, boljekarakteristike sazrevanja ili razli~ite boje cve}a. Biljke koje se naj~e{}e testirajusu uljna repica, kukuruz, krompir, {e}erna repa i soja;

• hemikalije – postoji mogu}nost razvoja genetski modifikovanih bakterija kojesu sposobne da razgra|uju toksi~ne hemikalije, da izdvajaju metale iz niskok-valitetnih ruda ili da pobolj{avaju osobine i ukusa i prera|enih ili fermentisanihprehrambenih proizvoda;

• ribnjaci i uzgajali{ta – ribe i sisari (npr. svinje, ovce, koze) modifikuju se s cil-jem da im se izmene karakteristike rasta i da se u~ine otpornim na bolesti.

Koje su potencijalne neèljene posledice GMOs?

Potencijalna opasnost po ljudsko zdravlje i ìvotnu sredinu povezana jeuglavnom sa ~injenicom da je veoma te{ko predvideti, i prakti~no nemogu}e kon-trolisati, dugoro~ne posledice pu{tanja GMOs u ìvotnu sredinu. GMOs kojipreìve u ìvotnoj sredini mogu da budu efikasniji od postoje}ih vrsta i da ih timeiskorene. Na primer, nenamerno ukr{tanje kultivisanih biljki sa divljim vrstamastvara super korove koji mogu predstavljati ve{ta~ki pritisak na proces selekcijesposoban da uzrokuje ozbiljne promene u prirodnom sastavu vegetacije. Ovo jepotencijalna pretnja jer se, kada se GMOs puste u ìvotnu sredinu, moè pokaza-ti nemogu}im da se spre~i njihovo {irenje.

Jo{ jedna potencijalna pretnja ljudskom zdravlju i ìvotnoj sredini poti~e odmogu}nosti da organizmi koji se koriste za organi~ene operacije, tj. one koje nisuosmi{ljene i nemaju odobrenje da budu pu{tene u ìvotnu sredinu, ipak na|una~ina da u nju prodru.

Koje se mere mogu poduzeti da se minimiziraju opasnosti od genetskemodifikacije?

U pogledu mogu}ih neèljenih efekata GMOs, pu{tenih u ìvotnu sredinu nana~in kako je ranije pomenuto, neophodno je koncentrisati se na njihovospre~avanje jer, kada se jednom pojave, mogu postati ireverzibilni. Zbog toga jeneophodno praktikovati odgovaraju}u procenu rizika i upravljanje rizikom uodnosu na pu{tanje GMOs u ìvotnu sredinu (vidi Poglavlje 3/6.11). Za svakiGMO neophodna je pa`ljiva zasebna procena. Ukoliko se èli posti}i odgovara-

1

52


ju}a procena rizika i odgovaraju}e upravljanje rizikom, neophodno je podràtiistraìvanja u oblastima koje obuhvataju genetsku modifikaciju.

Da bi se izbegla nekontrolisana i nezakonita trgovina genetski modifikovanimorganizmima, svaka zemlja treba da ima sistem propisa sa odredbama o izdavan-ju dozvola za svakoj osobi koja namerava da pusti neki GMO u ìvotnu sredinu isvakom proizvo|a~u koji namerava da u promet pusti neki proizvod koji sadrìGMOs. Ove dozvole treba da spre~e pu{tanje ili osloba|anje GMO na trì{te bezprethodne saglasnosti nadle`nog organa.

Potrebno je uvesti odredbe koje zahtevaju podno{enje obave{tenja o svakomnamernom pu{tanju GMO za istraìva~ke namere, a javnost treba da budeinformisana i, po mogu}nosti, konsultovana o aspektima pu{tanja GMO u ìvot-nu sredinu. Svi GMOs koji se puste u promet moraju biti obeleèni na na~in kojipotro{a~u omogu}ava dono{enje informisane odluke. Me|unarodna saradnja irazmena informacija su od presudnog zna~aja velikim delom, kako je ranijepomenuto, u oblasti propisa o dozvolama za svako planirano ispu{tanje GMO uìvotnu sredinu. Ovo pitanje je ve} re{avano na evropskom (vidi Poglavlje 2/4.7)i me|unarodnom planu (vidi Poglavlje 2/3.8).

1.14 Opasnost od zra~enja

[ta je zra~enje?

Zra~enje je energija koja putuje u obliku ~estica ili talasa u snopovima koje zovemofotoni. Svakodnevni primeri su mikrotalasi koji se koriste za kuvanje hrane, radio-talasi za radio i televiziju, svetlo i rendgenski zraci koji se koriste u medicini.Radioaktivnost je prirodan i spontan proces preko kog nestabilni atomi nekog ele-menta emituju ili zra~e vi{ak energije u obliku ~estica ili talasa. Ovakve emisije nazi-vamo jonizuju}e zra~enje.18 Ovo zra~enje ima visoku energiju; prema tome, kadado|e u interakciju sa materijalima, ono uklanja elektrone iz atoma tih materijala.To je razlog {to je jonizuju}e zra~enje opasno po zdravlje. Zra~enje koje ima do-voljno energije da pokre}e atome u molekulu ili da uzrokuje njihovo vibriranje, alinedovoljno da ih hemijski menja, nazivamo nejonizuju}e zra~enje (vidi Okvir 1.8).

Okvir 1.8 ¬ Nejonizuju}e zra~enje – izvori i posledice

Nejonizuju}e elektromagnetno zra~enje (NIEMR) je deo elektromagnetnog spektra koji pokrivadve oblasti: opti~ko zra~enje (ultraljubi~asto – UV, vidljivo i infracrveno) i elektromagnetnapolja (EMF; frekvencije struje, mikrotalasi i radio-frekvencije). Najpoznatiji izvor su sunce, laseri,elektri~na oprema, telekomunikacije i snabdevanje elektri~nom energijom.


1

53

18 U ovoj se publikaciji termin “zra~enje” odnosi na jonizuju}e.

[to se ti~e opti~kog zra~enja, najve}u opasnost po zdravlje verovatno predstavlja UV sa suncai kori{}enje lasera. Laseri visoke snage mogu da uzrokuju ozbiljno o{te}enje o~iju (uklju~uju}i islepilo) i koè (od crvenila do opekotina i razli~itih rakova koè).

EMF se javlja u blizini elektri~ne i elektronske opreme, uklju~uju}i ure|aje u doma}instvu,bazne stanice mobilnih telefona i TV/radio predajnike. Kratkotrajni negativni efekti izlaganjamogu da budu posledice na centralni nervni sistem i telesno zdravlje. Me|utim, za sada ne pos-toje jasni nau~ni dokazi {tetnog delovanja i nema ~vrstih dokaza dugoro~ne opasnosti pozdravlje. Bez obzira na to, mnoge institucije prate najnovija istraìvanja ove teme.

Izvor: Health and Safety Executive, 2003.

[ta su izvori zra~enja?

Svi smo izloèni odre|enom stepenu takozvanog pozadinskog “background”zra~enja, koje je prirodno i neizbe`no prisutno u na{oj ìvotnoj sredini, naj~e{}eiz prirodnih izvora, kao {to je radon (gas koji izbija iz zemljine kore i prisutan jeu vazduhu koji udi{emo). Drugi izvori prirodnog zra~enja su: kosmi~ko zra~enje(koje dolazi iz svemira ili sa sunca), toron i razni radionuklidi (npr. uranijum 235,torijum 232, kalijum 40, itd.) u tlu, koji mogu da prodru u vodu i hranu. Prirodnaradioaktivnost je prisutna u svim materijalima u zemljinoj kori i, shodno tome, unekim gra|evinskim materijalima. Prirodno zra~enje predstavlja oko 88% go-di{nje doze za stanovni{tvo (http://www.iuc.com.au/ral.htm).

Zra~enje se tako|e ve{ta~ki proizvodi, aktivnostima kao {to su proizvodnja stru-je u nuklearnim elektranama, kopanje uranijuma i proces njegovog oboga}ivan-ja, kao i svim nuklearnim vojnim aktivnostima (npr. testiranje oru`ja), medicin-skom opremom (npr. rendgenski zraci i terapija zra~enjem) i aktivnostima istra-ìva~kih institucija. Najvi{e zabrinjavaju skladi{tenje, odlaganje i transport ra-dioaktivnog otpada (otpad od istraìva~kih, industrijskih i medicinskih aktivnos-ti) i nuklearne havarije. Oni mogu da budu izvor nekontrolisanog osloba|anjaradionuklida u ìvotnu sredinu, ~ime se zaga|uje vazduh, izvori podzemnih ipovr{inskih voda, zemlji{te, pa time i ìvi organizmi, uklju~uju}i i ljude. Na pri-mer, prilikom incidenta u êrnobilju osloba|anje vazduhom preno{ene radiok-tivnosti uzrokovalo je zaga|enje tla, biljaka i ìvotinja, a to je izazvalo zaga|enjehrane (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).

Kakve su posledice izlaganja radionuklidima?

Kako je ve} pomenuto, zra~enje uzrokuje jonizaciju – o{te}enje molekula ìvih}elija. ]elije koje su trajno izmenjene mogu nakon toga da produkuju nenor-malne }elije, a one, pod odre|enim uslovima, mogu postati kancerozne. To jeizvor pove}anog rizika od raka. Izlaganje vi{im akutnim dozama moè da uzroku-je “bolest zra~enja” – o{te}enje imunog sistema organizma koje izaziva mu~ninui povra}anje, dijareju i op{tu slabost. Pri jo{ ja~im akutnim dozama osoba moèda umre, prvenstveno usled infekcija i vaskularnih o{te}enja. Izlaganje (putemudisanja) visokim dozama radioaktivnih ~estica rodona u zatvorenim prostorima

1

54


(zgradama) moè da uzrokuje o{te}enje }elija plu}a i, kona~no, rak plu}a.(http://umich.edu/~radinfo/introduction/risk.htm)

Uprkos tome {to postoji odre|eni nivo znanja, jo{ uvek je veoma te{ko odreditistvarnu opasnost od zra~enja, jer je izloènost ljudi zra~enju veoma pribli`nanivou pozadinskog zra~enja. Velike doze zra~enja mogu da uzrokuju stvaranjeraka i leukemije nakon nekoliko godina (i do dvadeset). Me|utim, ovako odloènirok onemogu}ava nam da sa izvesno{}u tvrdimo koji je od brojnih potencijalnihagenasa (npr. ishrana, pu{enje, stres i “bias” efekat) bio uzrok konkretnog raka.Da zaklju~imo, zra~enje je slab karcinogen, ali nepotrebno izlaganje svakakomoè da pove}a opasnost po zdravlje.

[to se ti~e {tete koja se, u slu~aju incidenata, nanosi flori, prime}eno je da jenajja~i uticaj na tri vrste (kao {to su zimzelene biljke) koje daju dokaze o mutaci-jama. [to se ti~e faune, posledica je smanjena reprodukcija osetljivih vrsta ribanakon {to su doze pre{le smrtonosne nivoe. Me|utim, izgleda da je uticajzra~enja ograni~en na prve godine nakon incidenata. Nakon êrnobilja, ve}inaìvotinja je, uklju~uju}i stoku koja je bila uklonjena iz zone od 30 km, umrla.Stoka koja je preìvela bila je uskra}ena u razvoju. Me|utim, izgleda da je drugageneracija stoke normalna (Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).

Kako moèmo da se za{titimo od identifikovanih izvora zra~enja?

[to se ti~e prirodnog zra~enja, malo {ta se moè uraditi da se spre~i izloènost.Visoka izloènost radonu se moè izbe}i, prvenstveno, merenjem njegovog nivoau gra|evinskim materijalima i u samim zgradama i merama za smanjenje njegovekoli~ine (na primer, zaptivanjem pukotina u podovima i zidovima ili sloènijimsistemima instalacije cevi i ventilatora za ekstrakciju radona iz zgrada). Mogu}eje minimizirati nepotrebno izlaganje ve}oj koli~ini ve{ta~kog zra~enja smanjen-jem vremena izloènosti, pove}anjem razdaljine od izvora zra~enja, podvodnimskladi{tenjem, rukovanjem radioaktivnim materijalima, u prostorijama sa debe-lim betonskim zidovima ili zidovima obloènim olovom, i drànjem radioak-tivnih materijala (onih koji se koriste za medicinske svrhe ili za nuklearne reak-tore) u zatvorenim, ograni~enim uslovima i izvan ìvotne sredine.

Sa strate{kog stanovi{ta, postoji potreba da se usredsredimo na prevenciju iublaàvanje mogu}ih novih incidenata. Nuklearna bezbednost se tako|e moèosigurati kori{}enjem adekvatnih tehnologija i sprovo|enjem regulatornogpravnog okvira koji je ugra|en u nacionalno zakonodavstvo, evropsko i me|unar-odno pravo (npr. Konvencija o nuklearnoj bezbednosti, usvojena u junu 1994.godine; vidi Poglavlje 2/3.21). Neophodno je definisati op{te bezbednosneprincipe koje }e sve zemlje prihvatiti i sprovesti u delo s ciljem da se za{titi zdravl-je zaposlenih i {ire javnosti. Sve aktivnosti vezane za nuklearnu energiju morajuda budu uskla|ene sa osnovnim zahtevima radiolo{ke za{tite, koji su ~esto zas-novani na preporukama Me|unarodne komisije za radiolo{ku za{titu (ICRP).Tako|e je veoma va`no da se obezbedi odgovaraju}a obuka zaposlenih, da sestalno promovi{e op{ta svest na svim nivoima, uklju~uju}i i javnost, i da se na


1

55

nacionalnom i me|unarodnom planu pove}a stepen pripravnosti za vanrednesituacije.

Sa stru~nog stanovi{ta, neophodno je da se re{i do sada nere{eno pitanje dugo-trajnog skladi{tenja radioaktivnog otpada i otpada nakon prestanka, po istekunjihovog radnog veka, rada reaktora. Opala je ranija zainteresovanost za ponov-nu preradu istro{enog goriva ({to je jo{ uvek praksa u nekim evropskim zemlja-ma, npr. u Francuskoj) u korist traganja za bezbednim metodama dugotrajnogsuvog skladi{tenja goriva ili otpada, posebno njegovog odlaganja u duboko pos-tavljena podzemna skloni{ta ({to se radi, na primer, u SAD i {to SAD podràva).

1.15 Urbani stres

[ta je urbani stres?

Urbani stres je pojava koja vodi pogor{anju kvaliteta urbane ìvotne sredine.Uop{teno, izazivaju ga slede}i faktori:

• porast broja stanovnika u gradovima, uglavnom usled migracije iz ruralnih uurbane krajeve, posebno mladih ljudi;

• visoka koncentracija ljudi i aktivnosti;

• decentralizacija stanovnika i urbanih aktivnosti, a to zna~i da su aktivnosti, upro{losti zastupljene u centru grada, sada locirane dalje od saobra}ajnih veza,{to stvara ve}u zavisnost od automobila. Obim urbanog stresa tako|e zavisi oddrugih varijabli, kao {to su urbana struktura, na~in kori{}enja zemlji{ta, mobil-nost i stil ìvljenja. Ovo se odraàva u potra`nji za prostorom i protokom resur-sa (vode, energije i materijala).

[ta su glavni uzroci i posledice urbanog stresa?

Glavni problemi vezani za stres u urbanoj ìvotnoj sredini su:

• kvalitet vazduha; zaga|enje vazduha (SO2, ~estice, NOx, CO, O3, olovo) jesteposledica razli~itih aktivnosti; glavni izvori zaga|enja vazduha su sagorevanjefosilnih goriva (sistemi proizvodnje i potro{nje energije za grejanje poslovnih istambenih objekata), (drumski) saobra}aj (koji je trenutno u porastu u EITzemljama) i industrija;

• kvalitet vode i potrebe za vodom (vidi Okvir 1.9); ugroène su, prvenstveno,voda potrebna za pi}e i voda za potrebe rekreacije; pritisak poti~e od izgra|e-nih oblasti, nekontrolisanog kori{}enja vode i zemlji{ta i ispu{tanja zaga|enja;jo{ uvek ima mnogo gradova u kojima se otpadna voda sakuplja sa padavinskimvodama i ispu{ta u vodotoke, jezera ili more bez pre~i{}avanja;

1

56


Okvir 1.9 ¬ Nesvrsishodno kori{}enje vode u Evropi

Potro{nja vode je u jednom broju evropskih gradova u porastu: oko 60% velikih evropskihgradova prekomerno eksploati{e svoje izvore podzemnih voda, tako da raspoloìvost i kvalitetvode mogu da postanu organi~avaju}i faktor urbanog razvoja u zemljama u kojima postojenedovoljne koli~ine vode, posebno u ju`noj Evropi; u principu, vodeni resursi bi se mogli koris-titi na svrsishodniji na~in, jer se samo mali deo vode za doma}instva upotrebljava za pi}e ikuvanje, a veliki deo su (od 5% do preko 25%) gubici u mreì.

Izvor: EEA, 1998.

• buka; izme|u 10% i 20% urbanog stanovni{tva u ve}ini evropskih gradovaizloèno je neprihvatljivim nivoima buke, od preko 65 dB (A)19 (Stannes, D.,Bourdeau, P., ed., 1995);

• saobra}ajne nesre}e i zagu{enje saobra}aja;

• stvaranje otpada; materijali i proizvodi se pretvaraju u otpad, odlaù u deponi-je ili se spaljuju; jedan se deo otpada (za sada jo{ uvek nedovoljan) reciklira iponovo koristi;

• kvalitet stanovanja; kvalitet stanovanja (ìvotni prostor, osnovne usluge igra|evinski materijal) u ovom su se regionu popravili, ali su jo{ uvek na nièmstepenu nego u zapadnoj Evropi; u ve}ini gradova postoje kvartovi sa visokimstandardima, ali s njima i oni sa vrlo lo{im uslovima stanovanja;

• propadanje izgleda gradova i zaga|enje zelenih povr{ina izme|u gradova;

• propadanje istorijskih spomenika i objekata (gra|enih od mermera, kre~nja~-kog kamena i drugih materijala).

Ispu{tanje zaga|enja (uglavnom SO2, O3 i olova) moè negativno da uti~e naljudsko zdravlje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), krat-koro~no izlaganje dejstvu SO2 moè da uzrokuje smanjenu plu}nu funkciju adugoro~no respiratorne simptome i hroni~na respiratorna oboljenja. Posledicedelovanja ozona i olova opisane su u prethodnim delovima ovog poglavlja.

Gore opisani urbani problemi su blisko povezani sa problemima ìvotne sredinena regionalnom i globalnom nivou, posebno sa prekograni~nim zaga|enjem vaz-duha, acidifikacijom, klimatskim promenama, fotohemijskim smogom, zaga-|enjem kopnenih i priobalnih morskih voda i zaga|enim gradovima.

Koje se mere mogu poduzeti za ublaàvanje problema urbanog stresa?

Po{to je kvalitet gradskog zdravlja posledica me|usobnog uticaja brojnih fakto-ra, njegovo pobolj{anje moè se ostvariti jedino odrìvim planiranjem urbanograzvoja.20 Neophodno je da se u ekolo{ke dimenzije urbanih sredina integri{u


1

57

19 Spoljna buka ne bi smela u dnevnom periodu da prelazi nivo Leq (ekvivalentni nivo pritiska buke) 65 dB(A), {to je nivo na kome bukaostavlja ozbiljne posledice. Izlaganje buci koja je iznad Leq 75 dB(A) smatra se neprihvatljivim jer moè da uzrokuje gubitak sluha.

20 Odrìvi gradovi su oni gradovi koji omogu}avaju podesnu i zdravu ìvotnu sredinu svojim stanovnicima i koji zadovoljavaju njihovepotrebe ne ugroàvaju}i sposobnost lokalnih, regionalnih i globalnih ekolo{kih sistema da ispune èlje budu}im generacijama(Stannes, D., Bourdeau, P., eds., 1995).

ekonomske i socijalne dimenzije. Da bi se to ostvarilo, moraju se poduzetislede}e mere:

• ekolo{ko upravljanje protokom resursa i kori{}enjem voda, energije i materijalakoji se mogu smanjiti racionalnom raspodelom resursa, pove}anjem energet-ske efikasnosti (osavremenjivanjem tehnologije i prelaskom sa uglja na prirod-ni gas i energiju) i ve}om {tednjom energije;

• mudro planiranje na~ina kori{}enja zemlji{ta i upravljanje prostorom; naglasaktreba da bude na selektivnoj gustini (stambenoj i poslovnoj) oko mesta pristu-pa, lokacija i udaljenosti od javnog saobra}aja, uzimaju}i u obzir zelenepovr{ine, itd.;

• efikasna gradska infrastruktura; ovo podrazumeva razvoj integrisanog grad-skog prevoza, mogu}nost pe{a~enja i vo`nje bicikla i ve}i nivo bezbednosti zape{ake, {to bi skupa dovelo do re|eg kori{}enja automobila i slabije emisijezaga|enja; da bi se ovo ostvarilo, potrebno je uvesti ekonomske instrumentekao {to su lokalne ekolo{ke takse, naplata parkiranja, putarine.

1

58


2. IMPLIKACIJE PROPADANJA @IVOTNE SREDINE

2.1 Zdravlje i ìvotna sredina

[ta je “ekolo{ko zdravlje”?

Ekolo{ko zdravlje obuhvata i direktne patolo{ke posledice hemikalija, radijacije inekih biolo{kih agenasa na zdravlje i blagostanje i, ~esto indirektne, posledice{ire fizi~ke, psiholo{ke, socijalne i estetske ìvotne sredine, koja obuhvata stano-vanje, urbani razvoj, kori{}enje zemlji{ta i saobra}aj (po definiciji WHO, Evrop-ska povelja). WHO identifikuje pet osnovnih ekolo{kih uslova za zdravu ìvotnusredinu: ~ist vazduh, dovoljne koli~ine bezbedne vode za pi}e, bezbednu i nutri-ciono dobro izbalansiranu ishranu, bezbedna i mirna naselja i stabilne eko-sis-teme u kojima ljudi kvalitetno ìve.

Kako treba tuma~iti uticaj razli~itih faktora na ljudsko zdravlje?

Zdravstveni status zavisi od slede}ih elemenata: genetskih faktora, stila ìvota,siroma{tva (npr. ìvotni standard), ishrane i ekolo{kih, radnih i dru{tveno-eko-nomskih faktora (uklju~uju}i sistem zdravstvene za{tite). Nivo me|usobne zavis-nosti razli~itih faktora razli~it je kod pojedinih oboljenja i predmet je mnogihnau~nih istraìvanja. Ovo je vrlo kompleksno pitanje. Suvi{e pojednostavljenpristup pitanju oboljevanja moè da dovede do pogre{nog razumevanja, bilo pre-nagla{avanjem bilo zanemarivanjem uzro~nih odnosa. U mnogim slu~ajevimanedostaje jasan pogled na relativan zna~aj razli~itih ekolo{kih faktora. Ovakvakonfuzija ~esto uzrokuje nepotrebne uzbune ili stres i pogre{no utvr|ivanje pri-oritetnih aktivnosti.

Da li treba da se koncentri{emo na prevenciju ili na le~enje?

Primena principa prevencije je od posebnog zna~aja kod svih zdravstvenih pitan-ja. Prevencija je ~esto jeftinija i uvek svrsishodnija od le~enja. Uvek kada je pre-vencija mogu}a, eti~ki imperativ mora biti izbor preventivnih mera. Za{titnezdravstvene mere moraju se inkorporisati u sve vrste novih investicija i razvoja,jer su mere sanacije negativnih zdravstvenih uticaja ranijih aktivnosti skuplje isloènije. Preporu~uje se mudra primena propisa o novim tehnologijama i pro-izvodima, kao i pa`ljiva procena zdravstvenih i ekolo{kih uticaja pojedinih merai projekata.


1

59

[ta je potrebno poduzeti za smanjenje ili spre~avanje negativnih uticajaìvotne sredine na ljudsko zdravlje?

Svrsishodno projektovanje i implementacija politi~kih mera u oblasti ekolo{kogzdravlja zavise od razumnog upravljanja u toj oblasti, tj. dobre saradnje izme|uministarstva za za{titu ìvotne sredine i ministarstva zdravlja i dobre saradnje saostalim zainteresovanim stranama na lokalnom, dràvnom i regionalnom nivou.Zemlje ~ija je privreda u tranziciji (EIT zemlje) treba da defini{u i sprovedu poli-ti~ke mere ekolo{kog zdravlja koje }e obuhvatati sna`nu me|uresornu saradnju,koja treba da bude ugra|ena u odgovaraju}e zakonodavstvo i sistemati~no spro-vo|ena u delo. Tehnike za procenu uticaja na ìvotnu sredinu i zdravlje treba dabudu uklju~ene u sva opredeljenja, programe i projekte.

Da bi se osigurala odgovaraju}a ocena uzro~nih veza i da bi se odgovaraju}e pro-cenilo ekolo{ko zaga|enje koje uti~e na zdravlje, potrebni su relevantni i preciznipodaci i informacije. Neophodno je usvojiti sveobuhvatnu strategiju monitoringaekolo{kog zdravlja koja uklju~uje definisane ciljeve i uzima u obzir sve putanjeizlaganja stanovni{tva zaga|enju. Za to su potrebni kontrola kvaliteta, sistemobezbe|enja kvaliteta, izve{tavanje o uzrocima i analiti~ke i statisti~ke proce-dure. înjenica je da je za lak{e pra}enje promena zdravstvenog stanja usledekolo{kih faktora neophodna primena klju~nih pokazatelja ekolo{kog zdravlja.21

2.1.1 Pojedina~ni faktori ekolo{kog zdravlja

Kvalitet vazduha i zdravlje

Procenjeno je da su milioni ljudi u urbanim populacijama izloèni uticaju ~esti-ca, SO2 i NOX iz vazduha ~iji nivo redovno prelazi postavljene zdravstvenegrani~ne vrednosti. U nekim evropskim gradovima i dalje se javljaju epizode zim-skog smoga. U nekim zemljama EIT, a posebno u NIS, emisije sumpor-dioksidai zaga|uju}ih ~estica su na mnogim mestima na neprihvatljivom nivou. Glavniuzroci zaga|enja vazduha su neefikasno kori{}enje uglja za proizvodnju energi-je, postrojenja te{ke industrije i saobra}aj.

Utvr|eno je da postoji korelacija izme|u zaga|enja vazduha i stopa smrtnosti,posebno kod dece, od respiratornih bolesti i alergija. U Okviru 1.10, u daljem tek-stu, dati su neki primeri koji ilustruju ovu ~injenicu.

1

60


21 Na kraju 2000. godine radna grupa eksperata WHO EURO izradila je osnovni set pokazatelja ekolo{kog zdravlja. Operativni obrasci su pri-lago|eni na osnovu metodologije koja je opisana u publikaciji WHO pod nazivom Indikatori ekolo{kog zdravlja: Okvir i metodologije,WHO, @eneva, 1999. Vidi: http://www.WHO.int/environmentalinformation/Informationresources/ Indicators/EH Indicators.pdf. Svetskazdravstvena organizacija je postigla dogovor o setu klju~nih pokazatelja ekolo{kog zdravlja (EH) koji se trenutno ispituju u okviru pilotistraìvanja u izabranim zemljama EURO regiona Svetske zdravstvene organizacije. Pokazatelji su definisani tako da su namenjeni zakori{}enje nacionalnim vladama, posebno u slu~ajevima kada se radi na razvoju zakonodavstva. Zemlje koje su u procesu pridruìvanjaEvropskoj uniji tako|e mogu da ih koriste, jer su obavezne da pripreme dosta informacija i podataka radi uskla|ivanja svojih zakona ida dokaù da je status ekolo{kog zdravlja dobio prioritet.

Okvir 1.10 ¬ Primeri koji ilustruju uticaj zaga|enog vazduha na ljudsko zdravlje

U regiji severne Bohemije, u Republici ê{koj, prose~ne dnevne koncentracije SO2 u najozbiljni-je pogo|enim oblastima dostizale su i 2.500 µg/m3 devedesetih godina; maksimalna vrednostje 50 µg/m3. U glavnim industrijskim centrima u Belorusiji vazduh je bio zaga|en od hemijskihpostrojenja koja su emitovala ugljenik disulfid (CS2), amonijak (NH3), NO2, fluorid vodonik (HF),benzo(a)pirene, SO2, CO itd. Analize vr{ene u ovoj oblasti su pokazale visoke stope respiratornihoboljenja me|u stanovni{tvom, uklju~uju}i astmu, oboljenja krvi i o~iju (WHO, 1994).

Sli~ne posledice po ljudsko zdravlje utvr|ene su i u Ukrajini, Latviji i drugim zemljama biv{egSovjetskog Saveza. Oko 3 miliona ljudi, uklju~uju}i i oko 0,75 miliona dece, ìvi u izuzetnozaga|enim oblastima u gradovima Ruske Federacije. Dodatnih 7 miliona ìvi u ozbiljno zaga|e-nim oblastima, a od 15 do 17 miliona u relativno zaga|enim oblastima (WHO, 1994).

Istorijski posmatrano, za razumevanje uticaja lo{eg kvaliteta vazduha na ljudsko zdravljenajva`niji doga|aji su bili magla i ozbiljno zaga|enje vazduha u Londonu u decembru 1952.godine. Vi{e od 4.000 smrtnih slu~ajeva izazvanih time bili su upozorenje da zaga|enje vazduhavi{e ne sme da se ignori{e (Bates V. D., 1994).

Sve materije koje zaga|uju vazduh u zatvorenim prostorima (npr. dim, vlaga,grinje, isparljiva organska jedinjenja, NOX, radon, itd.) predstavljaju opasnost pozdravlje, posebno po zdravlje dece. Pu{a~i i njihove porodice bi svakako trebaloda budu bolje informisani o uticaju dima cigareta na zdravlje drugih, posebnodece. U zatvorene prostore bi trebalo uvesti odgovaraju}e mere zabrane pu{enja(na primer, u objekte za rad i rekreaciju), a potrebno je uvesti i propise o izgrad-nji i gra|evinskim materijalima kojima bi se obezbedila odgovaraju}a klima ikvalitet vazduha u zatvorenim prostorima. (Za vi{e podataka o zaga|enju vaz-duha vidi Poglavlje 1/1.)

Biodiverzitet i zdravlje

Biodiverzitet je indirektno povezan sa zdravljem. Iako je lepota koja je svojstvenabiodiverzitetu izvor zadovoljstva usled svojih estetskih vrednosti, biodiverzitettako|e ima va`nu ulogu u turisti~kim i rekreativnim aktivnostima koje su bitneza odrànje ljudskog zdravlja. Priroda koja obiluje raznoliko{}u verovatno }e vi{eprivla~iti ljude da iza|u, u njoj uìvaju i steknu korist za zdravlje ve`baju}i na~istom vazduhu. Priroda koja je osiroma{ena manje je privla~na i manja jeverovatno}a da }e privu}i ljude. Propadanje biodiverziteta moè, prema tome, dauzrokuje lo{ije uslove za ljudsko zdravlje, kako fiziolo{ke, tako i psiholo{ke.

Osim svog doprinosa turizmu i rekreaciji, biodiverzitet je bitan u oblasti farma-cije. Mnoge biljne i ìvotinjske vrste dokazale su se kao veoma korisne zazdravstvene namene; skoro cela jedna ~etvrtina lekova koji se izdaju na recept uSAD sadrì prirodne supstance (U.S. Ministarstvo unutra{njih poslova, Slu`banacionalnih parkova, 1993).


1

61

Okvir 1.11 ¬ @ivotinjske i biljne vrste koje se koriste za zdravstvene namene

Alkaloidi, biljne supstance posebno prisutne kod tropskih biljaka, koriste se u proizvodnji leko-va za borbu protiv raka, lekova protiv bolova, za regulisanje krvnog pritiska i kao sredstva zaopu{tanje mi{i}a. Penicilin je verovatno najpoznatiji prirodni lek, proizvodi se iz pennicillinumplesni, bliskog srodnika hlebne plesni. Divlje ìvotinje su tako|e izvor vrednih lekovitih svojsta-va. Na primer, riblje ulje, bogato vitaminima A i D, dobro je poznat dodatak ishrani i sredstvo zaublaàvanje osipa koè.

Izvor: U.S. Ministarstvo unutra{njih poslova, Slu`ba nacionalnih parkova, 1993.

Sem toga, tradicionalna medicina se jo{ uvek {iroko primenjuje za osnovnuzdravstvenu negu u zemljama u razvoju, a njene vrednosti se tako|e ponovootkrivaju u zemljama u tranziciji. Gubitak biodiverziteta moè da uzrokuje igubitak va`nih lekovitih resursa, jer svaka vrsta ima potencijalne lekovite vred-nosti.

Voda i zdravlje

Oko 100 miliona ljudi u Evropi, posebno u EIT zemljama, nema direktan pristup~istoj vodi za pi}e i vodi za druge namene u doma}instvu. Stoga su u tim oblasti-ma ~esti izve{taji o epidemijama mikrobiolo{kih oboljenja koja se prenose vodom.Povremeno se i u drugim delovima Evrope javljaju infekcije koje se prenosevodom. Pojava tifusa, kolere, hepatitisa A i gastrointestinalnih parazitnih oboljen-ja, posebno u zemljama centralne Azije i Ruske Federacije, predstavlja razlog zaozbiljnu zabrinutost i upozorava da su neophodni osnovni sanitarni sistemi. Sveve}a raznolikost potencijalno {tetnih hemijskih supstanci u vodi negativno uti~ena zdravlje. Naj~e{}e zaga|uju}e materije u poljoprivrednim oblastima Evrope sunitrati (vidi Okvir 1.12). (Za vi{e detalja o zaga|enju voda vidi Poglavlje 1/1.6.)

Okvir 1.12 ¬ Primeri koji ilustruju uticaj vode za pi}e zaga|ene nitratima na ljudskozdravlje

U Belorusiji se oko 80% seoskog stanovni{tva snabdeva vodom iz plitkih bunara. U nekim oblas-tima je i do 80% svih bunara zaga|eno nitratima usled kori{}enja ve{ta~kih |ubriva u poljopriv-redi (Kurganskaya, 1993). U ruralnim oblstima isto~ne Slova~ke registrovano je 2.536 slu~ajevametaemoglobinaemije (metaemoglobin: oksidisan hemoglobin koji ne moè da vezujekiseonik) kod dece usled visokih nivoa nitrata u vodi za pi}e (1971–1990). U nekim drugimoblastima ljudi se snabdevaju vodom iz individualnih bunara. Re{enje je da se u ove oblastizdrava voda doprema kao fla{irana voda za pi}e.

Izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Slova~ke – Godi{nji izve{taj o higijenskoj situaciji u Republici Slova~koj.

Otpad i zdravlje

Usled vi{edecenijske prakse neodgovaraju}eg odlaganja otpada i stvaranja broj-nih “problemati~nih lokacija” postoji ceo niz potencijalnih opasnosti po ìvotnusredinu – od mikrobiolo{kih izazvanih komunalnim otpadom do onih uzroko-

1

62


vanih toksi~nim materijama iz odloènog opasnog otpada i sa kontaminiranihindustrijskih lokacija. U biv{em se Sovjetskom Savezu odlaganje otpada nije tre-tiralo kao prioritet u oblasti javnog zdravlja, a navedeni problemi su tako|e odposebnog zna~aja i u zemljama u tranziciji. (Za vi{e detalja o pitanjima otpadavidi Pogavlje 1/1.10.)

Kontaminacija hrane i pi}a

S obzirom na to {to se uo~ava rastu}a u~estalost infekcija koje se prenose vodom,neophodno je poja~ati nadgledanje i kontrolu. Mikrobiolo{ka kontaminacija hra-ne moè da se pojavi na svakoj ta~ki, po~ev od primarne proizvodnje do potro{-nje. Me|utim, odre|ene ta~ke, na primer farme, smatraju se bitnijim izvorimainfekcija (salmonelosis, campylobacteriosis i listeriosis, sve gastrointestinalnebolesti).

Analize opasnosti i kontrola kriti~nih ta~aka (pristup HACCP-u22) jesu preven-tivne mere i predstavljaju ekonomi~niji na~in kontrole nego {to je inspekcija go-tovog proizvoda. U borbi protiv zaga|enja hrane potrebno je {ire pristupitiHACCP-u. On treba da obuhvata sve faze proizvodnje, prerade, skladi{tenja i dis-tribucije od farme do potro{a~a. Neophodno je posvetiti ve}u pa`nju smanjenjumikrobiolo{kog zaga|enja na samoj farmi. Tako|e je potrebno uloìti napore zabolju informisanost o zna~aju higijene svih koji dolaze u dodir sa hranom;potrebno je naglasiti zna~aj edukacije i obuke u ovoj oblasti.

Izlaganje odre|enim hemikalijama

U odre|enim oblastima izloènost zaga|enjima kao {to su te{ki metali (npr.olovo), isparljiva organska jedinjenja (VOC), poluisparljiva organska jedinjenja,policikli~ni aromatski ugljovodonici (PAH), itd. moè da bude tolika da pred-stavlja opasnost po zdravlje. (Za vi{e detalja o hemikalijama i njihovom uticaju naìvotnu sredinu i ljudsko zdravlje vidi Poglavlje 1/1.12.)

Joniziraju}e zra~enje

Bezbednost nuklearnih reaktora, proizvodnja nuklearnih materijala i bezbednoskladi{tenje i odlaganje nuklearnog otpada vrlo su bitna pitanja ekolo{kog zdrav-lja. U nekim zemljama, usled geolo{kih uslova, izloènost radonu, koji je glavniizvor zra~enja, i drugim prirodnim izvorima zra~enja (vidi Poglavlje 1/1.14) jo{ jejedan ozbiljan problem.

Mere za smanjenje izloènosti radonu te{ko je definisati i primeniti. Da bi se sma-njio negativan uticaj na ljudsko zdravlje, potrebno je uvesti mere za ispitivanjeprimljenih doza i sprovesti merenje uticaja na stanovni{tvo izloèno visokim doza-ma zra~enja. Da bi se to omogu}ilo, neophodno je uvesti sistematsko merenje


1

63

22 Vi{e podataka o pristupu HACCP-u moète na}i na http://www.who.dk

nivoa radona u stanovima. Na me|unarodnom planu je neophodno obezbeditipomo} u slu~ajevima zra~enja i prevenciju potencijalnih opasnosti po zdravlje uzemljama u razvoju.

Stanovanje i urbana sredina

Besku}ni{tvo i neodgovaraju}i uslovi stanovanja ~esto su uzroci lo{ijem kvalitetuzdravlja. Minimalni zahtev je da se za sve obezbedi odgovaraju}i sme{taj. Neop-hodno je posti}i bolje standarde u snabdevanju higijenski ispravnom vodom iukloniti vlagu. Uslovi stanovanja moraju se posmatrati na holisti~ki (sveohuhva-tan) na~in, uz obezbe|enje adekvatne zdravstvene za{tite, saobra}aja, snabde-vanja, objekata za rekreaciju i svrsishodne kontrole zaga|enja i buke. [to se ti~ebesku}nika, neophodno je sprovesti najadekvatnije mere za ublaàvanje ovoguzroka lo{eg zdravlja. (Za vi{e informacija o urbanom stresu vidi Poglavlje1/1.15.)

Zdravstvena za{tita na radu

Prioritetni problemi u oblasti zdravstvene za{tite na radu su incidenti, buka,hemijska opasnost, ergonomija i psiholo{ki stres. Samo oko 56% radnog stanov-ni{tva u Evropi ima pristup specijalizovanim slu`bama medicine rada. Procenjujese da je oko 30% ukupnih smrtnih slu~ajeva i 30% ukupne ìvotne dobi sa ura~u-natim gubitkom radne sposobnosti (total loss of disability adjusted life yearsDALY).23, u okviru Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, poveza-no sa faktorima ìvotne sredine i na~ina ìvota koji se mogu kontrolisati ili nakoje se barem moè uticati putem zdravstvene za{tite i preventivnih mera na rad-nom mestu. Potrebno je poduzeti specijalne mere za unapre|enje zdravstveneza{tite na radu u zemljama u tranziciji. U budu}em razvoju dràvnih programaza zdravstvenu za{titu na radu potrebno je posvetiti posebnu pa`nju radnicimau poljoprivredi, malim preduze}ima, sektoru usluga i samozaposlenima.

Incidenti i katastrofe koje izaziva ljudski faktor

Incidenti koji se de{avaju kod ku}e, na radu i na putevima predstavljaju glavniuzrok oboljevanja i smrtnosti.24 Samo u saobra}ajnim nesre}ama u Evropisvakodnevno pogine preko 350 ljudi a preko 6.000 njih se povredi. One su glavniuzrok smrti mla|ih odraslih osoba. Nesre}ni slu~ajevi kod ku}e tako|e su bitanuzrok oboljevanja i smrtnosti. (Za vi{e detalja o incidentima vidi Poglavlje 1/1.11.)

1

64


23 @ivotna dob sa ura~unatim faktorom nesposobnosti (Disability adjusted life years DALY) jeste termin koji se koristi da se izrazi vremen-ski period pojedinca ìvota nièg kvaliteta usled bolesti/invaliditeta (npr. gluvo}a ili oslabljen sluh).

24 Stopa oboljevanja je u~estalost oboljevanja u nekoj populaciji. Stopa oboljevanja od neke bolesti je broj osoba koje obole od datebolesti u roku od godinu dana; obi~no se izraàva na hiljadu stanovnika ili za konkretnu starosnu grupu. Smrtnost je u~estalost smrti unekoj populaciji ili zajednici. Stopa smrtnosti je broj osoba koje umru za godinu dana; obi~no se izraàva na hiljadu stanovnika ili zakonkretnu starosnu grupu.

Prekograni~na pitanja

Neke posledice zaga|enja vazduha imaju globalno zna~enje u odnosu na zdrav-lje. Upravljanje glavnim re~nim slivovima, kao {to su Rajna i Dunav, ili rekama uoblasti Aralskog jezera, sa stotinama manjih reka, mora biti, da bi se za{titili dos-tupnost i kvalitet izvora vode, zajedni~ko od strane svih zemalja na koje ti slivoviuti~u. Brz porast stope poplava u svetu ukazuje na neophodnost me|unarodnesaradnje u za{titi zdravlja potro{a~a. Trgovina, posebno {tetnim materijalima, iprevoz opasnih supstanci i/ili proizvoda tako|e zahtevaju me|unarodne mereza{tite zdravlja. Sve ~e{}e prekograni~no zapo{ljavanje, migracije i turizam tako-|e zahtevaju me|unarodnu saradnju. Postoje i brojni drugi izvori me|uzavisnos-ti zaga|enja ìvotne sredine i zdravlja ljudi. Najbitnije je da se defini{u problemii usvoje preventivne mere.

2.2 Siroma{tvo i ìvotna sredina

Devedesetih je godina me|unarodna zajednica smanjenje siroma{tva u svetustavila na sam vrh razvojnog programa. Godine 2000. UN su postigle dogovor oMilenijumskim ciljevima razvoja (MDGs, vidi Okvir 2) sa ciljem “da se do 2015.godine prepolovi broj ljudi koji ìve u ekstremnom siroma{tvu”. Od samita u Riju(vidi Okvir 2.1 u Poglavlju 2) sve se vi{e priznaje da je smanjenje siroma{tva bitnoza postizanje ciljeva odrìvog razvoja i da stoga zahteva bolji na~in upravljanjaìvotnom sredinom. S obzirom na to da se broj ljudi koji ìve u apsolutnom siro-ma{tvu pove}ava a da se pokazatelji ìvotne sredine ubrzano pogor{avaju, za ost-varenje Milenijumskih ciljeva razvoja neophodne su velike promene.

[ta je siroma{tvo?

“Siroma{tvo je bol; ose}a se kao bolest. Ono napada pojedinca ne samo materi-jalno nego i moralno. Izjeda ~oveku dostojanstvo i tera ga u o~aj.” (@ena izMoldove, Glas siroma{nih, Narayan i saradnici, 2000). Apsolutno siroma{tvozna~i da osoba nema osnovna sredstva za ìvot, tj. hranu, vodu i sme{taj. Obi~nose karakteri{e neodgovaraju}im prihodima i meri kao USD/dan. Me|utim, pre-ma indeksu humanog razvoja25 prihod nije jedini faktor koji uti~e na blagostan-je. Siroma{tvo podrazumeva i isklju~enost, obespravljenost, ugroènost, gubitakdostojanstva i nedostatak po{tovanja od drugih. “Siroma{tvo ima tako mnogouzroka da nijedno re{enje samo po sebi ne moè da re{i sve probleme u jednojzemlji” (Agenda 21).

Siroma{tvo ima razli~ite dimenzije (ekolo{ku, socijalnu, finansijsku, itd.). Prematome, da bi neka strategija smanjenja siroma{tva bila uspe{na, ona mora da imasvestran pristup. Kada razmatramo odrìvo smanjenje siroma{tva, potrebno je


1

65

25 Indeks humanog razvoja (HDI), koji je UNDP po~eo da koristi 1990. godine, predstavlja jednu alternativnu meru koja izraàva ekonom-ski i dru{tveni napredak. On uklju~uje BNP, o~ekivani ìvotni vek, pismenost odraslih osoba i {kolovanje.

da stavimo ve}i naglasak na uzroke, koji mogu da budu ekolo{ki, a ne da se samobavimo posledicama.

Ima li siroma{tva u zemljama u tranziciji?

Poslednjih je deset godina, bez presedana, nagli prelazak sa planske na trì{nuprivredu pra}en porastom siroma{tva u isto~noj Evropi i u zemljama NIS.26 Pretranzicije je procenjeno da oko 25% stanovni{tva ìvi sa manje od 2,15 USD nadan.27 Godine 1998. je porastao broj ljudi koji ìve u apsolutnom siroma{tvu, tj.svaki peti je bio siroma{an. Mnoge dràve, me|u njima i one koje su najuspe{nijeu prevazilaènju problema tranzicije, suo~ene su sa zna~ajnom nejednako{}u uoblasti prihoda. Mada su u njima uslovi ìvota mo`da bolji nego u nekim drugimdelovima sveta, kolaps komunizma je doveo do nestanka zagarantovanogzapo{ljavanja i sistema socijalne za{tite. Nedavno su u Zajedni~kim procenamasiroma{tva (Participatory Poverty Assessments), koje je uradila Svetska banka zaIzve{taj o razvoju u svetu, ljudi koji ìve u ovom regionu izrazili da imaju dubokose}aj posramljenosti, beznade`nosti i poniènja zbog poku{aja da odrèosnovni ìvotni standard.

Koji su nesporazumi u vi|enju veze izme|u siroma{tva i ìvotne sredine?

Donedavno je kod onih koji odlu~uju postojala pogre{na predstava da siroma{t-vo i propadanje ìvotne sredine predstavljaju povezanu spiralu propadanja kojase ubrzava porastom broja stanovnika u svetu. U mnogim neindustrijalizovanimzemljama zabrinutost usled sve lo{ijeg stanja ìvotne sredine na lokalnom, nacio-nalnom i globalnom nivou ~esto je okretala ekologe i organe koji donose odlukeprotiv siroma{nih, jer su oni okrivljavani za prekomernu eksploataciju prirodnihresursa i tim uzrokovano propadanje ìvotne sredine. Ovakvo stanovi{te je veomapojednostavljeno i dovelo je do usvajanja politi~kih mera, koje {tite ìvotnu sred-inu, na {tetu siroma{nih ili, smanjuju siroma{tvo, na {tetu ìvotne sredine. Naprimer, u EIT regiji postoji skoro potpuni konsenzus da je proteklog stole}adràva bila najve}i zaga|iva~. Uop{teno govore}i, na svetskom nivou, bogatiuzrokuju najve}e propadanje ìvotne sredine; nivoi potro{nje siroma{nih sumnogo niì. Me|utim, uni{tena ìvotna sredina natproporcijalno uti~e upravo nasiroma{ne, jer su oni najugroèniji i imaju manje resursa za prilagodjavanje. Semtoga, aktivnosti koje poduzimaju razli~ite zainteresovane grupe imaju mnogove}i uticaj nego aktivnosti koje se poduzimaju na nivou konkretne zajednice. Naprimer, u januaru 2000. godine, usled zajedni~kog uticaja razli~itih okolnosti,uklju~uju}i neodgovornost multinacionalnih kompanija, nepa`nju vlade i neuo-bi~ajene klimatske uslove, do{lo je do probijanja brane u prera|iva~kom postro-jenju Baja Mare na severoistoku Rumunije (vidi Poglavlje 1/1.11). Ugroèni su

1

66


26 Svetska banka karakteri{e siroma{tvo pomo}u materijalne potro{nje. Mera apsolutnog siroma{tva zna~ajno se razlikuje u rezli~itimoblastima ovog regiona, a najvi{i nivoi su u centralnoj Aziji i na Kavkazu.

27 Svetska banka kao liniju apsolutnog siroma{tva koristi pokazatelj od 2 USD/dan umesto USD/dan da bi na taj na~in uzela u obzirdodatne rashode za grejanje.

mnogi ìvoti jer je iz reka izva|eno vi{e od 1.200 tona mrtve ribe, a poljoprivred-nici vi{e nisu mogli da prodaju svoje proizvode (http://www.rec.org).

Na koji na~in ljudi zavise od ìvotne sredine?

Ljudi zavise od ìvotne sredine preko proizvoda i usluga28 koje ona omogu}ava.Mada su te veze veoma sloène, propadanje ìvotne sredine tro{enjem prirodnihresursa, zaga|enjem vazduha i vode, itd. zna~ajno smanjuje mogu}nost zaprivredni rast i razvoj. Iako propadanje ìvotne sredine deluje na sve ljude, onoipak najvi{e uti~e na siroma{ne, jer su oni u ve}oj meri ugroèni u pogledu pre-ìvljavanja, zdravlja i bezbednosti. Na primer, u nekom gradu siroma{ni po pravi-lu ìve u najmarginalnijim oblastima, npr. u blizini industrijskih objekata, jer se-bi ne mogu priu{titi ìvot na drugom mestu. U slede}oj tabeli su prikazani direk-tni i indirektni uticaji ìvotne sredine na ljude.

Tabela 1.11 ¬ Kako ìvotna sredina uti~e na ljude


1

67

28 Robe i resursi, kao {to su biljke i ìvotinje koji su nam potrebni za prehranu, gorivo i sme{taj. Vrednost roba se ~esto izraàva u mone-tarnom obliku. Usluge obuhvataju konzervaciju zemlji{ta i upravljanje otpadom, zaga|enjem i kontrolom gamadi. Vrednost usluga je~esto teè kvantifikovati.

@IVOTNA SREDINA

Preìvljavanje(prihod i {anse)

ZdravljePolitika, institucije

i procesi

• Zemlji{te, da se obezbedi dovoljnohrane;

• kvalitet/produktivnost zemlji{ta;• kontrola {teto~ina;• tro{kovi za hemikalije;• opra{ivanje;• resursi, kao {to su fosilna goriva,

plemeniti metali, minerali, drvnagra|a;

• lekovito bilje;• izvori hrane u prirodi;• gorivo;• sto~na hrana;• genetske rezerve za sada{nje i

budu}e generacije;• rekreacija i turizam;• vodoprivredni sistemi;• sistem godi{njih doba i

mikroklimatska stabilnost;• za{tita od prirodnih nepogoda kao

{to su klizi{ta i poplave;• za{tita od industrijskog zaga|enja.

• îst vazduh;• ~ista i ispravna voda;• stanovanje;• upravljanje otpadom;• sistemi grejanja;• javna rasveta;• izloènost

hemikalijama/toksi~nimsupstancama

• bezbednost naputevima/nesre}e naradu;

• estetske, duhovne ikulturne vrednosti.

• Regulatorni okviri(nacionalne strategije,mere, subvencije ipodsticaji);

• pristup i kontrola (robe,usluge, trì{ta);

• pristup informacijama;• participacijski procesi koji

uklju~uju sve;• izvorno znanje;• sukobi oko nedovoljnih

resursa;• obrasci migracija.

U Okviru 1.13 u daljem tekstu dati su neki primeri koji ilustruju kako ìvotna sre-dina uti~e na ljude.

Okvir 1.13 ¬ Kako ìvotna sredina uti~e na ljude – primeri

Nuklearna postrojenja i lokacije za ispitivanje u zemljama CEE i u NIS zemljama uzrokovale su ida veliki broj ljudi bude izloèn neprihvatljivo visokim nivoima zra~enja i posledice na zdravljei ìvot siroma{nih. Na primer, radioaktivno zra~enje koje je proisteklo iz ~ernobiljske katastrofeu Ukrajini 1986. godine uticalo je na 23% ukupne povr{ine Belorusije. Velike oblasti su i daljekontaminirane, uklju~uju}i i 430.000 hektara najvi{e pogo|enih delova Belorusije, Rusije iUkrajine, koji i dalje imaju status “no go” – zabranjene zone, kao i dodatnih 9,4 miliona hektarapoljoprivrednog zemlji{ta (UNEP, 1997). U Latviji 13% zemlji{ta ima status za{ti}enog zemlji{ta.Glavni problem je depopulacija ruralnih oblasti. Vlada Latvije je u svojim planovimanacionalnog razvoja shvatila zna~aj koji ìvotna sredina, u smislu turizma i rekreacije, ima zaobnovu sela (Normunds Broks, 2001).

Bosna i Hercegovina se jo{ nalazi u stanju postratnog sukoba. Postoje ogromni problemi saminama, {to onemogu}ava ìvot u odre|enim oblastima. @ivotna sredina se shvata kao neutral-na po~etna oblast za zajedni~ke aktivnosti sve tri nacionalnosti, za Srbe, Hrvate i Bo{njake ( AzraJaganjac, 2001).

U Poljskoj prestrukturisanje rudarskih/industrijskih oblasti ima ogromne posledice postanovni{tvo koje u tim oblastima ìvi. U isto~noj su Poljskoj gradovi, koji su ranije zavisili odjednog poslodavca, imali, usled zatvaranja industrijskih pogona, ozbiljne finansijske pote{ko}ei visoke stope nezaposlenosti (30%) (Preisner, L., 2001).

Jedan od najupadljivijih primera je stalno su{enje Aralskog jezera u centralnoj Aziji. To je posle-dica nerazumnog upravljanja vodama (preterano intenzivno navodnjavanje u proizvodnji pa-muka). (Ekolo{ki problem Aralskog jezera, sa socijalnim implikacijama, opisan je detaljnije uPoglavlju 1/2.3.)

U Latviji se 70% toplote obezbe|uje daljinskim/op{tinskim sistemima grejanja. Jedna studija,koju su radili Ministarstvo socijalnog staranja i Ministarstvo ìvotne sredine i regionalnog razvo-ja 1998. godine, zaklju~ila je da se grejanje smatra bitnijim za ìvot ljudi nego neka druga dobra;35% urbanog i 47% seoskog stanovni{tva àlilo se na vlagu u stanu, a 43% odnosno 52% nahladne stanove/nedovoljno grejanje, jer ih to ~ini podlo`nijim bolestima i smanjuje im {anse zapreìvljavanje.

Za{to je bitno da se ìvotna sredina uzima u obzir pri definisanju politikerazvoja?

Jednostavno re~eno, jer je to ekonomski opravdano. Razvojna politika koja pro-movi{e pove}anu proizvodnju roba, a pri tom ne obezbe|uje odrìvost resursa nakojima je proizvodnja zasnovana, na kraju }e opadati, a time }e siroma{tvo rasti.Nadalje, politika koja stimuli{e energetsku efikasnost, ~istije tehnologije i racio-nalno kori{}enje resursa smanji}e izdatke koje imaju dràva i privatni sektor, ikratkoro~no i dugoro~no.

1

68


Za{to je bitno da se prati uticaj boljeg upravljanja u oblasti ìvotne sredinena siroma{tvo?

Neophodno je da dràvna politika stimuli{e odrìv privredni razvoj. To }e bitimogu}e samo ukoliko dràva zna {ta se de{ava na lokalnom nivou. Dok pratimoaktivnosti u oblasti ìvotne sredine i njihov uticaj na siroma{tvo, prikupljene po-datke moèmo da koristimo za informisanje onih koji donose politi~ke mere, ta-ko da se njihove usvojene politike mogu prilagoditi dugoro~nim dràvnim potre-bama. Sem toga, mora se uvesti odgovornost za delovanje; ostvaren napredak semora ocenjivati u odnosu na ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja (vidi Okvir2.2 u poglavlju 2), gde je cilj koji se odnosi na siroma{tvo definisan tako da se uperiodu izme|u 1990. i 2015. prepolovi broj stanovnika koji ìvi sa manje odjednog dolara na dan i broj onih koji pate od gladi.

Kako pratimo uticaj ìvotne sredine na siroma{tvo?

Te{ko! Siroma{tvo je vi{edimenzionalna pojava i mnoge od interakcija koje nanjega deluju nije lako kvantifikovati. Tradicionalno, pokazatelji su koncentrisani nabiofizi~ko okruènje (se~a {uma, nivo zaga|enja, emisija-ugljendioksida, itd., ~ijeje merenje ~esto te{ko i skupo). Nadalje, nekada je te{ko shvatiti uzroke i posledicepropadanja ìvotne sredine, posebno po ekonomskim i socijalnim pokazateljima.Na primer, merenje stope se~e {uma moè pokazati da se prirodni resursi smanju-ju, ali ne i dati dovoljno podataka za definisanje politi~kih mera koje bi preokrenuletakav trend. [to se ti~e definisanja ovih mera, korisnije je razmotriti {ta uzrokujemanju pokrivenost povr{ine {umama (neodrìva eksploatacija {ume od strane pri-vatnih kompanija, stoka, demografske promene, itd.) i kakve su posledice toga(gubitak mogu}nosti preìvljavanja, smanjena sigurnost u obezbe|ivanju hranom)i definisati pokazatelje za merenje ovih nalaza. Izabrani pokazatelji moraju da budujednostavni i merljivi. (Za vi{e detalja o pokazateljima vidi Poglavlje 3/5.1.)

Mada ekolo{ki projekti ~esto doprinose smanjenju siroma{tva, te{ko je prona}ipromere u kojima se prate rezultati takvih projekata u odnosu na siroma{tvo. Naprimer, projekti koje realizuje UNDP–GEF u Uzbekistanu i Latviji (trenutno ufazi implementacije), iz Okvira 1.14, zna~ajno doprinose smanjenju siroma{tva,ali ne uklju~uju pokazatelje koji mere taj uticaj.

Okvir 1.14 ¬ Primeri kako ekolo{ki projekti doprinose smanjenju siroma{tva

U Uzbekistanu je cilj Projekta biosfere Nuratau-Kizilkum da posluì kao model integrisane za{titei razvoja radi ostvarenja trajne za{tite i odrìvog privre|ivanja. Brojne su mogu}nosti uticaja nasiroma{tvo u smislu omogu}avanja privre|ivanja i ja~anja uloge ljudi u procesima odlu~ivanja.U Latviji jedan projekat biomase ostvaruje ciljeve iz oblasti za{tite ìvotne sredine kori{}enjemdrvnog otpada kao primarnog izvora energije, {to ima za posledicu nultu emisiju gasova “stak-lene ba{te”. Kori{}enje drvnog otpada tako|e moè da doprinese smanjenju siroma{tva reduk-cijom tro{kova i vi{im stepenom energetske efikasnosti u op{tinama, {to zna~i da su ve}a sred-stva na raspolaganju za druge socijalne slu`be a da stanovni{tvo pla}a niè ra~une za grejanje.

Izvor: http://edcnts2.cr.usgs.gov/gef/


1

69

[ta se moè u~initi da se kod smanjenja siroma{tva uzmu u obzir pitanjaìvotne sredine?

Da bi se u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje siroma{tva uzeli u obziraspekti ìvotne sredine, potrebno je razmotriti slede}e mere:

• saradnju sa dràvnim organima i civilnim dru{tvom29 kako bi se osiguralo daaspekti ìvotne sredine budu uzeti u obzir u zemljama koje rade na definisanjuStrategije smanjenja siroma{tva; na primer, u regionu zemalja u tranziciji i uEIT regionu te zemlje su Albanija, Jermenija, Azerbejdàn, Bosna i Hercegovi-na, Gruzija, Kirgijska Republika, Makedonija, Moldova i Tidìkstan; ja~anjeprocesa izrade nacionalnih razvojnih planova ja~anjem kapaciteta i unapre|e-njem Procena ekolo{kog uticaja (SEA; vidi Poglavlje 3/4.2) u procesu odlu~iva-nja; time se obezbe|uje identifikacija, procena i razmatranje bitnih uticaja naìvotnu sredinu u procesu odlu~ivanja sa u~e{}em javnosti; primeri za to semogu na}i u ve}ini zapadnih zemalja kao {to su Belgija, Francuska, Holandijai Velika Britanija; Slovenija primenjuje izradu Procene uticaja na ìvotnu sred-inu u svojoj saobra}ajnoj politici i u uvo|enju brzih pruga; treba naglasiti da seve}i broj SEA procena radi na nivou regionalnog planiranja i programa nego nanivou izrade nacionalnih politika; pomo} vladama da defini{u na~ine interven-cija koje odraàvaju lokalne uslove i okolnosti i koje se zasnivaju na ~vrstim do-kazima tako {to }e se ne samo uspostavljati sistemi monitoringa nego }e seprikupljene informacije vra}ati nazad u procese odlu~ivanja;

• blisku saradnju sa ekonomistima u vladi jer tro{kovi sanacije posledica propada-nja ìvotne sredine mogu umnogome nadma{iti tro{kove re{avanja uzroka. Mog-lo bi, u EIT regionu, biti interesantno uporediti tro{kove pove}anja energetskeefikasnosti sistema grejanja sa tro{kovima re{avanja posledica, npr. pruànjezdravstvenih usluga, {anse propu{tene usled bolesti ili dugoro~ne klimatskepromene. Na primer, u Brazilu je nedavno dokazano da svaki dolar koji se inve-stira u vodu i sanitarne sisteme ostvari u{tedu od 5 dolara u zdravstvenoj za{titi;

• pomo} vladama u promovisanju podsticajnih mera i subvencija koje ne samoda unapre|uju ìvotnu sredinu nego donose korist siroma{nima (na primer, uVelikoj Britaniji vlada pomaè razvoj agroekolo{kih programa, kakav je na pri-mer Tir Cymen u Velsu; poljoprivreda je grana privrede u krizi, jer poljopri-vrednici u Velsu trpe sve ve}e {tete usled bolesti BSE i, odnedavno, slinavke i{apa), farmeri se, zbog zna~aja prirodnih lepota za turizam i rekreaciju i {anseza diverzifikaciju na~ina preìvljavanja, podsti~u da svoje farme vode na ekolo{-ki na~in (na primer, smanjenje broja grla stoke, sa|enje izvornih kopnenihbiljnih vrsta, odràvanje ìvica i izrada zidova od kamena);

• ja~anje civilnog dru{tva tako {to }e se ono uklju~iti u monitoring ìvotne sredi-ne i imati mogu}nost da preispita aktivnosti dràve, privatnih kompanija iindustrije;

1

70


29 Civilno dru{tvo podrazumeva grupu institucija, organizacija i odnose izme|u dràve, poslovnog sveta i porodice. Ono obuhvata dobro-voljne i neprofitne organizacije razli~itih vrsta, dobrotvorne institucije, dru{tvene i politi~ke pokrete, druge oblike dru{tvenog u~e{}a iangaòvanja i vrednosti i kulturne obrasce koji se za njih vezuju (http://www.lse.ac.uk/Depts/ccs).

• ja~anje projekata u oblasti ìvotne sredine koje realizuju razli~ite me|unarodneorganizacije, kao {to su UNDP, GEF, Svetska banka, Evropska banka zaobnovu i razvoj, itd.; one se usredsre|uju na re{avanje ekolo{kih problema uz,istovremeno, doprinos odrìvom razvoju zemlje; ovi projekti se mogu osnaìtiukoliko obezbede odslikavanje dràvnih planova za odrìv razvoj, izradu val-janih tro{kovno-efikasnih pokazatelja za merenje doprinosa smanjenju siro-ma{tva i kori{}enje prikupljenih podataka za druge projekte;

• podr{ku inicijativama kao {to je “Kapacitet” 21, ~iji je cilj izgradnja kapacitetazemalja za implementaciju lokalne Agende 21 (vidi Poglavlje 3/1).

2.3 Bezbednost i ìvotna sredina

Za{to govorimo o ekolo{koj bezbednosti?30

Ekolo{ka bezbednost je termin koji koristimo za probleme koji povezuju usloveìvotne sredine sa interesima nacionalne bezbednosti (AC/UNU, 2001). To jepitanje koje sve vi{e dobija na zna~aju u svetskim poslovima, mada trenutno usvetu ne postoji visok stepen saglasnosti o tome kako se ono defini{e, koje supretnje njegovoj stabilnosti i koje su odgovornosti politi~kih mera.

Opasnosti po nacionalnu bezbednost predstavljaju problemi koji su u vezi sa re-sursima i ìvotnom sredinom i koji oslabljuju kvalitet ìvota i uzrokuju rastu}ukonkurenciju i tenzije. Na odnose me|u dràvama, kao i na odnose unutar drà-va, uti~u brojni momenti, kao {to su etni~ke razlike, ekonomske aktivnosti i trgo-vinske prepreke, politi~ko pozicioniranje i propadanje ìvotne sredine. Oni po-staju pretnja nacionalnoj bezbednosti tek kada drasti~no ugroze pona{anjedràve u odre|enom vremenskom periodu (Dabelko, D., Dabelko, G., 1993).

Zamislimo situaciju u kojoj dolazi do veoma brzog tro{enja rezervi sveè pod-zemne vode na granici izme|u dve dràve. Pretpostavimo da je re~ o veoma pro-duktivnoj regiji, sa visokim poljoprivrednim prinosima, tako da je od vitalnoginteresa za obe dràve da odrè produktivnost i zaposlenost lokalnog stanov-ni{tva, itd. Dve dràve se me|usobno optuùju za sabotiranje privrede i {aljuvojne trupe na granicu, pri ~emu tenzije me|u njima rastu. Obe su u pro{lostiiskusile etni~ke ili verske tenzije. Sada izjavljuju da su spremne da upotrebe nuk-learno oru`je.

Prili~no zastra{uju}e, zar ne? Ovakve situacije su mogu}e, na primer, u regionuBliskog istoka, Centralne Azije (vidi Okvir 1.15 gde se opisuje situacija u oblastiAralskog jezera) ili u Africi, gde problemi mogu da dovedu u vezu uslove ìvotnesredine (u ovom slu~aju iscrpljivanje resursa) i interese nacionalne bezbednosti


1

71

30 Mada se {iroko koristi, termin “ekolo{ka bezbednost”moè da bude neprecizan. Prema tome, da bi se izbegli nesporazumi, mo`da bibilo bolje govoriti o ìvotnoj sredini i bezbednosti, {to bi zna~ilo ìvotna sredina u kontekstu bezbednosti i bezbednost u kontekstuìvotne sredine. Ali, s obzirom na to da je u oblasti bezbednosti usvojen ovaj termin, mi }emo ga se dràti.

(u ovom slu~aju ekonomsku bezbednost). Me|utim, kako je ve} re~eno, ekolo{kiproblemi postaju bezbednosni tek kada do|e do ozbiljnih ekonomskih ili politi~-kih sporova izme|u doti~nih zemalja.

Dakle, relevantnost nekog ekolo{kog problema, u pogledu me|unarodnih odno-sa, zavisi od odnosa me|u dràvama. Tako, izuzetno je te{ko postaviti direktnuuzro~nu vezu izme|u nekog generi~kog ekolo{kog problema i nastanka nasilnogsukoba, delimi~no zato {to je kontekst jedinstven za svaki region. Kompromis oprirodnim resursima ili potreba za njima mogu da imaju bitnu ulogu u procesueskalacije. Sama ìvotna sredina ne}e proizvesti sukob, kao {to ga ni kulturnerazlike, nagomilavanje oru`ja ili ekonomske sankcije sami po sebi ne uzrokuju.Realna procena resursa ìvotne sredine kao faktora podjednako je bitna kao i pro-cena drugih definisanih varijabli koje vode sukobu. Na primer, uni{tenje ranijepomenutog Aralskog jezera samo po sebi predstavlja ekolo{ku katastrofu i tra-gediju, ali to nije glavni uzrok bezbednosnih problema i tenzija u njegovom re-gionu. Najve}i me|udràvni problemi se javljaju zbog uzvodnog i nizvodnogkori{}enja voda (poljoprivreda nizvodno, hidroelektrane uzvodno) (Bosnjakovic,B., 2000).

Kako se defini{e ekolo{ka bezbednost?

Kako je ranije pomenuto, za sada ne postoji op{teprihva}ena definicija ekolo{kebezbednosti. Ipak se, uop{teno, moè re}i da se ekolo{ka bezbednost odnosi narelativnu bezbednost javnosti od ekolo{kih opasnosti uzrokovanih prirodnim ililjudskim delovanjem usled neznanja, incidenata, lo{eg upravljanja, lo{eg projek-tovanja, zbog uzroka koji se nalaze unutar ili izvan dràvnih granica (AC/UNU,2001). Ekolo{ka bezbednost obuhvata re{avanje problema nedovoljnih resursa,propadanja ìvotne sredine, biolo{ke opasnosti, koji mogu dovesti do sukoba. Me-tode re{avanja ovih problema podrazumevaju primenu ekolo{ki opravdanih teh-nologija (kori{}enje obnovljivih resursa s ciljem smanjenja potro{nje resursa uop-{te, smanjenje koli~ine stvorenog otpada i njegovo recikliranje, itd.), politike odr-ìvog razvoja, pravnih i ekonomskih instrumenata u oblasti ìvotne sredine, itd.

Mada su odrìv razvoj i ekolo{ka bezbednost koncepti koji se me|usobno dopu-njavaju i sluè kao faktor prilikom usvajanja politi~kih mera, oni ipak nisu jednote isto. Odrìv razvoj je usredsre|en na ekolo{ki razuman dru{tveno-ekonomskirazvoj, a ekolo{ka bezbednost je usredsre|ena na prevenciju sukoba koji supovezani sa faktorima ìvotne sredine, na dodatnu potrebu oruànih snaga daza{tite svoje snage od ekolo{kih opasnosti i na sanaciju {tete nanesene ìvotnojsredini vojnim faktorima. Uslov ekolo{ke bezbednosti je stanje u kojem dolazi doodrìve interakcije dru{tvenih sistema i sistema ìvotne sredine, u kojem svi po-jedinci imaju ravnopravan i razuman pristup dobrima koja proisti~u iz prirodnesredine i u kojem postoje mehanizmi za re{avanje ekolo{kih kriza i konflikata(AC/UNU 2001).

1

72


Koje su mogu}e posledice nedostatka ekolo{ke bezbednosti?

Propadanje ìvotne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnomplanu (pogor{ani porastom broja stanovnika, nepravednom raspodelom bogatst-va i globalnim promenama u oblasti ìvotne sredine) bitni su faktori koji moguda poja~aju, stvore opasnost po nacionalnu bezbednost u smislu politi~ke nesta-bilnosti ili nasilnog sukoba ili da joj doprinesu. Migracije stanovni{tva prouz-rokovane o~iglednim propadanjem ìvotne sredine sve se ~e{}e pojavljuju kaonov problem, i moè se o~ekivati da poja~aju ve} postoje}e tenzije.

Na primer, poplava i nuklearna havarija imaju jednu zajedni~ku osobinu: obe po-jave predstavljaju pretnju bezbednosti {tetom nanesenom ìvotnoj sredini. A po-{to priroda ne poznaje ve{ta~ki odre|ene granice, verovatno je da se pretnjeovakve vrste {ire preko dràvnih granica. Tada se pojavljuje me|unarodni aspektproblema. Masa ljudi se pokre}e u potrazi za bezbednim ìvotom i zdravljem.Privreda zemalja na koje se to odnosi trpi posledice. Vlade doti~nih zemalja }emo`da izdati nalog vojnim snagama da pomognu u re{avanju problema i verovat-no }e pregovarati o saradnji i pomo}i. Dràve, pak, mogu da odlu~e da ne traère{enje, ve} da umesto toga (iz razli~itih razloga) pove}avaju tenzije i time stvara-ju uslove za oruàni sukob. Ukratko, postoje ~etiri op{ta tipa konflikata kojimogu biti u vezi sa pitanjima ìvotne sredine (NATO, 1999):

• etni~ko-politi~ki sukobi;31

• sukobi povezani sa migracijama (unutar zemlje, preko granica i demografskiuzrokovana migracija);

• me|unarodni konflikti oko resursa;

• ekolo{ki konflikti usled fundamentalnih globalnih ekolo{kih promena.

Ko ima najva`niju ulogu u osiguranju ekolo{ke bezbednosti?

Osnovna je reakcija nacionalne vlade. Nacionalne vlade imaju najve}u odgovor-nost jer su one zakonski glavni akteri u me|unarodnim odnosima i imaju punsuverenitet nad svojom teritorijom. Njima su na raspolaganju razli~ite mere:usvajanje politike zemlje, pove}avanje svesti javnosti, pokretanje zakonske inici-jative za uvo|enje ekolo{ki razumnih promena zakonske norme, itd. Vlade trebana sebe da preuzmu odgovornost za za{titu javnih resursa i ìvotne sredine.Ekolo{ka bezbednost tako|e mora da bude deo spoljne politike svake dràve.Ona se ne moè tretirati izolovano na niìm nivoima organizovanja.

Pretnje ekolo{koj bezbednosti ~esto podrazumevaju prekograni~ne i/ili globalneposledice za koje je neophodna me|unarodna saradnja. Postoji me|unarodni, ilibolje re~eno transnacionalni nivo, koji predstavljaju brojne regionalne unije,paktovi, me|unarodne organizacije, itd.32 S obzirom na to da ekolo{ki stresovi~esto vuku koren iz prekograni~nih, regionalnih ili globalnih ekolo{kih problema,


1

73

31 Ovi konflikti mogu da budu me|unarodnog ili doma}eg karaktera.32 Sem toga, tu su brojni potencijalni akteri, kao na primer Me|unarodni sud pravde.

me|unarodni ili regionalni ekolo{ki sporazumi imaju posebno va`nu ulogu uspre~avanju ekolo{kih sukoba. Usvojeni su brojni paktovi i konvencije koji sebave pitanjima ìvotne sredine,33 kao {to su, na primer, Antarkti~ko-ekolo{ki pro-tokol (Antarkti~ki pakt, 1959),34 Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje drugeneprijateljske primene tehnika koje menjaju ìvotnu sredinu (1976),35 Konvencijao dugoro~nom prekograni~nom zaga|enju vazduha (1979), Bazelska konvencijao kontroli prekograni~nog kretanja i odlaganja opasnog otpada (1989), Kon-vencija o biolo{kom diverzitetu (1992) ili Okvirna konvencija UN o klimatskimpromenama (1992). Za zemlje u tranziciji su od jo{ ve}eg zna~aja ECE konvenci-je o za{titi i kori{}enju prekograni~nih vodotoka i me|unarodnih jezera, o preko-grani~nim posledicama industrijskih incidenata i o proceni uticaja na ìvotnusredinu u me|unarodnom kontekstu. Ove tri konvencije su po svojoj prirodi pre-ventivne i sadrè detaljno razra|ene mehanizme re{avanja sporova (Bo{njakovi},B., 2001). Za detaljnije informacije o ovim konvencijama vidi Poglavlje 2/3.

Jasno je da same dràve ne mogu da osiguraju ekolo{ku bezbednost i da me|u-narodne organizacije, sa druge strane, ne raspolaù kapacitetima za uklanjanjeovih opasnosti. Prema tome, neophodno je da u formulisanje, u implementacijui pri usvajanju politi~kih instrumenata budu uklju~ene korporacije, nevladineorganizacije, vladine agencije i me|unardone agencije. Potrebno je unapreditipostoje}e instrumente usvajanja politike koji bi bili prilago|eni i efikasni uslu~ajevima ekolo{ke pretnje regionalnoj stabilnosti, u kontekstu primene “pre-ventivne odbrane” putem mera izgradnje poverenja i smanjenja tenzija. Postojizna~ajan broj vladinih agencija i nevladinih organizacija koje poseduju potrebnoekspertsko znanje koje bi moglo da doprinese razvoju novih instrumenata i poli-ti~kih procesa koji bi se korisitli prilikom odlu~ivanja. Da bi bili svhsishodni, noviinstrumenti moraju da koriste multidisciplinarni pristup. Oni tako|e imaju bitnuulogu u obezbe|enju u~e{}a javnosti i deluju kao savetodavna tela.

[ta je uloga vojske pri osiguranju ekolo{ke bezbednosti?

Ekolo{ka bezbednost se ponekad tretira kao vojno pitanje. Predvi|aju se razli~itemogu}e misije. Jedna od njih je primena sile radi za{tite nacionalnih interesa kojisu ugroèni ekolo{kim okolnostima. Slede}a je za{tita ìvotne sredine od {tetekoju sama vojska moè da prouzrokuje. Tre}a je uloga vojske u obezbe|ivanjuza{tite prirodnih resursa. Vojne i bezbednosne institucije (uklju~uju}i i oba-ve{tajne agencije) mogu i treba vi{e da u~estvuju u za{titi ìvotne sredine. Ali,tako|e, postoji opasnosti od mogu}e militarizacije politike u oblasti ìvotne sre-dine. Gde su po~etak i kraj odbrambenih obaveza i definicije ekolo{ke bezbed-nosti u odnosu na civilne agencije za ìvotnu sredinu?

1

74


33 Vidi Prilog F, Me|unarodni protokoli, paktovi i konvencije koji su u vezi ekolo{kom bezbednosti i Milenijum Projekat Ameri~kog savetaza Univerzitet UN http://www.geocities.com/CapitolHill/Senate/4787/ millennium/es-appf.html

34 http://www.terraquest.com/va/history/treaty.html or http://www.nsf.gov/od/opp/antarct/anttrty.htm35 http://heiwww.unige.ch/humanrts/instree/1976a.htm

Tako|e, postoji opasnost da nacionalni suverenitet do|e u sukob sa potrebnimmerama za osiguranje ekolo{ke bezbednosti; na primer, slanje vojnih trupa nateritoriju druge dràve radi neutralisanja ekolo{ke opasnosti, koju susednadràva nije sposobna ili voljna da sama re{i, po nacionalnu bezbednost. Po{toneki ekolo{ki problem u jednoj zemlji moè da bude toliko ozbiljan da ugroàvadruge zemlje, pravo na samoodbranu moè do}i u sukob sa nacionalnim suveren-itetom. [ta bi bio adekvatan postupak u re{avanju ovakve situacije?

Koje su budu}e pretnje ekolo{koj bezbednosti? 36

Ekolo{ku bezbednost na globalnom nivou ozbiljno ugroàvaju: trka za kratko-ro~nim profitom na {tetu dugoro~ne odrìvosti; multinacionalne korporacijekoje eksploati{u, uni{tavaju, a zatim idu dalje ka slede}im “zelenim livadama”,ostavljaju}i iza sebe uni{tenu ìvotnu sredinu i uni{tene zajednice; tradicionalnomi{ljenje da otvoreno more predstavlja lak plen za svaku zemlju koja èli daeksploati{e njegove resurse, bez obzira na cenu za ostali deo planete; shvatanjeu zemljama u razvoju da je po{teno da im se dá sloboda da rasipaju svoj kapitalu prirodnim resursima kao {to su zemlje Prvog sveta ve} u~inile.

Pretnje i izazovi sa kojima }e ekolo{ka bezbednost mo`da morati da se suo~i ubliskoj budu}nosti uklju~uju i slede}e: porast broja stanovnika i gubitak biodi-verziteta, klimatske promene i globalno zagrevanje, bezbednost vode i njeno za-ga|enje, uklju~uju}i i kontaminaciju podzemnih voda, bezbednost hrane, eko-lo{ke izbeglice, smanjenje po{umljenosti, kontaminacija vazduha i okeana poduticajem industrije, konzervacija/erozija zemlji{ta, pitanja nuklearne bezbednos-ti i o{te}enje oznoskog sloja (AC/UNU, 2001).

Da bi se osigurala ekolo{ka bezbednost, neophodne su fundamentalne promeneu shvatanju ìvota, privrede i kulture. Poigravanje sa politi~kim merama i na~i-nima upravljanja predstavlja samo razme{tanje stolica na Titaniku.


1

75

36 Ukoliko vas interesuje Matrica ekolo{kih pretnji, vidite projekat Milenijum Ameri~kog saveta za Univerzitet UN(http://www.geocities.com/CapitolHill/Senate/4787/millennium/es-3thr.html).

Okvir 1.15 ¬ Aralsko more – odnosi izme|u ekolo{kih problema i ekolo{ke bezbednosti

Aralsko jezero se nalazi u centralnoj Aziji, u nizijama Turana. Administrativno, ova vodenapovr{ina je podeljena izme|u Republike Kazahstan na severu i Karakalpakistana na jugu. Kara-kalpakistan je autonomna republika u okviru Republike Uzbekistan. Susedne zemlje su Turkme-nistan, Tadìkistan, Kirgistan i Avganistan. Dve se reke, Amu-Dar’ja i Sir-Dar’ja, u ovim dvemazemljama koriste za ekstenzivno navodnjavanje. Oblast oko jezera i kopno kori{}eni su za vojneprobe sve do osamdesetih godina (posebno za hemijsko oru`je). Istorijski, teritorija okoAralskog jezera naseljena je pre 3.500 godina; ovo jezero je prehranjivalo i spajalo razli~ite naci-je vi{e milenijuma. Aralsko jezero mo`da predstavlja najozbiljniji primer propadanja ìvotnesredine u biv{em Sovjetskom Savezu. To je regionalni problem koji ima uticaj na 35 miliona lju-di. Su{enje Aralskog jezera zapo~elo je po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka kao posledi-ca intenzivnih pionirskih poku{aja osvajanja pustinja bez razmi{ljanja o ekolo{kim stranama iliaspektima o~uvanja jezera. Pretvaranje centralne Azije u bazu koja proizvodi pamuk za biv{iSovjetski Savez i ekstenzivan razvoj navodnjavanih podru~ja prekora~io je kriti~an nivo razum-nih ljudskih aktivnosti. Sovjetski planeri su izvla~ili ogromne koli~ine vode iz dve glavne rekekoje se ulivaju u Aralsko jezero i koristili ih za uzgajanje pamuka. Aralsko jezero se, kao rezultatovakve politike, prepolovilo. Razvoj vodoprivrednih sistema u regionu poremetio je, zarad priv-rednih potreba, prirodne geolo{ke sisteme. U ovom se momentu 90% svih raspoloìvih koli~inavode koristi za navodnjavanje. Su{enje Aralskog jezera, s tim povezan privredni kolaps i pojavaizbeglica ima}e trenutne, direktne posledice na trajnost regionalnih entiteta u centralnoj Aziji.

Do 1995. godine ovo jezero je izgubilo tri ~etvrtine svoje vodene zapremine, povr{ina mu seprepolovila, a nivo vode je opao za 19 metara. Promene u bilansu soli dovele su do utrostru~a-vanja saliniteta jezera, pretvaraju}i ga u biolo{ku pustinju. Vodeni resursi u regionu su potro{e-ni; povr{inske i podzemne vode su se pome{ale sa poljoprivrednim, industrijskim i komunalnimotpadom i u{le u vodotoke, usled ~ega su oni postali neadekvatni za pija}u vodu i ribnjake.Svake godine se sa obale jezera uklanja vi{e od 100 miliona tona slane pra{ine koja sadrìpomenuta zaga|enja. U epicentru ove ekolo{ke katastrofe jesu {iroko rasprostranjena obolje-nja, ~ak i deformiteti kod novoro|en~adi. U tkivima riba utvr|en je visok procenat pesticida.Visoke stope jakih kanceroznih supstanci na|ene su u korovu, pirin~u, prosu i ìtu koji se uzga-jaju u susednim oblastima.

@ivotna sredina u regiji rapidno propada usled zaga|enja vazduha, vode za pi}e i zemlji{ta.Pogor{anje klime u regionu odslikava se u suvljim i kra}im letnjim periodima, duìm i hladnijimzimama. Tako|e, postoje dokazi da je katastrofalno uni{tenje ozonskog sloja povezano sanaglim porastom hlorida iz Aralskog jezera u vazduhu.

Propadanje prirode u ovoj oblasti uzrokovalo je aktivnu eskalaciju dru{tveno-ekonomske krize.Prve `rtve ove krize su deca, ène, siroma{no gradsko i seosko stanovni{tvo.

Ekolo{ka neravnoteà, kao {to je skupljanje Aralskog jezera, ima}e {iroke regionalne implikaci-je. Prekidanje navodnjavanja i prestanak kori{}enja sistema za distribuciju vode moè imati, usmislu destabilizacije, ozbiljne posledice. Kako se privreda centralne Azije bude diverzifikovala,potreba za vodom, kao i raspodelom vodenih resursa, moè da postane izvor me|udràvnihkonflikata.

Poku{aji re{avanja problema vode uslo`njavaju se regionalnom diplomatskom konkurencijomizme|u Uzbekistana i Kazahstana. Odnosi sa Turkmenistanom su tako|e napeti zbog konkuren-cije oko ovih nedovoljnih prirodnih resursa. Centralna Azija se smatra regijom od strate{kogzna~aja jer se grani~i sa Rusijom, Kinom, Iranom i Avganistanom. Sem toga, najve}i deonovootkrivenih rezervi nafte i gasa u Kaspijskom bazenu lociran je na morima Azerbejdàna,Kazahstana i Turkmenistana. Dràve centralne Azije su etni~ki i verski raznolike, a islam je uporastu u celom regionu. Ovo su, tako|e, privredno nedovoljno razvijene zemlje, sa visokim

1

76


stopama nezaposlenosti i nepostojanjem politi~kog pluralizma. Ozbiljni ekolo{ki problemi nesamo {to uti~u na zdravlje stanovni{tva ve} predstavljaju nasle|e koje se moè pokazati kaoograni~avaju}i faktor za razvoj ovih zemalja. Nelegalna trgovina malokalibraskim oru`jem,narkoticima, novcem i resursima kao {to su uran ili nafta, sa opasnostima od nagomilavanja nuk-learnog oru`ja, pove}avaju nestabilnost celog regiona. Ve} je dolazilo do lokalnih sukoba nagranici Turkmenistana i Uzbekistana, a prislino raseljavanje je u porastu. Tadèkistanci se rvajusa stalnim sukobima i nestabilnim prekidima vatre koji onemogu}avaju politi~ke i privrednereforme. Ukoliko se ne re{i, ovaj problem }e predstavljati opasnost po budu}nost Tadìkistana.

Dostupnost obnovljivih resursa u regionu Aralskog jezera dostigla je svoje granice. Daljaekspanzija postoje}e stope eksploatacije vodenih resursa nije mogu}a. Re{avanje ovih proble-ma podrazumeva da zemlje u regionu racionalno koriste vodu. Smanjenje proizvodnje pamukabilo bi jedno od mogu}ih re{enja. Me|utim, doma}i politi~ki i ekonomski interesi su veoma pro-tiv toga. Predlagano je da se prese~e dotok vode u jedan od re~nih kanala u Uzbekistanu, ali tobi dovelo do nedostatka vode u Turkmenistanu; prema tome, malo je verovatno da }e se todesiti, posebno s obzirom na to {to Turkmenistan isporu~uje naftu Uzbekistanu. O~ekuje se da}e rekonstrukcije na kanalu, koje su potrebne da bi se pobolj{ala njegova efikasnost, biti veomaskupe. Iz svih ovih razloga razli~ite me|unarodne organizacije pruàju tehni~ku i finansijskupomo} okolnim zemljama u naporu da im pomognu da kontroli{u teku}i proces pretvaranjaove regije u pustinju (dezertifikacija, vidi Okvir 2.8 u Poglavlju 2/3.7).

2.4 Ekonomija i ìvotna sredina

Kako propadanje ìvotne sredine uti~e na ekonomiju?

Nesporno je da mnoge privredne aktivnosi nepovoljno uti~u na ìvotnu sredinui na ljudsko zdravlje, i da eliminacija ili smanjenje stepena uni{tenja ìvotne sre-dine do prihvatljivog nivoa (koji odre|ujemo terminom “nosivost” ili “kriti~nooptere}enje”, kako je definisano u uvodnom delu Poglavlja 1) zahtevaju konkret-ne mere. Me|utim, mnogi politi~ari, ekonomisti, i industrijski lobiji tvrde da bisprovo|enje striktnih propisa o ìvotnoj sredini i implementacija skupih ekolo{-kih mera {tetili privrednom rastu i da bi doveli do pove}anja nezaposlenosti. Ova-kve pretpostavke poti~u od niske obave{tenosti o tome da propadanje ìvotnesredine moè da ima direktne negativne posledice na efikasnost i rast privrede.

Ve} je dokumentovano i dokazano da investiranje u otklanjanje ili spre~avanjepropadanja ìvotne sredine zapravo donosi finansijske/ekonomske koristi pre-duze}ima i dru{tvu u celini. Sa druge strane, neobave{tenost o stvarnim ili poten-cijalnim problemima u vezi sa ìvotnom sredinom uzrokuje dodatne spoljnetro{kove i investicije za te doti~ne, odgovorne aktere. Ovde }emo navesti neko-liko primera.

• Visoki tro{kovi dobijanja ~iste vode za vodosnabdevanje usled zaga|enja vode;za razliku od situacije u pro{losti kada se voda isporu~ivala potro{a~ima nakonsamo jedne dezinfekcije, sada se voda za pi}e mora pre~i{}avati pre upotrebe.


1

77

U jednoj studiji, koju je radio Institut za istraìvanje voda u Slova~koj 2001.godine, procena jedini~nih investicionih tro{kova za tehnologiju pre~i{}avanjakoja ima samo jedan stepen pre~i{}avanja (uklanjanje organskih mikrozaga-|enja) kretala se od 1,1 do 2,9 miliona SKK po l/s. Jedini~ni investicionitro{kovi za tehnologiju pre~i{}avanja koja ima dva stepena pre~i{}avanja (ukla-njanje visokih koncentracija te{kih metala) kre}u se izme|u 1,3 i 3,4 milionaSKK po l/s.

• Nove investicije za lociranje dodatnih izvora vode usled degradacije i zaga|enjapostoje}ih izvora vode.

• Porast tro{kova riblje industrije usled smanjene proizvodnje ribe, {to je posled-ica ispu{tanja hemikalija u vodotoke (vidi Okvir 1.16).

• Dodatni tro{kovi zdravstvene nege za respiratorna oboljenja uzrokovana~esti~nim zaga|enjem i sumpor-dioksidom u atmosferi.

• Ogromni dodatni tro{kovi za rekonstrukciju i o~uvanje zgrada, statua i spome-nika koji su o{te}eni naslagama kiselih materija; za za{titu srednjovekovnih ka-tedrala (Dom of Cologne), starih rimskih i gr~kih spomenika (Atina) i bron-zanih statua (Marko Aurelije, Rim), o{te}enih atmosferskim zaga|enjem.

• Dodatni tro{kovi u {umarstvu usled degradacije {uma prouzrokovane atmos-ferskim zaga|enjem.

• Dodatni tro{kovi za remedijaciju oblasti koje su bile poplavljene usled lo{egupravljanja vodenim bazenima.

Okvir 1.16 ¬ Posledice kontaminacije taloga u Norve{koj

Godine 1993. i nakon toga utvr|eno je da jedno podru~je sa talogom, na povr{ini od oko600.000 m2, u blizini plovne stanice Hokonsvern u Bergenu, sadrì visoke koncentracije PCB-a(polihlorisanih bifenila), PAH-a (poliaromatskih ugljovodonika) i te{kih metala (Hg, Pb, CU, i Zn).Visoki nivoi PCB-a izmereni su kod riba i rakova, pa je preporu~eno da se u prehrani izbegavakori{}enje ribe i rakova iz te oblasti. Planirano je da mere remedijacije do 1998. godine pre-polove nivoe kontaminacije u navedenoj oblasti. Me|utim, ograni~enja o eksploataciji ribeosta}e na snazi i narednih deset godina. Ovo jasno ukazuje na potrebu ograni~avanja i izbega-vanja kontaminacije spre~avanjem aktivnosti koje zaga|uju ìvotnu sredinu, jer su tro{kovi kas-nijeg ~i{}enja ogromni.

Izvor: EEA, 1998

Kako se moè smanjiti ili eliminisati negativan uticaj degradacije ìvotnesredine na privredu?

U principu, u privrednom procesu proizvodnje i/ili potro{nje postoje dve osnov-ne opcije:

• baviti se aktivnostima bez preduzimanja mera predostro`nosti za mogu}eposledice, ~ekaju}i vreme u budu}nosti kada }e se (ako }e se) {teta pojaviti;

1

78


• pona{ati se uz mere predostro`nosti i pratiti, spre~avati ili minimizirati opas-nost od negativnih posledica na ìvotnu sredinu i ljudsko zdravlje.

Obe opcije uklju~uju tro{kove, koje snose firme, vlade, zajednice ili celo dru{tvo.Prvi pristup se ~esto primenjuje. Dramati~na i nepovratna {teta u~injena ìvotnojsredini i zdravlju dovodila je do neophodnosti primene mera remedijacije radire{avanja problema zaga|enih reka, dezertifikacije, gubitka stani{ta, zaga|enjapodzemnih voda, problema sa vodosnabdevanjem i ~vrstim otpadom, prisustvaalergena, itd. Osim ~injenice da neke od ovih nepovratnih promena nije bilomogu}e re{iti, usled nedovoljnog nau~nog znanja re{avanje problema ìvotnesredine nakon u~injene {tete ko{ta veoma mnogo.

Svako ko se bavi planiranjem neke ekonomske aktivnosti (ne samo oni koji se baveplaniranjem u oblasti ìvotne sredine) mora da shvati da }e, {to se vi{e zaga|enjastvori, vi{e novca trebati da se stanje dobrobiti dru{tva vrati na nivo na kom se na-lazio pre zaga|enja. Dokaz za ovu tvrdnju je godina 1999. kada su tro{kovi radovana dekontaminaciji lokacije aerodroma Hradcanj (zaga|enje uzrokovano kerozi-nom i hlorisanim ugljovodonicima) u Republici ê{koj iznosili milion USD (Mini-starstvo za ìvotnu sredinu Republike ê{ke, 2000). Sem toga, odre|ena koli~inaovog proizvoda (kerozina) pretvorila se u otpad usled neadekvatnog skladi{tenja icurenja, {to je uzrokovalo dodatne tro{kove za vlasnika aerodroma. Jasno je da bispre~avanje nekontrolisanog curenja avionskog goriva donelo direktne finansijskeprednosti vlasniku aerodroma. Statisti~ki podaci pokazuju da se tro{kovi uklanja-nja {tete nanesene ìvotnoj sredini u svim zemljama sveta pove}avaju iz godine ugodinu. Kada bi se spre~io nastanak takve {tete, ova sredstva bi mogla da se upo-trebe za druge svrhe, kao {to su prosveta, socijalna i zdravstvena nega.

Razmatranje opcije u kojoj se privredne aktivnosti zasnivaju na anticipaciji, pre-venciji ili minimiziranju negativnih uticaja na ìvotnu sredinu i ljudsko zdravljedovodi nas do dva mogu}a pristupa pitanju propadanja ìvotne sredine: pristupzasnovan na remedijaciji (kao {to je primena tehnologija na kraju proizvodnogciklusa, koja zna~i da se {tetom po ìvotnu sredinu bavimo tek nakon njenog nas-tanka) i preventivni pristup (kao {to je prelazak na ekolo{ki orijentisane tehno-logije, npr. ~istiju proizvodnju). Mada je u pro{losti naj~e{}e primenjivan prvipristup, sada{nja politika u oblasti ìvotne sredine zasniva se na principu preven-cije. Osnovni razlog primene prvog pristupa bio je da se zadovolje nadle`ni orga-ni i da se ispune propisi iz oblasti ìvotne sredine. Prevencija dodatno omogu}a-va odre|ene u{tede. Zna~aj preventivnog pristupa odslikan je u osnovnim princi-pima Akcionog programa EU za ìvotnu sredinu (1973), u kom se navodi:

Najbolja politika u oblasti ìvotne sredine sastoji se od spre~avanja nastankazaga|enja na izvoru umesto naknadnih poku{aja uklanjanja posledica. S timciljem, tehni~ki napredak se mora osmisliti tako da uzme u obzir brigu zaza{titu ìvotne sredine i za unapre|enje kvaliteta ìvota uz najmanje mogu}etro{kove za zajednicu.

Strategije prevencije propadanja ìvotne sredine imaju dugoro~niju perspektivu.Me|u brojnim instrumentima koji se koriste za spre~avanje propadanja ìvotne


1

79

sredine i ostvarivanje potencijalnih finansijskih koristi moèmo da navedemo dvaprimera koji obuhvataju ~istiju proizvodnju i sisteme upravljanja ìvotnom sredi-nom. Konkretni primeri pozitivne primene ovih instrumenata dati su u Okviru1.17.

Okvir 1.17 ¬ Primeri pozitivnih efekata sistema upravljanja ìvotnom sredinom (EMS) iprimene ~istijih tehnologija (CP)

Proizvodnja tonera u Lexmarku, Orleans

Godine 1994. kompanija Lexmark uvela je sistem upravljanja ìvotnom sredinom (EMS).Osnovne inicijative obuhvatale su odvajanje bezopasnog otpada na izvoru i reintegraciju ton-era putem “crushing” procesa. Ova aktivnost omogu}ila je u{tede od USD 367.000 godi{nje.Sem toga, u svim sektorima su postavljeni merni ure|aji za pra}enje potro{nje energije. S ciljemda se minimizira potro{nja energije, kompanija Lexmark je kupila novu i prilagodljivu ma{inu zapripremu hladnije vode za klima-ure|aje. Ovo je omogu}ilo da se uvedu mere {tednje upotro{nji koje su dale godi{nje u{tede od 900.000 kWh. Investicija se isplatila za 30 meseci(INEM, 1996).

Proizvodnja i {tampanje kutija za pakovanje, kompanija “Emballages Laurent”, Chalonsur Saone

Godine 1995. ova kompanija je odlu~ila da se priklju~i pilot projektu francuskog ministarstva zaìvotnu sredinu o ekolo{kom upravljanju i reviziji (EMAS; vidi Poglavlje 3/6.4). Uz finansijskupomo} od USD 25.000 ova kompanija je uvela sistem optimizacije potro{nje vode i klasifikova-nja i recikliranja otpada koji dolazi iz proizvodnje kutija za pakovanje. Projekat je ostvarioslede}e rezultate:

- smanjenje potro{nje vode, koje predstavlja u{tedu od USD 25.000 za 1995. godinu;

- smanjenje koli~ine proizvedenog otpada sa 300 na 200 tona od 1995. do 1996. godine.

U toku realizacije projekta EMAS kompanija je zapo~ela sprovo|enje kampanje za ve}u ener-getsku efikasnost, koja je donela u{tede od USD 17.500 u godini 1995. (INEM, 1999).

Projektovanje sistema upravljanja ìvotnom sredinom u kompaniji “Dunapack”,Ma|arska

Kompanija “Dunapack” veruje da }e upravljanje ìvotnom sredinom pomo}i da se oja~a njenapozicija na trì{tu. Svesna ~injenice da zapadne kompanije sve ve}i naglasak stavljaju naekolo{ku efikasnost svojih dobavlja~a, kompanija Dunapack je sprovela razli~ite mere daunapredi svoju efikasnost u oblasti ìvotne sredine. Na primer, uvela je zatvoren sistemcirkulisanja vode u linijama za proizvodnju papira, {to je omogu}ilo da se ostvare zna~ajneu{tede u potro{nji vode. Se~enje i dimenzioniranje kutija uz pomo} kompjuterskih programasmanjilo je potro{nju sirovina i do 30%. U periodu od 1995. do 1997. Dunapackovo odeljenjepapira za pakovanje investiralo je 1,77 miliona USD u za{titu ìvotne sredine. Dokumentovanesu slede}e u{tede:

- eliminacija pla}anja naknada za proizvode od plastike i drveta, jer su ovi materijali zamenjenipapirom;

- smanjenje tro{kova pakovanja (8%);

- smanjenje proizvodnih tro{kova usled manje potro{nje energije i sirovina;

- smanjen iznos kazni za zaga|enje vazduha.

Osim navedenih u{teda, kompanija je tako|e pove}ala svoju konkurentnost na evropskomtrì{tu (Greanleaf Publishing, 1999).

1

80


îstije proizvodnje u hemijskoj industriji, kompanija Biochemie Bohumin Ltd, Republikaê{ka

Kompanija Biochemie Bohumin Ltd. je osnovna kompanija u okviru grupacije Biochemie Group.Od svog osnivanja radi na ispunjavanju zdravstvenih, bezbednosnih i ekolo{kih zahteva. Uvo|e-nje ~istije proizvodnje u postrojenju za proizvodnju hloramina je jedna od najbitnijih mera kojeje ova kompanija do sada poduzela s ciljem da pove}a svoju ekolo{ku efikasnost (vidi Poglavlje3/6.1). Uvedene mere su dovele do smanjenja koli~ine otpadnih voda za 3.900 m3 godi{nje i dosmanjenja nivoa neorganskih soli od 122 t godi{nje. Potro{nja energije je tako|e smanjena za900 GJ godi{nje. Ostvarene su ukupne u{tede od USD 45.000. U toku je uvo|enje novih merakoje }e omogu}iti dodatne u{tede od USD 145.000. Zbog ostvarenih velikih u{teda kompanijaje odlu~ila da uvede ~istije proizvodnje i u druge oblasti svog poslovanja (Dobes, V., 1999).

Kolika je cena/ekonomska vrednost ìvotne sredine?

Dobro je poznata ~injenica da tro{kovi za{tite (na primer, tro{kovi izgradnjepostrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda, instalacije skrubera u dimnjake,uvo|enja ~istih tehnologija) mogu lako da se odrede, ali je prednosti koje donosi~ista ìvotna sredina mnogo teè utvrditi i kvantifikovati u monetarnom obliku.Mnoga ekolo{ka dobra (~ist vazduh, voda, biodiverzitet, itd.) i usluge (sposob-nost i kapacitet prirodne sredine da asimilira zaga|enje) javnost ne doìvljavakao robe i usluge. Zapravo, ve}ina ljudi nije svesna da postoje aktivnosti kao {tosu kontrola erozije, bakterijska apsorpcija toksina ili rekuperacija podzemnihvoda, niti da one imaju neku odre|enu vrednost. Pogre{no pretpostavljamo da sudobra i usluge ìvotne sredine “besplatni pokloni koje nam priroda daje”. Tro{-kovi njihovog tro{enja ~esto su skriveni i ne uzimaju se u obzir pri izradi ekonom-skih analiza za neku konkretnu aktivnost.

Vrlo je lako sagledati prednosti koje ima kompanija {to proizvodi i prodajeproizvode koje potro{a~ pla}a. Isto je tako mogu}e proceniti prednosti kojepotro{a~ ima usled korisnosti takvih roba i usluga. Me|utim, postoji problemkada èlimo finansijski da procenimo koristi u odnosu na kvalitet ìvota ljudi ilikvalitet ìvotne sredine (npr. mogu}nost kori{}enja ~istog jezera za rekreaciju,estetski kvalitet zelenog pojasa koji okruùje gradove ili bolju vidljivost nacional-nih parkova).

Mada su sada instrumenti koji nam pomaù da utvrdimo vrednost ovih ne-trì{nih dobara i usluga malobrojni, oni su jo{ uvek nedovoljno efikasni. Razlogtome je delimi~no i u ~injenici da jo{ uvek ne znamo dovoljno o biofizi~kimodnosima, a delimi~no i to {to ne znamo dovoljno o tome kako ljudi reaguju napostojanje ili nepostojanje dobara i usluga koje dobijamo od pojedinih elemena-ta eko-sistema. Tek nedavno je utvr|eno da katarakta, rak koè, genetska o{te}e-nja i oslabljen imunolo{ki sistem predstavljaju samo deo cene koju pla}amo zatanjenje ozonskog sloja. Pove}ano UV-B zra~enje moè ozbiljno da o{teti vodeneeko-sisteme. Fitoplankton je glavni izvor kiseonika u biosferi, {to zna~i i da jeklju~ni elemenat u regulisanju klime. Nau~nici su izra~unali da bi smanjenjenivoa ozona od 16% izazvalo 5% gubitka fitoplanktona, {to bi zatim dovelo do


1

81

godi{njeg gubitka od oko 7 miliona tona ribe. To je skoro katastrofalno, jer naj-manje 30% svih ìvotinjskih proteina koje ljudi tro{e dolazi iz mora (EC, 1998).

Ekolo{ki ekonomisti su istraìvali na~ine kako da pristupe ovom pitanju i razvilinekoliko metoda37 koje su navedene u daljem tekstu.

• Metoda funkcije {tete (damage function method) koristi model odnosa izme|univoa zaga|enja i prime}ene {tete u ìvotnoj sredini i na osnovu toga procen-juje smanjenje {tete koje je posledica smanjenja zaga|anja usled primenepropisa. Primer ove metode bi bio procena {tete koja je povezana sa uticajempovi{enih nivoa troposferskog ozona na smanjenje prinosa u poljoprivredi.Funkcija prouzrokovane {tete pokazala je da smanjenje koncentracije ozona od10% uzrokuje porast ukupnih vrednosti (u smislu poljoprivredne proizvodnje)od oko USD 739 miliona (Nacionalni program procene kiselih padavina, 1990).

• Metoda valorizacije rezervi (contingent valuation method) poku{ava da modeli-ra “spremnost da se plati” za one “proizvode” koji nisu predmet trgovine.Jedna studija koju su radili autori Schulze i Brookshire procenila je da sprem-nost da se plati za uklanjanje smanjene vidljivosti u slu~aju Velikog kanjonaiznosi USD 95 po doma}instvu godi{nje (~ak i za ona doma}instva koja nikadanisu posetila ovaj park) (Schulze, W. D, Brookshire, D. S., 1983).

• Alternativni pristupi vrednovanja ekolo{kih prednosti su metode tro{kovaputovanja i hedonisti~ke cenovne metode. Ove metode poku{avaju da utvrdepromenu cene (porast cene) koja se pla}a za “bolju” ìvotnu sredinu narekreativnim lokacijama ili ku}ama. Na primer, cena neke ku}e u blizini aero-droma (koja je izloèna velikom stepenu zaga|enja od buke) bila bi znatno niànego cena iste takve ku}e na drugoj lokaciji. Treba napomenuti da se ovemetode tek sporadi~no koriste u zemljama u tranziciji. Prema tome, u zemlja-ma u tranziciji nema raspoloìvih podataka i nije uobi~ajeno primenjivati ovemetode u procesima odlu~ivanja.

Sada postoje i druge prakti~nije metode za vrednovanje i operacionalizacijuekonomske vrednosti ìvotne sredine. Jedan od na~ina je izra~unavanje tro{kovapostizanja odre|enih (zakonski) propisanih ciljeva i njihovo pore|enje sa situaci-jom kada se ne investira nego se naknadno pla}aju kazne koje uvodi dràva ilinadle`ni sud. Ovo je, o~ito, naj~e{}a praksa.

Koje su prepreke primenjivanju mera za spre~avanje nastajanja {tete poìvotnu sredinu?

Kako je ranije pomenuto, da bi se promenilo pona{anje dru{tva i da bi dru{tvoobra}alo ve}u pa`nju na ìvotnu sredinu, neophodno je da se shvate vrednosti i

1

82


37 Gore opisane metode su dobro obja{njene u nekim knjigama (kao dalju literaturu vidi Willis, K.G. and coll.) (Environmental Valuation,Edward Elgar Publishing, 1999; Turner, K. and coll. Environmental Economics: an Elementary Introduction, Harvester Wheatsheaf, 1994,itd.). Porast interesovanja za to kako ekonomska analiza moè da doprinese reformi odlu~ivanja o merama u oblasti ìvotne sredine uzemljama centralne i isto~ne Evrope i primeri kori{}enja druge navedene metode za merenje ostvarenih ekonomskih prednosti moguda se prona|u u Kaderjak, Powell, 1998.

posledice koje degradacija ìvotne sredine moè da ima na zdravlje i na privredu.Naàlost, u zemljama u tranziciji jo{ uvek postoje brojne prepreke promenipona{anja u pravcu praksi koje vi{e uzimaju u obzir ìvotnu sredinu. Ovde sunavedene neke njih:

• nepostojanje zakonodavstva ili definisane politike koja podràva ekolo{kuefikasnost;

• nepostojanje nezavisnih i efikasnih sudskih mera, posebno kada gra|ani pod-nose tu`be za od{tetu;

• nepostojanje mehanizama sprovo|enja postoje}eg zakonodavstva i usvojenepolitike za spre~avanje zaga|enja;

• jo{ uvek dosta jaka nespremnost privrede da sprovodi dugoro~ne strategije pri-hoda;

• nedovoljna nau~na argumentacija u prilog ekonomskih vrednosti koje pred-stavljaju ìvotna sredina i usluge koje ona pruà, usled ~injenice da se u zemlja-ma u tranziciji slabo primenjuju metode monetarnog vrednovanja ìvotne sre-dine;

• slaba politi~ka volja da se re{avaju pitanja ìvotne sredine podjednako kao iprivredna pitanja, jer su vlade preokupirane kratkoro~nim politi~kim i ekonom-skim ciljevima;

• nedovoljna svest i nedovoljni kapaciteti, pa prema tome i nedovoljno iskustvovlade, za primenu metoda monetarnog vrednovanja ìvotne sredine;

• nedostatak potrebnih finansijskih sredstava usled primarnih investicija usada{njem periodu privredne tranzicije;

• usredsre|enost donatora i drugih regionalnih i me|unarodnih organizacija napomo} za kratkoro~ne programe i projekte.


1

83

Poglavlje 2

ME\UNARODNI OKVIR ZA DOBROUPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNESREDINE

S eskalacijom problema u oblasti ìvotne sredine, do koje je do{lo u poslednjevreme, postaje sve evidentnije da mnogi, ako ne i svi, problemi vezani za ìvotnusredinu ne mogu da se re{avaju izolovanim aktivnostima pojedinih zemalja. Ovoje posebno slu~aj kada su u pitanju problemi koji imaju prekograni~ni (kao {tosu zajedni~ki vodotoci ili prekograni~no zaga|enje vazduha) ili globalni karakter(kao {to su klimatske promene, o{te}enje ozonskog sloja, gubitak biodiverzite-ta). Dràve sara|uju na uskla|ivanju standarda u oblasti ìvotne sredine, kako bitime olak{ale me|unarodnu trgovinu robama i uslugama, kao deo dubljih proce-sa ekonomskih ili politi~kih integracija (kao {to su Konvencija iz Arhusa i zbirkazakona Evropske unije). Neophodno je da dràve me|usobno sara|uju na usva-janju nadnacionalnih mera politike (npr. podregionalne, regionalne i globalne),na razvijanju me|unarodne regulative i me|unarodnih strategija, programa iplanova s ciljem da koordiniraju za{titu ìvotne sredine i odrìvo kori{}enjeresursa. Ovaj proces }e zauzvrat stvoriti okvir za definisanje nacionalne politikeu oblasti ìvotne sredine i odgovaraju}ih instrumenata za njeno sprovo|enje.

Me|unarodnim pregovorima se poku{avaju posti}i sporazumi o prioritetima iaktivnostima u vezi sa ìvotnom sredinom. Multilateralno se pregovara na for-malnim konferencijama, uz u~e{}e vlada i, sve vi{e, me|unarodnih organizacija,nevladinih organizacija i privatnog sektora. U~esnici na konferencijama imajustatus predstavnika (imaju pravo glasa) ili posmatra~a (bez prava glasa).

Me|unarodne konferencije mogu biti:

• bilateralne (npr. uz u~e{}e samo dve strane) ili multilateralne (vi{e od dvestrane);

• sa jednim predmetom na dnevnom redu (kao {to je o{te}enje ozonskog sloja)ili sa vi{e predmeta (na primer, Svetski samit o odrìvom razvoju1);

• ad hoc ({to zna~i da se konferencije odràvaju po potrebi i sa specifi~nim ci-ljem; npr. Konferencija UN u Stokholmu o humanoj ìvotnoj sredini2) ili re-dovne (sastanak strana potpisnica konkretnih paktova, koje se sastaju u redov-nim vremenskim intervalima prema uslovima potpisanog sporazuma);

ME\UNARODNI OKVIR ZA DOBRO UPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 2

2

85

1 http://www.johannesburgsummit.org/index.html2 http://www.unep.org

• one koje imaju stalni sekretarijat3 i one koje ga nemaju.

Me|unarodne konferencije se tako|e mogu razvrstati prema ciljevima koje sebipostavljaju:

• da sluè kao forum za op{te diskusije o odre|enom predmetu ili predmetima;

• da daju neobavezuju}e preporuke vladama ili me|unarodnim organizacijama;

• da donose odluke obavezuju}e za vlade (uglavnom putem referenduma);

• da donose odluke koje predstavljaju smernice ili uputstva sekreterijatimame|udràvnih organizacija;

• da pregovaraju i rade nacrte nekog pakta ili drugog formalnog me|unarodnoginstrumenta;

• da omogu}e me|unarodnu razmenu informacija;

• da omogu}e izdvajanje dobrovoljnih priloga za me|unarodne programe (npr.Visoki komesarijat za izbeglice, Svetski program hrane).

Prakse i procedure konferencija postale su u velikoj meri standardizovane.

Primenjuju se op{teprihva}ena pravila radi ostvarenja najboljih rezultata konfer-encije i uz najvi{i nivo zadovoljstva svih u~esnika. Ovaj proces se odvija po tradi-cionalnim metodama diplomatije. Podrazumeva se da }e nacionalni interesi poje-dinih zemalja imati prednost u pozicijama koje prezentiraju pojedini u~esnici. Ume|unarodnim forumima se retko pribegava glasanju o ìvotnoj sredini, a pro-ces odlu~ivanja se naj~e{}e oslanja na postizanje konsenzusa interesnih grupa.Interesne grupe se osnivanju po razli~itim osnovama.

Ovde su dati neki primeri:

• grupe koje odraàvaju razli~ite nivoe ekonomskog razvoja (kao {to su Kina igrupa G 77, koja obuhvata zemlje u razvoju u Africi, Aziji i Latinskoj Americi,a koja sada ima vi{e od 100 zemalja ~lanica, ili ~lanice Organizacije za ekonom-sku saradnju i razvoj (OECD));

• tradicionalne regionalne grupe UN4 (kao {to su grupa za centralnu i isto~nuEvropu, Afri~ka grupa, Latinoameri~ka grupa – GRULAC i Grupa za zapadnuEvropu i druge zemlje – WEOG);

• dràve povezane ekonomskim paktom, kao {to su zemlje ~lanice EU i one uprocesu pridruìvanja (Feltham, R.G., 1980);

• savezi koji se sklapaju na osnovu konkretnih problema u oblasti ìvotne sredi-ne, kao {to je Savez malih ostrvskih zemalja ili zemalja koje love kitove.

Ukoliko rezultati konferencije zahtevaju redovnu razmenu informacija o spro-vo|enju zaklju~aka konferencije, onda iz toga moè da proistekne proces koji sesastoji od relevantnih, naknadno organizovanih doga|aja.

2

86

2¬ ME\UNARODNI OKVIR ZA DOBRO UPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE

3 Sekretarijat pruà administrativne usluge konferencije, ne samo u vreme njenog trajanja, nego i tokom njenih priprema. Ako je re~ ostalnom sekretarijatu, on nastavlja da obavlja administrativne funkcije izme|u sastanaka, pri ~emu u velikoj meri moè da preuzme iizvr{nu funkciju, rade}i prema op{tim ili specifi~nim uputstvima upravnog tela konferencije.

4 Po sada{njoj praksi, sistem Ujedinjenih nacija obi~no funkcioni{e sa pet takozvanih regionalnih grupa.

Obi~no se kaè da je savremena me|unarodna diplomatija u oblasti ìvotne sre-dine za~eta 1972. godine na Konferenciji UN o humanoj ìvotnoj sredini(UNCHE) koja je odràna u Stokholmu. Drugu bitnu odrednicu u masovnom po-ku{aju da se do|e do pomirenja uticaja ljudskih dru{tveno-ekonomskih aktiv-nosti na ìvotnu sredinu i obrnuto predstavlja Samit u Riju – KonferencijaUjedinjenih nacija o ìvotnoj sredini i razvoju, koja je odràna 1992. godine,dvadeset godina nakon Stokholma (vidi Okvir 2.1).

Godine 2002, deset godina nakon Samita u Riju, u Johanesburgu je odràn Svet-ski samit o odrìvom razvoju (vidi Okvir 2.2.), koji je reafirmisao odrìv razvojkao centralni elemenat na me|unarodnom dnevnom redu i dao dadatni podsticajsvetskim naporima u borbi protiv siroma{tva i za za{titu ìvotne sredine.

Okvir 2.1 ¬ Konferencija UN o ìvotnoj sredini i razvoju

Konferencija UN o ìvotnoj sredini i razvoju (UNCED) odràna je u Rio de @aneiru, u Brazilu, od3. do 14. juna 1992. godine.

Konferencija (UNCED) je prepoznala da za{tita ìvotne sredine i upravljanje prirodnim resursimamoraju da budu integrisani sa dru{tveno-ekonomskim pitanjima, kao {to je, na primer, elimi-nacija siroma{tva. Ova ideja je izraèna preko koncepta odrìvog razvoja, koji je definisan kao“razvoj koji zadovoljava potrebe sada{njice a pri tom ne ugroàva sposobnost budu}ih gen-eracija da zadovolje svoje sopstvene potrebe”. Ova definicija je osmi{ljena tako da zadovoljavazahteve i poklonika ekonomskog razvoja i onih koji su zainteresovani, pre svega, za o~uvanjeìvotne sredine. Agenda Samita u Riju i dogovoreni principi sadràni su u pet glavnih dokume-nata proiza{lih sa ove konferencije:

• Deklaracija iz Rija sadrì set od 27 univerzalno vaè}ih principa koji predstavljaju osnovu zausmeravanje me|unarodnih aktivnosti na osnovu ekolo{ke i ekonomske odgovornosti;

• Agenda 21 (vidi tako|e i Okvir 2.5) predstavlja detaljan i sveobuhvatan program akcija koje,radi ostvarenja globalnog odrìvog razvoja u 21. veku, zahtevaju nove na~ine investiranja una{u budu}nost; njene se preporuke kre}u od novih na~ina obrazovanja do novih na~inabrige za prirodne resurse i novih na~ina u~estvovanja u projektovanju odrìve privrede; odsveukupne ambicije Agende 21 ~oveku zastaje dah, jer je njen cilj stvaranje bezbednog ipravednog sveta u kome ìvot ima dostojanstvo i u kome se ìvot slavi;

• {umski principi – zakonski neobavezuju}a autoritativna izjava o globalnom konsenzusu uupravljanju, o~uvanju i odrìvom razvoju svih vrsta {uma, sastavljenom od 15 principa kojipredstavljaju prvi bitan me|unarodni konsenzus o boljem kori{}enju i o~uvanju svih vrsta{uma; od tada, ovi principi sluè kao osnova kontinuiranom procesu pregovora ~iji je ciljstvaranje odgovaraju}eg me|unarodnog regulatornog okvira u oblasti za{tite, odrìvog gaz-dovanja i kori{}enja globalnih {umskih resursa;

• Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), kao multilateralnisporazum sa ciljem “stabilizacije koncentracija gasova ’staklene ba{te’ u atmosferi na nivoukoji bi spre~io opasne antropogene uticaje na klimatski sistem” (za detaljnije informacije oUNFCCC-u vidi Poglavlje 2/3.4);

• Konvencija o biodiverzitetu (CBD) koja ima za cilj o~uvanje bio-diverziteta, odrìvo kori{}enjenjegovih komponenata i pravednu i razumnu podelu koristi koje proisti~u iz kori{}enja genet-skih resursa (za detaljnije informacije o CBD-u vidi Poglavlje 2/3.8).

Poglavlje: http://www.unep.org


2

87

Okvir 2.2 ¬ Svetski samit o odrìvom razvoju – WSSD

(Samit u Johanesburgu)5

Deset godina nakon Samita u Riju, u periodu od 26. avgusta do 4. septembra 2002, odràn jeSvetski samit o odrìvom razvoju u Johanesburgu. Cilj WSSD-a je da se oceni status imple-mentacije Agende 21 i drugih dokumenata koji su usvojeni na Samitu u Riju (vidi prethodniokvir) i novih izazova i {ansi. Kako je pomenuto u jednom od glavnih dokumenata Samita –Deklaraciji iz Rija o odrìvom razvoju – u~esnici su se saglasili da su “za{tita ìvotne sredine idru{tveni i ekonomski razvoj, na bazi principa iz Rija, od fundamentalnog zna~aja za ostvarenjeodrìvog razvoja”. To zna~i da su na dnevnom redu u Johanesburgu podjednako va`ne biledru{tvene i ekonomske potrebe i ìvotna sredina, kao preovla|uju}a tema u Riju. Samit je stavioposeban naglasak na pet klju~nih oblasti: vodu i sanitaciju, energiju, zdravlje, poljoprivredu ibiodiverzitet (WEHAB).

Najva`niji rezultati Samita iz Johanesburga su slede}i: (i) odrìv razvoj je reafirmisan kao central-ni elemenat na me|unarodnom dnevnom redu, uz usredsre|enost na borbu protiv siroma{tva iza{titu ìvotne sredine; (ii) nagla{ena je veza izme|u siroma{tva, ìvotne sredine i kori{}enjaprirodnih resursa; (iii) dràve su se saglasile o preuzimanju velikog broja obaveza i ciljeva radi efi-kasnije implementacije odrìvog razvoja; (iv) pitanja vezana za energiju i sanitaciju bila su kriti~nielementi u pregovorima i rezultatima; (v) tela Samita izrazila su podr{ku osnivanju fonda soli-darnosti za eliminaciju siroma{tva; (vi) utvr|eno je da Afrika i NEPAD (Novo partnerstvo za razvojAfrike) zasluùju posebnu podr{ku me|unarodne zajednice; (vii) Samit je prepoznao osnovnuulogu civilnog dru{tva u implementaciji dokumenata i u promovisanju inicijativa za partnerstva(Samitu je prisustvovalo preko 8.000 predstavnika civilnog dru{tva); (viii) koncept o partnerstvuizme|u dràve, privrede i civilnog dru{tva dobio je prioritet (pre odràvanja Samita identifikova-no je preko 220 partnerstava, a tokom Samita razli~ite zemlje su najavile 60 novih partnerstava).

Samit je prepoznao slede}e glavne izazove: (i) eliminacija siroma{tva, promena obrazaca po-tro{nje, proizvodnje i gazdovanja prirodnim resursima; (ii) podela dru{tva na bogate isiroma{ne; (iii) lo{ kvalitet ìvotne sredine na globalnom nivou (npr. dezertifikacija, gubitak bio-diverziteta, posledice klimatskih promena, zaga|enje vode i vazduha, itd.); (iv) neravnomernaraspodela koristi i tro{kova globalizacije; (v) nizak stepen poverenja koji siroma{ni imaju u svojepredstavnike i u demokratske sisteme.

Gore pomenuti ciljevi i izazovi dobili su podr{ku u Planu za realizaciju, koji defini{e prekotrideset ciljeva (uklju~uju}i i mnoge koji proisti~u iz Milenijumskih ciljeva razvoja – MDG6), kaoi rokove u kojima vlade i njihovi partneri treba da pokrenu mnoge aktivnosti (npr. da se do 2015.godine prepolovi broj stanovnika na zemlji koji nemaju pristup ~istoj vodi ili sanitaciji, da se do2010. godine smanji gubitak biodiverzieta, da se pove}a stepen kori{}enja obnovljivih izvoraenergije, itd.).

Sumiraju}i i procenjuju}i Samit u Johanesburgu, moèmo re}i da je on ostvario pomake ipostavio neka ograni~enja. Me|utim, rezultati Samita ne mogu se u potpunosti oceniti odmahnakon njegovog odràvanja; njegovi uticaji na pojedina~nom, lokalnom, nacionalnom ime|unarodnom planu pokaza}e se protekom vremena.

Poglavlje: http://www.johannesburgsummit.org

Osim globalnih procesa koji su zasnovani na pitanjima ìvotne sredine, postoje ibrojni regionalni procesi i programi, kao {to je Proces “@ivotna sredina za Evropu”

2

88


5 Dodatne informacije o Samitu u Johanesburgu mogu se na}i na Internet adresi http:www.johannesburg summit.org; http://;http://www.basd-action.net; http://www.foei.org/wssd; http://www.anped.org

6 Za vi{e informacija o Milenijumskim ciljevima razvoja ( MDGs) i zadacima koji iz njih proisti~u videti http://www.developmentgoals.org/

(vidi Okvir 2.3 u daljem tekstu), koji se bave problemima svojstvenim odre|enimregionima, s naglaskom na specifi~nim potrebama i prioritetima tih regiona.

Okvir 2.3 ¬ Proces “@ivotna sredina za Evropu”

Proces “@ivotna sredina za Evropu” zapo~eo je 1991. godine kao instrument za vo|enje diskusijao metodama ja~anja saradnje u za{titi i unapre|enju ìvotne sredine i kao instrument za razvojdugoro~nih programa u oblasti ìvotne sredine za Evropu. Cilj Procesa je da uzme u obzir sve rel-evantne aktivnosti na sveevropskom nivou, posebno u oblastima ìvotne sredine i za{tite zdravl-ja, ìvotne sredine i saobra}aja i odrìvog gazdovanja {umama, s ciljem da se ostvari sinegrijskiefekat i da se izbegnu preklapanja aktivnosti. On je i dalje izuzetno zna~ajan kao politi~ki okvir zasaradnju u oblasti za{tite ìvotne sredine u Evropi. Ovaj proces se ostvaruje putem ministarskihkonferencija kojima prisustvuju ministarstva iz centralne i isto~ne Evrope, organi Ujedinjenihnacija i Evropske unije i vladine i nevladine organizacije. Prva ministarska konferencija “@ivotnasredina za Evropu” odràna je 1991. godine u Dobrisu, tada{njoj êhoslova~koj. Ova konferenci-ja je dovela do niza osnovnih smernica za strategiju sveevropske saradnje, koja obuhvataslede}e:

• potrebu za poja~anom saradnjom i uvo|enje ekolo{kih aspekata u procese ekonomske tranzi-cije u zemljama CI Evrope;

• ve}e uvaàvanje ìvotne sredine uz finansijsku i ekonomsku pomo};

• potrebu da se obezbedi pomo} za stvaranje boljih zdravstvenih uslova vezanih za ìvotnusredinu;

• poziv svim zemljama da preuzmu odgovornost za globalne probleme ìvotne sredine.

Druga ministarska konferencija “@ivotna sredina za Evropu” odràna je u Lucernu, u [vajcarskoj,aprila 1993. godine. Konferencija u Lucernu je usvojila {iroku strategiju koja sadrì Akcioni pro-gram o ìvotnoj sredini za CI Evropu (EAP) i osnovala Radnu grupu za implementaciju ovog pro-grama. Radni program Radne grupe sadrì ~etiri va`ne aktivnosti: (a) pomo} zemljama cen-tralne i isto~ne Evrope da razviju sopstvene nacionalne akcione planove za ìvotnu sredinu(NEAP); (b) sprovo|enje programa obuke; (c) uklju~ivanje privatnog sektora; (~) bolje gazdovan-je prioritetnim oblastima pod za{titom. Nadalje, Konferencija je osnovala Komisiju za pripremuprojekta, koja se kao mreà usredsre|uje na investicije u oblasti ìvotne sredine s ciljem da sepobolj{a saradnja izme|u me|unarodnih finansijskih institucija i donatora koji su zaintereso-vani da investiraju u za{titu ìvotne sredine u CI Evropi.

Tre}a ministarska konferencija “@ivotna sredina za Evropu” odràna je u Sofiji, u Bugarskoj, okto-bra 1995. godine. Njen osnovni cilj je bio da se analizira realizacija Akcionog programa o ìvot-noj sredini (EAP) za CI Evropu i da se dalje razvije program ìvotne sredine za Evropu.Konferencija je definisala vi{e konkretnih predloga o merama koje je potrebno preduzeti zaza{titu ìvotne sredine Evrope; na primer, dala je zahtev Evropskoj agenciji za ìvotnu sredinuda obavi dodatne poslove radi sveevropske procene stanja ìvotne sredine. êtvrta ministarskakonferencija “@ivotna sredina za Evropu” odràna je u Arhusu, u Danskoj, juna 1998. godine. Naosnovu nalaza koji su navedeni u izve{taju Evropska ìvotna sredina: Druga procena, koji je iden-tifikovao glavna dostignu}a i probleme ìvotne sredine u Evropi, ministri su odlu~ili da u okviruProcesa “Evropska ìvotna sredina” sna`nije podrè nove nezavisne dràve i one zemlje cen-tralne i isto~ne Evrope koje nisu uklju~ene u proces pridruìvanja EU. Konferencija je usvojilaKonvenciju o pristupu informacijama, u~e{}u javnosti u procesima odlu~ivanja i pristupu pravo-su|u u pitanjima koja se ti~u ìvotne sredine (vidi Poglavlje 2/3.1).

Rezolucija o pristupu informacijama, u~e{}u javnosti u procesima odlu~ivanja i pristupu pravo-su|u u pitanjima koja se ti~u ìvotne sredine; dva nova protokola uz Konvenciju o dale-


2

89

kose`nom prekograni~nom zaga|enju vazduha, te{kim metalima i perzistentnim organskimzaga|uju}im materijama (vidi Poglavlje 2/3.5); Ministarska deklaracija o dalekose`nom preko-grani~nom zaga|enju vazduha; Deklaracija o perzistentnim organskim zaga|uju}im materija-ma; Sveevropska strategija o prestanku kori{}enja olovnog benzina i olova u benzinu; Rezo-lucija o biolo{kom i pejza`nom diverzitetu. U vezi sa regionalnim pripremama za Svetski samito odrìvom razvoju kao i na samom Samitu 2002. godine odràne su dodatne konsultacije me|uministrima krajem 2000. godine. Iz ovih konsultacija proistekla je odluka da se peta ministarskakonferencija “@ivotna sredina za Evropu” odrì u Kijevu, u periodu od 21. do 23. maja 2003.godine.

Kori{}en je i kooperativan regionalni pristup sa teì{tem na podregionima, naprimer, u slu~aju ve}ih napora za rekonstrukciju u regionu jugoisto~ne Evrope(region SEE) nakon okon~anja ratnih sukoba, kako bi se obezbedilo da se takvinapori realizuju {to svrsishodnije i {to efikasnije i kako bi se dalo ohrabrenje svimzemljama u regionu da rade u pravcu paralelnog razvoja. Koordinacija ovakvihkooperativnih aktivnosti predstavlja sr` Pakta za stabilnost Jugoisto~ne Evrope,koji je osnovan 10. juna 1999. godine i Inicijative EU iz Kelna. U osniva~komdokumentu vi{e od 40 partnerskih zemalja i organizacija preuzelo je obavezu daradi na pomo}i zemljama Jugoisto~ne Evrope “u njihovim naporima da negujumir, demokratiju, po{tovanje ljudskih prava i ekonomski prosperitet radi ost-varenja stabilnosti u celom regionu”. Usvajanjem Programa regionalne obnoveìvotne sredine JI Evrope potvr|en je zna~aj koji, kao deo svake sveukupneobnove, ima obnova ìvotne sredine (REReP; vidi Okvir 2.4 u daljem tekstu).

Okvir 2.4 ¬ Program regionalne obnove ìvotne sredine za JI Evropu (REReP)

Regionalni centar za ìvotnu sredinu u JI Evropi (REC; vidi Poglavlje 4/19) dostavio je konceptREReP-a Evropskoj komisiji u septembru 1999. godine koji je usvojen na prvom sastanku Pakta zaStabilnost – Radni sto II za ekonomsku obnovu, razvoj i saradnju, u Bariju, u Italiji, 9. oktobra 1999.godine. Po{to je to jedina inicijativa unutar Pakta za Stabilnost JI Evrope koju su pokrenule samedràve iz regiona – uklju~uju}i Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, BJRMakedoniju, Rumuniju, u meri u kojoj je to bilo mogu}e, Jugoslaviju – njen cilj je usmeren nare{avanje dru{tvenih i administrativnih promena koje su neophodne za dugoro~an odrìvi razvoju regionu. Trenutno, REReP se implementira projektima “Brz po~etak” (Quick Start), koji su tokomprve dve godine pokrenuti radi re{avanja urgentnih problema u regionu. Namera je da nakon ovihuslede srednjoro~ni i dugoro~ni projekti {irih ciljeva.

Ti projekti obuhvataju slede}ih pet prioritetnih komponenti:

• ja~anje institucija i definisanje politi~kih mera;

• stvaranje civilnog dru{tva za rad u oblasti ìvotne sredine;

• hitnu pomo} za otklanjanje ratom uzrokovane {tete;

• ja~anje postoje}ih mehanizama i struktura za saradnju i definisanje regionalnih prekograni~nihprojekata;

• podr{ku prioritetnm lokalnim i dràvnim projektima u oblasti ìvotne sredine.

Realizaciju REReP-a pomaè, uz u~e{}e me|unarodnih organizacija, institucija i NVO u svojstvuposmatra~a, specijalna radna grupa koja se sastoji od ministara za ìvotnu sredinu zemalja JIEvrope i zemalja donatora. Radom radne grupe predsedavaju zemlje JI Evrope na principu rotaci-je i predstavnik Evropske komisije.

2

90


Na ministarskom sastanku odrànom u Skoplju, u Makedoniji, 15. i 16. marta 2000. godine,odlu~eno je da REC preuzme ulogu sekretarijata za REReP. Na~ini realizacije su osmi{ljeni tako dase REReP ne pokre}e na me|unarodnom planu (preko donatora ili me|unarodnih organizacija)nego na na~in koji ja~a ulogu dràvnih predstavnika zemalja JI Evrope i njihovo “vlasni{tvo” nadsamim programom i njegovim rezultatima. Sem toga, da bi se osigurala politi~ka podr{ka za real-izaciju regionalnih projekata i da bi se procenila potreba pojedinih zemalja, svi projekti iz REReP-a moraju biti odobreni (pre dobijanja saglasnosti radne grupe) od strane vode}ih zemalja kojedaju politi~ku podr{ku i rukovode realizacijom projekata.

Vode}u ulogu mora da ima neka od zemalja JI Evrope, koja sara|uje unutar REReP-a. U izuzetnimslu~ajevima, donatorske zemlje, me|unarodne organizacije ili NVO mogu imati glavnu ulogu. Vo-de}im zemljama JI Evrope (zemljama zaduènim za vo|enje projekta) daje se prilika da iskaù lid-erstvo na me|unarodnom planu i da aktivno doprinesu saradnji u regionu. Na taj na~in, daje imse mogu}nost da razvijaju svoje institucionalne kapacitete i iskustvo koji su neophodni za aktivnou~e{}e u me|unarodnim procesima.

Izvr{na agencija (npr. agencija nadle`na za realizaciju konkretnog projekta) moè da bude bilo kojame|unarodna ili nacionalna, vladina ili nevladina organizacija sa kapacitetom da preuzme od-govornost za pripremu i realizaciju konkretnog projekta. Prednost se daje izvr{nim agencijama sasedi{tem u regionu JI Evrope, ~ije u~e{}e, samo po sebi, predstavlja doprinos izgradnji institu-cionalnih kapaciteta. Izvr{nu agenciju za konkretan projekat imenuje vode}a zemlja ili radna grupa.

Svrsishodna realizacija celokupnog programa zahteva}e vrlo jasno definisane kanale komunici-ranja izme|u svih zemalja, izvr{nih agencija, donatorske zajednice i nevladinih organizacija. Da bise to ostvarilo, predloèno je da se za svaki projekat osnuju upravni odbori sa ~lanovima iz svihzainteresovanih zemalja i organizacija, kojim }e predsedavati predstavnik vode}e zemlje. Zamanje projekte i projekte od nacionalnog zna~aja dovoljno je da se imenuje nacionalni koordina-tor svih komunikacija i aktivnosti koje su u vezi sa realizacijom projekta. Sekretarijat REReP-a }e,zavisno od potreba, doprineti uspostavljanju komunikacijskih kanala preko upravnih odbora inacionalnih koordinatora.

Da bi se jasnije definisao pravac programa u bliskoj budu}nosti, njegovi ciljevi moraju da sekonkretizuju; moraju da budu izraèni kratko, ali jasno, uz navo|enje o~ekivanih rezultata prekorazli~itih programa pomo}i. U tom smislu, budu}i ciljevi REReP-a bi bili:

• stvaranje funkcionalnih institucija u oblasti ìvotne sredine i stvaranje razumnog, lako primenji-vog zakonskog i politi~kog okvira za oblast ìvotne sredine koji je uskla|en sa okvirima EU;

• ja~anje civilnog dru{tva, u kome javnost ima pristup informacijama u vezi sa ìvotnom sredinom iu~estvuje u procesu odlu~ivanja i u kome se unapre|uje svest o pitanjima ìvotne sredine;

• zna~ajno smanjenje zaga|enosti ìvotne sredine, {to }e pozitivno uticati na zdravlje;

• promovisanje stvarne regionalne saradnje u oblasti ìvotne sredine u pitanjima od prekograni~-nog zna~aja, koje }e zadovoljiti obaveze definisane Procesom o stabilizaciji i asocijaciji.

Poglavlje: http://www.rec.org/REC/Programs/REREP/

Mada su rezultati svih ovih konferencija, procesa ili programa razli~iti, oni senaj~e{}e donose u obliku “mekih” ili “strogih” zakona.


2

91

1. MEKI ZAKONI

[ta su glavna obele`ja instrumenata “mekih” zakona?

Termin “meki” zakon razvio se iz diplomatskog re~nika osamdesetih godina iobi~no se smatra deklaracijom koja defini{e kakav bi zakon trebalo da bude (San-ches,V., Juma, C., eds., 1994). Rad na stvaranju me|unarodnih “mekih” zakonaje jedan od na~ina definisanja me|unarodnog konsenzusa jer se time na diplo-matski na~in omogu}uje da predstavnik neke dràve u~estvuje u tom konsenzusua da pri tom ne obavezuje svoju zemlju u pogledu rezultata koji }e proiste}i.Instrumenti “mekih” zakona ne uklju~uju zakonsku obavezu koja se moèsprovesti pred sudom u slu~aju nepridràvanja (De Klemm, C., Shine, C., 1993).Me|utim, oni mogu imati visoku eti~ku vrednost, posebno kada se smatrajudokazom {iroko postignutog konsenzusa neke me|unarodne zajednice.Po{tovanje nekog “mekog” zakona moè se pove}ati procesom inkorporiranjanjegovih specifi~nih odredbi u zakonski obavezuju}e instrumente, kao {to suregionalni ili globalni paktovi. Na primer, princip 15 iz deklaracije u Riju, kojiizraàva na~elo opreza ili opreznog pristupa, dobija sve vi{e na zna~aju kod svihregulatornih instrumenata u oblasti ìvotne sredine; neki smatraju da on odra-àva obavezuju}e obi~ajno pravo; odli~an je u mnogim paktovima o ìvotnoj sre-dini, kao {to su montrealski protokol o supstancama koje uti~u na tanjenje ozon-skog omota~a ili Protokol iz Kartagine o biolo{koj sigurnosti.

Koji instrumenti predstavljaju “meke” zakone?

“Meki” zakon je takav instrument koji za zemlje koje su ga usvojile ne treba dabude zakonski obavezuju}i. Njegov neobavezuju}i karakter vidljiv je iz jezika ko-jim je napisan; na primer, radije se koriste re~i kojima se daje ohrabrenje (“treba”)nego one koje obavezuju (“mora”). Njegov neobavezuju}i karakter mo`da proisti-~e iz ograni~enih mo}i konferencije ili tela koje je taj instrument usvojilo. Na pri-mer, Generalna skup{tina UN ima ovla{}enja samo da daje preporuke, dok nekame|unarodna pregovara~ka komisija, ovla{}ena da usvaja paktove, moè usvojitisporazum koji }e biti zakonski obavezuju}i za zemlje potpisnice. I kona~no, “me-ki” zakoni su manje konkretni u onome nza {ta apeluju da dràve u~ine i retko ka-da sadrè, na primer, konkretne ciljeve ili vremenske rokove. Mada nisu zakonskiobavezuju}i, “meki” zakonski instrumenti mogu da uti~u na pona{anje dràva.

Takvi “meki” zakoni obuhvataju neke deklaracije koje su proistekle sa samita uStokholmu i Riju. Stokholmska deklaracija iz 1972. godine definisala je 26 princi-pa prema kojima se razvija me|unarodni regulatorni okvir. Vredno je prisetiti seprincipa 2 i 14, koji navode da je “neophodno za{tititi prirodne resurse zemlje,uklju~uju}i vazduh, vodu, zemlji{te, faunu i floru tako da donose korist sada{-njim i budu}im generacijama” odnosno da “racionalno planiranje predstavlja bi-tan instrumenat za re{avanje sporova izme|u potreba razvoja i potreba da seza{titi i unapredi ìvotna sredina”.

2

92


Jedan koncizniji set principa za za{titu ìvotne sredine, koji prvenstveno reafor-mi{e principe iz stokholmske deklaracije, sadràn je u Deklaraciji iz Rija o ìvot-noj sredini i razvoju (Deklaracija iz Rija). Jedan od najobuhvatnijih instrumenata“mekih” zakona je Agenda 21, koja predstavlja okvir za upravljanje u oblastiìvotne sredine u kontekstu odrìvog razvoja (vidi Okvir 2.5 u daljem tekstu).

Jo{ neki “meki” zakoni su, na primer, Svetska povelja o prirodi koju je 1982. go-dine izradio IUCN i rezolucije me|unarodnih organizacija, kakva je Generalnaskup{tina Ujedinjenih nacija.

Okvir 2.5 ¬ Agenda 21

Agenda 217 (vidi tako|e Okvir 2.1) bavi se urgentnim problemima dana{njice, a usredsre|uje se ina to da pripremi svet za predstoje}e izazove ovog veka. Ona odslikava globalni konsenzus i poli-ti~ku odlu~nost na najvi{im nivoima za ostvarenje saradnje u pitanjima razvoja i ìvotne sredine.

Agenda 21 predstavlja dinami~an program. On se vremenom razvijao u svetlu promenjivihpotreba i okolnosti, a realizuju ga razli~iti akteri u skladu sa razli~itim situacijama, sposobnosti-ma i prioritetima zemalja i uz puno po{tovanje svih principa sadrànih u Deklaraciji iz Rija oìvotnoj sredini i razvoju. Ovaj proces obeleàva po~etak jednog novog globalnog partnerstvau cilju ostvarenja odrìvog razvoja.

Glavni elementi Agende 21 su slede}i:

• socijalni i ekonomski aspekti razvoja: siroma{tvo, proizvodnja i potro{nja, zdravlje, ljudskanaselja, integrisani procesi odlu~ivanja;

• o~uvanje prirodnih resursa i gazdovanje njima: atmosfera, okeani i mora, zemlji{te, {ume, pla-nine, biodiverzitet, eko-sistemi, biotehnologija, izvori sveè vode, toksi~ne hemikalije, opasanradioaktivni i ~vrsti otpad;

• ja~anje uloge glavnih dru{tvenih grupa: mladih, èna, uro|eni~kih naroda, nevladinih organi-zacija, lokalnih organa vlasti, sindikata, privrednih, nau~nih i stru~nih zajednica, poljoprivred-nika;

• sredstva za implementaciju: finansijska sredstva, transfer tehnologije, informacije, informi-sanost javnosti, izgradnja kapaciteta, obrazovanje, zakonski instrumenti, institucionalni okviri.Uspe{na primena Agende 21 je prvenstveno i u najve}oj meri odgovornost vlada. Me|utim,podregionalne, regionalne i me|unarodne organizacije tako|e treba da doprinesu naporimakoje ulaù dràve. Pospe{uje se i {iroko u~e{}e javnosti i aktivno uklju~ivanje nevladinih orga-nizacija i drugih grupa.

Razvojni i ekolo{ki ciljevi Agende 21 zahtevaju zna~ajan dotok novih i dodatnih finansijskihsredstava za zemlje u razvoju, kako bi one mogle da pokriju tro{kove mera koje moraju da pre-duzmu da bi re{avale globalne probleme ìvotne sredine i kako bi ubrzale odrìv razvoj.Finansijska sredstva su tako|e neophodna radi ja~anja kapaciteta me|unarodnih institucija zarealizaciju Agende 21. Agenda 21 zahteva da se obrati posebna pa`nja realizaciji programa kojisu relevantni za specifi~ne probleme s kojima se suo~avaju privrede u tranziciji. Ona nagla{avada su ove zemlje u transformisanju svojih privreda suo~ene sa izazovima bez presedana, i da seto nekada de{ava u okolnostima zna~ajnih socijalnih i politi~kih tenzija.


2

93

7 Kompletan tekst Agende 21 moè se na}i na http://www.unep.org/

Da bi se pomoglo zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji da prema Agendi 21 i Mileni-jumskim ciljevima razvoja (MDGs) stvore kapacitete potrebne za ostvarenje ciljeva odrìvograzvoja, UNDP je lansirao jednu inicijativu pod naivom Inicijativa “Kapaciteti 2015”. Naziv “Kapa-citeti 2015” odslikava povezanost sa MDG ciljevima i re{enost da se na globalnom nivou do2015. godine ostvare rezultati koji su u njima navedeni. “Kapaciteti 2015” }e usmeriti i podràtinekoliko bitnijih inicijativa za razvoj kapaciteta odrìvog lokalnog razvoja, strategije odrìvograzvoja, razvoj lokalnih kapaciteta za sprovo|enje multilateralnih sporazuma u oblasti ìvotnesredine i razvoj kapaciteta potrebnih za re{avanje problema ugroènosti malih ostrvskih zema-lja u razvoju (SIDS). Deluju}i na globalnom i nacionalnom planu, Inicijativa “Kapaciteti 2015” }epomo}i zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji da ostvare koordinaciju, uzajamnu pomo} imaksimalne sinegrijske efekte izme|u partnera koji rade na stvaranju kapaciteta.

Izvor: http://www.unep.org

2

94


2. ME\UNARODNO PRAVO

Bez instrumenata me|unarodnog prava te{ko bi bilo realizovati me|unarodnopriznate prioritete sadràne u “mekim” pravnim instrumentima. Hijerarhijapravnih principa od predloènih “mekih” zakona do potpuno pravno zasnovanih“~vrstih” dobro je poznata u me|unarodnom pravu. Na primer, Univerzalnadeklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, kao “mekan” pravni instrument,predstavljala je prethodnicu dvema konvencijama UN o ljudskim pravima koje suusvojene 1966. godine. Ovi paktovi, koji su razra|eni u pravno-obavezuju}emobliku, predstavljaju principe usvojene u formi “mekih” zakona u Univerzalnojdeklaraciji o ljudskim pravima iz 1948. godine (IUCN, 1995).

[ta je svrha me|unarodnog prava?

Jedno od osnovnih pravila jeste da su dràve suvereni entiteti, koji poseduju suv-ereno pravo da obavljaju svoje poslove po sopstvenom naho|enju, uklju~uju}i ieksploataciju sopstvenih resursa u skladu sa dràvnom politikom u oblasti ìvot-ne sredine. Preko instrumenata me|unarodnog prava, kakvi su paktovi, dràvedobrovoljno prihvataju odre|ena ograni~enja svojih suverenih prava i uspostavl-jaju me|usobna prava i obaveze u pitanjima od zajedni~kog interesa koja semogu re{avati isklju~ivo zajedni~kim delovanjem me|unarodne zajednice.

Da li imamo zajedni~ka pravila za instrumente me|unarodnog prava?

Glavna pravila koja se ti~u primene i tuma~enja me|unarodnih ugovora kodifiko-vana su u Konvenciji iz 1969. godine o zakonu me|unarodnih ugovora (koja jetako|e poznata i kao Be~ka konvencija iz 1969. godine), koja je stupila na snagu27. januara 1980. godine Jedan drugi me|unarodni ugovor, Be~ka konvencija iz1986. godine, o pravu me|unarodnih ugovora izme|u dràva i me|unarodnihorganizacija,8 sadrì pravila koja se primenjuju na me|unarodne organizacije.

Prema odredbama Be~ke konvencije iz 1969. i prema odredbama obi~ajnogme|unarodnog prava, dràva potpisnica nekog me|unarodnog ugovora pravnoje obavezna da po{tuje taj ugovor.9 Zavisno od konkretnih odredbi nekogme|unarodnog ugovora, ovo moè nametnuti potrebu da doti~na dràva potpis-nica izmeni neki postoje}i ili usvoji neki novi zakon radi ispunjenja svojihpreuzetih obaveza, kao {to su, na primer, definisanje procene uticaja na ìvotnusredinu, sistemi monitoringa ili u~e{}e u razmeni informacija i tehnologija,unapre|enje obrazovanja, obuka ili informisanje javnosti.

Osnovni me|unarodni ugovori (paktovi), koji su osnova me|unarodnog prava uoblasti ìvotne sredine, ~esto se nazivaju Multilateralni ugovori o ìvotnoj sredini


2

95

8 Vidi http://untreaty.un.org gde se nalazi kompletan tekst ovih konvencija.9 Osim u slu~ajevima kada postoje izuzeci u skladu sa odredbama ugovora, prema kojima neka dràva potpisnica namerava da izuzme ili

izmeni pravno dejstvo odre|enih odredbi ugovora u na~inu njihove primene u doti~noj zemlji.

(MEA ugovori). MEA ugovori uklju~uju neke specifi~ne obaveze za ostvarenjekonkretnih rezultata, na primer, zahteve da se do odre|enog datuma obustavi po-tro{nja i proizvodnja supstanci koje uti~u na tanjenje ozonskog sloja, i/ili drugeuop{tenije obaveze u na~inu pona{anja, kao na primer, definisanje procedura zaizradu procene uticaja na ìvotnu sredinu, sisteme monitoringa ili u~e{}e u raz-meni informacija i tehnologija, unapre|enju obrazovanja, obuci ili informisanjujavnosti.

Za{to zemlje postaju potpisnice MEA ugovora?

Osnovni razlog da se postane zemlja potpisnica nekog instrumenta jeste da seomogu}i usvajanje pravnog okvira koji takav instrument uspostavlja radi svr-sishodne implementacije; da bi postala funkcionalna, ve}ina me|unarodnih ugo-vora treba da ima minimanalan broj zemalja potpisnica. înjenica da je nekazemlja potpisnica odre|enog me|unarodnog ugovora pove}ava nivo njenogkredibiliteta i daje joj pravo da aktivno u~estvuje u razvoju doti~nog instrumen-ta, izme|u ostalog i uticajem na odluke koje donosi rukovodno telo tog instru-menta. Time doti~na zemlja sti~e bolji pristup informacijama. U~e{}e u nekomme|unarodnom ugovoru tako|e omogu}ava odre|enoj zemlji pristup fondovimaiz finansijskih mehanizama koje taj instrument uspostavlja, ukoliko se takavmehanizam uspostavlja, i/ili fondovima iz razli~itih izvora me|unarodnih ilibilateralnih programa pomo}i. Manje razvijenim zemljama ~lanicama nekogme|unarodnog ugovora obi~no se omogu}ava povoljniji pristup relevantnimtehnologijama.

Kako se postaje zemlja potpisnica (~lanica) nekog instrumenta?

Svaki MEA sadrì odredbe koje utvr|uju proceduru po kojoj neka dràva10 postaje~lanica tog instrumenta. Prvi korak je, obi~no, da zemlja potpi{e doti~ni instru-ment, nakon {to je on utvr|en i usvojen. Kada neki ugovor nije uslovljen ratifika-cijom, usvajanjem ili odobrenjem, onda potpis predstavlja saglasnost doti~ne zem-lje da je obavezna prema ugovoru. Ve}ina bilateralnih ugovora, koji se bave kon-kretnijim pitanjima manje politi~ke prirode, stupa na snagu nakon potpisivanja.

U slu~aju najve}eg broja me|unarodnih ugovora iz oblasti ìvotne sredine (MEA)stupanje na snagu nakon potpisivanja uslovljeno je ratifikacijom, prihvatanjem iodobrenjem. Me|utim, kada dràva potpi{e neki MEA, to pokazuje i op{tupodr{ku njegovim principima i nameru doti~ne zemlje da bude pravno obaveznaprema konkretnom ugovoru. Prema tome, zemlja koja postaje potpisnica nekogMEA obavezna je da ne preduzima korake koji bi ugrozili ciljeve i namere doti~noginstrumenta. U takvom slu~aju, sama ratifikacija je ~in davanja izjave kojim zemljaizraàva svoju formalnu spremnost (ili spremnost neke regionalne organizacije zaprivrednu integraciju) da po{tuje doti~nu konvenciju nakon potpisivanja.

2

96


10 Uobi~ajeno je da su MEA instrumenti otvoreni samo za suverene zemlje koje mogu da postanu njihove ~lanice; me|utim, neki od novi-jih paktova omogu}avaju i regionalnim ekonomskim integracionim organizacijama, kakva je EU, da budu ~lanice pakta.

Prihvatanje ili odobrenje nekog instrumenta ima iste pravne posledice kao rati-fikacija i koristi se kada ustav neke zemlje ne propisuje potrebu da {ef dràve rati-fikuje doti~ni instrument. Isti je slu~aj sa pridruìvanjem, procedurom po kojoj sezemlja prijavljuje za pristupanje nekom MEA instrumentu nakon {to se on zatvoriza dalje potpisivanje. Za zemlje koje su dale traènu saglasnost pakt stupa na snaguodmah ili nakon isteka vremenskog perioda utvr|enog samim instrumentom.

Kakve je organe za po{tovanje instrumenata potrebno imenovati nadràvnom nivou?

Od vlada dràva se o~ekuje da formalno osnuju organe koji }e biti odgovorni zarazne aktivnosti potrebne radi efikasnog sprovo|enja instrumenata. Na primer,ta~ka kontakta je odgovorna u ime dràve potpisnice za veze sa sekretarijatomugovora i sa ta~kama kontakta drugih ~lanica potpisnica. Takva ta~ka kontaktamoè da bude neka institucija (npr. ministarstvo za ìvotnu sredinu, dràvnaagencija za ìvotnu sredinu) ili se uloga ta~ke kontakta dodeljuje konkretnojfunkciji unutar odre|ene institucije. Ponekad }e, u okviru jednog instrumenta,biti potrebno da se po temama odredi vi{e ta~aka kontakta. Na primer, moè sedesiti da su u okviru Konvencije o biodiverzitetu, osim op{te ta~ke kontakta,potrebne i ta~ke kontakta za pitanja “clearing-house”11 i biolo{ke bezbednosti.

Nadle`ni dràvni organ je institucija koju potpisnica imenuje za vr{enje adminis-trativnih poslova potrebnih prema nekom MEA instrumentu, i ona je prilikomobavljanja tih funkcija ovla{}ena da deluje u ime potpisnice.

Kako MEA instrumenti funkcioni{u na me|unarodnom planu?

Svaki MEA instrumenat obi~no osniva upravno telo na najvi{em nivou koje oku-plja predstavnike razli~itih potpisnica i, kada je to adekvatno, predstavnike pos-matra~a, uklju~uju}i i nevladine organizacije. Osnovna funkcija upravnog tela jeda usmerava i nadgleda sveukupan proces realizacije i daljeg razvoja tog instru-menta. Takvo telo moè da se zove Konferencija potpisnica (kao {to je, naprimer, slu~aj kod Konvencije o biodiverzitetu), Stalni savet (npr. Konvencija izBerna), Izvr{no telo (npr. Konvencija o dalekose`nom prekograni~nomzaga|enju vazduha – CLRTAP), itd.

Tako|e se mogu osnivati i drugi stalni i/ili ad hoc pomo}ni organi, bilo direktno,putem samog instrumenta bilo preko upravnog tela. Na primer, Konvencija o bio-diverzitetu navodi mogu}nost pomo}nih tela za nau~ne, tehni~ke i tehnolo{kesavete, dok Okvirna konvencija o klimatskim promenama UN (UNFCCC) defini{epostojanje dva pomo}na tela, jedno za realizaciju a drugo za nau~ne i stru~nesavete. Pomenuta tela opsluùje stalni sekretarijat sa stalno zaposlenim i kvalifiko-vanim me|unarodnim osobljem. Iako poseduju odre|eni nivo samostalnosti,


2

97

11 “Clearing-house” moè da bude neka agencija za ponudu i potra`nju roba, usluga i informacija, uz mogu}nost njihovog uskla|ivanja. Naprimer, zadatak CBD clearing-house je da unapre|uje i omogu}ava tehni~ku i nau~nu saradnju, unutar zemlje i izme|u zemalja; da razvi-ja globalne mehanizme za razmenu i objedinjavanje informacija o biodiverzitetu; da razvija potrebnu kadrovsku i tehnolo{ku mreù.

takvi sekretarijati su obi~no strukture unutar postoje}ih me|unarodnih organi-zacija. Oni su od klju~nog zna~aja za dobro funkcionisanje me|unarodnih ugo-vora. Njihove obaveze su izrada nacrta slu`benih i informativnih dokumenata,izrada i distribucija izve{taja koji im se dostavljaju, olak{avanje razmene informa-cija i koordinacija sa sekretarijatima drugih relevantnih me|unarodnih tela. Da bise olak{alo sprovo|enje, neki instrumenti osnivaju i odre|eni finansijski meha-nizam. Neki od tih mehanizama su strukture koje sluè isklju~ivo za ciljeve kon-kretne konvencije, kao {to je na primer Fond za male bespovratne grantove poRamsar konvenciji, Fond svetske ba{tine po Konvenciji za za{titu svetske kulturnei prirodne ba{tine i Multilateralni fond za Protokol iz Montreala. Me|utim, posto-je i druge me|udràvne finansijske strukture, kao {to je Globalni ekolo{ki fond(GEF) (vidi Poglavlje 4/10), koji je finansijski mehanizam CBD-a i UNFCCC-a.Fondovi unutar finansijskih mehanizama dostupni su, zavisno od slu~aja, kvali-fikovanim zemljama korisnicama u vidu bespovratnih sredstava ili koncesija, a uskladu sa kriterijumima koje defini{u zemlje ~lanice.

Zemlje ~lanice putem redovnih i dobrovoljnih priloga pomaù funkcionisanjeinstrumenata, ali i njihovih upravnih ili pomo}nih tela i sekretarijata.

Koje MEA instrumente imamo?

Pod terminom MEA podrazumevaju se i paktovi, i konvencije, i ugovori, i pro-tokoli.12 Naziv dat nekom instrumentu obi~no nema prednost pri tuma~enju. Naprimer, termin “pakt” se obi~no koristi za ozbiljnije sporazume, kakvi su Pakt omiru ili Pakt o granicama. Me|utim, Antarkti~ki pakt13 je specifi~an primer paktakoji se odnosi na za{titu ìvotne sredine. Termin “pakt” se {iroko primenjuje ikao generi~ki izraz koji obuhvata sve instrumente, obavezuju}e na me|unarod-nom planu.

Odnedavno se za “okvirne” multilateralne paktove koji defini{u osnovne institu-cije, principe i procedure koristi termin “konvencija”; na primer, Be~ka konven-cija o za{titi ozonskog sloja, CLRTAP, UNFCCC ili Konvencija o biodiverzitetu.

“Sporazum” se kao specifi~an termin obi~no koristi za manje formalne instru-mente, zaokupljene uìm oblastima od konvencija.

Prime}uje se tendencija da se za sve bilateralne ili ograni~ene multilateralne pak-tove koristi poslednji termin.

Termin “protokol” se sada mnogo upotrebljava da opi{e instrumente sa speci-fi~nijim i sadràjnijim obavezama, tj. one kojima se implementiraju op{ti ciljevineke ranije usvojene okvirne konvencije. Tu spadaju Protokoli iz Montreala,Kjota i Kartagine, kao i brojni CLRTAP-ovi. Takav protokol je nezavisan i zaseb-no se ratifikuje.

2

98


12 http://untreaty.un.org13 http://untreaty.un.org

Protokoli se ponekad koriste da izmene odredbe ranije usvojenih paktova. Naprimer, Konvencija iz Ramsara izmenjena je putem Protokola o izmeniKonvencije o vodenim povr{inama od me|unarodnog zna~aja, posebno kaostani{ta sliva.


2

99

3. PREGLED OSNOVNIH MULTILATERALNIH UGOVORA UOBLASTI @IVOTNE SREDINE

Ovaj odeljak predstavlja glavne globalne Multilateralne sporazume u oblasti ìvot-ne sredine (MEAs) i izabrane paktove od regionalnog ili podregionalnog zna~aja.Pa`nju usmerava vi{e na instrumente koji se odnose na “o~uvanje” nego na onekoji se odnose na “kori{}enje resursa”. Imaju}i u vidu ograni~enja ove publikaci-je, nije bilo mogu}e dati sveobuhvatan pregled svih postoje}ih regionalnih i pod-regionalnih konvencija i sporazuma. [to se ti~e spiska MEA instrumenata koji suopisani u ovoj publikaciji, sa datumom usvajanja, datumom stupanja na snagu,stvarnim brojem ~lanica i Internet adresom vidi Tabelu 2.2 na kraju ovog odeljka.

3.1 Konvencija o pristupu informacijama, u~e{}u javnosti u procesu odlu~ivanja i pristupu pravosudnim organima iz oblasti ìvotne sredine

Za{to je potrebna ova konvencija i koji je njen cilj?

Ogromno propadanje ìvotne sredine poslednjih decenija direktno je povezanosa ljudskim delovanjem. Iz tog se razloga pitanja u vezi s tim ne mogu re{avatibez uklju~ivanja op{te javnosti u proces odlu~ivanja o pitanjima ìvotne sredine.

Me|utim, najve}i broj ljudi nije dovoljno obave{ten o pitanjima ìvotne sredine.Razlog tome je velikim delom ~injenica da u mnogim zemljama ne postoje, ili nepostoje odgovaraju}i, sistemi informisanja javnosti. Nadalje, ~ak i kada je javnostdonekle upoznata sa tim pitanjima, ona ~esto ne zna gde i kako moè da postavipitanja, uputi pritu`be ili predloge, jer ne postoji osmi{ljen pravni okvir za uklju-~ivanje javnosti.

Sveukupni cilj Konvencije o pristupu informacijama, u~e{}u javnosti u procesuodlu~ivanja i pristupu pravosudnim organima iz oblasti ìvotne sredine (Konven-cja iz Arhusa) jeste da se vlade i nadle`ni organi, pa ~ak i privatni sektor, otvoreza javnost i u~ine dostupnim informacije koje se odnose na ìvotnu sredinu.

[ta su obaveze ~lanica ove konvencije i koji mehanizmi omogu}avaju njenuprimenu?

Obaveze ~lanica su direktno povezane sa njihovom du`no{}u da javnosti obezbe-de prava, koja predstavljaju tri osnovna stuba Konvencije:

• pravo na obave{tenost; svaki pojedinac ima pravo da od javnih organa dobijeinformacije o ìvotnoj sredini;14 na primer, informacije o koncentracijama

2

100


14 Javno telo moè da bude ministarstvo nadle`no za ìvotnu sredinu, ministarstvo zdravlja ili privrede, vladina agencija, organ lokalneuprave ili, ~ak, privatno telo koje obavlja neku javnu funkciju.

te{kih metala u vodi za pi}e u nekom gradu. Takav pojedinac ne treba da obra-zlaè svoj zahtev, niti da bude dràvljanin ili ima boravak u doti~noj zemlji. Ovakonvencija defini{e pravila o na~inu traènja informacija, rok davanja odgovo-ra na ovakve zahteve, okolnosti pod kojima se moè odbiti davanje informacijai {ta se moè preduzeti kada je zahtev neopravdano odbijen.

• pravo na u~e{}e; vlade bi trebalo obavezno da konsultuju javnost prilikom da-vanja predloga za odre|ene aktivnosti, navedene u Prilogu 1 Konvencije, kadase pretpostavlja da bi one mogle negativno uticati na ìvotnu sredinu. Kao pri-mer takvih aktivnosti moèmo navesti izgradnju postrojenja za spaljivanje ~vr-stog otpada u nekom gradu, predloge u vezi sa prostornim planiranjem razvo-ja grada i nacrte zakona, kao {to je na primer predlog novog zakona o otpadu.Konvencija iz Arhusa precizno defini{e koje su vrste informacija o predloènojodluci neophodne i na koji se na~in javnost o njima obave{tava (preko sredsta-va masovnih medija ili pojedina~no). Konvencija sna`no nagla{ava u~e{}e jav-nosti u ranim fazama procesa odlu~ivanja. Ona pominje “javnu raspravu” gdejavnost moè da postavi pitanja i izrazi svoje stavove, komentare, predloge iliargumente onima koji odlu~uju. Konvencija uvodi i obavezu organa javne upra-ve da informi{e javnost o svim donetim odlukama.

• pravo na pravdu; svakom pojedincu treba omogu}iti da sprovodi svoja ekolo-{ka prava. Svaki pojedinac ima pravo da podnese sudu ili drugom nezavisnomtelu bilo koji slu~aj u kome mu nisu date traène informacije ili mu nije omo-gu}eno da u~estvuje u procesu odlu~ivanja o pitanjima ìvotne sredine. Istopravo odnosi se i na slu~ajeve u kojima neka osoba ili javni organ kr{e nacional-ne zakone o ìvotnoj sredini ili u kojima je ugroèno pravo neke osobe na zdra-vu ìvotnu sredinu. Nevladine organizacije tako|e mogu da iniciraju sudskeprocese ukoliko im je namera za{tita ìvotne sredine.

Osim op{tih obaveza koje potpisnice Konvencije preuzimaju, one su tako|e re{i-le da omogu}e da lica koja sprovode svoja prava po Konvenciji ne budu za svojeangaòvanje ni na koji na~in ka`njena, sudski gonjena ili uznemiravana.

Radi realizacije i pokrivanja svih pitanja koja zahtevaju dalji razvoj osnovano jepet radnih grupa: po{tovanje konvencije, ispu{tanje polutanata i registri o preno-su (PRTR), genetski modifikovani organizmi (GMO), eletronska informacionapomagala i pristup pravosu|u. Potpisnice Konvencije15 su tako|e angaòvane nastvaranju nacrta novog protokola o izradi strate{kih procena uticaja na ìvotnusredinu (SEA).

Osnovan je i Odbor za kampanju za uklju~ivanje javnosti (PPCC). Glavni ciljovog odbora u vezi sa Konvencijom iz Arhusa je promovisanje ratifikacije, spro-vo|enje Konvencije na nacionalnim nivoima i njen dalji razvoj putem protokolai drugih instrumenata. Konvencija PPCC sve relevantne informacije o Konvenci-ji iz Arhusa daje na uvid javnosti na Internet sajtu (http://www.participate.org)i izdaje bilten pod nazivom “Participate” (“U~estvujte”).


2

101

15 tj. entiteti koji su potpisali konvenciju

[ta su glavna ostvarenja i izazovi?

Va`no ostvarenje je ~injenica da Konvencija iz Arhusa postoji, jer je to prva me-|unarodna konvencija koja je izra|ena uz intenzivno u~e{}e ekolo{kih organiza-cija koje predstavlja Evropski ECO Forum, tj. koalicija nevladinih organizacijakoje se bave ìvotnom sredinom. Me|utim, uspe{no sprovo|enje same konvenci-je zavisi od toga koliko {ira javnost shvata zna~aj principa konvencije. Radi togasu izra|ene smernice o Konvenciji iz Arhusa i one se mogu na}i na dole navede-noj Internet adresi.

Tako|e ima primera kako ekolo{ke NVO na lokalnom i nacionalnom nivou ostva-ruju prve pozitivne rezultate u promovisanju i primeni Konvencije iz Arhusa (vi-di Okvir 2.6).

Okvir 2.6 ¬ Pozitivni efekti ratifikacije Konvencije iz Arhusa

U Jermeniji (koja je ve} ratifikovala Konvenciju) Ministarstvo za za{titu prirode odbilo je, navo-de}i da je re~ o poverljivim podacima, da da informacije jednoj NVO (Centar za ekolo{ko lobi-ranje) o zaga|enju vazduha koje uzrokuje livnica bakra u gradu Alaverdi. Ta nevladina organiza-cija je pokrenula sudski proces i dobila pozitivnu sudsku odluku, jer se prema odredbama do-ma}ih zakona navedene informacije nisu smatrale poverljivim.

U Azerbejdànu (koji je ratifikovao Konvenciju) glavni zaga|iva~ je hemijska industrija. Pre do-no{enja Konvencije iz Arhusa nije bilo mogu}e dobiti bilo kakve informacije od fabrika hemijskeindustrije. Ratifikacija je promenila tu situaciju i sada hemijske fabrike na kraju svakog mesecapodnose veoma detaljne izve{taje o emisijama. Osnovani su novi centri kojima sve industrije re-dovno dostavljaju detaljne izve{taje u elektronskom obliku. Ove informacije se zatim obra|ujui dostupne su javnosti.

Izvor: Evropski ECO Forum, 2000.

Glavna prepreka ratifikaciji i efikasnoj primeni Konvencije iz Arhusa je ta {to umnogim zemljama ne postoje jasno definisani uslovi njene primene. Na primer,u nacionalnim zakonima ~esto ne postoje odredbe o minimalnim informacijamakoje treba da budu dostupne javnosti pre procesa odlu~ivanja. Tako|e, ~esto ne-dostaju informacije koje se ti~u ili jasnog definisanja pitanja u kojoj fazi procesaodlu~ivanja treba uklju~iti javnost ili metoda koje obezbe|uju da se primedbe jav-nosti zaista razmotre u procesu odlu~ivanja.

2

102


Kako pribaviti vi{e informacija

Sekretarijat Konvencije iz Arhusa, Ekonomska komisija UN za Evropu, Odeljenjeza ìvotnu sredinu i ljudska naselja, 1211 Geneva 10, Switzerland

tel. (+ 41 22) 917 2468; fax: (+ 41 22) 907 0107;

e-mail: [email protected]

http://www.unece.org/env/pp

http://www.participate.org

3.2 Konvencija o proceni prekograni~nog uticaja na ìvotnu sredinu

Za{to je potrebna ova konvencija?

Namera prisutna u osnovi koncepta o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (EIA; zadetaljnije informacije vidi Poglavlje 3/4.1) jeste da se unapred, u pripremnoj fazinekog predloènog poduhvata, razmotre mogu}i uticaji takve aktivnosti na ìvot-nu sredinu. Kada se ne uradi procena EIA, mogu}e je da se negativni efekti javeu nekontrolisanom obliku i prouzrokuju {tetu po ìvotnu sredinu ili zdravlje lju-di. Sem toga, poku{aj da se takva situacija sanira uklanjanjem projekta ili vra-}anjem lokacije u njeno prvobitno stanje moè da bude izuzetno skup. U nekimslu~ajevima, predloène aktivnosti su tako velikog dometa da uti~u na ìvotnusredinu u vi{e zemalja. U takvim slu~ajevima je dobro izraditi procenu EIA na me-|unarodnom nivou. Ovo pitanje je identifikovano u okviru mera UN/ECE politi-ke kao regionalni problem ìvotne sredine koji zahteva me|unarodnu saradnju.

[ta je cilj ove Konvencije?

Cilj Konvencije o izradi procene prekograni~nog uticaja na ìvotnu sredinu (Kon-vencija Espoo) jeste da spre~i, smanji i ograni~i zna~ajne prekograni~ne {teteuzrokovane predloènom aktivno{}u. Ovo treba da se ostvari, izme|u ostalog, itime {to }e nacionalno zakonodavstvo svih ~lanica definisati procedure za proce-nu uticaja na ìvotnu sredinu i omogu}iti dràvama ~lanicama da, strogo kvalifi-kovano, uti~u na pripremu aktivnosti, koje mogu da imaju znatan negativan uti-caj na ìvotnu sredinu u tim dràvama, izvan njihove teritorije. Prema odredba-ma Konvencije Espoo a sa ciljem spre~avanja nastanka mogu}e {tete obavezno jeda se izradi procena EIA pre izdavanja bilo kakvog odobrenja da se sa nekom ak-tivno{}u zapo~ne.


2

103

[ta su obaveze ~lanica i kakvi su mehanizmi sprovo|enja Konvencije?

Prema odredbama Konvencije svaka ~lanica je obavezna da preduzme potrebnepravne, administrativne i druge mere radi uspostavljanja procedure za izraduprocene EIA i za omogu}avanje u~e{}a javnosti. ^lanice su tako|e obavezne dapreduzmu odgovaraju}e mere za spre~avanje, smanjenje i kontrolu svakog zna-~ajnog negativnog prekograni~nog uticaja neke predloène aktivnosti.

Glavne obaveze ~lanica Konvencije Espoo su:

• da izra|uju procene EIA na propisan na~in pre dono{enja odluke o odobrenjuodre|ene aktivnosti; trenutno postoji 17 vrsta aktivnosti (iz sektora industrije,poljoprivrede, izgradnje infrastrukture, itd.) navedenih u Konvenciji; ~laniceimaju pravo da pro{ire domen ovih aktivnosti;

• da obaveste ~lanicu (ili ~lanice) o mogu}nosti da neka predloèna aktivnost ne-gativno uti~e na njenu (njihovu) ìvotnu sredinu;

• da izrade EIA dokumentaciju; ova dokumentacija }e, kao minimum (Prilog IV),sadràti opis predloène aktivnosti i njene namene, razumne alternative ovojaktivnosti, ìvotne sredine za koju postoji verovatno}a da }e trpeti zna~ajan uti-caj predloène aktivnosti i alternativa, potencijalnog uticaja na ìvotnu sredinupredloène aktivnosti i njenih alternativa, procene zna~aja predloène aktivno-sti, mera koje bi na minimum svele neèljene posledice po ìvotnu sredinu; uzto, nave{}e se metode predvi|anja, relevantni podaci o ìvotnoj sredini i sve ne-izvesnosti i nepoznanice;

• da omogu}e javnosti, u oblastima za koje postoji verovatno}a da }e biti pod uti-cajem, da u~estvuje u procesu procene EIA; ovo treba da se ostvari prvenstve-no dostavljanjem dokumentacije (u skladu sa nacionalnim zakonima u doti~noj~lanici) nadle`nim organima i javnosti one ~lanice na koju }e aktivnost uticati,kao i preno{enjem reagovanja javnosti ~lanici iz koje uticaj poti~e i koja plani-ra da pokrene doti~nu aktivnost; na~in kojim }e se obezbediti u~e{}e javnostimora se odrediti posebno za svaki pojedina~an slu~aj i na osnovu nacionalnogzakonodavstva, jer razli~ite zemlje mo`da imaju razli~ite zakone o u~e{}u jav-nosti; postoji i obaveza ~lanice da jednako mora uzeti u obzir i javnost u zem-lji porekla i javnost u kojoj se ose}aju posledice aktivnosti;

• da razmenjuju informacije o svakom prekograni~nom EIA procesu i da se kon-sultuju o mogu}im prekograni~nim uticajima;

• da pri dono{enju svake odluke o kona~nom odobrenju predloène aktivnostiuzmu u obzir rezultate koje je dala procena EIA; pri odlu~ivanju i utvr|ivanjuuslova pod kojima se predloèna aktivnost moè odvijati organ koji odlu~ujeuze}e u obzir rezultate EIA procedure (uklju~uju}i sve komentare koje je dosta-vila ~lanica koja }e trpeti uticaje);

• da tokom celog EIA procesa odràvaju konsultacije i, po mogu}nosti, obaveanalizu uticaja nakon realizacije projekta; analiza nakon realizacije projekta za-pravo predstavlja oblik nadzora aktivnosti posle njenog iniciranja i oblik utvr-

2

104


|ivanja svakog mogu}eg prekograni~nog negativnog uticaja; ukoliko se utvrdida postoje bilo kakvi uticaji, doti~na ~lanica }e se konsultovati o merama po-trebnim za njihovo uklanjanje;

• da uspostave ili unaprede programe specijalnih istraìvanja u oblasti EIA.


Konvencija Espoo je stvorila i uvela okvir zajedni~kog pristupa doti~nim potpi-snicama pri sprovo|enju procesa EIA na nacionalnom i prekograni~nom nivou.

Okvir 2.7 ¬ Sprovo|enje Konvencije Espoo u Slova~koj

Da bi se ilustrovao odnos izme|u EIA procena koje imaju prekograni~ni karakter i EIA procenana nacionalnom nivou, re}i }emo da je do sada u Republici Slova~koj izra|eno 397 EIA procesa,od kojih su dva imala prekograni~ni karakter.

Primer kako primena EIA procedure sluì da se za{titi priroda moè se, tako|e, uzeti iz Slova~ke.U Republici Slova~koj i Austriji je ra|ena EIA procena prekograni~nog karaktera u vezi s predlo-ènom aktivno{}u – izgradnjom “utovarne rampe” na obali reke Morave. Rezultati EIA su suge-risali da }e ova aktivnost negativno uticati na za{ti}eno podru~je, na sliv reke Morave.

Izvor: Ministarstvo za ìvotnu sredinu Republike Slova~ke, 2000.

Ima vi{e izazova za Konvenciju Espoo, a ovde }emo navesti najva`nije:

• potrebna je bolja uskla|enost pravnih i regulatornih okvira zemalja ~lanica iKonvencije;

• bilo bi od koristi da se ostvari ve}i nivo razmene iskustava, koji bi vodio boljojprimeni Konvencije Espoo;

• bilo bi od pomo}i da se dodatno defini{e primena Konvencije u konkretnimuslovima (prirodnim, ekonomskim, socijalnim, itd.) pojedinih potpisnica16; ta-kve detaljnije specifikacije su mogu}e preko bilateralnih ili multilateralnih spo-razuma koji bi navodili primenu konvencije izme|u konkretnih zemalja.

Gde se mogu na}i dodatne informacije

Sekretarijat Konvencije Espoo, Ekonomska komisija UN za Evropu, Office 407,Palace des Nations, CH – 1211 Geneva 10, Switzerland

tel.(+4122) 91 72 448; fax: (+4122) 90 70 107; http://www.unece.org/env/pp


2

105

16 Konvencija Espoo ima prili~no op{ti karakter i neke nedovoljno jasne formulacije. Ovo je zbog toga {to je usvojena da bi se primenjiva-la na velik broj potpisnica.

3.3 Konvencija o prekograni~nim uticajima industrijskih incidenata

Za{to je potrebna ova konvencija i koja je njena namena?

Industrijski incidenti uvek predstavljaju ozbiljnu pretnju ìvotnoj sredini i kvali-tetu ìvota na lokalnom nivou. Neki incidenti su posebno velika pretnja i negativ-no uti~u na okolnu oblast. UN/ECE je ocenio da sve ve}i broj prekograni~nih in-dustrijskih incidenata predstavlja ozbiljan regionalni problem, koji zahteva usva-janje posebne konvencije. Ratifikacija ove konvencije je ubrzana nekolikim indu-strijskim incidenatima na reci Tisi 2000. godine (vidi Poglavlje 1/1.11).

Cilj Konvencije o prekograni~nim posledicama industrijskih incidenata (Konven-cija o industrijskim incidentima) jeste za{tita ljudi i ìvotne sredine, koliko god jeto mogu}e, od industrijskih incidenata njihovim spre~avanjem. Ova za{tita trebada se ostvari smanjenjem u~estalosti i ozbiljnosti ovih incidenata ili sanacijomposledica kada do njih do|e. Konvencija tako|e promovi{e aktivnu me|unarod-nu saradnju izme|u potpisnica pre, tokom i nakon industrijskih incidenata.

Koji su glavni instrumenti sprovo|enja Konvencije?

Do sada su samo neki od instrumenata predvi|enih Konvencijom postali opera-tivni. UN/ECE sistem obave{tavanja o industrijskim incidentima (usvojen 2000.godine) jeste primer instrumenta koji je usvojen i funkcionalan. Njegov cilj je dapomogne potpisnicama putem slede}ih mehanizama:

• UN/ECE izve{taja o ranom upozoravanju, koji upozorava i informi{e o indu-strijskom incidentu ili o opasnosti njegovog nastanka;

• UN/ECE izve{taja sa dodatnim informacijama o incidentu nakon izvr{ene pro-cene situacije;

• UN/ECE izve{taja o zahtevu za svaku traènu pomo} da bi ublaìle poslediceincidenta, uklju~uju}i i one prekograni~ne.

Koje su obaveze potpisnica?

Obaveze potpisnica su spre~avanje industrijskih incidenata ili hitno reagovanjena njih u najve}oj mogu}oj meri. Svaka potpisnica se obavezuje da:

• identifikuje opasne aktivnosti unutar svoje nadle`nosti kako bi primenila pre-ventivne mere i omogu}i da sve potpisnice koje trpe uticaj budu obave{tene otakvim merama;

• zapo~ne razgovore sa potpisnicama koje trpe uticaj, ukoliko opasne aktivnostimogu uzrokovati prekograni~ne posledice;

• preduzme odgovaraju}e mere za spre~avanje nastanka industrijskih incidenata,uklju~uju}i i uspostavljanje i odràvanje odgovaraju}e pripravnosti za hitna

2

106


reagovanja na njih, i {to hitnije adektavno reaguje uz kori{}enje najefikasnijihpostupaka;

• obezbedi javnosti u oblastima sa incidentom najadekvatnije informacije i da jojmogu}nost da tu u~estvuje u relevantnim procedurama;

• obezbedi odgovaraju}i sistem obave{tavanja koji }e primati i emitovati infor-macije o pojavi industrijskih incidenata;

• obezbedi podr{ku za izradu pravila, kriterijuma i procedura u oblasti nadle`no-sti i odgovornosti;

• sara|uje na razmeni informacija o podacima, iskustvima i istraìvanjima i raz-vija metode i tehnologije za spre~avanje industrijskih incidenata, pripravnostza njih i reagovanje na njih.

[ta su glavna dostignu}a i izazovi?

Konvencija je omogu}ila saradnju me|u potpisnicama u radu na spre~avanju in-dustrijskih incidenata i ublaàvanju njihovih mogu}ih posledica i saradnju uoblasti istraìvanja i razvoja, razmeni informacija i tehnologija.


Sekretarijat Konvencije o industrijskim incidentima, Odeljenje za ìvotnu sredi-nu i ljudska naselja

Ekonomska komisija UN za Evropu, Palais des Nations, 1211 – Geneva 10, Swit-zerland

tel. (+41 22) 917 31 74; fax: (+41 22) 907 0107; http://www.unece.org/env/teia

3.4 Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama


Poja~ani efekti gasova “staklene ba{te” uslovljeni njihovom sna`nom emisijom17

(GHGs) izazivaju dodatno zagrevanje zemljine povr{ine i atmosfere. Iz toga pro-isti~u klimatske promene koje negativno uti~u na prirodne eko-sisteme i na pro-duktivnost, koja moè da ugrozi bezbednost hrane i ~ove~anstva. (Za vi{e poda-taka o pitanju klimatskih promena vidi Poglavlje 1/1.1.)


2

107

17 ugljen-dioksid, metan, azotni oksidi, fluorisani ugljovodonici, perfluorocarbons, sumpor-heksafluorid.

[ta je cilj Konvencije?

Cilj Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) je stabilizacijakoncentracija gasova staklene ba{te na nivou koji bi onemogu}io opasne antro-pogene uticaje na klimatski sistem. Taj nivo treba da se postigne u vremenskomokviru koji }e omogu}iti eko-sistemima da se prirodno prilagode klimatskim pro-menama, koji }e onemogu}iti ugroàvanje proizvodnje hrane i koji }e omogu}itida se privredni razvoj nastavi na odrìv na~in.

[ta su obaveze potpisnica i koji su mehanizmi za implementaciju?

UNFCCC klasifikuje dràve radi uspostavljanja nivoa njihovih obaveza. Ova klasi-fikacija je navedena u prilozima uz Konvenciju. Prilog I obuhvata industrijalizova-ne zemlje i neke EIT zemlje, Prilog II obuhvata samo industrijalizovane zemlje. Iz-raz “zemlje koje nisu navedene u prilozima” odnosi se na manje razvijene zemljepotpisnice. EIT zemlje delom pripadaju grupi zemalja iz Priloga I, a delom zemlja-ma koje nisu navedene u prilozima (za detalje vidi Tabelu 2.1, u daljem tekstu).

Tabela 2.1 ¬ Status EIT zemalja prema Konvenciji UNFCCC

Izvor: http:// www.unfccc.de

Sve potpisnice su obavezne da usvoje nacionalne programe za ublaàvanje kli-matskih promena. Tako|e su obavezne da uspostave sistem pra}enja (inventure)emisija gasova “staklene ba{te” po izvorima i uklanjanja gasova “staklene ba{te”odgovaraju}im sistemima, kao {to su {ume, jer se ovi podaci moraju dostavljatikonferenciji potpisnica.

Konkretnije obaveze zemalja potpisnica, posebno zemalja iz Priloga I, uklju~enesu uz Konvenciju UNFCCC u Protokol iz Kjota18 koji je usvojen 1997. godine.Prilog 1 po principu “zajedni~ke ali razli~ite odgovornosti” potpisnice se obave-zuju da }e u periodu od 2008. do 2012. smanjiti ukupnu emisiju {est osnovnih ga-sova “staklene ba{te” za najmanje 15% ispod nivoa iz 1990. godine.19 Cilj postav-

2

108


Prilog I Zemlje koje nisu navedene u prilozima

Belorusija Litvanija Albanija Kirgijska Republika

Bugarska Poljska Jermenija Makedonija

Hrvatska Rumunija Azerbejdàn Moldavija

ê{ka Republika Ruska Federacija Bosna i Hercegovina Tadìkistan

Estonija Republika Slova~ka Gruzija Turkmenistan

Ma|arska Slovenija Kazahstan Uzbekistan

Latvija Ukrajina

18 http://www.unfccc.de19 Sama Konvencija sadrì odredbe za usvajanje nacionalnih politika i mera u zemljama iz Priloga I sa pravno neobavezuju}im ciljem da se

do 2000. godine nivo emisije GHG gasova vrati na nivo iz 1990. godine.

ljen za ovu grupu posti}i }e se tako {to }e razli~ite zemlje po razli~itim stopamasmanjivati svoju emisiju. Ciljna stopa smanjenja za ve}inu EIT zemalja iznosi 8%.Zemlje imaju odre|en stepen fleksibilnosti u na~inu kako stvaraju i mere svojuemisiju. Posebno }e se uspostaviti me|unarodni reìm trgovine emisijama (ET)koji }e omogu}iti industrijalizovanim zemljama da izme|u sebe kupuju i proda-ju dozvole za emisiju. One }e tako|e imati mogu}nost da dobiju bodove za sman-jenje emisije ukoliko finansiraju odre|ene vrste zajedni~kih projekata (JI) u dru-gim razvijenim zemljama. Sem toga, mehanizam za ~ist razvoj (CDM) }e omo-gu}iti industrijalizovanim zemljama da finansiraju smanjenje emisije u zemljamau razvoju i da za to dobiju odgovaraju}e poene (kredite). Me|utim, operativnesmernice za razli~ite predvi|ene {eme jo{ nisu detaljno razra|ene. Zemlje su oba-vezne da sprovedu mere energetske efikasnosti, da promovi{u obnovljive izvoreenergije i da uklone trì{ne nesavr{enosti (dodatne obaveze po Protokolu iz Kjota).

Potpisnice iz Priloga II, koje }e olak{ati transfer tehnologije, obavezne su daobezbede dodatna finansijska sredstva, a to ne smeju biti sredstva preusmerenaiz postoje}ih fondova za pomo} u razvoju. Ovo je od presudnog zna~aja da bi sezemljama koje nisu navedene u prilozima omogu}ilo da se bave problemima kli-matskih promena i da se prilagode njihovim posledicama u kontekstu svog odr-ìvog razvoja.

Zemlje koje nisu navedene u Prilogu I obavezne su da podnose uop{tenije izve-{taje o sopstvenim merama koje se odnose na klimatske promene i o merama zaprilago|avanje posledicama klimatskih promena. Vremenski rokovi podno{enjaprvih dràvnih izve{taja, uklju~uju}i popis emisija, manje su strogi nego za zem-lje iz Priloga I i uslovljeni su obezbe|enjem fondova preko finansijskih mehani-zama Konvencije, {to je obaveza koja je data na izvr{enje Globalnom ekolo{komfondu (Global Environment Facility – GEF). (Za vi{e detalja o GEF-u vidi Poglav-lje 4/10.)


Do 2002. godine mnoge industrijalizovane zemlje nisu uspele da postignu svojepo~etne neobavezuju}e ciljeve vra}anja nivoa emisije na nivo iz 1990. godine; ustvari, njihove emisije su porasle od 1990. godine. Prema tome, u pore|enju sa ni-voima emisije koji bi, bez uvo|enja kontrolnih mera, mogli da se o~ekuju u 2010.godini cilj postavljen Protokolom sada zahteva smanjenje od 30%.

Jedan od najve}ih izvora emisije gasova “staklene ba{te” je sektor energetike, slo-èna i problemati~na oblast: “Pove}anje energetske efikasnosti, bilo u proizvod-nji energije bilo u njenoj potro{nji, kao i pove}ano u~e{}e obnovljivih izvoraenergije, jeste proces koji podrazumeva zna~ajne investicije, posebno investi-ranje u efikasnije tehnologije.” Me|utim, “postoje}i zakonski i regulatorni okviru ovim zemljama (EIT zemljama) ne daje dovoljnu podr{ku razvoju trì{ta ener-getske efikasnosti i obnovljivih izvora.” (Guziova, Marou{ek, Neronov, 2000).


2

109

Sa druge strane, primetni su i neki pozitivni rezultati. Nacionalni programi za sma-njenje emisije CO2 su usvojeni u razvijenim EIT zemljama i pobolj{ana je energet-ska efikasnost nekih postrojenja. Usvojeni su propisi o zaga|enju vazduha, ~iji jeosnovni cilj da se popravi kvalitet lokalnog vazduha. Neke zemlje su dostavile izve-{taje o izdvajanju porezima prikupljenih sredstava za zaga|enje i usmerile ih u fon-dove za ìvotnu sredinu. Prema izve{tajima nekih zemalja koje nemaju dovoljne iz-vore fosilnih goriva do{lo je do ve}eg kori{}enja doma}e hidro i geotermalne ener-gije i energije vetra i biomase, {to je prouzrokovalo ve}u diverzifikaciju izvora ener-gije i smanjenu emisiju GHG gasova (Guziova, Marou{ek, Neronov, 2000).

Gde se mogu dobiti dodatne informacije

Sekretarijat Konvencije UNFCCC, P.O. Box 260124, D-53153 Bonn, Germany

tel. (+49 228) 815-1000; fax: (+49 228) 815-1999; e-mail: [email protected]://www.unfccc.int

3.5 Konvencija o dalekose`nom prekograni~nom zaga|enju vazduha


Materije koje zaga|uju vazduh mogu da putuju i hiljadama kilometara pre nego{to se negde deponuju i da uzrokuju negativne posledice u mnogim zemljama.Prekograni~no zaga|enje vazduha je odgovorno za ve}u acidifikaciju u Evropi iSevernoj Americi. (Za vi{e detalja o acidifikaciji vidi Poglavlje 1/1.3.)

[ta je cilj ove konvencije?

Cilj Konvencije o dalekose`nom prekograni~nom zaga|enju vazduha (CLRTAP)i njenih protokola je za{tita ljudskog zdravlja i ìvotne sredine od negativnih po-sledica zaga|enja vazduha ograni~avanjem i postepenim smanjenjem ispu{tanjazaga|uju}ih materija u atmosferu.

[ta su obaveze potpisnica i koji su mehanizmi za implementaciju?

Konvencija CLRTAP ne defini{e konkretne obaveze koje se odnose na polutantevazduha, ve} zahteva od zemalja potpisnica da defini{u i implementiraju nacio-nalne programe, politike i strategije koje su potrebne za borbu protiv zaga|enjavazduha. U ^lanu 9 Konvencije CLRTAP, potpisnice su potvrdile potrebu da senastavi “program saradnje za pra}enje i procenjivanje dalekose`nog prekograni~-nog zaga|enja vazduha u Evropi”.

Sprovo|enje Konvencije se podsti~e usvajanjem protokola koji specificiraju me-|unarodno dogovorene ciljeve za smanjenje emisije. Nadalje, potpisnice su oba-vezne da primenjuju nacionalne standarde o emisiji za sve ve}e nove stacionarne

2

110


i mobilne izvore, na bazi najboljih postoje}ih tehnologija (BAT; vidi uvodni deoPoglavlje 3/6) koje su ekonomski opravdane. Za glavne postoje}e izvore potpisni-ce su obavezne da uvedu mere kontrole zaga|enja.

Protokol o smanjenju emisija sumpora ili njegovih prekograni~nih tokova zanajmanje 30 posto (Protokol o sumporu) definisao je da se do 1993. godinesmanje nivoi ukupnih godi{njih emisija sumpora ili njegovih prekograni~nih to-kova za 30% u odnosu na nivoe iz 1980. godine. Kontinuirani napori za smanjen-je emisije sumpora vidljivi su u Protokolu o daljem smanjenju emisije sumpo-ra (Protokol iz Osla). U okviru ovog protokola, a za razliku od Protokola o sum-poru, obaveze u oblasti smanjenja emisija sumpora su razli~ito odre|ene. U Pri-logu II Protokola definisani su vremenski rokovi i nivoi. Potpisnice moraju daodaberu jednu ili vi{e adekvatnih mera izme|u novih i postoje}ih zaga|iva~a zasmanjenje njihovih emisija sumpora. One su: mere za pove}anje energetske efi-kasnosti, mere za pove}ano kori{}enje obnovljivih izvora energije, mere za sman-jenje sadràja sumpora u dizel gorivu i nafti. Svaka potpisnica je obavezna da zanove i postoje}e izvore zaga|enja primenjuje grani~ne vrednosti emisije.

Protokol o kontroli emisije azotnih oksida zahteva od potpisnica da preduzmuefikasne mere za kontrolu i/ili smanjenje svojih godi{njih emisija na nacional-nom nivou tako da one ne prelaze ukupne nacionalne emisije azotnih oksida iz1987. godine. Potpisnice su najpre obavezne da zamrznu svoje emisije azotnih ok-sida ili njihovih prekograni~nih tokova. One su, tako|e, obavezne da u roku oddve godine od datuma stupanja ovog protokola na snagu na trì{tu obezbede do-voljne koli~ine bezolovnog benzina. Tehni~ki prilog uz Protokol sluì kao vodi~.

Protokol o kontroli emisije isparljivih organskih jedinjenja ili njihovih preko-grani~nih tokova (VOC protokol) zahteva, kao prvo, kontrolu i smanjenje ukup-nih VOC emisija na nacionalnom nivou za najmanje 30% do godine 1999, pri ~e-mu se nivoi iz 1988. godine, ili bilo koje druge godine u periodu izme|u 1984. i1990, koriste kao polazna osnova. Potpisnice su obavezne da, izme|u ostalog, ko-riste tehnike u distribuciji goriva i punjenja motornih vozila s ciljem smanjenjaemisija VOC jedinjenja.

Protokol o persistentnim organskim zaga|enjima (Protokol o POP) fokusiranje na spisak od 16 supstanci koje su zabranjene na osnovu kriterijuma o dogovo-renom riziku. Te supstance obuhvataju 11 pesticida, 2 industrijske hemikalije i 3nusproizvoda/zaga|uju}e materije. Ovaj protokol zabranjuje bilo kakvu proiz-vodnju i kori{}enje nekih proizvoda.20 Predvi|eno je da se neki drugi proizvodi21

elimini{u u kasnijim fazama.

Protokol ima odredbe koje se odnose na otpad od proizvoda koji }e biti zabranje-ni. Protokol tako|e obavezuje potpisnice da smanje svoje emisije dioksina, fura-na, poliaromatskih ugljovodonika (PAH) i heksahlorobenzena (HCB) na nivo ni-ì od nivoa iz 1990. godine (ili na nivo bilo koje druge godine u periodu izme|u1985. i 1995).


2

111

20 Aldrin, hlordan, hlordecon, dieldrin, endrin, heksabromobifenil, mireks i toksafen.21 DDT, heptahlor, heksalorobenzen, PCB.

Protokol o te{kim metalima22 obavezuje potpisnice da smanje svoje ukupne go-di{nje emisije te{kih metala na nivo niì od nivoa iz 1990. godine (ili na nivo bilokoje druge godine u periodu izme|u 1985. i 1995). Ovaj protokol ima za cilj sma-njenje emisije iz industrijskih izvora (industrija gvo`|a i ~elika, obojena metalur-gija), procesa sagorevanja (proizvodnja energije, drumski saobra}aj) i spaljivanjaotpada. Protokol tako|e zahteva od potpisnica da ukinu kori{}enje olovnog ben-zina najkasnije {est meseci od stupanja Protokola na snagu. On tako|e uvodi me-re za smanjenje emisija te{kih metala iz drugih proizvoda, kao {to je ìva u bate-rijama, i predlaè uvo|enje mera upravljanja za druge proizvode koji sadrè ìvu,kao {to su elektri~ne komponente (termostati, prekida~i), merni instrumenti (ter-mometri, manometri, barometri), fluorescentne lampe, stomatolo{ki amalgami,pesticidi i boje.

Protokol o borbi protiv acidifikacije, eutrofikacije i ozona u prizemnom slojuzahteva od potpisnica da kontroli{u i smanjuju emisije sumpora, azotnih oksida,amonijaka i VOC jedinjenja u skladu sa maksimalnim vrednostima i vremenskimrokovima definisanim u Prilogu II Protokola. Maksimalne vrednosti emisije su da-te za godinu 2010.

Protokol o dugoro~nom finansiranju programa saradnje za pra}enje i proce-nu dalekose`nih prekograni~nih polutanata vazduha u Evropi ProtokolEMEP ima druga~iji cilj i zahteva finansiranje EMEP aktivnosti, kao {to su priku-pljanje podataka o emisiji za SO2, NOx, VOC i druge polutante vazduha, merenjekvaliteta vazduha i padavina, modeliranje atmosferske disperzije putem obave-znih izdvajanja od strane potpisnica i dobrovoljnim prilozima na godi{njem ni-vou. Trenutno postoji oko 100 mernih stanica u 24 zemlje centralne i isto~neEvrope koje u~estvuju u ovom programu. Na predlog Upravnog odbora, Izvr{notelo usvaja godi{nji budèt najmanje godinu dana ranije za finansijsku godinu nakoju se budèt odnosi.


Emisije sumpora su zna~ajno smanjene u svim zemljama potpisnicama, sem uGr~koj. Emisije VOC jedinjenja su sa stanovi{ta kontrolnih mera tako|e smanje-ne; ~ak sedam zemalja je ve} ostvarilo cilj – smanjenje emisije. Zahtevi navedeniu Protokolu o NOx ve} su ispunjeni u 17 od ukupno 26 potpisnica, i to za svakugodinu u periodu izme|u 1994. i 1996. Isti broj zemalja je potpuno prestao sa ko-ri{}enjem olovnog benzina. Kao glavne prepreke implementaciji KonvencijeCLRTAP navode se dostupnost i tro{kovi tehnologija i nizak nivo prioriteta kojise daje istraìvanju. Izvor: http://www.unece.org

2

112


22 Protokol je usmeren na olovo, ìvu i kadmijum.


Ekonomska komisija UN za Evropu (UN/ECE), Odeljenje za

ìvotnu sredinu i ljudska naselja, Palais des Nations, 1211 Geneva 10, Switzerland

tel. (+41 22) 917 2354; fax: (+41 22) 907 0107; e-mail: [email protected] http://www.unece.org/env/env_eb.htm

3.6 Be~ka konvencija o za{titi ozonskog sloja


O{te}enje ozonskog sloja uzrokovano je ljudskim aktivnostima, uglavnom prekoproizvodnje i kori{}enja razli~itih halougljenika.23 âk i kada bi 1995. godine upotpunosti prestale emisije hlorofluorougljenika, o{te}enje ozonskog sloja bi senastavilo sve do 2050. godine. (Za vi{e informacija o o{te}enju ozonskog sloja vi-di Poglavlje 1/1.2.)


Cilj Be~ke konvencije o za{titi ozonskog sloja (Be~ka konvencija) je da doprineseza{titi ljudskog zdravlja i ìvotne sredine od posledica o{te}enja ozonskog slojakontrolom proizvodnje i potro{nje supstanci koje uslovljavaju tanjenje ozonskogsloja (ODS supstance) i prestankom njihove proizvodnje i potro{nje.

[ta su obaveze potpisnica i koji su mehanizmi za sprovo|enje?

Potpisnice Konvencije se obavezuju da }e preduzeti odgovaraju}e mere koje }eobezbediti za{titu ozonskog sloja. Me|u merama na koje su se potpisnice obave-zale, u skladu sa svojim mogu}nostima i sredstvima koja imaju na raspolaganju,jesu saradnja u oblasti istraìvanja atmosferskog ozona, istraìvanja sistematskihposmatranja i razmena podataka i informacija.

Regulatorne mere u vezi sa supstancama koje uzrokuju tanjenje ozona definisanesu u Protokolu iz Montreala i u njegove ~etiri izmene. One obuhvataju {emu zaprestanak proizvodnje i potro{nje svih ODS supstanci (supstanci koje uzrokujutanjenje oznoskog sloja) i kontrolne mere za proizvodnju, izvoz i uvoz ODS sup-stanci. Sve ODS supstance su navedene na spisku u relevantnim prilozima ovogprotokola.24 Protokol uzima u obzir specifi~ne okolnosti u zemljama u razvoju iomogu}ava im 10-godi{nji period za punu primenu kontrolnih mera prema ^lanu2. Me|utim, bilo je predvi|eno da razvijene zemlje do 1993. odnosno do 1995. go-


2

113

23 Organska jedinjenja koja sadrè ugljenik i halogene, fluor, hlor ili brom.24 http:// www.unep.org/ozone

dine ukinu proizvodnju i potro{nju halona i hlorofluorougljenika (CFC), ugljenik-tetrahlorida, metil-hloroforma i halogeniziranih halona (HBFC). Iste ove potpisni-ce su se tako|e obavezale da }e ukinuti bromohlorometane do kraja 2001. godine,metil-bromide do kraja 2004. godine i HCFC supstance do kraja 2030. godine.

Sem toga, svaka potpisnica je obavezna da dostavi sekreterijatu statisti~ke podat-ke o proizvodnji, uvozu i izvozu ODS supstanci za osnovnu godinu kao i za go-dinu u kojoj stupaju na snagu odredbe u vezi sa supstancama iz priloga uz Pro-tokol iz Montreala za doti~nu potpisnicu.

Da bi se obezbedila finansijska i tehni~ka pomo}, uklju~uju}i i transfer tehnolo-gije za zemlje u razvoju, osnovan Fond za Protokol iz Montreala, u koji razvijenezemlje daju svoje priloge.


Primenom Konvencije su koncentracije nekih ODS supstanci u atmosferi po~eleda opadaju. Devedesetih je godina u razvijenim zemljama naglo opala proizvod-nja i potro{nja CFC supstanci, halona, ugljenik-tetrahlorida. Za HCFC i metil-bromid su odre|eni datumi prestanka proizvodnje i kori{}enja. U proizvodnji fri-ìdera, klima-ure|aja, pena, aerosola, rastvara~a, opreme za ga{enje poàra i pe-sticida sve vi{e se promovi{u tehnologije koje ne o{te}uju oznoski sloj.


Sekretarijat Be~ke konvencije i Protokola iz Montreala,

P.O. Box 30552 Nairobi, Kenya, tel. (254 2) 62 3885/ 62 3851; fax: (254 2) 62 3913;

op{ti e-mail: [email protected]; Sekretarijat za ozon:http://www.unep.org/ozone, http://www.unep.ch/ozone;

Multilateralni fond za sprovo|enje Protokola iz Montreala (MP):http://www.unmfs.org/;

UNEP program za tehnologiju, industriju i ekonomiju: http://www.uneptie.org/ozonaction.html;

i Panel za tehnolo{ku i ekonomsku procenu (TEAP): http://www.teap.org

3.7 Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa velikim su{ama i/ili dezertifikacijom, Posebno u Africi


Poslednjih decenija zemljina povr{ina trpi posledice ljudskih aktivnosti i prome-na ìvotne sredine. Prema nalazima Instituta “World Watch Institute”, svake se

2

114


godine usled porasta broja stanovnika i lo{eg upravljanja zemlji{tem izgubi vi{emilijardi tona povr{inskog sloja (humusa) (Centar za na{u zajedni~ku budu}-nost, 1995). Me|utim, deyertifikacija i degradacija zemlji{ta nisu problemi koji seti~u samo ìvotne sredine. Oni predstavljaju ekonomske i dru{tvene izazove usvim regionima sveta (vidi Poglavlje 1/1.9).

[ta su ciljevi ove konvencije?

Cilj Konvencije UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa izuzetnim su{a-ma i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi (Konvencija UNCCD) jeste borba pro-tiv dezertifikacije i borba za ublaàvanje posledica su{a u zemljama koje imajuozbiljne su{e i/ili dezertifikaciju, posebno u Africi, preduzimanjem mera na svimnivoima pomo}i me|unarodnoj saradnji i partnerskim aran`manima s ciljem dase doprinese ostvarenju odrìvog razvoja u oblastima koje trpe posledice ovih po-java.

Koji su glavni mehanizmi za sprovo|enje Konvencije?

Da bi se ostvarili navedeni ciljevi bi}e neophodne dugoro~ne integrisane strate-gije koje su istovremeno usmerene na slede}e aspekte u oblastima koje trpe po-sledice ovih pojava: podizanje produktivnosti zemlji{ta, rehabilitaciju, o~uvanje iodrìvo gazdovanje zemlji{tem i vodenim resursima koji }e dati bolje uslove ìvo-ta, posebno na nivou lokalnih zajednica. Konvencija }e se realizovati preko Naci-onalnih akcionih planova (NAP planovi) i Podregionalnih i Regionalnih akcionihplanova (SRAP planova).

Sprovo|enje Konvencije na regionalnom nivou rukovodi se prilozima za regio-nalno sprovo|enje. U vreme usvajanja Konvencija UNCCD je imala ~etiri prilogaza regionalno sprovo|enje: za Afriku, Aziju, Latinsku Ameriku i Karipska ostrvai za severni Mediteran. Nedavno usvojeni Prilog V odslikava zabrinutost zemaljaza Aralsko jezero i podru~je du` obale Kaspijskog mora, koje trpe akutne posle-dice ovih uznemiravaju}ih procesa gubitka i propadanja zemlji{ta. Prilog V jeusmeren na aktivnosti vezane za povr{inski sloj zemlji{ta (humus).

Konvencija UNCCD koristi postoje}e bilateralne i multilateralne finansijske me-hanizme za finansiranje projekata koji se bave re{avanjem problema dezertifika-cija i propadanja zemlji{ta. Od oktobra 2002. godine GEF fondovi se koriste zafinansiranje projekata koji se bave propadanjem zemlji{ta, posebno u situacijamau kojima je dezertifikacija jedan od osnovnih problema.

[ta su obaveze potpisnica

Potpisnice Konvencije CCD su se obavezale da }e usvojiti integrisan pristup zare{avanje fizi~kih, biolo{kih i dru{tveno-ekonomskih aspekata procesa dezertifi-kacije i su{a, uklju~uju}i i strategije integracije koje bi napore za eliminaciju siro-ma{tva preusmerile u napore za borbu protiv dezertifikacije.


2

115

Potrebno je promovisati visok nivo saradnje u oblastima à{tite ìvotne sredine ikonzervacije zemlji{ta izme|u ugroènih zemalja potpisnica na podregionalnom,regionalnom i me|unarodnom planu i sa relevantnim me|udràvnim organizaci-jama.


Najva`niji procesi degradacije zemlji{ta u zemljama u tranziciji su: erozija zemlji-{ta, acidifikacija zemlji{ta, salinizacija i alkalinizacija zemlji{ta, fizi~ka degradaci-ja, uklju~uju}i kompaktiranje zemlji{ta i biolo{ka degradacija zemlji{ta uzrokova-na intenzivnom primenom hemikalija i zaga|enjem. Da bi se ova pitanja re{ila,neophodno je da dràve potpisnice sprovedu ceo niz razli~itih mera, koje bi iz-me|u ostalog obuhvatale slede}e: reviziju sistema subvencija za za{titu zemlji{ta,posebno za kontrolu vodne erozije i acidifikacije zemlji{ta; stvaranje infrastruk-ture za uvo|enje boljih sistema upravljanja vodom u poljoprivredi; obezbe|enjenau~nih osnova za proizvodnju organske hrane i uspostavljanje odgovaraju}egistraìva~kog instituta za organsku poljoprivredu; stvaranje nezavisnog sistemakonsultacija o pitanjima degradacije/za{tite zemlji{ta koji bi bio sposoban dapruì pomo} zemljoradnicima i novim vlasnicima zemlji{ta. Primer konkretne ak-cije koja je preduzeta u jednoj od najugroènijih oblasti dat je u Okviru 2.8.

Okvir 2.8 ¬ Turkmenistan u borbi protiv dezertifikacije

Turkmenistan se u potpunosti nalazi u zoni centralnoazijskih pustinja; prirodne uslove u Tuerk-menistanu karakteri{e ekstremna klima. Severni deo zemlje delimi~no se nalazi u regionu poduticajem ekolo{ke katastrofe Aralskog jezera. Ova katastrofa je imala sna`ne, negativne posledi-ce na dru{tveno-ekonomski razvoj zemlje u celini. U ovoj regiji se nalazi turkmenistanski okrugDashoguz. Stanovni{tvo ove oblasti je ugroèno lo{im kvalitetom vode za pi}e i navodnjavanjei prate}im bolestima koje se javljaju usled nehigijenskih sistema vodosnabdevanja. Zemlja po-klanja veliku pa`nju ovoj oblasti, daju}i joj zna~ajnu finansijsku i tehni~ku pomo}. Godine 1998.usvojen je na centralnom nivou, u saradnji sa UNDP-om Nacionalni program za{tite ìvotne sre-dine u Turkmenistanu i u njemu su definisane mere za kontrolu dezertifikacije. Ovaj program jeu fazi realizacije. Problemi kontrole dezertifikacije su uklju~eni u planove Ekolo{kog fonda zaTurkmenistan, Dru{tva za za{titu prirode, NVO “Catena”, Geografskog dru{tva Turkmenistana,itd.

Izvor: Izve{taj o realizaciji UNCCD-a u Turkmenistanu, 2000.


Sekretarijat UN za borbu protiv dezertifikacije,

Martin Luther King Strasse 8, D – 53175 Bonn, Germany

tel: (+ 49 228) 8152800; fax: (+ 49 228) 8152899; e-mail: [email protected]://www.unccd.de

2

116


3.8 Konvencija o biodiverzitetu


Proteklih decenija se pove}ala stopa gubitka biodiverziteta. Raniji zakonski in-strumenti za za{titu vrsta i eko-sistema ~esto su bili uskosektorske ili regionalneprirode i sadràli su brojne nedostatke u definisanju aktivnosti potrebnih za svr-sishodno o~uvanje. Oni, tako|e, nisu pruàli ni odgovaraju}u finansijsku ni teh-ni~ku pomo}. Zato je bio potreban jedan novi pakt koji bi pro{irio obim obavezau oblasti o~uvanja biodiverziteta, tako da te obaveze obuhvataju i one procese iaktivnosti koji imaju ili }e verovatno imati zna~ajan uticaj na o~uvanje i odrìvokori{}enje biodiverziteta i koji }e mo}i bolje da raspodele teret izme|u prirodnobogatog, manje razvijenog Juga i biolo{ki ugroènog, industrijskog Severa.

[ta su ciljevi ove konvencije i njenih protokola?

Ciljevi Konvencije o biodiverzitetu (CBD) su:

• o~uvanje biolo{kog diverziteta;

• odrìvo kori{}enje njegovih komponenata;

• pravedna podela koristi koja }e proiste}i iz kori{}enja genetskih resursa.


Vode}i princip za sprovo|enje Konvencije CBD je pristup eko-sistema. Me|utim,Konvencija, kao jedan okvirni sporazum, omogu}ava potpisnicama diskrecionopravo da same odlu~e kako }e sprovesti njene odredbe. U tom cilju, potpisnicesu obavezne da usvoje nacionalne strategije koje navode aktivnosti za ostvarenjeciljeva Konvencije i da ih integri{u u druge relevantne sektorske planove, politi-ke i programe.

Osnovan je mehanizam u obliku “clearing–house” koji treba da omogu}i nau~nui tehni~ku saradnju i razmenu informacija o svim aspektima ove konvencije i dapomogne zemljama ~lanicama u njenoj implementaciji. Finansijski mehanizamza sprovo|enje ove konvencije, preko kog kvalifikovane zemlje dobijaju finansij-sku pomo} za njenu implementaciju, jeste Globalni ekolo{ki fond (GEF) (vidi Po-glavlje 4/10).

Konferencija zemalja potpisnica tako|e osniva pomo}na tela. Jedno takvo telo,pod nazivom Pomo}no telo za nau~nu, tehni~ku i tehnolo{ku saradnju, osnova-no je samom konvencijom. Ovo telo treba da obezbedi nau~nu i tehni~ku pomo}u vezi sa pitanjima biodiverziteta i da identifikuje postoje}e stanje najsavremeni-jih tehnologija i tehnolo{kog znanja koji se ti~u konzervacije i odrìvog razvoja,i sli~no. Konferencija zemalja potpisnica usvaja uz Konvenciju i protokole koji }ese baviti specifi~nim problemima.


2

117

Da bi se spre~ile potencijalne opasnosti od ìvih modifikovanih organizama(LMO), koji su proizvod moderne tehnologije (nekada se nazivaju i genetski mo-difikovani organizmi – GMO), definisan je, uz Konvenciju o biodiverzitetu (po-znatu i kao Protokol o biolo{koj sigurnosti), Protokol iz Kartagine o biolo{koj si-gurnosti. Specifi~an cilj ovog protokola je da doprinese odgovaraju}oj za{titi priprenosu i kori{}enju ìvih modifikovanih organizama koji su rezultat modernebiotehnologije i koji mogu negativno da uti~u na o~uvanje i odrìvo kori{}enje bi-odiverziteta i na ljudsko zdravlje.

Protokol o biolo{koj sigurnosti defini{e proceduru prethodnog informisanog do-govora (AIA) koja se mora sprovesti pre prvog prekograni~nog transfera LMO uìvotnu sredinu zemlje uvoznika. Prema ovoj proceduri, zemlja ~lanica izvoznikmora pre prve otpreme da dostavi detaljan, pismeni opis LMO zemlji uvozniku.Uvoznik je obavezan da potvrdi prijem ove informacije u roku od 90 dana i da na-kon toga dá eksplicitnu dozvolu za otpremu u roku od 270 dana ili navede razlo-ge zbog kojih se uvoz odbija. Cilj ove procedure je da se zemljama primaocima,pre nego {to prihvate uvoz, omogu}i da procene sve rizike eventualno povezanesa LMO.

Me|utim, neke aktivnosti u vezi sa kretanjem LMO nisu uklju~ene u ovu proce-duru: LMO u tranzitu, LMO namenjeni ograni~enoj upotrebi i kori{}enju u ishra-ni ili za preradu.

[ta su obaveze potpisnica?

Svaka potpisnica je obavezna da identifikuje i nadgleda komponente biodiverzite-ta koje su bitne za o~uvanje i odrìvo kori{}enje i da identifikuje i kontroli{e pro-cese i aktivnosti koji imaju, ili mo`da imaju, negativne efekte na biodiverzitet ilina odrìvo kori{}enje njegovih komponenata (na primer, kontrola stranih vrsta).

Poseban naglasak se stavlja na in-situ o~uvanje.25 [iroka lepeza relevantnih oba-veza obuhvata i uspostavljanje i vo|enje sistema za{ti}enih oblasti, odràvanjepopulacija sposobnih za ìvot u svom okruènju, sanaciju degradiranih eko-siste-ma i obnavljanje ugroènih vrsta, po{tovanje, o~uvanje i odràvanje znanja, ino-vacija i pona{anja uro|eni~kih i lokalnih zajednica i podsticanje pravedne raspo-dele koristi koje proisti~u iz kori{}enja takvog znanja i prakse.

Uz in-situ o~uvanje moraju da postoje komplementarne mere ex-situ o~uvanja. Usvim aspektima Konvencije neophodno je obezbediti u~e{}e javnosti, posebnokada je re~ o proceni uticaja na ìvotnu sredinu onih projekata koji predstavljajupretnju biodiverzitetu. Potpisnice su obavezne da dalje rade na razvijanju siste-ma mera koje sluè kao podsticaj za o~uvanje i odrìvo kori{}enje komponenti bi-odiverziteta.

Saradnja me|u potpisnicama u vezi s pitanjima kao {to su uspostavljanje uslovaza lak{i pristup genetskim resursima i tehnologiji i unapre|enje odnosa putem

2

118


25 In-situ o~uvanje – mere o~uvanja koje se primenjuju tamo gde se neka prirodna pojava javlja (npr. vrste).Ex-situ o~uvanje – mere o~uvanja primenjene izvan mesta javljanja neke pojave, u objektu koji je obezbe|en za tu namenu.

razmene nau~nih dostignu}a i tehnologije mehanizmima “clearing house” name-njenim kori{}enju svih zainteresovanih strana, predmet je odredbi iz ~lanova Kon-vencije 15–19 i posebno podràva tre}i cilj Konvencije.

U skladu sa ^lanom 20, razvijene zemlje preuzimaju obavezu “da obezbede no-ve i dodatne finansijske resurse koji }e potpisnicama – zemljama u razvojuomogu}iti da snose dogovorene, akumulirane tro{kove sprovo|enja Konvencijeo biodiverzitetu.


Nema sumnje da je glavno dostignu}e u primeni Konvencije o biodiverzitetu name|unarodnom planu usvajanje Protokola o biolo{koj sigurnosti. Da bi ispunilesvoje obaveze po Konvenciji o biodiverzitetu, potpisnice su zapo~ele da sprovo-de nekoliko pripremnih mera, kao {to su izrada popisa i osnovnih studija po~et-nog stanja, prikupljanje i analiza postoje}ih podataka, analiza postoje}ih politi~-kih mera i priprema nacionalnih startegija i akcionih planova. Na primer, “uEstoniji su u taj posao bile uklju~ene resorne radne grupe koje obuhvataju sekto-re za koje je o~uvanje biodiverziteta od bitnog zna~aja ({umarstvo, ribolov, poljo-privreda, saobra}aj, industrija, turizam, za{tita prirode, obrazovanje, biolo{ki re-sursi i biotehnologija i prirodne lepote)” (Kulvik, M., 2000). Prime}en je brz raz-voj u oblasti in-situ za{tite, posebno u Evropi. Tradicionalni koncept o~uvanjaizolovanih oblasti zamenjuje se jednim novim pristupom preko ekolo{kih mreà~iji je cilj razvoj fizi~ke mreè, uklju~uju}i i za{ti}ene oblasti, ekolo{ki va`nih ele-menata unutar pejzaà me|usobno povezanih ekolo{kim koridorima.


Sekretarijat Konvencije o biodiverzitetu, World Trade Centre,

393 St Jacques Street, Office 300, Montreál, Quebec, Canada H2Y 1N9

tel. (+1 514) 288 2220; fax: (+1 514) 288 6588; e-mail: [email protected]://www.biodiv.org

3.9 Konvencija o barskim i mo~varnim podru~jima od me|unarodnogzna~aja, posebno stani{tima vodotokova


Potreba za usvajanjem Konvencije o vodenim povr{inama pojavila se 1962. godi-ne, nakon {to se shvatilo da evropske vode ubrzano propadaju. U to su vreme vo-dene povr{ine posmatrane prvenstveno kao stani{ta vodenih ptica. Tokom godi-na, me|utim, vodenim povr{inama je po~eo da se pridaje ve}i zna~aj zbog vred-


2

119

nosti “proizvoda” koji iz njih poti~u; kao rezervoarima vode i izvorima biodiver-ziteta; zbog uloge koju imaju u kontroli poplava, obnavljanju podzemnih voda,stabilizaciji obalne linije i za{titi od oluja; radi zadràvanja sedimenata i nutrije-nata i ublaàvanja posledica klimatskih pojava; zbog njihovih rekreativnih i kul-turnih vrednosti. Tako je zna~aj njihove za{tite zna~ajno porastao.


Konvencija o vodenim povr{inama od me|unarodnog zna~aja, posebno stani{ti-ma vodotoka (Ramsar Konvencija) ima za cilj za{titu i razumno kori{}enje26 vo-denih povr{ina.27 Vodene povr{ine se defini{u veoma {iroko tako da se Konven-cija odnosi na velike teritorije zemalja potpisnica.


Mehanizmi za sprovo|enje su slede}i specifi~ni instrumenti:

• Ramsar spisak, koji sadrì (sa stanjem od 7. novembra 2002. godine) 1.224 lo-kacije vodenih povr{ina sa ukupnom povr{inom od 105,8 miliona hektara, kojesu izabrane prema osam specifi~nih kriterijuma (na osnovu vodenih povr{ina,vodenih slivova i karakteristika ribe);

• Montreux registar, kao popis lokacija vodenih povr{ina u kojima je ili do{lo dopromene ekolo{kih obele`ja, ili su te promene u toku, ili postoji verovatno}ada do tih promena do|e ljudskim delovanjem; sada se na spisku nalazi 59 loka-cija (stanje iz novembra 2001. godine);

• Ramsar baza podataka o lokacijama, kojom upravlja “Wetlands International”(neprofitna organizacija koja deluje u Holandiji, Wageningen);

• informisanje javnosti – obeleàvanje Svetskog dana vodenih povr{ina (2. febru-ar, dan usvajanja Ramsar Konvencije) ili dodela ramsar nagrade za o~uvanje(uvedena 1999. godine) sa ciljem da se istaknu napori pojedinaca, organizacijai vlada za promovisanje o~uvanja i razumnog kori{}enja vodenih povr{ina;

• Ramsar fond za male grantove (vidi Okvir 2.9 u daljem tekstu).

Okvir 2.9 ¬ Ramsar fond za male grantove

Po~ev od 1991. godine, Ramsar fond za male grantove obezbe|uje pomo} inicijativama za o~u-vanje vodenih povr{ina i razumno kori{}enje od strane zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji.Do 2001. godine dodeljena su bespovratna grant sredstva u iznosu od 4.416.029 {vajcarskih fra-naka za 137 projekata u 75 zemalja. Ovaj fond je primer davanja me|unarodne pomo}i (i direkt-ne pomo}i putem Ramsar Konvencije) zemljama sa ograni~enim sposobnostima finansiranja ta-kvih aktivnosti ili zemljama u kojima ne postoji op{ta politi~ka podr{ka ovom pitanju. Projekti se

2

120


26 Kori{}enje vodenih povr{ina zna~i “njihovo odrìvo kori{}enje na dobrobit ~ove~anstva na na~in koji je u skladu sa o~uvanjem prirod-nih osobina eko-sistema” (smernice iz 1990. odnosno 1993. godine).

27 Prema ^lanu 1, vodene povr{ine su “mo~vare, bare, treseti{ta ili voda, prirodna/ /ve{ta~ka, stalna/privremena, staja}a/teku}a, sve-à/ustajala/slana, uklju~uju}i i mora ~ija dubina prilikom oseke ne prelazi {est metara”.

biraju jednom godi{nje za odre|en vremenski period i odslikavaju nacionalne prioritete. Uop-{teno, u okvir ove pomo}i ulaze razli~ite aktivnosti.

Izvor: http://www.ramsar.org


Potpisnice Ramsar Konvencije su se obavezale da:

• odrede najmanje jednu vodenu povr{inu koja }e biti uklju~ena na Ramsar spi-sak vodenih povr{ina od me|unarodnog zna~aja (Ramsar spisak); promovi{unjeno o~uvanje i, u slu~aju izuzetnog smanjenja lokacije, adekvatno je zamene;obaveste Biro o svim ekolo{kim promenama bilo koje vodene povr{ine sa Ram-sar spiska;

• o~uvaju vodene povr{ine sa Ramsar spiska nacionalnim prostornim planom;

• razumno koriste, kada je to mogu}e, sve vodene povr{ine (ne samo one neve-dene na Ramsar spisku);

• osnuju prirodne rezervate sa vodenim povr{inama (bez obzira da li su one na-vedene na Ramsar spisku ili ne) i osiguraju pravilno gazdovanje njima;

• u~estvuju na konferencijama potpisnica i podnose trogodi{nje nacionalne izve-{taje;

• promovi{u istraìvanje, obuku stru~njaka, razmenu informacija i publikacije ovodenim povr{inama, njihovoj flori i fauni;

• konsultuju se sa ostalim potpisnicama o na~inu sprovo|enja Ramsar Konven-cije, posebno o prekograni~nim vodenim povr{inama, zajedni~kim vodenim si-stemima i vrstama.


Ramsar Konvencija predstavlja okvir za me|unarodnu saradnju i nacionalne ak-tivnosti na o~uvanju i razumnom kori{}enju vodenih povr{ina i njihovih resursa.U ovom momentu su (stanje od 7. novembra 2002. godine) 133 zemlje potpisni-ce Ramsar Konvencije izvr{ile analizu svojih vodenih povr{ina i izabrale preko1.000 lokacija za koje su utvrdile da su od me|unarodnog zna~aja, ali i da im tre-baju kontrola i nadzor.

Obavezno je podno{enje trogodi{njih izve{taja sa procenom stvarnog stanja vo-denih povr{ina, koji su u vezi sa dostignu}ima i problemima u njihovom kori-{}enju.

Potpisnice imaju pristup izvorima informacija (baza podataka o vodenim povr{i-nama, smernice, publikacije) i finansijskim sredstvima. U okviru Ramsar Kon-vencije izdate su brojne publikacije. Me|u njima je i devet priru~nika sa prikazomusvojenih smernica, {to je od posebnog zna~aja.


2

121

Okvir 2.10 ¬ Obnova sliva reke Morave

Me|u projektima za koje je odobreno kori{}enje sredstava iz Ramsar fonda za male grantoveima onih koji su primeri dobre primene Ramsar Konvencije. Na primer, 1997. godine je odobre-no 35.000 {vajcarskih franaka za projekat reke Morave (Slova~ka) sa ciljem da se doprinese ob-novi vodenih povr{ina du` reke. Obnovom dve manje vodene povr{ine pobolj{ani su kvalitet ikvantitet stani{ta za ptice, posebno u periodu kada se gnezde.

Izvor: http://www.ramsar.org, Ministarstvo za ìvotnu sredinu Slova~ke

Ponekad se de{ava da zemlje potpisnice, usled nedostatka finansijskih sredstava,nepostojanja (osmi{ljene) politike na nacionalnom nivou ili zato {to o~uvanje vo-denih povr{ina zahteva saradnju sa brojnim ~iniocima, nisu u mogu}nosti da naodgovaraju}i na~in ispune uslove Ramsar Konvencije. Nacionalne politike u do-menu vodenih povr{ina postoje, ali su obi~no suvi{e ambiciozne i neintegrisaneu politiku drugih sektora.


Biro Ramsar Konvencije Bureau, Rue Mauverney 28, CH – 1196 Gland, Switzer-land

tel. (+41 22) 999 0170; fax: (+41 22) 999 0169, e-mail: [email protected];

http://www.ramsar.org

3.10 Konvencija o o~uvanju evropskih prirodnih vrsta i prirodnih stani{ta


Usvajanje ove konvencije je posledica smanjenja populacija mnogih evropskihprirodnih vrsta. Razlozi tog smanjenja su brojni, uklju~uju}i i suvi{e intenzivanlov i ribolov i gubitak i propadanje stani{ta prirodnih vrsta.


Cilj Konvencije o o~uvanju evropskih prirodnih vrsta i stani{ta (Konvencija izBerna) jeste za{tita divljih vrsta flore i faune, uklju~uju}i i njihova prirodna sta-ni{ta, putem me|unarodne saradnje zemalja potpisnica i podr{ke na nivou naci-onalnih aktivnosti. Njen cilj je tako|e kontrola metoda ubijanja ili drugih oblikaeksploatacije (vidi Okvir 2.11 u daljem tekstu). Posebna pa`nja se poklanja vrsta-ma kojima preti opasnost i ugroènim vrstama, uklju~uju}i i one migriraju}e. Iztog su razloga pozvane i afri~ke zemlje da se pridruè ovoj konvenciji.

2

122



S obzirom na kombinaciju ~lanova i priloga, Konvencija iz Berna je jedan fleksi-bilan instrument koji omogu}ava “adekvatne aktivnosti” sa zajedni~kim ciljem.

Okvir 2.11 ¬ Prilozi uz Konvenciju iz Berna

Prilog I (o strogo za{ti}enim vrstama flore) navodi 703 biljne vrste koje zahtevaju specifi~ne me-re za{tite. Oko 657 ìvotinjskih vrsta iz Priloga II (strogo za{ti}ene vrste faune) i oko 350 vrsta izPriloga III (za{ti}ene vrste faune) obuhvataju, na primer, osim 12 divljih, sve evropske vrste pti-ca . Zabranjena sredstva eksploatacije ptica i sisara su zamke, kasetofoni, ve{ta~ki izvori svetla,otrovi, motorna vozila u kretanju, itd. Za lov na ribe iz teku}ih voda zabranjena su eksplozivnasredstva, elektri~na struja i otrovi. Sva ova sredstva su navedena u Prilogu IV (zabranjena sred-stva i metode ubijanja, hvatanja i drugih oblika eksploatacije).

Izvor: http://www.nature.int

Fleksibilnost se postiè i godi{njim sastancima Stalnog odbora zemalja potpisni-ca, radom sedam grupa stru~njaka (kao {to su stru~njaci za ptice, krupne meso-`dere ili pravne aspekte uvo|enja i ponovnog uvo|enja divljih vrsta) i aktivnim ra-dom sekretarijata. Da bi se olak{alo sprovo|enje Konvencije, usvajaju se preporu-ke, rezolucije i smernice. Konvencija iz Berna ima specifi~an sistem nadgledanja,takozvani “case-file” sistem – sistem dosijea o slu~ajevima. Sekretarijatu se podno-se izve{taji o slu~ajevima (neispunjavanje uslova na odre|enoj lokaciji) a oni se,nakon verifikacije, prosle|uju Stalnom odboru. Stalni odbor odlu~uje o tome dali }e se otvoriti dosijei za podnesene kontroverzne slu~ajeve. Od oko 400 pritu`bianalizirano je preko 80. Za sada su otvorena samo dva dosijea (vidi primere uOkviru 2.12). Prilikom pristupanja Konvenciji iz Berna potpisnice imaju pravo dadostave jedno ili vi{e ograni~enja za navedene vrste iz Priloga I, II, i III i za sred-stva navedena u Prilogu IV. Tako|e imaju pravo da primenjuju stroè mere.


Potpisnice Konvencije iz Berna su obavezne da preduzimaju aktivnosti u oblastiflore i faune i da rade na o~uvanju njihovih stani{ta putem slede}ih aktivnosti:

• unapre|enja nacionalne politike o~uvanja, uklju~uju}i zakonske i administra-tivne mere;

• uklju~ivanja pitanja o~uvanja prirode u regionalne politi~ke mere i u borbuprotiv zaga|enja;

• u~e{}a u edukaciji i razmeni informacija.

Konkretnije, ove obaveze uklju~uju i: propise o internom prometu ugroènih vr-sta (spoljni promet je predmet Konvencije o me|unarodnom prometu ugroènihvrsta divlje flore i faune – CITES, koja je opisana u daljem tekstu); posebnu za-{titu strogo za{ti}enih vrsta; zabranu posedovanja i prometa vrsta faune; zabra-nu navedenih sredstava i metoda ubijanja. Kori{}enje vrsta faune je dozvoljeno u


2

123

izuzetnim slu~ajevima navedenim u ^lanu 8 Konvencije iz Berna. Potpisnice suse obavezale i da }e koordinsati aktivnosti i saradnju u oblasti istraìvanja, u svimslu~ajevima kada takva saradnja doprinosi ve}oj efikasnosti Konvencije, da }e po-mo}i pri ponovnom uvo|enju originalnih vrsta i pri strogoj kontroli neuro|enihvrsta, da }e u~estvovati u radu Stalnog odbora, da }e dostaviti informacije o svimpromenama do kojih do|e i da }e podneti dvogodi{nje izve{taje o politici o~u-vanja i svim izuzecima koji se ustanove prema ^lanu 9 Konvencije iz Berna.


Konvencija iz Berna predstavlja okvir za{tite evropskih i afri~kih divljih vrsta. Ma-da je Evropska unija naknadno usvojila zakone o za{ti}enim vrstama i njihovimstani{tima (Direktiva o pticama i Direktiva o stani{tima, vidi Poglavlje 2/4.3),Konvencija iz Berna i dalje ostaje me|unarodni instrument koji vaì na sveevrop-skom nivou i koji uklju~uje i zemlje koje nisu ~lanice EU.

Posebna pa`nja je data programima usvojenim za izabrane vrste (kao {to su krup-ni meso`deri) i lokacijama za koje su podneseni izve{taji o neispunjenim uslovi-ma Konvencije. Sistem dosijea o slu~ajevima (“case-file” sistem) ukazuje na obla-sti u kojima se javljaju najurgentiji problemi i na na~ine kako zemlje potpisnicemogu da reaguju na njih.

Okvir 2.12 ¬ Primeri sprovo|enja Konvencije iz Berna

Jedna od najkonkretnijih aktivnosti Konvencije je EMERALD – Mreà oblasti za o~uvanje od spe-cijalnog interesa. Mreà EMERALD je izuzetno vitalna aktivnost za budu}e ~lanice EU, jer je mo-del za Standardni obrazac podataka (koji se koristi radi podno{enja podataka o izabranim obla-stima) kompatibilan sa modelom mreè NATURA 2000, definisanim propisima EU (vidi Poglav-lje 2/4.3). Jo{ jedan primer primene Konvencije iz Berna, jo{ uvek samo delimi~no uspe{an, je-ste dosije koji je otvoren na gr~kom ostrvu Zakintos. Ovo ostrvo je imalo probleme sa za{titomkornnja~a (Caretta caretta) u zalivu Laganas. Istraìvanje, koje se sprovodi od 1982. godine, po-kazalo je da je Zakintos jedinstveno i najva`nije sabirali{te za razmnoàvanje ove vrste morskihkornja~a.

Na {est plaà ukupne duìne 5 km pravi se oko 1.300 gnezda godi{nje. Poslednjih 18 godina Za-kintos je postala prvoklasna turisti~ka destinacija (preko 320.000 turista 1998. godine, polovi-nanjih u navedenom zalivu). Zahvaljuju}i kampanji na lokalnom nivou i me|unarodnom priti-sku vr{enom preko Konvencije iz Berna, Vlada Gr~ke je usvojila niz mera za smanjenje opasno-sti po reprodukciju kornja~a. Te mere uklju~uju nadgledanje gne`|enja, aktivno upravljanje pla-àma (~uvari, uklanjanje nedozvoljenih objekata), informativnu kampanju za turiste i obele`jenacionalnog parka. Po{to se nisu pokazale dovoljno efikasnim, Zakintos ostaje otvoren dosije nadnevnom redu Konvencije iz Berna.

Izvor: Dokumenti Stalnog odbora Konvencije iz Berna, 1998 i 2000.

2

124



Sekretarijat Konvencije iz Berna, Savet Evrope,

F-670 75 Strassbourg – Cedex, France

tel. (+333) 88 41 22 51 / 88 41 30 18; fax: (+333) 88 41 27 15;

http://www.nature.coe.int

3.11 Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugroènim vrstama divlje flore i faune

Za{to je potrebna ova konvencija i {ta je njen cilj?

Me|unarodna trgovina divljim vrstama je veoma unosan posao i obuhvata velikibroj vrsta. Ona je zato postala glavni uzrok propadanja mnogih vrsta divlje florei faune i kontinuiranog gubitka odgovaraju}ih stani{ta.

Cilj Konvencije o me|unarodnoj trgovini ugroènim vrstama flore i faune (CI-TES) je spre~avanje trgovine ugroènim vrstama i usvajanje svrsishodnih propi-sa o trgovini drugim vrstama. Konvencija prepru~uje zemljama izvoznicama izemljama uvoznicama na~ine za opstanak vrsta flore i faune.

[ta su obaveze potpisnica i koji su mehanizmi sprovo|enja Konvencije?

Svaka potpisnica Konvencije je obavezna da nazna~i najmanje jedan organ zadu-èn za izdavanje dozvola ili sertifikata u njeno ime i najmanje jedno nau~no telokoje }e obavljati slede}e aktivnosti: davati savete pri izdavanju dozvola i izjave otome da li }e trgovina konkretnom vrstom imati {tetne posledice po opstanak tevrste; biti zaduèno za po{tovanje procedura koje propisuje Konvencija u me|u-narodnoj trgovini.

Trgovina se zasniva na pomenutom sistemu izdavanja dozvola. Dozvole ne}eomogu}iti trgovinu primercima vrsta koje su navedene u Prilogu I, II i III, osim uskladu sa odredbama Konvencije.

• Prilog I sadrì vrste kojima preti istrebljenje i za ~iju se trgovinu izdaje odo-brenje samo u izuzetnim okolnostima.

• Prilog II sadrì vrste koje mogu postati ugroène ukoliko trgovina njima ne bu-de strogo regulisana.

• Prilog III sadrì vrste koje podleù propisima unutar nadle`nosti potpisnice iza koje je potrebna saradnja drugih potpisnica kako bi se spre~ilo ili ograni~i-lo njihovo istrebljenje.

Konferencija zemalja potpisnica usvaja sve izmene u prilozima. Kontroli prili-kom trgovine podleù ne samo ìve ìvotinje i biljke, nego i mrtve, kao i delovinjihovih derivata.


2

125


Konvencija je od velikog zna~aja pri trgovini ugroènim vrstama; njeno sprovo-|enje predstavlja izazov za njene potpisnice i za me|unarodnu zajednicu u celi-ni, {to je ilustrovano na primeru iz Okvira 2.13, u daljem tekstu.

Sprovo|enje Konvencije je oteàno ~injenicom da nema dovoljno stru~njaka nanacionalnom nivou koji bi identifikovali “neuro|ene” CITES vrste i neposto-janjem odgovaraju}ih centara za spasavanje. Potrebna je i obuka za radnike u slu-`bama kontrole granice i carine kako bi se dovoljno osposobili da primenjujuKonvenciju. Ipak, uprkos preprekama, Konvencija je ve} spre~ila trgovinu broj-nim ìvotinjama i biljkama i samim tim doprinela sveukupnom o~uvanju.

Okvir 2.13 ¬ CITES u Slova~koj

Izvor: Ministarstvo za ìvotnu sredinu Republike Slova~ke, 2001.


Sekretarijat CITES, 15, chemin des Anémones, CH-1219 Chatelaine, Geneva,

Switzerland

tel. (+41 22) 917 8139/40; fax: (+41 22) 797 3417; e-mail: [email protected];

http//www.cites.org

3.12 Konvencija o o~uvanju migracionih vrsta divljih ìvotinja


Jedna od preporuka Konferencije Ujedinjenih nacija o humanoj ìvotnoj srediniiz 1972. godine ukazala je na potrebu saradnje me|u dràvama radi o~uvanja ì-votinjskih vrsta koje migriraju preko dràvnih granica. Tada, kao i sada, migraci-one vrste su bile posebno ugroène razli~itim pretnjama koje su se odnosile nasmanjivanje stani{ta na mestima razmnoàvanja, intenzivan lov du` migracionihputeva i propadanje mesta na kojima se ove vrste hrane.

2

126


Slu~aj Ostvarenje Izazov

Osamnaest prokrijum~arenihprimerakadve nadzirane vrste iz Indonezije zaplenjeni su na granici Slova~ke 2001. godine.

Nedozvoljena trgovina je prese~ena.

Gde smestiti ìvotinje?Nepostojanje odgovaraju}egcentra za spasavanje;Identifikacija vrsta – nedosta-tak stru~njaka za “neuro|ene”vrste.


Cilj Konvencije o za{titi migracionih vrsta divljih ìvotinja (Bonska konvencija,CMS) jeste o~uvanje kopnenih, morskih i vazdu{nih vrsta28 i stani{ta u okvirunjihovog migracionog polja.

Bonska konvencija nema za cilj zabranu odrìvog kori{}enja neugroènih vrsta;ona, zapravo, prepoznaje da mnoge od ovih ìvotinjskih vrsta predstavljaju vaànizvor prihoda i hrane za lokalno stanovni{tvo. Ona ~ak moè posluìti i kao od-govaraju}i me|unarodni pravni instrument za upravljanje takvim vrstama kadanjihov broj ugroàva ìvotnu sredinu ili ne odgovara ljudskim potrebama.


Uz Konvenciju postoje dva priloga o migracionim vrstama koje imaju koristi odmera o~uvanja poduzetih od strane “oblasnih zemalja”, {to je termin koji se od-nosi na zemlje sa jurisdikcijom na deo distribucije doti~ne vrste.

Prilog I je spisak vrsta koje su, prema najboljim raspoloìvim nau~nim dokazima,ugroène. Ovaj spisak sada obuhvata, izme|u ostalog, nekoliko vrsta kitova, vi-dri, antilopa, albatrosa, pelikana, sokolova, mo~varnih ptica, galebova, morskihkornja~a, krokodila i riba.

Prilog II je spisak nedovoljno o~uvanih migracionih vrsta za koje bi bilo potreb-no imati me|unarodne ugovore o saradnji (imale bi koristi od njih) kao specifi~-ne instrumente Konvencije (vidi Okvir 2.14). Da bi neka vrsta bila navedena u Pri-logu, nije neophodno da njen opstanak bude ugroèn. Delfini, foke, mnoge vr-ste iz vodenih slivova, bele rode, jesetre, pa ~ak i kraljevski leptir, jesu vrste kojesu sada na ovom spisku.

Okvir 2.14 ¬ Ugovori uz Bonsku konvenciju

Mogu}e je definisati ugovore u vezi sa bilo kojom vrstom ili grupom vrsta iz Priloga II. Po svojimformalnim obele`jima, ugovori su fleksibilni i u rasponu od me|unarodnih paktova do manjeobavezuju}ih instrumenata, kakvi su protokoli o razumevanju (MoU). Neka zemlja ne mora bitipotpisnica Bonske konvencije da bi potpisala neki od njenih ugovora. Do sada je ve} sklopljenonekoliko ugovora: Ugovor o o~uvanju afri~ko-evroazijskih migracionih vodenih ptica (AEWA),Ugovor o o~uvanju evropske populacije {i{mi{a (EUROBATS), Ugovor o o~uvanju sitnih kitova izBalti~kog i Severnog mora (ASCOBANS), Ugovor o o~uvanju kitova iz Crnog mora, Sredozem-nog mora i grani~ne atlantske oblasti (ACCOBAMS), Protokol o razumevanju mera o~uvanja si-birskog `drala, Protokol o razumevanju o~uvanja srednjoevropske populacije, vrste “great bu-stard” (otis tarda), itd.

Izvor: http://www.wcmc.org.uk


2

127

28 Migracione vrste ili “cela populacija/geografski odvojen deo populacije neke vrste ili nièg taksona divljih ìvotinja, ~iji zna~ajan deo uodre|enim ciklusima ili vremenski predvidivim razmacima prelazi jednu ili vi{e dràvnih granica” (^lan 1).

[ta su obaveze potpisnica Konvencije?

Potpisnice, tj. oblasne zemlje iz Priloga I, du`ne su da, uz malobrojne izuzetke,zabrane uzimanje ìvotinja ove vrste. “Uzimanje” podrazumeva aktivnosti kao{to su lov, ribolov, hvatanje, uznemiravanje ili namerno ubijanje. Osim ovih stro-gih obaveza, oblasne zemlje iz Priloga I ulaù napore i za o~uvanje i obnovustani{ta navedenih vrsta, uklanjanje prepreka i svo|enje na minimum onih aktiv-nosti koje ozbiljno oteàvaju njihovu migraciju i kontrolu drugih faktora koji ihmogu ugroziti, uklju~uju}i i mere kontrole uvedenih egzoti~nih vrsta.

Konkretnije obaveze su definisane u relevantnim sporazumima Bonske konven-cije.


Bonska konvencija je jedini globalni me|udràvni pakt (zasnovan na UN) koji jeuspostavljen isklju~ivo sa ciljem o~uvanja migracionih vrsta i upravljanja njima.Pod okriljem Bonske konvencije i uz direktno finansiranje preko CMS fonda ilifondova drugih partnerskih zemalja ili me|unarodnih institucija realizovani suprojekti o~uvanja i istraìva~ke studije.

Sporazumima uz ovu konvenciju definisani su specifi~ni programi za vrste ili na-ro~ite grupe unutar vrsta kojima je potrebno specijalno upravljanje; na primer,projekat o~uvanja kornja~a sa ciljem pra}enja hvatanja onih morskih (Lepidoc-helys olivacea) ribarskim priborom u priobalnim vodama [ri Lanke ili akcioniplan za obnavljanje i o~uvanje sahelo-saharskih antilopa koji se odnosio na {estvelikih vrsta kopitara na teritoriji ~etrnaest zemalja Severne Afrike. U prole}e1999. godine, nakon skoro dve godine priprema, deset primeraka oryx dammah,uzgajanih u zato~eni{tvu u zoolo{kim vrtovima 6 zemalja, okupljeno je i pu{tenona slobodu u nacionalnom parku Sidi Toui u Tunisu. Od tada su ìvotinje iskusi-le mnoge pote{ko}e u svom novom okruènju. Me|utim, tokom prve dve godineprimene ovog projekta rodilo se devetoro teladi. Te novoro|ene ìvotinje }e mo-`da uspostaviti nove grupe za razmnoàvanje, {to }e dovesti do druge generacijepotomaka ro|enih u nacionalnom parku Sidi Toui (Bilten CMS, brojevi 12 i 13).


Sekretarijat UNEP/CMS, Martin-Luther-King-Str. 8, D-53175 Bonn, Germany

tel. (+49 228) 815 2401/02; fax: (+49 228) 815 24 49; e-mail: [email protected];

http://www.wcmc.org.uk/cms

2

128


3.13 Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru


More postaje sve va`nije za trgovinu, saobra}aj i isporuku resursa, {to dovodi dopotrebe kodifikovanja pravila kori{}enja morske sredine za ljudske potrebe.


Cilj Konvencije UN o zakonu na moru (UNCLOS) i sporazuma koji iz nje proiz-ilaze je da se obezbedi za{tita mora i okeana, i unutar i izvan granica nacionalnihjurisdikcija, i za{tita, racionalno kori{}enje i razvoj resursa.


Mnoge od odredbi Konvencije UNCLOS predstavljaju kodifikaciju obi~ajnog pra-va, pa se, prema tome, odnose na sve zemlje, nezavisno od toga da li su one pot-pisale i ratifikovale ovu konvenciju. Konvencija, na primer, defini{e prava i uslo-ve za prolazak brodova na otvorenom moru i preko voda drugih zemalja; juris-dikciju na brodove na otvorenom moru i izuzetke od principa slobode otvorenogmora; pravni i upravni reìm za eksploataciju mineralnih resursa sa morskog iokeanskog dna izvan nacionalnih jurisdikcija; uslove za vr{enje nau~nih istraì-vanja na moru. Pravni i upravni reìmi koje defini{e Konvencija povezani su sarazli~itim delovima mora i kontinentalnog pojasa. Definisani su u Okviru 2.15, udaljem tekstu.

Okvir 2.15 ¬ Zone mora i kontinentalnog pojasa

Interne vode su prva zona koja se prelazi kada se putuje sa obale ka otvorenom moru, i obuhva-taju vodene povr{ine izme|u oznaka niske/visoke vode. Dràve imaju pun suverenitet u svimaspektima i nad ovom zonom i nad kopnenim oblastima.

Teritorijalno more se proteè na razdaljini od dvanaest nauti~kih milja od osnovne linije (npr. ni-ske linije mora) i smatra se delom teritorije doti~ne zemlje. Me|utim, obalske zemlje ne moguda zabrane “nevini prolazak” stranih brodova preko ovih voda. One imaju suverena prava naekskluzivne ekonomske zone (EEZ), koje se proteù izvan granica teritorijalnih voda do maksi-malnih 200 nauti~kih milja od osnovne obalske linije, radi istraìvanja, eksploatacije, o~uvanjaprirodnih resursa, uklju~uju}i i ribnjake i upravljanje njima. Obavezne su, tako|e, da ~uvaju mo-ra unutar EEZ-a. Me|utim, sve zemlje imaju pravo na morski i vazdu{ni saobra}aj u zoni EEZ-a islobodu da tu polaù podzemne kablove i cevovode. Obalske zemlje imaju i suverena prava nakontinentalni pojas do maksimalnih 200 nauti~kih milja od dràvne obale radi istraìvanja i eks-ploatacije. Sporovi o granicama ovog pojasa vode se pred Komisijom za granice kontinentalnogpojasa. Otvoreno more predstavlja poslednju zonu mora definisanu Konvencijom. Ova zona ob-uhvata sva mora i okeane izvan spoljne granice EEZ-a od 200 milja. Nijedna pojedina~na dràvanema jurisdikciju na vode u ovoj zoni; sve zemlje imaju pravo na morski ili vazdu{ni saobra}aj,nau~na istraìvanja i ribarenje na otvorenom moru. Bilo koje ograni~enje u uzimanju vrsta pro-izilazi isklju~ivo iz me|unarodnih ugovora.

Izvor: IUCN, 1993: Biological Diversity Conservation and the Law (O~uvanje biodiverziteta i zakon).


2

129

Morsko dno izvan granica nacionalne jurisdikcije, sa prirodnim resursima koji sena njemu nalaze, definisano je kao “zajedni~ko nasle|e ~ove~anstva”. Eksploata-cija morskog i okeanskog dna i potpovr{inskog sloja izvan granica nacionalnejursidikcije podleè kontroli isklju~ivo preko Me|unarodnog tela za morsko dno(International Seabed Authority). Ovo telo se pri dono{enju odluka rukovodiprincipima ravnomernog u~e{}a u podeli koristi od aktivnosti u ovoj oblasti.

Da bi se re{ile odre|ene pote{ko}e vezane za odredbe Konvencije o rudarstvu(kopanju) u morskom dnu, u decembru 1982. godine usvojen je sporazum o im-plementaciji XI dela Konvencije UN o zakonima na moru. Tako|e je usvojen jo{jedan sporazum o primeni odredbi Konvencije koje se odnose na o~uvanje ribljihfondova koji se ra~vaju i upravljanje njima (Straddling Fish Stocks) i na visokomigracione ove fondove.

Sporovi u vezi sa tuma~enjem Konvencije re{avaju se primenom mehanizma zare{avanje sporova. To su obavezuju}e procedure za re{avanje sporova u vezi saprirodnim morskim resursima. Konvencijom je osnovan i Me|unarodni sud zapravo mora. Ovaj sud je isklju~ivo nadleàn za re{avanje sporova koji se ti~u ru-darstva (kopanje) na morskom dnu.


Jedna od osnovnih obaveza uvedenih Konvencijom jeste za{tita i o~uvanje, sarad-njom na regionalnom i globalnom nivou, morske sredine, retkih i osetljivih eko-sistema, stani{ta vrsta kojima preti opasnost i onih ugroènih, kao i drugih obli-ka morskog ìvota.

Od potpisnica se dalje zahteva da preduzmu neophodne mere za spre~avanje,kontrolu i smanjenje zaga|enja mora iz bilo kog izvora, uklju~uju}i i ono koje do-lazi sa kopna. Potpisnice su tako|e obavezne da budu oprezne prilikom uvo|enjastranih ili egzoti~nih vrsta koje mogu uzrokovati zna~ajne i {tetne promene umorskoj sredini. U tom smislu, zemlje su du`ne da motre na posledice svih aktiv-nosti koje su odobrile ili sprovele, kako bi ustanovile postoji li verovatno}a daone negativno uti~u na morsku sredinu. Me|utim, ostavljeno je samim zemljamada, uzimaju}i u obzir iskustva drugih paktova ili organizacija, samostalno odlu-~uju o sredstvima kojima }e sprovoditi pojedina~ne ili zajedni~ke, sistematske iliad hoc programe monitoringa.


Od usvajanja i potpisivanja Konvencije uvedeni su brojni zakonski instrumenti.Na primer, neke zemlje su ustanovile sopstvene zakone o morima. Me|utim,njen cilj da inkorporira koncept ekskluzivne ekonomske zone i dalje predstavljaizazov prema svrsishodnom o~uvanju i odrìvom kori{}enju morskih resursa. Vo-di se, na primer, stalna debata o modelima upravljanja ribarenjem, koja odstupaod koncepta uskla|ivanja maksimalnih odrìvih prinosa.

2

130



Kancelarija za pravna pitanja Ujedinjenih nacija, Odeljenje za pitanja okeana i za-kona o moru, United Nations Plaza, New York 10017, USA,

http://www.un.org/Depts/los/

3.14 Regionalne konvencije o moru

Za{to su potrebne i {ta im je cilj?

Kontinuirano zaga|ivanje regionalnih mora, uklju~uju}i i zaga|enje sa kopna, ko-je kasnije uzrokuje gubitak biodiverziteta i propadanje ìvotne sredine, predstav-lja razlog sve ve}e zabrinutosti obalnih zemalja, jer su to problemi koji na duì rokmogu umanjiti njihov razvojni potencijal i negativno uticati na zdravlje ljudi.

Cilj regionalnih konvencija o moru jeste da se re{e specifi~ni problemi ìvotnesredine preduzimanjem koordiniranih aktivnosti na moru od strane odre|enihpriobalnih zemalja.

Koji je mehanizam za sprovo|enje ovih konvencija?

Program Ujedinjenih nacija za ìvotnu sredinu (UNEP) osnovao je Program ~u-vanja mora, koji trenutno obuhvata nekoliko mora ili priobalnih regija.

Dana 1. januara 2000. godine bilo je 17 regionalnih programa, od ~ega je 14 inici-rao UNEP. Procedura podrazumeva da UNEP najpre pripremi akcioni plan na ko-me }e se zasnivati konvencija. Nakon toga se usvaja odre|eni broj protokola ko-ji nagla{avaju neku od specifi~nih odredbi okvirne konvencije.

• Zemlje u tranziciji mogu prihvatiti neku od slede}ih regionalnih konvencija omoru:

• Konvenciju iz 1976. godine o za{titi morske sredine u priobalnim regijama Me-diterana (Konvencija iz Barcelone);29

• Konvenciju iz 1980. godine o za{titi morske sredine u oblasti Balti~kog mora(Konvencija iz Helsinkija) ;30

• Konvenciju iz 1992. godine o za{titi Crnog mora od zaga|enja (Konvencija izBukure{ta).31


2

131

29 http:// www.unepmap.org30 http:// www.helcom.fi31 http:// www.unep.org/unep/program/natres/water/regseas/blacksea

3.15 Konvencija o za{titi i kori{}enju prekograni~nih vodotoka i me|unarodnih jezera


Poslednjih decenija je prime}eno dramati~no pogor{anje stanja vodotoka i jezera,uglavnom usled industrijskog razvoja, promene kori{}enih metoda u poljoprivre-di i rastu}e urbanizacije. Ispu{tanje opasnih supstanci u vode, eutrofikacija i aci-difikacija voda, gubitak biodiverziteta i zaga|enje morskih sredina, posebno u pri-obalnim oblastima usled zaga|enja sa kopna, jesu tek neki primeri {tete koja senanosi vodama. UN/ECE je ovo identifikovao kao ozbiljan regionalni problem ko-ji zahteva ja~anje nacionalnih i me|unarodnih napora da se spre~e, kontroli{u ielimini{u pomenuti negativni procesi radi dobrobiti ljudi i ìvotne sredine.


Cilj konvencije je ja~anje saradnje me|u dràvama (na bilateralnom i multilate-ralnom nivou) s ciljem da se spre~i, kontroli{e i smanji prekograni~no zaga|enjesa stacionarnih i nestacionarnih izvora. Konvencija tako|e ima cilj da promovi{eodrìvo gazdovanje vodama, o~uvanje vodenih resursa i ìvotne sredine u celini.


Klju~ saradnje me|u potpisnicama ove konvencije jeste stvaranje zajedni~kogpravnog okvira za kori{}enje zajedni~kih voda i bilateralnih i multilateralnih ugo-vora, koji bi vodili razvoju uskla|ene politike, programa i strategija za konkretneslivove.

Prioritet u radnom planu konvencije (prema Deklaraciji iz Helsinkija, 1996) ima-ju zajedni~ka tela, pomo} zemljama sa privredom u tranziciji, integrisano uprav-ljanje vodenim i drugim s vodama povezanim eko-sistemima, kontrola zaga|enjasa kopna, vodosnabdevanje i ljudsko zdravlje. Na osnovu toga su osnovane ~eti-ri me|unarodne radne grupe koje se bave pravnim i administrativnim aspektima,gazdovanjem vodama, monitoringom i procenom, vodom i zdravljem. Sem toga,usvojen je Protokol o vodi i zdravlju koji poklanja posebnu pa`nju za{titi ljud-skog zdravlja i blagostanja i unapre|enju odrìvog razvoja boljim gazdovanjemvodama, spre~avanjem, kontrolom i smanjenjem bolesti koje imaju veze sa vo-dom.


Potpisnice su se obavezale da }e:

• ravnopravno saradjivati u harmonizaciji politike i strategije za podru~je kon-kretnog sliva;

2

132


• unaprediti sistem davanja dozvola (licenciranja) za ispu{tanje otpadnih voda sciljem da se smanji zaga|enje iz konkretnih industrijskih (“point”) izvora;

• primeniti najbolje ekolo{ke postupke s ciljem da se smanji dotok nutrijenata izdifuznih izvora, prvenstveno iz poljoprivrede;

• primeniti biolo{ki tretman (ili neki ekvivalentni proces) u postrojenjima za pre-~i{}avanje komunalnih otpadnih voda;

• ukloniti rizike slu~ajnih ispu{tanja zaga|enja putem, na primer, primene siste-ma za upozoravanje u slu~aju incidenata;

• uspostaviti zajedni~ki monitoring i sistem za ocenjivanje stanja prekograni~nihvoda;

• promovisati zajedni~ke istraìva~ke aktivnosti i druge aktivnosti za ostvarenjedogovorenih ciljeva i o~uvanje kriterijuma kvaliteta vode;

• razmeniti iskustva sa priobalnim zemljama radi dobijanja relevantnih informa-cija o emisiji i monitoringu, planiranim i preduzetim merama, nacionalnim za-konima, itd.;

• informisati javnost, uglavnom o postavljenim ciljevima u pogledu kvaliteta vo-de, o dozvolama za ispu{tanje otpadnih voda i rezultatima merenja i procene;

• razraditi pravila, kriterijume i procedure u oblasti obaveza i odgovornosti.


Ova konvencija je uvela jedan koordiniran kooperativan koncept (zasnovan na jed-nakosti i recirocitetu) razumnog kori{}enja prekograni~nih voda, posebno kada jere~ o aktivnostima koje uzrokuju ili mogu da uzrokuju prekograni~ne uticaje.

U okviru radnih grupa su definisane smernice koje treba da pomognu potpisni-cama u oblastima na koje se Konvencija odnosi; na primer, smernice u vezi sapra}enjem i procenom prekograni~nih reka (sa izmenama iz 2000. godine) trebada pomognu zemljama potpisnicama da osnuju i realizuju programe monitorin-ga i sisteme ocene; postoje i smernice za me|unarodna jezera, za prekograni~nepodzemne vode i za za{titu od poplava.

Okvir 2.16 ¬ Pilot projekti za verifikaciju smernica za monitoring i ocenu prekograni~nihreka

Da bi se verifikovale smernice, u regiji UN/ECE inicirano je osam pilot projekata koje je odobrioObjedinjen izve{taj. Pilot projekti su vrlo zna~ajni za unapre|enje bilateralne ili multilateralnesaradnje. Oni predstavljaju osnovu za izmene metoda monitoringa i sistema ocena i za doda-vanje novih mera radi spre~avanja i umanjenja zaga|enosti voda, itd. Ovi projekti obuhvataju irad na zakonima EU (prvenstveno na Okvirnoj direktivi o vodama), koji je bitan za zemlje ~lani-ce Evropske unije.

Izvor: http://www.unece.org/env/water ili interni materijali radnih grupa.


2

133

Zapo~et je isti ovakav proces verifikacije smernica monitoringa i procene pod-zemnih voda (2000). Sada se raspravlja o oblastima za pilot projekte (vidi Okvir2.16 u ranijem tekstu).

Sada{nji nivo realizacije Konvencije o vodama popravio bi se boljom koordinaci-jom na nacionalnom nivou u nekim zemljama u tranziciji.


Sekretarijat Konvencije o vodama,

Environment and Human Settlements Division

United Nations Economic Commission for Europe, Palais des Nations,

CH – 12111 Geneva 10, Switzerland

tel. (+41 22) 917 2373, fax: (+41 22) 907 0107; http://www.unece.org/env/water

3.16 Konvencija o saradnji radi za{tite i odrìvog kori{}enja reke Dunav


Dunav i njegove pritoke predstavljaju jedinstven eko-sistem sa brojnim vrednimprirodnim oblastima. Dunav je vaàn izvor vode za pi}e i vode za kori{}enje upoljoprivredi, industriji, energetici i rekreaciji. U poslednjim decenijama pro{logveka zabeleèno je pogor{anje kvaliteta dunavske vode. U istom periodu kad jeustanovljen porast koli~ine nutrizijenata i opasnih supstanci pogor{ani su iekolo{ki uslovi u srednjem i nizvodnom delu re~nog sliva. Kako Dunav drenirapodru~je od oko 817.000 kvadratnih kilometara i sa, otprilike, 85 miliona ljudi,propadanje re~nog bazena moè negativno uticati na stanovnike.

Prime}ene su i zna~ajne negativne promene kvaliteta vode u Crnom moru. Pokre-nute su me|unarodne aktivnosti da bi se bolje za{titile vode Dunava i Crnogmora. Godine 1991, pre usvajanja ove konvencije, u Sofiji su se sastale dunavskezemlje, zainteresovane vlade i me|unarodne institucije da bi izradile nacrt Eko-lo{kog programa za sliv reke Dunav (Program za{tite ìvotne sredine za Dunav).


Konvencija o saradnji za za{titu i odrìvo kori{}enje reke Dunav (Konvencija zaza{titu Dunava) ima cilj da omogu}i odrìvo i pravedno upravljanje vodom uslivu Dunava. Ona obuhvata za{titu kvaliteta i koli~ine vode, vodenih povr{ina iceo opseg biodiverziteta u slivu Dunava, a tako|e uzima u obzir i za{titu Crnogmora.

2

134



Postoje dva osnovna tela koja koordiniraju primenu Konvencije na me|unarod-nom planu: Me|unarodna komisija za za{titu reke Dunav (ICPDR), kao telo kojedonosi odluke i Konferencija potpisnica, koja utvr|uje sveukupnu politiku radaKonvencije. Osim ova dva tela, u okviru Konvencije o za{titi reke Dunav postojei stalne ekspertske grupe. One se bave monitoringom, laboratorijskim radom,upravljaju podacima, sistemima za obave{tavanje u hitnim slu~ajevima, emisi-jom, strate{kim i pravnim pitanjima i re~nim slivom.

Zajedni~ki akcioni program (2001–2005) jeste osnovni dokumenat o kratkoro~-nim i dugoro~nim aktivnostima koji detaljno, korak po korak, navodi ciljeveKonvencije za za{titu reke Dunav.

Ovaj dokumenat defini{e mere za postizanje visokih standarda ìvotne sredine uslivu reke Dunav. Sprovodi se prvenstveno radom ekspertskih grupa. On je,tako|e, i u vezi sa procesom pridruìvanja zemalja kandidata Evropskoj uniji.


Potpisnice su obavezne da:

• defini{u zajedni~ke akcione programe sa precizno odre|enim prioritetima iprate, putem periodi~nih analiza realizacije, napredak u sprovo|enju ovih pro-grama;

• uspostavljaju, u slu~aju hitnih doga|aja, koordinisan i zajedni~ki komunika-cioni sistem upozoravanja u oblasti celokupnog re~nog sliva (npr. zaga|enja iliopasnost od poplave i leda);

• spre~avaju, kontroli{u i smanjuju prekograni~ne posledice izazvane slabijimispu{tanjem otpadnih voda smanjenjem inputa nutrijenata ili opasnih supstanciiz difuznih izvora (uglavnom poljoprivreda) ili zbog rukovanja supstancamaopasnim po vodu (potrebno je da se redovno sastavlja spisak opasnih supstanci);

• defini{u granice ispu{tanja komunalnih otpadnih voda (uz primenu biolo{kogili nekog drugog ekvivalentnog tretmana) i granice ispu{tanja za pojedina~neindustrijske sektore;

• periodi~no popisuju relevantne izvore zaga|enja i preduzimaju mere zapobolj{anje situacije;

• defini{u ciljeve i primenjuju kriterijume kvaliteta vode radi spre~avanja, kont-role i smanjenja prekograni~nih uticaja;

• uklanjaju opasnosti incidentalnog zaga|enja;

• preduzimaju odgovaraju}e mere radi o~uvanja ekolo{kih resursa, posebnoonih su{tinski bitnih, kao {to su postoje}i ili budu}i izvori vode za pi}e; ostalemere se ti~u analize zna~aja razli~itih elemenata biotopa za re~nu ekologiju ipredloga za pobolj{anje uslova ìvotne sredine;


2

135

• saradjuju u istraìvanju, razvoju i pri uskla|ivanju metoda monitoringa i ocen-jivanja, posebno u pogledu kvaliteta vode, kontrole emisije, bilansa voda (s cil-jem da se postignu uporedivi rezultati), uslova u priobalju koji se odnose nakvalitet i koli~inu vode, sedimenata i priobalnih eko-sistema (osnova za ocenuprekograni~nih uticaja, kao {to su prekograni~no zaga|enje, promene u reì-mu reka, bilans voda, poplave, itd.);

• podnose izve{taje komisiji ICPDR sa traènim releventnim informacijama i,kada treba, saop{tavaju odre|ene podatke javnosti.


Konvencija o za{titi Dunava i njen program poja~ali su bilateralnu i miltilateral-nu saradnju u oblasti za{tite voda, vodenih povr{ina i biodiverziteta u regionureke Dunav i Crnog mora. Mo`da ovo ne izgleda kao dostignu}e od naro~itovitalnog zna~aja; pre usvajanja Konvencije nije postojala zna~ajnija saradnja uovoj oblasti. Shodno tome, uskla|ivanje u oblasti monitoringa, laboratorijskograda i prikupljanje i kori{}enje informacija od velikog su zna~aja jer su oveaktivnosti ranije nedostajale.

Okvir 2.17 ¬ Aktivnosti koje potpomaù sprovo|enje Konvencije o za{titi Dunava

• publikovanje godi{njih izve{taja sa podacima o kvalitetu vode (Transnacionalna mreà zamonitoring) od 1996. godine;

• izve{tavanje sa popisom “point” izvora zaga|enja u slivu reke Dunav;

• razrada predloga najboljih raspoloìvih tehnika za ~etiri industrijska sektora i prevod na jezikepojedinih zemalja;

• sistem uzbunjivanja u hitnim situacijama u slivu reke Dunav;

• program smanjenja zaga|enja Dunava; spisak zadataka i mera za smanjenje nivoa zaga|enos-ti u slivu reke Dunav;

• zajedni~ki akcioni program za period 2001– 2005.

Izvor: http://www.idpdr.org

Dalji napredak u realizaciji Konvencije umnogome }e zavisiti od raspoloìvostiinvesticionih sredstava potrebnih prvenstveno radi izgradnje i modernizacijepostrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i uklanjanje nutrijenata. Bi}e potreb-na zna~ajna sredstva za uvo|enje najboljih raspoloìvih tehnika u industrijskisektor. I kona~no, sprovo|enje Konvencije zavisi i od uvo|enja najbolje prakse uoblasti ìvotne sredine32 i u poljoprivredu.

2

136


32 najbolja praksa u oblasti ìvotne sredine – primena najpodesnije kombinacije mera i strategija za za{titu ìvotne sredine. Za detaljnijeinformacije videti: http://www.ospar.org/eng/html/convention/ospar_conv6.htm


Me|unarodna komisija za za{titu Dunava, Stalni sekretarijat

Vienna International Centre, D0412, P. O. Okvir 500, A – 1400 Vienna, Austria

tel. (+ 431) 260 60 5738; fax: (+431) 260 60 5895; e-mail: [email protected]://www.idpdr.org.

3.17 Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine


Ba{tina je na{e nasle|e iz pro{losti s kojim mi danas ìvimo i koje }emo predatibudu}im generacijama. Lokaliteti svetske ba{tine pripadaju celom ~ove~anstvu,nezavisno od oblasti u kojima se nalaze.

Ideja o stvaranju svetskog pokreta za za{titu lokaliteta koji se nalaze u drugimzemljama javila se posle Prvog svetskog rata. Konvencija je proiza{la iz dva odvo-jena pokreta, prvog, usredsre|enog na opasnost po kulturnu ba{tinu (vidi Okvir2.18 u daljem tekstu) i drugog, usmerenog na za{titu prirode.

Okvir 2.18 ¬ Za{tita starih egipatskih hramova

Odluka o izgradnji Asuanske visoke brane u Egiptu, kojom bi se potopila dolina sa hramovimaAbu Simbela, riznice staroegipatske civilizacije, izazvala je me|unarodnu zabrinutost. Godine1959, nakon apela koji su uputile vlade Egipta i Sudana, UNESCO je odlu~io da pokrene me|u-narodnu kampanju. Hramovi su rastavljeni, preme{teni na suvi teren i ponovo sklopljeni.Tro{kovi ove kampanje su iznosili oko 80 miliona US dolara, od ~ega je oko 50 zemalja obezbe-dilo jednu polovinu putem donacija. To najbolje pokazuje zainteresovanost svih zemalja u svetuza o~uvanje izuzetnih lokaliteta kulturne ba{tine. Uspeh ove inicijative vodio je drugim kampa-njama za{tite (na primer, u Veneciji, Italija, Moenjodaru, Pakistan i Boroboduru, Indonezija).

Izvor: Centar za svetsku ba{tinu (World Heritage Centre), 2001.


Osnovna misija konvencije o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine(Konvencija o svetskoj ba{tini) jeste da {irom sveta identifikuje, za{titi i o~uvakulturnu i prirodnu ba{tinu za koju se smatra da je od izuzetne va`nosti za~ove~anstvo. Konvencija je usmerena i na unapre|enje bliske saradnje me|u nar-odima radi za{tite svetske ba{tine.


2

137


Dràve obi~no, po{to identifikuju sopstvene razli~ite kulturne i prirodne osobe-nosti, preuzimaju odgovornost za njihovu za{titu. Me|utim, kada postanu deoSpiska svetske ba{tine, lokaliteti i njihova za{tita postaju odgovornost me|unar-odne zajednice u celini.

Okvir 2.19 ¬ Primeri osobenosti uklju~enih na Spisak svetske ba{tine

Prema stanju vaè}em u junu 2002. godine, u Spisak svetske ba{tine upisano je 730 osobenos-ti (563 kulturne, 144 prirodne i 23 me{ane) iz 125 zemalja ~lanica Konvencije. Neki od njih suostrva Galapagos, Nacionalni park Grand Canyon, Zapadni Kavkaz, delta Dunava, Nacionalnipark Plitvice, egipatske piramide, istorijski gradski centri poput Var{ave, Praga, Rige, Vilnusa iSalcburga.

Izvor: http://www.unesco.org/whc

Odredbama Konvencije se svaka zemlja obavezuje da radi na o~uvanju lokalitetasvetske ba{tine, i to ne samo onih koji se nalaze na njenoj teritoriji.

Komisija za svetsku ba{tinu je glavno telo za sprovo|enje Konvencije. Ona se sas-taje jednom godi{nje i analizira stru~no procenjene nominacije (koje dostavljajutri savetodavna tela: Me|unarodni savet za spomenike i lokalitete (ICOMOS),Svetska unija za o~uvanje ba{tine (IUCN) i Me|unarodni centar za izu~avanjeo~uvanja i obnove kulturnih osobenosti (ICCROM)). Operativne smernice zasprovo|enje Konvencije o svetskoj ba{tini jesu dokumenat koji defini{e preciznekriterijume za upisivanje neke osobenosti na Spisak svetske ba{tine i za obezbe-|enje me|unarodne pomo}i preko Fonda za svetsku ba{tinu. Cilj ovog fonda jeda podrì svaku zemlju koja podnese zahtev za me|unarodnu pomo} radi za{titeneke osobenosti koja predstavlja deo kulturne i prirodne ba{tine izuzetne uni-verzalne vrednosti a nalazi se na njenoj teritoriji. Me|unarodna pomo} iz ovogfonda obuhvata: pomo} u pripremnim radnjama, tehni~ku saradnju, obuku, po-mo} za obrazovne, informacione i promotivne aktivnosti i hitnu pomo}. Svakegodine se obezbedi oko 3 miliona Ameri~kih dolara, prvenstveno za manje razvi-jene zemlje i za zemlje sa niìm dohotkom.

Kad god je potrebno, Komisija za svetsku ba{tinu }e definisati i publikovatiSpisak ugroène svetske ba{tine, koji predstavlja popis osobenosti sa detaljnimnavo|enjem glavnih radnji koje su potrebne i pomo}i za koju su dostavljenizahtevi. Taj spisak uklju~uje lokalitete kulturne i prirodne ba{tine koji su ugroè-ni bilo kojim od slede}ih faktora: ubrzanim propadanjem, velikim javnim ili pri-vatnim projektima, projektima brzog urbanog ili turisti~kog razvoja, promenamau kori{}enju zemlji{ta ili vlasni{tvu nad zemlji{tem, napu{tanjem, pretnjom oru-ànim sukobom, neredima, ozbiljnim poàrima, zemljotresima ili klizi{tima, eru-pcijama vulkana, promenama nivoa voda, poplavama, talasima plime, itd.

2

138


[ta su obaveze zemalja ~lanica?

Svaka zemlja ~lanica Konvencije obavezala se:

• da usvoji op{tu politiku kojom svojoj prirodnoj i kulturnoj ba{tini dodeljujefunkciju u ìvotu zajednice i da za{titu te ba{tine integri{e u svoje obuhvatneprograme planiranja;

• da na svojoj teritoriji osnuje jednu ili vi{e slu`bi za za{titu, o~uvanje i prezen-taciju lokaliteta kulturne i prirodne ba{tine, sa odgovaraju}im kadrovima kojiimaju na raspolaganju odgovaraju}a sredstva;

• da preduzme adekvatne zakonske, nau~ne, stru~ne, administrativne i finansij-ske mere za identifikaciju, za{titu, o~uvanje, prezentaciju i obnovu lokalitetaba{tine;

• da podrì razvoj nacionalnih ili regionalnih centara za obuku u oblasti za{tite,o~uvanja i prezentacije kulturne i prirodne ba{tine i da podstakne nau~naistraìvanja u toj oblasti;

• da oja~a po{tovanje prema lokalitetima ba{tine i njihov zna~aj, posebno putemobrazovnih i informativnih programa;

• da podnosi izve{taje Generalnoj konferenciji UNESCO (u vreme i na na~in kojeodre|uje to telo) o zakonodavnim i administrativnim odredbama koje se usva-jaju i o drugim aktivnostima koje se poduzimaju radi sprovo|enja Konvencije ida iznosi detaljne informacije o iskustvima prikupljenim u ovoj oblasti.


Ova konvencija je univerzalni mehanizam za o~uvanje na{e ba{tine preduziman-jem konkretnih aktivnosti. Na primer, oruàni sukob predstavlja veliku pretnjunekim lokalitetima. Ipak, nekoliko takvih lokaliteta je uspe{no obnovljeno zah-valjuju}i tome {to su se nalazili na Spisku ugroène svetske ba{tine. To je slu~ajsa starim gradom Dubrovnikom u Hrvatskoj, “biserom Jadrana”, ukra{enim pre-divnim gotskim, renesansnim i baroknim zdanjima koja su preìvela mnogastole}a i nekoliko zemljotresa. Grad je 1991. godine uklju~en, po{to je ozbiljnoo{te}en artiljerijskom vatrom, na Spisak ugroène svetske ba{tine. Uz tehni~ku ifinansijsku pomo} koju je obezbedio UNESCO, vlada Hrvatske je obnovila palatei fasade Franjeva~kog i Dominikanskog samostana i rekonstruisala krovove. Ovoje omogu}ilo da grad 1998. godine bude skinut sa Spiska ugroène svetskeba{tine. Rudnik uglja Vili~ka, u blizini Krakova, u Poljskoj, upisan je 1978. godineme|u prvih 12 lokacija svetske ba{tine. Ovaj izuzetan rudnik je aktivno eksploat-isan od 13. veka. Njegove 300 km duge galerije sadrè poznata umetni~ka dela saoltarima i statuama izvajanim u soli. Svima njima je ozbiljno pretila vlaga usledprisilnog uvo|enja ventilacije krajem pro{log veka. Ovaj lokalitet je stavljen naSpisak ugroène svetske ba{tine 1989. godine. Posle devet godina napora Poljskei me|unarodne zajednice kona~no je 1998. godine ugra|en efikasan sistem ukla-njanja vlage, pa je komisija imala zadovoljstvo da ovu lokaciju izbri{e sa Spisaka


2

139

ugroène svetske ba{tine (World Heritage Centre, 2001). U nekim slu~ajevimaUNESCO, pre nego {to neki lokalitet uvrsti na ovaj spisak, postavi odre|eneuslove dràvi. Na primer, u vreme kada su nominovani Delfi, u Gr~koj, postojalisu planovi za izgradnju aluminijumskog postrojenja u neposrednoj blizini.Traìlo se od vlade Gr~ke da prona|e neku drugu lokaciju za aluminijumskopostrojenje, {to je ona i uradila; potom su Delfi dobili zasluèno mesto naSpisku svetske ba{tine.


The World Heritage Centre, UNESCO, 7, place de Fontenoy, 75352 Paris 07 SP,France tel. (+331) 45 68 15 71/ 45 68 18 76; fax: (+331) 45 68 55 70;

e-mail: [email protected] http://www.unesco.org/whc

3.18 Bazelska konvencija o kontroli prekograni~nog kretanja opasnogotpada i njegovog odlaganja

Za{to je potrebna ova konvencija i {ta je njen cilj?

Svake se godine proizvedu milioni tona otpada. Zna~ajan deo ovog otpada jeopasan po ljude i/ili ìvotnu sredinu.33 Da bi se opasnost svela na najmanjumogu}u meru, neophodno je da se ovim otpadom, uz odgovaraju}e bezbed-nosne uslove, rukuje na na~in koji je u skladu sa zahtevima ìvotne sredine.

Cilj Bazelske konvencije o kontroli prekograni~nog kretanja opasnog otpada injegovog odlaganja (Bazelska konvencija) i njenih protokola je da se obezbedisveobuhvatna kontrola prekograni~nog kretanja opasnog otpada. Ova konvenci-ja podrazumeva i odgovornost i blagovremenu isplatu naknada za {tete kojeproisteknu usled prekograni~nog kretanja takvog opasnog otpada, uklju~uju}i iincidente koji se javljaju kao posledica nezakonitog prometa.

Koji su glavni mehanizmi za sprovo|enje ove konvencije?

Konferencija zemalja ~lanica je definisala i usvojila Tehni~ke smernice za uprav-ljanje opasnim otpadom. Amandman sa zabranama, usvojen 1995. godine, za-branjuje izvoz opasnog otpada (za bilo koju svrhu) iz zemalja koje su na spiskupredloènog novog priloga VII Konvencije34 u sve druge zemlje ~laniceKonvencije.

Da bi se odreagovalo na zabrinutost zemalja u razvoju zbog nedostatka sredsta-va i tehnologije za re{avanje problema nezakonitog odlaganja ili prosipanjaopasnog otpada, u periodu izme|u 1993. i 1999. definisan je Bazelski protokol

2

140


33 Prema Konvenciji, opasan otpad je onaj otpad koji je toksi~an, otrovan, eksplozivan, korozivan, zapaljiv, eko-toksi~an i zarazan. Ova kon-vencija se, pak, ne odnosi na radioaktivni otpad, koji podleè drugim me|unarodnim sporazumima.

34 Lihten{tajn i zemlje potpisnice koje su ~lanice EU i OECD.

o odgovornosti i od{teti (ili Protokol o odgovornosti). Protokol o odgovornostibavi se pitanjem ko je finansijski odgovoran u slu~aju incidenta. U tom smislu,razmatra se svaka faza u prekograni~nom kretanju, od ta~ke utovara otpada naprevozno sredstvo do njegovog izvoza, me|unarodnog tranzita, uvoza i ko-na~nog odlaganja.

[ta su obaveze zemalja ~lanica?

Zemlje ~lanice Konvencije su se obavezale da }e obezbediti da se opasnim otpa-dom rukovodi i da se on odlaè na na~in koji je u skladu sa zahtevima ìvotne sre-dine i u skladu sa slede}im principima:

• prekograni~no kretanje opasnog otpada treba da bude svedeno na najmanjumogu}u meru;

• opasni otpad treba da se pre~i{}ava i odlaè {to je mogu}e bliè mestu nastanka;

• potrebno je smanjiti i na minimum svesti koli~ine generisanog opasnog otpa-da na izvoru.

Da bi se ostvarili ovi principi, neophodno je da zemlje ~lanice kontroli{u preko-grani~no kretanje opasnog otpada putem sistema podno{enja obave{tenja i izda-vanja dozvola, kako je definisano Konvencijom; da prate i spre~avaju nezakonitpromet; da pruàju pomo} pri nalaènju adekvatnog na~ina upravljanja opasnimotpadom, koji je u skladu sa zahtevima ìvotne sredine. Svaka zemlja ~lanica jeobavezna da imenuje jedno ili vi{e tela nadle`nih za ovu svrhu.

Konvencija daje pravo zemljama ~lanicama da odbiju ili zabrane uvoz opasnogotpada radi odlaganja. Nezakonit promet opasnim otpadom smatra se krivi~nimdelom.


Sastavni deo primene Bazelske konvencije je izgradnja kapaciteta za upravljanjeopasnim otpadom i njegovo odlaganje. Obukom i prenosom tehnologije, zemljeu razvoju i zemlje u tranziciji sti~u ve{tine i potrebne instrumente za adekvatnoupravljanje svojim opasnim otpadom. U tom cilju je Bazelska konvencija osno-vala regionalne centre za obuku i prenos tehnologije u slede}im zemljama:Argentini, Kini, Egiptu, El Salvadoru, Indiji, Indoneziji, Nigeriji, Senegalu, Slo-va~koj Republici,35 Ju`noj Africi, Ruskoj Federaciji, Trinidadu & Tobagu iUrugvaju.

Uloga ovih centara je da pomognu zemljama u sprovo|enju Bazelske konvencije.Me|u bitnim aktivnostima ovih centara su davanje smernica u vezi sa stru~nim i


2

141

35 Centri osnovani u Bratislavi (Slova~ka) i Moskvi (Ruska Federacija) obuhvataju zemlje u tranziciji. Njihove kontakt adrese su:Basel Convention Regional Training Centre, Slovak Environmental Agency, Klobucnicka ul, 844 40 Bratislava, Slovak Republic, tel/fax: (+ 421 2) 544 32023;Basel Convention Regional Centre in the Russian Federation,Centre for International Projects (CIP)58-bPervomaiskaya Ul.105043, Moscow, Russia, tel. (7-095) 165 05 63/62/165 52 08 fax: (7-095) 165 08 90/(7-095) 165 56 70, e-mail: [email protected] , [email protected]

tehnolo{kim pitanjima i saveta o aspektima primene Konvencije. Centri tako|epodràvaju uvo|enje ~istijih tehnologija i primenu ekolo{ki razumnih postupakau oblasti upravljanja otpadom.


Sekretarijat Bazelske konvencije za kontrolu prekograni~nog kretanja

opasnog otpada i njegovog odlaganja, 15 Chemin des Anemones,

1219 Chatelaine (Geneva), Switzerland

tel. (+41 22) 9178218; fax: (+41 22) 797 3454; e-mail: [email protected],

http://www.basel.int

3.19 Roterdamska konvencija o prethodno informisanoj saglasnostiProcedura za odre|ene opasne hemikalije i pesticide u me|unarodnom prometu


Porast svetske trgovine hemikalijama {ezdesetih i sedamdesetih godina pove}aoje strah od opasnosti kori{}enja opasnih hemikalija (za dodatne onformacije ohemijskim opasnostima vidi Poglavlje 1/1.12). Ta zabrinutost je pokrenula neko-liko inicijativa, a dve od njih su bile definisanje Me|unarodnog kodeksa pona{a-nja o distribuciji i kori{}enju pesticida 1985. godine i Londonske smernice za raz-menu informacija o hemikalijama u me|unarodnom prometu 1987. godine.Godine 1989. ovome je dodata procedura poznata pod nazivom Prethodna infor-misana saglasnost (PIC) koja je trebalo da pomogne u kontroli uvoza zabranjenihhemikalija i koja se primenjivala od samog svog nastanka.

Sada{nja PIC procedura se primenjuje na dobrovoljnoj osnovi i pomaè uklju-~enim zemljama da saznaju vi{e o karakteristikama opasnih hemikalija koje }eim, mo`da, biti poslane. Ta procedura tako|e inicira proces odlu~ivanja o budu-}em uvozu tih hemikalija u doti~ne zemlje i olak{ava prenos informacija o done-tim odlukama drugim zemljama.


Cilj Roterdamske konvencije o prethodno informisanoj saglasnosti za odre|eneopasne hemikalije i pesticide u me|unarodnom prometu (PIC konvencija) jesteda se smanji opasnost koju predstavljaju odre|ene hemikalije i pesticidi i da sepromovi{e podela odgovornosti izme|u zemalja uvoznika i zemalja izvoznika uza{titi ljudskog zdravlja i ìvotne sredine od {tetnih efekata takvih hemikalija.

2

142


Koji su mehanizmi za primenu ove konvencije?

Glavni mehanizam za primenu Konvencije je procedura PIC, koja podrazumevaobavezu ~lanice izvoznice da traì formalan pristanak ~lanice uvoznice pre nego{to izveze hemikalije. U tom smislu, ~lanice su du`ne da imenuju jedno ili vi{eovla{}enih tela koja }e donositi potrebne odluke u njihovo ime. Odluka kojudonese ~lanica uvoznica mora biti neutralna u odnosu na promet; ukoliko ~lani-ca ne prihvati da uveze konkretnu hemikaliju, ona je obavezna da obustavidoma}u proizvodnju te hemikalije i da ne uvozi istu hemikaliju od neke dràvene~lanice Konvencije. ^lanice su obavezne da razmenjuju informacije o potenci-jalno opasnim hemikalijama koje se uvoze ili izvoze.

Konvencija se u po~etku odnosila na najmanje 27 hemikalija, koje su navedene naspisku Priloga III. Komisija za reviziju hemikalija vr{i reviziju obave{tenja i nom-inacija koje dobija od ~lanica i daje preporuke Konferenciji ~lanica o tome koje bihemikalije trebalo da budu uklju~ene u proceduru PIC.

Neke specifi~ne grupe hemikalija, kao {to su narkotici ili psihotrofi~ne sup-stance, radioaktivni materijali, otpadi, hemijsko oru`je, farmaceutski proizvodi,hrana i dodaci za hranu, ne potpadaju pod ovu Konvenciju ve} pod druge instru-mente me|unarodnog prava.

[ta su obaveze ~lanica?

^lanice Konvencije su obavezne da proceduru PIC inkorporiraju u svojenacionalne procese odlu~ivanja i da obezbede po{tovanje odluka koje proizilazeiz ove procedure.

^lanice koje imaju naprednije programe za regulisanje hemikalija treba da pruètehni~ku pomo}, uklju~uju}i i obuku, drugim ~lanicama da bi i one definisalesvoju infrastrukturu i kapacitete za upravljanje hemikalijama u celom ìvotnomciklusu. Konvencja }e stupiti na snagu kada je ratifikuje 50 zemalja.


Provremeni sektrearijat Roterdamske Konvencije, Plant /Protection Service,Plant Production and Protection Division, FAO, Viale delle Terme di Caracalla,Rome 00100 Italy

tel. (+39 6) 5705 3441; fax: (+39 6) 5705 6347; e-mail: [email protected]://www.pic.int

Interim Secretariat for the Roterdamska Konvencija, UNEP Chemicals 15chemin des Anémones, Chatelaine, CH-1219, Geneva, Switzerland; Tel.: (+41 22)917 8172; Fax: (+41 22) 797 3460; e-mail: [email protected]


2

143

3.20 Stokholmska konvencija o persistentnim organskim polutantima


Persistentni organski polutanti (POPs) spadaju me|u najopasnije od svih polu-tanata koji se svake godine, usled ljudskih aktivnosti, ispu{taju u ìvotnu sred-inu. Oni su visoko toksi~ni, i uzrokuju ~itav spektar neèljenih posledica na ljudei ìvotinje: rak; alergije i hiper-osetljivost; o{te}enje centralnog i perifernognervnog sistema; reproduktivni poreme}aji; i poreme}aji imunog sistema. Ovesupstance imaju visoku stabilnost i cirkuli{u na globalnom nivou kroz proces kojizovemo ‘efekat skakavca’.36 Koncentracije ovih polutanata imaju tendenciju dase akumuliraju u ìvim organizmima kroz procese bioakumulacije. Iz tog razlo-ga, POP polutanti predstavljaju opasnost po zdravlje i dobrobit ljudi i ìvih orga-nizama u svakom delu sveta.


Cilj Stokholmske Konvencije o persistentnim organskim polutantima (POPsKonvencija) jeste eliminacija ili ograni~enje proizvodnje i kori{}enja svih namer-no proizvedenih POP polutanata (npr. industrijskih hemikalija i pesticida).Konvencija tako|e èli da postigne kontinuirano svo|enje na najmanju mogu}umeru i, gde je to mogu}e, kona~no da elimini{e ispu{tanje nenamerno proizve-denih POP polutanata, kakvi su dioksin i furani.


Na nacionalnom nivou, Konvencija treba da se primenjuje preko Nacionalnihplanova za sprovo|enje konvencije (NIP). Poslat je zahtev GEF-u – Globalnomekolo{kom fondu – da sluì kao privremeni finansijski mehanizam za podr{kukonvenciji. Izvr{ne agencije GEF fonda (Svetska banka, UNDP, UNEP, FAO,UNIDO i regionalne razvojne banke – Azijska razvojna banka, Afri~ka razvojnabanka, Inter-ameri~ka razvojna banka i Evropska banka za obnovu i razvoj) pru-ì}e pomo} zemljama da razviju svoje kapacitete koji su potrebni za sprovo|enjeove konvencije u skladu sa njihovim planovima kroz adekvatne aktivnosti.

Vlade su prenele obavezu na UNEP da radi sa sekretarijatom GEF fonda na da-ljem razvoju Mreè za pomo} sa kapacitetima koji }e olak{ati pristup razli~itimizvorima finansiranja ili tehni~ke pomo}i u vezi sa POP polutante. Osnovana jeKomisija za reviziju POP polutanata sa zadatkom da vr{i redovnu reviziju POPpolutanata. Prvobitno su se mere kontrole odnosile na spisak od 12 hemikalija.37

na ve}inu njih se primenjuje zabrana sa efektom odmah. Me|utim, odobren je izu-zetak po osnovu zdravlja za DDT, koji je jo{ uvek potreban u mnogim zemljama

2

144


36 Jer POP polutanti koji se ispu{taju u nekom delu sveta mogu, kroz ponovljene procese isparavanja – deponovanja - isparavanja–deponovanja, da se transportuju kroz atmosferu u regione koji su veoma udaljeni od originalnog izvora.

37 Aldrin, hlordan, DDT, dieldrin, endrin, heptahlor, heksahlorobenzen (HCB), mireks, toksafen, polihlorisani bifenili (PCB), dioksin, i furani.

za kontrolu malarijom zaraènih komaraca dok se ne prona|u sigurne, ekono-mi~ne i odgovaraju}e alternative.


^lanice su obavezne da vr{e kontrolu proizvodnje, uvoza, izvoza, odlaganja ikori{}enja POP polutanata i da promovi{u najbolje postoje}e tehnologije i prakseza zamenu postoje}ih POP polutanata i da istovremeno spre~avaju razvoj novih.

Sli~no tome, u slu~aju PCB (polihloriranih bifenila), koji su u {irokoj primeni uelektri~nim transformatorima i drugoj elektroopremi, ~lanice su obavezne dauloè odlu~ne napore da identifikuju, obeleè, i uklone svu opremu koja sadrìPCB, najkasnije do 2025. godine, i da upravljaju tim otpadom na na~in koji jeuskla|en sa ìvotnom sredinom. Da bi Konvencija stupila na snagu potrebno jeda je ratifikuje 50 zemalja.


UNEP Chemicals 11-13, Chemin des Anémones, CH-1219 Chatelaine, Geneva,

Switzerland

Tel.: (+41 22) 917 8139; Fax: (+41 22) 797 3460; E-mail: [email protected]

http://www.chem.unep.ch/

3.21 Konvencija o nuklearnoj sigurnosti


Nuklearne instalacije, uklju~uju}i nuklearne elektrane, predstavljaju ozbiljnupotencijalnu opasnost po ìvotnu sredinu i po kvalitet ìvota na lokalnom nivou.Ukoliko do|e do incidenata, oni mogu da budu ekstenzivne prirode, sa negativn-im posledicama u prekograni~nom kontekstu. Kao odgovor na zabrinutost okoovih opasnosti, u periodu izme|u 1992 – 1994 izra|ena je Konvencija o nuk-learnoj sigurnosti. (za vi{e informacija o opasnosti od radijacije, vidi Poglavlje1/1.14)


Cilj ove Konvencije je da odrì rad kopnenih nuklearnih elektrana na visokomnivou sigurnosti postavljanjem me|unarodno usvojenih pokazatelja koje su pot-pisnice obavezne da po{tuju.


2

145


Ova Konvencija predstavlja jedan podsticajni instrumenat. Njen cilj nije da obez-bedi da ~lanice ispunjavaju obaveze kroz proces kontrola i sankcija, nego je zas-novana na njihovom zajedni~kom interesu da postignu vi{i nivo sigurnosti koji}e se razviti i promovisati kroz redovne sastanke ~lanica. Konvencija obavezuje~lanice da podnose izve{taje o sprovo|enju njihovih obaveza koji se razmatrajuna sastancima ~lanica koji }e se odràvati u Me|unarodnoj agenciji za atomskuenergiju (IAEA). Ovaj mehanizam je glavni inovativni i dinami~ki elemenatKonvencije.


Obaveze ~lanica zasnivaju se u velikoj meri na principima navedenim u doku-mentu pod naslovom «Osnove sigurnosti» koji je izdala IAEA, u publikaciji“bezbednost nuklearnih instalacija”. Ove obaveze, na primer, obuhvatajupostavljanje, definisanje, izgradnju, rad, i raspoloìvost kadrovskih resursa,procenu i verifikaciju bezbednosti, sistema osiguranja kvaliteta i pripravnosti zavanredne situacije.Namera Konvencije je da za{titi ljude i ìvotnu sredinu od industrijskih incident-nih situacija spre~avanjem takvih incidenata koliko god je to mogu}e. Ova za{titatreba da se ostvari smanjenjem u~estalosti i ozbiljnosti industrijskih incidenataili ublaàvanjem njihovih posledica kada do njih do|e. Konvencija tako|e pro-movi{e aktivnu me|unarodnu saradnju me|u ~lanicama pre, tokom i nakonindustrijskog incidenta.


Me|unarodna agencija za atomsku energiju

International Atomic Energy Agency, P.O. Box 100,

Wagramer Strasse 5, A-1400 Vienna, Austria

Tel: (+431) 2600-0, Fax: (+431) 2600-7, E-Mail: [email protected]

http://www.iaea.org

3.22 Konvencija o ranom uzbunjivanju u slu~aju nuklearnog incidenta


Rano upozoravanje o nuklearnih incidentima moè da doprinese da se na mini-mum svedu radiolo{ke posledice po ljude i ìvotnu sredinu. Upravo iz tih razlo-ga, nakon incidenta u nuklearnom postrojenju u êrnobilu 1986. godine, ura|e-na je i usvojena Konvencija o ranom upozoravanju u slu~aju nuklearnih incide-

2

146


nata pod pokroviteljstvom Me|unarodne agencije za atomsku energiju IAEA. (zavi{e podataka o opasnosti od radijacije vidi Poglavlje 1/1.14.)


Cilj Konvencije je da uspostavi mehanizam za rano obave{tavanje o nuklearnimincidentima s ciljem da se na minimum svedu uticaji takvih incidenata po ljude iìvotnu sredinu.


Konvencija uspostavlja jedan sistem obave{tavanja o nuklearnim incidentimakoji u sebi nose potencijal me|unarodnog prekograni~nog ispu{tanja koje bimoglo da ima zna~aj za radiolo{ku bezbednost drugih zemalja. Obave{tavanjezemalja na koje incident uti~e vr{i se direktno ili preko Me|unarodne agencije zaatomsku energiju, ili se obave{tava direktno Me|unarodna agencija za atomskuenergiju.

[ta su obaveze ~lanica Konvencije?

Zemlje ~lanice su po Konvenciji obavezne da podnesu izve{taj o vremenude{avanja incidenta, njegovoj lokaciji, ispu{tanju radijacije, i o drugim podacimakoji su bitni za procenu situacije u slu~aju incidenta. Ovakvo izve{tavanje jeobavezno za svaki nuklearni incident koji obuhvata postrojenja i aktivnosti iz^lana 1 Konvencije. U skladu sa ^lanom 3, dràve ~lanice mogu tako|e daizve{tavaju i o drugim incidentima. Pet zemalja koje poseduju nuklearno oru`je(Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, i SAD) su tako|e izrazile svoju nameruda podnose izve{taje o incidentima koji uklju~uju nuklearno oru`je i testiranjenuklearnog oru`ja.


International Atomic Energy Agency, P.O. Box 100, Wagramer Strasse 5,A-1400 Vienna, Austria, Tel: (+431) 2600-0, Fax: (+431) 2600-7,

E-Mail: [email protected], http://www.iaea.org


2

147

3.23 Konvencija o pomo}i u slu~aju nukleanrih incidenata ili radiolo{keopasnosti


U slu~aju da do|e do nuklearnog incidenta ili radiolo{ke opasnosti, hitnopruànje pomo}i je od su{tinske va`nosti za ublaàvanje posledica. Po{to se nuk-learne aktivnosti obavljaju u mnogim zemljama, potrebno je da postoji nekime|unarodni okvir koji }e omogu}iti takvu pomo}. (Za vi{e informacija o opas-nosti od radijacije, vidi Poglavlje 1/1.14.)


Cilj ove Konvencije je da olak{a i podrì saradnju me|u zemljama ~lanicama upruànju pomo}i i podr{ke u slu~aju nuklearnog incidenta ili radiolo{ke opas-nosti.


Konvencija uspostavlja sistem obave{tavanja koji se odnosi na pomo} koja semoè uputiti zemljama koje trpe posledice nuklearnog incidenta. Me|unarodnaagencija za atomsku energiju IAEA sluì kao ta~ka kontakta za takvu saradnjukroz usmeravanje informacija, sve napore za podr{keu, i pruànje njenih usluga.

Koje su obaveze ~lanica?

U slu~aju nuklearnog incidenta, ~lanice obave{tavaju IAEA o svojim raspoloìvimstru~njacima, opremi, i drugim materijalima za pruànje pomo}i. Ukoliko sepodnese zahtev za pomo}, svaka ~lanica odlu~uje da li moè da pruì traènupomo} i kakav je opseg i uslovi za pruànje te pomo}i. Zemlje u razvoju i zemljekoje nemaju neklearna postrojenja mogu da zahtevaju pomo} a da se pri tom odnjih ne o~ekuje za snose tro{kove takve pomo}i.


International Atomic Energy Agency, P.O. Box 100, Wagramer Strasse 5,A-1400 Vienna, Austria, Tel: (+431) 2600-0, Fax: (+431) 2600-7,

E-Mail: [email protected], http://www.iaea.org

2

148



2

149

Tab

ela

2.2

¬P

reg

led

MEA

ko

ji s

u b

itn

i za

zem

lje

u t

ran

zici

ji

INST

RU

MEN

TP

RED

MET

Dat

um

usv

ajan

jaD

atu

m s

tup

anja

n

a sn

agu

Bro

j ^

lan

ica

REF

EREN

CA

Ko

nve

nci

ja o

pri

stu

pu

info

rmac

ijam

a u

p

ravo

su|

u i

o u

~e{}

u

javn

ost

i u o

dlu

~iva

nju

o

pit

anji

ma

ìvo

tne

sred

ine

(Ko

nve

nci

ja iz

Arh

usa

)

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

E,o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

25. j

un

i 199

8.A

rhu

s30

. okt

obar

200

1.23 21

. janu

ar 2

003.

http

://w

ww

.une

ce.o

rg/e

nv/p

p

Ko

nve

nci

ja o

pro

cen

i pre

ko-

gra

ni~

no

g u

tica

ja n

a ì

votn

usr

edin

u (K

on

ven

cija

Esp

oo

)

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E,O

rgan

izac

ije r

elev

antn

e za

re

gio

nal

nu

eko

no

msk

uin

teg

raci

ju

25. f

ebru

ar 1

991.

Esp

oo

10. s

epte

mb

ar 1

997.

35 15. m

aj 2

001.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg

Ko

nve

nci

ja o

pre

kog

ran

i~n

im

po

sled

icam

a in

du

stri

jski

h

inci

den

ata

(Ko

nve

nci

ja o

in

du

stri

jski

m in

cid

enti

ma)

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

Eko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

i sta

tus

uU

N/E

CE,

Org

aniz

acije

rel

evan

tne

za r

egio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

17. m

art

1992

.H

elsi

nki

19. a

pri

l 200

0.23 5.

avg

ust

200

2.ht

tp://

ww

w.e

nece

.org

/env

/tei

a

Okv

irn

a K

on

ven

cija

U

jed

inje

nih

nac

ija

o k

lim

atsk

im p

rom

enam

a (U

NFC

CC

)

Glo

bal

no

,Z

emlje

~la

nic

e U

N il

i njih

ove

sp

ecija

lizo

van

e ag

enci

je,

org

aniz

acije

za

reg

ion

aln

u e

kon

om

sku

inte

gra

ciju

9. m

aj 1

992.

Nju

jork

21. m

art

1994

.18

817

. feb

ruar

200

3.

http

://w

ww

.unf

ccc.

deht

tp://

ww

w.u

nfcc

c.de

/res

ourc

e/kp

stat

s.pdf

Pro

toko

l iz

Kjo

to-a

Glo

bal

no

,Z

emlje

~la

nic

e U

N il

i njih

ove

sp

ecija

lizo

van

e ag

enci

je, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

11. d

ecem

bar

199

7.K

joto

Jo{

ne

105

24. f

ebru

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nfc

cc.d

e/re

sou

rce/

con

v/ra

tlis

t.pd

fh

ttp

://w

ww

.un

fccc

.de/

reso

urc

e/kp

stat

s.p

df

Ko

nve

nci

ja o

dal

eko

se`n

om

pre

kog

ran

i~n

om

zag

a|en

ju v

azd

uh

a(C

RLT

AP

)

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

13. n

ove

mb

ar 1

979.

@en

eva

16. m

art

1983

.49 3.

jan

uar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Pro

toko

l o d

ug

oro

~no

mfi

nan

sira

nju

EM

EP

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

28. s

epte

mb

ar 1

984.

@en

eva

28. j

anu

ar 1

988.

39 3. ja

nu

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

2

150


INST

RU

MEN

TP

RED

MET

Dat

um

usv

ajan

jaD

atu

m s

tup

anja

n

a sn

agu

Bro

j ^

lan

ica

REF

EREN

CA

Pro

tok

ol

o s

man

jen

ju k

oli

~in

esu

mp

ora

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

n-

aln

u e

kon

om

sku

inte

gra

ciju

8. ju

li 19

85.

Hel

sin

ki2.

sep

tem

bar

198

7.22 3.

jan

uar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Pro

toko

l o k

on

tro

li e

mis

ije

azo

tnih

oks

ida

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

31. o

kto

bar

198

8.So

fija

14. f

ebru

ar 1

991.

28 3. ja

nu

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

Pro

toko

l o k

on

tro

li e

mis

ija

VO

C

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

18. n

ove

mb

ar 1

991.

@en

eva

29. s

epte

mb

ar 1

997.

21 3. ja

nu

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

Pro

toko

l o d

alje

m s

man

jen

juem

isij

a su

mp

ora

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

14. j

un

i 199

4.O

slo

5. a

vgu

st 1

998.

25 3. ja

nu

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

Pro

toko

l o P

OP

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

24. j

un

i 199

8.A

rhu

sN

e jo

{14 3.

jan

uar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Pro

toko

l o H

M

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

24. j

un

i 199

8.A

rhu

sN

e jo

{14 3.

jan

uar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap


2

151

INST

RU

MEN

TP

RED

MET

Dat

um

usv

ajan

jaD

atu

m s

tup

anja

na

snag

uB

roj

^la

nic

aR

EFER

ENC

A

Pro

toko

l o s

pre

~ava

nju

ac

idif

ikac

ije,

eu

tro

fika

cije

isn

ièn

ju n

ivo

a o

zon

a u

p

rize

mn

om

slo

ju

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

EZ

emlje

ko

je im

aju

ko

nsu

ltat

ivn

ist

atu

s u

UN

/EC

E, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

n-

aln

u e

kon

om

sku

inte

gra

ciju

30. n

ove

mb

ar 1

999.

Get

enb

urg

Ne

jo{

4 3. ja

nu

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

Be~

ka k

on

ven

cija

o z

a{ti

tio

zon

sko

g o

mo

ta~a

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

22. m

art

1985

.B

e~22

. sep

tem

bar

198

8.18

53.

mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

lrta

p

Pro

toko

l iz

Mo

ntr

eala

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

16. s

epte

mb

ar 1

987.

Mo

ntr

eal

1. ja

nu

ar 1

989.

184

3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Lon

do

nsk

a iz

men

a P

roto

kola

iz M

on

trea

la

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

27–2

9. ju

ni 1

990.

Mo

ntr

eal

10. a

vgu

st 1

992.

164

3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Izm

ena

iz K

op

enh

agen

aG

lob

aln

o,

Dr`

ave,

org

aniz

acije

za

reg

ion

aln

uek

on

om

sku

inte

gra

ciju

23–2

5. n

ove

mb

ar19

92.

Ko

pen

hag

en14

. ju

ni 1

994.

145

3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Izm

ena

iz M

on

trea

laG

lob

aln

o,

Dr`

ave,

org

aniz

acije

za

reg

ion

aln

uek

on

om

sku

inte

gra

ciju

15–1

7. s

epte

mb

ar19

97.

Mo

ntr

eal

10. n

ove

mb

ar 1

999.

91 3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Izm

ena

iz P

ekin

ga

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

29. n

ove

mb

ar –

3.

dec

emb

ar 1

999.

Peki

ng

25. f

ebru

ar 2

002.

47 3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/lr

tap

Ko

nve

nci

ja U

jed

inje

nih

nac

ija

ob

orb

i pro

tiv

dez

erti

fika

cije

uze

mlj

ama

sa o

zbil

jnim

su

{am

ai/

ili d

ezer

tifi

kaci

jom

(UN

CC

D)

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

17. j

un

i 199

4.Pa

riz

26. d

ecem

bar

199

6.18

69.

mar

t 20

03.

HY

PERL

INK

“h

ttp

://w

ww

.un

ccd

.de”

htt

p:/

/ww

w.u

ncc

d.d

e.

Ko

nve

nci

ja o

bio

div

erzi

tetu

(CB

D)

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

12. m

aj 1

992.

Naj

rob

i29

. dec

emb

ar 1

993.

187

13. d

ecem

bar

2002

.h

ttp

://w

ww

.bio

div

.org

Pro

toko

l o b

iosi

gu

rno

sti

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

29. j

anu

ar 2

000.

Mo

ntr

eal

Ne

jo{

44 13. d

ecem

bar

2002

.h

ttp

://w

ww

.bio

div

.org

2

152


INST

RU

MEN

TP

RED

MET

Dat

um

usv

ajan

jaD

atu

m s

tup

anja

n

a sn

agu

Bro

j ^

lan

ica

REF

EREN

CA

Ko

nve

nci

ja o

vo

den

imp

ovr

{in

ama

me|

un

aro

dn

og

zna~

aja,

po

seb

no

o

stan

i{ti

ma

sliv

a (K

on

ven

cija

iz R

amsa

ra)

Glo

bal

no

,ze

mlje

~la

nic

e U

N, i

li sp

ecija

lizo

van

e ag

enci

je U

N, i

li m

e|u

nar

od

ne

agen

cije

za

ato

msk

u e

ner

giju

, ili

Me|

un

aro

dn

i su

d p

ravd

e

2. fe

bru

ar 1

971.

Ram

sar

21. d

ecem

bar

197

5.13

610

. mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.ra

msa

r.org

Ko

nve

nci

ja o

o~u

van

ju e

vro

p-

sko

g d

ivlj

eg `

ivo

tin

jsko

g i

bil

jno

g s

veta

i p

riro

dn

ihst

ani{

ta (K

on

ven

cija

iz B

ern

a)

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

Save

ta E

vro

pe,

EU, d

ràv

e ko

je n

isu

~la

nic

e Sa

veta

Evro

pe

19. s

epte

mb

ar 1

979.

Ber

n1.

jun

i 198

2.45 9.

mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.n

atu

re.c

oe.

int

Ko

nve

nci

ja o

me|

un

aro

dn

oj

trg

ovi

ni u

gro

èn

im v

rsta

ma

div

lje

flo

re i

fau

ne

(CIT

ES)

Glo

bal

no

,D

ràv

e3.

mar

t 19

73.

Va{

ing

ton

D.C

1. ju

li 19

75.

161

28. a

pri

l 200

3.h

ttp

://w

ww

.cit

es.o

rg

Ko

nve

nci

ja o

o~u

van

ju m

igra

-ci

on

ih v

rsta

div

ljih

ìv

oti

nja

(Bo

nsk

a ko

nve

nci

ja, C

MS)

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

23. j

un

i 197

9.

Bo

n3.

no

vem

bar

198

3.81 1.

mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.w

cmc.

org

.uk/

cms

Ko

nve

nci

ja U

jed

inje

nih

nac

ija

oza

kon

u n

a m

oru

(UN

CLO

S)G

lob

aln

o,

Dr`

ave

10. d

ecem

bar

198

2.Z

aliv

Mo

nte

go

16. n

ove

mb

ar 1

994.

142

3. m

art

2003

.h

ttp

://w

ww

.un

.org

/law

Spo

razu

m k

oji

se

od

no

si n

a p

rim

enu

Del

a X

I Ko

nve

nci

jeU

NC

LOS

Glo

bal

no

,D

ràv

e28

. ju

li 19

94.

Nju

jork

28. j

uli

1996

.11

23.

mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.u

n.o

rg/l

aw

Spo

razu

m o

pri

men

i od

red

bi

Ko

nve

nci

je o

up

ravl

jan

ju {

iro

ko

rasp

rost

ran

jen

im r

ibam

a i

rib

ama

{iro

ke m

igra

cije

Glo

bal

no

,D

ràv

e4.

avg

ust

199

5.N

jujo

rkN

e jo

{33 3.

mar

t 20

03.

htt

p:/

/ww

w.u

n.o

rg/l

aw

Ko

nve

nci

ja o

za{

titi

i ko

ri{}

enju

pre

kog

ran

i~n

ih r

e~n

ih s

livo

vai m

e|u

nar

od

nih

jeze

ra

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

E ze

mlje

ko

je im

aju

kon

sult

ativ

an s

tatu

s u

UN

/EC

E,O

rgan

izac

ije r

elev

antn

e za

re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u s

arad

nju

17. m

art

1992

.H

elsi

nki

6. o

kto

bar

199

6.33 17

. feb

ruar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

ece.

org

/en

v/w

ater

Pro

toko

l o v

od

i i z

dra

vlju

Reg

ion

aln

o,

Zem

lje ~

lan

ice

UN

/EC

E ze

mlje

ko

je im

aju

kon

sult

ativ

an s

tatu

s u

UN

/EC

E,O

rgan

izac

ije r

elev

antn

e za

re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u s

arad

nju

17. j

un

i 199

9.Lo

nd

on

Ne

jo{

8 17. f

ebru

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.u

nec

e.o

rg/e

nv/

wat

er


2

153

INST

RU

MEN

TP

RED

MET

Dat

um

usv

ajan

jaD

atu

m s

tup

anja

n

a sn

agu

Bro

j ^

lan

ica

REF

EREN

CA

Ko

nve

nci

ja o

sar

adn

ji p

rili

kom

za{t

ite

i od

rìv

og

ko

ri{}

enja

reke

Du

nav

(Ko

nve

nci

ja o

za{t

iti D

un

ava)

Sub

reg

ion

aln

o,

Du

nav

ske

zem

lje k

oje

su

~la

nic

e U

N,

Org

aniz

acije

za

reg

ion

aln

u e

kon

om

sku

sara

dn

ju

29. j

un

i 199

4.So

fija

22. o

kto

bar

199

8.11 3.

feb

ruar

200

3.h

ttp

://w

ww

.icp

dr.o

rg

Ko

nve

nci

ja o

za{

titi

sve

tske

ku

ltu

rne

i pri

rod

ne

ba{

tin

e(K

on

ven

cija

o s

vets

koj b

a{ti

ni)

Glo

bal

no

,D

ràv

e16

. no

vem

bar

197

2.Pa

riz

17. d

ecem

bar

197

5.17

610

. feb

ruar

200

3.h

ttp

://w

ww

.un

esco

.org

/wh

c

Baz

elsk

a ko

nve

nci

ja o

ko

ntr

oli

p

reko

gra

ni~

no

g k

reta

nja

o

pas

no

g o

tpad

a i n

jeg

ovo

g

od

lag

anja

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

22. m

art

1989

.B

azel

5. m

aj 1

992.

155

7. fe

bru

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.b

asel

.int/

rati

f/ra

tif.h

tml#

con

rati

f

Izm

ena

o z

abra

nam

aG

lob

aln

o,

Dr`

ave,

org

aniz

acije

za

reg

ion

aln

u e

kon

om

sku

inte

gra

ciju

22. m

aj 1

995.

Ne

jo{

36 7. fe

bru

ar 2

003.

htt

p:/

/ww

w.b

asel

.int/

rati

f/ra

tif.h

tml#

con

rati

f

Pro

toko

l iz

Baz

ela

o

od

go

vorn

ost

i in

akn

adam

a {t

ete

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije

za r

egio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju10

. dec

emb

ar 1

999.

Ne

jo{

(13

po

tpis

nik

a d

ofe

bru

ara

2003

)h

ttp

://w

ww

.bas

el.in

t/ra

tif/

rati

f.htm

l#co

nra

tif

Ro

terd

amsk

a ko

nve

nci

ja o

po

stu

pku

pre

tho

dn

ein

form

isan

e sa

gla

sno

sti z

ao

dre

|en

e o

pas

ne

hem

ikal

ije

ip

esti

cid

e u

me|

un

aro

dn

om

pro

met

u (K

on

ven

cija

PIC

)

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije

za r

egio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

11. s

epte

mb

ar 1

998.

Rote

rdam

.N

e jo

{40 7.

feb

ruar

200

3.h

ttp

://w

ww

.irp

tc.u

nep

.ch

/pic

/

Sto

kho

lmsk

a ko

nve

nci

ja o

p

ersi

sten

tnim

org

ansk

im

po

luta

nti

ma

(PO

P k

on

ven

cija

)

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije

za r

egio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

22. m

aj 2

001.

Sto

kho

lmN

e jo

{29 19

. no

vem

bar

2002

.h

ttp

://w

ww

.irp

tc.u

nep

.ch

/po

ps/

Glo

bal

na

kon

ven

cija

o

nu

klea

rno

j bez

bed

no

sti

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije

za r

egio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

17. j

un

i 199

4.B

e~24

. okt

ob

ar 1

996.

54 12. a

pri

l 200

2.h

ttp

://w

ww

.iaea

.org

Ko

nve

nci

ja o

ran

om

u

po

zora

van

ju o

nu

klea

rnim

in

cid

enti

ma

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

26. s

epte

mb

ar 1

986.

Be~

27. o

kto

bar

198

6.87 5.

feb

ruar

200

2.h

ttp

://w

ww

.iaea

.org

Ko

nve

nci

ja o

po

mo

}i u

slu

~aju

nu

klea

rno

g in

cid

enta

ili r

adio

lo{k

e o

pas

no

sti

Glo

bal

no

,D

ràv

e, o

rgan

izac

ije z

a re

gio

nal

nu

eko

no

msk

u in

teg

raci

ju

26. s

epte

mb

ar 1

986.

Be~

26. f

ebru

ar 1

987.

84 12. a

vgu

st 2

002.

htt

p:/

/ww

w.ia

ea.o

rg

4. PRAVO EVROPSKE UNIJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE

Koje oblike zakonodavstva u oblasti ìvotne sredine koristi Evropska Unija?

U Evropskoj Uniji38 (EU) zakonodavstvo39, koje zajedni~kim imenom ozna~ava-mo kao acquis communautaire, predstavlja specifi~an oblik nadnacionalnog pra-va sa nekim karakteristikama nacionalnog prava. Ono priznaje vi{e oblika zakon-skih instrumenata, od kojih svaki ima druga~iju zakonsku snagu i odnosi se narazli~ite ciljane institucije. Propisi (regulations) jesu pravne norme koje se pri-menjuju direktno u zemljama ~lanicama i imaju prednost nad nacionalnim zako-nodavstvom, pa time ne zahtevaju ijedan oblik preno{enja u nacionalno zakono-davstvo. Direktive (directives) nisu direktno primenjive; me|utim, one su obave-zuju}e za zemlje ~lanice u odnosu na ciljeve koje treba ostvariti, a nacionalnimorganima ostavljaju izbor oblika i metoda. One obuhvataju obaveze zemalja ~la-nica da odre|ene odredbe integri{u u nacionalno zakonodavstvo u odre|enomvremenskom roku. Takvo preno{enje ~ini da su direktive zakonski obavezuju}eza zemlje ~lanice i omogu}ava uskla|ivanje razli~itih nacionalnih pravnih siste-ma. Odluke (decisions) odnose se na specifi~na pitanja i one su pravno obavezu-ju}e za one institucije na koje su naslovljene, npr., pojedine zemlje ~lanice, fir-me, ili pojedince. Preporuke i mi{ljenja (recommendations, opinions) pravno suneobavezuju}i tekstovi koji sluè kao smernice za institucije EU i zemlje ~laniceEU.

U nekim sektorima ìvotne sredine, zakonodavstvo ima oblik direktive uz koju po-stoji niz relevantnih direktiva koje se zajedni~ki zovu direktive-sestre. Dok okvirnedirektive defini{u regulatorne sisteme uklju~uju}i rukovode}e principe, instituci-onalni okvir, nadle`nosti i odgovornosti uklju~enih subjekata, procedure, rokove,itd., direktive-sestre defini{u specifi~nije i kratkoro~nije parametre regulatornogsistema – na primer, grani~ne vrednosti ili spiskove relevantnih supstanci.

Za{to je zakonodavstvo EU u oblasti ìvotne sredine bitno za zemlje u tranziciji?

EU harmonizuje ekolo{ko zakonodavstvo u celoj Evropi i na taj na~in osigurava vi-sok nivo kvaliteta ìvotne sredine, prvenstveno u zemljama ~lanicama EU, ali svevi{e i za sve evropske gra|ane u svim delovima Evrope. Harmonizacija u oblasti ì-votne sredine tako|e omogu}ava bolje funkcionisanje internog evropskog trì{ta.

Zemlje kandidati su obavezne da do datuma pristupanja usvoje zakonodavstvoEU u oblasti ìvotne sredine i da njegovu primenu zavr{e u roku od oko 10 godi-na nakon pristupanja. Jedna nedavna studija EU (Ecotec et al, 2001) procenjuje

2

154


38 http://europa.eu.int/index_en.htm39 http://europa.eu.int/comm/environment/legis_en.htm; Handbook on Implementation of EC Environmental Legislation:

http://europa.eu.int/comm/environment/enlarg/handbook/handbook.htm

da godi{nje koristi (uklju~uju}i i one iz oblasti zdravlja, resursa i eko-sistema),koje proisti~u iz primene zakonodavstva EU u oblasti ìvotne sredine u 13 ze-malja kandidata, predstavljaju 2.6% njihovog BNP u periodu 1999-2020. Za nekezemlje sa nagla{enim problemima u oblasti ìvotne sredine, procenjuje se da sukoristi jo{ i ve}e – na primer, 4.8% BNP ê{ke ili 4.0% BNP Rumunije.

Bolja primena zakona o ìvotnoj sredini Evropske zajednice (EC) jedan je od pri-oritetnih ciljeva Evropske komisije. Generalni direktorat za ìvotnu sredinu40 si-stematski kontroli{e sprovo|enje, i u slu~aju nepo{tovanja inicira procedure pro-tiv onih zemalja ~lanica koje kr{e zakone Zajednice. U daljem tekstu je dat pre-gled glavnih zakona koji se odnose na sektor ìvotne sredine. Obim ove publika-cije ne omogu}ava detaljan pregled koji bi obuhvatao op{te zakonodavstvo, ka-kvo je EIA, ili pregled zakonodavstva iz oblasti izvan ìvotne sredine.

4.1 Direktive o kvalitetu vazduha

[ta su ciljevi Direktiva o kvalitetu vazduha?

Sveukupni cilj zakonodavstva koje se odnosi na kvalitet vazduha jeste smanjenje{tetnih emisija u atmosferu i obezbe|enje kvaliteta vazduha koji je prihvatljiv sastanovi{ta za{tite ljudskog zdravlja i za{tite ìvotne sredine. Zakonodavstvo defi-ni{e standarde za kvalitet vazduha, maksimalnu emisiju iz razli~itih izvora zaga-|enja, npr. stacionarnih izvora, mobilnoh izvora, rukovanja produktima, itd.; ta-ko|e defini{e zejedni~ne osnovne administrativne i upravne principe, uklju~uju-}i procenu i monitoring.

Direktiva Saveta broj 96/62/EC o proceni i upravljanju kvalitetom vazduhapredstavlja op{ti zakonodavni okvir u ovoj oblasti. Ciljevi Direktive su slede}i: de-finisanje i postavljanje ciljeva za kvalitet ambijentalnog vazduha; procena kvalite-ta ambijentalnog vazduha u EU na osnovu zajedni~kih metoda i kriterijuma; pri-bavljanje adekvatnih informacija o kvalitetu ambijentalnog vazduha i stavljanjeovih informacija na uvid javnosti; i odràvanje i pobolj{anje kvaliteta vazduha.

Ova Direktiva je utvrdila grupu atmosferskih polutanata, za koje predvi|a da seu okviru posebnih direktiva- sestara defini{u specifi~ni standardi o kvalitetu va-zduha. Taj spisak obuhvata SO2, NO2, partikulatne ~estice, olovo, ozon, benzen,CO, kadmijum, arsen, nikl, i ìvu. U sestrinskim direktivama za ove zaga|uju}ematerije definisane su maksimalne dozvoljene vrednosti i, gde je to adekvatno, imaksimalne vrednosti za upozorenja kao i granice tolerancije.


2

155

40 Generalni direktorat za ìvotnu sredinu je jedan od 36 Generalnih direktorata (DG) i drugih specijalizovanih slu`bi koje sa~injavajuEvropsku komisiju. Njegova glavna uloga je da inicira i defini{e nove zakone o ìvotnoj sredini i da osigura da se dogovorene mere spro-vode u zemljama ~lanicama. http://europa.eu.int/comm/dgs/environment/index_en.htm

Koje su obaveze zemalja ~lanica EU?

Zemlje ~lanice su obavezne da utvrde zone u kojima se procenjuje kvalitet vazdu-ha, primenom merenja ili modeliranja. Za zone u kojima stvarni nivo bilo jednogbilo vi{e polutanata prelazi maksimalne vrednosti ili granicu tolerancije, obave-zne su da usvoje i sprovedu plan aktivnosti za postizanje maksimalnih vrednostiu datom roku. Taj plan se daje na uvid javnosti i on treba da sadrì informacijedefinisane Direktivom, uklju~uju}i poreklo i prirodu zaga|enja, njegovu prostor-nu i vremensku distribuciju, i detaljne podatke o aktivnostima i projektima ~iji jecilj smanjenje zaga|enja. U zonama u kojima nivo zaga|enja ne prelazi maksi-malne vrednosti, zemlje ~lanice su obavezne da odràvaju kvalitet vazduha.

Zemlje ~lanice su obavezne da redovno prate i ponovno procenjuju kvalitet am-bijentalnog vazduha. Merenja su obavezna u aglomeracijama i u zonama gde suprekora~ene maksimalne vrednosti. Direktiva defini{e principe i zahteve koji seodnose na monitoring, kao i metode procene.

Kada su maksimalne vrednosti prekora~ene, zemlje ~lanice su obavezne da prekoodgovaraju}ih sredstava, kao {to su radio, televizija, {tampa, itd., obaveste jav-nost. [to se ti~e administracije, Direktiva zahteva da zemlje ~lanice uspostave od-govaraju}u administrativnu strukturu za kontrolu kvaliteta vazduha, uklju~uju}i:kompetentna tela za sprovo|enje Direktive; procenu kvaliteta vazduha; odo-brenje mernih ure|aja i obezbe|enje preciznosti merenja; analizu metoda me-renja i koordinaciju sa sistemima obezbe|enja kvaliteta na nivou EU. Zemlje ~la-nice su obavezne da podnose izve{taje Komisiji o utvr|ivanju zona, o nadle`nimtelima, metodima merenja, prekora~enim maksimalnim vrednostima, i izradi i re-alizaciji akcionih planova. Komisija svake tri godine objavljuje Zajedni~ki izve{tajo kvalitetu ambijentalnog vazduha u EU.

4.2 Direktive o kvalitetu voda i upravljanju vodama

[ta su ciljevi Direktiva o kvalitetu voda i koje su obaveze zemalja ~lanica poovim Direktivama?

Cilj zakonodavstva u vezi sa vodama jeste da se obezbedi odrìvo kori{}enje vo-de u EU, uklju~uju}i ostvarenje dobrog statusa povr{inskih i podzemnih voda sastanovi{ta ìvotne sredine, kvaliteta i koli~ina. Zakonodavstvo postavlja sveobu-hvatan sistem gazdinstva nad vodama, koji od zemalja ~lanica zahteva da uveduadekvatne administrativne strukture, planiranje i monitoring. Zakonodavstvo ta-ko|e defini{e standarde kvaliteta za op{te povr{inske i podzemne vode, kao i vo-de za specifi~ne primene (npr. za pi}e ili rekreativno plivanje), standarde za emi-siju odre|enih polutanata (npr. nitrata ili opasnih supstanci), i tehnolo{ke stan-darde (npr. za pre~i{}avanje komunalnih otpadnih voda).

2

156


Direktiva broj 2000/60/EC Evropskog Parlamenta i Saveta o uspostavljanjuokvira za aktivnosti zajednice u oblasti politike voda ima slede}e ciljeve: spre-~avanje propadanja kao i pobolj{anje statusa vodenih eko-sistema; unapre|enjedugoro~ne za{tite raspoloìvih vodenih resursa; obezbe|enje postepenog sma-njenja zaga|enja povr{inskih i podzemnih voda; doprinos ublaàvanju poplava isu{a. Konkretnije, za povr{inske vode, ciljevi Direktive su slede}i:

• spre~avanje propadanja statusa svih vodenih povr{ina;

• za{tita i obnavljanje dobrog statusa vode, kako je definisano Direktivom u svimprirodnim vodenim telima do 2015. godine;

• za{tita i unapre|enje dobrog ekolo{kog potencijala i dobrog hemijskog statusau svim ve{ta~kim i zna~ajno izmenjenim vodenim povr{inama do 2015. gdoine;

• ukidanje ispu{tanja prioritetnih opasnih supstanci i postepeno smanjenje dru-gih prioritetnih supstanci.

Za podzemne vode ciljevi su slede}i:

• spre~avanje propadanja svih podzemnih voda;

• za{tita i obnavljanje dobrog statusa podzemnih voda, kako je definisano Direk-tivom za sve podzemne vode do 2015. godine;

• revizija svih zna~ajnih pove}anja koncentracija polutanata koje poti~u od ljud-skih aktivnosti.

Cilj je da se do 2015. godine postigne po{tovanje svih standarda zaa za{ti}eneoblasti.

Direktiva zahteva uspostavljanje administrativnih jedinica i nadle`nih organa nabazi re~nih slivova. U svakom re~nom slivu nadle`ni organ analizira karakteristi-ka sliva i uticaj ljudskih aktivnosti na status vodenih povr{ina, i vr{i ekonomskuanalizu kori{}enja vode. Za svaki re~ni sliv zatim se odre|uje i usvaja programmera i plan za upravljanje re~nim slivom, uz po{tovanje pravila o informisanju ikonsultovanju javnosti. Osnovne mere usmerene na ostvarenje ciljeva Direktivesu slede}e:

• primena zakonodavstva Evropske zajednice u oblasti politike voda;

• mere usmerene na pokri}e tro{kova za usluge isporuke vode i uvo|enje eko-nomskih podsticajnih mera za efikasnije kori{}enje vode;

• mere usmerene na po{tovanje zakona u vezi sa vodom za pi}e, uklju~uju}iobezbe|enje kvaliteta vode namenjene za pi}e;

• kontrola kori{}enja povr{inske i podzemne vode, uklju~uju}i izdavanje odo-brenja za kori{}enje;

• kontrola ve{ta~kog popunjavanja i ja~anja pove}anja volumena podzemnih voda;

• kontrola zaga|enja iz poznatih izvora (»point source pollution«), uklju~uju}izabranu ili odobrenje za njihovo ispu{tanje u povr{inske vode;


2

157

• kontrola zaga|enja iz difuznih izvora, uklju~uju}i zabrane, ovla{}enja, ili regi-straciju aktivnosti koje uzrokuju prodor polutanata u vodene povr{ine;

• mere kojima se obezbe|uje da hidromorfolo{ki uslovi budu postojani, sa defi-nisanim, dobrim ekolo{kim statusom ili dobrim ekolo{kim potencijalom;

• mere za eliminaciju zaga|enja po prioritetu supstanci;

• mere za spre~avanje slu~ajnih zaga|enja.

Direktiva predvi|a da Evropska komisija usvoji spisak prioritetnih opasnih sup-stanci i spisak prioritetnih supstanci. Taj spisak defini{e supstance koje predstav-ljaju zna~ajnu opasnost za vodenu sredinu. Na njih se primenjuju mere ~iji je ciljpostepeni prestanak ili postepeno smanjenje ispu{tanja u vodene povr{ine, kakoje ranije opisano.

Direktiva Saveta broj 91/271/EEC o pre~i{}avanju komunalnih otpadnih vodazahteva od zemalja ~lanica da obezbede prikupljanje i pre~i{}avanje prikupljenihkomunalnih otpadnih voda. Op{ti zahtev je sekundarno pre~i{}avanje, osim zaodre|ene priobalne oblasti, za koje moè da bude dovoljno primarno pre~i{}a-vanje. Direktiva predvi|a rokove u kojima je potrebno realizovati odgovaraju}e si-steme za sakupljanje i pre~i{}avanje, najpre u ve}im a kasnije u manjim aglome-racijama, ali najkasnije do 2005. godine.

Zemlje ~lanice su obavezne da identifikuju osetljive oblasti – one u kojima su vo-dene povr{ine eutrofi~ne, imaju slabu razmenu voda, ili se koriste za crpljenjepitke vode. U osetljivim oblastima, zahtevi su stroì. Najpre je potrebno obezbe-diti sisteme prikupljanja i pre~i{}avanja i primenjivati tercijarno pre~i{}avanje.

Direktiva tako|e zahteva da se industrijske otpadne vode, koje se ispu{taju u ko-munalne sisteme za pre~i{}avanje, prethodno pre~iste u predtretmanu, tako davoda koja se ispu{ta iz postrojenja nema negativan uticaj na ìvotnu sredinu i damulj moè bezbedno ponovo da se koristi ili odlaè.

Direktiva zahteva od zemalja ~lanica da uspostave odgovaraju}a tela za admini-straciju i monitoring, uklju~uju}i i izdavanje dozvola za ispu{tanje komunalnihotpadnih voda u recipijente i odlaganje mulja.

Direktiva Saveta broj 91/676/EEC o za{titi voda od zaga|enja nitratima izpoljoprivrednih aktivnosti ima za cilj spre~avanje i smanjenje zaga|enja nitra-tima. Ona zahteva od zemalja ~lanica da usvoje Kodeks dobre poljoprivredneprakse, koji se bavi pitanjima o uzrocima zaga|enja voda iz poljoprivrednih izvo-ra. Iako se Kodeks primenjuje po principu dobrovoljnosti, zemlje ~lanice treba dadefini{u program koji obuhvata obuku i informisanje poljoprivrednika radi pro-movisanja primene Kodeksa.

Zemlje ~lanice su obavezne da identifikuju zone osetljive na zaga|enje od nitrata,npr., povr{inske vode namenjene preradi u vodu za pi}e, rezervoare podzemnihvoda sa vi{im sadràjem nitrata, ili vodene povr{ine sklone autrofikaciji. Zemlje~lanice su obavezne da usvoje akcione programe koji obuhvataju mere za prime-nu Kodeksa dobre poljoprivredne prakse i druge mere neophodne za smanjenje i

2

158


spre~avanje zaga|enja od nitrata. Zemlje ~lanice su tako|e obavezne da prate sa-dràje nitrata u vodenim povr{inama u skladu sa specifikacijama definisanim u Di-rektivi kako bi identifikovale osetljive oblasti i analizirale rezultate preduzetih ak-cionih programa.

4.3 Direktive o za{titi prirode

Koji su ciljevi Direktiva o za{titi prirode i kakve su obaveze zemalja ~lanicapo tim direktivama?

Direktiva Saveta broj 79/409/EEC o o~uvanju divljih ptica ima za cilj da obez-bedi za{titu svih vrsta divljih ptica na teritoriji EU i o~uvanje njihove populacije.Zemlje ~lanice su obavezne da uspostave op{ti sistem za za{titu ptica zabranomubijanja, uni{tavanja gnezda i namernim uznemiravanjem. Da bi se populacijeptica odràle na prirodnim nivoima, potrebno je da se o~uvaju ili ponovo uspo-stave biotopi, uklju~uju}i i stvaranje za{ti}enih oblasti. Najpodesnije oblasti zaza{titu pti~ijih vrsta ozna~avaju se kao specijalna za{ti}ena podru~ja. Zemlje ~la-nice su obavezne da za{tite ove oblasti od zaga|enja ili o{te}enja. Najstroè me-re o~uvanja primenjuju se na vrste koje su navedene u Prilogu Direktive. Te vrstesu izabrane prema slede}im kriterijumima: vrste kojima preti istrebljenje, retkevrste i vrste osetljive na promenu stani{ta.

Direktiva Saveta broj 92/43/EEC o o~uvanju prirodnih stani{ta divlje flore ifaune ima za cilj da doprinese za{titi biodiverziteta stvaranjem sistema za{tite vr-sta i njihovih stani{ta. Ova Direktiva predvi|a stvaranje evropske mreè specijal-nih oblasti o~uvanja, Natura 2000, koja treba da osigura odràvanje vrsta i njiho-vih stani{ta u povoljnom i za{ti}enom obliku u svojim prirodnim granicama.Zemlje ~lanice su obavezne da izve{tavaju Komisiju o oblastima u kojima su pri-sutne vrste i stani{ta definisana u Direktivi. Komisija }e, u dogovoru sa zemljama~lanicama, definisati spisak lokaliteta koje Evropska zajednica smatra va`nim zao~uvanje. Zemlje ~lanice treba na svojoj teritoriji da takve oblasti ozna~e kao spe-cijalne i da im obezbede povoljan status o~uvanja. To podrazumeva izradu planaupravljanja, osnivanje odgovaraju}e administrativne organizacije, i druge potreb-ne mere. Za svaku aktivnost koja se planira u oblastima o~uvanja, a koja }e utica-ti na ciljeve, neophodno je uraditi procenu, koju nadle`ni organi mogu da odo-bre samo ukoliko je negativan uticaj spre~en ili ublaèn na na~in koji obezbe|u-je o~uvanje sveukupne koherentnosti mreè Natura 2000. Zemlje ~lanice su tako-|e obavezne da izgrade sisteme stroge za{tite ìvotinjskih i biljnih vrsta navede-nih u Direktivi. Za ìvotinjske vrste, ti sistemi treba da spre~e ubijanje, uznemi-ravanje, uni{tavanje njihovih mesta za razmnoàvanje ili gne`|enje, a za biljnevrste da spre~e uni{tenje, drànje ili trgovinu.


2

159

Ova Direktiva je stvorila mehanizam pruànja finansijske pomo}i za specijalneoblasti o~uvanja. Komisija defini{e akcioni plan za prioritetne mere koje obuhva-taju obezbe|enje kofinansiranja od strane zemalja ~lanica za odrànje ili ponovnouspostavljanje povoljnog statusa o~uvanja za prioritetne tipove stani{ta ili vrsta.

4.4 Direktive o upravljanju otpadom

[ta su ciljevi Direktiva o upravljanju otpadom i koje su obaveze zemalja ~lanica po tim direktivama?

Zakonodavstvo EU u oblasti otpada ima za cilj smanjenje koli~ine otpada i obezbe-|ivanje njegovog ponovnog kori{}enja ili odlaganja na na~in koji ne uzrokuje pro-padanje ìvotne sredine. Osnovni principi na kojima se zasnivaju zakoni o otpaduuklju~uju hijerarhiju u upravljanju otpadom (spre~avanje, ponovno kori{}enje, re-cikliranje, kori{}enje otpada kao izvora energije, i odlaganje), odgovornost proiz-vo|a~a, blizina mesta odlaganja, i samodovoljnost Evropske zajednice u oblasti od-laganja otpada. Zakonodavni okvir je zasnovan na dve direktive: Direktiva o otpa-du, i Direktiva o opasnom otpadu. Druge direktive se bave specifi~nim tokovima ot-pada, npr., otpadom od ambalaè, otpadnim uljima, titan dioksidom, polihlorisa-nim bifenilima (PCB) i polihlorisanim terfeniima (PCTs), otpadnim kanalizacionimmuljem, baterijama, rashodovanim vozilima, elektri~nim i elektronskim otpadom,ili njegovom preradom; takve su npr. direktive o deponijama i spaljivanju otpada.Ima nekoliko propisa koji se bave uvozom ili izvozom otpada u EU ili iz nje.

Direktiva Saveta broj 75/442/EEC o otpadu, sa izmenama u Direktivi Savetabroj 91/156/EEC ima za cilj smanjenje koli~ine generisanog otpada kao i spre~a-vanje njegove {tetnosti podsticanjem razvoja ~istijih proizvodnih tehnologija iboljim dizajniranjem proizvoda, razvojem adekvatnih tehnika odlaganja otpada,recikliranjem otpada, i kori{}enjem otpada za proizvodnju energije.

Ova Direktiva zahteva od zemalja ~lanica da zabrane nekontrolisano odlaganje ot-pada i da obezbede reciklaù i kontrolisano odlaganje na na~in koji je bezbedanpo ìvotnu sredinu. Zemlje ~lanice treba da izgrade mreù lokacija za odlaganjeotpada sa ciljem da se ostvari samodovoljnost EU u oblasti odlaganja otpada.

Zemlje ~lanice su obavezne da imenuju ovla{}ena tela za ovu oblast, koja su uobavezi da usvoje i realizuju planove za upravljanje odlaganjem otpada i da ana-liziraju situaciju u odlaganju otpada, da identifikuju odgovaraju}e lokacije (iliure|aje) za odlaganje i reciklaù, da defini{u tehni~ke zahteve, i da obezbede spe-cijalne aran`mane za posebne vrste otpada.

Svi proizvo|a~i ili vlasnici otpada su obavezni da odlaù svoj otpad u skladu saodredbama Direktive i da ga ustupaju organizacijama koje imaju dozvolu za radod nadle`nih organa zaduènih za inspekciju. Tro{kove odlaganja snosi vlasnikili proizvo|a~ otpada.

2

160


Direktiva defini{e i kategorizuje otpad, obavezuju}i sve zemlje ~lanice na prime-nu definicija. Sem toga, Evropska komisija je izdala Evropski katalog otpada (Od-luka Komisije broj 94/ 3/EC), u kome se navo|enjem detaljne kategorizacije ot-pada uspostavlja zajedni~ka terminologija. Taj katalog se redovno aùrira.

Direktiva Saveta broj 91/689/EEC o opasnom otpadu, izmenjena DirektivomSaveta broj 94/31/EC komplementarna je u odnosu na okvir Direktive o otpa-du. Ona defini{e opasni otpad i uvodi dodatne i stroè zahteve za upravljanje nji-me. Opasni otpad ne sme da se me{a sa drugim vrstama otpada i kad god je tomogu}e treba da se drì odvojeno. Nadle`ni organi treba da usvoje specifi~ne pla-nove upravljanja opasnim otpadima ili da ta pitanja re{avaju u okviru op{tih pla-nova upravljanja otpadom. Dozvole za rad postrojenja ili lokacija za reciklaù iodlaganje mogu da obuhvataju maksimalne vrednosti, maksimalne granice emi-sije, i odredbe o tehnologiji. Tokom prikupljanja, transporta i skladi{tenja neop-hodno je adekvatno pakovanje i obeleàvanje opasnog otpada. Evidencije o otpa-du ~uvaju se u duèm vremenskom periodu.

Kao {to postoji Katalog otpada, postoji i spisak opasnog otpada (Odluka Savetabroj 94/ 904/EC), koji detaljno defini{e njegove kategorije, i uvodi jedinistvenuterminologiju u vezi sa opasnim otpadom.

4.5 Direktive o industrijskom zaga|enju

[ta su ciljevi Direktiva o industrijskom otpadu i koje su obaveze zemalja ~lanica po tim direktivama?

Direktiva Saveta broj 96/61/EC o integralnom spre~avanju i kontroli zaga-|enja (IPPC) ima za cilj integrisano spre~avanje i smanjenje zaga|enja ìvotnesredine, uzimaju}i u obzir emisije zaga|enja u vazduh, vodu, i zemlji{te, generi-sanje otpada i potro{nju energije.

Direktiva zahteva da nadle`ni organ izdaje dozvole za sve glavne industrijske ak-tivnosti navedene u Prilogu uz Direktivu. Dozvola koju nadle`ni organ izdaje ne-koj industrijskoj organizaciji treba da navodi uslove koji garantuju visok nivo za-{tite ìvotne sredine u celini. Ti uslovi treba da uklju~uju grani~ne vrednosti zaemisiju zaga|enja u vazduh, vodu, i zemlji{te, posebno za ona zaga|enja navede-na u Prilogu Direktive, uzimaju}i u obzir njihov potencijal preno{enja zaga|enjaiz jedne sredine u drugu. Uslovi koji se odnose na generisanje otpada, dugotraj-no zaga|enje izuzev onog koje proisti~e iz normalnog reìma rada, sanacija loka-cije nakon prestanka rada, itd., tako|e mogu da se priloè uz dozvolu. Ona trebada sadrì uslove monitoringa, koji }e obezbediti pra}enje po{tovanja odredaba izdozvole.

Grani~ne vrednosti emisije i ostali uslovi treba da se zasnivaju na konceptu naj-boljih raspoloìvih tehnika – BAT tehnika. One podarzumevaju najsvrsishodnije


2

161

i najrazvijenije metode rada u doti~noj vrsti industrijske proizvodnje, kojima sepostiè visok stepen za{tite ìvotne sredine, a koje su izvodljive sa tehni~kog iekonomskog stanovi{ta. U praksi, nivoi BAT tehnika koji vaè na nivou zajedni-ce defini{u se kroz razmenu informacija izme|u Komisije, nadle`nih organa ze-malja ~lanica i industrijskih organizacija. Zajedni~ki istraìva~ki centar (JRC) sasedi{tem u Sevilji, u [paniji, osnovan je radi uspostavljanja referentne dokumen-tacije u oblasti BAT tehnika (BREFs), i davanja smernica o tome {ta se u kontek-stu EU smatra BAT tehnikom. Do sada, evropski BAT nivoi su definisani za ne-koliko industrijskih sektora, uklju~uju}i industriju papira, hloralkalnu industrijui industriju gvo`|a. (Za vi{e informacija o BAT, vidi tako|e Poglavlje 3/6.) OvaDirektiva predvi|a da se, ukoliko se kroz razmenu informacija utvrdi da za to po-stoji potreba, na nivou EU defini{u zajedni~ke grani~ne vrednosti emisije za raz-li~ite vrste industrijskih instalacija i za razli~ite polutante. U me|uvremenu, uuslovima kada ne postoje grani~ne vrednosti emisije na nivou EZ, za pitanja ko-ja se odnose na IPPC Direktivu treba primenjivati grani~ne vrednosti emisije, de-finisane u drugim direktivama kao relevantne grani~ne vrednosti.

Dozvole koje izdaju nadle`ni organi mogu da zahtevaju i stroè uslove za kontro-lu zaga|enja nego {to se moè posti}i primenom BAT tehnika, ukoliko je to po-trebno na osnovu standarda o kvalitetu ìvotne sredine. Nadle`ni organ pregledai menja uslove dozvole u slu~ajevima kada postoje zna~ajne izmene u industrij-skoj instalaciji, ukoliko nove najbolje raspoloìve tehnike omogu}avaju smanjen-je zaga|anja bez zna~ajnog pove}anja tro{kova, ili ukoliko je zaga|enje koje stva-ra ta instalacija takvog zna~aja da je neophodno da se izvr{i revizija grani~nihvrednosti emisije.

Zemlje ~lanice moraju obavezati industrijske organizacije da se pridràvaju odre-daba iz svojih dozvola. Industrija je obavezna da obavesti nadle`ni organ o rezul-tatima merenja i drugim relevantnim pitanjima. Sadràj zahteva za izdavanje do-zvole koju podnosi neka industrija, sama dozvola i rezultati merenja moraju bitidostupni javnosti. Evropska komisija vodi javnosti dostupan Evropski registaremisije polutanata (EPER), ~ije je uspostavljanje definisano Odlukom Komisijebroj 2000/479/EC, sa podacima koje dostavljaju zemlje ~lanice o emisijama i oglavnim zaga|iva~ima.

Direktiva Saveta broj 96/82/EC o kontroli glavnih opasnosti od nesre}a iza-zvanih {tetnim supstancama ima za cilj spre~avanje ve}ih nesre}a izazvanih{tetnim supstancama, kao i ograni~avanje posledica takvih nesre}a po ljude i ì-votnu sredinu.

Direktiva zahteva da operateri postrojenja u kojima stvarna ili o~ekivana koli~inaopasnog otpada prelazi definisane nivoe podnesu dokaze nadle`nim organimazemlje ~lanice da su preduzeli sve mogu}e mere za spre~avanje i smanjenje mo-gu}nosti ve}ih nesre}a. Operateri su obavezni da izrade i podnesu nadle`nim or-ganima dokumentaciju koja, ukoliko se pravilno primenjuje, predstavlja sveobu-hvatan sistem spre~avanja ve}ih nesre}a. Ova dokumentacija obuhvata izjavuoperatera, navedenu u Direktivi; glavni dokumenat koji defini{e politiku spre~a-

2

162


vanja ve}ih incidenata; i izve{taj o bezbednosti i interni plan za vanredne situaci-je. Nadle`ni organi su obavezni da usvoje planove mera koje se preduzimaju iz-van industrijskog postrojenja u vanrednim situacijama.

Nadle`ni organ je obavezan da osigura primenu usvojenog sistema. Ukoliko ope-rater propusti da izradi neke elemente sistema ili ukoliko se utvrdi da plan imaozbiljne nedostatke, nadle`ni organ }e zabraniti kori{}enje doti~nog postrojenja.U slu~ajevima kada do|e do zna~ajnih promena u samom postrojenju, ili na zah-tev nadle`nog organa, vr{i se revizija i aùriranje dokumenata.

Direktiva tako|e propisuje da se relevantna javnost obavesti o merama bezbed-nosti i o tome {ta treba da se preduzme u slu~aju nesre}e. Bezbednosni izve{tajioperatera, uz navo|enje inventara {tetnih supstanci koje postoje u postrojenju,dostavljaju se na uvid javnosti, uz izuzetak podataka koji su klasifikovani kao po-verljivi. Pre izgradnje postrojenja koja potpadaju pod ovu Direktivu, pre uno-{enja izmena u postoje}a postrojenja i pre drugih razvojnih aktivnosti u njihovojblizini, tako|e je potrebno konsultovati javnost.

U slu~aju nesre}e operater je obavezan da nadle`nom organu dostavi potrebneinformacije za preduzimanje hitnih, kratkoro~nih i dugoro~nih mera, analizu ne-sre}e, i izradu preporuka za budu}e preventivne mere.

Zemlje ~lanice se obavezuju da identifikuju grupe industrijskih postrojenja kodkojih domino efekat moè da pove}a posledice ve}ih nesre}a. Nadle`ni organi tre-ba da omogu}e razmenu informacija koje }e takvim postrojenjima omogu}iti de-finisanje adekvatne politike u spre~avanju incidenata i u sistemu bezbednosti. Ciljizrade planova o kori{}enju zemlji{ta jeste spre~avanje ve}ih incidenata, posebnokada se radi o planovima za lociranje industrijskih postrojenja u odnosu na javnamesta, stambene oblasti, saobra}ajne veze i oblasti visoke prirodne osetljivosti.

4.6 Direktive o hemikalijama

[ta su ciljevi Direktiva o hemikalijama i koje su obaveze zemalja ~lanica potim direktivama?

Osnovni cilj politike EU u odnosu na hemikalije jeste da se obezbedi visok nivoza{tite ljudskog zdravlja i ìvotne sredine, uz istovremeno efikasno funkcioni-sanje internog trì{ta i stimulisanje inovativnosti i konkurentnosti u hemijskojindustriji. Zakonodavstvo se bavi pitanjima klasifikacije, pakovanja i obeleà-vanja {tetnih supstanci, kontrole rizika postoje}ih, i ograni~enja u trgovini i ko-ri{}enju odre|enih opasnih supstanci i proizvoda.

Ova pitanja su uglavnom odre|ena u dvema direktivama, opisanim u daljem tek-stu; one se trenutno preispituju i menjaju, {to je u skladu sa op{tom politikomEU u oblasti hemikalija. Nedostaci postoje}eg zakonodavstva odnose se na pi-tanja kao {to su: nedovoljan op{ti nivo znanja o osobinama i kori{}enju postoje-


2

163

}ih hemijskih supstanci, sporost u procenjivanju hemikalija, {to zahteva zna~aj-ne resurse, pote{ko}e u pribavljanju informacija o kori{}enju i izlaganju supstan-cama u odnosu na nizvodne korisnike, i dugotrajnost postupka koji nadle`ni or-gani sprovode da bi potvrdili odluke o kontroli rizi~nih supstanci. Rezultat revi-zije najbitnijih pravnih akata, pre svega pomenutih pitanja, jeste »Bela knjiga«–Strategija za budu}u politiku o hemikalijama, koju je Evropska komisija usvo-jila u februaru 2001.41

Direktiva Saveta broj 67/548/EEC o klasifikaciji, pakovanju i obeleàvanjuopasnih supstanci usvojena je 1967. godine da bi ponudila uskla|en sistem kla-sifikacije, pakovanja i obeleàvanja opasnih supstanci. Od tada je ova Direktivamenjana osam puta, a njeni prilozi se redovno aùriraju “u skladu sa ostvarenimtehni~kim napretkom.”

Prvobitne odredbe Direktive o opasnim supstancama u velikoj meri se i danas uprimenjuju. Konkretno, Direktiva obavezuje lica odogovrna za upotrebu hemij-skih supstanci u EU da ih klasifikuju na osnovu njihovih osobina po opasnosti(npr. toksi~ost, kancerogenost) i da ih obeleàvaju usvojenim simbolima za ozna-~avanje rizika (R) odn. bezbednosti (S), koji ukazuju na postoje}i rizik i mere si-gurnosti koje treba preduzeti pri kori{}enju odre|ene supstance. Mada je, zapra-vo proizvo|a~ odgovoran za po{tovanje odredaba Direktive o klasifikaciji i obele-àvanju (C&L odredbe) svojih hemijskih supstanci, u nekim slu~ajevima nadle`niorgan defini{e C&L odredbe za datu supstancu, {to se onda navodi u Prilogu I Di-rektive. Klasifikacija neke hemijske supstance tako|e moè da podstakne nadle-`ne organe da preduzmu mere za ograni~avanje prometa i kori{}enja neke sup-stance po Direktivi 76/769/EEC (opisana je u daljem tekstu).

[esta izmena (Directiva 79/831/EEC) Direktive o opasnim supstancama, usvojena1979. godine, odnosila se na organizaciju izve{tavanja o svim hemijskim supstanca-ma upotrebljavanim (ili planiranim za upotrebu) na trì{tu EU pre 18. septembra1981. Direktiva se odnosila i na njihovo navo|enje u Evropskom registru postoje}ihhemijskih supstanci (EINECS), kao i na obavezu svakog proizvo|a~a koji èli da natrì{te EU stavi u promet neku »novu« supstancu (koja se ne nalazi na spisku EI-NECS) da pre toga obavesti nadle`ni organ na nacionalnom nivou.

[estim amandmanom je tako stvoren dvojni sistem, prema kome se takozvanepostoje}e supstance mogu nakratko slobodno stavljati u promet ukoliko su uskladu sa C&L odredbama Direktive, dok je za tzv. nove supstance neophodnodostaviti zna~ajnu koli~inu podataka nadle`nim organima pre nego {to je proiz-vo|a~ ili uvoznik upotrebi. Ovaj sistem je i danas na snazi i ugra|en je u Sedmiamandman uz Direktivu o opasnim supstancama (Directiva 92/32/EEC) – sva-ko ko podnosi obave{tenje o nekoj novoj supstanci obavezan je da dostavi tehni~-ki dosije sa obimnim informacijama o proizvodnji, kori{}enju, osobinama i ne-èljenim efektima te supstance, kao i predlog za njenu klasifikaciju i obeleà-vanje. Potrebni podaci zavise od koli~ine supstance koja se namerava upotrebitina EU trì{tu.

2

164


41 http://europa.eu.int/comm/environment/chemicals/whitepaper.htm

Od 1993. godine postoji obaveza da se za svaku novu supstancu proceni potenci-jalna opasnost po ljudsko zdravlje i ìvotnu sredinu. Ta obaveza je uvedena Di-rektivom 93/67/EEC, a primenjuje se i za ocenjivanje postoje}ih supstanci.

Direktiva Saveta broj 76/769/EEC o upotrebi odre|enih opasnih hemikalijausvojena je 1976. godine radi primene u situacijama kada nije dovoljno regulisatihemikalije prema njihovoj klasifikaciji i obeleàvanju. Te supstance, za koje suuvedena ograni~enja, navedene su u Prilogu uz Direktivu, zajedno sa uslovimaograni~enja. Ova zabrana se odnosi na kategoriju 1 i 2 kancerogenih supstanci,mutagena i supstanci toksi~nih po reprodukciju, i primenjuje se shodno definici-ji tih supstanci, kako je navedeno u pomenutoj Direktivi Saveta broj67/548/EEC. Ta definicija se redovno aùrira u skladu sa najnovijim tehni~kimsaznanjima; u roku od {est meseci od uvo|enja takvih izmena Komisija je obave-zna da dostavi predloge da se doti~ne supstance dodaju spisku onih na koje seodnosi Direktiva Saveta broj 76/769/EEC.

Direktiva je inicijalno ograni~ila kori{}enje polihlorisanih bifenila (PCB) i poli-hlorisanih trifenila (PCT) i uvela zabranu za kori{}enje vinil-hlorid-monomerakao raspr{iva~a aerosola. Od tog vremena do sada, kroz dvadesetak amandmana,u Direktivu su uneta ograni~enja za oko 40 supstanci ili grupa supstanci (ukup-no 900 pojedina~nih supstanci), uklju~uju}i hlorisane rastvara~e u dekorativnimukrasima; supstance koje se koriste u zadrìva~ima plamena i inovacijama;azbest; sadràj boja i premaza; alkalne manganske baterije; pentahlorofenol(PCP); kadmijum; PCB supstance; nikl u biùteriji; zapaljive gasove u aerosolil-ma za dekorativne ili zabavne namene; heakshloroetan (HCE) kod obojenih me-tala; i, uop{te, sve supstance koje su klasifikovane kao kancerogene, teratogene imutagene. Odluke o ograni~enjima po Direktivi broj 76/769/EEC donose se na-kon analize neke nove supstance, koja je uvedena u skladu sa Direktivom o opa-snim supstancama ili nakon procene rizika, ~ija je izrada propisana Direktivom opostoje}im supstancama. Me|utim, ograni~enja se mogu usvajati i u drugimokolnostima.

Smatra se da Direktiva daje okvir za zabrane ili ograni~enja za stavljanje u pro-met ili kori{}enje odre|enih opasnih hemikalija, koji vaè u celoj Evropskoj za-jednici, ~ime se drugim supstancama omogu}ava slobodna cirkulacija na jedin-stvenom trì{tu pod uslovom da one ispunjavaju odredbe o klasifikaciji i obele-àvanju (C&L), i da ispunjavaju obavezu o dostavljanju obave{tenja prema odred-bama Direktive o opasnim supstancama.

Evropski sud pravde (ECJ), me|utim, po ovoj Direktivi prihvata postojanje auto-nomije zemalja ~lanica, kao i njihovu mogu}nost da usvajaju sopstvena ograni-~enja; sud je donosio presude u korist zemlje ~lanice da zabrani kori{}enje nekesupstance (konkretan slu~aj kojim je sve zapo~elo odnosio se na trihloroetilen),koja se smatra opasnom po ljude ili po ìvotnu sredinu, ~ak i ako je takva sup-stanca ve} adekvatno klasifikovana i obeleèna prema restriktivnim merama Di-rektive 76/ 769/EEC ili prema proceni rizika po Uredbi 793/93/EEC.


2

165

4.7 Direktive o genetski modifikovanim organizmima

[ta su ciljevi direktiva o genetski modifikovanim organizmima i koje su oba-veze zemalja ~lanica po ovim direktivama?

Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta broj 2001/18/EC o namernom ispu-{tanju u ìvotnu sredinu genetski modifikovanih organizama ima za cilj za{tituljudskog zdravlja i za{titu ìvotne sredine od opasnosti koje se odnose na namer-no pu{tanje i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama (GMO).Ova Direktiva obavezuje zemlje ~lanice da stvore regulatorne sisteme koji ne do-zvoljavaju pu{tanje ili stavljanje u promet genetski modifikovanih organizamabez prethodne procene opasnosti po ìvotnu sredinu kao i bez prethodne sagla-snosti nadle`nog organa. Direktiva tako|e zahteva od zemalja ~lanica da obezbe-de uslove za pra}enje kretanja GMO koji su stavljeni u promet. Svaka osoba kojanamerava da pusti na slobodu neki GMO u ìvotnu sredinu za bilo koju svrhuosim za upotrebu na trì{tu, obavezna je da o tome izvesti nadle`ni organ i dadostavi sve potrebne informacije navedene u Direktivi, uklju~uju}i i procenu uti-caja na ìvotnu sredinu. Ukoliko su ispunjeni zahtevi iz Direktive, nadle`ni organizdaje pismenu saglasnost. Bez takve saglasnosti, podnosilac zahteva ne sme dapristupi izpu{tanju GMO u ìvotnu sredinu. Ovaj postupak se ne odnosi na me-dicinske supstance, za koje se ovla{}enja daju prema posebnim EU propisima.

Zemlje ~lanice su po ovoj Direktivi obavezne da konsultuju javnost i zaintereso-vane grupe o predloènim namernim izpu{tanjima GMO. U tom smislu, zemlje~lanice su obavezne da defini{u odgovaraju}e procedure konsultacija koje javno-sti i zainteresovanim stranama pruàju priliku da izraze svoje mi{ljenje. Zemlje~lanice su obavezne da daju na uvid javnosti sve informacije o odobrenim izpu-{tanjima na svojoj teritoriji.

Komisija }e uspostaviti sistem za razmenu informacija, koji omogu}ava nadle-`nim organima u svim zemljama ~lanicama da razmenjuju informacije sadrànieu podnesenim zahtevima kao i u kona~nim odlukama pojedinih nadle`nih orga-na. Nakon toga, Komisija }e ove informacije u~initi dostupnim javnosti.

Sli~no tome, proizvo|a~ ili uvoznik koji namerava da stavi u promet neki proiz-vod koji sadrì GMO, obavezan je da o tome obavesti nadle`ni organ i da podne-se izve{taj, traèn Direktivom. Nadle`ni organ razmatra podneti zahtev i prove-rava da li on ispunjava odredbe Direktive, na osnovu ~ega priprema izve{taj oproceni. Takav izve{taj se dostavlja podnosiocu zahteva i zajedno sa informacija-ma navedenim u podnetom zahtevu dostavlja Komisiji, koja ga zatim prosle|ujenadle`nim organima u drugim zemljama ~lanicama. Komisija i nadle`ni organi uzemljama ~lanicama mogu da zahtevaju od organa zemlje ~lanice dodatne infor-macije, mogu da daju svoja zapaànja ili obrazloè svoje neslaganje. Komisija inadle`ni organi su obavezni da postignu saglasnost u vremenskom roku koji jeodredila Direktiva. Ukoliko nadle`ni organ koji je pripremio izve{taj o proceniodlu~i da proizvod sa GMO ne moè da bude pu{ten u promet na trì{tu, on od-

2

166


bija zahtev i navodi razloge za tu odluku. Ukoliko organ odlu~i da proizvod mo-è da se stavi u promet, i ukoliko nema obrazloènih prigovora od drugih zemalja~lanica ili Komisije, onda organ izdaje saglasnost u pisanom obliku. Ukoliko ko-misija ili bilo koji nadle`ni organ podnesu prigovor i ne odustanu od njega, on-da se primenjuje op{ti postupak odlu~ivanja, koji uklju~uje regulatornu komisi-ju uz u~e{}e predstavnika svih zemalja ~lanica i Saveta.

Kona~na saglasnost navodi obim, period va`nosti i ostale uslove, uklju~uju}iuslove obeleàvanja i pra}enja. Najduì rok na koji se saglasnost izdaje jeste de-set godina. Saglasnost moè da se obnovi po postupku sli~nom prethodno opi-sanom. Obnavljanje moè da se odbije i saglasnost da se izmeni, ukoliko rezulta-ti pra}enja i nove informacije o rizi~nosti proizvoda po ljudsko zdravlje ili ìvot-nu sredinu nisu u skladu sa odredbama Direktive. Ako se posle izdavanja sagla-snosti do|e do novih saznanja o opasnostima po ljudsko zdravlje ili ìvotnu sre-dinu, podnosilac zahteva je obavezan da preduzme potrebne korake i obavestinadle`ni organ. On tada moè da izmeni ili ukine saglasnost primenom sli~nogpostupka odlu~ivanja, koji uklju~uje Komisiju i nadle`ne organe drugih zemalja~lanica kao {to je slu~aj kod izdavanja ili obnavljanja saglasnosti.

Pojedine zemlje ~lanice ne mogu da zabrane ili ograni~e stavljanje u promet pro-izvoda za koje je data saglasnost u skladu sa ovom Direktivom. Izuzetak od ovo-ga su slu~ajevi kada dràva ~lanica do|e do novih informacija o opasnosti po ljud-sko zdravlje ili ìvotnu sredinu. Ukoliko se to desi, doti~na zemlja ~lanica moèprethodno da ograni~i ili zabrani prodaju i/ili kori{}enje tog proizvoda na svojojteritoriji. Zemja ~lanica je tako|e obavezna da bez odlaganja obavesti Komisiju idruge zemlje ~lanice i da dostavi reviziju procene rizika po ìvotnu sredinu, kaoi predlog za izmenu saglasnosti. Tada se donosi odluka prema proceduri sli~nojonoj za izdavanje saglasnosti. Tokom postupka podno{enja zahteva, Komisija jeobavezna da apstrakt sa informacijama o proizvodu, koji je podneo podnosilaczahteva, stavi na uvid javnosti. Javnost ima pravo da u datom roku svoja zapa-ànja podnese Komisiji. Ta zapaànja se prosle|uju nadle`nim organima. Za pro-izvode za koje se daje saglasnost za stavljanje u promet ili za koje se takva sagla-snost odbija, Komisija }e tako|e staviti na uvid javnosti sve izve{taje o proceni isva stru~na mi{ljenja koja podnosi nau~ni odbor, imenovan prema Direktivi. Ustavljanju informacija na uvid javnosti, Komisija je obavezna da po{tuje poverlji-vost podataka koje je dostavio podnosilac zahteva. Me|utim, informacije koje seti~u op{teg opisa GMO, naziva podnosioca zahteva, namene pu{tanja proizvodau ìvotnu sredinu, procene uticaja na ìvotnu sreidnu, zahteva za monitoring,planova o reagovanju u opasnosti, ne mogu se smatrati poverljivim.

Zemlje ~lanice su obavezne da preduzmu potrebne korake za propisno obeleà-vanje proizvoda koji sadrè GMO. Za proizvode sa izdatim ovla{}enjem, koji sa-drè GMO u tragovima, neophodno je definisati minimalne donje granice ispodkojih nije obavezno obeleìti proizvod. Minimalni nivoi se defini{u posebno zasvaki proizvod u skladu sa postupkom odlu~ivanja, koji uklju~uje regulatorni od-bor, sa predstavnicima svih zemalja ~lanica i Saveta.


2

167

Zemlje ~lanice su obavezne da defini{u kaznene mere koje se primenjuju u slu~a-ju kr{enja odredbi na nacionalnom nivou. Ova Direktiva propisuje da kaznenemere treba da budu svrsishodne, proporcionalne, i destimulativne.

Direktiva pretpostavlja da }e se, u slu~ajevima kada se na predloènu saglasnostpodnese prigovor, ili kada izve{taj o proceni ukazuje da proizvod ne bi trebalopu{tati u promet, Komisija konsultovati sa relevantnim nau~nim odborom. Ko-misija moè da se konsultuje sa nau~nim odborom po sopstvenom naho|enju ilina zahtev zemlje ~lanice, a tako|e ima pravo da se konsultuje sa bilo kojim odbo-rom o eti~kim pitanjima. U ovom poslednjem slu~aju, konsultacije ne mogu dauti~u na administrativni postupak. Komisija tako|e ima zadatak da omogu}i raz-menu informacija izme|u zemalja ~lanica i da vodi registre sa informacijama oGMO, uklju~uju}i i javne registre o lokacijama na kojima su GMO pu{tene. Zem-lje ~lanice su obavezne da dostavljaju Komisiji redovne izve{taje o sprovo|enjuove Direktive.

2

168


3

169

Poglavlje 3

INSTRUMENTI ZA SPROVO\ENJENACIONALNE POLITIKE U OBLASTI@IVOTNE SREDINE

Politika u oblasti ìvotne sredine predstavlja skup principa i aktivnosti koje ne-ka dràva, zajednica, pa ~ak i kompanija usvaja radi za{tite ili o~uvanja kompo-nenata ìvotne sredine i/ili odrìvog kori{}enja prirodnih resursa. Ona se odno-si na raznovrsna pitanja: od atmosferskih i kopnenih eko-sistema, promocijenau~nih saznanja i ekolo{kih informacija, do ranog upozoravanja i sposobnostireagovanja u vandrednim situacijama radi re{avanja problema koji se odnose naekolo{ke katastrofe i hitne slu~ajeve.

Vremenom su se razvili razli~iti instrumenti koji doprinose politici u oblasti ì-votne sredine. Neki su direktno usmereni na o~uvanje ìvotne sredine, kakav jezakon za o~uvanje prirodnih resursa; drugi uti~u na integrisanje zanimanja za ì-votnu sredinu u aktivnosti nevladinih sektora – primer takvog instrumenta jeprocena uticaja na ìvotnu sredinu.

Na nacionalnom nivou, pojedini instrumenti politike ìvotne sredine su u pro-cesu razvoja u skladu sa okvirima navedenim u Poglavlju 2. Me|utim, neophod-no je da se pokloni du`na pa`nja prioritetima definisanim na nacionalnom nivou,kakvi su osavremenjavanje postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda ili promo-visanje recikliranja odre|enih kategorija otpada. Ti prioriteti su obi~no definisa-ni kao deo strate{kog plana na nacionalnim i podnacionalnim nivoima prilikomre{avanja lokalnih problema, oblasnih pitanja ili onih od nacionalnog zna~aja.

Zavisno od svojih karakteristika, instrumenti mogu da se primenjuju na razli~i-tim nivoima uprave: lokalnom, regionalnom, ili nacionalnom. Neki instrumentisu osmi{ljeni i za primenu na nivou kompanije (npr. poslovnih firmi).

Tako|e treba napomenuti da postoje specifi~ni sektorski i op{ti instrumenti. Op-{ti instrumenti odnose se na oporezivanje, pravosu|e, dostupnost informacija,prostorno planiranje i sve zakone koji se ne bave direktno nekim konkretnim sek-torom kakav je za ìvotnu sredinu, ali imaju sektorske implikacije. Me|u sektor-skim instrumentima, neki se bave ìvotnom sredinom direktno, a neki indirekt-no, kao {to je slu~aj sa energetikom, poljoprivredom, industrijom, turizmom,itd.

Veoma je te{ko organizovati instrumente prema striktno definisanim kategorija-ma, jer se oni mogu klasifikovati sa razli~itih polazi{ta. Na primer, Procena uti-caja na ìvotnu sredinu obi~no se kodifikuje na nacionalnom nivou preko nacio-

INSTRUMENTI ZA SPROVO\ENJE NACIONALNE POLITIKE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 3

nalnog zakona, {to zna~i da se radi o zakonskom instrumentu. Me|utim, to jeistovremeno i instrument koji se odnosi na procenu posledica ljudskih aktivnostina ìvotnu sredinu. Nadalje, proces EIA tako|e ima za cilj da uklju~i javnost uproces odlu~ivanja.

U ovoj publikaciji, instrumenti }e biti detaljno opisani po slede}im kategorijama:

• planski instrumenti;

• zakonski instrumenti;

• ekonomski instrumenti;

• instrumenti za procenu uticaja;

• instrumenti za monitoring i evaluaciju;

• instrumenti upravljanja ̀ ivotnom sredinom koji se primenjuju u organizacijama.

3

170

3 ¬ INSTRUMENTI ZA SPROVO\ENJE NACIONALNE POLITIKE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE

1. PLANSKI INSTRUMENTI

Koji planski instrumenti postoje i za{to ih treba koristiti?

Planski instrumenti mogu da se podele u dve grupe:

• strate{ki planski instrumenti;

• upravlja~ki planski instrumenti.

Strate{ki planski instrumenti, uklju~uju}i strategije, planove i programe, sluèkao mehanizmi preko kojih zemje obavljaju slede}e aktivnosti:

• organizuju i izvr{avaju obaveze koje je dràva preuzela po me|unarodnom pra-vu;

• identifikuju nacionalne prioritete u oblasti ìvotne sredine koji odslikavaju pro-bleme ìvotne sredine od nacionalnog ili podnacionalnog zna~aja a koji nisupriznati nijednim me|unarodnim instrumentom ili inicijativom;

• odre|uju prioritete za finansiranje kroz redovne budète kao i za strategije pri-kupljanja sredstava i, gde je to primenjivo, pregovaraju o pomo}i za razvoj sadonatorima.

Tipi~ni primeri planskih instrumenata u oblasti ìvotne sredine su Nacionalniekolo{ki akcioni planovi (NEAP), Nacionalne strategije o biodiverzitetu, Nacio-nalni klimatski programi, itd. Me|utim, va`no je napomenuti da se ne smeju za-nemariti strate{ki instrumenti koji se odnose na druge nevladine sektorske poli-tike kao {to su saobra}aj, energija, prostorno planiranje, poljoprivreda, turizam,jer oni mogu da imaju zna~ajan uticaj na ìvotnu sredinu.

Mada se planski instrumenti ~esto ozna~avaju kao nacionalni, to ne mora uvekda zna~i da se odnose na celu dràvu. U nekim dràvama, pristup na subnacio-nalnom ili lokalnom nivou moè da bude podesniji. Na primer, u nekim dràva-ma Lokalna Agenda 21 defini{e se na nivou lokalnih zajednica (vidi Okvir 3.1, udaljem tekstu). U zemljama koje imaju decentralizovan sistem i upravu, plani-ranje na podnacionalnom nivou moè ~ak da bude uslov koji je definisan usta-vom ili drugim dràvnim zakonima.

Okvir 3.1 ¬ [ta je Lokalna Agenda 21?

Lokalna Agenda 21 je akcioni plan za odrìv razvoj op{tina, koji uspostavljaju lokalni organi vla-sti skupa sa zainteresovanim stranama i gra|anima. Lokalne zajednice su dobile mandat da us-postave Lokalnu Agendu 21 na konferenciji UN o ìvotnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de@eneiru 1992. godine.

Proces Lokalna Agenda 21 obi~no se realizuje kroz pet koraka:

• osnivanje foruma i/ili radnih grupa za Lokalnu Agendu, koji se u najboljem slu~aju sastoje odpredstavnika uprave, politike, privrede, udruènja i privatnih doma}instava;

• diskusija i analiza glavnih pitanja na lokalnom nivou;

3

171


• identifikacija ciljeva i ideja za preduzimanje aktivnosti za odrìv razvoj op{tine;

• integrisanje u akcioni plan Lokalne Agende 21 koji usvaja gradski/op{tinski savet;

• sprovo|enje akcionog plana, uz u~e{}e svih predstavnika.

Me|unarodni savet za lokalne ekolo{ke inicijative (ICLEI; vidi Poglavlje 4/35) procenjuje da }e dopo~etka 21. veka vi{e od 3.500 lokalnih uprava u Evropi zapo~eti sopstvene procese LokalneAgende 21.

(Za vi{e podataka o Lokalnoj Agendi 21, kao i o konkretnim projektima/aktivnostima, vidi Internet prezentaciju na adresihttp://www.iclei.org/europe/la21/la21.htm)

Upravlja~ki planski instrumenti, kakvi su planovi za raspolaganje {umama, pla-novi re~nih slivova i sl. sluè kao smernica za redovne aktivnosti u oblasti kori-{}enja zemlji{ta ili u oblasti kori{}enja prirodnih resursa. Mada odobrenje za ova-kve instrumente obi~no daje neka regionalna ili lokalna kancelarija dràvne upra-ve, ovi instrumenti se odnose na specifi~ne oblasti.

Po ~emu se razlikuju planski instrumenti?

Razli~iti planski instrumenti u osnovi se razlikuju po nivou obuhva}enih detaljau fazi sprovo|enja.

Strategije uglavnom postavljaju op{te usmerenje nacionalnih aktivnosti u za{titiìvotne sredine i ljudskog zdravlja (npr. odrìvo kori{}enje prirodnih resursa) idefini{u prepreke (npr. nacionalni kapaciteti, finansijska sredstva, tehnologija,sukobljene politike, neodgovaraju}i zakoni i institucije). Programi odre|uju eko-nomski efikasna re{enja, relevantne dràvne sektore i lokalne zajednice (npr. me-sne zajednice, privreda, i industrija). Planovima se defini{u konkretne aktivnostii podela odgovornosti za implementaciju. U idealnom slu~aju, svi planski instru-menti treba da navode ciljeve, procenu tro{kova implementacije, i pokazateljeimplementacije koji omogu}avaju pra}enje uspe{nosti implementacije.

Nacionalno planiranje nije bitno samo sa stanovi{ta proizvoda. Proces izrade pla-nova jednako je bitan kao i sama realizacija plana. On okuplja zainteresovane stra-ne i podsti~e razmatranje i onih informacija koje se ne odnose direktno na ìvotnusredinu, nego dolaze iz drugih sektora kao {to su zrdavtsvo, trgovina, ili saobra}aj.

Koje op{te principe treba po{tovati u fazi planiranja?

• U planiranje treba da budu uklju~eni svi sektori koji uti~u na konkretan resurs;neophodno je da se tim relevantnim sektorima i grupama pruì prilika da pred-stave svoje vi|enje i prioritete. Oni su odgovorni i za na~in na koji njihovi pri-oriteti i investicije uti~u na prorodne resurse zemlje;

• Planiranje treba da bude participatorno: poèljno je da razli~ite zainteresovanestrane u~estvuju u planskim aktivnostima. Svrsishodno pregovaranje i kompro-mis me|u zainteresovanim stranama pove}ava {anse za osmi{ljavanje realnoginstrumenta;

3

172


• Ovla{}enja za kona~no planiranje treba da imaju agencije sa realnom snagom:svrsishodno planiranje zahteva nametanje jedne ili vi{e institucija koje imajustvarnu mo} da alociraju resurse i da odlu~uju o prioritetima;

• Neophodno je da se utvrde jasni ciljevi i prioriteti; tokom procesa planiranjatreba da se diskutuje ne samo o tome {ta moè i treba da se uradi nego i o ono-me {to ne moè i ne sme da se uradi s obzirom na raspoloìvost kadrovskih, fi-nansijskih i drugih resursa u zemlji;

• U izradi planova za ìvotnu sredinu neophodno je da se razmotri ceo niz teh-nika i tehnologija;

• Centralni elementi procesa planiranja treba da budu reforma politike i institu-cionalne promene; odobrenja za investicije ili projekte o~uvanja ìvotne sredi-ne trebalo bi davati tek po{to se detaljno analizira politika i institucije koji uti-~u na nju. Ukoliko je to potrebno, mogu}e je predloìti reformisanje instituci-ja kako bi one odgovarale realizaciji planova;

• Ve} u procesu planiranja neophodno je definisati mehanizme za nadzor nad re-alizacijom; program evaluacije mora da bude jasno definisan i plan mora da ob-uhvata pokazatelje i kriterijume za merenje uspe{nosti realizaije. Stalno pra-}enje ne samo da podupire realizaciju, nego daje i informacije o tome {ta je po-trebno da se plan pobolj{a kako bi bio prilago|en izmenjenim uslovima i no-vim saznanjima.

Koji su glavni koraci u planiranju?

U procesu planiranja mogu}e je prepoznati slede}ih sedam koraka:

Korak 1: Organizacione pripreme, koje defini{u uloge i obaveze onih koji suuklju~eni u proces planiranja;

Korak 2: Izrada procena po~etnog stanja, koje }e sluìti kao osnova za merenjerezultata realizacije;

Korak 3: Razrada strategije, koja }e utvrditi zadatke i ciljeve, identifikovati prio-ritetne aktivnosti i potrebne investicije;

Korak 4: Razrada plana aktivnosti, kojim se odre|uje ko }e {ta raditi, kada, gde,i kako, i sa kojim kadrovskim, institucionalnim i finansijskim resursima;

Korak 5: Realizacija;

Korak 6: Monitoring i ocena, radi utvr|ivanja uticaja i ostvarenih promena;

Korak 7: Podno{enje izve{taja razli~itim instancama, uklju~uju}i nacionalnu izvr-{nu vlast, Parlament, javnost, me|unarodna tela itd.

Koji se glavni problemi mogu re{avati pomo}u planskih instrumenata?

Planiranjem u oblasti ìvotne sredine na nacionalnom nivou treba rukovoditi natakav na~in koji }e logi~no uklju~iti razli~ite me|unarodne instrumente relevant-


3

173

ne za o~uvanje i odrìvo kori{}enje prirodnih resursa, op{tu za{titu ìvotne sre-dine, i za{titu ljudskog zdravlja. Me|utim, pove}an obim planiranja, primetan uposlednje vreme, ~esto dovodi do nièg kvaliteta pri sprovo|enju instrumenata,i to iz slede}ih razloga:

• on stvara efekat inflacije na proizvode planiranja;

• dovodi do preklapanja u realizaciji, i time

• doprinosi nepotrebnom rasipanju ljudskih i finansijskih resursa.

Problem predstavlja i sektorska priroda planiranja i s njom povezan nedostatakintegrisanja razli~itih sektora. Ponekad se de{ava da prioriteti iz razli~itih sekto-ra ne budu logi~no razmotreni i/ili predstavljaju ~esto vrlo ambiciozne liste èlja,a ne realne ekonomski opravdane mogu}nosti neke regije ili oblasti. Sem toga,ekolo{ki prioriteti se ~esto ne povezuju na odgovaraju}i na~in sa drugim nacio-nalnim prioritetima, na primer, sa potrebama dru{tvenog i privrednog razvoja.

Zajedni~ki nedostatak nacionalnih strategija, planova i programa obi~no je njiho-va pravna neobaveznost. Mada se njihove klju~ne aktivnosti mogu realizovati pu-tem upravnih odluka ili prosto alociranjem sredstava iz budèta (npr. informi-sanje, obrazovanje, izve{tavanje, prikupljanje podataka i izrada registara, u~e{}ejavnosti, istraìvanje i obuka, itd.), ve}e akcije obi~no zahtevaju zakonsku podr-{ku (npr. uspostavljanje i odràvanje za{ti}enih oblasti). Uloga parlamenta unadgledanju usvojenih strategija, planova i programa ovde je klju~na.

3

174


2. ZAKONSKI INSTRUMENTI

Kada se primenjuju zakonski instrumenti i koje su njihove glavne osobenostina nacionalnom nivou?

Uop{teno govore}i, zakoni neke dràve utvr|uju pravila po kojima se ta dràvaupravlja. Ti zakoni obuhvataju jasno definisana pravila i propise o nadle`nostimai odgovornostima izme|u agencija i korisnika. Zakoni na nacionalnom nivouodobravaju ili zabranjuju odre|ena dela i time kontroli{u aktivnosti i pona{anjeljudi; to su pravila pona{anja koja donosi kontrolni nade`ni organ vlasti.

Sprovo|enje zakonskih instrumenata preko sudova jeste njihova glavna karakte-ristika.

Ko donosi i sprovodi zakon?

Zakone donosi telo koje za to ima ustavno ovla{}enje, dakle, zajednica ili dràva.Zakone usvaja vrhovno zakonodavno telo – Parlament, Nacionalni savet, i sl., ko-je predstavlja skup politi~kih predstavnika dràve. U dràvama koje imaju pisaniustav, ustavni sud moè uz ovla{}enje utvrditi da su konkretni zakoni koje jeusvojilo zakonodavno telo neustavni jer, na primer, nisu uskla|eni sa osnovnimprincipima tog dru{tva. Sprovo|enje zakona je u nadle`nosti izvr{ne vlasti, kao{to su resorna ministarstva, ili regionalna uprava. Situacija po pitanju nadle`no-sti u oblasti ìvotne sredine razlikuje se me|u zemljama; me|utim, ja~a tenden-cija da se nadle`nost u nekim aspektima za{tite ìvotne sredine decentralizuje.

[ta sa~injava zakonski okvir na nacionalnom nivou?

Na nacionalnom nivou, razli~iti oblici obi~ajnog prava: zakoni, uredbe, ukazi,propisi itd., predstavljaju zakonski okvir neke zemlje. Vrhovni zakon dràve jeustav, u kome su definisana prava njenih gra|ana. Mnogi moderni ustavi uklju-~uju prava gra|ana na zdravu ìvotnu sredinu, {to zna~i da u tim zemljama ve}postoji utvr|ena obaveza dràve da obezbedi o~uvanje i obnavljanje bitnih eko-lo{kih procesa. Vrednost te ustavne odredbe je u tome {to izjedna~ava o~uvanjeìvotne sredine sa drugim interesima sa priznatim legitimitetom. Ovakvo pri-znanje je bitno jer zakonodavstvo uvodi ograni~enja na javne slobode i privatnovlasni{tvo i suàva neke aktivnosti, {to o~ito ima odre|ene ekonomske poslediceu kratkoro~nom smislu.

Dràvni zakon (zakon koji je usvojila skup{tina) obavezno prolazi kroz vrhovnozakonodavno telo. Mere koje se odnose na ìvotnu sredinu mogu da budu ugra-|ene u dràvne zakone ili u njima ekvivalentne zakonske instrumente.

Propis je jedan oblik zakonodavstva kojim se sprovodi dràvni zakon usvojen odstrane parlamenta. Na primer, za{tita biljnih i ìvotinjskih vrsta moè da budepredmet dràvnog zakona o o~uvanju prirode. Me|utim, ovla{}enje da utvr|uje


3

175

koje je vrste potrebno za{tititi i pod kojim okolnostima, pitanje je za koje se mo-è ovlastiti resorno ministarstvo, nadle`no za pitanja sprovo|enja doti~nog zako-na. Ministarstvo kodifikuje spiskove i prezentuje ih u propisima.

Uredba je nalog izdat od onoga ko je za to ovla{}en.1

Upravni zakon je oblik zakona koji se odnosi na upravna ovla{}enja centralne ilokalne vlasti. Sud moè da razmatra primenu takvih ovla{}enja na zakonskojosnovi ali ne na osnovi politike.

[ta se moè smatrati zakonodavstvom koje se odnosi na ìvotnu sredinu?

Zakonodavstvo o ìvotnoj sredini je svaki oblik zakona koji se bavi o~uvanjem,za{titom, ili obnavljanjem ìvotne sredine. To je zakonodavstvo koje zabranjujeili kontroli{e eksploataciju prirodnih resursa i kontroli{e zaga|enje ìvotne sredi-ne. Ono tako|e uklju~uje i zakonodavstvo koje se odnosi na opasnosti potekle izrazli~itih izvora (na primer izvora zra~enja). Zakonodavstvo u oblasti za{tite ì-votne sredine vrlo je obimno i obuhvata, bez ograni~enja, slede}e oblasti:

• za{tita komponenata ìvotne sredine (npr. za{tita kvaliteta vode i vazduha);

• za{tita eko-sistema (npr. zakonodavstvo o za{titi prirode);

• odrìvo kori{}enje (npr. zakonodavstvo o {umarstvu, poljoprivredi, lovu, ribo-lovu);

• procena uticaja na ìvotnu sredinu (npr., zakoni o EIA);

• podsticajne mere (npr. zakoni o porezima, propisi o subvencijama);

• podsticanje tehnolo{ke saradnje (npr. nacionalno zakonodavstvo o izvozu/uvozu tehnologije);

• ure|ivanje prirodnih resursa (npr. zakoni o rudarstvu, prikupljanju genetskihresursa);

• odgovornost za {tetu u~injenu ìvotnoj sredini (npr. zakon o za{titi ìvotne sre-dine, krivi~ni zakon);

• vlasni{tvo nad prirodnim resursima (npr. ustav, zakon o za{titi ìvotne sredine);

• procena rizika / upravljanje rizikom (npr. zakoni koji se odnose na bio-sigur-nost, hemijsku sigurnost, industrijske nesre}e);

• upravljanje otpadom;

• upravljanje zemlji{ta i njegovo kori{}enje;

• higijena, karantin, fotosanitacija;

• obrazovanje i nauka.

3

176


1 Tako|e se nekad koristi kao pravni termin za kona~nu sudsku presudu.

Koji su glavni izazovi pri unapre|enju zakonodavnog okvira na nacionalnomnivou?

Mada su neki zakoni, kakav je na primer zakon o lovu, u mnogim zemljama usvo-jeni pre vi{e decenija (ili i ranije), ve}ina zakona koji se odnose na mogu}nost za-{tite ìvotne sredine u zemljama u tranziciji novijeg su datuma. Svrsishodnost udono{enju zakona i kvalitet usvojenih zakona u velikoj meri zavisi od stabilnostipoliti~kog, administrativnog i dru{tvenog sistema neke zemlje, kao i od posto-janja odgovaraju}ih kapaciteta za osmi{ljavanje, izradu nacrta ili izmenu zakonao za{titi ìvotne sredine. Neophodno je u zakone koji se odnose na ìvotnu sre-dinu ugraditi razne napredne koncepte, kao {to su uvo|enje ekonomskih meha-nizama i mehanizama samoregulacije, definisanje nivoa na kojima postoji uticajna ìvotnu sredinu, aùriranje krivi~nih zakona za ka`njavanje krivi~nih dela ko-ja se odnose na ìvotnu sredinu, itd. Sprovo|enje zakona o o~uvanju ìvotne sre-dine u velikoj meri zavisi od toga koliko administracija i javnost shvataju zakon-sko regulisanje potrebe za o~uvanjem ìvotne sredine, kao i od postojanja resur-sa, ve{tina i sveukupne efikasnosti u sprovo|enju zakona.


3

177

3. EKONOMSKI INSTRUMENTI

Za{to su nam potrebni ekonomski instrumenti?

Re{avanje postoje}ih problema u oblasti ìvotne sredine zahteva da se me|u utvr-|enim ekolo{kim problemima navedu prioriteti, i da se utvrde ekonomski efikasnestrategije za re{avanje prioritetnih problema. U tom procesu va`nu ulogu igrajuadekvatno utvr|ivanje cena i primena ekonomskih instrumenata (EI). Zbog togasu EI va`ni trì{ni instrumenti zajedno sa politikom u drugim sektorima, kao {tosu energetika, saobra}aj, poljoprivreda, itd. Kada se mudro primenjuju, EI promo-vi{u promene u alociranju resursa ka razumnom i odrìvom razvoju, i omogu}a-vaju ekonomski efikasno ostvarivanje ciljeva politike u oblasti ìvotne sredine.

Koji su to principi ekonomskih instrumenata?

Ekonomski instrumenti predstavljaju jednu su{tinski bitnu grupu u okviru {iro-kog spektra instrumenata politike u oblasti ìvotne sredine. Cilj njihove primeneje podsticanje promena u strukturi podsticajnih mera za pona{anje ekonomskih~inilaca (Panayotou, 1998 kod Klarer, Francis, McNicholas, 1999) kroz internali-zaciju ekolo{kih ili tro{kova koji proisti~u iz tro{enja resursa (vidi Okvir 3.2). Jed-na od glavnih osobina koja izdvaja ekonomske instrumente od tradicionalnih re-gulatornih komandno-kontrolnih instrumenata je u tome {to u ostvarivanju cilje-va politike o ìvotnoj sredini EI podsti~u trì{ni pristup (npr. ekolo{ke takse, do-zvole koje mogu da se kupuju i prodaju, itd.). Dve osnovne funkcije EI su stimu-lisanje ekolo{ki prihvatljivog pona{anja ekonomskih ~inilaca i generisanje priho-da, radi koncentrisanja finansijskih sredstava za investicije koje pobolj{avaju kva-litet ìvotne sredine (npr. programi sanacije ili tehnologije za uklanjanje zaga-|enja, obrazovanje, itd.).

Koje su glavne prednosti EI?

Kako je ve} pomenuto, EI pomaù svim zaga|iva~ima i korisnicima resursa daostvare ekolo{ke ciljeve uz ve}u fleksibilnost i niè tro{kove. Konkretnije, EI nu-de slede}e prednosti (Klarer, Francis, McNicholas, 1999):

• EI pomaù da se internalizuju tro{kovi koji se odnose na ìvotnu sredinu tako{to se stvarni tro{kovi zaga|enja odraàvaju u ceni proizvoda i usluga;

• EI daju mogu}nost ekonomski efikasnog smanjenja zaga|enja; oni podsti~usmanjenje zaga|enja tamo gde se tehnike borbe protiv zaga|enja mogu prime-niti na ekonomski najefikasniji na~in;

• EI podràvaju princip »zaga|iva~ pla}a« (PPP) i princip »korisnik pla}a« – {toje alternativa principu PPP, koja se odnosi na korisnika prirodnih resursa (vidiOkvir 3.2);

3

178


Okvir 3.2 ¬ Internalizacija eksternih tro{kova i princip »zaga|iva~ pla}a« (PPP)

Internalizacija eksternih tro{kova

Obrazloènje za primenu EI zasniva se na potrebi za prevazilaènjem spoljnih ekolo{kih faktora,tj. neèljenih efekata procesa proizvodnje i procesa potro{nje na ìvotnu sredinu, a koji nisuuklju~eni u kalkulaciju odgovornih za te procese. Ekonomska teorija smatra da su neèljeni efek-ti takvih spoljnih faktora tro{ak za dru{tvo. Ti spoljni tro{kovi mogu se u celini ili delimi~no in-ternalizovati uvo|enjem poreza ili takse na neèljene efekte, ili na proizvode ili procese koji pro-izvode spoljne efekte. Takvi nameti }e pove}ati cenu proizvoda i podsta}i kako proizvo|a~e ta-ko i potro{a~e da pre|u na alternativne proizvode i procese koji ne nose obavezu pla}anja.

Tipi~an primer je cena koja se pla}a za tretman otpadne ambalaè. Proizvo|a~ uklju~uje tro{ko-ve pakovanja u cenu proizvoda, ali tro{kovi tretmana otpadne ambalaè – prikupljanje, odla-ganje na deponije ili spaljivanje – snosi neko drugi. Sazrelo je shvatanje da tro{kovi kori{}enja iodlaganja proizvoda tako|e treba da budu uklju~eni u njegovu cenu i da ih snosi onaj ko gaproizvodi i tro{i. Drugim re~ima, cena proizvoda treba da odraàva stvarne tro{kove.

PPP

PPP navodi da zaga|iva~i treba da snose potpunu finansijsku odgovornost za smanjenje zaga-|enja. To zna~i da tro{kove koji se odnose na propadanje ìvotne sredine (zaga|enje) ili na eks-ploataciju prirodnih resursa (voda, zemlji{te, vazduh, minerali, tlo) treba da snose zaga|iva~i. PPPje prihva}en kao osnovni okvir za internalizaciju eksternih tro{kova i 1972. godine je usvojen odstrane OECD-a kao ekonomski princip za alokaciju tro{kova spre~avanja i kontrole zaga|enja.

Izvor: Speck, Ekins, 2000.

• EI generi{u prihode za investiranje u ìvotnu sredinu kroz namenska sredstvaiz EI, preko dràvnih budèta ili ekolo{kih fondova, i obezbe|uju kori{}enje tihsredstava za unapre|enje ìvotne sredine (vidi Okvir 3.3);

• EI doprinose uvo|enju promena u alokaciji dru{tvenih sredstava, {to je neop-hodno za promovisanje odrìvog razvoja i aktivnosti koje su istovremeno i eko-lo{ki opravdane i ekonomski privla~ne. Na primer, prihodi prikupljeni iz napla-}enih poreza/taksi na emisiju mogu se usmeriti kao subvencije ka proizvo|a~i-ma koji u svojim proizvodnim postupcima koriste alternativne izvore energije;

• EI mogu da imaju pozitivne efekte na inovativnost i konkurentnost tako {to }epodi}i »cenu zaga|enja i cenu kori{}enja prirodnih resursa«; EI promovi{u raz-voj i uvo|enje tehnologija koje nisu {tetne po ìvotnu sredinu a koje su eko-nomski opravdane;

• EI mogu da ublaè »difuzno zaga|enje«; mali izvori zaga|enja kao {to su po-kretni izvori, ku}ni otpad, i ambalaà efikasnije se kontroli{u preko EI negopreko tradicionalnih komandno-konrolnih instrumenata.

Okvir 3.3 ¬ Namenska sredstva i finansiranje investicija u oblasti ìvotne sredine

Najnoviji pomaci u razvoju ekonomskih instrumenata u EU i Americi kre}u se u pravcu trì{no za-snovanih instrumenata (ekolo{ki porezi i dozvole koje mogu da se prodaju), koji se vi{e ne posma-traju kao finansijski izvori za investicije u ìvotnu sredinu, ve} pre kao podsticajna sredstva za


3

179

spre~avanje zaga|enja. Za razliku od ovih pomaka, u zemljama u tranziciji namensko obeleà-vanje prihoda od EI i finansiranje investicija u oblasti ìvotne sredine smatra se osnovnim instru-mentom za obezbe|enje finansijskih sredstava za za{titu ìvotne sredine, posebno u slu~ajevimagde postoje nedovoljni resursi, privredna recesija ili nedovoljno razvijena uprava, kako u uslovi-ma privreda sa razvijenim trì{tem tako i u zemljama u tranziciji. Osnovni cilj namenskog obeleà-vanja jeste prikupljanje sredstava od aktivnosti koje nanose {tetu ìvotnoj sredini (kroz uvo|enjenaplata, poreza i taksi) i njihovo namenjivanje za{titi ìvotne sredine u obliku subvencija. To pred-stavlja prakti~nu primenu principa »zaga|iva~ pla}a« (PPP). Namensko obeleàvanje i izdvajanjesredstava sprovodi se bilo direktno kroz budètske linije u nacionalnom budètu (npr. Norve{ka,[vedska, Estonija (1999), Ma|arska (1998), Slova~ka (2002) itd.), kroz specifi~ne javne ili privatnefondove (npr., zajedni~ko pre~i{}avanje otpada, US Superfund),2 bilo kroz op{te nacionalne fon-dove (fondovi za ìvotnu sredinu u zemljama u tranziciji). Sa politi~kog stanovi{ta, namensko iz-dvajanje ~ini da uvo|enje taksi za zaga|enje izgleda privla~nije javnosti i onim zaga|iva~ima ko-ji shvataju da }e se deo ovih sredstava vratiti kroz subvencije za namene u oblasti ìvotne sredi-ne. Sa ekolo{kog stanovi{ta, time se garantuje razumno stabilan priliv prihoda u sektor ìvotnesredine.3 Ekolo{ki fondovi u zemljama u tranziciji pokazali su se kao korisni mehanizmi u reformi-sanju vlade i u pove}anju efikasnosti u kori{}enju prihoda u sektoru ìvotne sredine. Istovreme-no, namensko obeleàvanje ostaje kontroverzno pitanje jer se kritikuje zbog neefikasnosti i nisketransparentnosti procedure alokacije sredstava. Odràvanje efikasnosti i transparentnosti oveprocedure zahteva redovnu analizu ekolo{ke efikasnosti namenskih sredstava, kao i mehanizmaalociranja sredstava.4 To je od posebnog zna~aja kod fondova namenjenih ìvotnoj sredini.

Koje ekonomske instrumente koristimo?

Po~etkom sedamdesetih godina 20. veka ekonomski instrumenti su imali veomaograni~enu primenu. Od tog vremena, oni su se neprekidno razvijali i uloga EI jeporasla po vi{e osnova (vidi Sliku 3.1, u daljem tekstu). Na primer, do sredine de-vedesetih, kori{}enje EI poraslo je u zemljama ~lanicama OECD-a za oko 50 %.5

Slika 3.1 ¬ Analiza ekonomskih instrumenata

Korisni~ka taksa Porez na emisiju/poreska olak{ica Reforme ekolo{ke takse

(1970) (1980) (1990) (2000)

Izvor: OECD 1999.

Zna~ajno je narasla uloga ekolo{kih taksi prilikom integrisanja oporezivanja iekolo{ke politike, radi podsticanja pona{anja ekonomskih ~inilaca. Tako|e sve vi-{e raste uloga stalnih dozvola, koje se mogu kupovati i prodavati. Pribliàvamo senovom konceptu integrisanih instrumenata pomo}u reforme ekolo{kih poreza,

3

180


2 U nekoliko zemalja ~lanica EU, ovo je uvedeno kao instrument za finansiranje organizovanja zajedni~kog tretmana specifi~nih otpad-nih proizvoda i recikliranje (npr. auto-gume, baterije, ambalaà itd.). Primeri za to su Fond za baterije u [vedskoj, Eko-ambalaà u Fran-cuskoj i sli~no. Takvi instrumenti su pokrenuti i u zemljama centralne i isto~ne Evrope (npr. Fond za recikliranje u Slova~koj ili EKO/KOM{ema u ê{koj).

3 Na primer, Poljski ekolo{ki fond je predstavljao oko 30-40% ulaganja u tehnologiju za smanjenje zaga|anja u Poljskoj u periodu 1993-96

(Speck et al, 2001).4 Vi{e informacija se moè na}i u publikaciji OECD iz 1999: Sourcebook on Environmental Funds in Economies in Transition, OECD, Paris.5 Deklaracija iz Rija u Principu 16 navodi ekonomske instrumente.

s ciljem da se teì{te sa ‘dobara’ (rad) prenese na ‘lo{e posledice’ (zaga|enje). Ta-kve promene su u skladu sa sveukupnom politikom Evropske unije ili OECD-a,{to se i u oblasti ìvotne sredine pokazuje efikasnijim i ekonomski opravdanijim(Evropska Komisija, 1997). Trenutno je u upotrebi vi{e razli~itih vrsta ekonom-skih instrumenata. Na primer, OECD razlikuje 5 glavnih kategorija (Speck, 2001):porezi i naknade; sistemi vra}anja depozita; dozvole kojima se trguje; finansijskeolak{ice; i subvencije.

Kakve te{ko}e postoje u primeni EI?

Uspe{nost primene EI u praksi zavisi od raznih faktora, kakvi su pravni status istatus sprovo|enja, ekonomski sistem (trì{ni ili komandno-kontrolni) itd. Ovose posebno odnosi na nova trì{ta u zemljama u tranziciji. Ovde navodima nekadru{tveno, ekolo{ki, i politi~ki osetljiva pitanja:

• Ekolo{ku efikasnost EI 6 te{ko je proceniti njihovim pore|enjem sa drugim poli-ti~kim merama, kakve su standardi. Analiza efikasnosti ekonomskih instrumena-ta u zemljama u tranziciji do sada je bila ograni~ena jer je u toku proces tranzici-je, reforma nacionalne ekolo{ke politike, a postoje i razli~iti specifi~ni problemi,npr. niske stope poreza/naknada. Procenu efikasnosti ekonomskih instrumena-ta dodatno komplikuje ~injenica {to, u praksi, ima veoma malo primera u kojimazakonodavstvo postavlja obavezu procenjivanja efikasnosti nekog instrumenta ilisistemati~an monitoring, {to se obi~no svodi na samoizve{tavanje o emisijama;

• Posledice na raspodelu i pravednost proisti~u iz razli~ite kupovne mo}i u razli-~itim regionima, koja moè da bude povezana sa nepravednom raspodelom iz-vora i rezultata ekonomskih instrumenata;

• Potencijalno smanjenje konkurentnosti mogu izazvati neki ekonomski instru-menti (npr. uskla|ivanje carina, porezi na energiju itd.) i negativno delovati nastrane proizvo|a~e.

Uloga ekonomskih instrumenata u ekolo{koj politici nije univerzalna. Oni mo`danisu odgovaraju}i u oblastima ili delatnostima koje predstavljaju visok rizik poljudsko zdravlje ili ìvotnu sredinu, na primer, u slu~aju upravljanja opasnim ot-padom ili u slu~aju koncentrisanih ‘crnih ta~aka’ zaga|enja. U takvim slu~ajevi-ma, strogi i jasno izraèni standardi su bolje re{enje. Ekonomske instrumentetreba koristiti zajedno sa drugim merama politike, kao {to su paketi mera sa vi{erazli~itih instrumenata. [tavi{e, u procesu odlu~ivanja o tome koje od mogu}ihekonomskih instrumenata treba primenjivati potrebno je obuhvatiti i kriterijumekoji se odnose na mogu}nost njihove efikasne primene (Speck et al, 2001).


3

181

6 Razli~ite institucije su shvatile pote{ko}e i zna~aj detaljne procene ekolo{ke efikasnosti ekonomskih instrumenata, pa su u zapadnojEvropi vr{ene brojne studije procene; na primer, procene efikasnosti holandskog i nema~kog sistema utvr|ivanja cena, efikasnosti po-reza na CO2 u [vedskoj, poreza na kori{}enje deponija u Danskoj i Velikoj Britaniji itd. (Speck et al 2001).

3.1 Ekolo{ki porezi i naknade

Koji je princip njihove primene?

Ekolo{ke takse su trì{no zasnovani instrumenti, koji imaju sve zna~ajniju uloguu politici u oblasti ìvotne sredine, posebno u zemljama ~lanicama EU. Po{to po-stoje razli~iti koncepti o ulozi i nameni ekonomskih instrumenata u praksi, u po-stoje}oj literaturi nema op{teprihva}enih definicija termina »ekolo{ka taksa« (EC1999, 2000, Speck 2001). U Evropi se ona ~esto obja{njava kao »taksa ~ija je osno-vica fizi~ka jedinica ili njena pribli`na vrednost, koja ima nau~no dokazan nega-tivan uticaj na ìvotnu sredinu« (OECD 1997 i EC 1997, Eurostat u EC 1997). [tose ti~e razlike izme|u takse i naknade (»tax« i »charge«), u ovoj publikaciji se ko-risti pristup koji je usvojila EU. Taksa se shvata kao obavezno pla}anje dràvi na-menjeno za odre|enu svrhu (u EU kao i u nekim zemljama u tranziciji). Termin‘naknada’ se generalno koristi u zemljama u tranziciji sa izri~itom namenom pri-kupljanja sredstava za fondove namenjene ìvotnoj sredini. Radi jednostavnosti,Eu koristi termin nameti (‘levy’) – kao generi~ki op{ti termin koji obuhvata i tak-se i naknade (Speck, S., 2001). Kako su ekolo{ka pitanja u industrijalizovanimzemljama dobijala na zna~aju, oni koji defini{u javnu politiku shvatili su mogu}-nost da se preko ekolo{kih taksi/naknada mogu istovremeno re{avati razni pro-blemi. Tako je mogu}e razlikovati tri funkcije ekolo{kih taksi/naknada:

• pokri}e tro{kova za usluge u oblasti ìvotne sredine (primeri za to su naknadekorisnika za objedinjene usluge, npr. vodosnabdevanje, prikupljanje i preradaotpada, eksploatacija resursa itd.);

• generisanje prihoda koncentrisanjem finansijskih resursa potrebnih za investi-ranje u ìvotnu sredinu (primeri za to su naknade za emisiju u zemljama u tran-ziciji);

• kao podsticajne mere i olak{ice ekolo{ke takse podsti~u pona{anje koje je sastanovi{ta ìvotne sredine poèljno (takve su poreske olak{ice za insineraciju sarekuperacijom energije, {to se primenjuje u nekim zemljama ~lanicama EU).

• Ove tri vrste funkcije se me|usobno ne isklju~uju; teì se integrisanju vi{e funk-cija u jedan instrument, na primer, u reformi ekolo{ke takse, koja se kao revo-lucionarni koncept u primeni ekonomskih instrumenata primenjuje u nekolikozemalja ~lanica EU (vidi Okvir 3.4).

Okvir 3.4 ¬ Uvo|enje Reforme ekolo{ke takse u zemljama ~lanicama EU

Nekoliko zemalja ~lanica EU, uz podr{ku Komisije, primenjuje programe reforme ekolo{ke tak-se, koja se zasniva na prelasku sa takse zasnovane na radu (porez na prihod, doprinosi za soci-jalno osiguranje) na oporezivanje ekolo{ki {tetnih aktivnosti i proizvoda (npr. sektora energije iotpada). Ovakav instrument je ‘dvostruka dividenda’ jer on obezbe|uje podsticajne mere zapromenu pona{anja proizvo|a~a ili potro{a~a time {to oporezuje konkretnu aktivnost ili proiz-vod, a istovremeno generi{e dovoljne finansijske resurse za investiranje u ìvotnu sredinu. Ovajnovi pristup predstavlja efikasno re{enje za probleme u politici u oblasti ìvotne sredine, a ne

3

182


uvodi nove tro{kove za zaga|iva~e (nema dodatnih tro{kova, ve} se radi o prelasku u postoje-}em oporezivanju sa »dobara« na »lo{e posledice«).

U vi{e zemalja ~lanica OECD-a, na primer u Danskoj, Finskoj, Nema~koj, Italiji, Norve{koj, Holan-diji, [vedskoj, [vajcarskoj i Velikoj Britaniji, u toku su promene i prelazak na ekolo{ku taksu. Ilu-stracije radi, taksa za deponije, koja je 1996. godine uvedena u Velikoj Britaniji, pra}ena je isto-vremenim smanjenjem doprinosa koje poslodavac pla}a za socijalno osiguranje od 0.2%. Ho-landija je 1999.godine zapo~ela sprovo|enje trogodi{njeg programa uvo|enja nove politike zaprelazak na takse koje su usmerene na zaga|enje i kori{}enje resursa (npr. energija, otpadne vo-de, podzemne vode) i smanjenje poreza na zaposlene.

Izvor: Speck, Ekins 2000.

Koje se vrste taksi/naknada primenjuju?

Takse/naknade se naj~e{}e klasifikuju prema funkciji.

• Naknada korisnika ima funkciju da nadoknadi tro{kove za uklanjanje {tete na-nesene ìvotnoj sredini i da primeni principa PPP (npr. pokri}e tro{kova priku-pljanja i odlaganja komunalnog otpada).

• Takse/naknade za ispu{tanje efluenata/emisije direktna su pla}anja zaga|i-va~a za prouzrokovano zaga|enje, recimo za zaga|enje vazduha (npr. taksa naCO2) i ispu{tanje otpadnih voda, za odlaganje otpada na osnovu koli~ine (teì-ne) otpada, {to se jo{ koristi u zemljama u tranziciji. Prikupljeni prihodi se na-menski izdvajaju za investicije u oblasti ìvotne sredine preko dràvnog budè-ta ili specijalnih fondova, kakvi su ekolo{ki fondovi. Poslednjih godina ove tak-se/naknade imale su i podsticajnu funkciju kao sredstvo za diferencijaciju po-reskih osnovica (npr. razli~ite stope za odlaganje na deponiju, spaljivanje, ili re-cikliranje.) Podsticajne poreske mere se jo{ uvek vi{e primenjuju u zemljama~lanicama EU (vidi Okvir 3.6) nego u zemljama u tranziciji.

• Takse/naknade na proizvode zasnivaju se na oporezivanju konkretnih materi-jala, inputa, ili gotovih proizvoda koji imaju negativan uticaj na ìvotnu sredi-nu. Prihodi koji se prikupe po osnovu naknada za proizvode mogu se koristitina razne na~ine: one mogu da budu prihod za dràvni budèt; mogu da seusmere u specijalne javne ili privatne fondove koji su zaduèni za zajedni~keprihode za finansiranje zajedni~kog tretmana takvih proizvoda; ili mogu da sekoriste za programe recikliranja ili smanjenja koli~ine otpada. Tipi~ni primeriza to su baterije, stare automobilske gume, ambalaà za pakovanje, elektri~ni ielektronski otpad (vidi Okvir 3.5).

Okvir 3.5 ¬ Primeri naknade za proizvode u Evropi

Jedan primer naknade za proizvod bio bi porez na baterije u [vedskoj, koji ostvaruje prihode za“Baterijski fond” (iznos prihoda od 1,7 miliona evra za godinu 1995.). Ovi prihodi se koriste za fi-nansiranje prikupljanja i odlaganja opasnih baterija (sli~an sistem postoji u Austriji, Italiji itd.).

Evropska Komisija radi na pripremi nove direktive o elektri~nom i elektronskom otpadu, koja }e


3

183

definisati obavezne sisteme vra}anja proizvoda (za prikupljanje, tretman, recikliranje i odla-ganje takvog otpada), koje finansiraju proizvo|a~i.

Pozitivni primeri iz zemalja kandidata za ~lanstvo u EU jesu EKO-KOM, privatni aran`man za recikli-ranje pakovanja u Republici ̂ e{koj, koji organizuje tretman pakovanja na op{tinskom nivou te zem-lje. Jo{ jedan primer je novi Zakon o otpadu u Slova~koj, usvojen 2001. godine, kojim je uvedena na-knada za baterije i akumulatore, PET (polietilen tereftalat) pakovanje, otpadna ulja, papir, staklo i ras-hodovana vozila. Te naknade se namenski izdvajaju za recikliranje preko javnog fonda za recikli-ranje, kao i za programe odlaganja. Tako|e je uvedena obaveza finansijske rezerve za deponije.

Izvor: http:// www.eurowaste.org

Koje su koristi i izazovi vezani za primenu poreza/naknada?

Glavna korist od oporezivanja koje se odnosi na pitanja ìvotne sredine ogleda seu oblikovanju pona{anja potro{a~a (podsticajno oporezivanje) i zaga|iva~a. Bu-du}i da rezultati zavise od efikasnosti poreskog obveznika, ovakvo oporezivanjeje jedno od najsna`nijih podsticajnih sredstava, kako je ilustrovano u Okviru 3.6.U zemljama u tranziciji, ono je jedno od glavnih na~ina za promovisanje trì{nogpristupa i efikasnog kori{}enja prirodnih resursa.

S obzirom da porezi obi~no predstavljaju prihod za dràvni budèt, ne postojigarancija o postojanju direktne veze izme|u za{tite ~ove~ove okoline i raspore|i-vanja prihoda, {to se posebno ispoljava u zemljama u tranziciji u centralnoj i is-to~noj Evropi.7 Porezi i naknade su tako|e zavisni od poreskih stopa. Ukoliko sestope postave prenisko, onda porezi/naknade ne}e imati podsticajnu ulogu;ukoliko su porezi previsoki, mogu biti prepreka privrednom razvoju. Optimalninivo na najbolji na~in motivi{e zaga|iva~e da uvedu preventivne mere i da re{a-vaju probleme na samoj lokaciji.

Okvir 3.6 ¬ Primer podsticajne funkcije poreza

Da bi se dala podr{ka glavnim ciljevima strategije EU u oblasti otpada (smanjenje ukupnih koli-~ina otpada prelaskom sa primarnog odlaganja komunalnog otpada na recikliranje, ponovnokori{}enje, i kori{}enje za proizvodnju energije), u ve}ini zemalja ~lanica EU uveden je ekolo{kiporez. Na razli~ite vrste otpada primenjuju se razli~ite poreske stope koje se razlikuju prema na-~inu odlaganja. Generalno, spaljivanje ima prednost nad odlaganjem, a spaljivanje sa proizvod-njom energije ima prednost nad standardnim spaljivanjem (Danska, Flandrija). Recikliranje seponekad stimuli{e poreskim olak{icama.

Izvor: http://www.eurowaste.org

3

184


7 To je i glavni razlog za{to zemlje centralne i isto~ne Evrope jo{ uvek preferiraju naknade specijalno obeleène za namenu u oblasti ì-votne sredine.

3.2 Sistem depozita sa refundiranjem

[ta je sistem depozita sa refundiranjem?

Osnovna ideja sistema depozita sa refundiranjem (DSR) jeste da omogu}i proiz-vo|a~ima otpada da budu odgovorni za stvorene tro{kove i da im omogu}i pod-sticajne mere koje }e ih ohrabriti na rekuperaciju i recikliranje otpada. Po siste-mu DSR, prilikom nabavke odre|enih proizvoda (na primer proizvoda u stakle-nim bocama) pla}a se dodatni depozit, koji se vra}a (refundira) kada se posuda ukojoj se proizvod nalazio (u ovom slu~aju, staklena boca) vrati trgovini ili speci-jalnom centru za prikupljanje. Klju~ni pokazatelj ekolo{ke efikasnosti je ostvare-na stopa povrata za doti~ni proizvod unutar sistema.

Ovaj sistem se tradicionalno primenjuje na staklene boce u nekoliko zemaljaOECD-a, kao i u nekim zemljama u tranziciji, i stopa povrata je ~esto blizu 100%.Poslednjih godina, i drugi proizvodi, aluminijumske konzerve, plasti~ne boce,ambalaà za pakovanje hrane, baterije i dr. uvedeni su u DSR sistem u nekolikozemalja ~lanica EU, kao i u nekim zemljama u tranziciji.

U Okviru 3.7 u daljem tekstu, dat je ilustrativan primer veze izme|u DSR i reci-kliranja u praksi, u kojem se navode razli~iti u~esnici i njihova uloga u procesu.

Okvir 3.7 ¬ DSR ciklus

Potro{a~i kupuju odre|enu vrstu proizvoda (npr. napitke) i trgovini na malo pla}aju depozit. Na-kon vra}anja prazne ambalaè (npr. staklene boce) u registrovani centar za recikliranje na njiho-voj teritoriji, potro{a~i dobijaju refundaciju.

Trgovci na malo prenose pla}eni depozit u fond za recikliranje, koji se administrira preko op{tihprihoda dràve. Fond za recikliranje pomaè onima koji pla}aju u korist registrovanih centara zarecikliranje da izvr{e pla}anje za tro{kove sakupljanja, obrade i transporta. Sem toga, ovaj fondpromovi{e proces vra}anja ambalaè i proces osavremenjavanja postrojenja za recikliranje nanivou lokalne zajednice, a tako|e doprinosi ili ispla}uje plate zaposlenih u centru za recikliranje.Reciklirana ambalaà se obi~no prodaje na trì{tu recikliranih proizvoda ili proizvoda za ponov-ljeno kori{}enje. Po{to je DSR sloèn proces, jedno savetodavno telo (npr. komisija), koja pred-stavlja sve pomenute u~esnike u procesu, predlaè dràvi kako da osmisli programe recikliranja.

Koje su koristi i kakvi su izazovi povezani sa primenom sistema DSR?

Osnovna korist od sistema DSR je mogu}nost ponovne upotrebe materijala i ro-be na na~in koji je relativno ekonomski efikasan. Osnovni problem leì u neop-hodnosti uvo|enja prili~no sloènog sistema upravljanja, i ulaganju napora u in-formisanje javnosti i podizanje svesti javnog mnjenja.


3

185

3.3 Dozvole koje mogu da se kupuju i prodaju na trì{tu

[ta su dozvole kojima moè da se trguje?

Ideju o mogu}nosti trgovanja dozvolama za zaga|enje prvi put je uveo J.H. Da-les 1968. godine. Po tom konceptu, organi nadle`ni za za{titu ìvotne sredine iz-daju dozvole za ispu{tanje zaga|enja, koje se stavljaju na trì{te i kojima se trgu-je po trì{nim pravilima. Ukoliko je taj proces dobro organizovan, on moè dadovede do jeftinijih re{enja, po kojima zaga|iva~i koji imaju niske tro{koveuklanjanja zaga|enja biraju tehnike za uklanjanje zaga|enja, a zaga|iva~i kojiimaju visoke tro{kove uklanjanja zaga|enja odlu~uju da kupuju dozvole (od dr-àve ili drugih preduze}a na trì{tu koji prodaju dozvole). Na taj na~in mogu}eje posti}i odre|en nivo uklanjanja zaga|enja po znatno niìm ukupnim tro{kovi-ma. Sistem dozvola kojima se trguje (TP sistem) moè da se uvede u neku oblastsamo ukoliko se svi zaga|iva~i nalaze u regulisanoj oblasti, i ukoliko doti~no za-ga|enje ne uti~e na podru~ja izvan oblasti u koju je uveden TP sistem. Broj vla-snika dozvola (zaga|iva~a) mora se odràvati u razumnim granicama.

Koje su prednosti primene TP sistema i koji su mogu}i problemi?

Kako je ve} re~eno, u pore|enju sa direktnim regulatornim pristupom trgovanjedozvolama za ispu{tanje zaga|enja vodi smanjivanju ukupnih tro{kova za uklan-janje zaga|enja. Kvalitet ìvotne sredine se obezbe|uje odlukom nadle`nih orga-na o broju dozvola koje }e izdati. Ukoliko se na trì{tu pojave novi akteri, oni mo-raju da se odlu~e izme|u mogu}nosti kupovine dozvole ili investiranja u tehnikeza uklanjanje zaga|enja. Ovo automatski sluì kao podsticaj za promenu tehno-logije i spre~avanje zaga|enja. Nadle`ni organi mogu da interveni{u na trì{tu ot-kupom broja dozvola koji je potreban za ostvarenje ekolo{kih ciljeva ({to central-na banka ~esto radi da bi odredila vrednost doma}ih hartija od vrednosti). Timese daje prilika za izmenu standarda koji odraàvaju promene u kvalitetu ìvotnesredine, {to je jedan proces koji se mnogo lak{e obavlja po ovom sistemu negopo sistemu direktnih propisa ili poreza. Vrednost dozvola se tako|e pode{ava uodnosu na inflaciju. Nekoliko je kriti~nih faktora koji mogu negativno da uti~una TP sistem u smislu postizanja ekonomski efikasnog rezultata. Prvo, ukoliko suregulatorna organi~enja, neizvestnosti oko trgovanja ili administrativni zahteviprevisoki, to }e neminovno dovesti do pada nivoa trgovanja. Drugo, koncentraci-ja trì{ta moè da bude ozbiljan problem ukoliko na trì{tu ne postoji konkuren-cija. Trì{ni pristup internalizaciji eksternih tro{kova ima vi{e izgleda da budeuspe{an kada se radi o re{avanju novih problema u oblasti ìvotne sredine, jer iz-mena postoje}ih pravila moè da se pokaè zahtevnija (Stavins, Zylicz 1994). Efi-kasnost sistema trgovanja tako|e zavisi od toga da li postoji funkcionalan sistemnadgledanja i sistem kaznenih mera za nepo{tovanje propisa. U Okviru 3.8, u dal-jem tekstu, data je ilustracija prednosti i nedostataka sistema trgovanja dozvola-ma za zaga|enje.

3

186


Okvir 3.8 ¬ Trgovanje dozvolama za zaga|enje u SAD, EU i zemljama u tranziciji

Sistem dozvola kojima se trguje prvi put je uveden u SAD 1974. godine, sa ciljem da omogu}iekonomi~no postizanje standarda o kvalitetu ambijentalnog vazduha u oblastima velikih gra-dova. U{tede ostvarene kroz program iznose USD 5-12 milijardi (Hahn, 1989), mada je trgovanosa manje od 1% emisija zbog nepostojanja zakonski nadle`nih organa (Stavins, Zylicz, 1994). Sli-~an program je uveden u oblasti zaga|enja voda, ali nije bio uspe{an jer je propisivao odo-brenje vlade pre trgovanja dozvolama. U periodu od 1982. do 1987. u SAD je tako|e sprovedenprogram prestanka kori{}enja olovnog benzina. Procenjeno je da je ostvareni rezultat bio 20%u{tede u pore|enju sa alternativama, {to mo`da iznosi oko 1 milijardu US dolara. Obim trgovi-ne je bio izuzetno visok (tokom 1985. godine vi{e od polovine firmi je u~estvovalo u trgovanju),{to se tuma~i adekvatnim nivoom intervencije dràve i ~injenicom da su se partneri u trgovinidobro poznavali (Kerr, Mare 1994 u publikaciji Stavins, Zylicz 1994). Drugi uspe{ni primeri iz SADodnose se na smanjenje debljine istanjivanja ozonskog omota~a, u skladu sa Protokolom iz Mon-treala o supstancama koje uti~u na istanjivanje ozonskog sloja, i program smanjenja kiselih ki{a.

Ideja o dozvolama za zaga|enje kojima se trguje na trì{tu nedavno je uvedena i u Evropi, kaoinstrument za primenu me|unarodnih ugovora o smanjenju uticaja na klimatske promene ismanjenje emisija CO2. U pripremi je Direktiva EU za trgovanje emisijama CO2 i planira se dastupi na snagu do 2005. godine. Ima nekoliko primera primene ovog sistema na novim trì{ti-ma zemalja u tranziciji, recimo, pri trgovanju emisijama u Horzovu u Poljskoj i u Kazahstanu, ilinedavno uvedeni sistem trgovanja CO2 u Slova~koj.

Izvor: Stavins, Zylicz, 1994.

3.4 Finansijske stimulacije

Koji je cilj primenjivanja finansijskih stimulacija i kako se one primenjuju?

Finansijske stimulacije su povezane sa finansijskom obavezom postizanja boljih re-zultata u za{titi ìvotne sredine. Podr{ka sprovo|enju propisa u ovoj oblasti glavnaje funkcija stimulacija, koje obuhvataju slede}e mere: kazne za nepo{tovanje propi-sa; garancije za izvr{enje obaveza; i naknade za odgovornost (Speck at al, 2001).

Kazne za kr{enje propisa (poznate kao kazne ili penali) direktna su pla}anja iz-re~ena zaga|iva~ima koji ne izvr{avaju obaveze iz propisa o ìvotnoj sredini (npr.ne koriste bezbedne deponije ili prelaze granice emisije). Kazne za kr{enje propi-sa uglavnom predstavljaju prihod za javne (ekolo{ke) fondove i tro{e se za ekolo-{ke projekte i investicije.

Visina iznosa kazne za kr{enje propisa vrlo je osetljivo pitanje; kazna treba da bu-de dovoljno visoka da spre~i nastanak ili da smanji zaga|enje. Ukoliko ne posto-je finansijske posledice za nepo{tovanje propisa zaga|iva~i mogu ignorisati zah-teve iz zakona o ìvotnoj sredini. Kazne za kr{enje propisa zahtevaju postojanjepreciznog monitoringa i inspekcije, veoma su stroge sa stanovi{ta administri-ranja,8 i brzo smanjuju efikasnost ove vrste ekonomskog instrumenta; zato se


3

187

8 Administrativne kancelarije su obavezne da registruju sve slu~ajeve kr{enja propisa i da sprovode u praksu mehanizme naplate kazni,uklju~uju}i i disciplinu pla}anja.

retko primenjuje u trì{nim ekonomijama zemalja OECD-a, a jo{ uvek ~esto uzemljama u tranziciji, u kojima komandno-kontrolna ekonomija nije obuhvatilamerenje efikasnosti.

Garancije za izvr{enje obaveza (»performance bond«) upla}uje zaga|iva~ da bigarantovao po{tovanje propisa koji se odnose na ìvotnu sredinu ili kori{}enjeprirodnih resursa. Upla}ena garancija se refundira kada se postigne nivo po{to-vanja propisa. Ovaj sistem se koristi u Australiji, Kanadi i SAD da bi se obezbe-dile garancije za rehabilitaciju i sanaciju lokacija rudnika i deponija za odlaganjeopasnog otpada.

Sistem naknada za odgovornost osigurava isplatu naknada za {tetu prouzroko-vanu nekom aktivno{}u koja zaga|uje ìvotnu sredinu. Naknade mogu da se ispla-}uju `rtvama (npr. onima koji trpe posledice zaga|enja), vladi, ili specijalnim fon-dovima (npr. fondovi za prosipanje mazuta i nafte). Jedan primer bi mogao da bu-de japanski sistem naknada za {tetu koja se nanosi vazduhu i vodi. Oba na~ina pla-}anja, `rtvama ili fondovima, zahtevaju kontinuirano sprovo|enje u praksi.

3.5 Subvencije

[ta su subvencije?

Subvencije su svi oblici finansijske pomo}i zaga|iva~ima ili korisnicima prirod-nih resursa. Subvencije ne obuhvataju samo direktna pla}anja (bespovratna sred-stva, mere pomo}i) proizvo|a~ima i kontrolu cena za potro{a~e, nego i slede}emere (Klarer et al., 1999):

• krediti za pla}anje poreza, poreske olak{ice, i izuze}e od pla}anja poreza;

• meki krediti, garancije za kredite;

• odlaganje pla}anja, otpis dugova;

• tarifne barijere i izuze}a;

• pruànje javnih usluga ili infrastrukture ispod stvarnih tro{kova (javne usluge,npr. u javnom saobra}aju, vidi Okvir 3.9, itd.).

Okvir 3.9 ¬ Pozitivni i negativni aspekti primene subvencija

Jedan od pozitivnih aspekata je subvencioniranje sistema javnog saobra}aja (posebno èlezni-ce). Subvencije za javni saobra}aj bile su u pro{losti prili~no uobi~ajene u ve}ini zemalja cen-tralne i isto~ne Evrope, ali su drasti~no smanjene tokom perioda tranzicije, usled nedovoljnihjavnih sredstava. U ve}ini zemalja centralne i isto~ne Evrope, vlada je u velikoj meri davala sub-vencije za cenu energije, kako za gra|ane tako i za proizvo|a~e. U praksi je to dovelo do masov-ne energetske neefikasnosti i rasipanja energije, zato {to se temperatura regulisala otvaranjemprozora; to je negativan primer primene subvencija.

3

188


Koje su prednosti i nedostaci primene subvencija?

Subvencije su korisne samo kada su dobro osmi{ljene. Osnovni principi dobrepolitike subvencioniranja su slede}i (Roodman 1998, in Klarer et al 1999):

• subvencije su opravdane ukoliko dovode do efikasnijeg delovanja trì{ta (naprimer, uklanjanje barijera za komercijalnu primenu novih tehnologija);

• subvencije treba da budu direktno i ekskluzivno usmerene na izabrane korisni-ke (na primer, subvencije za energiju za gra|ane s niskim primanjima a ne zaproizvo|a~e standardnih, neobnovljivih vrsta energije; subvencije za proizvo-|a~e “zelene/ ekolo{ke struje”, koji koriste obnovljive izvore, itd.);

• Subvencije treba da budu najjeftiniji na~in postizanja cilja;

• subvencije mogu da budu opravdane ukoliko unapre|uju dru{tvene vrednosti,a ne samo ekonomsku efikasnost (npr. bezbednost hrane, a ne samo profit iekonomsku stabilnost za poljoprivredne proizvo|a~e);

• svi tro{kovi, uklju~uju}i i propadanje ìvotne sredine, treba da budu uzeti u ob-zir kod odmeravanja vrednosti subvencija (u mnogim slu~ajevima, nadoknadaza propadanje ìvotne sredine se ne uzima u obzir; na primer, negativni uticajve{ta~kih |ubriva i pesticida se ne uzima u obzir pri subvencioniranju poljopri-vrednika u njihovoj nabavci).

Po~etni ciljevi uvo|enja subvencija bili su vi{estruki: pomo} siroma{nima; stimu-lisanje ekonomskog rasta; za{tita doma}e ponude; smanjenje spoljne zavisnosti;obezbe|enje zapo{ljavanja (industrija uglja); pa i za{tita ìvotne sredine. U prak-si, me|utim, velik broj subvencija (posebno u sektorima energetike i poljoprivre-de) doveo je do neèljenih negativnih posledica po ìvotnu sredinu i doprineo jestvaranju ekolo{ki neodrìvih ekonomija (kako je prikazano u Okviru 3.9). Takvesubvencije se ~esto nazivaju ‘perverzne subvencije’ (primeri za to bi bile subven-cije za poljoprivredu, ribarenje, ili energetiku u zemljama ~lanicama EU). U mno-gim slu~ajevima, na~in organizovanja subvencija vi{e ne sluì prvobitnom cilju,ali su ukidanje ili reforma subvencija te{ko izvodljivi zbog izraènih interesa iliizbornog zna~aja direktnih korisnika. Zemlje kandidati za ~lanstvo u EU mora}eda obezbede da svaki aran`man subvencija za za{titu ìvotne sredine bude u skla-du sa smernicama EU o dràvnoj pomo}i za ìvotnu sredinu i konkurentnost.


http://www.europa.eu.int/comm/environment/enveco/index.htm

http://www.rec.org/siei, www.eurowaste.org

http://www.oecd.org/env/policies/taxes/index.htm


3

189

4. INSTRUMENTI ZA PROCENU UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Kakvu uloga ima procena uticaja na ìvotnu sredinu?

Procena uticaja je proces provere i ocene uticaja neke aktivnosti, kao {to je iz-gradnja autoputa, urbani razvoj, primena nekog zakona ili usvojene politike uenergetici, itd. na ìvotnu sredinu (na dru{tvenu zajednicu, na kulturu, na eko-nomiju, itd.). Taj proces doprinosi dobrom upravljanju jer pruà saznanja i infor-macije o mogu}nosti i obimu uticaja na ìvotnu sredinu. Bez saznanja i svesti onegativnim uticajima na ìvotnu sredinu bilo bi nemogu}e planirati i preduzetibilo kakve efikasne mere usmerene na za{titu kvaliteta ìvotne sredine i ìvota lju-di. Procena uticaja mora da bude deo svih faza procesa upravljanja, uklju~uju}i iproces odlu~ivanja, proces utvr|ivanja prioriteta (s fokusom na najva`nija pi-tanja uticaja na ìvotnu sredinu kada postoje ograni~eni resursi i kapaciteti), pro-ces planiranja (planovi, programi i strategije razvoja za re{avanje ili spre~avanjeraznih ekolo{kih problema), itd.

Koji su instrumenti za procenu uticaja?

Jedini zakonski instrument koji se trenutno primenjuje u praksi za procenu ne-gativnih uticaja konkretnih projekata na ìvotnu sredinu, kakvi su projekti zaspaljivanje opasnog otpada ili izgradnju op{tinske deponije za otpad, jeste inte-grisana i sistematska procedura koju zovemo procena uticaja na ìvotnu sredinu(EIA). Taj postupak pro{iruje koncept i princip koji je u osnovi EIA i zove se Stra-te{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu (SEA). Postoje i druga sredstva i instru-menti koji se koriste za procenu uticaja na ìvotnu sredinu i ljude. Oni mogu dase primenjuju pojedina~no ili kao pomo}na sredstva uz procese EIA i SEA. Pri-meri takvih sredstava su procena »ìvotnog ciklusa« (trajnosti) – LCA (odnosi seprvenstveno na proizvodne procese) i procena rizika / upravljanje rizikom –RA/RM (u odnosu na ljudsko zdravlje i ìvotnu sredinu). (Principi primene obaova instrumenta opisani su u Poglavlju 3/6.10 i 3/6.11.)

4.1 Procena uticaja na ìvotnu sredinu

[ta je procena uticaja na ìvotnu sredinu i za{to je ona va`na?

Procena uticaja na ìvotnu sredinu (EIA) integrativan je i sistematski proces. Iz-gra|en je u SAD kao rezultat Zakona o nacionalnoj politici u oblasti ìvotne sre-dine, koji je usvojen 1969. godine. Taj postupak se koristi za identifikaciju neèlje-nih uticaja predloènih projekata pre dono{enja odluke o usvajanju projekta i prenjegove realizacije, kao i za planiranje odgovaraju}ih mera za smanjenje ili elimi-naciju takvih uticaja. Projekat o kome se radi obi~no je neka aktivnost preduzeta

3

190


kao deo nekog razvojnog programa, na primer izgradnje brane ili puta, ili isu{i-vanja mo~varnih terena za pro{irenje poljoprivrednog zemlji{ta.

U ve}ini centralnoevropskih zemalja i u nekim NIS zemljama, EIA ima status na-cionalnog zakona.9 Postavljaju}i obavezu i uslove za u~e{}e javnosti, ona pred-stavlja veoma vaàn instrument u svakom procesu odlu}ivanja pa, prema tome, iu oblasti dobrog upravljanja ìvotnom sredinom. Po svojoj funkciji i prirodi, EIAje va`na i kao podr{ka prevenciji (jer je obi~no efikasnije unapred izbe}i ekolo{keprobleme nego ih re{avati kada se pojave).

Koji su glavni ciljevi?

Glavni ciljevi su slede}i:

• da oni koji donose odluke budu svesni velikog uticaja predloènih projekata naìvotnu sredinu;

• da se predstave alternativni predlozi koji mogu razli~ito da uti~u na ìvotnu sre-dinu;

• da se identifikuju na~ini izbegavanja ili umanjivanja {tete po ìvotnu sredinu;

• da se spre~i {teta postavljanjem zahteva za sprovo|enje izvodljivih alternativa imera ublaàvanja {tetnog uticaja;

• da se javnosti daju na uvid razlozi za odobrenje nekog projekta koji zna~ajnouti~e na ìvotnu sredinu;

• da se obezbedi koordinacija me|u zainteresovanim stranama;

• da se podstakne ve}e u~e{}e javnosti u procesu odlu~ivanja.

Koji je mehanizam sprovo|enja?

EIA procena se vr{i u po~etnoj fazi razvoja projekta (to je obavezan proces za pro-jekte navedene u zakonima o EIA). Proces EIA procene obavlja nadle`ni organ(npr. Ministarstvo za ìvotnu sredinu, Komisija za EIA, nadle`ni ogran lokalneuprave, itd.). Naprednija procedura EIA obi~no obuhvata osam glavnih faza:

Priprema predloga projekta; Prvi korak procene EIA zapo~inje nakon {to redla-ga~ podnese predlog projekta nadle`nom organu zaduènom za izradu EIA pro-cene. Predlog treba da obuhvata, kao minimum, osnovne karakteristike predloè-ne aktivnosti, opis trenutnog stanja ìvotne sredine, i mogu}i o~ekivani uticajpredloènog projekta na ìvotnu sredinu. Svaki predlog projekta treba da sadrìopis, osnovnu analizu i uporednu analizu barem dve alternativne metode, kao inultu alternativu.10 Predlaga~ reba da identifikuje onaj deo javnosti koji bi poten-cijalno trpeo posledice izazvane projektom.


3

191

9 Po~ev od 1989. godine, skoro sve CEE zemlje su usvojile EIA proceduru. U zemljama ZND procena uticaja na ìvotnu sredinu zasniva sena sovjetskom sistemu Dràvne revizije uticaja na ìvotnu sredinu (SER), koja je uvedena krajem osamdesetih godina pro{log veka. Potom sistemu, stru~na komisija vr{i pregled uticaja na ìvotnu sredinu za skoro sve nove industrijske procese ili za izmene postoje}ih in-dustrijskih aktivnosti, i ovla{}ena je da donosi obavezuju}e odluke da zabrani ili izmeni projekte na osnovu izvr{ene revizije.

10 Nulta alternativa je ona po kojoj se predloèni projekat ne bi realizovao, {to zna~i da nikakve aktivnosti ne bi bile poduzete.

Screening; Predlaga~ podnosi nacrt projekta nadle`nom organu koji radi EIAprocenu, i koji nakon toga vr{i analizu projekta u odnosu na svaki zna~ajniji uti-caj na ìvotnu sredinu. Ova faza utvr|uje da li su potrebne dodatne procene uti-caja na ìvotnu sredinu. Potrebno je da se javnost informi{e o projektu u ovoj ra-noj fazi izrade EIA procene.

Utvr|ivanje obima; Ovaj postupak sprovodi nadle`ni organ da bi identifikovaoklju~na pitanja, da bi doneo odluke o pitanjima na koja EIA procena za doti~niprojekat treba da odgovori, i da izabere alternative za koje treba uraditi procenuu okviru EIA procesa.

Izrada izve{taja o EIA; Predlaga~ projekta preko EIA izve{taja u odgovaraju}emobliku dostavlja informacije zainteresovanim stranama (npr, nadle`nim organi-ma, nevladinim organizacijama, relevantnim lokalnim organima, relevantnim in-stitucijama, stru~njacima, itd.). EIA izve{taj obi~no rade ovla{}eni i nezavisnistru~njaci, agencije ili konsultantske ku}e. U skladu sa usvojenom procedurom,identifikuju se direktne i indirektne posledice, daje se njihov opis, i vr{i se njiho-va procena na osnovu slede}ih ~inilaca: ljudi, fauna, flora, zemlji{te, voda, va-zduh, klima i pejza`. Tako|e se analiziraju me|usobni uticaji navedenih faktorai materijala, sredstava i kulturnog nasle|a. Izve{taj EIA analizira uticaj alternati-va na ìvotnu sredinu, poredi i daje preporuke o merama za eliminaciju ili sman-jenje uticaja na ìvotnu sredinu.

Javna analiza; Javnost treba da ima pravo da verifikuje adekvatnost obavljene EIAprocedure, organizuje javne debate, i razgovora sa predlaga~ima i drugim stru~-njacima radi informisanja o predloènim aktivnostima, njihovom uticaju na ìvot-nu sredinu, optimalnim re{enjima i merama ublaàvanja posledica. Javnost imapravo da analizira EIA izve{taj i da dostavi pismene komentare o njegovom sadr-àju. Nadle`ni organ je obavezan da se pobrine da ti komentari budu razmotreni.

Stru~na analiza; Nadle`ni organ koji vr{i EIA proces imenuje ovla{}enu osobu(samostalni ili nezavisni stru~njak, konsultant ili agencija) koja }e iskazati stru~-no mi{ljenje. Imenovani stru~njak analizira ceo EIA za dati predlog, proverava dali je on kompletan, proverava njegovu ta~nost, komentare javnosti i komenatrestru~njaka. Analiza koju izradi stru~njak treba da bude nacrt kona~ne odluke zapredloèni projekat.

Kona~na odluka; Ona je klju~ni dokumenat za proces odlu~ivanja. Nadle`ni or-gan koji sprovodi EIA (npr. Ministarstvo za ìvotnu sredinu) donosi kona~nu od-luku prema analizi stru~njaka i komenatra javnosti i stru~njaka.

Monitoring; Za sve EIA procene potreban je monitoring u toku procesa i nakonnjega. Ukoliko se donese odluka da se predloèna aktivnost realizuje, neophod-no je da se obezbedi odgovaraju}a kontrola, pra}enje ispunjavanja propisa i na-knadna analiza uticaja. U raznim zemljama za sprovo|enje monitoringa nadle`nisu razli~iti akteri, kako je definisano nacionalnim propisima (npr. nadle`ni organkoji sprovodi EIA, predlaga~i aktivnosti, nadle`ni organ lokalne uprave, itd.). Umnogim zemljama ova faza je ~esto najslabija karika u procesu EIA.

3

192


Kakva je uloga javnosti u procesu EIA?

Svrsishodan i osmi{ljen proces EIA moè da se ostvari jedino uz stalnu uklju~e-nost javnosti. Zna~aj u~e{}a javnosti po~iva na osnovnoj pretpostavci da svakaosoba ima pravo na bezbednu i zdravu ìvotnu sredinu, pa time i pravo da u~e-stvuje u odlu~ivanju o pitanjima koja mogu da imaju posledice po ìvotnu sredi-nu. Predstavnici javnosti, na lokalnom ili op{tem nivou, ~esto daju vredan dopri-nos procesu procene jer dobro poznaju lokalne uslove i interese. Potrebno je pri-meniti dva glavna principa kojima se obezbe|uje efikasno u~e{}e javnosti: pravona obave{tenost i pravo da njeno mi{ljenje bude saslu{ano. (Za vi{e informacijao u~e{}u javnosti, vidi Konvenciju iz Orhusa u Poglavlju 2/3.1.)

Koje su trenutne prednosti a koji nedostaci procene EIA?

Mogu}e je navesti slede}e prednosti:

• EIA proces moè da pomogne kako predlaga~u tako i javnim organima da u ra-nim fazama identifikuju verovatne uticaje na ìvotnu sredinu i da time podig-nu kvalitet procesa planiranja, odlu~ivanja i realizacije projekata;

• EIA predstavlja osnovu za odbacivanje aktivnosti neprihvatljivih sa stanovi{tao~uvanja ìvotne sredine, i za ublaàvanje posledica usvojenih predloga kako bioni bili prihvatljivi za sve zainteresovane strane;

• ova procedura defini{e rokove, poèljne za predlaga~a i za javnost.

Nedostaci prime}eni u sada{njoj praksi:

Problemati~na integracija EIA u proces odlu~ivanja u slu~ajevima kada se jave triosnovna problema:

• nepostojanje politi~ke volje za integrisanje EIA u proces planiranja projekata iliproces odlu~ivanja;

• postojanje specifi~ne tradicije ili kulture u procesu odlu~ivanja usled kojih narezultat EIA procesa mogu da uti~u ne samo ekonomski i dru{tveni faktori, ne-go, na primer, i korupcija. Ima dosta primera u kojima nalazi EIA procene ni-su dovoljno ili uop{te uzeti u obzir prilikom dono{enja odluke;

• te{ko}e u razmeni informacija o EIA izme|u raznih kancelarija i zainteresova-nih strana.

Nedovoljno ili neefikasno u~e{}e javnosti;

• nedovoljna obave{tenost i nedovoljno iskustvo javnosti u procesu odlu~ivanjausled trenutnog nedostatka propisa o u~e{}u javnosti (posebno u nekim ZNDzemljama);

• nedostatak kulture, motivisanosti ili tradicije u~estvovanja u prosecima;


3

193

• neadekvatna informisanost ili neodgovaraju}i metodi koji se koroste za infor-misanje javnosti o EIA procesu (materijali te{ki za razumevanje, nepostojanjeilustrovanih i jednostavnih, nestru~nih saètaka);

Izve{taji o EIA nisu svima dostupni;

• nepostojanje kapaciteta za uklju~ivanje javnosti (ljudski, institucionalni, teh-ni~ki ili finansijski kapaciteti);

• zbunjuju}i propisi o EIA ili nepostojanje jasnih propisa koji bi obezbedili pra-vo javnosti na informisanost, analizu i dostavljanje komentara, kao i sigurnostda }e biti razmotreni;

• nedovoljno razumevanje ili nedovoljna motivisanost javnosti da koristi visokorazvijene oblike u~e{}a javnosti iz zakona o EIA, kao {to je osnivanje udruènja.Ovaj pristup se ne koristi ~esto jer javnost nije svesna da takva mogu}nost po-stoji.

Nedostaci u obimu analiziranih uticaja projekata:

• ono {to EIA sistemi obuhvataju nije kompletno kako sa stanovi{ta konkretnihprojekata, tako i sa stanovi{ta odnosa sistema prema procenjenim uticajima.Pristup odozgo-nadole, koji je veoma tipi~an za EIA proces u mnogim zemlja-ma, ima za posledicu ~estu primenu EIA samo na izabrane projekte ili projek-te koji se finansiraju kroz programe bespovratne pomo}i, a ne obuhvata sve vr-ste aktivnosti koje nose potencijal {tetnih posledica po ìvotnu sredinu;

• {to se ti~e uticaja koji se procenjuju, trebalo bi da procenom u EIA budu obu-hva}eni ne samo ekolo{ki, nego i dru{tveni, ekonomski i kulturni uticaji;

• pozitivni uticaji se obi~no ne uzimaju u obzir.

Neodgovaraju}i kvalitet EIA izve{taja:

• izve{taji su ~esto akademski, birokratski, i mehanicisti~ki ili preobimni, predu-gi i prekomerno deskriptivni;

• nekada je te{ko prikupiti dru{tveno-ekonomske i ekolo{ke podatke, ili su ti po-daci neprecizni, nepostoje}i, ili poverljivi, pa samim tim nisu obuhva}eni;

• izve{taji nekada sadrè neodgovaraju}e, nepotrebno komplikovane ili irelevant-ne delove;

• kvalitet izve{taja zavisi od sposobnosti i iskustva konsultanta, {to moè pone-kad da bude problemati~no;

• nedostatak sredstava i vremena uti~e na dostupnost i mogu}nost pribavljanjainformacija, pa samim tim i na izradu izve{taja;

• delovi koji se odnose na razmatranje alternativnih re{enja ~esto su lo{i. Nedo-staci se javljaju i u vezi sa alternativama – nultom i preferiranim alternativama,koje se ~esto razmatraju.

Lo{ monitoring i realizacija uticaja:

• kod EIA sistema retko se obavlja monitoring; pre~esto je ovo faza koja nedostaje

3

194


iako je od vitalnog zna~aja, jer izme|u faza planiranja i realizacije moè do}i dozna~ajnih promena u projektu;

• realizacija EIA sa te{ko}ama posebno je slu~aj u zemljama u kojima se vr{e broj-ne EIA procene (npr. Bugarska ili Rusija, gde se svake godine obavi i do100.000 dràvnih revizija uticaja na ìvotnu sredinu) usled ograni~enih resursai kapaciteta za najzna~ajnije projekte;

• nedostatak obuke i institucionalnih kapaciteta.

Primer mogu}ih posledica usled nepostojanja ili lo{eg sprovo|enja Zakona oobavljanju procene uticaja na ìvotnu sredinu dat je u Okviru 3.10, u daljem tek-stu.

Okvir 3.10 ¬ Slu~aj brane Slatinka, Slova~ka

Situacija u Slova~koj pre uvo|enja Zakona o vr{enju EIA procene

Godine 1954. dràvna institucija nadle`na za gazdinstvo nad vodama predloìla je izgradnju bra-ne Slatinka (u centralnoj Slova~koj). U projektu izgradnje, koji je do danas neizmenjen, dat jepredlog da se izvr{i potapanje 12 km doline reke Slatinke. Ovo je bila veoma retka i vredna eko-lo{ka oblast, koja je obuhvatala op{tinu Slatinka sa tada{njih 350 stanovnika. Tokom 45 godina,od vremena prvog predloga za izgradnju brane, obrazloènje je neprekidno menjano, u vezi sapobolj{anjem niske stope protoka reke Hron i zadovoljenjem potreba za navodnjavanje i indu-strijske potrebe, a kasnije u vezi sa proizvodnjom elektri~ne energije i obezbe|enjem vode za vo-dosnabdevanje. 1970. godine, za vreme socijalisti~kog perioda, namera je bila da brana sluì kaoizvor vode za nuklearno postrojenje Mohovce. Pre 1989. godine (dakle, pre pli{ane revolucije uêhoslova~koj), jo{ uvek nije postojao zakon o vr{enju EIA procena i javnost nije imala nikakvuzna~ajnu mogu}nost da uti~e na dono{enje odluka. Tako se desilo da javnost nije imala nikakvumogu}nost kada je vlada odlu~ila da sprovede u delo prvobitni, zastareli koncept i da ga auto-matski realizuje u okviru sveukupnog sistema planiranja. U okviru socijalisti~kog sistema uprav-ljanja postojala je obaveza da se sve odluke donesene na centralnom nivou primenjuju na lokal-nom nivou, odnosno na regionalnom i lokalnom nivou planiranja. Prema tome, od 1958. godine,dràvni organi su po~eli da odbijaju zahteve koji su podno{eni za izgradnju ku}a i infrastruktureu ciljanom podru~ju. 1994. godine izdata je op{ta zabrana izgradnje na planiranom podru~juplavljenja branom Slatinka. Vremenom, kvalitet ìvota u selu Slatinka bio je ugroèn postepenimukidanjem javnih usluga, {kola i saobra}ajnih veza. Pogor{anje situacije imalo je za posledicu od-lazak mla|ih generacija i smanjenje broja stanovnika sa 350, koliko ih je bilo 1954. godine, na 83u 1994. godini. Slatinka je izgubila svoju upravnu i zakonsku nezavisnost 1990. godine priklju-~enjem susednoj op{tini; nemaju}i svog predstavnika u lokalnom op{tinskom savetu, ostala jebez mogu}nosti da njeno stanovni{tvo uti~e na procese odlu~ivanja na lokalnom nivou.

Situacija nakon usvajanja zakona o EIA proceni u Slova~koj

Godine 1994. Ministarstvo za ìvotnu sredinu uvelo je obavezu da se uradi EIA procena za proje-kat brane Slatinka, iako je u tom trenutku zakon o EIA proceni bio izra|en ali ne i usvojen. Poten-cijalnim zainteresovanim sranama bilo je nejasno kakav }e zakon biti i kako }e konkretne merebiti definisane. U okviru kratkog EIA procesa bilo prakti~no nemogu}e usprotiviti se staroj strate-{koj odluci; drugi problem se ogledao u ~injenici da je EIA procena za slu~aj Slatinka bio jedan odprvih EIA procesa u Slova~koj, a praksa i odredbe o u~e{}u javnosti jo{ nisu bili uspostavljeni. Me-


3

195

|utim, u tom periodu je osnovana jedna nevladina organizacija, pod nazivom Slatinka, koju je vo-dilo nekoliko mladih ljudi i aktivista nevladinih organizacija sa ekolo{kim stavovima. U ovu orga-nizaciju bili su uklju~eni i stanovnici Slatinke. Ti pojedinci su preduzeli inicijativu i po~eli da infor-mi{u ljude o novom EIA zakonu i o pravima koja on daje javnosti; organizacija je pruìla pomo}predstavnicima javnosti da pripreme pisane komentare o EIA izve{taju za Slatinku, koji su se pro-tivili prvobitnoj odluci. Me|utim, uprkos slabim argumentima u korist izgradnje brane, prenagla-{enim ~injenicama i podacima o potrebama za vodom, uprkos ~injenici da su alternative lo{eprezentirane, i uprkos neslaganju javnosti u doti~noj op{tini, relevantnim lokalnim organizacija-ma, profesionalnim institucijama i NVO, Ministarstvo za ìvotnu sredinu je krenulo dalje i 1996.godine donelo kona~nu odluku koja je preporu~ivala izgradnju brane Slatinka.

Proces protivljenja prvoj odluci o proceni EIA

Me|utim, izgradnja brane jo{ nije zapo~eta jer je nakon dono{enja odluke o izgradnji, organiza-cija Slatinka postala aktivnija (zajedno sa jo{ 8 drugih NVO) i podnela zvani~an prigovor izraà-vaju}i svoje protivljenje nezakonitom na~inu na koji je realizovan EIA proces. Oni se prvenstve-no protive na~inu obave{tavanja javnosti o predloèom projektu kao i ~injenici da zakon o EIAnije dostupan javnosti (u vreme podno{enja prigovora zakon jo{ nije bio objavljen). UdruènjeSlatinka je 1999. godine podnelo zahtev novom ministru za ìvotnu sredinu da jo{ jednom raz-motri prvobitnu odluku, ali bez uspeha. Tada je Udruènje Slatinka podnelo ustavni prigovorUstavnom sudu Slova~ke, po osnovu prava na dostupnost informacija o ìvotnoj sredini. Ustav-ni sud je 2001. godine utvrdio da je pristup Ministarstva za ìvotnu sredinu u EIA procesu za Slat-niku bio neustavan (usled proceduralnih gre{aka) i doneo je odluku o obavezi ponavljanja EIAprocesa za izgradnju brane Slatinka.

Izvor: Franova, M., 1998 and http://www.changenet.sk

Kakve su mogu}nosti drugih zemalja u kojima postoje negativni ekolo{kiuticaji da uti~u na odlu~ivanje?

Zemlja u kojoj postoji verovatno}a da }e biti izloèna uticaju neke predloène ak-tivnosti iz druge zemlje na svoju ìvotnu sredinu ima pravo da zahteva u~e{}e uEIA procesu. Postoje odre|ene odredbe koje omogu}avaju nadle`nim organimai javnosti zainteresovane zemlje da u~estvuju i da uti~u na kona~nu odluku veza-nu za EIA i predloène projekte koji }e imati prekograni~ne posledice. Neophod-no je uzeti u obzir rezultate konsultacija sa predstavnicima zemlje koja }e vero-vatno trpeti posledice, a organi vlasti i javnost svake druge zemlje koja }e mo`datrpeti posledice treba da bude obave{tena o njima. (Za dalje informacije videtiESPOO Konvenciju u Poglavlju 2/3.2.)


http://www.europa.eu.int/comm/environment/eia/eia-legalcontext.htm

http://www.unece.org/env/pp/

http://www.rec.org/REC/Publications/PPDDoors/Europe/cover.html

3

196


4.2 Strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu

[ta je strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu?

Strate{ka procena uticaja na ìvotnu sredinu (SEA) je nova, visoko razvijena, sve-obuhvatna procedura pro{irivanja koncepta i principa koji su u osnovi Proceneuticaja na ìvotnu sredinu (EIA). Dok se EIA bazira na projektima, SEA se odno-si na sve planove, programe, strategije, politike i zakonodavne predloge vlade.

Cilj SEA je da ve} u toku priprema i pre usvajanja odre|enih politika, strategija,programa, planova, i zakona identifikuje i proceni njihove posledice na ìvotnusredinu. Konkretnije, SEA obezbe|uje pravovremenu mogu}nost uticanja i pret-postavljanja odre|enih posledica neke strategije na ìvotnu sredinu. To moè dase odnosi na oblasti kao {to su trgovina, oporezivanje, poljoprivreda, ribarenje,energetika, saobra}aj, itd. Na primer, SEA moè da se koristi za procenu nacio-nalne politike u energetici, prostornom planiranju na raznim nivoima (regional-nom ili lokalnom), za procenu nacrta nacionalnih zakona koji se odnose na razneoblasti (npr. upravljanje otpadom, izgradnja) itd.

Za{to nije dovoljno obaviti procenu uticaja na ìvotnu sredinu na nivouprojekta? Za{to nam je potrebna procena strategija?

EIA je koristan instrument na nivou pojedina~nih projekata, ali nije dovoljna zaprocenu strategija, programa i planova, jer je ograni~ena kako vremenski, tako iu obimu i nivoima odlu~ivanja; na osnovu toga treba doneti kona~nu odluku:

• Proces EIA se uvek odnosi na konkretne projekte, od kojih mnogi ~esto spada-ju u okvir {irih ve} usvojenih strategija. Drugim re~ima, za konkretan projekatEIA se ~esto obavlja tokom faze implementacije neke obuhvatnije strategije ka-da je prekasno vr{iti procenu mogu}ih negativnih uticaja neke strategije na ì-votnu sredinu. Na primer, kada je izgradnja autoputa obuhva}ena regionalnimprostornim planom koji je ve} usvojen (iako nije ra|ena procena uticaja strate-gije na ìvotnu sredinu), veoma je te{ko usprotiviti se izgradnji ~ak iako EIAproces dokaè da }e do}i do negativnih uticaja na ìvotnu sredinu;

• EIA se odnosi na pojedina~ne projekte koji svaki za sebe ima mali domet; neprocenjuju se kumulativne posledice vi{e projekata niti obuhvatnija strategija;

• Odluke koje su zasnovane na EIA proceni i koje su doneli organi na niìm ni-voima ~esto su unapred odre|eni i obi~no ne mogu da budu u suprotnosti save} donetim odlukama koje se odnose na strategije ili politike, jer su one done-te na vi{im nivoima odlu~ivanja.


3

197

[ta SEA proces naj~e{}e treba da analizira?

SEA proces obi~no treba da analizira slede}e faktore: postoje}e probleme u ìvot-noj sredini i zdravlje u regionu na koji se odnosi predloèna strategija; zadatke iciljeve strategije; njihovu povezanost sa konceptom odrìvosti; klju~ne alternati-ve strategije; uticaj predloènih mera na zdravlje i ìvotnu sredinu; i sisteme mo-nitoringa potencijalnih posledica u odnosu na strategiju. SEA se zasniva na dvarazli~ita pristupa: na proceni uticaja i proceni baziranoj na ciljevima. Procena uti-caja predloène strategije i njenih alternativa zasniva se na pretpostavci da utica-je treba analiziriati pre dono{enja odluke, tako da taj proces moè da uti~e na do-no{enje kona~ne odluke. Procena vo|ena ciljevima zasniva se na proveri: da li supitanja koja se odnose na ìvotnu sredinu efikasno uzeta u obzir u svim fazamaprocesa planiranja i da li se na odgovaraju}i na~in integri{u u ciljeve i zadatke od-re|ene strategije i njenih alternativa (Dusik, J., 2001).

Po{to strategije, programi, i planovi postavljaju obavezuju}a pravila za procesodlu~ivanja na niìm nivoima (npr. za projekte na lokalnom nivou), donosiociodluka imaju obavezu da obezbede javnosti mogu}nost u~e{}a i kori{}enja svogprava da u procesu odlu~ivanja u~estvuje. Oni treba da izrade SEA uz efikasnou~e{}e javnosti, {to zna~i da se javnost precizno obavesti i da se njene primedbeuzmu u obzir.

[ta se moè u~initi kada se pretpostavlja da }e neka strategija imati uticaj naìvotnu sredinu neke druge zemlje?

U takvom slu~aju nadle`ni organi i javnost zemlje koja trpi uticaje treba da buduobave{teni o potencijalnoj ugroènosti i neophodno im je u toku procesa SEAomogu}iti uklju~ivanje i dostavljanje komentara, koji tako|e treba da budu inte-grisani u nacionalni proces odlu~ivanja.

Kakav je odnos izme|u SEA i me|unarodnih obaveza?

Evropsko i me|unarodno pravo prepoznaju zna~aj participatorne prirode SEAprocesa. EU je usvojila Direktivu o SEA broj 2001/42/EC. Ona se direktno odno-si na 31 evropsku zemlju (zemlje ~lanice i zemlje koje su u procesu pridruìvanja)i zahteva odre|enu zajedni~ku praksu. Za op{tu korist svih ljudi va`no je da rea-lizacija SEA bude u skladu sa takozvanom ESPOO Konvencijom, koja navodi oba-veze ~lanica u slu~aju prekograni~nih uticaja na ìvotnu sredinu (vidi Poglavlje2/3.2).

Kakav je sada{nji status primene SEA?

Nijedna zemlja do sada nije pripremila sveobuhvatan osnov koji obuhvata SEA,npr. na svim nivoima strate{kih aktivnosti – politika, planovi i programi. Nekoli-ko zemalja primenjuje SEA na nivou definisanja politike (npr. Kanada, neke zem-lje centralne i isto~ne Evrope – Bugarska, ê{ka, Estonija, Poljska i Slova~ka), ili

3

198


na nivou izrade nacrta zakona i propisa (Danska i Holandija). Ve}ina zemlja pri-menjuje SEA samo na planove i programe. Sektori na koje se takva primena od-nosi jesu kori{}enje zemlji{ta, voda, otpad, saobra}aj i energetika. Ve}ina zemaljaCI Evrope ima zna~ajno iskustvo u proceni uticaja na ìvotnu sredinu u oblastiprostornog planiranja ili regionalnih planskih dokumenata (Dusik, 2001). Prime-na SEA u zemljama CI Evrope uglavnom se zasniva na modifikovanim EIA pro-cesima, koji se sprovode kao zasebni postupci bez mnogo prakti~nog uticaja naprocese izrade planova i programa. U novim nezavisnim dràvama (ZND dràve)u praksi se SEA pristup naj~e{}e primenjuje tradicionalno: dràva analizira eko-lo{ke uticaje na osnovu zakona (npr. Belorusija, Gruzija, Kazahstan, Moldova,Rusija, Turkmenistan i Ukrajina). Ova vrsta dràvne procene (SER) zakonski jeobavezna za projekte, kao i za strate{ke aktivnosti koje se odnose na razvojne pla-nove, resorne programe i politike, pravne standarde i obavezuju}a pravila kojaimaju implikacije na ìvotnu sredinu. Proces SER, me|utim, ne zahteva u~e{}ejavnosti i ponekad nije pravno obevezuju}i za strate{ki razvoj (Cherp, A., 2001).


http://www.europa.eu.int/comm/environment/eia/sea_legalcontext.htm

http://www.participate.org/publications/publications.htm

http://www.personal.cen.hu/departs/envsci/eianetwork/news/sea_

ecoforum.html

http://www.unece.org/env/documents/2001/eia/ac1/


3

199

5. INSTRUMENTI ZA MONITORING I ANALIZUREALIZACIJE

Koji su ciljevi monitoringa i analize realizacije?

Bilo koja aktivnost ili postupak koji su u sklopu upravljanja ìvotnom sredinom,kao na primer Procena uticaja na ìvotnu sredinu, odlu~ivanje, planiranje, po{to-vanje propisa, sprovo|enje zakona, itd. zavisi od podataka i informacija koji seprikupe kroz monitoring. Svaka aktivnost ili postupak moraju se analizirati kakobi se potvrdila njihova preciznost i efikasnost. Realizacija i doga|aji se analizira-ju u odnosu na unapred odre|ene zadatke i ciljeve, na svim lokacijama, u vreme-nu, i u odnosu na druge pokazatelje.

Kakav je odnos izme|u monitoringa i analize ostvarenja?

Monitoring se odnosi na merenja, izve{tavanje i analizu promenljivih uslova od-re|enih doga|aja u datom vremenu. To je instrument za prikupljanje podataka ofunkcionisanju odre|enog sistema ili doga|aja. Monitoring obezbe|uje osnoveza analizu sistema ili doga|aja, ili za usvajanje razli~itih mera u datoj oblasti. Usklopu dobrog upravljanja ìvotnom sredinom, razlikuju se dve vrste monitorin-ga: monitoring stanja ìvotne sredine (npr. podaci o koncentracijama ozona u at-mosferi u redovnim vremenskim intervalima); i monitoring ekolo{ke efikasnosti(npr. broj ekolo{ki obeleènih proizvoda u nekoj kompaniji, itd.).

Analiza je proces pore|enja ciljeva neke aktivnosti/doga|aja sa konkretnimostvarenjima. Analiza koja se odnosi na ekolo{ku efikasnost neke organizacije(npr. firme, op{tine itd.), podrazumeva upore|ivanje njenih ciljeva sa stvarnimostvarenjima, po opsegu i efikasnosti mera koje organizacija preduzima da biublaìla negativne posledice svojih aktivnosti. Razlika izme|u monitoringa i ana-lize ostvarenja, sa stanovi{ta ekolo{ke efikasnosti obja{njena je u hipoteti~komilustrativnom primeru u Okviru 3.11, u daljem tekstu.

Okvir 3.11 ¬ Hipoteti~ka aktivnost – primer monitoringa i analize ekolo{ke efikasnosti

Na po~etku neke konkretne godine predstavnici op{tine donesu odluku da koli~ina komunal-nog otpada koji se odlaè na op{tinsku deponiju treba da se smanji do kraja godine za 30% i da}e se ovo ostvariti razdvajanjem otpada. To je zadatak i cilj op{tine.

Radi ostvarenja ovog cilja, predstavnici moraju da defini{u i primenjuju proceduralne korake imere, na primer podizanje svesti gra|ana o razdvajanju otpada i prednostima tog postupka,kroz organizovanje sastanaka, preko medija, izgradnjom infrastrukture za razdvajanje otpada(distribucija kontejnera za razli~ite kategorije otpada, priprema razumnog vremenskog raspore-da za prikupljanje i transport otpada, itd.), redovnim prevozom razdvojenog otpada do centaraza recikliranje i transportom preostalog me{anog otpada na deponiju. Svi ovi koraci zahtevajumonitoring zasnovan na pokazateljima kao {to su broj gra|ana koji su svesni prednosti razdva-janja otpada (npr. kroz ispitivanje javnog mnjenja), procenat broja kontejnera koji se pune me-

3

200


{anim otpadom u odnosu na ukupan broj kontejnera, za {ta se vr{i mese~ni monitoring, i pro-centualni pad/ porast koli~ine otpada koji se odlaè na deponiju, {to se tako|e prati mese~no.Rezultiraju}a analiza ovog hipoteti~kog slu~aja mogla bi na kraju godine da pokaè da se koli-~ina komunalnog otpada koji se odlaè na gradsku deponiju smanjila za samo 10%. Ciljevi nisuostvareni, tako da se realizacija u celosti mora revidirati, uklju~uju}i i procenu efikasnosti svakogpojedina~nog koraka za koji je ra|en monitoring.

Kako je gore prikazano, proces analiziranja ostvarenja obuhvata monitoring ak-tivnosti ili efikasnosti ostvarenja, analizu rezultata, i, po potrebi, izmenu ciljevaili mera prema preporukama proisteklim iz rezultata monitoringa i analize.

Za{to vr{imo monitoring stanja ìvotne sredine?

Glavni razlog za monitoring stanja ìvotne sredine jeste ostvarenje slede}ih ciljeva:

• procena op{tih uslova ìvotne sredine, dokumentovanje ekolo{kih optere}enjai izvora;

• uspostavljanje osnovnih ekolo{kih vrednosti, trendova i kumulativnih efekata;

• testiranje ekolo{kih modela i verifikovanje istraìvanja;

• prepoznavanje promena do kojih je do{lo i rano upozoravanje;

• obja{njenje uzro~no-posledi~nih odnosa u ìvotnoj sredini (npr., izme|u ljud-skih aktivnosti i zaga|enja ìvotne sredine);

• informisanje i edukacija javnosti o efikasnosti propisa u oblasti ìvotne sredi-ne, mera i drugih vrsta aktivnosti (npr. nacionalnih izve{taja o stanju ìvotnesredine, koje u ve}ini zemalja u tranziciji redovno izra|uju ministrastva za za-{titu ìvotne sredine);

• omogu}avanje razmene iskustava i uskla|ivanje aktivnosti kroz saradnju narazli~itim nivoima (na nivou organizacije, na lokalnom, nacionalnom, regional-nom, i me|unarodnom – npr. kroz ja~anje sistema nacionalnog izve{tavanja pome|unarodnim konvencijama i kroz druge preuzete obaveze);

• prikupljanje podataka za procese odlu~ivanja, kao i za razradu i sprovo|enjezakonodavstva, strategija i politika;

• kao podr{ka sprovo|enju zakona i izgradnji mehanizama za ja~anje sprovo-|enja zakona (npr. podaci potrebni za inspektorate za za{titu ìvotne sredine).

Kako se vr{i monitoring stanja ìvotne sredine?

Sistemi monitoringa za pra}enje stanja ìvotne sredine podeljeni su u grupe pre-ma komponenti ìvotne sredine na koju se monitoring odnosi (npr., vazduh, vo-da, {ume, hemikalije) ili prema aktivnostima koje uti~u na ìvotnu sredinu (npr.rudarstvo, {umarstvo). Ovu vrstu monitoringa obi~no obavljaju specifi~ne istraì-va~ke institucije; na primer, monitoring kvaliteta povr{inskih voda u Slova~koj


3

201

obavlja slova~ki Hidrometeorolo{ki zavod. Na nacionalnom i me|unarodnom ni-vou stvoreno je vi{e institucija (npr. ekolo{ki informativni centri) i mreà s ciljemda objedine podatke iz razli~itih mreà za monitoring, i da vr{e razmenu informa-cija, analizu, i distribuciju podataka izme|u onih koji usvajaju politiku i javnosti.

Ve}ina zemalja je u strategiji usvojila nacionalne informacione sisteme o ìvotnojsredini, za koje je uglavnom zaduèno ministarstvo za ìvotnu sredinu.Ve}ina ze-malja u tranziciji daje informacije na uvid javnosti u godi{njim izve{tajima o stan-ju ìvotne sredine ili davanjem informacije preko Interneta i drugih elektronskihmreà. Podaci i informacije iz nacionalnih informacionih sistema o ìvotnoj sre-dini se zatim integri{u u me|unarodne sisteme i mreè. Na primer, Evropskaagencija za ìvotnu sredinu (EEA) {tampala je izve{taje o stanju ìvotne sredineu Evropi zasnovane na podacima koje su dostavile pojedina~ne zemlje 11 (uklju-~uju}i i zemlje centralne i isto~ne Evrope i ZND zemlje). Da bi se podaci o stanjuìvotne sredine prezentovali na jasan i efikasan na~in, mnoge zemlje su po~ele daprimenjuju ekolo{ke pokazatelje. Po{to oni predstavljaju veoma vaàn i specifi-~an instrument za monitoring i analiziranje, indikatori su detaljnije opisani udaljim delovima ovog poglavlja.

Koji su razlozi za monitoring i analizu ostvarenja organizacija?

Kako je ranije pomenuto, ostvarenje rezultata u za{titi ìvotne sredine povezanoje sa konkretnim organizacionim entitetima kao {to su privatne kompanije, op-{tine, lokalna uprava itd. Pri razmatranju privrede, na primer, mogu se kroz pro-ces evaluacije – analizu ostvarenja, porediti rezultati koje su u oblasti ìvotne sre-dine ostvarile razli~ite fabrike unutar neke kompanije, ili razli~ite kompanije unu-tar neke industrijske grane, ili razli~iti privredni sektori. Monitoring i evaluacijaekolo{ke efikasnosti omogu}ava organizacijama da urade slede}e:

• da ispune odredbe propisa i dozvola (npr. o emisijama);

• da procene svoj stvarni i potencijalni uticaj na kvalitet zdravlja i ìvotne sredi-ne;

• da usavr{e operativne i rukovode}e sisteme u smislu minimiziranja tro{kova,postizanja bolje profitabilnosti, i konkurentnosti;

• da obezbede relevantne informacije svim zainteresovanim stranama, investito-rima i onima koji ne ulaù novac, kakve su regulatorne organizacije, klijenti ilokalne zajednice;

• da doprinesu po{tovanju propisa i njihovom sprovo|enju.

3

202


11 http://www.eea.eu.int

Kakve prepreke postoje za efikasan monitoring i evaluaciju?

Uobi~ajene prepreke s kojima se zemlje (posebno zemlje u tranziciji) suo~avajujesu slede}e:

• neadekvatnost programa monitoringa i procenjivanja (u slu~ajevima nejasnihstrate{kih ciljeva);

• nespremnost za razmenu informacija me|u razli~itim organizacijama;

• lo{ kvalitet podataka: velike neizvesnosti, nekompletni podaci, nedovoljna ana-liti~nost ili sinteti~nost podataka za definisanje politike;

• nespremnost organa vlasti i privatnog sektora da daju informacije na uvid jav-nosti;

• nedovoljni finansijski resursi alocirani za sisteme monitoringa i informacionesisteme;

• neefikasno kori{}enje ograni~enih resursa za monitoring zbog prevelikog bro-ja zaposlenih i zbog preklapanja odgovornosti me|u organizacijama.

5.1 Pokazatelji kvaliteta ìvotne sredine

[ta su pokazatelji kvaliteta ìvotne sredine i kakav je njihov zna~aj?

Mnoge teku}e aktivnosti u oblasti ìvotne sredine (projekti, politike, strategijeitd.), u celokupnom ciklusu, donose veliku koli~inu informacija. Iskustvo poka-zuje da se ~esto de{ava da mnogi od ovih podataka nisu relevantni za ostvarenjeunapred postavljenih ciljeva. Preterana koli~ina podataka moè da izazove zabu-nu, kao i da pove}a tro{kove za prikupljanje informacija.

Izgleda da se re{enje nalazi u definisanju i kori{}enju pokazatelja, jer se pokaza-telj (generalno) moè definisati kao na~in svo|enja velike koli~ine podataka nanajjednostavniji oblik, pri ~emu se zadràva su{tinsko zna~enje pitanja koje se napo~etku postavlja pred podatke (Vellinga, P. ed., 1995). Osnovna funkcija poka-zatelja je prenos informacija o pojavama koje se smatraju tipi~nim ili su od klju~-nog zna~aja za kvalitet ìvotne sredine. Pokazatelji kvaliteta ìvotne sredine do-prinose razmeni informacija o aspektima koji se smatraju tipi~nim ili su{tinskimza sloène me|uodnose prirodnih vrsta i abiotskih komponenata sistema ìvotnesredine. [to se ti~e stanja ìvotne sredine, pokazatelji stanja ìvotne sredine opi-suju stanje ili trend neke specifi~ne komponente ìvotne sredine (npr. voda, va-zduh) ili nekog pitanja (npr. klimatske promene, eutrofikacija). U Okviru 3.12, udaljem teksu, dat je primer pokazatelja koji se odnose na konkretna pitanja ìvot-ne sredine.


3

203

Okvir 3.12 ¬ Pokazatelji za monitoring i evaluaciju upravljanja ~vrstim i opasnim otpadom

Izvor: UNDSD, 1999.

Ekolo{ki pokazatelji mogu da budu kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni sutrenutno preovla|uju}i jer je sa njima najlak{e raditi. Oni se odnose na entitetena kojima je mogu}e konkretno merenje (npr. procentualno smanjenje po{umlje-nih oblasti mereno u 5-godi{njim periodima, procenat ukupnih nacionalnih inve-sticija u ìvotnu sredinu koje se odvajaju za pre~i{}avanje otpadnih voda, itd.).Me|utim, kori{}enjem kvantitativnih pokazatelja bez odgovaraju}ih kvalitativnihpokazatelja nije mogu}e donositi ocene o efikasnosti organizacije ili reakcijamadru{tva. Na primer, velik broj institucija koje se bave pitanjima ìvotne sredinenije uvek znak visokog kvaliteta ekolo{ke efikasnosti u nekoj zemlji ili oblasti.Kvalitativne mere se oslanjaju na uo~avanju razlika na osnovu posmatranja i pro-su|ivanja. Ovi pokazatelji su nesigurni jer ih je veoma te{ko standardizovati ianalizirati njihove promene u vremenu.

Koje se tipovi ekolo{kih pokazatelja mogu identifikovati?

Trenutno su u upotrebi veoma raznovrsni ekolo{ki pokazatelji. Oni odraàvajustanje ìvotne sredine i prate napredak ka ciljevima postavljenim u planovima,strategijama i politikama. Po{to je polje primene pokazatelja veoma {iroko, kao{to je velik i broj organizacija koje se bave razvojem razli~itih grupa pokazatelja,u ovoj publikaciji identifikujemo dve osnovne grupe pokazatelja u odnosu na nji-hovu namenu:

• Ekolo{ki pokazatelji o stanju ìvotne sredine, koji opisuju stvarnu situaciju oosnovnim pitanjima ìvotne sredine, kao {to su klimatske promene, acidifikaci-ja i toksi~an otpad. Glavni cilj njihovog kori{}enja je upotpunjavanje izve{tajao rezultatima procene stanja ìvotne sredine, pore|enje dràve i regije, predvi-|anje novih pravaca, i davanje op{teg pregleda konkretnih pitanja u oblasti ì-votne sredine kao i informacija za sisteme ranog uzbunjivanja, itd.;

• Pokazatelji za merenje ekolo{kih ostvarenja – pokazatelji ekolo{kih ostva-renja (EPI pokazatelji, vidi Poglavlje 3/6.6). Ti pokazatelji porede stvarnu situ-

3

204


Ekolo{ko pitanje Upravljanje ~vrstim otpadom Upravljanje opasnim otpadom

Pokazatelji • Generisanje industrijskog i ko-munalnog ~vrstog otpada;

• Otpad iz doma}instava poglavi stanovnika;

• Tro{kovi upravljanja otpadom;

• Recikliranje i ponovno kori-{}enje otpada;

• Odlaganje komunalnog otpa-da.

• Generisanje opasnog otpada;

• Uvoz i izvoz opasnog otpada;

• Povr{ina zemlji{ta kontaminira-nog opasnim otpadom;

• Tro{kovi za tretman opasnogotpada.

aciju sa specifi~nom grupom referentnih uslova. Oni pomaù u vr{enju proce-ne stanja u odnosu na specifi~nu grupu ciljeva (neke organizacije) u oblasti ì-votne sredine, i time omogu}avaju analiziranje pobolj{anja (ili pogor{anja) ufunkcionisanju neke organizacije.

Ekolo{ki pokazatelji mogu da se postave u razli~ite okvire; mogu da se poveù sanekom geografskom oblasti (npr. lokalnom, nacionalnom, regionalnom, ili me|u-narodnom) ili sa nivoom neke organizacije (npr. op{tine, privatne kompanije, itd.),sektorom (npr. poljoprivreda), ili nekim problemom (npr. klimatske promene).

Ekolo{ki pokazatelji koji se koriste za merenje ekolo{kih ostvarenja u globalnomokviru, uzimaju}i u obzir ekonomsko i socio-ekonomsko blagostanje, nazivaju sepokazatelji odrìvog razvoja.

Neophodno je naglasiti da gornje podele ili kategorije ne treba shvatati strogo;odre|eni pokazatelj ne spada samo u jednu kategoriju ili podelu. Sami pokaza-telji se ne menjaju, ali ih njihov korisnik bira prema èljenoj funkciji tog indika-tora u okviru konkretne aktivnosti. Na primer, emisije ugljen dioksida (CO2) mo-gu da se koriste kao pokazatelj u proceni stanja ìvotne sredine (prva kategorija,prema ranijem tekstu), koje se prati na nacionalnom nivou. Me|utim, on tako|emoè da se koristi i kao pokazatelj za neku kompaniju ~iji je cilj da smanji svojuemisiju CO2 za odre|enu konkretnu meru (druga kategorija). Ali, emisije CO2uti~u na klimatske promene, {to ima dalje negativne posledice na ljudsko zdrav-lje, na ekonomiju, i na dru{tveno blagostanje. Kada se posmatra iz ove perspek-tive, emisija CO2 (kao emisija jednog od gasova staklene ba{te) ima karakteristi-ke pokazatelja odrìvog razvoja.

Koji su kriterijumi za izbor ekolo{kih pokazatelja?

Ne postoji jedna jedinstvena grupa pokazatelja koji moè da se primenjuje u sva-koj situaciji i na svakom nivou. Kako je ve} ranije pomenuto, grupa kori{}enihpokazatelja zavisi}e od specifi~nih ciljeva neke aktivnosti, od lokalnih/nacional-nih/regionalnih uslova, i od prirode ekolo{kih problema koji se re{avaju. Akoimamo prevelik broj pokazatelja to mo`da zna~i da neka pitanja obra|ujemo ve-oma detaljno a druga ignori{emo. To tako|e moè da prouzrokuje pometnju udefinisanju prioriteta i optere}ivanje potencijalnih investitora i korisnika pretera-nom koli~inom detalja. Iz tih razloga, odgovaraju}e pokazatelje treba izabratiprema slede}im kriterijumima:

• analiza podataka – podrazumeva visok kvalitet i pouzdanost podataka; raspo-loìvost podataka; odgovaraju}a prostorna i vremenska razmera; i tro{kove pri-kupljanja podataka;

• karakteristike pokazatelja – podrazumeva merljivost, relevantnost; reprezenta-tivnost; osetljivost na promene; specifi~nost; jasne uzro~ne veze; i tro{kove zarazvoj pokazatelja;

• korisnost za korisnike – podrazumeva validnost; ograni~enje u broju; jasnost uosmi{ljavanju; primenjivost; usmerenost na nove a nepoznate informacije; i re-trospektivnost-predvidivost;


3

205

• dobijanje kompletne slike – na primer, dodatni pokazatelj o podsticajnim me-rama za ra{~i{}avanje {uma (npr. politika o vlasni{tvu nad zemlji{tem) utica}ena lak{e shvatanje osnovnog uzroka problema.

Glavne karakteristike razvoja i izbora dobre grupe pokazatelja su slede}e:

• sve relevantne zainteresovane strane, zajedno s javno{}u, moraju da buduuklju~ene u proces razvoja i izbora pokazatelja;

• proces razvoja i izbora pokazatelja mora da bude jasno definisan, otvoren itransparentan;

• Pre izbora pokazatelja, korisnik mora da ima potpuno preciznu predstavu o to-me {ta }e se pratiti i analizirati. Na primer, u re{avanju problema kori{}enjadrvne gra|e, odre|ene grupe pokazatelja }e pratiti produktivnost u eksploata-ciji, dok }e druge opisivati procese erozije, smanjenje biodiverziteta i promenehidrolo{kih ciklusa vezanih za procese eksploatacije.

U slede}im delovima dati su primeri razli~itih grupa pokazatelja, uz navo|enjenjihove namene, a koje su razvile i koje primenjuju razli~ite organizacije.

5.1.1 Okvir DPSIR, kao okvir pokazatelja za izve{tavanje o problemima ìvotnesredine.

Ve}ina grupa pokazatelja koje koriste nacionalna i me|unarodna tela, na primerEvropska agencija za ìvotnu sredinu, u svojim aktivnostima izve{tavanja (vidiPoglavlje 4/3), zasniva se na okviru DPSIR (Pokreta~i – Pritisci – Stanje – Uticaj– Reakcija). Ovaj okvir generalno odslikava odnose izme|u sistema ìvotne sredi-ne i ljudskog sistema. Ekolo{ki pokazatelji unutar ovog sistema odslikavaju sveelemente uzro~nog lanca koji povezuje ljudske aktivnosti sa njihovim posledica-ma na ìvotnu sredinu kao i reakciju dru{tva na te posledice (vidi Okvir 3.13 u da-ljem tekstu).

Okvir 3.13 ¬ Okvir DPSIR

Izvor: Smeets, E. and Weterings, R., 1999.

3

206


Pokazatelji pokreta~kih faktora opisuju dru{tvene, demografske, i ekonomskeuslove u dru{tvu, i posledice koje oni imaju na na~in ìvota, sveukupne nivoe po-tro{nje i obrasce proizvodnje. Glavni pokreta~ki faktori su porast broja stanovni-ka i razvoj potreba i aktivnosti pojedinaca.

Pokazatelji pritisaka na ìvotnu sredinu ukazuju na pritiske potekle od ljudskihaktivnosti a koji se prenose i transformi{u u razli~itim prirodnim procesima i ma-nifestuju kao promene u ìvotnoj sredini. Primeri za to su emisija CO2 ili ispu-{tanje bilo koje zaga|uju}e materije u sektoru privrede, kori{}enje {ljunka i pe-ska u gra|evinarstvu i povr{ina zemlji{ta koja se koristi za izgradnju puteva.

Pokazatelji stanja opisuju koli~inu i kvalitet fizi~kih pojava (npr. temperatura),biolo{kih (npr. rezerve riba) i hemijskih (npr. atmosferske koncentracije CO2) uodre|enoj oblasti. Oni mogu, na primer, da opisuju {umske resurse ili resursedivljih vrsta, ili prisustvo ili nivo buke u naseljima u blizini aerodroma.

Promene stanja ìvotne sredine uti~u na dru{tvene i ekonomske funkcije, kao {tosu obezbe|enje odgovaraju}ih uslova za zdravstvenu za{titu i biodiverzitet. Teuticaje opisuju pokazatelji uticaja. Oni se javljaju u uzro~no-posledi~noj vezi: za-ga|enje vazduha moè da uzrokuje globalno zagrevanje (primarni efekat), {tomoè uzrokovati porast temperature (sekundarni efekat), koji moè da izazoveporast nivoa mora (tercijarni efekat), {to dovodi do gubitka biodiverziteta.

Pokazatelji reakcija opisuju mere ili investicije koje propisuju grupe (i pojedin-ci) u dru{tvu, npr. vlade, a koje se preduzimaju s ciljem spre~avanja, ublaàvanjaili prilago|avanja promenama u stanju ìvotne sredine. Primeri za to su broj au-tomobila sa kataliti~kim konvertorima, procenat recikliranja otpada iz doma}in-stava ili procenat u~e{}a dràvnog budèta raspore|enog na proizvo|a~e ekolo-{ke energije.

5.1.2 Pokazatelji ekolo{kih ostvarenja na nivou projekata

Imaju za cilj analizu na~ina uticaja aktivnosti projekta na pravac promena u o~u-vanju ìvotne sredine, i merenje fizi~kih veli~ina te promene.

Slede}e pokazatelje moèmo da klasifikujemo kao pokazatelje na nivou projekta:

• pokazatelji ulaza prate obezbe|ene resurse specifi~ne za doti~ni projekat (npr.iznos novca koji je obezbedila dràva, op{tine, me|unarodne finansijske insti-tucije, itd.);

• pokazatelji izlaza mere robe i usluge koje projekat obezbe|uje (npr. rekon-struisana kanalizaciona mreà, postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda,broj obu~enih kadrova, plan reagovanja u vanrednim situacijama, itd.);

• pokazatelji rezultata mere direktne ili kratkoro~ne rezultate realizacije projek-ta (npr. smanjeni nivoi zaga|enja na izabranim ta~kama vodotoka, smanjenjekoli~ine gvo`|a u vodi za pi}e itd.);

• pokazatelji uticaja prate dugoro~ne ili manje direktne rezultate projekta (npr.bolji kvalitet vode za pi}e, redovan monitoring kvaliteta vode, snièni tro{kovi


3

207

zdravstvene za{tite – u X%, pove}ani prihodi od turizma – u Y%, itd.) (Segne-stam, L., 1999).

Kada se koriste u praksi (na primer od strane Svetske banke), projekti se karakte-ri{u i analiziraju samo preko pokazatelja izlaza i ulaza. Pokazatelji ulaza su obi~-no dobro poznati elementi na po~etku upravljanja projektom i nema potrebe onjima detaljnije govoriti. Pokazatelji uticaja obi~no obuhvataju i pokazatelje re-zulata i pokazatelje uticaja, jer i jedni i drugi prate rezultate projekta i bilo bi te-{ko postaviti granicu izme|u kratkoro~nih i dugoro~nih rezultata. Karakterizaci-ja i odnosi izme|u pokazatelja rezultata i uticaja prikazani su u okviru 3.14.

Okvir 3.14 ¬ Pokazatelji na nivou projekata i komponenata

Izvor: Segnestam, 1999.

5.1.3 Pokazatelji odrìvog razvoja

Kako je ve} pomenuto, napredak ka odrìvom razvoju mogu}e je ostvariti tek ka-da ekolo{ki, dru{tveni i ekonomski aspekti ìvota dobiju jednak zna~aj i pa`nju.Pokazatelji odrìvog razvoja su instrumenti za merenje rezultata napora za inte-grisanje razvoja (i ekonomskog i dru{tvenog) i ìvotne sredine.

3

208


Projekat ima sveukupne ciljeve koje treba da ispuni (npr. bolji pristup bezbednoj vodi za pi}e)kao i komponente preko kojih se vr{i realizacija projekta (npr. instalacija stanica za monitoringvode). Pokazatelji uticaja odnose se na navedene ciljeve projekta (npr. procenat gradskog i/iliseoskog stanovni{tva koje ima pristup bezbednoj vodi), dok se pokazatelji ostvarenja odnose nakomponente (npr. broj instaliranih stanica za monitoring).

Odeljenje Ujedinjenih nacija za odrìvi razvoj (UN DSD) izradilo je radni spisakpokazatelja12 i podelilo ih u ~etiri grupe:

• dru{tveni pokazatelji, kao {to su gustina naseljenosti, procenat gradskog sta-novni{tva, stopa nezaposlenosti, stopa smrtnosti novoro|en~adi, ukupnizdravstveni tro{kovi kao deo BNP (bruto nacionalnog proizvoda), itd.;

• ekonomski pokazatelji, kao {to su BDP13 (bruto doma}i proizvod) po glavi sta-novnika, godi{nja potro{nja energije, intenzitet kori{}enja sirovina, tro{kovi zaza{titu ìvotne sredine kao deo GNP, direktne strane investicije, itd.;

• ekolo{ki pokazatelji, kao {to su gustina hidrolo{kih mreà, promena kori-{}enja zemlji{ta, procenat stanovnika koji ìve ispod granice siroma{tva u pod-ru~jima sa su{nim zemlji{tem, kori{}enje ve{ta~kih |ubriva, emisije azotnih ok-sida, recikliranje i kori{}enje otpada, itd.;

• institucionalni pokazatelji, kao {to su strategije odrìvog razvoja, izdvajanjaza istraìvaje i razvoj kao procenat BNP, ratifikovanje me|unarodnih sporazu-ma, broj potencijalnih nau~nika i inènjera na milion stanovnika, itd. (UNDSD,1999). Treba naglasiti da se institucionalni pokazatelji odnose vi{e na kvalitetnego na kvantitet.

UN DSD tako|e bazira pokazatelje odrìvog razvoja na konceptu kauzalnosti (vi-di Okvir 3.15).

Okvir 3.15 | Pokazatelji odrìvog razvoja

Izvor: UN DSD, 1999.

Uticaji i nezaobilazne me|usobne povezanosti socijalnih, ekonomskih, ekolo-{kih, i institucionalnih pitanja mogu se jasno videti iz veza koje postoje izme|ujednog pokazatelja (ekolo{kog) sa drugim pokazateljima iz drugih kategorija


3

209

12 http://www.un.org/esa/sustdev13 Bruto doma}i proizvod (BDP) – ukupna je monetarna vrednost roba i usluga koje proizvode stanovnici neke dràve u odre|enom vre-

menskom periodu. Bruto nacionalni proizvod (GNP) – jeste mera prihoda svih dràvljana, uklju~uju}i i prihode koje oni ostvaruju iz ino-stranstva ali uz oduzimanje sli~nih pla}anja upu}enih onima u inostranstvu.

• Pokazatelji pokreta~kih faktora - D, predstavljaju ljudske aktivnosti, procese i obrasce kojiimaju uticaj na odrìv razvoj;

• Pokazatelji stanja – S, ukazuju na postoje}e stanje odrìvog razvoja; i

• Pokazatelji reakcija – R, ukazuju na mere politike i druge reakcije na promene u stanju odrì-vog razvoja.

(ekonomski, dru{tveni i institucionalni). Takav primer bi bio ‘potro{nja vode udoma}instvu po glavi stanovnika’ kao ‘pokreta~ki faktor’ unutar ekolo{kih poka-zatelja (vidi Okvir 3.16).

Okvir 3.16 ¬ Potro{nja vode u doma}instvima po glavi stanovnika kao jedan od pokazatelja odrìvosti

Grupa pokazatelja koje je razvio UN DSD moè da se primenjuje u procesima od-lu~ivanja na nacionalnom nivou u pojedina~nim zemljama. Me|utim, nije mogu-}e sve pokazatelje koristiti u svim situacijama. Svaka zemlja mora da uzme u ob-zir relevantne nacionalne uslove, prioritete, ciljeve i zadatke. U praksi, pokaza-telji se obi~no primenjuju na manjem prostoru. Projekat “Pokazatelji odrìvoggrada,” koji se realizuje u Slova~koj, moè da posluì kao primer (vidi Okvir 3.17).

3

210


Jedan od preduslova za opstanak, zdravlje i razvoj jeste postojanje odgovaraju}ih koli~ina vo-de. Kako raste razvoj, tako raste i potra`nja za vodom po glavi stanovnika za li~ne, poslovne ipoljoprivredne namene. Potro{nja vode po glavi stanovnika moè da bude direktan pokazateljefikasnosti upravljanja vodenim resursima. Postoji direktna veza izme|u potro{nje vode po gla-vi stanovnika i raspoloìvih/nedostaju}ih koli~ina vode i cene vode. Ovaj pokazatelj je tako|eblisko povezan sa klimatskim uslovima i postoje}im rezervama vode (uglavnom u su{nim i po-lusu{nim oblastima).

Veze me|u pokazateljima iz razli~itih kategorija i sa razli~itih mesta u uzro~no-posledi~-nom lancu

Okvir 3.17 ¬ “Puhov – Odrìv grad” – uzorak ekolo{kih pokazatelja definisanih za ovajprojekat.

Projekat “Pokazatelji odrìvog grada” predstavlja deo pilot-projekta “Odrìvi gradovi/ Regije uSlova~koj”, koji planira i realizuje ETP Slova~ka (Slova~ka NVO), a ~iji je cilj da pomogne pred-stavnicima dva grada iz pilot-projekta da krenu putem odrìvog razvoja. Pokazatelji odrìvograzvoja su predstavljeni kao instrument za bolje upravljanje ìvotnom sredinom u gradu.

POKAZATEljI POKRETA^KIH FAKTORA (UZRO^NIKA)

A) Glavni izvori otpada i upravljanje otpadom

• Ukupna koli~ina proizvedenog otpada u gradu (tona/stanovn./godi{nje – i odnos prema dr-àvnom proseku u %);

• Koli~ina opasnog otpada (tona/stanovn./godi{nje – i njen odnos prema dràvnom prosekuu %);

B) Stanje i napredak zelenih povr{ina

• Zauzimanje zelenih povr{ina za svrhe izgradnje (procenjen % negativnih uticaja);

• Saobra}aj (procenjen % sveukupnog problema – koli~ina uni{tenih zelenih povr{ina u m2, ko-li~ina uni{tenih travnjaka);

C)Za{tita voda i gazdinstva nad vodama

• Pristup izvorima vode za pi}e (% stanovnika koji imaju prikllu~ak na javne sisteme vodosna-bdevanja);

• Upotreba vodenih tokova i drugih vodenih povr{ina za ribarenje i rekreaciju (% duìne re~-nog toka, ili % obalne linije za druge izvore vode);

D) Kvalitet u~e{}a javnosti i upravljanja ìvotnom sredinom na nivou grada

• Procena procentualnog u~e{}a odgovornosti pojedinih sektora za postoje}e probleme;

• Procenat ~asova u nastavi za obrazovanje o ìvotnoj sredini u gradskim {kolama, u odnosu naukupan broj {kolskih ~asova.

Izvor: ETP, Slovakia, 2000.


3

211

6. INSTRUMENTI UPRAVLJANJA @IVOTNOM SREDINOMKOJI SE PRIMENJUJU U ORGANIZACIJAMA

Koja je namena instrumenata za upravljanje ìvotnom sredinom?

Uop{teno i pojednostavljeno gledano, ovi instrumenti su namenjeni promovisan-ju odrìvog razvoja. Postoje razlike u na~inu shvatanja odrìvog razvoja. Na ma-kroekonomskom nivou, on se dobro moè izraziti preko razli~itih pokazatelja.14

Postizanje odrìvog razvoja na mikroekonomskom nivou podrazumeva promenuekonomskih politika u pravcu odrìvog pona{anja; zahteva aktivno u~e{}e svihzaga|iva~a (npr. proizvo|a~a, trgovaca na malo, potro{a~a, gra|ana, itd.). Dakle,odrìv razvoj na mikroekonomskom nivou moè da se defini{e kao ‘odrìvostpreduze}a’, {to podrazumeva internalizaciju ekolo{ke i socijalne odgovornosti uosnovnu poslovnu strategiju na na~in koji omogu}ava entitetima da ostvare traj-ne koristi za sada{nje i budu}e generacije.

Okvir 3.18 ¬ Evolucija pristupa u re{avanju propadanja ìvotne sredine

Primer reaktivnog pristupa bio bi odlaganje otpada na konvencionalan na~in. Aktivan pristuppodrazumevao bi recikliranje ili spaljivanje uz generisanje energije, dok bi se proaktivni pristupodnosio na spre~avanje generisanja otpada.

Tradicionalno, organizacije doìvljavaju sprovo|enje mera za{tite ìvotne sredi-ne kao ekonomsko optere}enje (posebno investicije koje su usmerene na zado-voljenje propisa). Tokom poslednjih 20 godina, faktori kao {to su zakonodavnipritisak, »zelene« marketin{ke mogu}nosti, pove}an pritisak javnosti, eti~ki raz-lozi i obaveze dràva prema me|unarodnim odnosno regionalnim sporazumima,doveli su do zna~ajnog porasta va`nosti koja se poklanja pitanjima ìvotne sredi-ne.15 U po~etku je pristup ekonomskih aktera bio tehni~ki ili reaktivno orijenti-san (u odnosu na tehnologije »na kraju cevi«), a kasnije se razvila profitna orijen-tacija ili aktivan pristup, zasnovan na primenjivanju najboljih raspoloìvih tehno-logija – BAT (obja{njenje u Okviru 3.19) i najboljih raspoloìvih tehnologija kojene zahtevaju preterane dodatne tro{kove - BATNEEC, da bi se kona~no stiglo doekolo{kog ili proaktivnog pristupa (zasnovanog na spre~avanju zaga|enja; vidiOkvir 3.18).

Instrumenti za upravljanje ìvotnom sredinom (EMI) nude fleksibilna re{enja za-ga|iva~ima za re{avanje problema ìvotne sredine i za promenu njihovog pona-{anja ka proaktivnom, preventivnom pristupu. Ti instrumenti nude sredstva ko-jima se mogu inicirati promene u koncepcijama, terminologiji i tuma~enjima, {to

3

212


14 Primer za to bio bi pokazatelj kori{}enja materijala za proizvode i usluge (MIPS) koji je razvio Wuppertal Institut u Nema~koj. Procenje-no je da je za ostvarenje odrìvosti neophodno da se kori{}enje materijala u industrijalizovanim zemljama smanji za faktor 10 (Schmidt-Bleek, 1994).

15 Na primer, rastu}a svest potro{a~a i ekolo{ki aktivnih grupa verovatno }e dovesti do toga da kompanije koje nisu voljne da promene svojinterni pristup ili da proizvode nove ekolo{ke proizvode i uvedu nove ekolo{ke proizvodne procese, izgube svoje trì{no u~e{}e. Prematome, verovatno }e ekolo{ka svest biti preduslov za konkurentsku prednost neke kompanije. Kompanija bi trebalo da bude u obavezi daprilikom eksploatacije ili proizvodnje novih sirovina osigura takav na~in proizvodnje koji uzima u obzir aspekte ìvotne sredine.

je od fundamentalnog zna~aja za kretanje putem odrìvog razvoja (Soderbaum,2002). Na razli~itim nivoima proizvodnje i potro{nje razvijeni su i primenjuju serazli~iti instrumenti za upravljanje ìvotnom sredinom. Njihov cilj je da pomog-nu organizacijama u ostvarenju njihovih politika, zadataka i ciljeva u oblasti ì-votne sredine. Ti instrumenti se nazivaju dobrovoljnim, jer nisu deo dràvnihpropisa koji zahtevaju po{tovanje zakona iz oblasti ìvotne sredine.

Okvir 3.19 ¬ Najbolje raspoloìve tehnike - BAT

Najbolja raspoloìva tehnika ozna~ava najsvrsishodniju i najnapredniju fazu u razvoju aktiv-nosti i njihovih metoda rada, ukazuju}i na prakti~nu adekvatnost konkretne tehnike koja obez-be|uje osnove za grani~ne vrednosti s ciljem da se ograni~i, a gde to nije mogu}e, onda sman-ji uticaj na ìvotnu sredinu u celini. Sam termin (BAT) defini{e se na slede}i na~in:

a) tehnika ozna~ava kako kori{}enu tehnologiju, tako i na~in na koji je sama instalacija projek-tovana, izgra|ena, odràvana, vo|ena i ukinuta;

b)raspoloìva tehnika ozna~ava one komercijalno razvijene tehnike koje omogu}avaju prime-nu u odre|enoj indstrijskoj grani, pod tehni~ki i ekonomski opravdanim uslovima, uzimaju}iu obzir tro{kove i prednosti, bez obzira na to da li se takva tehnika proizvodi ili koristi u doti~-noj zemlji, pod uslovom da je pod razumnim uslovima dostupna operateru;

c) najbolja tehnika ozna~ava najsvrsishodniju tehniku u ostvarenju visokog nivoa za{tite ìvot-ne sredine u celini.

BAT tehnike predstavljaju referentne ta~ke u odnosu na koje moèmo da poredimo teku}e funk-cionisanje postoje}e instalacije ili da procenjujemo podnesen predlog za neku novu instalaciju.

Termin BAT prvi put je uveden u sistem izdavanja dozvola pod nazivom »Integrisano spre~ava-nje i kontrola zaga|enja«, za industrijska postrojenja na bazi direktive EU pod tim imenom; to jeDirektiva IPPC, 96/61/EC (vidi Poglavlje 2/4.5).

Direktiva IPPC se odnosi na minimiziranje zaga|enja iz razli~itih izvora u celoj Evropskoj Uniji.Usvojena je u septembru 1996. godine, i sva postoje}a postrojenja treba da ispune njene odred-be do 2007.

Izvor: http://europa.eu.int/comm/environment/ippc

Koji se instrumenti za upravljanje ìvotnom sredinom (EM) koriste u praksi?

Instrumenti za dirrektnu internu primenu pojedina~ne organizacije (zaga|iva~a)uglavnom su procesno orijentisani. Ovde su dati neki primeri tih instrumenata(vidi Sliku 3.2): Sistemi upravljanja ìvotnom sredinom (EMS);

Pokazatelji ekolo{kih performansi (EPI); Ekolo{ke revizije (EA); i Ekolo{ko uprav-lja~ko ra~unovodstvo (EMA). Ovi instrumenti imaju jednu zajedni~ku osobinu –svaka kompanija moè da ih primenjuje nezavisno od spoljnih okvira i uslova.

Ve}ina alatki koje koriste organi vlasti bave se rezultatom proizvoda kompanije:Ekolo{ke nabavke (GP); Ekolo{ko obeleàvanje (EL);

Integrisana politika proizvoda (IPP); i Procena rizika / Upravljanje rizikom(RA/RM).


3

213

Prirodno, oni se odnose na performanse zaga|iva~a, ali je za uspe{nu primenu~ak i na nivou kompanije neophodno da postoji i spoljni okvir. U tom smislu, onise tako|e mogu shvatiti kao osnova za dobrovoljnu saradnju i zajedni~ke aktiv-nosti. Procena ìvotnog ciklusa (LCA), kao jedan od pristupa, tako|e spada u ovugrupu alatki jer je najvi{e koriste organi koji donose odluke i izdaju dozvole.

îstiji proizvod (CP) instrument je koji se moè posmatrati kao okvir za aktivani proaktivan sveobuhvatni pristup mnogim, ranije pomenutim instrumentima.

Mnogi od njih tako|e sa~injavaju jednu platformu ili alatku za komuniciranje iz-me|u razli~itih grupa zainteresovanih strana. Izve{tavanje o ìvotnoj sredini (ER)dobija na zna~aju sa porastom op{te svesti i obave{tenosti. Mora se znati da suinstrumenti za upravljanje ìvotnom sredinom, koji se pominju u daljem tekstuovog poglavlja, ~esto me|usobno povezani i da se koriste u kombinaciji kada or-ganizacije rade na promeni pona{anja kako bi ga uskladili sa zahtevima ìvotnesredine. Na primer, pokazatelji ekolo{kih performansi i ekolo{ke revizije koristese, i treba da se koriste, uz primenu drugih instrumenata, kakvi su sistemi uprav-ljanja ìvotnom sredinom, izve{tavanje o ìvotnoj sredini, itd. Prema tome, da bise izbegla zabuna, pojedina~ni EMI instrumenti koje smo ovde opisali, navedenisu po abecednom redu.

Slika 3.2 ¬ Instrumenti upravljanja ìvotnom sredinom

Izvor: Slova~ki Centar za ~istije proizvodnje (SCPC), 2001.

3

214


Mnogi od pomenutih instrumenata su standardizovani u nizu standarda pod na-zivom ISO 14000, koje je razvila Me|unarodna organizacija za standardizaciju(ISO; vidi Okvir 3.20).

Okvir 3.20 ¬ [ta su ISO i ISO 14000?16

Me|unarodna organizacija za standardizaciju, ISO, svetski je savez nacionalnih organizacija zastandardizaciju. ISO defini{e doborvoljne tehni~ke standarde da bi se omogu}ila me|unarodnarazmena roba i usluga, i razvila saradnja u oblastima intelektualnih, nau~nih, tehnolo{kih i eko-nomskih aktivnosti. Ti standardi doprinose da projektovanje, proizvodnja, i isporuka roba i uslu-ga budu efikasniji, bezbedniji i ~istiji, a da me|unarodna trgovina bude lak{a i pravednija. Stan-darde defini{u stru~njaci iz industrijskih, tehni~kih i privrednih sektora, zajedno sa predstavnici-ma dràvnih agencija i laboratorija za testiranje. ISO 14000 serija je me|unarodnih, dobrovo-l-jnih standarda u oblasti upravljanja ìvotnom sredinom, koji se odnose na potrebe organizacijau celom svetu, stvaraju}i zajedni~ki okvir za re{avanje pitanja u oblasti ìvotne sredine. Standar-di su razvijani sa ciljem da uvere potro{a~e, proizvo|a~e, vlade i druge organizacije da su u ak-tivnostima i poizvodima partnera u trgovini uzeta u obzir pitanja ìvotne sredine. Serija ISO14000 standarda odnosi se na slede}e aspekte upravljanja ìvotnom sredinom:

• Sistemi upravljanja ìvotnom sredinom (EMS);

• Ekolo{ka revizija i Relevantna istraìvanja (EA&RI);

• Ekolo{ke nalepnice i deklaracije (EL);

• Procena ekolo{kih performansi (EPE);

• Procena ìvotnog ciklusa (LCA); i

• Termini i definicije (T&D).

Izvor: ISO, 1998.

O~ekuje se da }e se instrumenti za upravljanje ìvotnom sredinom koji su ovdepobrojani najvi{e korisiti na nivou kompanija za proizvodnju i usluge. Me|utim,mnogi od njih mogu da se koriste, i koriste se, u dràvnim i me|udràvnim agen-cijama, asocijacijama, i nevladinim organizacijama. Iz tog razloga, u celom ovompoglavlju se koristi termin organizacija radije nego termin kompanija.

Koje su prednosti i pote{ko}e u primeni instrumenata za upravljanje ìvot-nom sredinom (EMI)?

Primena EMI instrumenata donosi slede}e koristi dru{tvu i organizacijama:smanjenje zaga|enja ìvotne sredine na ekonomi~an na~in; svrsishodno kori-{}enje energije i materijala; bolje o~uvanje i gazdinstvo nad prirodnim resursima;bolje predstavljanje i ve}u konkurentnost organizacija; bolja saradnja, demokrat-sko odlu~ivanje, i informisanost zainteresovanih strana; izrada okvira za stalnousavr{avanje ekolo{kih performansi organizacija; vi{i stepen transparentnostiekolo{kih performansi organizacija ({to se, izme|u ostalog, postiè kroz izve{ta-


3

215

16 Za dodatne informacije o ISO i o sveobuhvatnom spisku standarda iz porodice ISO 14000 videti: http://www.iso.ch ihttp://www.tc207.org/home/index.html

vanje o ìvotnoj sredini); i ve}e mogu}nosti potro{a~a da vr{i ekolo{ki izbor iz-me|u razli~itih proizvoda i procesa ({to se, izme|u ostalog, postiè i kroz ekolo-{ko obeleàvanje proizvoda).

Pote{ko}e u primeni EMI instrumenata ({to se odnosi uglavnom na zemlje u tran-ziciji) odnose na: nizak stepen svesti i kapaciteta za uvo|enje i primenu EMI in-strumenata; nespremnost rukovodstva organizacija da usvoje inovativne pristu-pe i uvedu nove na~ine upravljanja; nedostatak inicijalnih finansijskih sredstava(koja su, na primer, potrebna za prikupljanje relevantnih podataka ili za nabav-ku novih tehnologija); nepostojanje zakonodavstva (npr. nedostaju standardi) ipolitike koji podràvaju primenu EMI instrumenata.

6.1 îstija proizvodnja

[ta je princip?

îstija proizvodnja (CP) predstavlja kontinuiranu primenu preventivne ekolo{kestrategije u odnosu na procese, proizvode i usluge, koja povezuje maksimalnepozitivne efekte na ìvotnu sredinu sa zna~ajnim ekonomskim u{tedama za indu-striju i dru{tvo. Osnovna razlika izme|u pristupa Kontrola zaga|enja i Kori{}e-nje ~istije proizvodnje jeste u odgovaraju}oj vremenskoj primeni. Kontrola zaga-|enja se vr{i nakon doga|aja, to je pristup ‘reaguj i pre~isti’; pristup îstija pro-izvodnja okrenut je budu}nosti, sa principom ‘predvidi i spre~i’.

Slika 3.3 ¬ Koja je funkcija CP?

[to se ti~e proizvodnih procesa, CP obuhvata o~uvanje i recikliranje sirovina i ener-gije, eliminaciju toksi~nih i opasnih sirovina, i smanjenje koli~ine i toksi~nosti svihemisija i otpada pre nego {to iza|u iz procesa. [to se ti~e proizvoda, CP se fokusi-ra na smanjenje uticaja na ìvotnu sredinu, zdravlje i bezbednost u celom ìvot-nom ciklusu proizvoda, od ekstrakcije sirovina do kona~nog odlaganja proizvoda.

[to se ti~e usluga, CP omogu}ava integrisanje pitanja ìvotne sredine u projekto-vanje i pruànje usluga.

3

216


Osnovni princip na kome se zasniva CP (vidi sliku 3.3) moè ilustrovati slede}i pri-mer: termoelektrana koja kao input koristi primarne (veoma zaga|uju}e) izvoreenergije (fosilna, nuklearna, itd. goriva) za proizvodnju elektri~ne energije, moè dapromeni svoje performanse i u~ini ih ~istijim tako {to }e instalirati jo{ jednu jedini-cu, za zadràvanje toplote koja se ranije osloba|ala (kao nusproizvod ili uzgredniproizvod iz konvencionalne elektrane) i iskoristiti tu toplotu za daljinsko grejanje.Primena CP koncepta u industrijskim postrojenjima obi~no podrazumeva preduzi-manje slede}ih koraka: istraìvanje i utvr|ivanje uzroka zaga|enja, identifikovanjemogu}nosti za primenu CP, uvo|enje mogu}ih mera, i pra}enje ostvarenih rezulta-ta. Su{tinski najbitniji elementi pristupa ̂ istija proizvodnja sumirani su na Slici 3.4.

Slika 3.4 ¬ Ilustracija CP elemenata

Izvor: UNEP, 1998.


3

217

îstije proizvodnje primenjuju uglavnom proizvodne i uslu`ne kompanije. Imamnogo primera malih i srednjih preduze}a (SME), kao i velikih, koja primenjujuovaj proces. Ali bolnice, hoteli, automehani~arkse radionice, hemijsko ~i{}enje, pa~ak i univerziteti, mogu da ostvare korisne prednosti uvo|enjem principa CP. îsti-ju proizvodnju moè veoma efikasno da promovi{e dràva (npr. CP fond u ê{koj),ili lokalna uprava (npr. Projekat »Eko Profit« u [tajerskoj u Austriji), ili op{tine(npr. nagrada gradona~elnika za najbolji CP projekat u gradu Trnava, Slova~ka).

Koje su koristi i pote{ko}e u primeni CP?

CP je jedan od najuspe{nijih dobrovoljnih instrumenata za smanjenje propadanjaìvotne sredine, smanjenje rizika po ljude od toksi~nih i opasnih materijala, i po-stizanje boljih performansi u oblasti ìvotne sredine. Ovaj instrument omogu}avaorganizacijama da na ekonomski efikasan na~in ispune propise u oblasti ìvotnesredine (investiranjem u prevenciju umesto uklanjanje ve} ispu{tenog zaga|enja).Osim koristi po ìvotnu sredinu, CP donosi i ekonomske koristi kompaniji, kao idru{tvu u celini. Orijentaciono, ~esto se mogu ostvariti smanjenja zaga|enja odoko 20-30% bez investiranja, i dodatnih 20% ili vi{e uz dodatna investiranja, pri ~e-mu je vreme otplate investicije ~esto samo nekoliko meseci.

Dugoro~nije posmatrano, primena CP instrumenata zahteva promenu stava ru-kovodstva prema procesu proizvodnje, precizno definisanje odgovornosti u obla-sti rukovo|enja pitanjima ìvotne sredine u kompanijama, i analiziranje tehnolo-{kih mogu}nosti koje postoje za primenu ~istijih tehnologija.


http://www.unido.org/doc/331361.htmls

http://www.uneptie.org/pc/cp

6.2 Ekolo{ka revizija

Koji su ciljevi i prinicpi primene ekolo{ke revizije?

Ekolo{ka revizija (EA) instrument je koji objedinjuje sistemati~no, dokumentova-no, periodi~no, i objektivno procenjivanje performansi neke organizacije, sistemaupravljanja ili procesa, sa zadatkom da se za{titi ìvotna sredina i da se ostvare sle-de}i ciljevi: da se olak{a upravlja~ka kontrola postupaka koji mogu uticati na ìvot-nu sredinu; da se analizira koliko kompanija po{tuje politiku i propise u oblasti ì-votne sredine. Ekolo{ka revizija predstavlja jedan proaktivan proces, ~ije uvo|enjeomogu}ava kompaniji ne samo da ispuni zakonske obaveze, ve} i da identifikujeprobleme, preduzima mere, analizira svoje ekolo{ke performanse, da postane eko-lo{ki efikasna, da obezbedi baze podataka za budu}e (korektivne) mere, i da pove-}a svoju konkurentnost. Kao takav instrument, ekolo{ka revizija predstavlja sastav-ni deo ranije opisanih sistema upravljanja ìvotnom sredinom (Welford, R., 1998).

3

218


Ekolo{ka revizija je proces koji uvodi rukovodstvo kompanije/organizacije, ali serazlozi za njeno uvo|enje mogu razlikovati:

• njeno uvo|enje moè da zahteva sama organizacija zbog nekog od navedenihrazloga (npr. da identifikuje potencijalne slu~ajeve neispunjavanja zakonskihobaveza);

• njeno uvo|enje mogu zahtevati finansijske institucije ili potencijalni investito-ri radi identifikacije mogu}ih rizika (npr. ispunjavanje uslova me|unarodnogdonatora ili potencijalnog trgovinskog partnera);

• njeno uvo|enje moè da zahteva neki klijent, {to zna~i i {ira javnost, radi veri-fikovanja stepena ispunjavanja dogovorenih standarda.

Ekolo{ka revizija je predmet ISO standarda ISO 19011 i14015. To mora da budekontinuiran proces, koji se sastoji od niza koraka integrisanih u tri faze. Predre-viziona faza je faza planiranja priprema za reviziju, uklju~uju}i: definisanje obi-ma revizije, revizorskog tima, analize industrije, itd., zavisno od cilja revizije. Pri-kupljanje podataka, pregled politike upravljanja kompanijom, i razgovori sa iza-branim zaposlenima, predstavljaju deo faze revizije. I kona~no, postreviziona fa-za obuhvata analizu nalaza, izradu izve{taja, i izradu i usvajanje plana aktivnosti.Zavisno od namene, reviziju mogu da obave radnici zaposleni u kompaniji, nekiklijent ili konsultant, ili nezavisna spoljna organizacija.

Koje se vrste ekolo{ke revizije koriste?

Neke organizacije sprovode specifi~ne, uè analize samo odre|enog dela svojihaktivnosti za konkretne namene. Op{ta metodologija takvih delimi~nih revizija jesli~na, mada se ne pridràva glavnog zadatka revizije, a to je analiza sistemaupravljanja ìvotnom sredinom (EMS). Kao primer ovih suènih vrsta revizijamoèmo navesti reviziju ispunjavanja propisa (koja analizira ispunjavanje zakon-skih i organizacionih zahteva); revizija proizvoda (revizija odre|ene linije proiz-voda iz, recimo, lanca trgovine »Body Shop«); revizija bezbednosti procesa (iden-tifikuje opasnosti i meri rizike koji proisti~u iz proizvodnje); revizija zdravstveneza{tite na radu (analizira izlaganje zaposlenih zaga|enju, npr. buci, temperaturi,emisijama, itd., kao i postojanje i kori{}enje za{titne opreme, obuke, i informi-sanja); i druge vrste.

Koje su prednosti i pote{ko}e u kori{}enju ovog instrumenta?

Ekolo{ka revizija donosi mnoge prednosti: spre~avanje pla}anja kazni i drugihkaznenih mera (jer je obezbe|eno po{tovanje zakonskih propisa); bolje predstav-ljanje u javnosti; pove}an stepen svesti zaposlenih o politici i odgovornosti uoblasti ìvotne sredine); smanjenje tro{kova (npr. u oblasti kori{}enja energije ismanjenja koli~ine otpada); i pobolj{anje sveukupnog kvaliteta.

[to se ti~e nedostataka, oni obuhvataju inicijalne tro{kove obavljanja revizije,tro{kove koji se odnose na ispunjavanje propisa, i privremen prekid aktivnosti u


3

219

kompaniji ili organizaciji. Veoma ~esto, prirodni otpori rukovodstva i radnika dadozvole nepoznatim ljudima da u|u u kompaniju ili organizaciju i analiziraju nje-ne performanse predstavljaju zna~ajnu prepreku. Sem toga, ovaj proces zahtevada svi releventni radnici posvete deo radnog vremena tom procesu (osoblje nadkojim se vr{i revizija kao i revizori).


http://www.environmental-auditing.org/homepage.htm

6.3 Ekolo{ko upravlja~ko ra~unovodstvo

[ta je cilj Ekolo{kog upravlja~kog ra~unovodstva?

Izra~unavanje koristi i tro{kova ekolo{kih roba i usluga, i njihova internalizacijau finansijske tokove ljudskog dru{tva predstavlja fundamentalni zadatak ekolo-{ke ekonomije. Njena primena na makroekonomskom nivou (zeleno ra~unovod-stvo) zahteva me|unarodnu koordinaciju i politi~ko prihvatanje, tako da je ovajprincip jo{ daleko od implementacije. Me|utim, Ekolo{ko upravlja~ko ra~uno-vodstvo (EMA) ima relevantu ulogu u procesu internalizacije na mikroekonom-skom nivou. Mogu da ga obavljaju privatne ili javne organizacije, ali ne i dràve.Ekolo{ko ra~unovodstvo privla~i posebnu pa`nju finansijskih institucija, uklju-~uju}i banke, osiguravaju}a dru{tva, ekolo{ke fondove, itd.

Koji su principi EMA?

êsto se smatra da tro{kovi koji se odnose na ìvotnu sredinu podrazumevaju sa-mo tro{kove koji se odnose na tretman zaga|enja. Kao {to prikazuje Slika 3.5 udaljem tekstu, ti tro{kovi su samo vrh ledenog brega, a tro{kovi koji nastaju uokviru procesa ‘proizvodnje zaga|enja’ se zaboravljaju. EMA je instrument kojipomaè da se ti tro{kovi identifikuju i na adekvatan na~in izmere; pri tom, ovajinstrument daje realnu procenu ‘cene’ proizvodnih procesa (uklju~uju}i tro{ko-ve koji se odnose na ispunjavanje obaveza u oblasti ìvotne sredine).

EMA moè da se izrazi u monetarnom obliku (npr. tro{kovi obezbe|enja odla-ganja opasnog otpada) i u fizi~kom obliku, kao iznosi ili koli~ine (materijal, ener-gija, ili bilans protoka voda). To je mo}an instrument u svakodnevnom rukovo-|enju radom (sada{njosti), u proceni ekonomskih i ekolo{kih performasi (pro-{lost), kao i u razumnom i adekvatnom odlu~ivanju (budu}nost).

Koje su prednosti i nedostaci vezani za primenu ekolo{kog upravlja~kogra~unovodstva?

Bolje razumevanje strukture i prirode tro{kova koji se odnose na ìvotu sredinupromovi{e usvajanje preventivnog pristupa u procesu definisanja budèta orga-

3

220


Slika 3.5 ¬ Skriveni tro{kovi odlaganja

Izvor: WEC, 1996.

nizacija, i podràva mere ~istije proizvodnje kao i praksu odrìvog vo|enja eko-nomije.

Primena EMA instrumenta moè da bude izazovan zadatak, jer ne postoje usvo-jeni standardi ili definicije. Nedostatak internih podataka moè da bude prepre-ka u primeni EMA, jer efikasno ra~unovodstvo tro{kova zahteva i postojanje efi-kasnog ra~unovodstva protoka materijala. Klju~ni tro{kovi koji se odnose na ì-votnu sredinu zavise od prirode, {to zna~i da se sistemi ekolo{kog ra~unovodstvamoraju osmisliti prema toj zavisnosti. Nije mogu}e ostvariti napredak prosto in-staliranjem nekog novog softvera.


http://www.envirodialogue2001.net/

http://www.epa.gov/opptintr/acctg/

http://www.eur.nl/fsw/eman/

6.4 Sistemi upravljanja ìvotnom sredinom

Na kom su principu zasnovani i koji je njihov cilj?

Sistemi upravljanja ìvotnom sredinom (EMS) uvedeni su kao pomo} proizvodnimkompanijama i drugim organizacijama u njihovim naporima da na sistemati~an i efi-kasan na~in upravljaju uticajima na ̀ ivotnu sredinu koji su pod njihovom kontrolom.


3

221

Otpad 18 USD

Skriveni tro{kovi

saobra}aja 7.50 USD

Prazna ba~va 8.00 USD

Prikupljanje i rukovanje 108.00 USD

Propisana dokumentacija 10.00 USD

Osiguranje 2.50 USD

Sastojci

rastvara~ 225.00 USD

polimeri 325.00 USD

pigmenti 58.00 USD

o~vr{}iva~i 60.00 USD

Ukupni ‘skriveni tro{kovi’ 803 USD

Ukupni tro{kovi 821 USD

Slika 3.6. u daljem tekstu, ilustruje zahteve EMS, zasnovane na ciklusu upravljan-ja definisanom kao Planiraj-Uradi-Proveri-Deluj. U fazi planiranja, kompanijamora da analizira po~etno stanje i sopstvene performanse u oblasti ìvotne sre-dine uklju~uju}i i uticaje, i da defini{e politike, zadatke i ciljeve. Na osnovu toga,sprovodi se program informisanja i obuke osoblja, i izgra|uju poslovne operaci-je, uklju~uju}i dokumentaciju i kanale komunikacije. Kontrola performansi, mo-nitoring i revizioni mehanizmi se projektuju da bi se obezbedilo stalno usavr{a-vanje ekolo{kih performansi i postizanje mera odrìvog razvoja.

Slika 3.6 ¬ Ciklus unapre|enja prema ISO 14001

Izvor: ISO 14001, 1996.

[iroko kori{}eni me|unarodni standardi za EMS su slede}i:

• ISO 14001; EMS – Specifikacija sa smernicama za upotrebu lansirana je 1996.godine kao osnovni standard u okviru standarda serije ISO 14000 o ìvotnojsredini. Osnovne karakteristike ovog standarda su slede}e: to je dobrovoljnistandard koji se, kao i u slu~aju standarda kvaliteta i ostalih standarda, nadgle-da preko nacionalnih organizacija za standarde, vaè}i u celom svetu i prime-njiv na svaku organizaciju koja ima sopstvenu funkciju i upravu (npr. proizvod-ne kompanije, usluge kao {to su hoteli ili garaè, ali isto tako i policijske stani-ce, op{tine, univerziteti, itd.); procena priznavanja tre}ih lica vr{i se prekoakreditovanih komercijalnih tela za sertifikaciju; priznavanje se odnosi na loka-ciju ili na organizaciju ~iju je upravu mogu}e identifikovati; zadràvanje serti-fikata zahteva periodi~nu (6-mese~nu ili godi{nju) reviziju;

3

222


• EMAS, [ema ekonomskog upravljanja i revizije (Eco-management and Au-diting Scheme) usvojena je od strane vlada i organizacija za standardizaciju ze-malja ~lanica Evropske Unije, i otvorena za u~e{}e svim kompanijama od 1995.godine; izmenjena je 2000. godine. Ta {ema je u ve}ini pitanja sli~na standar-du ISO 14001, osim {to zahteva {tampanu izjavu o ekolo{kim performansama,dok ISO 14001 zahteva samo da se politika ìvotne sredine neke kompanije u~i-ni dostupnom javnosti. EMAS se primenjuje samo na industrijska postrojenjai odnosi se na konkretnu lokaciju. Me|utim, jedna od izmena koja je usvojena2001. godine odnosi se na pro{irenje njene primene i na druge sektore privred-ne aktivnosti, uklju~uju}i i organe lokalne uprave.

Koje su pozitivne i negativne strane primene EMS?

Tabela 3.1 ¬ Pozitivne i negativne strane EMAS i ISO sistema upravljanja

Dodatne koristi od sertifikacije (validacije) u pore|enju sa samostalnim razvojeminternog sisteme su slede}e:

• ve}e marketin{ke koristi (posebno kada konkurencija ima sertifikaciju, i kada jeklijenti zahtevaju);

• posve}enost stalnom usavr{avanju jer je to obaveza za zadràvanje sertifikata.

Neophodno je, me|utim, ostvariti ravnoteù u angaòvanim internim resursimaili tro{kovima za konsultante za reviziju i sprovo|enju sistema upravljanja sa ko-ristima koje se time ostvaruju; to vaì i za tro{kove izrade procena od strane tre-}ih lica i revizija potrebnih za sertifikaciju.


3

223

Pozitivne strane Negativne straneEMASKompletniji i objektivniji sistem, usmeren na kontinuirano smanjenje uticaja na ìvotnu sredinu;

Godi{nje aùriranje i obnavljanje izjave o ìvotnoj sredine jeadministrativno i finansijski te{ko;

Otvara ovu {emu za zaposlene, gra|ane,i druge zainteresovane strane (publikovanjem izjava o ìvotnoj sredini);

Ima zakonsku osnovu; Vaì samo u Evropskoj Uniji;

EMAS-logo za reklame;

EC podsti~e zemlje ~lanice da smanje birokratske zahteve za verifikovane organizacije;

Ipak, procedura je birokratska;

Zahteva BAT;

Zadovoljava zahteve klijenata;

ISO 14001Predvidiv, formalan, i jasan; Suvi{e sistemski orijentisan.

Zadovoljava zahteve klijenata;

Me|unarodno verifikovan.


http://europa.eu.int/comm/environment/emas

http://www.iso.ch

http://www.tc207.org

http://www.mgmt14k.com/

6.5 Ekolo{ko obeleàvanje

Koji je cilj ekolo{kog obeleàvanja?

Ekolo{ko obeleàvanje (EL) i deklaracije su trì{no zasnovan i dobrovoljan in-strument. On je povezan sa ~injenicom da potro{a~i u mnogim zemljama posta-ju svesniji ekolo{kih i zdravstvenih uticaja raznih proizvoda koje kupuju. Ekolo-{ko obeleàvanje ima dva osnovna cilja:

• da promovi{e dizajn, proizvodnju, marketing i kori{}enje roba i usluga {irokepotro{nje koji tokom upotrebe (u ìvotnom ciklusu) imaju smanjen uticaj na ì-votnu sredinu; i

• da potro{a~e bolje obavesti o ekolo{kom kvalitetu roba i usluga, i da im timepomogne pri dono{enju odluke o kupovini.

Koji je princip primene ekolo{kog obeleàvanja (EL)?

Proizvodi koji zadovoljavaju ekolo{ke kriterijume sti~u pravo da koriste specifi-~an logo na svom pakovanju. Taj logo (npr. zeleni svet u EU – vidi Okvir 3.21,okrugli pe~at u Slova~koj, ili labud u Norve{koj) marketin{ki je instrument kojipotro{a~u pokazuje da doti~ni proizvod ima visoke ekolo{ke performanse. Eko-lo{ko obeleàvanje se zasniva na ranije opisanoj primeni LCA, koja je neophod-na za pore|enje i rangiranje ekolo{kih uticaja vi{e razli~itih proizvoda, kako bi seoznaka dodelila onim proizvodima sa najboljim ekolo{kim performansama (Wel-ford, R., 1998).

Okvir 3.21 ¬ Ekolo{ko obeleàvanje u EU

3

224


S ciljem da se sprovede uskla|ivanje kriterijuma u oblasti ìvotne sredine unjenoj strukturi jedinstvenog trì{ta, EU je uspostavila sopstveni sistem zaekolo{ko obeleàvanje zasnovan na LCA (1992). EU tako|e planira da potro-{a~ima obezbedi bolju informisanost o uticaju proizvoda na ìvotnu sredinu.

Da bi se obezbedila pouzdanost obeleàvanja neophodno je ustanoviti formalnearan`mane, uklju~uju}i i mehanizme. Sisteme stavljanja obele`ja obi~no osmi-{ljavaju i njima upravljaju vlade ili institucije koje objedinjavaju vi{e zaintereso-vanih strana (na me|unarodnom i dràvnom nivou); na primer, oni defini{u kri-terijume, vr{e procenu prijava, daju nalepnice i nadgledaju ispunjavanje zahteva.EL se zatim moè primeniti na svakom nivou: me|unarodnom (npr. EU oznaka,Norve{ki labud), nacionalnom (npr. Plavi an|eo u Nema~koj), ili na nivou kom-panije (npr. [vedski »Anglamark« ili »Body Shop«). Prakti~na primena uspe{nogobeleàvanja ilustrovana je u Okviru 3.22.

Okvir 3.22 ¬ Primeri uspe{nog ekolo{kog obeleàvanja

»Body Shop«, me|unarodna mreà kozmeti~kih proizvoda, priznata je kod potro{a~a {irom sve-ta po svojim isklju~ivo biljnim proizvodima, koji nisu testirani na ìvotinjama. [vedska privatnaoznaka »Anglamark«tako|e je dobro poznata. Ovi primeri pokazuju da uspe{na primena ne za-visi samo od nadle`nih organa, nego vi{e od reputacije i poverenja zadovoljnih potro{a~a.

Koje su prednosti i nedostaci primene ekolo{kog obeleàvanja (EL)?

Ekolo{ko obeleàvanje pozitivno uti~e na razvoj trì{ta jer podsti~e istraìvanje irazvoj inovativnih, ~istih tehnologija. Uklju~ivanjem raznih zainteresovanih strana(uklju~uju}i potro{a~e), ono stvara jednu odgovaraju}u platformu za uticaj na pro-izvodne procese i osmi{ljavanje ekolo{kih kriterijuma za grupe proizvoda. Jo{ jed-na korist od ekolo{kog obeleàvanja je da ono doprisnosi {irenju ekolo{ke svesti.

Me|utim, porast svesti o »zelenim proizvodima« i njihovim prednostima u odno-su na ìvotnu sredinu i po ljudsko zdravlje, sa jedne strane, kao i definisanjeobjektivnih i {iroko prihva}enih kriterijuma za izbor proizvoda, sa druge strane,i dalje predstavljaju nere{en izazov za efikasno kori{}enje ekolo{kog obeleàvan-ja. U praksi postoje mnogobrojne ekolo{ke oznake koje nisu za{ti}ene i koje seslobodno koriste, i dovode do zabune kod potro{a~a.


http://www.gen.gr.jp

http://europa.eu.int/comm/environment/ecolabel/index.htm


Propis (EC) 1980/2000, ISO 14020, 14021, 14024, 14025, 14040

6.6 Pokazatelji ekolo{kih performansi

Koji je cilj kori{}enja pokazatelja ekolo{kih performansi?

Da bi se na svrsishodan na~in promovisale dobrovoljne ekolo{ke aktivnosti, od bit-nog je zna~aja da organizacije precizno prepoznaju sve ekolo{ke uticaje koje uzro-


3

225

kuju i da analiziraju rezultate preduzetih mera; drugim re~ima, da obave analizuekolo{kih performansi (EPE). Taj proces se obavlja kroz definisanje i sprovo|enjepokazatelja ekolo{kih performansi (EPI pokazatelji), osnovnih instrumenata kojipruàju informacije o stvarnom stanju i usmerenosti ostvarenja neke organizacije;ovi pokazatelji daju i polazne informacije za druge upravlja~ke instrumente, kao{to su sistem upravljanja ìvotnom sredinom, ekolo{ko ra~unovodstvo, izve{tavan-je o ìvotnoj sredini, i komuniciranje sa zainteresovanim stranama.

Na kojim se principima zasniva njihova primena?

Prema standardu ISO 14031, koji sluì kao dobra alatka za uspostavljanje sistemapokazatelja, pokazatelji ekolo{kih performansi mogu da se podele u tri kategorije:

• pokazatelji operativnih performansi koji analiziraju ekolo{ke aspekte aktivno-sti kompanije preko bilansa toka ulaznih i izlaznih materijala (npr. potro{njavode po jedinici proizvodnje, koli~ina otpada generisanog po jedinici proizvod-nje, itd.);

• pokazatelji upravlja~kih performansi koje karakteri{u aktivnosti upravljanja ì-votnom sredinom (npr. broj obavljenih internih revizija tokom godine, investi-cije u za{titu ìvotne sredine u odnosu na ukupne investicije, itd.);

• pokazatelji stanja ìvotne sredine koji opisuju stanje ìvotne sredine izvan kom-panije (npr. ambijentalne koncentracije – koncentracije polutanata u vazduhu,zaga|enje voda, itd.).

Ovi izabrani pokazatelji treba da se primenjuju tako da odslikavaju aktivnosti or-ganizacije – one treba da budu kompatibilne unutar datog sektora, i me|u indu-strijama, da budu zakonski i vremenski uskla|ene. Pokazatelji tako|e treba da bu-du lako razumljivi zaposlenima i zainteresovanim stranama. Da bi se obezbedilopokrivanje svih bitnih aspekata i uticaja aktivnosti neke organizacije, va`no je oda-brati odgovaraju}u grupu pokazatelja koji }e pokrivati sve bitne aspekte i uticajeaktivnosti neke organizacije. Izabrane grupe pokazatelja, koje odslikavaju vredno-sti i usmerenja, koriste se za pore|enje stvarnih performansi sa èljenim ciljevima.

Ovakve pokazatelje ekolo{kih performansi obi~no koriste vlasnici preduze}a i za-interesovane strane u oblastima kao {to su proizvodi i usluge, saobra}aj, kupovi-na roba, kori{}enje zemlji{ta, i oni se odnose na posledice poslovnih aktivnostipo ìvotnu sredinu (npr. emisije, buka itd.), eksploataciju prirodnih resursa i ula-zak u poslovne aktivnosti, itd. Me|utim, njih tako|e mogu da koriste i drugiupravlja~ki entiteti, kao {to su vladine institucije, op{tine, itd. Neophodno je daoni budu na odgovaraju}i na~in definisani zakonima i uputstvima vlade, i da bu-du jasno definisani u odnosu na svoj domen, tako da korisnici mogu da uvide ishvate njihovu va`nost i zna~enje.

Za vi{e informacija o ekolo{kim pokazateljima uop{teno, o njihovom obja{njen-ju, vrstama, primeni, i kriterijumima za izbor, vidi Poglavlje 3/5.1.

3

226


Na koje se pote{ko}e nailazi u primeni EPI pokazatelja?

Organizacija koja vr{i procenu svojih ekolo{kih performansi kori{}enjem EPI po-kazatelja moè da se suo~i sa odre|enim pote{ko}ama, kao {to su:

• ~esto je te{ko kvantifikovati sva sloèna pitanja koja se odnose na ìvotnu sredinu;

• ne postoji univerzalno prihva}en pristup za merenje i me|usobno upore|ivan-je razli~itih uticaja na ìvotnu sredinu;

• ne postoji standardni pristup za izve{tavanje o ìvotnoj sredini i za merenje uoblasti ìvotne sredine;

• kvalitet podataka o ìvotnoj sredini i raspolaganje njima ~esto su nedovoljni.



http://www.wbcsd.org

http://www.un.org/esa/sustdev/indi6.htm

http://www.environmental-performance.org/

ISO 14031

6.7 Izve{tavanje o ìvotnoj sredini

Koji je cilj izve{tavanja o ìvotnoj sredini?

Prema rezultatima nekih studija (npr. studije koju je objavila firma Deloitte&To-uche, iz Va{ingtona, a koja je prezentirana na Konferenciji o globalnoj inicijativiza izve{tavanje novembra 2000. godine), razmatranja koja se odnose na ekonom-ske i finansijske performanse uti~u manje od 50% na kona~nu odluku koju dono-si menadèr portfelja. Te odluke se vi{e zasnivaju na informacijama o ekolo{kim idru{tvenim performansama neke kompanije, njenoj internoj kulturi, vrednostimakojima se upravlja rukovodstvo kompanije, i ostalim faktorima. Ovakva promenaje dovela do toga da zainteresovane strane zahtevaju sve vi{e informacija iz obla-sti ìvotne sredine, pa samim tim raste i interes za izve{taje o ìvotnoj sredini.

Na kom pruncipu se zasniva izve{tavanje o ìvotnoj sredini?

U izve{taju o ìvotnoj sredini, koji moè da bude deo godi{njeg izve{taja o poslo-vanju, ili zaseban izve{taj, neka organizacija opisuje svoje glavne ekolo{ke aspek-te i uticaje svojih aktivnosti na ìvotnu sredinu, daju}i kvantitativne informacije(npr. koli~ina emisije ispu{tene u ìvotnu sredinu). Ekolo{ke performanse trebada budu prezentovane u izve{taju na lako razumljiv, nezbunjuju}i na~in.

Izve{tavanje o ìvotnoj sredini (ER) moè da bude obavezno ili dobrovoljno.Obavezno izve{tavanje je objavljivanje informacija o aktivnostima neke organi-


3

227

zacije koje se ti~u ìvotne sredine, u skladu sa odredbama zakona. Primeri za tosu godi{nji izve{taji i zavr{ni ra~uni, registri zaga|enja, i izve{taji koji proisti~uiz prava na pristup informacijama iz oblasti ìvotne sredine. Dobrovoljni izve{ta-ji se pripremaju i koriste da prenesu zainteresovanim stranama informacije kojese odnose na ìvotnu sredinu. Ti izve{taji mogu da budu poverljivi, kada ih zah-tevaju na primer banke, osiguravaju}a dru{tva, i klijenti, ili javni, u obliku bilte-na, ekolo{kog obeleàvanja, saop{tenja za {tampu i brifinga za medije, danaotvorene ku}e, marketin{kog davanja informacija, itd. (Welford, R., 1998).

Kakve prednosti ima izve{tavanje o ìvotnoj sredini a kakve nedostatke?

Izve{tavanje o ìvotnoj sredini je od koristi i za organizacije i za gra|ane. Neka or-ganizacija koja zainteresovanim stranama demonstrira dobre ekolo{ke performan-se moè da ostvari finansijsku korist (vrednost deonica moè da poraste). Publiko-vanjem izve{taja organizacija podiè svoj javni ugled i gradi bolje odnose sa rele-vantnim zainteresovanim stranama. Moè da pove}a i svoju konkurentnost (akonjeni konkurenti tako|e koriste izve{tavanje o ìvotnoj sredini). Izve{taji o ìvotnojsredini daju informacije gra|anima o aktivnostima doti~nih organizacija, ~ime segra|anima omogu}ava da proveravaju odluke koje donose o svojoj ìvotnoj sredini.

Jedna od pote{ko}a je u tome {to ne postoje op{te priznati standardi, {to zna~i damoè da bude doveden u pitanje kredibilitet izve{taja o ìvotnoj sredini ili poten-cijalno pristrasnih informacija koje se u njemu nalaze. Izve{tavanje o ìvotnoj sre-dini moè organizacijama kratkoro~no da pove}a tro{kove, i to je jedan od razlo-ga {to one ~esto nisu spremne da podnose izve{taje na ovaj transparentan na~in.


http://www.cefic.org, www.wbcsd.org,

http://www.ceres.org/reporting/

http://www.deloitte-sustainable.com/corporate_scorecard.htm

http://www.sustainability-index.com/

http://www.enviroreporting.com http://cei.sund.ac.uk/envrep/corprep.htm

ISO 14031

6.8 Zelene (ekolo{ke) nabavke

Koji je cilj zelenih nabavki i na kom su principu one zasnovane?

Ideja o zelenim nabavkama i njena primena direktno su povezane sa ogromnim istalno rastu}im pove}anjem proizvodnje i potro{nje, ~iji je uzrok sada{nji pravacprivrednog razvoja i porast broja stanovnika. Ovi me|usobno povezani faktoripretnja su i nosivom kapacitetu zemlje (vidi uvodne delove u Poglavlju 1) i sposo-

3

228


bnosti ljudi da se suo~e s tim pojavama.17 Pristup zelenih nabavki (GP) osmi{ljenje s ciljem da objedini pitanja koja se odnose na odrìvu proizvodnju i potro{nju iuvedu ih u procese javnih nabavki i, na taj na~in, da omogu}e, promovi{u i podr-è odrìva trì{ta. Zelene, ili bolje re~eno odgovorne nabavke, ve} se prakti~no pri-menjuju u nekim zemljama – Kanadi, Holandiji, Norve{koj i SAD. Kao u slu~ajuekolo{kih nabavki, preduslov za uvo|enje zelenih nabavki u praksu jeste defini-sanje kriterijuma za izbor zelenih proizvoda. Jo{ uvek se vode rasprave o pristupi-ma za izbor odrìvih proizvoda i tek treba da se usvoji i predstavi jednostavna me-todologija za to. Razne dràve i lokalne zajednice su definisale i usvojile razli~itekriterijume za izbor proizvoda. Analiza ìvotnog ciklusa (trajnosti) proizvoda,ekolo{ke performanse proizvoda, i ekolo{ke performanse proizvodnih procesa,uklju~uju}i na~in upravljanja pitanjima ìvotne sredine od strane proizvo|a~a, ne-ka su od tipi~nih pitanja koja se razmatraju. Zelene nabavke mogu se primeniti nasve procese javnih nabavki na raznim nivoima (npr. na to da pojedinac kupuje efi-kasniju sijalicu, da kompanija kupuje efikasniji foto-kopir aparat, itd.).

Klju~nu ulogu u promovisanju ovog procesa imaju javni organi na svim nivoima,koji imaju zna~ajan potencijal da stimuli{u potra`nju na trì{tu, kako sa pozicijeonih koji upravljaju (postavljanjem regulatornog, ekonomskog, i institucionalnogokvira za privredu) tako i sa pozicije potro{a~a (promovi{u}i potra`nju za ~istijimproizvodima i uslugama kroz odrìve, odgovorne obrasce kupovine). Primer uOkviru 3.23 u daljem tekstu prikazuje primenu principa zelene nabavke u praksi.

Okvir 3.23 ¬ Zelene nabavke koje praktikuje Grupa Kenon (Canon Group)

Ovaj proizvo|a~ primenjuje aktivnosti vezane za zelene nabavke jo{ od 1997. godine. Kenon jedefinisao kriterijume za ocenu uticaja materijala na ìvotnu sredinu (zeleni materijali) i dostavioih svojim dobavlja~ima i kupcima u obliku publikacije “Smernice o standardima za zelene na-bavke.” Kriterijumi se sastoje od sedam osnovnih parametara za korporacijsku strukturu (npr.praktikovanje sistema upravljanja ìvotnom sredinom EMS, po{tovanje zakona u oblasti ìvotnesredine, itd.) i jedanaest osnovnih parametara za proizvode (npr. da li sadrè {tetne hemijskesupstance, da li proizvode opasan otpad, na~in pakovanja, itd.). Stepen ekolo{ke prihvatljivostiodre|uje se zbirom poena koje neki proizvod osvoji u svakoj od dve navedene kategorije. Ke-non je dostavio zahtev na adresu 1200 dobavlja~a iz Japana, 200 dobavlja~a iz jugoisto~ne Azi-je i Kine, i 100 iz Severne Amerike da isporu~uju proizvode koji su proizvedeni sa sve{}u o zah-tevima ìvotne sredine.

Izvor: Allen P, ed., 2001.

Koje su prednosti primene principa zelenih nabavki (GP) a koje su pote{ko}e?

Kako je ve} pomenuto, zelene nabavke doprinose smanjenju potro{nje i proizvod-nje, i s tim povezano, pobolj{avaju kvalitet ìvotne sredine i ìvota uop{te. Kon-kretnije, GP promovi{e proces stvaranja zelenog trì{ta, na kome }e proizvo|a~i


3

229

17 Globalni tro{kovi za potro{nju, privatnu i javnu, rastu prose~no po stopi od 3% godi{nje od 1970. (UNEP 2001

U: www.uneptie.org/pc/sustain/design/green-proc.htm)

koji po{tuju GP kriterijume biti konkurentniji od onih koji to ne ~ine. Potro{a~i }e nakraju imati korist od ve}e ponude zelenih proizvoda. Po{to su zelene nabavke relativ-no nov instrument, za sada jo{ nemamo jasnu definiciju ‘odrìvog proizvoda’. Tako-|e nisu uspostavljene transparentne, jasne i ujedna~ene procedure nabavki, i nema-mo dovoljno saznanja o pona{anju potro{a~a u odnosu na princip zelenih nabavki.Kriterijumi izbora i sam proces moraju se veoma pa`ljivo osmisliti jer }e neodgova-raju}i okvir proizvesti neèljene uticaje. U nekim okolnostima, zelene nabavke bi pri-vremeno i kratkoro~no mogle da prouzrokuju pove}ene tro{kove za potro{a~e.


http://www.uneptie.org/pc/sustain/design/green-proc.htm

http://simap.eu.int/

http://europa.eu.int/comm/internal_market/en/publproc/index.htm

6.9 Politika integrisanog proizvoda

Na kom principu po~iva politika integrisanog proizvoda i koji je njen cilj?

Politika integrisanog proizvoda (IPP) op{ti je okvir politike u oblasti ìvotne sre-dine i trenutno se razmatra unutar EU. IPP politika proiza{la je iz procene ìvot-nog ciklusa – analiza ìvotnog ciklusa, opisana u slede}em, delu 6.10 ovog Po-glavlja, jedno je od sredstava koje moè da se primenjuje u sprovo|enju IPP. Njencilj je da »ozeleni« trì{te, kako potro{nju, odnosno potra`nju, tako i razvoj pro-izvoda odn. ponude, i to integrisanom primenom instrumenata politike. Kaokoncept politike, IPP polazi od perspektive ìvotnog ciklusa (od »ro|enja« – do»smrti«), obuhvataju}i gledi{ta svih relevantnih zainteresovanih strana, i razma-tra (kada se radi o proizvodima) proces razvoja proizvoda od po~etne ideje doupravljanja poizvodom, a primenjuje i obrnutu logiku (npr. upravljanje proizvo-dom sa ta~ke »kraja ìvota« – EOLM).

Politika integrisanog proizvoda pristup je koji zapo~inje postavljanjem pitanja kakose na ekonomski najefikasniji na~in mogu pobolj{ati ekolo{ke performanse nekogproizvoda. Zasniva se na razmatranju uticaja proizvoda u celom ìvotnom ciklusu(tokom njegovog trajanja i upotrebe), po~ev od uticaja prirodnih resursa od kojihse proizvodi, preko prodaje na trì{tu i kori{}enja, do kona~nog odlaganja u oblikuotpada. To je tako|e jedan relativno nov pristup politici u oblasti ìvotne sredine.Ovaj instrument omogu}ava ve}u primenu na one proizvode koji imaju negativneuticaje na ìvotnu sredinu u vi{e faza svog ìvotnog ciklusa (vidi Okvir 3.24).

Okvir 3.24 ¬ Proizvodnja polivinilhlorida (PVC)

Proces proizvodnje PVC-a (potro{nja energije), poluproizvodi (vinil, vinil-hlorid), kona~no odla-ganje, i sagorevanje (emisija PCB-a) jesu faze u ìvotnom ciklusu koje zahtevaju pa`nju sa stano-vi{ta ìvotne sredine.

3

230


Po{to PVC ima raznovrsnu namenu, kao {to je proizvodnja kanalizacionih cevi, prozora, elektro-nike, itd., u sada{njem trenutku bi bilo te{ko i skupo zabraniti njegovu proizvodnju i kori{}enje.Me|utim, kori{}enje PVC-a kao materijala za pakovanje predstavlja nepotrebnu opasnost, i mo-è se jednostavnije obustaviti. Sa globalnog stanovi{ta, izuzetno je poèljna zamena PVC-a ma-terijalima koji manje zaga|uju a neophodno je da se i dràvni organi i javnost zaloè za takvuzamenu. Iz tog razloga, zemlje se pripremaju da potpuno isklu~e PVC iz ciklusa proizvodnje i po-tro{nje. Na primer, Slova~ka }e novim zakonom o otpadu zabraniti proizvodnju i kori{}enje PVCnakon 2008. godine.

Razmatranja koja se odnose na IPP pristup odraz su usmerenosti nekih ekolo{kinaprednijih zemalja severne Evrope na ostvarenje politike o ìvotnoj sredini kojaje orijentisana na proizvod (ili na ekolo{ku politiku proizvoda - EPP), {to predstav-lja pomak u razmi{ljanju dràve o merama koje bi smanjile negativne uticaje na ì-votnu sredinu na po~etku procesa (»front-of-pipe«), {to zna~i da bi se te mereusredsredile na fazu razvoja i projektovanja proizvoda, a ne bi se oslanjale na teh-nologije nakon procesa (»end-of-pipe«), ili u sredini procesa (»middle-of-pipe«),npr. smanjenje koli~ine otpada, ~istija proizvodnja, spre~avanje zaga|enja. Vladei me|unarodne organizacije poput EU jedine su koje mogu efikasno da uti~u nausvajanje pristupa zasnovanog na ìvotnom ciklusu proizvoda i da ta razmatranjauklju~e u procese razvoja i proizvodnje proizvoda u celom lancu ponude.

Koje su prednosti ovog instrumenta a koji su njegovi nedostaci?

S obzirom da se radi o instrumentu koji je tek u fazi razmatranja, nema dovoljnoiskustava u njegovoj primeni. Mogu}e je da bi imao direktan i brzo vidljiv vaànuticaj na neke sektore.


http://europa.eu.int/comm/environment/ipp/home.htm

6.10 Analiza ìvotnog ciklusa

[ta je cilj analize ìvotnog ciklusa i na kom principu ona po~iva?

Analiza ìvotnog ciklusa (LCA) jeste instrument koji olak{ava proces odlu~ivanja.Neki drugi instrumenti, kao {to su zelene nabavke i ekolo{ko obeleàvanje proiz-voda, komplementarni su i funkcioni{u zajedno sa njim. Analiza ìvotnog ciklusa(LCA) tako|e daje polazne informacije (input) za odlu~ivanje na nivou kompanije,i obi~no se odnosi na usvajanje sistema upravljanja ìvotnom sredinom, ~istijihproizvodnji, itd. Vlade i nadle`ni dràvni organi, koji se nalaze izvan lanca ponu-de i/ili proizvoda, obi~no su najvi{e zainteresovane za rezultate LCA kao nau~nogmetoda, jer sve ve}i broj onih koji donose odluke teì da ih zasnuje na nau~nim re-zultatima ili na razmatranjima ìvotnog ciklusa, ukoliko nau~nih rezultata nema.


3

231

LCA je standardizovana metodologija (definisana u standardu ISO 14040 – Uprav-ljanje ìvotnom sredinom. Analiza ìvotnog ciklusa. Principi i okvir) koja se bavisloènim me|uodnosima proizvoda i ìvotne sredine. Proizvodnja i kori{}enje sva-kog proizvoda stvara uticaje na ìvotnu sredinu u celom ìvotnom ciklusu proizvo-da, po~ev od eksploatacije osnovnih sirovina do kraja ìvotnog ciklusa proizvoda iodlaganja ostataka nakon kori{}enja (vidi Sliku 3.7). U okviru LCA, analizira se sva-ka faza u ìvotnom ciklusu nekog proizvoda, jer svaka faza ima druga~ije uticaje naìvotnu sredinu sa razli~itim stepenom ozbiljnosti. Drugim re~ima, cilj analizeLCA jeste da odgovori na osnovno pitanje: koji proizvodi su bolji sa stanovi{ta ì-votne sredine, odnosno koji imaju manje ili nikakve uticaje na ìvotnu sredinu?

LCA je jedan od instrumenata u pristupu ìvotnog ciklusa, koji predstavlja na-~in razmi{ljanja o tome gde su razli~ite faze u ìvotu proizvoda na koji se analizaodnosi. Kao takva, analiza LCA ne uzima u obzir druge faktore koji nisu direkt-no povezani sa ìvotnom sredinom, kakvi su faktori bezbednosti ili socijalni fak-tori (Solgaard, A., 2002).

Slika 3.7 ¬ Proces LCA

Preporu~uje se da se proces LCA analize podeli na slede}ih pet koraka:

• planiranje; tokom planiranja se utvr|uje slede}e: ciljevi LCA, definicija proiz-voda i njegovih alternativa, obim analize LCA, i ekolo{ki parametri (stepen de-taljnosti koji je potreban za proces procene) koji }e se koristiti u procesu eva-

3

232


luacije. Kona~no, neophodno je predloìti strategije za prikupljanje podataka(npr. vrste baza podataka, namenu podataka, merne jedinice, apsolutne vred-nosti razlikovati od relativnih, izvor vremenske odre|enosti podataka, itd.).Obi~no se smatra da je prva faza izuzetno bitna, jer rezultat analize LCA u ve-likoj meri zavisi od odluka koje se donesu u prvoj fazi;

• provera; preliminarno izvo|enje analize LCA i uskla|ivanje plana, po potrebi.U praksi, ovo je korisna faza za proveru faze koja se odnosi na definisanje cil-jeva. Nakon provere, mnogo je lak{e planirati ostali deo projekta;

• sakupljanje i obrada podataka: proces tokom kojeg se prikupljaju podaci o pro-izvodnom programu (npr. ulaz materijala i energije, emisije i generisani otpadkroz ìvotni ciklus proizvoda) kori{}enjem strategije za prikupljanje podatakakoja je osmi{ljena u fazi planiranja (merenja, intervjui, izu~avanje stru~ne lite-rature, hipoteze zasnovane na ~injenicama, itd.). Podatke treba prera~unavatiu skladu sa standardizovanim metodama, koje su uba~ene u bazu podataka, na-kon ~ega ih treba pripremiti za analizu;

• evaluacija; ima za cilj da izmeri ili proceni sve uticaje na ìvotnu sredinu kojeuzrokuje doti~ni proizvod/proces. Evaluacija se ~esto deli na tri odvojene faze:klasifikacija baze podataka na kategorije uticaja (npr. ljudsko zdravlje, prirod-ni resursi, uticaj na ìvotnu sredinu, itd.); objedinjavanje u okviru dogovorenihkategorija uticaja (karakterizacija); i vrednovanje ili ponderisanje razli~itih ka-tegorija uticaja radi njihovog pore|enja;

• procena mogu}ih pobolj{anja; davanje povratnih informacija o pobolj{anjuekolo{kog profila proizvoda. Ova faza tako|e identifikuje mogu}e modifikacijeproizvoda, uklju~uju}i i analizu osetljivosti, i procenu izvodljivosti.

Koje su prednosti i pote{ko}e kod primene analize LCA?

Uop{teno, glavna prednost je ranije pomenuto smanjenje uticaja doti~nog proiz-voda na ìvotnu sredinu. înjenica da je analiza koncentrisana na proizvod, a nena proces, omogu}ava direktno merenje ovog uticaja. LCA daje osnovu za obu-hvatniju ekolo{ku analizu, jer izlazi izvan sistema upravljanja i izvan proizvodnjikoje su specifi~no vezane za konkretnu lokaciju; tako|e unapre|uje komunikacijeu oblasti ìvotne sredine zahvaljuju}i jasnoj povezanosti LCA i ekolo{kog obeleà-vanja (koje je opisano u ovom poglavlju). Jedna od najbitnijih prednosti je ta {tose ve} u prvoj fazi dizajniranja proizvoda moè zapo~eti sa smanjenjem tro{kovau ìvotnom ciklusu proizvoda, kao i stvorenog otpada iz procesa proizvodnje.

Jedna od najve}ih pote{ko}a je uspostavljanje granica procesa. Ako bi bilo neop-hodno da se izmeri apsolutno sve {to je povezano sa proizvodnjom nekog proiz-voda, i ako bi morali da se procenjuju svi uticaji, to bi dovelo do eksponencijal-nog rasta spiska uticaja, i analiza LCA bila bi nemogu}a. Na primer, ako posma-tramo proizvodnju papira, da li treba da idemo toliko daleko da razmatramo tiptestere (sadràj materijala) koja se koristi za se~u drva? LCA zahteva specifi~nemetode i sloène podatke koji nisu uvek na raspolaganju. Ovaj pristup moè dazahteva mnogo vremena i zna~ajne tro{kove.


3

233


http://www.iso.org, www.uneptie.org/pc/sustain/lca/lca.htm

http://www.unite.ch/doka/lca.htm

http://europa.eu.int/comm/environment/ipp/home.htm

6.11 Procena rizika i upravljanje rizikom

Poslovni rizik moè se definisati kao bilo koja mogu}nost da neka organizacija nemoè da ostvari svoje poslovne ciljeve. Prema tome, kako ekolo{ke performanse iodrìvost postaju sve zna~ajniji poslovni ciljevi i pitanja od sve ve}eg zna~aja za pro-cese upravljanja i kontrolu rizika, vrhovno rukovodstvo i revizori finansijskog poslo-vanja bi}e sve vi{e zainteresovani i za identifikovanje ekolo{kog rizika. Procena rizi-ka i upravljanje rizikom (RA/RM) jesu jedan od instrumenata koje oni koriste.

Na kojim se principima zasnivaju procena rizika i upravljanje rizikom?

Procena ekolo{kog rizika (ERA) koristi se za procenu rizika po ljudsko zdravljei ìvotnu sredinu usled agenasa, tehnologije, ili procesa (npr. rizici izazvani ge-netski modifikovanim organizmima, hemikalijama, jonizuju}im zra~enjem, i spe-cifi~nim industrijskim postrojenjima). Ona podrazumeva kvantitativnu i kvalita-tivnu procenu verovatno}e i opasnosti po ljudsko zdravlje, sigurnost i funkcioni-sanje eko-sistema, pri ~emu se opasnost defini{e kao mogu}nost da se uzrokuje{teta. Da li }e neka opasnost dovesti do rizika zavisi od okolnosti, npr. od izla-ganja ljudi i prirodne sredine toj opasnosti. Recimo, hemikalije sa opasnim oso-binama (npr. toksi~nost) predstavljaju rizik po zdravlje ljudi samo ukoliko su imoni izloèni. To zna~i da se procenom rizika procenjuje opasnost, zapravo mogu-}a opasnost i ozbiljnost uticaja za svaki pojedina~ni nivo izlaganja.

Zavisno od toga na {ta se procena fokusira, identifikovane su slede}e oblasti pro-cene ERA:

• Procena rizika po zdravlje ljudi, radi provere mogu}nosti nastajanja povreda,bolesti ili smrti;

• Procena ekolo{kog rizika, radi evaluacije ekolo{kih uticaja konkretnog agensa,tehnologije ili procesa (npr. na smanjenje riba usled oticanja hemikalija u vo-dotok).

Sem toga, postoje i specifi~ne industrijske primene procene rizika, koje razma-traju krajnje ta~ke kod ljudi (biote) ili eko-sistema, u odnosu na konkretan indu-strijski proces.

Upravljanje rizikom (RM) proces je odlu~ivanja tokom kojeg se bira odre|enamogu}nost kojom se postiè èljeni rezultat (utvr|en ekolo{kim standardima, in-dustrijskim normama, analizama rizika-tro{kova-koristi, itd.). To je proces koji sesastoji od sredstava i alatki koji mogu da elimini{u, prenesu, zadrè ili smanje ri-zik do prihvatljivog nivoa. Pri izboru metoda za upravljanje odre|enim rizicima,

3

234


neophodno je imati na umu i faktore kao {to su politika vlade, industrijske nor-me, i ekonomske, dru{tvene i kulturne okolnosti. Najefikasniji pristup upravljan-ju rizikom jeste proaktivna preventivna strategija, ~iji je cilj izbegavanje svih po-stoje}ih rizika.

Okvir 3.25 ¬ Hipoteti~ki primer procene ekolo{kog rizika i upravljnja rizikom

Neka hemijska industrija skladi{ti i prera|uje velike koli~ine hemikalija u blizini reke. Pri tom,ona predstavlja potencijalnu opasnost po re~ni eko-sistem usled eko-toksi~nih osobina hemi-kalija. Ukoliko bi do{lo do curenja hemikalija u reku, ìvi organizmi u vodi bili bi izloèni hemi-kalijama. Posledice takve nesre}e po eko-sistem reke uslovljene su karakteristikama hemikalija,njihovom koncentracijom u vodi, i vremenom njihovog prisustva.

RA podrazumeva procenu verovatno}e da do|e do ovakvog doga|aja sa stanovi{ta posledica.RM (upravljanje rizikom) odnosi se na odgovaraju}e mere za kontrolu, i procese za smanjenje rizi-ka i ublaàvanje njegovih posledica ukoliko se potencijalni doga|aj ne moè u potpunosti izbe}i.

Koje su prednosti i pote{ko}e vezani za primenu RA/RM?

Javni organi i oni koji donose odluke mogu da koriste pristup RA/RM za izradupropisa, ili da ga koriste kao osnovu za odre|ene odluke koje se odnose na kon-kretnu lokaciju, kao i za izradu prioriteta ili upore|ivanje ekolo{kih rizika. Unu-tar neke industrije, tehnike RA/RM koriste se za ispunjavanje propisa i za obez-be|enje bezbednosti proizvoda. Finansijske institucije, kao {to su banke, osigu-ravaju}a dru{tva i investitori, jo{ su jedna grupa koja koristi ovaj instrument, naj-vi{e u procesu odlu~ivanja. Primena RA/RM spre~ava gubitke, optimizira re{en-ja i {tedi tro{kove koji se odnose na ekolo{ke rizike.

Procena ekolo{kog rizika zahteva stru~nost. Zavisno od veli~ine i vrste privrednedelatnosti, ovakva procena moè da bude skupa. Mo`da je najve}a pote{ko}a unjenoj primeni nepostojanje podataka kao i njihova nepouzdanost, {to vaì i zapredvi|en obim i metodologiju procene.


http://service.eea.eu.int/envirowindows/riskindex.shtml

http://www.defra.gov.uk/environment/rtgea/7.htm


3

235

4

237

Poglavlje 4

ME\UNARODNI IZVORI POMO]IZA DOBRO UPRAVLJANJE @IVOTNOMSREDINOM

U okviru globalnih ekonomskih struktura i globalnih problema u oblasti ìvotnesredine, vlade pojedinih dràva nisu u stanju da re{avaju postoje}e probleme uoblasti ìvotne sredine bez me|unarodne pomo}i.

Vremenom je do{lo do stvaranja brojnih struktura i mehanizama koji pomaù po-jedina~nim zemljama da savladaju razvojne izazove, uz istovremenu pomo} u ve-zi sa problemima ìvotne sredine i socijalnim problemima na me|unarodnom idoma}em planu. U tom smislu, oni tako|e omogu}avaju u~e{}e pojedina~nih ze-malja u globalnim i regionalnim procesima ~iji je cilj re{avanje problema ìvotnesredine.

Koji oblici pomo}i postoje iz me|unarodnih izvora?

Pomo} koju pruàju me|unarodne strukture dostupna je u vi{e oblika: finansij-ska, tehni~ka, informaciona, savetodavna pomo} i pomo} u izgradnji kapaciteta.Ne postoji nikakav univerzalni na~in prijavljivanja za dobijanje pomo}i. Svaka in-stitucija ima svoje specifi~ne zahteve i procese koji joj omogu}avaju dobijanje po-mo}i. Kvalifikovanost zainteresovanih strana za pomo} tako|e je razli~ita; kori-snici mogu da budu vlade, lokalne zajednice, privreda, akademske institucije, ne-vladine organizacije, itd.

Koje vrste struktura pruàju me|unarodnu pomo}?

Me|unarodne strukture se me|usobno razlikuju po svom statusu, misiji, poljuaktivnosti, itd. i mogu sa klasifikovati prema razli~itim kriterijumima. Jedan odna~ina klasifikovanja me|unarodnih struktura jeste metod upravljanja. Ukolikosu multilateralni ~lanovi neke strukture nacionalne vlade, koje tako|e i kontroli-{u samu strukturu, onda se takva struktura naziva me|uvladina organizacija(IGO). IGO predstavljaju raznolik i zna~ajan izvor pomo}i za razli~ite inicijativei projekte u oblasti ìvotne sredine. One mogu da se bave upravljanjem: me|una-rodnih ekolo{kih fondova i programa bespovratne pomo}i; pruànjem tehni~kepomo}i; umreàvanjem resursa (npr. razmenama u finansiranju, tehni~ki resur-si, obuka, itd.); instrumentima za razvoj infrastrukture (npr. tehni~kim, institu-cionalnim ili informacionim izvorima); i obezbe|enjem foruma za odràvanjeskupova (npr. usluge za organizaciju ili mesto za okupljanje razli~itih grupa i or-

ME\UNARODNI IZVORI POMO]I ZA DOBRO UPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE ¬ 4

ganizacija). Ova uloga je zna~ajno poja~ana postojanjem lokalnih i dràvnihpredstavni{tava ili kancelarija u mnogim zemljama u kojima su IGO aktivne.

Nave{}emo neke primere me|uvladinih organizacija (IGO): sistem Ujedinjenihnacija (UN sistem); neke me|unarodne finansijske institucije koje su izvan UN si-stema, kao {to su regionalne banke za razvoj; i bezbednosne organizacije, kakavje Severnoatlanski pakt (NATO). Organizacije za ekonomske integracije specifi~-ni su tipovi me|uvladinih organizacija, me|u kojima je Evropska Unija od poseb-nog zna~aja.

Me|unarodne finansijske institucije (IFI) vaàn su izvor finansijske pomo}i.Mada ove institucije obi~no ne odobravaju sredstva u obliku bespovratne pomo-}i (grantova), one obezbe|uju zna~ajan izvor podr{ke kroz svoje finansiranje(npr. zajmovi ili ulaga~ki kapital koji podràva aktivnosti neke inicijative), kofi-nansiranje (npr. zajmovi ili ulaga~ki kapital koji podràva deo neke aktivnosti uinicijativi), mikrokrediti (npr. programi malih kredita za manje opsluène gru-pe), partnerstva (npr. u obliku organizacionog sporazuma o saradnji i/ili podr-{ci), i tehni~ku pomo} (npr. konsalting, informacije ili obuka). One su od izuzet-nog zna~aja za promene i/ili investicije u javne institucije, ekolo{ke infrastruktu-re, sistemske reforme i ekolo{ki odrìv privredni razvoj na razli~itim nivoima. Me-|utim, ciljevi koji se odnose na ìvotnu sredinu nisu uvek na odgovaraju}i na~inuklju~eni u njihove programe.

Tradicionalna i va`na mesta okupljanja me|unarodne pomo}i za inicijative uoblasti ìvotne sredine tako|e uklju~uju partnerstva ili kooperativne inicijative,koje poti~u od organa stranih vlada, prvenstveno bilateralnih agencija i/ili pro-grama za pomo}. Oni naj~e{}e pruàju bespovratnu finansijsku pomo}, tehni~-ku pomo}, resurse za umreàvanje, i instrumente za razvoj infrastrukture. Dràv-ni programi usmereni su na pruànje pomo}i koja odslikava njihove stavove istrategije o pitanjima ìvotne sredine i razvoja. Sem toga, oni predstavljaju bitanizvor pomo}i za prekograni~ne i regionalne inicijative vezane za konkretan pro-blem (npr. u~e{}e nevladinih organizacija u dono{enju planova za upravljanje sli-vom reke Dunav, itd.).

Nevladine organizacije (NGO) sprovode svoje aktivnosti nezavisno od vlada, ma-da, u odre|enim okolnostima vlade mogu da se pojave kao osniva~i; pojedinci ko-

4

238

4 ¬ ME\UNARODNI IZVORI POMO]I ZA DOBRO UPRAVLJANJE U OBLASTI @IVOTNE SREDINE

je imenuju dràve tako|e mogu da budu ~lanovi upravnih tela NGO. Pomo} ko-ju pruàju nevladine organizacije veoma je raznovrsna i obuhvata programe bes-povratne finansijske pomo}i, sufinansiranje, tehni~ku pomo}, i/ili partnerstva,zavisno od njihove misije i trenutnog programa. One pruàju veliku pomo}, po-sebno drugim nevladinim organizacijama i grupama u zajednicama, kao i izabra-nim programima za specifi~ne javne i privatne inicijative. Osim »klasi~nih« nevla-dinih organizacija, koje su u principu neprofitne organizacije, postoje tako|e iprivatne institucije, uklju~uju}i i privatne banke i privatne fondacije, ~iji je organodlu~ivanja pod jurisdikcijom njihovog vlasnika. Mnoge multinacionalne korpo-racije spadaju u ovu kategoriju. Neke od njih osnivaju ili odràvaju nezavisne fon-dacije, a korporacije obezbe|uju sponzorstvo i/ili programe bespovratne pomo-}i za organizacije i inicijative koje razvijaju bliske i participatorne odnose sa lo-kalnim predstavni{tvom te korporacije u zemlji korisnika. Kada se takvi odnosidovoljno razviju, mogu obezbediti pruànje pomo}i u budu}nosti.

U kom se pravcu prete`no usmerava me|unarodna pomo} u regionu zemaljau tranziciji?

Na~in pomo}i i finansiranja u zemalja u tranzciji od kraja devedesetih godinapro{log veka prili~no se izmenio. Mnoge organizacije menjaju svoje regionalne iprogramske prioritete usled postepenog ekonomskog i politi~kog razvoja u regi-onu; posebno se sa stanovi{ta priklju~enja 10 zemalja centrale i isto~ne EvropeEvropskoj Uniji. Me|utim, region novih nezavisnih zemalja biv{eg SovjetskogSaveza verovatno nije u istoj meri pod uticajem ovog trenda, i mo`da mu se ~akotvaraju ve}e mogu}nosti za primanje bespovratne pomo}i i podr{ke, jer jo{ uvekpostoje raspoloìvi resursi kao posledica pomenutog pristupa.

Jedan od va`nih aspekata tih promena je stvaranje konzorcijuma donatora. Ovapoluformalna udruènja su tela koja obezbe|uju finansijsku pomo} u oblasti ì-votne sredine, uz bolji pristup resursima. Sem toga, ova udruènja olak{avaju in-tegrisanu raspodelu pomo}i, {to ukazuje na sistemati~nu strategiju u re{avanjupitanja ìvotne sredine. Konzorcijumi donatora obezbe|uju finansiranje aktivno-sti fleksibilnim i umreènim projektima; istovremeno, omogu}uju razuman na-predak zahvaljuju}i kombinaciji svojih finansijskih sposobnosti i kapaciteta.

4

239


Tabela 4.1 ¬ Pregled osnovnih izvora me|unarodne pomo}i zemljama u tranziciji.

4

240


InstitucijaGeografsko

poljeTip

organizacijeKontakt

Ujedinjene nacije Globalna IGO

http://www.un.orgUN HeadquartersFirst Avenue at 46th StreetNew York, NY 10017

Ujedinjene nacijeEkonomski i dru{tveni savet(ECOSOC)

Globalna IGO

http://www.un.org/esa/coordination/ecosoc/Odeljenje za ECOSOC Podr{ku i koordinacijuSektor za ekonomska i socijalna pitanja1 UN Plaza, Room DC1-1428 New York, NY 10017, USA

Program za razvojUjedinjenih nacija(UNDP)

Globalna IGO

http://www.undp.orgUnited Nations Development Programme1 UN PlazaNew York, N.Y. 10017, USAFax: +1-212-906-6814

Program UN za ìvotnu sredinu(UNEP)

Globalna IGO

http://www.unep.org.United Nations Environment ProgrammeUnited Nations Avenue, GigiriPO Box 30552,Nairobi, KenyaTel: +254-2 621234Fax: +254-2 624489/90

Organizacijaza hranu i poljoprivredu(FAO)

Globalna IGO

http://www.fao.orgFood and Agriculture Organizationof the United Nations (FAO)Viale delle Terme di Caracalla, 00100 Rome,ItalyTelephone: +39 06 5705 1Fax: +39 06 5705 3152e-mail: [email protected]

Organizacija Uje-dinjenih Nacijaza obrazovanje,nauku i kulturu(UNESCO)

Globalna IGO

http://www.unesco.orgUNESCO Headquarters7, Place de Fontenoy75352 PARIS 07 SP, France

Organizacija UNza industrijski razvoj(UNIDO)

Globalna IGO

http://www.unido.org.United Nations Industrial DevelopmentOrganizationVienna International CentreP.O. Box 300A-1400 Vienna, AustriaTel: +43 1 26026Fax: +43 1 2692669e-mail: [email protected]


4

241

Svetskazdravstvenaorganizacija(WHO)

Globalna IGO

http://www.who.orgWorld Health OrganizationAvenue Appia 201211 Geneva 27SwitzerlandTel: + 41 22 791 21 11Fax: + 41 22 791 3111email [email protected]@who.int

Me|unarodnaagencija za atom-skuenergiju (IAEA)

Globalna IGO, IFI

http://www.iaea.intIAEAP.O. Box 100Wagramer Strasse 5A-1400, Vienna, AustriaTel: +43-1 2600-0;Fax: +43-1 2600 7E-mail: [email protected]

Svestka banka Globalna IGO

http://www.worldbank.orgCentrala – Op{ti upitiThe World Bank1818 H Street, N.W.Washington, DC 20433 U.S.A.Tel: +1 202 473-1000Fax: +1 202 477-6391

Evrospka Unija(EU)

EURegionalna eko-

nomskaintegracija

http://www.europa.eu.int

Savet Evrope Sve-evropska IGO

http://www.coe.intCouncil of Europe67075 Strasbourg CedexFranceTel.: +33 3 88 41 20 00

Organizacija zaekonomskusaradnju i razvoj(OECD)

Globalna IGO

http://www.oecd.org.OECD2, rue André PascalF-75775 Paris Cedex 16Tel. : +33 1.45.24.82.00e-mail: [email protected]

Organizacija zaevropskubezbednost i saradnju (OEBS)

EvropskaIGO,

Bezbednost

http://www.osce.orgOSCEKärntner Ring 5-7, 4th floor,1010 ViennaAustriaTel.: +43-1 514 36 0Fax: +43-1 514 36 96E-mail: [email protected]

Organizacija Sever-noatlanskogpakta- NaukaProgram (NATO)

RegionalnaIGO,

Bezbednost

http://www.nato.int/scienceNATOOdsek za nau~na i ekolo{ka pitanja1110 BrusselsBelgiumTel : +32 02 707 41 11Fax : +32 02 707 42 32

4

242


Azijska banka zarazvoj(ADB)

Regionalna(Azija, Pacifik)

IFI

http://www.adb.orgAsian Development Bank6 ADB Avenue, Mandaluyong City0401 Metro Manila, PhilippinesTel: + 632 632 4444Fax: + 632 636 2444Po{tanska adresa:P.O. Box 7890980 Manila, Philippines

Evropska banka zaobnovui razvoj (EBRD)

Evropska IFI

http://www.ebrd.comEBRDOne Exchange SquareLondon EC2A 2JNUnited KingdomSwitchboard tel: +44 20 7338 6000Central fax: +44 20 7338 6100

Globalniekolo{ki fond (GEF)

Globalna IGO, IFI

http://www.gefweb.orgGEF Secretariat1818 H Street, NWWashington, DC 20433USAPozovite ili po{aljite fax Sekretarijatu na:Telephone: (202) 473-0508Fax: (202) 522-3240/3245E-mail: [email protected]

[vedska agencijaza me|unarodnu saradnju i razvoj(SIDA)

Globalna,(sedi{te

zavisno odkvalifikovanosti

zemlje)

Agencija zabilateralnu

pomo}

http://www.sida.orgSida105 25 StockholmTel: +46-8-698 50 00Fax: +46-8-20 88 64E-mail: [email protected]

OdeljenjeUjedinjenogKraljevstva za me|unarodni raz-voj (DfID)

Globalna,(sedi{te


zemlje)


pomo}http://www.dfid.gov.uk

Kanadskaagencija za me|unarodni raz-voj (CIDA)

Globalna,(sedi{te


zemlje)


pomo}

http://www.acdi-cida.gc.caCanadian International DevelopmentAgency200 Promenade du Portage Hull, QuebecK1A 0G4Tel: +1 819) 997-5006Toll free: 1-800-230-6349Fax: +1 819 953-6088E-mail: [email protected]

Danska agencijaza za{tituìvotne sredine(DEPA)

Globalna,(sedi{te


zemlje)

Agencija za bilateralnu

pomo}

http://www.mst.dk/homepage/Danish EPA29 StrandgadeDK-1401 KobenhavnTel: + 45 32 66 01 00Fax: +45 32 66 94 79


4

243

Holandskoministarstvoinostranihposlova: MatraProgram

Globalna,(sedi{te


zemlje)


pomo}http://www.minbuza.nl

Agencija SAD zaza{titu ìvotne sredine (US EPA)

Globalna,(sedi{te


zemlje)


pomo}

http://www.epa.govEnvironmental Protection AgencyAriel Rios Building1200 Pennsylvania Avenue, N.W.Mail Code 3213AWashington, DC 20460+1 202 260-2090

Agencija SAD zame|unarodnirazvoj(USAID)

Globalna,(sedi{te


zemlje)


pomo}

http://www.usaid.govU.S. Agency for International DevelopmentInformation CenterRonald Reagan BuildingWashington, D.C. 20523-1000Tel: +1 202-712-4810Fax: +1 202-216-3524

Svetski institut zaresurse (WRI) Globalna NGO

http://www.wri.orgWorld Resources Institute10 G Street, NE (Suite 800)Washington, DC 20002 USATel:Phone: +1 202 729-7600;Fax: +1 202 729-7610

Regionalniekolo{ki centarza centralnu i isto~nu Evropu(REC)

Pod-regionalna NGO

http://www.rec.orgThe REC Head Office2000 SzentendreAdy Endre út 9-11HungaryTel: +36-26 504-000Fax: +36-26 311-294E-mail: [email protected]

MilieukontaktOost-Europa

Evropska NGO

http://www.milieukontakt.nlMilieukontakt Oost-EuropaPo{tanska adresa:P.O. Box 18185, 1001 ZB Amsterdam, theNetherlands.Adresa za posetioce:Plantage Middenlaan 2 D, 1018 DDAmsterdam, the Netherlands.Tel.: +31-20-6392716Fax: [email protected]

Svetski fond zaprirodu (WWF) Globalna NGO

http://www.wwf.orgWWF INTERNATIONALAvenue du Mont-Blanc1196 GlandSwitzerlandPhone: +41 22 364 91 11

Svetska unija zao~uvanje (IUCN) Globalna NGO

http://www.iucn.orgIUCN – The World Conservation Union28 rue Mauverney1196 Gland, SwitzerlandFax +41 22 999 03 39E-mail [email protected]

4

244


Me|unarodnaorganizacijaPrijatelji zemlje (FoEI)

Globalna NGO

http://www.foei.orgFriends of the Earth InternationalSecretariatP.O.Bbox 19199, 1000 gd Amsterdam, TheNetherlandsTel: +31 20 622 1369Fax: +31 20 639 2181

Klimatska akcionamreà (CAN) Globalna NGO

http://www.climatenetwork.orgCAN-CEE-Central and Eastern EuropeBrasov 19773691 Bukarest, RomaniaTel: +40 1 2307480Fax: +40 1 2307470Email: [email protected]

Evropski biro za ìvotnu sredinu(EEB)

Evropska NGO

http://www.eeb.orgEUROPEAN ENVIRONMENTAL BUREAU34, BD DE WATERLOO, B-1000 BRUSSELSTel.: +32 2 289.10.90Fax: +32 2 289.10.99,E-mail: [email protected]

Grinpis Globalna NGO

http://www.greenpeace.orgGreenpeace InternationalKeizersgracht 1761016 DW Amsterdam, The NetherlandsTel: +31 20 523 62 22Fax: +31 20 523 62 00E-mail: [email protected]: +31 20 523 62 22

CEE BankwatchMreà Pod-regionalna NGO

http://www.bankwatch.orgCEEKratka 26100 00 Praha 10the Czech RepublicTel/Fax:+420-2-748 16 [email protected]://www.bankwatch.org

Kavkaska ekolo{kamreà NGO (CENN)

Pod-regionalna NGO

http://www.cenn.orgCENN- Caucasus Environmental NGONetwork14 b, Chonkadze street380007 –Tbilisi, GEORGIATel: + 995 32 923 946Fax: + 995 32 923 947e-mail: [email protected]


4

245

Fondacija Ford Globalna NGO

http://www.fordfound.orgFord Foundation (Headquarters)320 East 43rd StreetNew York, NY 10017 USATel: +1 212 573-5000Fax: +1 212 351-3677

The Ford Foundation (Regional Office)Tverskaya Ulitsa 16/2 5th fl.103009 Moscow, RussiaTel: +7-095-935-7051Fax: [email protected]

Charles StewartMott Foundation(Fondacija Mot)

Globalna NGO

http://www.mott.org/index.aspCEE Regional OfficeCivil Society Central/Eastern Europe/RussiaOfficeCharles Stewart Mott FoundationZitna 8120 00 Prague 2Czech RepublicPhone: + 420-2-2599-9180Fax: + 420-2-2599-9183E-mail: [email protected]

Povereni{tvo zauzajamnorazumevanje (TMU)

Globalna NGO

http://www.tmuny.orgTrust for Mutual Understanding30 Rockefeller Plaza, Room 5600New York, New York 10112Tel.: +1 212 632-3405Fax: +1 212 632-3409E-mail: [email protected]

Svetski energetskisavet (WEC) Globalna NGO

http://www.worldenergy.orgWorld Energy Council5th Floor Regency House, 1-4 WarwickStreet, London W1B 5LT, UKTel: +44 20 7734 5996Fax: +44 20 7734 5926

Svetski poslovni sa-vet za odrìv razvoj(WBSCD)

Globalna NGO

http://www.wbcsd.orgWorld Business Council for SustainableDevelopment,4, chemin de Conches, 1231 Conches-Geneva, SwitzerlandTel: +41 22 839 31 00Fax: +41 22 839 31 31E-mail: [email protected]

Me|unarodnisavet za lokalneekolo{ke inicijative(ICLEI)

Globalna NGO

http://www.iclei.orgICLEI World SecretariatCity Hall, West Tower 16th Floor, 100 QueenStreet, WestToronto, Ontario, M5H 2531N2, CanadaTel: +416 392 1462Fax: +416 392 1478E-mail: [email protected]

1. UJEDINJENE NACIJE

Pedeset i jedna zemlja, posve}ena o~uvanju mira kroz me|unarodnu saradnju izajedni~ku bezbednost, osnovala je Ujedinjene nacije (UN)1 24. oktobra 1945. Da-nas su skoro sve zemlje u svetu ~lanice UN: ~lanstvo je krajem 2001. godine obu-hvatalo 189 zemalja. Ujedinjene nacije imaju {est osnovnih tela. Pet od njih – Ge-neralna sup{tina, Savet bezbednosti, Savet za ekonomska i socijalna pitanja,Povereni~ki savet i Sekretarijat imaju sedi{te u centrali UN u Njujorku. [esto te-lo, Me|unarodni sud pravde, nalazi se u Hagu, u Holandiji.

Ujedinjene nacije su odigrale klju~nu ulogu u izgradnji me|unarodnog konsen-zusa o aktivnostima za razvoj. Od 1960. godine, Generalna skup{tina je doprino-sila utvr|ivanju prioriteta i ciljeva u desetogodi{njim Me|unarodnim razvojnimstrategijama. Mada su bile usredsre|ene na pitanja od posebnog zna~aja, Deka-de su neprekidno nagla{avale potrebu za napretkom u svim aspektima dru{tve-nog i ekonomskog razvoja. Na primer, prioriteti êtvrte razvojne dekade (1991-2000) bile su ~etiri oblasti: siroma{tvo i glad, razvoj ljudskih resursa i institucija,stanovni{tvo i ìvotna sredina.

Ceo niz Svetskih konferencija UN doprineo je da se identifikuju prakti~ni na~i-ni re{avanja globalnih problema u nizu oblasti kao {to su obrazovanje (1990), ì-votna sredina i razvoj (1992), ljudska prava (1993), stanovni{tvo i razvoj (1994),sma-njenje prirodnih nepogoda (1994), dru{tveni razvoj (1995), i ja~anje poloàjaèna (1995), ljudska naselja (1996), i sigurnost hrane (1996). Najnoviji samit, kojije odràn u Johanesburgu 2002. godine, dao je podsticaj globalnim aktivnostimaza borbu protiv siroma{tva i za{titu ìvotne sredine. Ujedinjene nacije blisko sa-ra|uju sa dràvama ~lanicama na realizaciji odluka donesenih na ovim konferen-cijama. Zahvaljuju}i naporima UN, vlade pojedinih dràva su sklopile stotinemultilateralnih sporazuma, koji ~ine svet bezbednijim i zdravijim mestom. Jednood najve}ih dostignu}a Ujedinjenih nacija je i sveobuhvatan skup me|unarodnogprava i zakonodavstva o ljudskim pravima.

Potrebno je napraviti razliku izme|u Ujedinjenih nacija i sistema Ujedinjenih na-cija (vidi Sliku 4.1). Postoji vi{e od 30 pridruènih organizacija, koje ~ine sistemUN, i koje zajedno sa Ujedinjenim nacijama u~estvuju u re{avanju izazovnih pro-blema. Na primer, Me|unarodni monetarni fond, Grupacija Svetske banke, i dva-naest drugih nezavisnih organizacija poznatih kao specijalizovane agencije, po-vezane su sa UN kroz sporazume o saradnji.

Te specijalizovane agencije (npr. Svetska zdravstvena organizacija i Me|unarod-na organizacija za civilno vazduhoplovstvo) autonomna su tela, osnovana spora-zumom izme|u vlada. One imaju {iroke me|unarodne obaveze u oblasti ekono-mije, dru{tva, kulture, obrazovanja, zdravlja i sl. Neke od njih, recimo, Me|una-rodna organizacija rada i Svetska po{tanska unija, starije su od samih Ujedinje-nih nacija.

4

246


1 http://www.un.org

Za realizaciju ekonomskog i socijalnog mandata Ujedinjenih nacija, uklju~uju}i ire{avanje problema ìvotne sredine, aktivni su UN programi (poput UN Progra-ma za ìvotnu sredinu ili UN Programa za razvoj) i fondovi (UN Fond za decu -UNICEF), koji rade na pobolj{anju ekonomskih i dru{tvenih uslova za ìvot lju-di u celom svetu. Ova tela su za svoj rad odgovorna Generalnoj skup{tini ili Sa-vetu za ekonomska i dru{tvena pitanja.

Savet za ekonomska i socijalna pitanja, pod sveukupnim ovla{}enjima General-ne skup{tine, koordinira ekonomske i socijalne aktivnosti ne samo Ujedinjenihnacija, nego i {ireg UN sistema (vidi dalji tekst). Kao centralni forum za diskusi-je o me|unarodnim ekonomskim i socijalnim pitanjima i za formulisanje prepo-ruka politike, Savet igra klju~nu ulogu u ja~anju me|unarodne saradnje za raz-voj. On se tako|e savetuje sa nevladinim organizacijama, i tako odràva vitalnuvezu izme|u Ujedinjenih nacija i civilnog dru{tva.

Savet ima 54 ~lana, koje bira Generalna skup{tina na period od tri godine. Savetse sastaje tokom cele godine, a njegova glavna sednica se odràva svakog jula, ina njoj se u okviru specijalnog sastanka ministara razgovara o ekonomskim i dru-{tvenim pitanjima. Od 1998. godine, Savet je svoje diskusije pro{irio i na pitanjahumanitarne pomo}i.

Nià tela Saveta, npr. komisije, redovno se sastaju i Savetu podnose svoje izve{ta-je. Komisija za ljudska prava, na primer, nadgleda po{tovanje ljudskih prava {i-rom sveta. Neke druge komisije su usredsre|ene na dru{tveni razvoj, poloàj è-na, spre~avanje kriminala, narkotika i na za{titu ìvotne sredine. Pet regionalnihkomisija (za Evropu, Afriku, Latinsku Ameriku i Karibe, Aziju i Pacifik, i zapad-nu Aziju) promovi{u ekonomski razvoj i sna`nije ekonomske veze u navedenimregionima.

Okvir: 4.1 ¬ Ekonomska komisija UN za Evropu (UN/ECE)

UN/ECE jedna je od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Osnovna je s ciljem da pospe-{uje sna`niju ekonomsku saradnju izme|u zemalja ~lanica UN. Unutar UN/ECE ima 55 zemalja~lanica, iz Evrope, Severne Amerike, centralne Azije i Izraela.

UN/ECE i ìvotna sredina2

Komisija UN/ECE bavi se pitanjima vezanim za ìvotnu sredinu preko Odseka za ìvotnu sredinui ljudska naselja (ENHS). Odsek ENHS organizuje godi{nje sastanke Komisije za politiku u oblastiìvotne sredine (CEP), koja je jedna od sedam niìh tela komisije UN/ECE. Za pitanja ìvotne sre-dine angaùju se i druga tela u okviru UN/ECE komisije, npr. Odbor za drvnu gra|u ili Odbor zaodrìve oblike energije, a organizuju se i zajedni~ke ministarske aktivnosti, kakva je Zajedni~kisastanak UN/ECE o saobra}aju i ìvotnoj sredini.

Zadatak ekolo{kog tela Odseka ENHS jeste da priprema i usmerava pravac politike u oblasti ì-votne sredine i relevantno zakonodavstvo, da pruà podr{ku regionalnim inicijativama, i da vr-{i procene i pruà pomo} zemljama u postizanju boljih rezultata u oblasti ekolo{kog zdravlja iodrìvog razvoja. Sem toga, ovaj odsek je odgovoran za nadgledanje i pove}anje efikasnostime|unarodnih konvencija i protokola u oblasti ìvotne sredine, kojih trenutno ima pet (zaga-


4

247

2 http://www.unece.org/env/cep

|enje vazduha, procena uticaja na ìvotnu sredinu, industrijske nesre}e, u~e{}e javnosti i voda),i svi su razvijeni pod okriljem UN/ECE.

ENHS je tako|e odgovoran za izradu Pregleda ekolo{kih ostvarenja (EPR). Ovi pregledi, nastali izsli~nog napora Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), vr{e se radi procene napo-ra pojedinih zemalja pri upravljanju ìvotnom sredinom i radi pomo}i pri unapre|enju tih aktiv-nosti; pri tome se omogu}ava razmena iskustava u oblasti politike o ìvotnoj sredini i razmenaiskustava u celom regionu ECE. EPR pregledi se rade samo na zahtev neke konkretne zemlje, ido sada ih je bilo 11 u zemljama u regionu ECE.

UN/ECE tako|e pruà tehni~ku pomo} preko regionalnih savetodavnih programa, posebno ovodi i energiji u centralnoj Aziji (u okviru SPECA = Specijalnog programa za privrede centralneAzije, zajedno sa UN Komisijom za ekonomska i dru{tvena pitanja centralne Azije i Pacifika -UNESCAP).

Izvor: http://www.unece.org

Centralnu va`nost za pitanja ìvotne sredine i odrìvog razvoja ima Komisija UNza odrìv razvoj (UN/CSD). Ova Komisija je osnovana u decembru 1992. godine,kao nastavak Konferencije UN o ̀ ivotnoj sredini i razvoju (UNCED), poznatoj kaoSvetski Samit. Konferencija ima 53 zemlje ~lanice koje se biraju iz {ireg ~lanstvaUN.

Njen mandat obuhvata slede}a pitanja:

• nadgledanje sprovo|enja preporuka i sporazuma Svetskog samita, kakvi suAgenda 21 i Deklaracija iz Rija o ìvotnoj sredini i razvoju;

• davanje smernica za definisanje politike odrìvog razvoja i drugih aktivnosti ko-je proizilaze iz Svetskog samita;

• odràvanje veza i promovisanje partnerstava za odrìv razvoj sa razli~itim gru-pama, uklju~uju}i i vlade, uro|eni~ke zajednice i nevladine organizacije.

4

248



4

249

Slik

a 4

.1Si

stem

Uje

din

jen

ih n

acij

a

Izvo

r:h

ttp

://

ww

w.u

n.o

rg

1.1 Program za razvoj Ujedinjenih nacija

Koji je zadatak ovog Programa?

Osnovni cilj Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) – svetske razvojnemreè Ujedinjenih nacija – jeste da pruì pomo} zemljama u razvoju i zemljamau tranziciji u izgradnji njihovih nacionalnih kapaciteta za postizanje odrìvograzvoja kroz razvoj i razmenu znanja i najvrednijih iskustava, kroz izgradnju part-nerstava i mobilizaciju resursa za ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja (MDG;vidi uvodni deo Poglavlja 2), uklju~uju}i sveobihvatni cilj da se do 2015. godineprepolovi broj siroma{nih u svetu. Davanje saveta u oblasti politike od straneUNDP-a fokusirano je na slede}e oblasti: demokratsko upravljanje, smanjenje si-roma{tva, spre~avanje kriza i oporavak, energija i ìvotna sredina, informacionei komunikacione tehnologije, i spre~avanje {irenja virusa SIDE.

Sa sedi{tem u Nju Jorku, SAD, UNDP deluje u 166 zemalja, i pokriva slede}e re-gione: Afrika; Arapske dràve; Azija i Pacifik; Evropa i Zajednica nezavisnih drà-va (CIS); i Latinska Amerika i Karibi.

[ta je teì{te i koji je domen aktivnosti u oblasti ìvotne sredine?

UNDP pomaè zemljama da oja~aju svoje kapacitete za re{avanje ovih izazova naglobalnom i nacionalnom nivou kao i na nivou zajednice, tragaju}i za najvredni-jim iskustvima, razmenjuju}i ih, daju}i inovativne savete u oblasti politike i po-vezuju}i partnere kroz pilot-projekte koji siroma{nima pomaù da obezbede odr-ìv nivo ìvota. Osnovna prednost koju UNDP ima ogleda se u njegovim interven-cijama u konkekstu {ireg razvoja.

UNDP-ova Praksa za energetiku i ìvotnu sredinu (Energy and Environment Prac-tice) sprovodi se preko Grupe za ekolo{ki odrìv razvoj (ESDG), od strane savet-nika za oblast politike, sa sedi{tem u Nju Jorku, zatim od strane podregionalnihcentara {irom sveta i slu`benika za oblast ìvotne sredine sa sedi{tem u zemlja-ma u kojima se realiziju programi. Nakon Svetskog samita o odrìvom razvoju,UNDP je organizovao svoje aktivnosti tako da budu uskla|ene sa oblastima kojeje me|unarodna zajednica identifikovala kao prioritetne:

• voda: specijalisti UNDP-a za vode rade na stvaranju uslova za ve}e kori{}enjepitke vode i sanitarnih ure|aja, na unapre|enju planiranja vodenih resursa nanacionalnom nivou kroz efikasno upravljanje vodama, i na razvoju regionalnihmehanizama upravljanja prekograni~nim vodama i zajedni~kim vodotokovima;

• energija: savetnici UNDP-a za energiju poku{avaju da oja~aju okvire nacional-ne politike za ja~anje usluga u oblasti energetike, za unapre|enje usluga u obla-sti energije u seoskim oblastima radi promovisanja razvoja i jednakosti, za pro-movisanje ~istijih tehnologija u energetici radi odrìvog razvoja. Oni tako|e ra-de na pove}anju dostupnosti novim mehanizmima za finansiranje investicija uoblasti energetike, posebno u vezi sa Protokolom iz Kjota;

4

250


• zemlji{te: UNDP Centar za razvoj su{nih oblasti (ranije pod nazivom UNSO, sasedi{tem u Najrobiju) pruà pomo} zemljama da integri{u pitanja vezana za su-{na zemlji{ta u mikroekonomske i nacionalne razvojne okvire (vidi primer uokviru 4.2 u daljem tekstu);

• biodiverzitet: UNDP je usredsre|en na o~uvanje biodiverziteta, odrìv na~inkori{}enja i pravednu podelu koristi kroz ostvarenje Milenijumskih ciljeva raz-voja, i na integrisanje obaveza iz oblasti biodiverziteta, usluga eko-sistema, za-{ti}enih oblasti i konvencije o biodiverzitetu u lokalne i nacionalne sisteme pro-izvodnje i upravljanja. UNDP pomaè zemljama u upravljanju uticajima na bi-odiverzitet i pruà usluge za razvoj eko-sistema.

Okvir 4.2 ¬ Aktivnosti UNDP-a u oblasti Aralskog jezera

Oko 30 miliona ljudi u Centralnoj Aziji suo~eno je sa ekolo{kom i ekonomskom katastrofomogromnih razmera, izazvanom isu{ivanjem polovine povr{ine Aralskog jezera (vidi Poglavlje½.3), usled intenzivne proizvodnje pamuka uz prekomerno navodnjavanje i kori{}enje hemika-lija. Da bi pomogao ljudima koji ìve du` kazahstanske obale Aralskog jezera u oporavku ìvot-ne sredine, UNDP je osnovao tri Centra za pomo} programu (PCS), u kojima rade specijalisti izredova UN volontera. Ovi centri su odgovorni za 13 projekata koji se realizuju po participator-nom pristupu za stvaranje mogu}nosti zapo{ljavanja, pobolj{anja zdravlja, rehabilitacije ìvot-ne sredine, i ja~anja kapaciteta lokalnih zajednica i nevladinih organizacija.

Izvor: UNDP (http://www.undp.org/info/envirn.htm).

Kao izvr{na agencija GEF fonda, UNDP pruà podr{ku razvojnim projektima ~i-ji su prioriteti: biodiverzitet, klimatske promene, me|unarodne vode, perzistent-no organsko zaga|enje i degradacija zemlji{ta; UNDP ima rukovode}u ulogu i udva programa: Program malih grantova i Radionica za dijalog na nacionalnom ni-vou. Za vi{e informacija o fondu GEF videti odeljak 10 u ovom Poglavlju. Jedini-ca za Protokol iz Montreala unutar UNDP-a radi sa javnim i privatnim partneri-ma u zemljama u razvoju i pruà im pomo} da ispune ciljeve Protokola iz Mon-treala o supstancama koje ugroàvaju ozonski sloj (vidi Poglavlje 2/3.6). UNDP-ova Grupa za razvoj kapaciteta pruà podr{ku UNDP Praksi za energiju i ìvotnusredinu tako {to pomaè zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji da prona|unajbolje na~ine za postizanje odrìvog razvoja i ispunjenje ciljeva Agende 21 i Mi-lenijumskih ciljeva razvoja na lokalnom nivou.

Ostale teku}e UNDP inicijative obuhvataju i slede}e:

• Inicijativa za siroma{tvo i ìvotnu sredinu identifikuje konkretne preporuke po-litike i prakti~ne mere za re{avanje problema ìvotne sredine siroma{nih u zem-ljama u razvoju;

• Partnerstvo javnog i privatnog sektora za urbanu ìvotnu sredinu (PPPUE) pru-à podr{ku razvoju inovativnih partnerstava izme|u javnih i privatnih aktera nalokalnom nivou uz istovremenu fokusiranost na male i srednje gradove; tako|esara|uje sa svim potencijalnim zainteresovanim stranama radi re{avanja pi-tanja koja se odnose na pruànje osnovnih usluga u urbanoj ìvotnoj sredini.


4

251


Vi{e informacija o UNDP moè se na}i na http://www.undp.org

1.2 Program Ujedinjenih nacija za ìvotnu sredinu

Koji je zadatak ovog Programa?

Program Ujedinjenin nacija za ìvotnu sredinu (UNEP) bavi se pitanjima iz obla-sti ìvotne sredine. Program je osnovan 1972. godine sa ciljem da promovi{e odr-ìv razvoj. Zvani~na misija programa UNEP je da “vr{i vode}u ulogu i podsti~epartnerstva u brizi za ìvotnu sredinu kroz inspirisanje, obave{tavanje i osposo-bljavanje dràva i ljudi da pobolj{aju kvalitet ìvota a da pri tom ne ugroàvajukvalitet ìvota budu}ih generacija.” UNEP ima sedi{te u Najrobiju (Kenija). Regi-onalna kancelarija programa UNEP za Evropu, uklju~uju}i i zemlje u tranziciji(UNEP/ROE), ima sedi{te u @enevi ([vajcarska).


Aktivnosti programa UNEP podeljene su u {est tematskih oblasti:

• Ekolo{ko informisanje, Procena, i Rano upozoravanje;

• Razvoj politike i zakonodavstva u oblasti ìvotne sredine;

• Realizacije politike o ìvotnoj sredini;

• Tehnologija, Industrija, i Ekonomija;

• Regionalna saradnja;

• Konvencije u oblasti ìvotne sredine.

Osim grupa koje konkretno potpadaju pod ove tematske celine, UNEP ima i na-u~ne savetodavne grupe, i centre za tehni~ku i nau~nu podr{ku.

UNEP nadgleda i vr{i procene u oblasti ìvotne sredine i biodiverziteta, odràvainformativne mreè, i organizuje okupljanja, konferencije i nagra|ivanje. UNEPpriprema izve{taje o ìvotnoj sredini, npr. Globalno stanje ìvotne sredine u 2000.godini i Kulturne i duhovne vrednosti biodiverziteta. Re{avaju}i me|unarodneprobleme u oblasti ìvotne sredine kroz odrìv razvojni okvir u saradnji sa Progra-mom UN za razvoj (UNDP) i Svetskom bankom, UNEP je uklju~en i u mnoge, vi-{eresorne projekte i partnerstva, kakav je Globalni Ekolo{ki Fond (GEF).

Okvir 4.3 ¬ Projekat sliva reke Najrobi

Reke u Najrobiju su sve zaga|enije usled ispu{tanja kanalizacionih voda, otpada iz ljudskih na-selja, i industrijskog otpada. UNEP je zato zapo~eo Projekat sliva reke Najrobi radi pobolj{anjakvaliteta ìvotne sredine reke i smanjenja zaga|enja voda. Od zapo~injanja projekta 1999. go-

4

252


dine, UNEP radi na tome da ukaè na uzro~nike zaga|enja reke, i da informacije o tim faktorimai potencijalnim re{enjima u~ini pristupa~nijim. Do kraja realizacije projekta 2006. godine, UNEPima za cilj da iskoristi program obuke zajednica za realizaciju strategija u obnavljanju ~iste vodei za zdraviju ìvotnu sredinu u slivu reke Najrobi.

Izvor: UNEP (http://www.unep.org/nairobi_river/).


Vi{e informacija o programu UNEP moè se na}i na: http://www.unep.org

1.3 Ogranizacija za hranu i poljoprivredu

Koji je zadatak ove organizacije?

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), kao specijalizovana agencija Uje-dinjenih nacija, osnovana je 1945. godine sa zadatkom da pove}a poljoprivrednuproduktivnost, ishranu i ìvotni standard, i unapredi kvalitet ìvota seoskog sta-novni{tva. Organizacija stavlja poseban naglasak na ruralni razvoj i odrìvupoljoprivredu. FAO poku{ava da ostvari te ciljeve pruànjem razvojne pomo}i,prikupljanjem i {irenjem informacija, davanjem saveta vladama dràva, i nude}ineutralan forum za okuljanje svojih ~lanica.

FAO je ostvario zna~ajno ~lanstvo od 180 zemalja ~lanica, uklju~uju}i i jednu or-ganizaciju, Evropsku zajednicu. Organizovan je u osam glavnih odeljenja: Admi-nistracija i finansije; Poljoprivreda; Ekonomska i dru{tvena pitanja; Ribnjaci; [u-marstvo; Op{ti poslovi i informacije; Odrìv razvoj; i Tehni~ka saradnja.


FAO posebno pokriva oblast ìvotne sredine kroz Odeljenje za odrìv razvoj, da-ju}i savete zemljama ~lanicama o temama kao {to su gazdinstvo nad prirodnimresursima, poljoprivreda, i strategija u oblasti energetike. Deo ove organizacijekoji se bavi pitanjima ìvotne sredine podeljen je u tri kategorije: energetika i eko-lo{ka tehnologija; geoinformacije, monitoring, procene; i politika i integrisanoupravljanje u oblasti ìvotne sredine.

Osim Odeljenja za odrìv razvoj, ostalih osam odeljenja unutar FAO tako|e se ba-ve pitanjima iz oblasti ìvotne sredine, kako direktno tako i indirektno. Na primer,FAO se bavi ozbiljnim problemom deforestacije preko svog odeljenja za {umar-stvo, koje radi unutar Evrospke zajednice na sakupljanju i analizi informacija usektoru {umarstva i daje odgovaraju}e preporuke ~lanicama. Ostala pitanja ìvot-ne sredine se re{avaju preko ostalih odeljenja, npr. za poljoprivredu i ribnjake.


4

253

Okvir 4.4 ¬ Konferencija o odgovornom ribarenju u morskim eko-sistemima

Studije koje je radila organizacija FAO pokazuju da je 25% morskih resursa za ribarenje pretera-no eksploatisano i da se 50% trenutno koristi sa punim kapacitetom. Takvo, prekomerno riba-renje stvara ozbiljne probleme u svetskim okeanima. FAO preko svog Odeljenja za ribarenje ra-di na tome da pruì pomo} dràvama da uz punu odgovornost re{avaju ovaj problem, a u ok-tobru 2001. godine, odràna je Konferencija o odgovornom ribarenju u morskim eko-sistemimau Rejkjaviku, na Islandu. Na ovoj konferenciji analizirane su informacije o pitanjima morskih eko-sistema, vo|ene su diskusije o upravljanju ribarenjem, i nagla{eni potencijalni problemi i budu-}e strategije.

Izvor: FAO (http://www.refisheries2001.org/).


Dodatne informacije o FAO i njenim programima i publikacijama mogu se na}ina: http://www.fao.org

Specifi~ne informacije o FAO i ìvotnoj sredini mogu se na}i na http://

www.fao.org/sd/ENdef_en.htm

1.4 Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu


Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) jestespecijalizovana agencija Ujedinjenih nacija. Njen cilj je: dati doprinos miru i bez-bednosti u svetu unapre|enjem saradnje me|u narodima u oblasti obrazovanja,nauke, kulture i komunikacija s ciljem daljeg unapre|enja univerzalnog po{to-vanja pravde, vladavine zakona i ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su potvr-|ene Poveljom Ujedinjenih nacija za ljude u celom svetu, bez obzira na rasu, pol,jezik ili veru.

Ova organizacija je osnovana 1945. godine i sada ima 188 zemalja ~lanica i 73 kan-celarije {irom sveta. Aktivnosti UNESCO-a podeljene su u pet tematskih sektora:Obrazovanje; Prirodne nauke; Dru{tvene i humanisti~ke nauke; Kultura; i Komu-nikacije i informacije.


Pitanja ìvotne sredine se pokrivaju preko Odeljenja za ìvotnu sredinu i odrìvrazvoj unutar sektora Prirodnih nauka. U okviru tog odeljenja postoji pet oblasti:

• Me|udràvna okeanografska komisija (IOC), koja podràva programe okeano-grafskih istraìvanja radi pove}anja nivoa znanja o morskim resursima i njiho-vom odnosu sa odrìvim razvojem. Komisija tako|e omogu}ava saradnju i raz-menu informacija me|u dràvama ~lanicama kao i u oblasti monitoringa iupravljanja okeanima i priobalnim zonama;

4

254


• Program ôvek i biosfera (MAB) ima za cilj da promovi{e uspostavljanje boljegodnosa ljudi prema njihovj ìvotnoj sredini. Program je fokusiran na unapre-|enje odrìvog razvoja kroz o~uvanje i odrìv na~in kori{}enja biodiverziteta;

• Me|unarodni hidrolo{ki program (IHP) me|udràvni je nau~ni program,usredsre|en na razvoj i upravljanje vodenim resursima. On se svakih {est godi-na koncentri{e na neku novu tematsku oblast, a sada{nja tematska oblast je Hi-drologija i razvoj vodenih resursa u osetljivoj sredini;

• Nauke o zemlji (GEO) jeste oblast koja realizuje Me|unarodni program geolo-{kih korelacija (IGCP), zajedni~ki program UNESCO-a i Me|unarodne unije zageolo{ke nauke (IUGS). Cilj tog programa je da me|u nau~nicima {irom svetaolak{a razmenu interdisciplinarnog nau~nog znanja;

• Obalne regije i mala ostrva (CSI) jeste oblast ~iji je cilj da pomogne zemljama~lanicama UNESCO-a da razvijaju svoje ostrvske i priobalne regije na odrìv,ekolo{ki razuman na~in.

Okvir 4.5 ¬ Projekat upravljanja ìvotnom sredinom na nivou op{tine i u~e{}e javnosti u Latviji

Region Severene Kurzeme u Latviji sastoji se od devet ostrvskih op{tina, od kojih je svaka suo-~ena sa pitanjem upravljanja vodama, kao i razvojem i odràvanjem obale. S ciljem da uklju~igra|ane i provomi{e ekolo{ki razumno upravljanje, UNESCO je zapo~eo jedan projekat uprav-ljanja ìvotnom sredinuom na nivou op{tine i u~e{}a javnosti u ovoj regiji. Kroz taj projekat,UNESCO je ponudio obuku i pomo} u regiji Severne Kurzeme. Pod usmeravanjem od UNSECO-a, lokalne op{tine su istraìvale otpad i upravljanje otpadom i biolo{ki diverzitet, i sara|ivale susa drugim op{tinama na definisanju Plana politike u oblasti ìvotne sredine i Akcionog progra-ma upravljanja ìvotnom sredinom.

Izvor: UNESCO (http://www.unesco.org/csi/act/latvia/kurzeme.htm).


Vi{e informacija o UNESCO moè se na}i na: http://www.unesco.org

Dalje informacije o UNESCO i ìvotnoj sredini mogu se na}i na:

http://www.unesco.org/science/activities_env.htm

1.5 Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj


Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) specijalizovana jeagencija Ujedinjenih nacija, sa 169 zemalja ~lanica {irom sveta. Njen zadatak je dapomogne zemljama ~lanicama (i drugim zemljama) da ostvare odrìv industrijski


4

255

razvoj, posebno u Africi i drugim manje razvijenim regijama. Da bi to ostvario,UNIDO nudi i specifi~ne usluge i integrisane programe za konkretne zemlje.

UNIDO se zanima prvenstveno za tri oblasti, koje naziva ‘3E’: konkurentna eko-nomija (Economy), zdrava ìvotna sredina (Envrironment) i produktivno zapo-{ljavanje (Employment). Usluge iz te tri glavne oblasti UNIDO daje kroz tri glav-ne vrste aktivnosti: politika, institucije, preduzetni{tvo. U budu}nosti, UNIDOplanira da pregrupi{e svoje aktivnosti u dve oblasti: ja~anje industrijskih kapaci-teta; i ~istiji i odrìviji industrijski razvoj. To }e dovesti do napu{tanja odre|enihaktivnosti, vezanih za industrije koje se ne zasnivaju na poljoprivrednoj industri-ji ili aktivnosti koje se ti~u privatizacije, ali ne}e promeniti zadatak koji ima UNI-DO niti }e zna~ajno izmeniti njegove ciljeve u odnosu na ìvotnu sredinu.


Deo organizacije UNIDO za usluge u oblasti »razumne« ìvotne sredine podeljenje u tri slede}e vrste rada:

• politika: okviri za politiku u oblasti ìvotne sredine, Konvencija o klimatskimpromenama, i Protokol iz Kjota;

• institucionalni: energetska efikasnost, razvoj energetike u ruralnim regijama,~istije proizvodnje;

• preduzetni{tvo: kontrola zaga|enja i upravljanje otpadom, Protokol iz Montreala.

Budu}e aktivnosti spadaju u dve glavne oblasti. Prvo, UNIDO }e pruàti podr{kuprogramima za ekolo{ki odrìve razvojne strategije i tehnologije. To }e podrazu-mevati da se glavna pa`nja usmeri na prenos ekolo{kih tehnologija u odre|eneindustrijske pod-sektore koje je ova organizacija odredila kao prioritetne. Drugo,UNIDO }e definisati norme i standarde u oblasti ekolo{ki odrìvog industrijskograzvoja, i dava}e pomo} za realizaciju me|unarodnih konvencija i protokola.

Okvir 4.6 ¬ Osnivanje Me|unarodnog centra za medicinsku biotehnologiju

Danas su zdravstveni programi u ve}ini zemalja u svetu postali centralni delovi planova i strate-gija tih zemalja za dru{tveno-ekonomski razvoj i odrìv rast. Me|unarodni centar za medicinskubiotehnologiju, koji je osnovao UNIDO u saradnji sa Vladom Moskovske oblasti, u Ruskoj Fede-raciji, isprobava najnovije inovativne tehnologije i uti~e na podizanje svesti javnosti, na indu-strijsku primenu novih tehnologija i premo{}avanje razlike izme|u potra`nje na trì{tu i posto-je}e industrijske baze kroz razvoj partnerstava i regulatornih mehanizama. Glavni korisnici suzemlje u razvoju i zemlje u tranziciji kroz bolji pristup novim lekovima.

Izvor: http:// www.unido.org


Vi{e informacija o UNIDO moè se na}i na: http://www.unido.org

Vi{e informacija o UNIDO i ìvotnoj sredini moè se na}i na: http://www.uni-do.org/WhatWeDo.htmls

4

256


1.6 Svetska zdravstvena organizacija


Cilj Svetske zdravstvene organizacije (WHO) jeste da radi na unapre|enju zdra-vlja u svetu, definisanog kao “stanja punog fizi~kog, mentalnog i dru{tvenog bla-gostanja, a ne samo odsustva bolesti ili nedostatka.” Organizacija ima 192 zemlje~lanice i dve pridruène ~lanice, kojima rukovodi iz {est regionalnih kancelarija(Afrika, Evropa, jugoisto~na Azija, Amerika, Isto~ni Mediteran, i Zapadni Paci-fik). Njeno glavno rukovode}e telo je Skup{tina Svetske zdravstvene organizaci-je, koja se sastaje svake godine sa predstavnicima iz zemalja ~lanica i koja ruko-vodi politikom i finansijama ove Organizacije.


Aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije u oblasti ìvotne sredine odvijaju seu okviru teme Za{tita ìvotne sredine ljudi, a njihov glavni cilj je identifikacija ismanjenje dve vrste opasnosti – nedovoljna razvijenost i neodrìvi razvoj. Ti cilje-vi se ostvaruju kako kroz monitoring razli~itih aspekata ìvotne sredine ljudi, ta-ko i kroz osmi{ljavanje programa i publikacija koje podsti~u razvoj bezbedne ì-votne sredine. Svetska zdravstvena organizacija ~esto blisko sara|uje sa drugimorganizacijama, recimo sa Ujedinjenim nacijama, sa kojima je sara|ivala povo-dom Svetskog dana vode 2001. g.

Segment za{tite ìvotne sredine ljudi, unutar ove organizacije fleksibilno je orga-nizovan u devet oblasti: kvalitet vazduha; hemijska bezbednost; klima i zdravlje;ekolo{ki uticaji na oboljenja; bezbednost hrane; buka; medicina rada; bezbed-nost od zra~enja; i voda i sanitarni ure|aji.

Okvir 4.7 ¬ Pove}anje nivoa ekolo{kog zdravlja na Kosovu

Poslednjih godina teritorija Kosova je izazivala zabrinutost zbog opasnosti po zdravlje ljudiusled izlaganja zaga|uju}im materijama u ìvotnoj sredini, uklju~uju}i i zra~enje uranijuma.Kao deo reakcije na ovu zabrinutost, Privremena uprava UN na Kosovu (UNMIK) zahtevala je daSvetska zdravstvena organizacija po{alje tim stru~njaka za ekolo{ko zdravlje na jednonedeljnumisiju na Kosovo. Tim SZO imao je zadatak da izvr{i procenu situacije, i da predloge za smanje-nje opasnosti po bezbednost ljudi, kao i predloge za pove}anje nivoa ekolo{ke bezbednosti uregionu u daljem razvoju.

Izvor: WHO (http://www.who.int/inf-pr-2001/en/note2001-01.html).


Vi{e informacija o WHO moè se na}i na http://www.who.org

Vi{e informacija o aktivnostima WHO vezanim za ìvotnu sredinu moè se na}ina http://www.who.int/m/topicgroups/environment/en/index.html


4

257

1.7 Me|unarodna agencija za atomsku energiju

Koji je zadatak ove agencije?

Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) centralni je svetski forum zanau~nu i tehni~ku saradnju u oblasti planiranja i kori{}enja nuklearne nauke itehnologije za razli~ite mirnodopske namene, uklju~uju}i proizvodnju elektri~neenergije, kao i za olak{avanje prenosa takve tehnologije i znanja na odrìvom ni-vou. Agencija tako|e, preko svog sistema inspekcije, daje verifikaciju dràvi dapo{tuje svoje obaveze po Paktu protiv proliferacije, kao i po drugim me|unarod-nim sporazumima protiv proliferacije, i da svoje nuklearne materijale i postro-jenja koristi isklju~ivo za mirnodopske namene. Kroz {irok spektar svojih uslugai programa, Agencija podràva potrebe 134 zemlje ~lanice.


Aktivnosti Agencije IAEA u oblasti ìvotne sredine razvijaju se u odnosu na stan-darde za nuklearnu bezbednost, standarde za bezbednost od zra~enja, i standar-de za radioaktivni otpad. Na bazi tih standarda, Agencija promovi{e postizanje iodràvanje visokog nivoa bezbednosti u primeni nuklearne energije, kao i za{ti-tu ljudskog zdravlja i ìvotne sredine od jonizuju}eg zra~enja.


Vi{e informacija o IAEA moè se na}i na http://www.iaea.org

4

258


2. SVETSKA BANKA

Koji je zadatak Svetske banke?

Kao organizacija osnovana 1944. godine, Svetska banka je specijalizovana agen-cija iz sistema Ujedinjenih nacija. Ona je jedan od najve}ih izvora pomo}i za raz-voj u svetu. Svetska banka, koja je tokom fiskalne 2001. godine obezbedila zajmo-ve u vrednosti od 17.3 milijarde US dolara zemljama korisnicama, trenutno je ak-tivna u vi{e od 100 zemalja u razvoju, uklju~uju}i zemlje u tranziciji, finansiraju-}i i nude}i mogu}nosti za unapre|enje ìvotnog standarda i uklanjanje najo-zbiljnijih oblika siroma{tva. U svakoj aktivnosti Svetska banka sara|uje sa agen-cijama vlade, nevladinim organizacijama i privatnim sektorom na formulisanjustrategije pomo}i. Kancelarije Svetske banke {irom sveta realizuju programeSvetske banke unutar doti~nih zemalja, povezuju se sa vladama i civilnim dru-{tvom, i rade na postizanju boljeg razumevanja pitanja razvoja.

Svetska banka je najve}i izvor fondova za obrazovanje u svetu i daje zna~ajnu po-mo} za programe koji se odnose na spre~avanje {irenja virusa SIDE, i zdravlje sta-novni{tva. Projekti Svetske banke omogu}uju razvoj osnovnog zdravstva i obra-zovanja, razvoj institucija za ravnopravno upravljanje, za{tite ìvotne sredine,privatnog preduzetni{tva, makroekonomskih reformi, i ekonomske stabilnosti.

Vi{e od 180 zemalja ~lanica, ~ija mi{ljenja i interese zastupa Odbor guvernera iOdbor direktora sa sedi{tem u Va{ingtonu, vlasnici su Svetske banke. Zemlje ~la-nice su deoni~ari sa ovla{}enjima za kona~no odlu~ivanje u Svetskoj banci.

Grupacija Svetska banka sastoji se od pet institucija:

• Me|unarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) daje zajmove i pomo} za razvojsrednje razvijenim zemljama i siroma{nijim kreditno sposobnim zemljama;

• Me|unarodno udruènje za razvoj (IDA) pruà razvojnu pomo} najsiroma{ni-jim zemljama;

• Me|unarodna finansijska korporacija (IFC) promovi{e investiranje u privatnisektor, kako strani tako i doma}i, ~lanicama zemljama u razvoju. Njene investi-cione i savetodavne aktivnosti imaju za cilj smanjenje siroma{tva i podizanjekvaliteta ìvota ljudi na ekolo{ki i dru{tveno odgovoran na~in. IFC obavlja ulo-gu i investitora i dobronamernog posrednika koji uskla|uje interese svake stra-ne u~esnice u transakciji, uti~e na ose}aj sigurnosti stranih investitora, lokalnihpartnera, ostalih poverioca, i organa vlade. IFC ima savetodavnu ulogu u poslo-vima koji ulaze na nova trì{ta i savetuje vlade pri stvaranju povoljnijeg poslov-nog ambijenta, svrsishodnog i stabilnog finansijskog trì{ta, ili u privatizacijineefikasnih dràvnih preduze}a;

• Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) promovi{e direktnastrana ulaganja nude}i garancije za politi~ki rizik investitorima i zajmodavci-ma, omogu}uju}i resurse koje pomaù novim privredama da privuku i zadrèdoti~ne investicije. Projekti koje podràva agencija MIGA po pravilu donosebrojne direktne koristi zemljama primaocima, uklju~uju}i otvaranje novih rad-


4

259

nih mesta za doma}u radnu snagu; pra}enje i odràvanje investicija sa aspektaznanja i obuke zaposlenih; kao i op{ti uticaj na nacionalnu ekonomiju u celini,recimo kroz poreske prihode i devizni priliv po osnovu izvoza;

• Me|unarodni centar za re{avanje investicionih sporova (ICSID) pruà mogu}-nost re{avanja investicionih sporova izme|u stranih investitora i zemalja pri-malaca, putem izmirenja ili arbitraè.

Svetska banka prikuplja sredstva za svoje razvojne programe na svetskom trì{tukapitala, a u slu~aju IDA udruènja, preko doprinosa koje upla}uju vlade bogati-jih zemalja ~lanica.

Finansiranje iz navedenih izvora je dostupno multilateralnim razvojnim banka-ma, organizacijama Ujedinjenih nacija, bilateralnim donatorima, vladinim i ne-vladinim organizacijama. Treba napomenuti da se u novije vreme podràva sa-radnja sa akademskim institucijama i privatnim sektorom.


Jedan od glavnih zadataka Svetske banke jeste promovisanje odrìvog razvoja, uokviru smanjenja siroma{tva, uz nagla{avanje trajnog, kvalitetnog ekonomskograsta. Najva`nije oblasti na koje Svetska banka poku{ava da se fokusira jesu: ì-votna sredina ljudi; zaga|enje voda (posebno zarazne bolesti povezane sa vo-dom); vodeni resursi; zaga|enje vazduha; klimatske promene; pitanja {uma; za-{tita me|unarodnih voda; i biodiverzitet. Procenjuje se da je iznos ukupnog port-felja kredita Svetske banke u oblasti ìvotne sredine oko 16 milijardi US dolara(stanje na kraju tre}eg kvartala FY 20023), od ~ega su samo ekolo{ki projekti uvrednosti 5.2 milijarde US dolara, a sektorski projekti sa primarnim ekolo{kimciljevima imaju vrednosti od 11 milijardi US dolara.

Okvir 4.8 ¬ Gruzijski projekat o~uvanja biodiverziteta

U potrebi da za{titi biodiverzitet, Vlada Gruzije i Ministarstvo za za{ti}ene oblasti sara|uju saSvetskom bankom na realizaciji projekta za razvoj oblasti za{ti}ene prirode {irom Gruzije. ZajamSvetske banke je olak{ao osnivanje tri ekolo{ki i dru{tveno odrìve za{ti}ene oblasti. Sem toga,ova pomo} je dala doprinos u neophodnom razvoju zakonskih, dru{tvenih, nau~nih i upravnihokvira i kapaciteta, ~ime su stvoreni uslovi za ostvarenje zna~ajnog napretka u ovoj oblasti.

Izvor: World Bank http://www4.worldbank.org/sprojects/Project.asp?pid=P048791


Vi{e informacija o Svetskoj banci moè se na}i na:

http://www.worldbank.org

Dalje informacije o Svetskoj banci i ìvotnoj sredini mogu se na}i na:

http://www.worldbank.org/environment/

4

260


3 FY – fiskalna godina; fiskalna godina Svetske banke po~inje 1. jula i zavr{ava se 30. juna.

3. EVROPSKA UNIJA

Koji zadatak ima Evropska unija?

Evropska unija je me|unarodna organizacija za ekonomske integracije, sa 15 ze-malja ~lanica koje sara|uju i kooridniraju svoju politiku u mnogim oblastima odjavnog politi~kog interesa. Zemlje ~lanice su na EU prenele ovla{}enja i obavezeu onim oblastima u kojima se problemi mogu na bolji na~in re{avati na nadnaci-onalnom nego na nacionalnom nivou. Prema tome, nivo integracije i koordinaci-je se proteè na pitanja u kojima EU deluje skoro kao unitarna dràva (dràvljan-stvo EU, zajedni~ka spoljna i bezbednosna politika, jedinstvena valuta, Parla-ment) do oblasti u kojima se osnovne informacije razmenjuju bez uticaja EU.

Osnovni principi funkcionisanja EU navedeni su u Sporazumu o Evropskoj Uni-ji iz 1992. godine (Sporazum iz Mastrihta), koji defini{e osnovne ciljeve EU, ka-kav je, recimo, promovisanje uravnoteènog i odrìvog ekonomskog i dru{tve-nog razvoja. Taj cilj se obezbe|uje prvenstveno kroz stvaranje prostora bez inter-nih granica, ja~anje ekonomske i dru{tvene kohezije, i uspostavljanje ekonomskei monetarne unije. Ostali osnovni ciljevi EU odnose se na njen identitet na me|u-narodnom planu i na saradnju u oblastima pravosu|a i unutra{njih poslova.

EU je razvila sistem izvr{nih, zakonodavnih, budètskih, i kontrolnih institucija,od kojih su najva`nije Evropski savet, Savet Evropske unije, Evropski Parlamenti Evropska komisija.

Evropski savet ~ine {efovi zemalja ~lanica i predsednik Evropske komisije, kojise sastaju svakih {est meseci. Njegova uloga je da defini{e op{te politi~ke smer-nice za dalji razvoj EU, posebno za njenu ekonomsku, zajedni~ku spoljnu, i bez-bednosnu politiku.

Savet Evropske unije (koji se ponekad pominje kao Savet ministara) ~ine zemlje~lanice u svakodnevnom radu EU. On ima i zakonodavna i izvr{na ovla{}enja, asastoji se od ministara odgovornih za pitanje koje je na dnevnom redu. Zavisnood teme, Savet donosi odluke kvalifikovanom ve}inom ili jednoglasno; uskla|i-vanje glasova ministara uslovljeno je brojem stanovnika zemlje ~lanice. Radu sa-veta pomaù Odbor stalnih predstavnika (COREPER) i brojna radna tela sa zva-ni~nicima iz zemalja ~lanica.

Evropski parlament ima zakonodavna, budètska, i kontrolna ovla{}enja. Zako-nodavna ovla{}enja Parlamenta dele se sa Savetom, uz primenu razli~itih meha-nizama usvajanja zakona, zavisno od predmeta zakona. Parlament ima 626 posla-nika koje biraju direktno zemlje ~lanice na period od 5 godina.

Evropska komisija je izvr{no telo koje se sastoji od predsednika i ~lanova komi-sije, koje biraju zemlje ~lanice i Parlament. Komisija je organizovana u sektoreGeneralne uprave (npr. za poljoprivredu, konkurenciju, ekonomska i finansijskapitanja, ìvotnu sredinu, interno trì{te, pravosu|e i unutra{nje poslove, regio-nalnu politiku istraìvanja, itd.) i horizontalne slu`be (npr. za budèt, finansij-


4

261

sku kontrolu itd.). Komisija formuli{e politiku i daje predloge zakona koji se za-tim dostavljaju na raspravu Savetu i Parlamentu. Komisija ima i zakonodavnufunkciju u onim oblastima u kojima su joj takva ovla{}enja data, ona sprovodi za-kone i vr{i nadzor nad njihovom primenom u zemljama ~lanicama.

Ostale EU institucije obuhvataju Evropski sud pravde sa pravosudnim ovla{}enji-ma, Evropski revizorski sud sa ovla{}enjima u oblasti finansijske kontrole, Odborregiona kao predstavnik regionalnih interesa u procesu odlu~ivanja, Ekonomsko-dru{tveni odbor kao predstavnik socijalnih partnera u procesu odlu~ivanja, i dr.EU tako|e ima svoje finansijske institucije – Evropsku investicionu banku iEvropski investicioni fond (vidi Okvire 4.9 i 4.10).

Okvir 4.9 ¬ Evropska investiciona banka (EIB)

EIB je osnovna finansijska institucija Evropske unije (EU). Njeni vlasnici su zemlje ~lanice EU, aosnovana je sa zadatkom da pruà podr{ku uravnoteènom razvoju i integraciji u EU kroz dugo-ro~ne kredite za finansiranje u oblasti zna~ajnih investicija. Taj zadatak ona sprovodi u zemlja-ma ~lanicama EU i zemljama koje pristupaju saradnji sa privrednim i bankarskim sektorima kaoi sa istaknutim me|unarodnim telima u ovim oblastima. EIB podràva programe i projekte izoblasti: ekonomije, ekologije, finansija i tehnike.

EIB i ìvotna sredina

U okviru svoje misije, EIB igra zna~ajnu ulogu u pruànju podr{ke za politiku EU u oblasti ìvot-ne sredine kroz finansijsku pomo} za projekte, ali i kroz primenu »zelenih« kriterijuma u drugimpoduhvatima. Od 1995. godine, jedna tre}ina svih ulaganja Evropske investicione banke podr-àva razvojne inicijative u sferama kako prirodne tako i urbane ìvotne sredine. EIB se naj~e{}efokusira na oblasti kao {to su zaga|enje vazduha, klimatske promene, industrijska ekologija /spre~avanje zaga|enja, razvoj infrastrukture, obnovljivi izvori energije, upravljanje otpadom,vodeni resursi, i pre~i{}avanje voda.

Reaguju}i, na primer, na probleme proistekle iz ratnih sukoba i dru{tveno-ekonomske tranzici-je u Hrvatskoj, Evropska investiciona banka je, u saradnji sa HVB (Hrvatskom bankom) obezbe-dila podr{ku za sveobuhvatan program zadovoljenja finansijskih potreba u brojnim projektimaza {tednju energije, za{titu ìvotne sredine, infrastrukturu, mala i srednja preduze}a, usluge i tu-rizam. Ova saradnja je tako|e doprinela da HVB postigne ve}u raznovrsnost i uve}a obim svo-jih resursa do mere koja omogu}ava da bude u slu`bi zna~ajanog privrednog rasta, investicija izapo{ljavanja u Hrvatskoj.

EIB finansiranje je dostupno malim i srednjim preduze}ima (SME), finansijskim institucijama ijavnim telima (zavisno od specifi~nih zahteva programa). EIB pruà kreditnu podr{ku na razli~i-te na~ine: globalni zajmovi (npr. za mala i srednja preduze}a preko posrednika); investicioni ka-pital preko posrednika (npr. EIF); individualni krediti (npr. vi{e od 25 milionna Eura i do 50% odinvesticionih tro{kova); kao i u obliku fonda za strukturisano finansiranje (npr. kreditima sa viso-kim rizikom i garancije za projekte infrastrukture).

Dalje informacije o EIB i ìvotnoj sredini mogu se na}i na: http://www.eib.org/

about/obj/obj1h.htm

Izvor: http://www.eib.org/

4

262


Okvir 4.10 ¬ Evropski investicioni fond (EIF)

Fond EIF je finansijska institucija Evropske unije (EU) osnovana sa zadatkom da pruà podr{kuosnivanju, razvoju i rastu malih i srednjih preduze}a (SME). Njegova strategija je da u Evropistvori visoko konkurentnu privredu koja pruà visoko kvalitetne mogu}nosti zapo{ljavanja uzistovremeno kori{}enje raznih bankarskih i finansijskih institucija kao posrednika. Fond EIF po-ku{ava da uskladi koristi i uticaje svojih investicija u skladu sa ciljevima EU i da {iri najbolju trì-{nu praksu svojstvenu konkretnoj poslovnoj oblasti. Fond sledi ove ciljeve u zemljama ~lanica-ma EU, zemljama kandidatima za pridruìvanje, i zemljama koje se grani~e sa EU (npr. za preko-grani~ne projekte). EIF ima investicioni potencijal koji se procenjuje na blizu 3 milijarde evra do2003. godine.

EIF i ìvotna sredina

U okviru svoje misije, fond EIF se fokusira na promovisanje ekolo{ki razumnih investicija u sekto-ru SME, {to je vidljivo u [emi za rast i ìvotnu sredinu ovog Fonda. EIF fond je uz sponzorstvo EUdefinisao ~etiri cilja ovog programa: ostvariti bolji pristup finansiranju dugova malih preduze}a;doprineti razvoju svesti kod malih i srednjih preduze}a o ekolo{kim pitanjima u kontekstu inve-sticionih odluka (npr. EIF daje podsticaje za promovisanje ekolo{ki razumnih poslovnih poteza ipruà pomo} malim i srednjim preduze}ima u izgradnji ekolo{kog imidà forme SME); povezatiu mreù ekolo{ki orijentisane bankarske institucije; i pove}ati stepen svesti i informisanosti finan-sijskih institucija i njihovih kreditnih slu`benika. Fond EIF ima tendenciju da se fokusira na slede-}e relevantne oblasti: poslovi u poljoprivredi, biotehnologije, obrazovanje, energetska pitanja(npr. naftni proizvodi, nuklearno gorivo), pitanja {umarstva, eksploatacija geolo{kih resursa,zdravstvo i socijalni rad, razvoj inovativnosti u sektoru malih i srednjih preduze}a, aktivnosti uoblasti rekreacije i kulture, recikliranje, obnovljivi izvori energije, istraìvanje i razvoj, pitanja sani-tarnih ure|aja, saobra}aj, turizam, odlaganje i pre~i{}avanje otpadnih voda, i pitanja otpada.

Finansijski resursi i garancije EIF fonda su dostupni malim i srednjim preduze}ima (SME). EIFpruà podr{ku u obliku garantnih instrumenata (npr. programi koji garantuju otplatu kredita,kakav je Garantni fond za SME ili Fond za razvoj i ìvotnu sredinu), i u obliku investicionog kapi-tala (npr. investicioni krediti) za ulaganja u vrednosti do milion evra. Ovi instrumenti se admini-striraju preko banaka i finansijskih institucija koje sara|uju sa EIF fondom. Za dodatne indorma-cije o ovim posrednicima, videti: http://eif.eu.int/sme/g&e/listinterm.htm.

Dalje informacije o EIF i ìvotnoj sredini mogu se na}i na:

http://eif.eu.int/sme/g&e.htm” http://eif.eu.int/sme/g&e.htm

Izvor: http://eif.eu.int/” http://eif.eu.int/


Politika EU u oblasti ìvotne sredine ima ~etiri osnovna cilja: odràvanje i po-bolj{anje kvaliteta ìvotne sredine; za{tita ljudskog zdravlja; mudro i razumnokori{}enje prirodnih resursa; promovisanje mera za re{avanje regionalnih i glo-balnih ekolo{kih problema, na me|unarodnom nivou.

Kona~ni cilj je ostvarenje visokog stepena za{tite ìvotne sredine. Glavna tela kojau~estvuju u formulisanju i realizaciji politike u oblasti ìvotne sredine su slede}a:


4

263

• Savet za ìvotnu sredinu (ponekad se naziva Savet ministara za ìvotnu sredi-nu) u okviru Saveta EU;

• Generalni direktorat za ìvotnu sredinu, pod vo|stvom komesara unutarEvropske komisije;

• Odbor za ìvotnu sredinu i za{titu potro{a~a u okviru Evropskog parlamenta.

Ali i brojna druga tela formuli{u politiku i propise od zna~aja za ìvotnu sredinu.

Institucija EU ~iji je zadatak usko vezan za ìvotnu sredinu jeste Evropska agen-cija za ìvotnu sredinu; ona sakuplja, analizira i {iri informacije sa ciljem da pru-ì podr{ku u procesu oblikovanja i realizacije politike EU u oblasti ìvotne sredi-ne (Vidi Okvir 4.11).

Okvir 4.11 ¬ Evropska agencija za ìvotnu sredinu (EEA)

EEA je agencija koju je osnovala Evropska Unija 1990. godine da sluì kao temelj Evropskoj eko-lo{koj informativnoj i posmatra~koj mreì (EIONET) od 600 evropskih organizacija koje se baveìvotnom sredinom. Agencija ima 24 ~lanice: 15 zemalja ~lanica EU, zatim Island, Norve{ka, Lih-ten{tajn, Bugarska, Kipar, Latvija, Malta, Slovenija i Slova~ka. O~ekuje se da i druge zemlje kan-didati za ~lanstvo u EU uskoro postanu ~lanice EEA.

Tri instrumenta su u osnovi EEA: umreàvanje; monitoring i izve{tavanje; i aktivnosti referent-nog centra.

Osim osnovne organizacione strukture, EEA tako|e ima zaseban nau~ni odbor koji daje saveteo nau~nim pitanjima.

Zadatak agencije EEA je da “pruà podr{ku odrìvom razvoju i da pomogne u ostvarivanju zna-~ajnog i merljivog pobolj{anja evropske ìvotne sredine kroz obezbe|enje blagovremenih,ciljanih, relevantnih, i pouzdanih informacija dostavljenih telima koja defini{u politiku i javno-sti.” Agencija prikuplja i analizira podatke me|u ~lancima i svoje nalaze dostavlja Evropskoj za-jednici koja se bavi pitanjima ìvotne sredine.

Mreà EIONET je podeljena na devet Evropskih tematskh centara (ETC), koji pokrivaju slede}a pi-tanja: vazdu{ne emisije; kvalitet vazduha; katalog izvora podataka; kopnene vode; kopneni po-kriva~; morska i priobalna ìvotna sredina; o~uvanje prirode; zemlji{te; i voda.

Agencija EEA blisko sara|uje sa drugim organizacijama kako unutar tako i izvan EU, uklju~uju}iProgram UN za ìvotnu sredinu (UNEP) i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Publikacije koje izdaje EEA pokrivaju {irok spektar tema i namenjene su raznim kategorijama ko-risnika. Te publikacije su grupisane u ~etiri vrste: izve{taji o proceni ìvotne sredine, izve{taji oproblemima ìvotne sredine, tematski izve{taji i stru~ni izve{taji.

Izvor: http://www.eea.eu.int

Koji fondovi podràvaju za{titu ìvotne sredine u zemljama ~lanicama EU?

Finansijski Instrument za ìvotnu sredinu (LIFE)4 doprinosi realizaciji i defini-sanju politike Evropske zajednice u oblasti ìvotne sredine. On finansira tri te-

4

264


4 Za dodatne informacije o LIFE vidi http://europa.eu.int/comm/life/home.htm.

matska elementa: Priroda, @ivotna sredina i Tre}e zemlje. Ukupan budèt za pro-gramske aktivnosti za period 2000-2004, pod nazivom LIFE III, iznosi 640 milio-na evra. Od tog iznosa, delovi Priroda i @ivotna sredina predstavljaju po 47% sva-ki, a deo Tre}e zemlje 6%. Sva fizi~ka i pravna lica se sedi{tem u zemljama kojeimaju pravo pristupa mogu podneti zahtev za pomo} iz fonda LIFE. Za elementePriroda i @ivotna sredina, kvalifikovane su zemlje ~lanice i zemlje kandidati za EUkoje su pristupile programu LIFE.

LIFE-Priroda pruà pomo} u sprovo|enju direktiva o pticama (79/409/EEC) istani{tima (92/43/EEC), posebno po osnovu mreè Natura 2000.5 Ovaj fond fi-nansira projekte o~uvanja za odràvanje i obnavljanje prirodnih stani{ta i/ilibrojnosti vrsta do postizanja povoljnog statusa u skladu sa odredbama direktiva.Nivo intervencija je 50% a povremeno 75%, ako se radi o prioritetnim stani{timai vrstama.

LIFE-@ivotna sredina pomaè u razvoju inovativnih i integrisanih tehnika i me-toda pri formulisanju politike Evropske zajednice u oblasti ìvotne sredine. Pra-vo na finansiranje imaju: ogledni projekti koji integri{u pitanja ìvotne sredine udugoro~no planiranje kori{}enja zemlji{ta, projekti koji promovi{u odrìvo kori-{}enje voda, smanjuju ekolo{ke posledice privrednih aktivnosti, obezbe|uju ra-zumno gazdinstvo nad vodotokovima i promovi{u razvoj ekolo{kih proizvoda; iprojekti ~iji je cilj razvoj novih EU politika i propisa ili aùriranje postoje}ih. Sto-pa finansiranja iznosi 50% od vrednosti projekta, {to se smanjuje na 30% ukolikoprojekat stvara prihode.

Okvir 4.12 ¬ Primeri finansijske podr{ke u okviru Life-@ivotna sredina

U periodu od 1994-1997. godine, Life-@ivotna sredina je pruìo pomo} francuskoj privatnojkompaniji »Rhodia Chimie« (Evropska komisija, 2001). Kompanija je razvila nove mineralne pig-mente u boji, koji mogu da zamene postoje}e toksi~ne pigmente na bazi kadmijuma. Novi pig-menti su na bazi sulfida retke zemlje i ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljudsko zdravlje ni-ti po ìvotnu sredinu. Pomo} koju je obezbedio fond Life-@ivotna sredina omogu}io je ovojkompaniji da izgradi pilot postrojenje, izvr{i industrijsku procenu proizvoda i da obezbedi za-konske akreditacije potrebne za komercijalizaciju proizvoda. Ovaj projekat }e omogu}iti spro-vo|enje ograni~enja o kori{}enju kadmijuma i, na taj na~in, doprineti usavr{avanju ekolo{kepolitike EU.

LIFE-Tre}e zemlje pruà pomo} u izgradnji kapaciteta i administrativnih struk-tura u sektoru ìvotne sredine u zemljama koje nisu ~lanice EU a nalaze se du`Sredozemnog i Balti~kog mora. Program Life-Tre}e zemlje finansira projekte teh-ni~ke pomo}i kvalifikovanim zemljama sa 70% tro{kova projekta.

Kohezioni fond 6 finansira krupne projekte u oblasti ìvotne sredine i saobra}ajau zemljama ~lanicama koje imaju BNP ispod 90% od EU proseka. Tokom perioda


4

265

5 Mreà NATURA 2000 kao mreà za{ti}enih oblasti ima za cilj za{titu vrsta i stani{ta.6 za dodatne informacije o Strukturnom i Kohezionom fondu vidi http://europa.eu.int/comm/regional_policy/activity/erdf/erdf_en.htm

i http://europa.eu.int/comm/regional_policy/activity/funds/funds_en.htm.

trajanja programa od 2000-2006, fond }e isplatiti 18 milijardi Evra (izraèno u ce-nama iz 1999. godine), od ~ega se oko jedna polovina odnosi na oblast ìvotne sre-dine.

Fond finansira kvalifikovane projekte u~e{}em do 85% kvalifikovanih tro{kovaprojekta. Tokom 2001. godine, za pomo} iz ovog fonda kvalifikovale su se slede-}e zemlje: [panija (sa indikativnim alokacijama od 61-63.5% od ukupnog budètafonda), Gr~ka (sa 16-18%), Portugal (sa 16-18%), i Irska (sa 2-6%). Finansirani suprojekti prikupljanja i distribuisanja pitke vode, kanalizacija i postrojenja za pre-~i{}avanje otpadnih voda, upravljanje otpadom, kontrola erozije, i upravljanjepriobalnim zonama.

Strukturni fondovi pruàju pomo} manje razvijenim regijama ili regijama suo-~enim sa strukturnim problemima. Aktivnosti fondova su organizovane prema triosnovna cilja:

• promovisanje razvoja i strukturnih prilago|avanja regiona zaostalih u razvoju;

• podr{ka ekonomskim i dru{tvenim promenama u oblastima sa strukturnimproblemima;

• podr{ka usvajanju i modernizaciji politike i sistema obrazovanja, obuke i razvoja.

Od ukupnog budèta kojim raspolaù Strukturni fondovi u periodu 2000-2006,za isplatu prvog od navedenih ciljeva namenjeno je 70%, za drugi navedeni cilj12%, i za tre}i 12%, a preostala sredstva }e se iskoristiti za pomo} u tranziciji, ini-cijative Evropske zajednice, inovativne mere, i tehni~ku pomo}. U periodu reali-zacije programa 1993-1999, vi{e od 9 milijardi evra usmereno je na projekte u obla-sti ìvotne sredine. Procenat finansiranja iz Strukturnih fondova je izme|u 50% i75%, dok je procenat finansiranja infrastrukture koja ostvaruje prihode 40%, a ko-mercijalnih aktivnosti 35% od ukupnih kvalifikovanih tro{kova projekta.

Podr{ka za mere u oblasti ìvotne sredine obi~no se obezbe|uje u okviru prvogcilja i pokriva se iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF) i iz Evropskogfonda za usmeravanje i garancije u poljoprivredi (EAGGF). Naj~e{}e se finansira-ju projekti za kontrolu industrijskog zaga|enja, dekontaminaciju i sanaciju zaga-|enih oblasti, sakupljanje i preradu otpada i upravljanje zemlji{tem i {umama.Tokom 2001. godine, korisnici pomo}i u okviru prvog cilja bili su Austrija, Ne-ma~ka, Gr~ka, Finska, Francuska, Irska, Italija, Portugal, [panija, [vedska i Veli-ka Britanija.

Koji su fondovi podr{ka merama u oblasti ìvotne sredine za zemlje kandidate?

Instrumenti u fazi pre pridruìvanja, kakav je program Phare,7 ISPA (Instrumentza strukturne politike pre pristupanja),8 i program SAPARD (Specijalni progra-mi pristupanja za poljoprivredni i ruralni razvoj)9 osmi{ljeni su tako da pripremezemlje kandidate za Strukturni i Kohezioni fond i da im pomognu pri ispunja-

4

266


7 Za dodatne informacije o PHARE videti http://europa.eu.int/comm/enlargement/pas/phare.htm.

8 Za dodatne informacije o ISPA videti http://europa.eu.int/comm/regional_policy/activity/ispa/ispa_en.htm.

9 Za dodatne informacije o SAPARD videti http://europa.eu.int/comm/enlargement/pas/envir_transp.htm.

vanju uslova za ~lanstvo u EU. Ti instrumenti su u velikoj meri ponovljeni ciljevii radne metode iz Strukturalnog i Kohezionog fonda; na primer, ISPA je sli~naKohezionom fondu, SAPARD je sli~an Usmeravaju}em odeljku u okviru EAGGF,a PHARE sluì kao okvir za aktivnosti koje u EU pokrivaju Strukturni fondovi.

ISPA pruà pomo} za projekte saobra}ajne i ekolo{ke infrastrukture u zemljamakandidatima. Za programski period 2000-2006, godi{nji budèt za zemlje kandi-date iznosi 1040 miliona evra (po cenama iz 1999. godine). Taj budèt se alocirana pojedine zemlje prema broju stanovnika, veli~ini, i BNP po glavi stanovnika.Manji deo ovog budèta se izdvaja namenski za horizontalne aktivnosti na ra{~i-{}avanju Dunava. Dugoro~no, obaveza je da se 50% ISPA fondova tro{i na ìvot-nu sredinu, i 50% na saobra}aj. Procenat finansiranja iznosi do 75% od ukupnihprihva}enih tro{kova projekta.

Naophodan uslov za projekte kojima ISPA pruà pomo} jeste da zna~ajno uti~una za{titu ìvotne sredine ili na usavr{avanje saobra}ajne mreè. Da bi se on is-punio uslov, vrednost projekata treba da bude ve}a od 5 miliona evra a njihov uti-caj se procenjuje u odnosu na pobolj{anje uslova za ìvot i u odnosu naozbiljnost problema koji se re{ava. Projekti tako|e treba da budu takvi da poma-ù zemljama kandidatima da realizuju propise Evropske zajednice iz oblasti ì-votne sredine i da re{avaju prioritetna pitanja definisana dokumentima koji utvr-|uju strategiju pridruìvanja. Proporcionalno finansiranje naj~e{}ih ekolo{kihprojekata u 2000. godini odnosilo se na: ure|aje za prikupljanje i pre~i{}avanjeotpadnih voda 64%; ~vrsti otpad 20%; sisteme za distribuciju vode i kanalizaciju9%; i vodu za pi}e 6%.

Teku}i PHARE program ima dva dela: izgradnju institucija i investicije. Godi{njibudèt za period 2000-2006. iznosi 1560 miliona evra. Trideset posto budèta seraspore|uje na izgradnju kapaciteta i 70% za investicije.

Teì{te programa za izgradnju institucija je na pomo}i javnoj upravi u zemljamakandidatima da izgrade kapacitete potrebne za sprovo|enje propisa EU, i upo-znavanju javnih institucija sa ciljevima i procedurama Evropske unije. Programima ~etiri elementa:

• Reforma javnog upravljanja je mera usmerena na modernizaciju javne uprave uzemljama kandidatima, u skladu sa EU standardima. U oblasti ìvotne sredine,zemlje kandidati }e dobiti pomo} za usvajanje i realizaciju propisa o ìvotnojsredini koji su na snazi u EU, za osnivanje odgovaraju}ih institucija, i za obu-ku kadrova.

• U~e{}e u programima Evropske zajednice odnosi se na pripremu relevantnihinstitucija u brojnim EU programima i inicijativama. PHARE omogu}ava zem-ljama kandidatima da iskoriste prednosti ovih programa uz pokri}e dela tro{ko-va. U oblasti ìvotne sredine PHARE pokriva deo kotizacija za u~e{}e u LIFEprogramima i u Evropskoj agenciji za ìvotnu sredinu.

• Pruànje tehni~ke i finansijske podr{ke nevladinim organizacijama i socijalnimpartnerima koji imaju klju~nu ulogu u izgradnji demokratije. U oblasti ìvotne


4

267

sredine, ovaj program pruà pomo} u izgradnji kapaciteta ekolo{kih nevladinihorganizacija koji uti~u na odlu~ivanje o pitanjima iz oblasti ìvotne sredine.

U oblasti pravosu|a i unutra{njih poslova pomo} je usmerena na uspostavljanjeodgovaraju}ih struktura u oblasti spre~avanja organizovanog kriminala, azila iimigracionih pitanja, kontrole granica, i pravosudnog sistema.

Izgradnja institucija se obi~no sprovodi u slede}im oblicima:

• bratimljenje (twinning) dugoro~no je raspore|ivanje iskusnih slu`benika iz ze-malja ~lanica na mesta javnih slu`benika u zemljama kandidatima, {to omogu-}ava razmenu iskustava i znanja;

• usluge Kancelarije za tehni~ku pomo} i razmenu informacija (TAIEX) pri da-vanju stru~nih i pravnih saveta u preno{enju zakona i propisa EU, kroz studij-ska putovanja i seminare;

• obuka na seminarima i konferencijama za javne slu`benike da bi se razmenileinformacije i usavr{ile ve{tine potrebne za realizaciju EU zakona i u~e{}e u EUaktivnostima.

Investicioni program pomaè zemljama kandidatima u izgradnji fizi~ke infrastruktu-re potrebne za sprovo|enje EU zakonodavstva. Ova podr{ka je ograni~ena na oneoblasti koje su u relevantnim strategijama definisane kao prioritetne. Program je fo-kusiran na re{avanje sektorskih, regionalnih i strukturalnih poreme}aja. Investicionapodr{ka moè se davati ne samo javnim institucijama, nego i privatnim kompanijama.

Investiciona podr{ka potpada pod ~etiri kategorije:

• investicije koje su povezane za EU zakonodavstvom;

• regionalni razvoj;

• krupni projekti infrastrukture;

• podr{ka malim i srednjim preduze}ima (SME).

Investiciona podr{ka se odvija u obliku nacionalnih ili programa za vi{e korisnika.

Izbor projekata za dobijanje podr{ke iz programa PHARE zasniva se na strate-{kim dokumentima koji se odnose na proces pro{irenja EU: Partnerstvo za pri-druìvanje (AP) i Nacionalni planovi za usvajanje Zbirke zakona (NPAA). APusvajaju zajedni~ki EU i zemlja kandidat, kojim defini{u prioritetne oblasti za fi-nansijsku podr{ku u fazi pre pridruìvanja; on obuhvata i prioritetne aktivnostina koje zemlje kandidati treba da se fokusiraju. Dokument NPAA predstavlja sve-obuhvatan plan za ja~anje relevantnih institucija, i za usvajanje celokupnog EUzakonodavstva od strane zemalja kandidata.

SAPARD program pomaè zemljama kandidatima u dugoro~nom prilago|a-vanju sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja. On daje pomo} za realiaciju EUzakonodavstva, koje se odnosi na zajedni~ku politiku u poljoprivredi. Program fi-nansira slede}e aktivnosti:

• investiranje u poljoprivredne holdinge;

• modernizaciju prerade i marketinga poljoprivrednih i ribljih proizvoda;

4

268


• modernizaciju organizacija za veterinarsku i fito-sanitarnu kontrolu, u interesukvaliteta hrane i za{tite potro{a~a;

• metode poljoprivredne proizvodnje usmerene na za{titu ìvotne sredine i o~u-vanje predela;

• razvoj i raznovrsnost privrednih aktivnosti;

• osnivanje slu`bi za pomo} poljoprivrednicima i upravljanje;

• osnivanje grupa proizvo|a~a;

• obnovu i razvoj sela, i za{titu i o~uvanje seoskog nasle|a;

• sanaciju i reparcelisanje zemlji{ta;

• osnivanje i aùriranje zemlji{nih knjiga;

• modernizaciju stru~nog usavr{avanja;

• razvoj i modernizaciju seoske infrastrukture;

• upravljanje vodenim resursima;

• po{umljavanje, investiranje u {umske holdinge u privatnom vlasni{tvu, i prera-du i reklamiranje {umarskih proizvoda;

• tehni~ku pomo}.

Koji fondovi podràvaju mere u oblasti ìvotne sredine u okviru Novihnezavisnih zemalja (NIS)?

Program TACIS10 pruà tehni~ku pomo} za 13 zemalja u tranziciji: Jermeniji,Azerbejdànu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji,Rusiji, Tadìkistanu, Turkmenistanu, Ukrajini i Uzbekistanu. Osnovni cilj je pru-ànje pomo}i u procesu tranzicije u navedenim zemljama (vidi Okvir 4.15).

Prema najnovijim propisima, program TACIS je ograni~en na slede}e oblasti: in-stitucionalna, zakonodavna i administrativna reforma; privatni sektor i ekonom-ski razvoj; posledice dru{tvenih promena; projekti infrastrukture; za{tita ìvotnesredine; seoska privreda; i nuklearna bezbednost. Program TACIS se realizuje uvi{e oblika: nacionalni programi; programi za vi{e zemalja i prekograni~ni pro-grami; i programi za male projekte. Osmi{ljavanje programa se zasniva na akcio-nim programima (1-2 godine) i indikativnim programima (za 4 godine).

Okvir 4.13 ¬ TACIS projekat za izgradnju ekolo{ke svesti u NIS zemljama

Tokom 1997. i 1998. godine, TACIS Program Evropske komisije zapo~eo je realizaciju projekta zapodizanje nivoa »ekolo{ke« svesti u zemljama NIS. Ovaj projekat je informisao parlamentarce opitanjima vezanim za ìvotnu sredinu, oja~ao kapacitete nevladinih organizacija za rad sa medi-jima, i dao podr{ku radio i televizijskim programima koji se bave pitanjima ìvotne sredine. Pro-jekat je inicirao vi{e od 50 TV programa iz oblasti ìvotne sredine u svim NIS zemljama, pokre-tanje nedeljnog ekolo{kog radio ~asopisa u Rusiji, i pokretanje dnevne serije o ìvotnoj sredini,tako|e u Rusiji.

Izvor: OECD, 1999.


4

269

10 Za dodatne informacije o TACIS Programu vidi http://europa.eu.int/comm/external_relations/ceeca/tacis/index.htm.

U periodu izme|u 1991-1999 utro{eno je 4.2 milijarde evra, od ~ega 851 milion zaprojekte koji se odnose na ìvotnu sredinu i nuklearnu bezbednost. Godi{nji iz-nosi raspore|enih sredstava kre}u se od 400 do 540 miliona evra, od ~ega je okojedna petina usmerena na ìvotnu sredinu i nuklearnu bezbednost.


Dodatne informacije o EU mogu se na}i na: http://ue.eu.int/

4

270


4. SAVET EVROPE

Koji je njegov zadatak?

Savet Evrope11 me|uvladina je organizacija sa slede}eim ciljevima: za{tita ljudskihprava, pluralisti~ke demokratije i vladavina prava; promovisanje svesti o evrop-skom kulturnom identitetu i razli~itostima i podsticanje takvog razvoja; traènjere{enja za probleme s kojima je suo~eno evropsko dru{tvo (diskriminacija nacio-nalnih manjina, ksenofobija, netolerantnost, nedovoljna za{tita ìvotne sredine,kloniranje ljudi, SIDA, droga, organizovani kriminal, itd.); i pomo} u konsolido-vanju demokratske stabilnosti u Evropi kroz podr{ku politi~kim, zakonodavnim iustavnim reformama. Sedi{te Saveta Evrope je u Strasburu u Francuskoj.

Komitet ministara je telo Saveta Evrope koje donosi odluke a sastoji se od mini-stara inostranih poslova svih zemalja ~lanica (ili njihovih stalnih zamenika). Par-lamentarna skup{tina je savetodavno telo ove organizacije, a njene ~lanove ime-nuju nacionalni parlamenti. Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti Evropeje konsultativno telo koje predstavlja lokalne i regionalne organe vlasti. Vlade,nacionalni parlamenti, i lokalni i regionalni organi upravljanja na taj su na~in za-sebno predstavljeni u ovoj instituciji.

Savet finansiraju zemlje ~lanice. Njihovi doprinosi budètu organizacije se izra-~unavaju u odnosu na broj stanovnika i bogatstvo. Budèt za 2002. godinu izno-sio je oko 169 miliona evra.


Savet Evrope je lansirao svoj program u oblasti ìvotne sredine 1961. godine radire{avanja konkretnog problema – ìvotne sredine – problema koji je sada jedanod glavnih izazova sa kojima }e Evropa morati da se suo~i u 21. veku.

Aktivnosti Saveta Evrope u ovoj oblasti usmerene su na o~uvanje prirode i prirod-nih lepota. One su sada integrisane u okviru Odeljenja za kulturu i kulturnu i pri-rodnu ba{tinu Saveta Evrope, i imaju tri glavna smera:

• Realizacija Sveevropske strategije biolo{kog i pejza`nog diverziteta, koja jeusvojena na Tre}oj ministarskoj konferenciji “@ivotna sredina za Evropu,” odr-ànoj u Sofiji 1995. godine. Kroz svoje aktivnosti, nekoliko grupa stru~njaka,posebno u oblasti “Saobra}aj i ìvotna sredina,” i “Poljoprivreda i ìvotna sre-dina”, pomaè pri realizaciji strategije. Evropskom diplomom za za{ti}eneoblasti, koja se dodeljuje na pet godina i dalje se nagra|uju lokaliteti od poseb-ne prirodne vrednosti i lokaliteti sa odli~nim upravljanjem, koji po{tuju princi-pe ove strategije. Nova Konvencija o evropskim pejzaìma, usvojena u julu2000. godine i potpisana u oktobru 2000. od strane 18 zemalja, pomo}i }e u ja-~anju efikasnije realizacije strategije tokom 2001. godine.


4

271

11 Savet Evrope ne treba me{ati sa Savetom Evropske Unije. To su dve razli~ite organizacije, premda je svih 15 evropskih zemalja u ~lan-stvu Saveta Evrope.

• Sprovo|enje Konvencije o o~uvanju evropskih divljih vrsta i prirodnih stani{ta(Konvencija iz Berna, 1979) obuhvata tehni~ku pomo} u zakonodavnim i nau~-nim pitanjima, osnivanje mreè »Emerald« (Smaragd) – mreè oblasti od po-sebnog interesa za o~uvanje, osnovane 1998. godine i uskla|ene sa EU mreòmNatura 2000, kao i aktivnosti na monitoringu i kontroli ugroènih vrsta.

• Promovisanje informisanosti o biolo{kom i pejza`nom diverzitetu. Informisa-nost i svest o za{titi ìvotne sredine sprovodi se kroz poblikacije Saveta. Mreànacionalnih agencija tako|e doprinosi promovisanju o~uvanja biolo{ke i pejza-`ne raznovrsnosti.


Dodatne informacije o Savetu Evrope mogu se na}i na:

http://www.coe.int

4

272


5. ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ

Koji je njen zadatak?

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) me|unarodna je organiza-cija koja sara|uje sa vladama u mnogim oblastima, a fokusirana je na pruànjepodr{ke uvo|enju dobre uprave i odrìvog razvoja. Njene aktivnosti se odnose naekonomska i dru{tvena pitanja u oblasti makroekonomije, trgovine, obrazovanja,razvoja, i nauke i inovacija. OECD se sastoji od 30 zemalja ~lanica, me|u kojimasu Republika ê{ka, Ma|arska, Poljska i Slova~ka, a ima aktivne odnose sa jo{ 70zemalja.

OECD ima sedi{te u Parizu, Francuska. Izvan Pariza, organizacija ima kancelari-je u Berlinu/Bonu, Meksiko Sitiju, Tokiju i Va{ingtonu. Od posebnog zna~aja zaregion zemalja u tranziciji jeste njen Centar za razvoj privatnog sektora u Istam-bulu, koji je osnovan 1993. godine, i kancelarija OECD-a u Moskvi, osnovana1994. godine s ciljem da promovi{e zadatke OECD-a u Rusiji i drugim novim ne-zavisnim dràvama.

Okvir 4.14 ¬ Kancelarija OECD-a u Moskvi

Kancealrija OECD-a u Moskvi pruà vladinim telima, obrazovnim institucijama, i preduze}ima uRusiji i drugimm novim nezavisnim dràvama (NIS) informacije o organizaciji OECD i njenim ak-tivnostima, i na taj na~in olak{ava realizaciju programa rada OECD-a u ovim dràvama. Ova kan-celarija tako|e pruà organizacione informacije i logisti~ku podr{ku OECD-u za njene misije, se-minare i konferencije. S obzirom da je Rusija prostrana zemlja sa 89 me|usobno veoma udalje-nih i razli~itih administrativnih jedinica, Kancelarija u Moskvi tako|e sluì i kao mesto kontaktaOECD-a sa regionalnim partnerima. Kancelarija prikuplja informacije o ekonomskim i dru{tve-nim pitanjima, o ruskom vladinim institucijama i li~nostima. Kancelarija ima biblioteku svojihpublikacija i radova i njihovih verzija na ruskom jeziku, {to je deo njene odgovornosti za organi-zovanje zna~ajan obim prevodila~kog rada. Tokom 2000. godine, ova Kancelarija je lansiralasvoju Internet prezentaciju na ruskom jeziku, na adresi, http: //www.oecdmoscow.org, na kojojje prezentiran program rada OECD-a i program saradnje sa Rusijom, kao i op{te informacije oOECD-u i njegovim aktivnostima. Ova Internet prezentacija daje i linkove na relevantne stranicesa glavne Internet prezentacije OECD-a.

Izvor: http://www.oecd.org


OECD smatra da je dobra ìvotna sredina od vitalnog zna~aja za stvaranje zdra-ve ekonomije i, na taj na~in, od su{tinskog zna~aja za odrìv razvoj. Glavno teloOECD-a za pitanja ìvotne sredine je njegov Odbor za politiku ìvotne sredine(EPOC). EPOC je forum za vlade zemalja ~lanica pri realizaciji slede}ih ciljeva:

• re{avanje zajedni~kih problema i podsticanje saradnje novim pristupima politi-ci razvoja;


4

273

• promovisanje integracije ekolo{ke i ekonomske politike, tehnolo{kih inovacijai razmene tehnologija, i za{tita jedinstvenih ekolo{kih resursa i eko-sistema,kao podr{ka odrìvom razvoju;

• razmena podataka, informacija, i iskustava, i procena efikasnosti u oblasti ì-votne sredine u zemljama ~lanicama;

• promovisanje razmene znanja sa zemljama koje nisu ~lanice;

• obezbe|ivanje stru~nog znanja nevladinih institucija za rad organizacije.

OECD organizuje svoje aktivnosti u oblasti ìvotne sredine u 14 klju~nih oblastiu okviru EPOC:

• Biobezbednost (Bio Track);

• Hemijska bezbednost;

• Klimatske promene, energetika, i saobra}aj;

• Ekonomska politika i ìvotna sredina u zemljama u razvoju;

• @ivotna sredina i odrìv razvoj: Ekonomska pitanja;

• @ivotna sredina u novm ekonomijama i ekonomijama u tranziciji;

• Uticaj proizvodnje i potro{nje na ìvotnu sredinu;

• Pokazatelji performansi u oblasti ìvotne sredine i budu}i izgledi;

• Politika i instrumenti u oblasti ìvotne sredine;

• Ekolo{ko-dru{tvene veze;

• Upravljanje prirodnim resursima;

• Odrìv razvoj, ìvotna sredina, i razvoj preduze}a;

• Trgovina, investicije i ìvotna sredina;

• Otpad.

EPOC re{ava ove ekolo{ke problema kroz brojne kanale, uklju~uju}i i servisiranjeradne grupe za sprovo|enje Ekolo{kog akcionog programa u centralnoj i is-to~noj Evropi (EAP) i kroz radne grupe o globalnoj i strukturnoj politici, i eko-lo{koj efikasnosti. OECD je tako|e osnovala i specijalne odbore i forume u klju~-nim oblastima ekolo{koh aktivnosti. Na primer, ona kroz svoje radno telo za raz-vojnu saradnju i ìvotnu sredinu okuplja eksperte iz oblasti ìvotne sredine iz raz-li~itih me|unarodnih razvojnih organizacija.

OECD izra|uje brojne ekolo{ke publikacije, statisti~ke preglede, i radna doku-menta, uklju~uju}i i najnovije publikacije OECD, kakva je Stanje ìvotne sredinei Ekolo{ki porezi u zemljama OECD-a.


Dodatne informacije o OECD mogu se na}i na: http://www.oecd.org

Dodatne informacije o aktivnostima u oblasti ìvotne sredine mogu se na}i na:

http://www.oecd.org/env/

4

274


6. ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU


Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) jeste regionalna organi-zacija u oblasti bezbednosti sa sedi{tem u Be~u, u Austriji. Organizacija ima 55zemalja ~lanica iz Severne Amerike, Centralne Azije, i Evrope, i deluje na terenuu ju`noj i isto~noj Evropi, Kavkazu, i centralnoj Aziji. Ona se bavi svim aspekti-ma pitanja bezbednosti, uklju~uju}i izgradnju demokratije i nadgledanje izbora,ljudska prava, i ekonomsku i ekolo{ku bezbednost.

Osnovna odgovornost za organizaciju operativnih aktivnosti OEBS-a leì na Se-kretarijatu OEBS-a, a aktivnosti su podeljene u pet oblasti: ekonomske i ekolo{keaktivnosti; spoljna saradnja; zapo{ljavanje; publikacije; i obuka.


OEBS re{ava pitanja iz oblasti ìvotne sredine kako na nivou svoje centrale takoi na regionalnim nivoima. Koordinator za ekonomske i ekolo{ke aktivnosti OEBS-a zaduèn je za omogu}avanje i formulisanje svrsishodne ekolo{ke i ekonomskepolitike i inicijativa, kao i za nadgledanje ekolo{kih i ekonomskih doga|anja uzemljama ~lanicama. To se postiè kroz organizovanje sastanaka i konferencija oekonomskim i ekolo{kim pitanjima (npr. nedavno odràni seminar o ìvotnoj sre-dini i bezbednosti), definisanjem i promovisanjem standarda za ekonomsko iekolo{ko pona{anje zemalja ~lanica, i saradnjom sa drugim me|unarodnim part-nerskim organizacijama. OEBS se bavio re{avanjem veoma razli~itih problema uoblasti ìvotne sredine kao {to su zaga|enje voda, o~uvanje prirodnih resursa, bi-odiverzitet, i o~uvanje kvaliteta zemlji{ta.

Uz to, lokalne kancelarije i misije OEBS-a deluju i u oblasti ekonomije i ìvotnesredine. Uop{teno, ovim pitanjima se rukovodi iz Kancelarije za ekonomiju i ì-votnu sredinu (EEO). Ciljevi i aktivnosti Kancelarije EEO variraju zavisno od po-treba u konkretnom regionu. Na primer, u Albaniji Kancelarija EEO pruà po-mo} Vladi Albanije u uspostavljanju Ministarstva za ìvotnu sredinu i u nadgle-danju aktivnosti kao {to su nezakonita se~a {uma i hemijsko zaga|enje. Kancela-rija EEO u okviru Misije OEBS-a u Makedoniji, sa druge strane, vi{e je fokusira-na na podr{ku uspostavljanju svrsishodne prekograni~ne politike, koja se bavi za-jedni~kim prirodnim resursima i saradnjom sa nevladinim organizacijama u ovojregiji.


4

275

Okvir 4. 15 ¬ Konferencija o uvozu i skladi{tenju radioaktivnog otpada u Kazahstanu

U Kazahstanu je uvoz i skladi{tenje radioaktivnog otpada kontroverzna tema kojom se bavebrojne organizacije iz razli~itih sektora. Da bi se omogu}ilo vo|enje rasprave i da bi se podsta-kao dobro promi{ljen pristup ovom pitanju, OEBS je organizovao konferenciju u Almatiju u ok-tobru 2001. godine. Ova konferencija, pod nazivom “Glas civilnog dru{tva u raspravama o uvo-zu i skladi{tenju radioaktivnog otpada u Kazahstanu” obuhvatala je prezentacije stru~njaka zaradioaktivni otpad i stvorila priliku za razmenu informacija i otvorenu komunikaciju me|u u~e-snicima.

Izvor: OSCE (http://www.osce.org/news/generate.php3?news_id=2010)

Gde se mogu na}i dodatne informacije?

Dodatne informacije o OSCE mogu se na}i na: http://www.osce.org


http://www.osce.org/eea

4

276


7. ORGANIZACIJA SEVERNOATLANTSKOG PAKTA- NAU^NI PROGRAM

Koji je zadatak organizacije?

Organizacija Severnoatlantskog Pakta (NATO) – Nau~ni program, osnovana je ra-di pruànja podr{ke aktivnostima odgovornim za: uspostavljanje trajnih veza iz-me|u istraìva~a iz razli~itih zemalja; i podsticanje saradnje radi nau~nog napret-ka, koji treba da doprinese sveukupnom miru u stabilnosti. Program je posve}enomogu}avanju saradnje izme|u nau~nika u zemljama ~lanicama NATO, zemljama~lanicama Saveta za evro-atlantsko partnerstvo (EAPC), i zemljama ~lanicama Di-jaloga na Mediteranu, uklju~uju}i mnoge zemlje u tranziciji. Da bi se utvrdilo dali je neka zemlja kvalifikovana za saradnju, uvek je potrebno kontaktrati Program.

Finansiranje iz NATO Nau~nog programa otvoreno je za istraìva~e i stru~ne /istraìva~ke organizacije. Pomo} se pruà kroz ~etiri programa: Nau~ne stipendi-je (npr. pomo} u istraìvanju ili obrazovanju mladih istraìva~a); Kooperativnanauka i tehnologija (npr. bespovratna pomo} za stvaranje veza izme|u preduze-}a ili finansiranje poseta stru~njaka); Podr{ka za istraìva~ku infrastrukturu (npr.sredstva za razvoj istraìva~ke infrastrukture u oblastima kompjuterskog umreà-vanja i politike i organizacije nauke i tehnologije); i Nauka za mir (npr. podr{kavi{eresornim aktivnostima i saradnji, u trajanju od 3-5 godina na projektima pri-menjenih istraìvanja i razvojnim projektima).


U ostvarivanju navedenih ciljeva Nau~ni program NATO preko svog podprogra-ma Nauka za mir ima za cilj ja~anje istraìvanja ~iji bi se rezultati primenili u in-dustrijskim aktivnostima ili u re{avanju problema ìvotne sredine u partnerskimzemljama. Iako termin problemi ìvotne sredine podrazumeva {irok spektar pi-tanja, oblasti koje su ve} re{avane kroz finansirane institute ili projekte obuhva-taju, izme|u ostalog, slede}e: bioremedijaciju; ~i{}enje hemijskog zaga|enja; po-morske tehnologije; procese hemijske razgradnje itd.

Okvir 4.16 ¬ Procesi eko-sistema Crnog mora i operativne baza podataka za procenu stanja

S ciljem da se postigne ve}i stepen razumevanja varijabilnosti eko-sistema Crnog mora, istraì-va~ke institucije Bugarske, Gruzije, Rumunije, Rusije, Turske i Ukrajine ostvarile su saradnju narazvoju NATO baze podataka i sistema upravljanja za Crno more. Ovaj sistem moè da pomogneistraìva~ima i menadèrima iz ovih zemalja da istraùju, kvantifikuju, i predvi|aju varijabilnosteko-sistema kori{}enjem integrisanih, interdisciplinarnih procesnih modela koordinisanih pomo-}u metoda asimilacije podataka. Podr{kom Nau~nog programa NATO ovom programu uspostav-ljen je instrument koji uve}ava mogu}nosti upravljanja ìvotnom sredinom u budu}nosti.

Izvor: NATO Science Program http://sfp1.ims.metu.edu.tr/


Dodatne informacije o Nau~nom programu NATO mogu se na}i na:http://www.nato.int/science/


4

277

8. AZIJSKA RAZVOJNA BANKA


Azijska razvojna banka (ADB) multilateralna je finansijska institucija koja ima zacilj smanjenje siroma{tva kako u Aziji tako i u regionu Pacifika. Vlasnici banke sunjene ~lanice, koje uglavnom dolaze iz ciljanih regiona. Ti regioni uklju~uju iza-brane dràve iz Zajednice nezavisnih dràva (CIS). U skladu sa ulogom da delujekao me|unarodni katalizator za promene u ~lanicama, zemljama u razvoju, ban-ka ADB deluje kroz slede}e aktivnosti: davanje investicija za kupovinu vlasni~kogudela i kredita za ekonomski i dru{tveni razvoj; pruànje tehni~ke pomo}i u pla-niranju i realizaciji razvojnih projekata, programa, i savetodavnih usluga; omo-gu}avanje i pospe{ivanje privatnih i javnih investicija radi ostvarenja ve}eg stepe-na razvoja; i saradnja sa ~lanicama zemljama u razvoju, po njihovim zahtevimaza pomo} u upravljanju njihovim razvojnim politikama i planovima. Banka ADBje odnedavno svoje prioritete preusmerila na smanjenje siroma{tva. Tri stuba nje-ne strategije za smanjenje siroma{tva su: uvo|enje dobre uprave; odrìv ekonom-ski razvoj u korist siroma{nih; i dru{tveni razvoj.


U okviru svog zadatka, ADB igra zna~ajnu ulogu u podr{ci zemljama u razvoju uoblasti upravljanja ìvotnom sredinom kroz pruànje tehni~ke pomo}i za ekolo-{ke projekte, ali tako|e i primenom progresivnih ekolo{kih kriterijuma na svojekreditne pakete i investicione napore. Relevantne oblasti na koje ADB poku{avada se fokusira su: zaga|enje vazduha; klimatske promene; uni{tavanje {uma; raz-voj ekolo{ke infrastrukture; planiranje i upravljanje u oblasti ìvotne sredine; ja-~anje institucionalnih kapaciteta; odrìv ekonomski razvoj; preterano kori{}enjepa{njaka; suvi{e intenzivno ribarenje; i pitanja voda. Na primer, samo u toku1999. godine, banka ADB je odobrila devet kreditnih projekata usmerenih na po-dizanje kvaliteta ìvotne sredine i o~uvanje prirodnih resursa u celom regionuAzije i Pacifika, {to je investicija od skoro 1 milijarde US dolara.

Finansiranje je otvoreno za organe i ministarstva zemalja ~lanica koje spadaju ured zemalja u razvoju. ADB pruà pomo} u obliku kredita i tehni~ke pomo}i. Semtoga, ona ima program saradnje sa Globalnim ekolo{kim fondom (GEF) koji do-prinosi sposobnosti ADB banke da ponudi atraktivne kreditne pakete za inicijati-ve orijentisane na odrìv razvoj u zemljama ~lanicama koje su zemlje u razvoju.


Dodatne informacije o ADB mogu se na}i na: http://www.adb.org/

Dodatne informacije o aktivnostima u oblasti ìvotne sredine mogu se na}i na:http://www.adb.org/About/objenv.asp

4

278


9. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ


Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansijska je institucija, osnovana sazadatkom da pruì pomo} u prelasku na otvorene trì{no-orijentisane privrede ida podstakne inicijative u privatnom i preduzetni~kom sektoru u svim zemljamau tranziciji. Njoj dodeljena uloga me|unarodnog katalizatora promena izvr{avase kroz aktivnosti EBRD banke u slede}im oblastima: kofinansiranje direktnih in-vesticija iz privatnog i javnog sektora; mobilisanje doma}eg kapitala; i pruànjetehni~ke saradnje u odgovaraju}im sferama uz istovremenu blisku saradnju same|unarodnim finansijskim institucijama kao i nacionalnim i me|unarodnim or-ganizacijama.

Finansiranje je otvoreno malim i srednjim preduze}ima i organima vlade na raz-li~itim nivoima (npr. op{tinska saradnja, saradnja regionalnih tela, itd.). EBRDpruà podr{ku u obliku kreditnih linija (npr. kredita sa promenljivim uslovima,mada naj~e{}e kratkoro~nih), mikrokreditiranja (npr. vrlo mali krediti za margin-alne grupe), investicioni i osniva~ki kapital (npr. investiciona sredstva koja moguda budu iz privatnih i dobrotvornih izvora), partnerstva (npr. organizacioni ugo-vori o saradnji i/ili pomo}i), kofinansiranje (npr. krediti ili finansiranje koje seudruùje sa drugim finansijskim izvorima), i tehni~ka pomo} (npr. informacije,tehnolo{ka znanja »know-how«, ili tehnolo{ka podr{ka).


Jedna od oblasti na koje je EBRD fokusiran u okviru opisanog zadatka jeste pro-movisanje odrìvog razvoja i ekolo{ki opravdane tranzicije na trì{no zasnovanu,demokratsku ekonomiju, posebo na ekolo{ku i odrìvu poslovnu praksu u zem-ljama u tranziciji. EBRD poku{ava da se usredsredi na slede}e relevantne oblasti:saobra}aj; energetska infrastruktura; energetska efikasnost; agrobiznis; prirodniresursi; nuklearna bezbednost; i razna sporedna pitanja koja se re{avaju kroz nje-ne projekte. Od 1991. godine EBRD je opredelila 12 milijardi evra za finansiranjeprojekata u celom regionu, od ~ega na inicijative orijentisane na ìvotnu sredinui odrìv razvoj otpada zna~ajan deo.


4

279

Okvir 4.17 ¬ Ra~un za nukleanru bezbednost (NSA) i êrnobiljski Fond za skloni{te (CSF)

Kao reakcija na izazove koje predstavlja iskustvo êrnobilja, EBRD upravlja Ra~unom za nukle-arnu bezbednost (NSA) i êrnobiljskim fondom za skloni{te (CSF). Osim svojih finansijskih ad-ministrativnih obaveza, EBRD pruà i ceo niz dodatnih usluga u upravljanju projektima, u teh-ni~kim i pravnim pitanjima. Njegova uloga olak{ava odobravanje i upravljanje mnogim zna~aj-nim radnim programima, koji se ostvaruju preko NSA, odnosno CSF.

Izvor: EBRD http://www.ebrd.com/english/opera/index.htm


Dodatne informacije o EBRD mogu se na}i na: http://www.ebrd.com/


http://www.ebrd.com/english/enviro/index.htm

http://www.ebrd.com/english/enviro/index.htm

4

280


10. GLOBALNI EKOLO[KI FOND


Globalni ekolo{ki fond (GEF) me|unarodni je povereni~ki fond koji je osnovankao pilot-program s ciljem da pruà pomo} u za{titi ìvotne sredine na svetskomnivou i u promovisanju ekolo{ki opravdanog i odrìvog ekonomskog razvoja.

Fond je osmi{ljen kao izvor kofinansiranja putem grantova i koncesija. Ovakvastrategija omogu}ava Fondu da kombinuje sopstvena sredstva sa sredstvima odvlada, banaka, nevladinih organizacija, i bilateralnih i multilateralnih agencija ra-di re{avanja globalnih ekolo{kih prioriteta na nacionalnom nivou. Fond u~estvu-je u finansiranju projekata kao podr{ka aktivnostima koje daju globalne pozitiv-ne efekte na ìvotnu sredinu, {to odraàva globalni karakter zadataka ovog Fon-da. On obuhvata 168 zemalja, predstavljenih u Skup{tini Fonda, telu koje odre-|uje njegovu dugoro~nu politiku.

Postoje tri izvr{ne agencije koje imaju ovla{}enja da podnose zahteve GEF-u zadodelu finansijskih sredstava: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Pro-gram Ujedinjenih nacija za ìvotnu sredinu (UNEP) i Svetska banka. ProjektiUNEP-a usmereni su prvenstveno na studije i strate{ko planiranje na nacional-nom, regionalnom i svetskom nivou. Ve}ina projekata Svetske banke realizuje seu saradnji sa programima kreditiranja preko Me|unarodne banke za obnovu irazvoj (IBRD) ili Me|unarodne finansijske korporacije (IFC). Projekti UNDP-anaj~e{}e su usmereni na pruànje tehni~ke pomo}i i izgradnju kapaciteta, ali ioni sve ve}i naglasak stavljaju na trì{nu transformaciju.

Finansijska sredstva iz GEF fonda su otvorena/dostupna vladama, istraìva~kiminstitucijama, nevladinim organizacijama, regionalnim razvojnim bankama, i pri-vatnim kompanijama preko navedenih organizacija. Va`no je napomenuti da sva-ka zemlja koja ima pravo da konkuri{e za kredite Svetske banke i/ili pomo}UNDP-a, tako|e ima pravo na kori{}enje sredstava iz GEF fonda, ali organizaci-je, tela, ili pojedinci koji podnose predloge projekata, kako bi bili kvalifikovani zakori{}enje sredstava GEF fonda u ovim oblastima, moraju da budu iz zemlje ko-ja je ratifikovala relevantne me|unarodne konvencije iz oblasti ìvotne sredine.


Programske aktivnosti GEF fonda u oblasti ìvotne sredine fokusirane su na sle-de}e oblasti: biodiverzitet; klimatske promene; me|unarodne vode; i za{titaozonskog sloja. Nove centralne oblasti intervencija – izvori perzistentnih organ-skih zaga|uju}ih materija i degradacije zemlji{ta, usvojene su na Sku{tini GEFfonda u oktobru 2002. godine. GEF trenutno sluì kao finansijski mehanizamOkvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC; vidiPoglavlje 2/3.4) i Konvencije o biolo{kom biverzitetu (CBD; vidi Poglavlje 2/3.8).


4

281

4

282


GEF pruà pomo} preko pomenutih organizacija u obliku finansiranja neophod-nih aktivnosti (npr. aktivnosti koje omogu}avaju realizaciju konvencija CBD iUNFCCC), pripremu projekata i njihovu realizaciju. Dva postoje}a granta u fon-du za pripremu projekata (PDF) podràvaju istraìvanje i pripremu, koji su neop-hodni za izradu svrsishodnog projekta. [ema PDF A moè da odobri bespovrat-nu finansijsku pomo} u iznosu do 25.000 US dolara za ove svrhe. [ema PDF B da-je pomo} u oznosu do 350.000 US dolara za pripremu obuhvatnijih projekata. [e-ma PDF A obi~no vodi do projekata srednje veli~ine (MSPs) (npr. projekti za ko-je je potrebna pomo} od GEF fonda u vrednosti do 1 milion US dolara). [emaPDF B obi~no vodi do velikih projekata (npr. projekti za koje je potrebna pomo}od GEF fonda u vrednosti ve}oj od 1 milion US dolara). Nekoliko zemalja u regi-onu zemalja u tranziciji tako|e imaju Programe malih grantova - SGP (npr. pro-jekti za koje je potrebno do 50.000 US dolara) na osnovu kojih se nevladine or-ganizacije bave manjim projektima.12

Okvir 4.18 ¬ Ekonomi~no stanovanje sa niskom potro{njom energije u mestu Su{ice, u Republici ê{koj:

Preko pomo}i za projekte srednje veli~ine (MSP), GEF pruà podr{ku za projekat Ekonomi~nostanovanje sa niskom potro{njom energije u mestu Su{ice, u Republici ê{koj, koji je fokusiranna ostvarivanje energetske efikasnosti u zemljama centralne i isto~ne Evrope i novim nezavi-snim dràvama. Pomo} iz GEF fonda omogu}ava razvoj ekonomi~nih op{tinskih stanova sa ma-lom potro{njom energije, {to lokalnoj upravi omogu}ava da projektuje i investira u izgradnjupristupa~nih, svrsishodnih javnih stanova. Ovaj projekat omogu}ava lokalnoj upravi da re{avaozbiljne endemske probleme u ovom regionu, i da istovremeno demonstrira energetski efika-sne tehnologije i ostvari korist od njih. (Napomena: Tako|e postoje i veliki projekti u oblastienergetske efikasnoti na nivou op{tina u Ma|arskoj, Bugarskoj, i Rusiji, kao i projekti koji su po-sebno fokusirani na daljinsko grejanje u Jermeniji, Gruziji, Ukrajini i Uzbekistanu).

Izvor: GEF http://www.nnbd.cz/index.htm


Dodatne informacije o GEF mogu se na}i na:

http://www.gefweb.org

12 Korisnici teku}ih programa malih grantova u ovom regionu su Albanija, Kazahstan, Kirgistan, Litvanija, Poljska i Turska. Neke zemlje suna listi ~ekanja jer se broj u~esnika u programu pove}ava svake godine za po samo jednu zemlju iz regiona. Da bi neka zemlja bila iza-brana za program malih grantova, ona je obavezna da podnese pismo koje potpisuje Operativna ta~ka kontakta te zemlje sa GEFFondom u kome se izraàva èlja da se u~estvuje u programu.


4

283

11. [VEDSKA AGENCIJA ZA ME\UNARODNU RAZVOJNU SARADNJU


[vedska agencija za me|unarodnu razvojnu saradnju (Sida) vladina je agencija,~iji je osnovni cilj stvaranje uslova povoljnih za sprovo|enje promena i dru{tve-no, ekonomski i ekolo{ki odrìvog razvoja. Agencija je aktivna u preko 100 ze-malja i pruà pomo} za preko 2.000 projekata, a u geografskom smislu je fokusi-rana na Latinsku Ameriku, Aziju, Afriku i zemlje u tranziciji. Uz nagla{avanjekoncepata globalne odgovornosti i saradnje, agencija radi na investiranju u bu-du}nost rade}i na ostvarenju svojih osnovnih ciljeva, a to su: ekonomski rast;ekonomska i socijalna pravda; ekonomska i politi~ka nezavisnost; demokratskirazvoj; za{tita ìvotne sredine; i jednakost polova. (Sida) radi na ostvarenju ovihciljeva kroz promovisanje i dokazivanje ideje o ‘me|unarodnoj razvojnoj sarad-nji’ koja bi trebala da zauzme mesto jednosmernog davanja, na {ta ukazuje ter-min pomo}. Ona to ~ini usmeravaju}i svoja sredstva preko nevladinih organiza-cija, kooperativnih multilateralnih inicijativa, EU, itd.

Finansijska sredstva agencije (Sida) otvorena su za multilateralne partnere, vladi-na tela na razli~itim nivoima (npr. op{tinska saradnja, saradnja regionalnih orga-na, itd.), nevladine organizacije, i istraìva~e. Sida pruà podr{ku u obliku finan-siranja, razvoja ve{tina, i dodatnih istraìvanja u okviru relevantnih programa. Tiprogrami se sastoje od saradnje {vedskih nevladinih organizacija, donacija mul-tilateralnih organizacija, grantova i kredita, {vedske organizacione partnerskepomo}i (npr. podr{ka i mentorski programi), me|unarodnih programa obuke,saradnje u oblasti istraìvanja (npr. bilateralna saradnja u istraìvanjima), i finan-siranja konsultantskih usluga.


(Sida) ima mandat od Parlamenta [vedske da pruà podr{ku za dru{tveno odrì-vu ekonomsku tranziciju i podr{ku ekolo{ki odrìvom razvoju kroz svoju sarad-nju sa zemljama u tranziciji. Prema tome, njena podr{ka u oblasti ìvotne sredi-ne fokusirana je na programe u privredi, infrastrukturi, humanitarnoj pomo}i,vodi i urbanom razvoju.

4

284


Okvir 4.19 ¬ Projekat za vodu i ìvotnu sredinu u Haapsalu:

Reaguju}i na ekolo{ke probleme vezane za postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda u gra-du Haapsalu u Estoniji, (Sida) je, u saradnji sa Svetskom bankom, Vladom Estonije i op{tinom Ha-apsalu, bila u stanju da omogu}i smanjenje zaga|enja iz otpadnih voda koje se iz ove oblasti is-pu{taju u Balti~ko more. To je ostvareno kroz modernizaciju postrojenja za pre~i{}avanje. (Sida)je finansirala potrebne usluge i opremu, koji su omogu}ili da se ostvari ovaj zna~ajan pomak uza{titi ìvotne sredine. Sem toga, (Sida) je igrala bitnu ulogu u neophodnim institucionalnimpromenama, koje su stvorile uslove neophodne za dalju odrìvost sistema.

Izvor: SIDA http://www.sida.org/Sida/jsp/Crosslink.jsp?d=621


Dodatne informacije o SIDA mogu se na}i na: http://www.sida.org

Dodatne onfromacije o agenciji SIDA i ìvotnoj sredini mogu se na}i na:

http://www.sida.org/Sida/jsp/Crosslink.jsp?d=585


4

285

12. ODELJENJE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ZA ME\UNARODNI RAZVOJ


Odeljenje Ujedinjeng Kraljevstva za me|unarodni razvoj (DfID) zapravo je Mini-starstvo vlade Ujedinjenog Kraljevstva (UK). Osnovni zadatak ove agencije je pro-movisanje odrìvog razvoja i rad na eliminisanju siroma{tva u svetu. OdeljenjeDfID aktivno je kako u zemljama u tranziciji, tako i u zemljama u razvoju. U zem-ljama u tranziciji, ono ima posebne, aktivne programe fokusirane na podr{ci uspe-{noj tranziciji u sna`nu trì{nu privredu i pluralisti~ku demokratiju, kroz pristu-pe koji ostvaruju odrìve rezultate na svim nivoima dru{tva u doti~nim zemljama.

Finansiranje iz sredstava ovog Odeljenja dostupno je organima vlade na svim ni-voima, kao i nevladinim organizacijama, obrazovnim institucijama, privatnim iz-vo|a~ima (biznisu), organizacijama koje predstavljaju privredu, i udruènjima ci-vilnog dru{tva. DfID pruà podr{ku u obliku pomo}i u istraìvanju i obrazo-vanju, i u obliku grantova – bespovratne finansijske pomo}i (npr. Britanski fondza Know-How, Program istraìvanja obrazovanja, Fond za razvoj inovativnosti upreduze}ima, Program za istraìvanje politika u oblasti prirodnih resursa, Aka-demska partnerstva (REAP), [ema za uspostavljanje veza izme|u lokalnih orga-na, [ema za male grantove, Fond za povezivanje biznisa, Fond za povezivanje uoblasti turizma, itd). Kompletan spisak programa i inicijativa moè se na}i na In-ternet prezentaciji Odeljenja DfID. Za informacije o programima u nekoj kon-kretnoj zemlji, treba se obratiti lokalnoj ambasadi UK.


Kroz pomenute prioritetne oblasti, DfID promovi{e slede}e: izgradnju kapacite-ta vladinih organa koji se bave ìvotnom sredinom; ja~anje javne uprave; stva-ranje partnerstava na razli~itim nivoima; i podr{ka civilnom dru{tvu (npr. u~e{}ejavnosti). DfID programi bave se pitanjima iz slede}ih relevantnih oblasti: poljo-privreda; razvoj preduze}a; obrazovanje; ekolo{ka odrìvost; finansije; ja~anje in-stitucija; razvoj politike; profesionalna obuka; i razvoj sela.

Okvir 4. 20 ¬ Op{tinska saradnja na re{avanju pitanja kvaliteta vazduha u Ma|arskoj iUjedinjenom Kraljevstvu (UK)

Reaguju}i na probleme u upravljanju izbalansiranim ekonomskim rastom i u pobolj{anju kvali-teta vazduha, ma|arski grad Sekesfehervar i okrug Chorley iz Lanka{ira, u UK, definisali su pro-gram saradnje za razmenu najbolje prakse, a pomo} je obezbe|ena iz DfID-ovog Fonda za bri-tanski Know-How i tehni~ku saradnju. Taj projekat je omogu}io dalju konkretnu saradnju izme-|u navedenih op{tina, a cilj inicijative bio je usmeren na slede}e: pomo} u uspostavljanju i in-staliranju meteorolo{ke stanice za monitoring kvaliteta vazduha za grad Sekesfehervar; verifika-ciju i identifikaciju izvora isparljivih organskih komponenti (VOC) za upostavljanje baze podata-

4

286


ka o emisijama iz industrijskih izvora i saobra}aja za grad Sekesfehervar; i unapre|ivanje razme-ne informacija o kontroli emisije VOC komponenti kao i promovisanje strategija informisanjajavnosti koje }e se koristiti za grad Sekesfehervar. Ovaj projekat saradnje zna~ajno je unapredioekolo{ko upravljanje u vezi sa kvalitetom vazduha u op{tini, {to u budu}nosti moè da pobolj{akvalitet ìvota gra|ana.

Izvor: Fennell, E. i Masters, R. 1998. Building on success: Transnational partnerships for better services to local communities.The Local Government Management Board (LGMB) and The British Council. 14, 15.


Dodatne informacije o DfID mogu se na}i na:

http://www.ee-environment.net/project.shtml

http://www.dfid.gov.uk/ http://www.dfid.gov.uk/


4

287

13. KANADSKA AGENCIJA ZA ME\UNARODNU SARADNJU


Kanadska agencija za me|unarodnu saradnju (CIDA) Vladina je agencija, ~iji jeosnovni zadatak da pruà razvojnu pomo} u zemljama u tranziciji i zemljama urazvoju. Agencija CIDA u svom Programu saradnje sa centralnom i isto~nomEvropom navodi tri glavna cilja: podr{ka tranziciji ka trì{no zasnovanim ekono-mijama; pove}anje kanadskih trgovinskih i investicionih veza sa regionom; i pro-movisanje demokratskog razvoja.

Finansijska sredstva ove agencije su otvorena za akademske institucije, fondaci-je, organe vlade na svim nivoima, obrazovne institucije, organizacije za pitanjarada, biznis, nevladine organizacije i verske institucije. CIDA pruà podr{ku uobliku partnerstava, tehni~ke saradnje, i bespovratne finansijske pomo}i (gran-tova) kroz razli~ite programe (npr. program za bilateralnu tehni~ku saradnju, Re-nesansa isto~ne Evrope, Regionalni program, Kanadski fond, Program za profe-sionalna partnerstva). Aùriran spisak zemalja koje imaju pravo na kori{}enjeovih sredstava moè se na}i na : http://www.acdi-cida.gc.ca/CIDAWEB/webco-untry.nsf/europe_e.html a podaci o programima za konkretnu zemlju mogu sedobiti kroz kontakt sa Kanadskom ambasadom.


Podràvaju}i pomenute ciljeve agencije CIDA, njen Program za zemlje u tranzici-ji kao svoj primarni cilj ima razvoj ìvotne sredine. Programi agencije CIDA bavese re{avanjem problema u slede}im relevantnim oblastima: razvoj civilnog dru-{tva; izgradnja institucija; ja~anje sektora nevladinih organizacija; nuklearna bez-bednost; razvoj politike; izgradnja profesionalnih kapaciteta; i u~e{}e javnosti.

Okvir 4.21 ¬ BJR Makedonija: op{tinski ekolo{ki akcioni plan

U re{avanju problema u upravljanju ìvotnom sredinom u BJR Makedoniji, CIDA je, u saradnji saEvropskom bankom za obnovu i razvoj, pruìla podr{ku za Op{tinski ekolo{ki akcioni plan u ovojrepublici. CIDA je obezedila sredstva od 1.4 miliona US dolara za ovu inicijativu. Njena pomo}omogu}ava kreiranje op{tinskih aktivnosti neophodnih za ostvarenje zna~ajnog napretka u ì-votnoj sredini na lokalnom, a u krajnjoj fazi, i na nacionalnom nivou.

Izvor: CIDA http://www.acdi-cida.gc.ca/


Dodatne informacije o CIDA mogu se na}i na: http://www.acdi-cida.gc.ca

14. DANSKA AGENCIJA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE


Danska agencija za za{titu ìvotne sredine (Danska EPA) vladina je agencija podupravom Ministarstva za ìvotnu sredinu i energetiku. Ona se fukusira na inici-jative koje spre~avaju zaga|enje vazduha, vode i zemlji{ta. Danska EPA igra va-`nu ulogu na doma}em i me|unarodnom planu kroz razli~ite doma}e aktivnostii kroz me|unarodne inicijative za pomo} u oblasti ìvotne sredine; od posebnogzna~aja je Program Danske saradnje za ìvotnu sredinu u Isto~noj Evropi (DAN-CEE). Njegov zna~aj u zemljama centralne i isto~ne Evrope je proteklih godinazna~ajno porastao.


U okviru Programa DANCEE, Danska EPA je tokom poslednjih deset godina bi-la aktivna u sektoru ìvotne sredine u celom regionu zemalja u tranziciji, rade}ina ostvarenju sveukupnog cilja ostvarenja maksimalne mogu}e za{tite ìvotnesredine i prirodnih resursa u zemljama u tranziciji. U ostvarenju ovog cilja, Agen-cija ima tri osnovna zadatka: da pruì maksimalnu mogu}u pomo} u za{titi pri-rode i ìvotne sredine u isto~noj Evropi i u ograni~avanju zaga|enja u regional-nom i globalnom kontekstu; da podrì razvoj trì{no zasnovanih ekonomija i de-mokratskih sistema kroz primenu ekolo{ki opravdanih metoda; i da podsti~etransfer danskih ekolo{kih tehnologija ka zemljama u tranziciji radi ostvarenjazajedni~kih interesa. DANCEE se fokusira na op{te oblasti zaga|enja vazduha,biolo{kog diverziteta i odrìvog {umarstva, izgradnju institucija, upravljanje ~vr-stim i opasnim otpadom, i zaga|enje vode.

Sredstva agencije DANCEE dostupna su organima vlade, privatnim preduze}ima,i nevladinim organizacijama. Ona obezbe|uje finansiranje: malih investicionihprojekata; projekata tehni~ke pomo}i; i studije izvodljivosti za velike projekte.


Dodatne informacije o Danish EPA mogu se na}i na:

http://www.mst.dk/homepage/

4

288



4

289

15. HOLANDSKO MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA:MATRA PROGRAM


MATRA program za dru{tvenu transformaciju (MATRA) inicijativa je holandskogMinistarstva inostranih poslova, ~iji je cilj da pomogne zemljama u tranziciji unjihovom prelasku u pluralisti~ke, demokratske dràve. Ona podràva aktivnostikoje pomaù promenama u dràvnim i javnim institucijama, civilnim organizaci-jama, i drugim uzajamnim odnosima u ~etrnaest zemalja u tranziciji: Belorusiji,Bugarskoj, Hrvatskoj, ê{koj Republici, Estoniji, Ma|arskoj, Latviji, Litvaniji,Poljskoj, Rumuniji, Ruskoj Federaciji, Slova~koj, Sloveniji i Ukrajini. ProgramMATRA nagla{ava dvostrani pristup razvoju javnog civilnog dru{tva (npr. u~e{}ejavnosti, itd.) i izgradnji institucija (npr. transparentnost, itd.) s ciljem unapre-|enja uklju~ivanja javnosti i efikasnijeg i demokratskog upravljanja.

Njegova sredstva su otvorena multilateralnim partnerima, uklju~uju}i vladina te-la na razli~itim nivoima (npr. saradnja op{tina, saradnja regionalnih organa,itd.), nevladinim organizacijama, i profesionalcima. MATRA pruà podr{ku u ob-liku finansiranja, razvoj stru~nosti i dodatnih resursa u okviru njenih relevant-ninh programa. Ovi programi se sastoje od slede}eg: Program MATRA projekata(npr. podr{ka za stvaranje partnerstava nevladinih organizacija ili op{tina); MA-TRA program malih projekata (npr. mali grantovi); MATRA multilateralni pro-gram (npr. donacije multilateralnim organizacijama i me|unarodnim nevladinimorganizacijama); MATRA program obuke (npr. grantovi za obrazovanje); i MA-TRA program za politi~ke stranke (npr. me|unarodno povezivanje politi~kihstranaka).


MATRA se usmerava na slede}e va`ne oblasti: me|unarodna politika u oblasti ì-votne sredine; podr{ka organima upravljanja u oblasti ìvotne sredine; me|una-rodno upravljanje prirodnim resursima; umreàvanje nevladinih organizacija; ipitanja pridruìvanja EU u oblasti ìvotne sredine. Tri od petnaest prioritetnihtema u Programu MATRA vezane su za ìvotnu sredinu: Me|unarodni programupravljanja prirodom (PIN); @ivotna sredina i priroda; i ja~anje vladinih agencijau oblasti ìvotne sredine. MATRA tako|e odraàva pristup holandske vlade uborbi protiv siroma{tva, koji je usredsre|en na planiranje odrìvosti u svim do-menima, uklju~uju}i ìvotnu sredinu.

Okvir 4.22 ¬ Realiazcija nacionalnih okvira za biolo{ku bezbednost u zemljama centralne i

isto~ne Evrope u fazi pre pridruìvanja

Reaguju}i na probleme bezbednosti, koji poti~u od biotehnologija, Ministarstvo za spoljne po-slove Holandije preko Matra programa bilo je u mogu}nosti da, u saradnji sa Evropskom komi-sijom – Direktoratom za me|unarodne poslove u oblasti ìvotne sredine, holandskim ministar-stvom za stanovanje, prostorno planiranje i ìvotnu sredinu, UNEP-om i relevantnim organimavlada Bugarske, ê{ke Republike, Ma|arske, Latvije, Poljske, Rumunije, Slova~ke i Slovenije, po-drì osnivanje brojnih nacionalnih okvira za biolo{ku bezbednost, uskla|enih sa me|unarodnimProtokolom o biolo{koj bezbednosti13 i relevantnim EU direktivama. To je ostvareno kroz pro-jektne aktivnosti koje su realizovale slede}e funkcije: izvr{ena je procena nacionalnih potreba iprioriteta; pripremljeni su nacionalni planovi programa obuke; realizovani su nacionalni plano-vi obuke; i omogu}ena je realizacija privremenih aktivnosti unutar zemalja u~esnica. Pomo} ko-ju je obezbedio Program MATRA omogu}io je dalje u~e{}e u re{avanju ovih pitanja javnim u~e-snicima i zainteresovanim stranama (npr. akademskim ustanovama, industriji itd.). Kroz finan-sijsku pomo} koju je obezbedio, program Matra je pomogao da se stvore osnove brojnih okvi-ra za biolo{ku bezbednost u celom regionu centralne i isto~ne Evrope, koji }e za{tititistanovni{tvo i ìvotnu sredinu u svim zemljama u~esnicama, kao i u celoj Evropi.

Izvor: Marieke H. Monroy-Winter, Drugi sekretar, Kraljevska ambasada Holandije u Bratislavi &http://biosafety.abc.hu/CEE/main.html


Dodatne informacije o MATRA Programu mogu se na}i na:

http://www.minbuza.nl/

4

290


13 Protokol iz Kartegene o biolo{koj bezbednosti uz Konvenciju o biolo{kom diverzitetu, za kompletan tekst protokola vidi

http://www.biodiv.org.


4

291

16. AMERI^KA AGENCIJA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE


Ameri~ka Agencija za za{titu ìvotne sredine (US EPA) agencija je ameri~ke vla-de, odgovorna za za{titu ljudskog zdravlja i za{titu ìvotne sredine – vazduha, vo-de, i zemlji{ta, u skladu sa ameri~kim zakonskim normama. Agencija ima zna~aj-nu ulogu na celoj teritoriji SAD u sprovo|enju, istraìvanju i spre~avanju zaga-|enja. Zna~ajan deo poslednja dva aspekta njenih aktivnosti ostvaruje se krozme|unarodnu saradnju koju sprovodi Kancelarija Ameri~ke EPA za me|unarod-ne aktivnosti, koja je odgovorna za brojne me|unarodne inicijative u oblasti ì-votne sredine.

Njena obuka, partnerstva i tehni~ka pomo} dostupni su kako vladinim tako i ne-vladinim organizacijama na svim nivoima (npr. op{tinska saradnja, saradnja na-cionalnih agencija itd.). Ameri~ka EPA pruà usluge obuke, partnerstava (npr. bi-lateralnih odnosa i razmena), tehni~ke pomo}i »know-how«, i ograni~enu finan-sijsku podr{ku.


U okviru navedenog mandata ove agencije i programa me|unarodne saradnje,Ameri~ka EPA sara|uje sa mnogim susednim zemljama u Severnoj Americi i u ce-lom regionu zemalja u tranziciji.

U ovom drugom aspektu, njene strategije se sastoje od izgradnje institucija, pro-fesionalne obuke, demonstracionih projekata, partnerske saradnje i tehni~ke po-mo}i. Na me|unarodnom planu, Ameri~ka EPA je fokusirana na pitanja klimat-skih promena, o~uvanja ozonskog sloja, za{tite morske ìvotne sredine, prestanakkori{}enja olova, na me|unarodni transport opasnog otpada, trgovinu i ìvotnusredinu, te{ke metale i hemijsko zaga|enje, upravljanje re~nim slivovima, energet-sku efikasnost, najbolju upravlja~ku praksu, odrìv razvoj (npr. Lokalni ekolo{kiakcioni plan, LEAP), i na me|unarodnu politiku u oblasti ìvotne sredine.

Okvir 4.23 ¬ Projekat upravljanja vojnom bazom u Latviji

U poku{aju da se re{e problemi upravljanja ranijim sovjetskim vojnim bazama koje se nalaze {i-rom svih balti~kih dràva, Ameri~ka EPA je uspostavila saradnju sa latvijskim Ministarstvom od-brane i Vladom [vedske da bi zajedno re{avali ove te{ke izazove. Prvi aspekt ovog projekta bioje definisanje plana upravljanja vojnom bazom za jedan latvijski bataljon, i taj plan je predstav-ljao model za dalju realizaciju sli~nih baza u Latviji i u susednim balti~kim dràvama. Drugiaspekt ove saradnje bio je uspostavljanje regionalnog centra za obuku u Litvaniji, koji obu~avavojno i civilno osoblje sa stanovi{ta ekologije i odbrane. Program je namenjen profesionalcimaiz svih balti~kih zemalja a moè se o~ekivati njegova primena tako|e u Rusiji i Poljskoj.

Izvor: US EPA http://www.epa.gov/oia/99seed.htm; http://www.epa.gov/oia/99seed.htm


Dodatne informacije o US EPA uklju~uju}i aktivnosti u oblasti ìvotne sredinemogu se na}i na: http://www.epa.gov

4

292



4

293

17. AMERI^NA AGENCIJA ZA ME\UNARODNI RAZVOJ


Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID) nezavisna je agencija ameri~-ke vlade, koja radi na pruànju podr{ke dugoro~nom i pravednom ekonomskomrastu i doprinosi ostvarenju ciljeva ameri~ke spoljne politike. Ova agencija to po-stiè nude}i programe pomo}i u slede}im oblastima: ekonomski rast i razvojpoljoprivrede; globalno zdravlje; i spre~avanje sukoba i razvojna pomo}. Iako jeaktivna u celom svetu, agencija USAID stavlja specijalni fokus na zemlje u tran-ziciji u njihovom prelasku na zapadne trì{ne demokratije sa dinami~nim privre-dama, otvorenim politi~kim sistemima, i sna`nim civilnim dru{tvom.


U okviru pomenutih oblasti na koje je fokusirana, agencija za primarni cilj imapromovisanje ekolo{ki opravdane i odrìve tranzicije na trì{no zasnovanu, de-mokratsku ekonomiju. USAID se koncentri{e na slede}e relevantne sfere: zaga-|enje vazduha; poslovni razvoj; upravljanje biodiverzitetom i prirodnim resursi-ma; obrazovanje; ekolo{ka odrìvost; finansije; globalne klimatske promene; ja-~anje institucija; definisanje politike; prevencija zaga|enja i smanjenje otpada;odrìva poljoprivreda; tehnologija; obuka; dostupnost kvalitetne vode; i uprav-ljanje vodenim slivovima.

Finansiranje iz sredstava ove agencije dostupno je lokalnim vladama, nevladinimorganizacijama, obrazovnim ustanovama, privatnim firmama (biznisu), i drugimagencijama ameri~ke vlade. USAID pruà podr{ku u obliku bespovratne finansij-ske pomo}i (grantova), obuke, i tehni~ke podr{ke (npr. Evroazijsko-ameri~kopartnerstvo za ekolo{ki odrìve privrede - EcoLinks, Projekat ekolo{ke obuke -ETP, Projekat lokalnog upravljanja ìvotnom sredinom - LEM, itd.). Kompletanspisak programa i inicijativa moè se na}i na http://www.ee-environment.net/project.shtml. Za programe u specifi~nim zemljama, uspostavite kontakt sa naci-onalnim misijama USAID-a.

Okvir 4. 24 ¬ Inovativni me|uresorni pristup smanjuje nivoe olova u krvi u Rumuniji

Reaguju}i na ozbiljno ekolo{ko zaga|enje olovom u Zlatnoj, u Rumuniji, Projekat ekolo{kogzdravlja (EHP) u okviru agencije USAID bio je u mogu}nosti da pruì zna~ajnu podr{ku lokalnojzajednici u re{avanju ovog kriti~nog pitanja ekolo{kog zdravlja. Koriste}i tehni~ku pomo} odUSAID EHP projekta, tri radne grupe na nivou lokalnih zajednica bile su u mogu}nosti da pris-tupe re{avanju ovih sloènih problema kroz me|usobno integrisanu saradnju. Ovi napori zain-teresovanih strana omogu}ili su lokalnim zajednicama da utvrde prioritetne ciljeve, mobili{unapore u pravcu smanjenja ovih opasnosti, da uspostave lokalne stanice za kvalitet vazduha, dase obu~e u pitanjima medicine rada i bezbednosti na radu i, {to je najva`nije, da steknu samo-pouzdanje u re{avanju lokalnih ekolo{kih opasnosti. Tehni~ka pomo} preko USAID EHP projek-

4

294


ta omogu}ila je ostvarenje 3 od ukupno 4 cilja koje su utvrdile lokalne zajednice. êtvrti cilj semoè ostvariti kroz saradnju sa daljim USAID programima.

Izvor: USAID Bendahmane, D. B. i Billig, P. E&E Bureau. http://www.ee-environment.net/newsltr/SEPOCT97.htm


Dodatne informacije o USAID mogu se na}i na: http://www.usaid.gov/

Dodatne inofrmacije o USAID i ìvotnoj sredini mogu se na}i na:

http://www.ee-environment.net/


4

295

18. SVETSKI INSTITUT ZA RESURSE


Svetski institut za resurse (WRI) ekspertska je nevladina organizacija koja daje in-formacije, ideje, i re{enja za globalne probleme u oblasti ìvotne sredine. Njegovzadatak je da ìvot u dru{tvu usmeri na o~uvanje ìvotne sredine na Zemlji, za sa-da{nje i budu}e generacije, kroz istraìvanja, izgradnju kapaciteta i institucional-ne promene.

Ova institucija ima sedi{te u SAD, a deluje {irom sveta. Ona sara|uje sa organi-zacijama i pojedincima.


Programi instituta WRI zasnovani su na znanju kao pokreta~u javnih i privatnihaktivnosti: za razvoj umesto degradacije eko-sistema, za pro{irenje u~e{}a u od-lu~ivanju o pitanjima ìvotne sredine, za zaustavljanje klimatskih promena, i zapove}anje prosperiteta uz pobolj{anje stanja ìvotne sredine.

Polje aktivnosti u okviru mandata ovog instituta izuzetno je {iroko. U oblasti bi-olo{kih resursa ovaj institut je, na primer, uklju~en u razvoj Globalne morskestrategije ili u sprovo|enje reformi o oblasti ribarenja u {irem Karipskom podru~-ju. On se tako|e bavi re{avanjem pitanja biotehnologije, biolo{ke bezbednosti isigurnosti hrane. WRI tako|e sara|uje sa drugim globalnim institucijama, kao{to su UNDP ili UNEP, na izradi regionalnih izve{taja o statusu svetskih resursa.

Institut tako|e radi u oblasti klimatskih promena, posebno u oblasti ~istijih raz-vojnih mehanizama, ekonomije (»ozelenjavanje« trì{ta kapitala, definisanjavrednosti usluga eko-sistema, razvoj zelenih energetskih trì{ta), informacija(Globalno osmatranje {uma), odrìvih programa za preduze}a (Ekolo{ki privred-ni korpus), ja~anja institucija, i unapre|enja na~ina upravljanja (Ekolo{ka odgo-vornost u Africi, Inicijativa za podr{ku politici resursa, Me|unarodni finansijskitokovi i ìvotna sredina).


Dodatne informacije o WRI mogu se na}i na: http://www.wri.org

19. REGIONALNI EKOLO[KI CENTAR ZA CENTRALNU I ISTO^NU EVROPU


Regionalni ekolo{ki centar za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC) je nepoliti~ka,neprofitna organizacija sa zadatkom da pruì pomo} u re{avanju problema ìvot-ne sredine u regionu cenralne i isto~ne Evrope. REC ispunjava svoj zadatak krozpodsticanje saradnje izme|u nevladinih organizacija, vlada, i biznisa uz istovre-meni podsticaj slobodne razmene informacija i promovisanje u~e{}a javnosti uodlu~ivanju o pitanjima ìvotne sredine.

To je regionalna organizacija, sa sedi{tem u Sent-Andreji, Ma|arska, i trenutnopokriva 16 zemalja korisnica: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska,ê{ka Republika, Estonija, Ma|arska, Latvija, Litvanija, BJR Makedonija, Poljs-ka, Rumunija, Slova~ka, Slovenija, Srbija i Crna Gora i Turska.


Aktivnosti REC u oblasti ìvotne sredine baziraju se na promovisanju re{enja zabrojne izazove ekolo{kog i odrìvog razvoja u regionu. REC se usmerava na sle-de}e oblasti: odrìv razvoj na razli~itim nivoima; procesi integracije u EU u obla-sti ìvotne sredine; politika ìvotne sredine; unapre|enje u~e{}a javnosti. Jedin-stvena pozicija i mandat ovog centra olak{avaju njegovu uspe{nu saradnju sabrojnim lokalnim, nacionalnim, i multinacionalnim organizacijama i telima {i-rom regiona.

Njegovi resursi su otvoreni za multilateralne partnere, vladine organe na razli~i-tim nivoima (npr. saradnja op{tina, saradnja regionalnih organa, itd.), nevladineorganizacije, i grupe gra|ana na nivou zajednice. REC pruà podr{ku u oblikubespovratne finansijske pomo}i (grantova), tehni~ke pomo}i, i saradnje na pro-jektima u okviru svojih relevantnih programa (npr. Program biznis i ìvotna sre-dina, Program izgradnje kapaciteta, Program za pitanja klimatskih promena, Pro-gram zakona o ìvotnoj sredini, Program politike o ìvotnoj sredini, Informativ-ni program, Program lokalnih inicijativa, Program podr{ke nevladinim organiza-cijama).

Uz pomo} koju je obezbedio REC, {irom regiona zemalja u tranziciji osnovanoje jo{ 5 dodatnih regionalnih ekolo{kih centara: REC za Kavkaz (sa glavnom kan-celarijom u Tbilisiju, u Gruziji), CAREC – Regionalni ekolo{ki centar za central-nu Aziju (sa glavnom kancelarijom u Alamti, u Kazahstanu), REC za Moldaviju,REC za Rusiju, i REC za Ukrajinu.14 To su odvojene i nezavisne institucije tiparegionalnog ekolo{kog centra, koje deluju izvan mandata ovog REC centra.

4

296


14 http://www.rec.org/REC/Introduction/NREC_Contacts.html


4

297

Okvir 4.25 ¬ Odrìvo kori{}enje energije u sektoru rekreativnog sme{taja u nacionalnom parku na Tatrama

Reaguju}i na uticaj koji potro{nja energije ima na ìvotnu sredinu u mnogim sme{tajnim objek-tima na Tatrama u Slova~koj i Poljskoj, Energetski centar Bratislava (Slova~ka), Krakov institut zaodrìvu energiju (Poljska) i Danska organizacija za obnovljive izvore energije - Evropa (OVE) defi-nisali su projekat za re{avanje ovog zna~ajnog problema. Podr{ka koju je obezbedio REC iz svogprograma kooperativnih grantova omogu}io je saradnju ovih sli~nih organizacija kako bi oneostvarile napredak u smanjenju negativnih uticaja energije na ìvotnu sredinu u regionu Tatra.Ova pomo} omogu}ava pomenutim organizacijama da izvuku korist od objedinjene stru~nosti irazli~itih gledi{ta radi ostvarenja rezultata u za{titi lepote i zdravlja ove ekolo{ki bogate regije.

Izvor: Hudek, V., 2001.


Dodatne informacije o REC mogu se na}i na: http://www.rec.org

4

298


20. MILIUKONTAKT OOST-EUROPA / ISTO^NA EVROPA


Miliukontakt Oost-Europa nevladina je organizacija koju su 1988. godine osnova-li, izme|u ostalih, organizacija Me|unarodni prijatelji Zemlje (FoEI), Milieudefen-sie (Prijatelji Zemlje, iz Holandije), i Stichting Natuur en Milieu (Holandska fon-dacija za prirodu i ìvotnu sredinu). Osnovni fokus ove organizacije je podr{kaekolo{koj odrìvosti u zemljama u tranziciji. Da bi mogla to da ostvari, ova orga-nizacija identifikuje i podràva partnere, prvenstveno nevladine organizacije, kojirade na stvaranju odrìvih, demokratskih i ekolo{ki opravdanih dru{tava. U tomcilju, organizacija Miliukontakt ima finansijsku podr{ku od Vlade Holandije i dru-gih organizacija i finansijera iz Holandije i Evrope.

Sedi{te organizacije nalazi se u Amsterdamu, u Holandiji. Trenutno je aktivna u15 zemalja: Albaniji, Belorusiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, ê{koj Republici, Ma|ar-skoj, Kazahstanu, Kirgistanu, Makedoniji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Rusi-ji, Slova~koj i Ukrajini. U svakoj od ovih zemalja nalazi se nacionalni konsultant,koji ima koordinacionu i komunikacionu ulogu prema kancelariji u Amsterda-mu, i na taj na~in predstavlja pomenute nevladine organizacije u doti~nim zem-ljama.


Milieukontakt Oost-Europa pruà podr{ku nevladinim organizacijama direktnokroz kampanje, obuku, radionice, savete, i finansiranje, kao i kroz organizovanjebratimljenja izme|u nevladinih organizacija u razli~itim zemljama, omogu}ava-ju}i tako njihove aktivnosti na evropskom nivou. Milieukontakt Oost-Europauskla|uje svoje aktivnosti sa potrebama zemalja u kojima deluje. U tom smilsu,njene aktivnosti su prilago|ene konkretnoj situaciji, zavisno od lokalnih okolno-sti i od date nacionalne i kulturne situacije. Aktivnosti ove organizacije stoga po-krivaju {irok opseg pitanja, tema i radnih metoda. Osnovne teme su slede}e: vo-|enje kampanja (vidi Okvir 4.26 u daljem tekstu); obrazovanje o ìvotnoj sredini;pridruìvanje Evropskoj Uniji; lobiranje; Lokalna Agenda 21; umreàvanje, NGOservisni centri; organizaciono upravljanje; u~e{}e javnosti; bratimljenje; i drugo.

Okvir 4. 26 ¬ Protivnuklearna mreà u Kazahstanu planira kampanju

Reaguju}i na pravac razvoja energetske politike u Kazahstanu, grupa ekologa je osnovala anti-nuklearnu mreù. Ta mreà predstavlja osnovu za aktivnost u oblasti nuklearne bezbednosti uodnosu na gra|ane i ìvotnu sredinu u Kazahstanu. Kao kratkoro~ni cilj, u~esnici mreè seusredsre|uju na mogu}e aktivnosti za spre~avanje uvoza radioaktivnog otpada u Kazahstan.Metode koje }e se koristiti u antinuklearnoj kampanji su slede}e:

• me|unarodna saradnja usmerena na iniciranje apela upu}enih zemljama koje planiraju da iz-voze svoj nuklearni otpad, kako bi se spre~ilo sklapanje izvozno-uvoznih ugovora;


4

299

• podizanje nivoa svesti javnosti o problemima vezanim za uvoz i skladi{tenje nuklearnog ot-pada u Kazahstanu;

• osnivanje kampanje za lobiranje, ~iji bi cilj bio Skup{tina Kazahstana.

Tokom obuke sprovedene u oktobru 2001. godine, a uz pomo} organizacije Milieukontakt, for-mulisani su slede}i osnovni zahtevi za antinuklearnu kampanju:

• potrebno je sprovesti ozbiljna nezavisna ekonomska i nau~na istraìvanja o posledicama skla-di{tenja nuklearnog otpada u Kazahstanu;

• potrebno je raditi na alternativnim projektima;

• potrebno je organizovati raspravu u Parlamentu na temu uvoza nuklearnog otpada;

• potreban je nacionalni referendum na temu uvoza nuklearnog otpada.


Dodatne informacije o Milieukontakt Oost-Europa mogu se na}i na:

http://www.milieukontakt.nl

4

300


21. SVETSKI FOND ZA ZA[TITU PRIRODE


Svetski fond za za{titu prirode (WWF) najve}a je i najiskusnija nezavisna fonda-cija za o~uvanje prirode u svetu. Osnovan je 1961. godine, a zadatak mu je da za-ustavi degradaciju prirodne sredine na zemlji i da izgradi budu}nost u kojoj }eljudi ìveti u skladu sa prirodom, {to treba da se ostvari kroz slede}e mere: o~u-vanje svetskog biodiverziteta; kori{}enje obnovljivih prirodnih resursa na odrìvna~in; i promovisanje smanjenja zaga|enja i rasipne potro{nje.

Sedi{te fonda WWF i njegov skeretarijat su u Glandu, u [vajcarskoj. Organizaci-ja ima 4.7 miliona simpatizera {irom sveta i globalnu mreù koja je aktivna u oko100 zemalja, kojom se koordinira preko regionalnih kancelarija. Kancelarija zaevropsku politiku (EPO) u Briselu koordinira aktivnosti u Evropi. Uloga kancela-rije EPO obuhvata ja~anje kapaciteta mreè kroz promovisanje razmene iskusta-va u sprovo|enju projekata koje finansira EU i koordinisanje pristupa koji pri-menjuje WWF prema institucijama EU, kako bi se osigurao kredibilitet i dobarpoloàj fonda WWF. Jedan od programa koje realizuje ova kancelarija, ProgramWWF Evropa / Srednji Istok (vidi Okvir 4.28), pokriva celu Rusiju, Kavkaz, Cen-tralnu Aziju i Mongoliju i Arktik.


WWF defini{e politike i prioritete, podsti~e globalna partnerstva, koordinira me-|unarodne kampanje i pruà mere podr{ke. Njegove glavne aktivnosti se ostva-ruju preko regionalnih i centralnih programa i kampanja. Osnovna kampanja ko-ju sprovodi WWF naziva se Kampanja @iva planeta, i fokusirana je na slede}a pi-tanja: o~uvanje reprezentativnih bogatstava prirode, poznatih kao 200 Globalniheko-regija WWF fonda (one obuhvataju najreprezentativniji spektar prirodnihstani{ta na zemlji); spa{avanje ugroènih vrsta; i menjanje obrazaca potro{nje re-usrsa, posebno na~ina na koji eksploati{emo izvore sveè vode na zemlji, {ume(vidi Okvir 4.27), mora, i izvore energije kao {to su ugalj, nafta i gas koji uti~u naklimatske promene. ^lanovi WWF fonda aktivno podràvaju ~etiri glavne me|u-narodne kampanje i programa, a to su Klimatske promene, Ugroèna mora, [u-me za ìvot i @ive vode, kao i druge kampanje, kakva je Trgovina divljim vrstama.

U regionu zemalja u tranziciji, svi ovi ciljevi se re{avaju kroz razli~ite centralneprograme, kakav je Program evropske politike, Evropski program sveè vode,Program finansiranja iz sredstava EU, itd.


4

301

Okvir: 4.27 ¬ WWF Program Dunav-Karpati u Bugarskoj

Bugarsko Ministarstvo poljoprivrede i {umarstva i Ministarstvo za ìvotnu sredinu i vode usvoji-li su strategiju za{tite i o~uvanja {uma u plavnom podru~ju bugarskih dunavskih ostrva. Ovajprogram su zajedni~ki definisala dva navedena ministarstva, zajedno sa EEF programom Dunav-Karpati Interne{enel (sa sedi{tem u Be~u), i bugarske ekolo{ke nevladine organizacije. Nova po-litika za{tite {uma u plavnom podru~ju dunavskih ostrva predstavlja doprinos stvaranju vode-nih i plavnih stani{ta Zelenog koridora donjeg toka Dunava, na osnovu deklaracije koju su u ju-nu 2000. godine potpisali ministri za ìvotnu sredinu Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Moldavije.Specifi~ni koraci za realizaciju strategije, kao i finansijske procene bi}e razra|ene u Akcionomplanu za za{titu i obnovu plavnih {uma bugarskih dunavskih ostrva. WWF Interne{enel pozdrav-lja bugarsku ”Strategiju za za{titu i obnovu dunavskih ostrva,” koja doprinosi globalnoj strategi-ji fonda WWF o obnovi {umskih pejzaà, i iz koje se mogu izvu}i zna~ajna iskustva.

Izvor http://www.wwf.org


Dodatne informacije o WWF mogu se na}i na http://www.wwf.org

4

302


22. SVETSKA UNIJA ZA OÛVANJE PRIRODE


Svetska unija za o~uvanje prirode (IUCN) osnovana je 1948. godine. Kao global-ni savez za o~uvanje i mudro kori{}enje ìvih resursa, ova Unija je jedinstvena potome {to okuplja i usmerava organizacije sa razli~itim mandatima na pitanja odzajedni~kog interesa. Njen zadatak je da uti~e, podsti~e i pomaè nau~nicima {i-rom sveta da o~uvaju integritet i diverzitet prirode i da obezbede pravedno i odr-ìvo kori{}enje prirodnih resursa. Svi elementi programa IUCN unije povezani susa osnovnom misijom i vizijom Unije i doprinose ja~anju znanja, ja~anju uloge idobrih na~ina upravljanja na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

IUCN je organizacija koja deluje globalno i kroz jedinstveno globalno partner-stvo okuplja 78 zemalja, 112 vladinih agencija, 735 nevladinih organizacija, 35 pri-druènih ~lanica, i oko 10,000 nau~nika i stru~njaka iz 181 zemlje. U regionu ze-malja u tranziciji postoje dve regionalne kancelarije: Kancelarija IUCN unije zaCentralnu Evropu u Var{avi, u Poljskoj; i Kancelarija IUCN unije za Zajednicunezavisnih dràva u Moskvi, u Rusiji (vidi Okvir 4.28).


IUCN unija ima svetsku mreù od oko 10.000 stru~njaka dobrovoljaca u oblasti-ma nauke o ìvotnoj sredini, upravljanja prirodnm resursima, politike, zakona, iobrazovanja, koji daju svoj doprinos definisanju nacionalnih i globalnih standar-da politike u oblasti ìvotne sredine. Oni daju svoj doprinos aktivnostima IUCNunije preko slede}ih {est ekspertskih komisija:

• Svetska komisija za za{ti}ene oblasti (WCPA);

• Komisija za opastanak vrsta (SSC);

• Komisija za ekolo{ku, ekonomsku i dru{tvenu politiku (CEESP);

• Komisija za upravljanje eko-sistemima (CEM);

• Komisija za obrazovanje i komunikacije (CEC);

• Komisija za zakone o ìvotnoj sredini (CEL).

U okviru svetskih konvencija, IUCN unija je pomogla u preko 75 zemalja pripre-mu i realizuju nacionalne strategije o~uvanja prirode i biodiverziteta. Sem toga,~lanovi IUCN unije rade na slede}im programima i pitanjima: politika biodiver-ziteta, klimatske promene, ekonomija, {ume, mora, odrìva eksploatacija, vode-ne povr{ine, i vodeni resursi.


4

303

Okvir 4. 28 ¬ Aktivnosti IUCN unije na Kam~atki, u Rusiji, 2001. godina

IUCN unija pruà pomo} narodu Kam~atke da pobolj{a na~in ìvota i o~uva svoje {ume, u za-jedni~kom radu na prometu {umskih, proizvoda koji nisu drvna gra|a (NFTP), kao {to su pe~ur-ke, {umsko vo}e, biljni ~ajevi i lekovite biljke, {to predstavlja dugo o~ekivani napredak regional-ne ekonomije. U uslovima kolapsa privrede u Rusiji tokom protekle decenije, mnogi regionalnipoliti~ari su se okrenuli eksploataciji prirodnih resursa da bi popunili svoje budète. Kam~atkaima potencijalna leì{ta zlata, vrednih minerala i gasa, kao i svetski poznate za{ti}ene oblasti ko-je zauzimaju skoro 30 % njene ukupne teritorije. Nacionalni park Bistrinski, u kome se ovaj pro-jekat realizuje, lokacija je sa spiska svetske prirodne ba{tine UNESCO-a, i odnedavno je ugroè-na mogu}om lokacijom za eksploataciju zlata, koja se nalazi blizu granica nacionalnog parka.Megarazvojni projekti, kao {to su rudnici zlata i naftni cevovodi mogu da donesu razvojne {an-se regionu ukoliko se realizuju na ekolo{ki odrìv na~in, ali ~esto se de{ava da takvi projekti nedonose dobrobit lokalnim zajednicama. [umski proizvodi NTFP, a uskoro i ekolo{ki turizam,predstavlja}e kriti~ne elemente na putu odrìvog razvoja Kam~atke, koji }e doneti koristi nje-nim stanovnicima. IUCN unija }e tako|e pruìti podr{ku inicijativi za NTFP proizvode na ostvruSakhalin, na dalekom istoku Rusije, udaljenom stotinak kilometara od Japana. Istraìvanje mo-gu}nosti za ponavljanje ovog projekta su u toku.


Dodatne informacije o IUCN mogu se na}i na: http://www.iucn.org

4

304


23. PRIJATELJI ZEMLJE INTERNE[ENEL


Prijatelji Zemlje Interne{enel (FoEI), najve}i svetski savez autonomnih ekolo{kihorganizacija, osnovale su 1971. godine Francuska, [vedska, Engleska i SAD. Onje, istovremeno, i najve}a ekolo{ka mreà koja deluje na terenu u Evropi.

Organizacije ~lanice FoEI vode kampanje o najhitnijim ekolo{kim i dru{tvenimpitanjima na lokalnom, nacionalnom i me|unarodnom nivou. ^lanice su jedin-stvene u zajedni~kom uverenju da ekolo{ki odrìv razvoj zahteva snaàn aktivi-zam na terenu i svrsishodne nacionalne i me|unarodne kampanje. Kroz projekat“Odrìva Evropa,” FoEI je definisao konkretne ciljeve, vremenski raspored i po-liti~ke korake neophodne za ostvarenje odrìvih dru{tava, nagla{avaju}i potrebupromene na~ina ìvota i obrazaca potro{nje.

FoEI je visoko decentralizovan savez (sekretarijat ima sedi{te u Amsterdamu, uHolandiji) i okuplja organizacije ~lanice u 66 zemalja kao i za 13 pridruènih gru-pacija, koje objedinjuju skoro milion aktivista {irom sveta. Prijatelji Zemlje zaEvropu (FoEE) sastoje se od 31 nezavisne nacionalne grupe u 30 zemalja sa pre-ko 3.000 lokalnih organizacija. U regionu zemalja u tranziciji, FoEE ima kancela-rije u Ukrajini, Bugarskoj, Makedoniji, Gruziji, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Slova~koj,ê{koj Republici, Poljskoj i Latviji. Kao evropski ogranak saveza Prijatelji ZemljeInterne{enel, FoEE ima iste ciljeve, filozofiju i demokratsku organizacionu struk-turu kao i FoEI.


Glavne me|unarodne kampanje vode se o temama kao {to su slede}e: klimatskepromene; trgovina; ìvotna sredina i odrìvost; genetski modifikovani organizmi(vidi Okvir 4.29); vodene povr{ine; desertifikacija; rudarstvo; ljudska prava; me-|unarodne finansijske institucije; Antarktik; {ume; mora; i ekolo{ki dugovi.

Savez FoEE vr{i koordinaciju i pruà podr{ku za kampanje i programe svojih gru-pacija ~lanica, koje se bave raznovrsnim specifi~nim temama, kao {to su saobra-}aj, otpad, pro{irenje EU, strukturni fondovi EU, trgovina, turizam, klimatskepromene, i biotehnologija. Kroz ove aktivnosti, FoEE poku{ava da podigne nivoobeve{tenosti javnosti, da podstakne u~e{}e gra|ana i ekolo{kih organizacija gra-|ana u politi~kim procesima, i da uti~e na politi~ke organe dono{enja odluka, po-sebno na evropskom nivou.

Okvir 4.29 ¬ FoEI kampanja protiv neodrìve i nepravedne me|unarodne trgovinei genetski modifikovanih organizama.

FoEI veruje da je mogu}e iskoristiti trgovinu kao pozitivnu silu u razvoju odrìvih dru{tava. To,me|utim, zahteva nekoliko faktora: jednakost me|u dràvama, ljudima i generacijama; sma-njenje eksploatacije i potro{nje resursa; pove}an obim trgovine unutar lokalnih zajednica i regi-ona; garancije da pravila trgovine ne}e negativno uticati na za{titu ìvotne sredine; i ve}e u~e-{}e javnosti u odlu~ivanju. FoEI radi na razmeni informacija o me|unarodnoj trgovini i global-noj ekonomiji, i lobira kod trgovinskih tela, uklju~uju}i Ekonomsku saradnju Azijsko-Pacifi~kogregiona (APEC), Slobodnu trgovinsku zonu Amerike (FTAA/ALCA), Slobodnu trgovinsku zonuMediterana (MFTZ), Merkosur, Severnoameri~ki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), Konfe-renciju UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), i Komisiju UN o odrìvom razvoju (UNCSD), kao i Svet-sku trgovinsku organizaciju (WTO).

Program saveza FoEI o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koncentrisan je na uticajgenetskog inènjeringa ili moderne biotehnologije na dru{tvo i ìvotnu sredinu. Taj programanalizira kompatibilnost genetski modifikovane hrane sa odrìvim poljoprivrednim modelom,koji Prijatelji Zemje smatraju su{tinski bitnim. Deluju}i u ovom okviru, savez promovi{e odrìvupoljoprivredu i bezbednost hrane, i deluje kao kontrabalans u odnosu na modele koje promo-vi{u me|unarodne kompanije za biotehnologiju. Tako|e se razmatraju pitanja ìvotne sredine,zdravlja, dru{tveno-ekonomska, eti~ka i kulturna pitanja, i poku{ava se prona}i ravnoteà izme-|u svhatanja koja postoje u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.


Dodatne informacije o FoEI mogu se na}i na: http://www.foei.org


4

305

24. MRE@A ZA KLIMATSKE AKTIVNOSTI


Mreà za klimatske aktivnosti (CAN), osnovana u martu 1989. godine, globalnaje mreà sa preko 287 nevladinih organizacija koje imaju zajedni~ku viziju za{ti-te atmosfere i istovremeno omogu}avanje odrìvog i pravednog razvoja {iromsveta. CAN aktivno prati procese pregovora i poku{ava da uti~e na pregovore oklimatskim promenama, kao i na politiku u oblasti klime, kroz koordinaciju raz-mene informacija i strategiju nevladinih organizacija u odnosu na nacionalna, re-gionalna i me|unarodna klimatska pitanja.

CAN predstavlja vi{e od 10 miliona pojedinaca koji rade na promovisanju dràv-ne i pojedina~ne aktivnosti usmerene na ograni~avanje klimatskih promena pro-uzrokovanih ljudskim delovanjem na ekolo{ki odrìve nivoe. ^lanstvo u mreìCAN otvoreno je samo za neprofitne organizacije. Organizacije koje predstavlja-ju biznis i/ili vladu nisu kvalifikovane za ~lanstvo. Mreà CAN ima sedam regio-nalnih kancelarija za koordinaciju u Africi, centralnoj i isto~noj Evropi, Evropi,Latinskoj Americi, Severnoj Americi, ju`noj Aziji, i jugoisto~noj Aziji. U okriljuCAN Mreè za centralnu i isto~nu Evropu (CANCEE), sa sedi{tem u Rumuniji, uBukure{tu, okupljaju se nevladine organizacije iz regiona zemalja u tranziciji.


CANCEE podsti~e vlade dràva u tranziciji da preuzmu odgovorniju ulogu u pri-meni odredaba konvencije UNFCCC i Protokola iz Kjota, kroz svoje primarne ak-tivnosti.

• Obebze|enje informacija – kao aktivan akter u Mreì Klimatskih akcija, CAN-CEE ima pristup svetskoj grupi eksperata i pojedinaca koji vode kampanje o kli-matskim pitanjima. Preko svojih me|unarodnih veza, mreà je u stanju daobezbedi informacije o programima, inicijativama i najnovijim pregovorima uEU.

• Reagovanja iz centralne i isto~ne Evrope – CANCEE se stara da se ~uje glas ne-vladinih organizacija iz zemalja CI Evrope u {irem politi~kom okviru, posebnou onim zemljama koje se pripremaju za pridruìvanje EU, u kojima se na poli-tiku uti~e izvan samog regiona;

• U~e{}e u me|unarodnim debatama – kao redovan u~esnik na sastancima Kon-vencije o klimatskim promenama i u drugim me|unarodnim pregovorima,CANCEE u~estvuje u oblikovanju Protokola iz Kjota. (Za dodatne informacijeo Protokolu iz Kjota, vodi Poglavlje 2/3.4.)

CAN mreà aktivno radi na slede}im klimatskim pitanjima: pitanja po{tovanja pro-pisa; mehanizam ~istijeg razvoja (CDM); nauka o klimi i uticaj klimatskih promena;trgovanje emisijama (ET); zajedni~ka primena (JI); Protokol iz Kjota; promene na-mena kori{}enja zemlji{ta i {uma; nuklearna energija; i u~e{}e javnosti u CDM i JI.

4

306


Okvir 4.30 ¬ CAN o finansiranju obnovljivih izvora energije i {tednji energije

Dostavljen je zahtev svim me|unarodnim finansijskim institucijama (IFI), kao {to je Svetska ban-ka, i svim izvoznim kreditnim agencijama (ECA agencije) u ve}ini razvijenih zemalja da prekinusvako javno finansiranje projekata sa fosilnim gorivima. Ovaj zahtev je dostavljen njihovimpredsednicima i podnesen mreì Bankwatch (za nadziranje banaka) u centralnoj i isto~noj Evro-pi, i predstavljen u 70 civilnih dru{tava u 32 zemlje. U svetlu Bonskog sporazuma o finaliziranjupravila Protokola iz Kjota, kao i na osnovu nau~nih dokaza koje je dostavio IPCC, organizacije ci-vilnog dru{tva tvrde da ova javna sredstva treba da se tro{e za promovisanje obovljivih izvoraenergije i projekata {tednje energije koji doprinose ublaàvanju klimatskih promena.

Svake godine, nakon Samita o zemlji u Riju, na kom je potpisana Konvencija o klimatskim pro-menama, ove me|unarodne finansijske institucije i izvozne kreditne agencije ulaù ogromnesume javnih sredstava u projekte foslinih goriva u zemljama u razvoju i u zemljama u tranziciji.Na primer, izvozne kreditne agencije su u periodu 1994-1999. godine investirale oko 40 milijar-di US dolara u projekte fosilnih goriva. A trenutno, one predstavljaju oko 20% ukupnih investi-cija u tehnologije fosilnih goriva {irom sveta.

Organizacije civilnog dru{tva insistiraju na tome da mora postojati mogu}nost ukidanja svih ob-lika finansiranja od strane grupacije Svetske banke u ekstraktivne industrije. One tako|e predlaùda se {irom sveta odrede zabranjene »no-go« zone, u kojima bi takve investicije bile zabranjenekako iz ekolo{kih tako i iz socijalnih razloga. Prijatelji Zemlje Interne{enel su pripremili detaljanpozicioni dokument za Izve{taj o uticaju na ìvotnu sredinu (EIR), koji podràva ove zahteve.

Izvor: ^lanak i Biltenu CAN NGO, novembar 2001.


Dodatne informacije o CAN mogu se na}i na: http://www.climatenetwork.org


4

307

25. EVROPSKI EKOLO[KI BIRO


Evropski ekolo{ki biro (EEB) savez je nevladinih ekolo{kih organizacija gra|ana,koji se bavi pitanjima za{tite ìvotne sredine i za{tite prirode. EEB okuplja 134 or-ganizacije ~lanice u 25 zemalja (region zemalja u tranziciji predstavljaju Sloveni-ja, Litvanija, ê{ka Republika, Bugarska i Ma|arska). Njegovo sedi{te je u Brise-lu, u Belgiji.

Njegova misija je pobolj{anje politike EU u oblasti ìvotne sredine i promovi-sanje odrìvog razvoja kroz svrsishodno integrisanje ekolo{kih ciljeva u horizon-talne i resorne politike na nivou EU, kao i briga za sprovo|enje vaè}ih strategi-ja radi ostvarenja ovih ciljeva. EEB ima konsultativni status, a njegovi odnosi saSavetom Evrope, Komisijom Evropske Unije, Evropskim parlementom, Ekonom-skim i dru{tvenim odborom Evropske Unije, organizacijom OECD i KomisijomUN za odrìv razvoj (CSD) mogu biti i formalni i neformalni.


EEB se sastoji od radnih grupa koje se fokusiraju na specifi~na pitanja za pripre-mu studija, stavova i dijaloga sa Komisijom. Trenutno ima deset radnih grupa ko-je se bave nizom tema: poljoprivreda; kvalitet vazduha; biodiverzitet; hemikalije;pro{irenje EU; industrija; buka; standardizacija; upravljanje otpadom; i zaga-|enje voda.

Koordinacija i aktivnosti ovih grupa fokusirani su na oblasti politike o ìvotnojsredini, integracije, pro{irenje (vidi Okvir 4.31), panevropska pitanja kao {to supra}enje i dalji rad na Konvenciji iz Arhusa (vidi Poglavlje 2/3.1), kao i transa-tlantski dijalog o pitanjima ìvotne sredine (npr. odnosi EU-SAD).

EEB obezbe|uje prenos informacija preko razli~itih kanala, uklju~uju}i i svoj me-|unarodni bilten (pod naslovom In Brief- Ukratko), spoljni ~asopis Metamorp-hosis (Promene) i publikaciju Memoranda for the Presidencies (Podsetnici zapredsedni{tva) koja u svakom izdanju daje, za narednih 6 meseci, pregled o~eki-vanja i zahteva EEB, koje razmatraju relevantni saveti, kakav je Evropski savet.

4

308


Okvir 4. 31 ¬ EEB aktivnosti tokom 2000. godine vezane za pro{irenje EU

EEB u~estvuje u projektu obuke pod nazivom “Ka boljoj informisanosti, integraciji, i realizacijiprocesa pro{irenja EU,” koji je osnovalo 12 organizacija u zemljama koje su u procesu pridruì-vanja. Projekat budno prati pregovore, zatim ih analizira i daje svoje komentare. Ova aktivnostobuhvata nekoliko veoma bitnih pitanja, kao:

• utvr|ivanje prioriteta za finansijsku podr{ku od EU;

• sprovo|enje zbirke zakona Acquis Communautaire; i

• pra}enje uticaja pro{irenja na poljoprivredu, biodiverzitet, energiju i saobra}aj.

EEB tako|e izra|uje aùrirane izve{taje o relevantnim politi~kim doga|anjima za zainteresova-ne ~lanice EEB i druge kontakte, obezbe|uje radionice za obuku (»brainstorming« kreativnerasprave) o specifi~nim pitanjima, recimo o Integraciji ekolo{ke politike, i poziva ekologe iz ze-malja centralne i isto~ne Evrope da u~estvuju u radnim grupama EEB i daju svoj doprinos i do-biju specifi~ne polazne podatke (input). Na primer, Godi{nja konferencija EEB odràna u novem-bru 2000. godine bila je posve}ena temi “Uticaj pro{irenja EU na odrìv razvoj u Evropi.”


Dodatne informacije o EEB mogu se na}i na: http://www.eeb.org


4

309

26. GRINPIS


Grinpis je neprofitna, nezavisna,15 ekolo{ka organizacija za vo|enje kampanja, ~i-ji je glavni cilj da razotkrije globane probleme ìvotne sredine, i da brzo primenire{enja za mirnu budu}nost. Grinpis vodi kampanje jo{ od 1971. godine, kada jejedna mala grupa volontera i novinara na malom brodu otplovila na Am~itku,oblast severno od Aljaske u kojoj je ameri~ka vlada vr{ila podzemne nuklearneprobe. Od ove prve akcije, Grinpis je protestovao protiv lova na kitove, lova na fo-ke, nuklearne energije, i odlaganja nuklearnog otpada. Od samog svog osnivanja,Grinpis koristi strategiju direktne akcije, paralelno sa klju~nim pristupom osmi-{ljenog publiciteta u medijima. Grinpis primenjuje istraìvanja, lobiranje i diplo-matiju, kao i stru~na, nenasilna su~eljavanja, za podizanje nivoa javne rasprave.

Grinpis je prisutan u 40 zemlaja, i okuplja nekoliko nezavisnih organizacija i po-jedinaca (2.8 miliona simpatizera). Sedi{te Grinpis Interne{enel nalazi se u Am-sterdamu, a Grinpis jedinica za Evropu u Briselu. Grinpis tako|e ima kancelarijeu regionu zemalja u tranziciji, na primer u Ma|arskoj, ê{koj Republici, Slova~-koj i Rusiji.


Grinpis je fokusiran prvenstveno na slede}e oblasti: klimatske promene; toksi~-ne hemikalije; nuklearna pitanja; okeani; odlaganje otpada u okeane; GMO orga-nizmi; i {ume. Kako je ranije pomenuto, za Grinpis su karakteristi~ne direktneakcije u obliku protesta, demonstracija i kampanja. Na primer, za obavljanje svo-jih aktivnosti, ova organizacija ima svoju flotu brodova, helikopter, autobus za»aktivnosti«, i balon na vru}i vazduh koji naziva Balon Zemlja. Kroz svoje kam-panje, ona informi{e javnost o stanju ìvotne sredine i podsti~e je da traì svojaprava. Grinpis tako|e podsti~e vlade da sprovode dobre ekolo{ke politike i da in-formi{u javnost o rezultatima koje bi te mere politike mogle da imaju za ljudskozdravlje i ìvotnu sredinu.

4

310


15 Da bi odrào svoju nezavisnost, Grinpis ne prima donacije od vlada ili korporacija, nego se oslanja na doprinose pojedina~nih simpati-zera ili grantove fondacija.

Okvir 4.32 ¬ Aktivnosti Grinpisa u sajberspejsu

Kada je 2001. godine ameri~ki predsednik Dòrd` Bu{ povukao SAD iz Protokola u Kjotu (me|u-narodni sporazum o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju), Grinpis je lansirao kam-panju preko koje bi izvr{io pritisak na 100 najve}ih ameri~kih kompanija da podrè Protokol. Napitanje kako da se organizuje jedna tako ambiciozna kampanja, kojom su obuhva}eni potro{a-~i {irom sveta, kako da se organizuju i dogovaraju, odgovor je bio revolucionaran – preko Inter-neta i sajberspejsa. Bez ikakvih geografskih ograni~enja i nezavisno od interesa medija, sajber-spejs je sru{io granice izme|u lokalnih, nacionalnih i me|unarodnih zajednica, omogu}uju}ijavnosti jedno potpuno novo popri{te za politiku.

Sajberspejs-aktivizam zapravo je izgradnja globalne zajednice otpora ekolo{kom uni{tenju.Centar stvara sajber-aktivisti~ku zajednicu u kojoj ljudi iz preko 170 zemalja mogu da razmenju-ju ideje i da u~estvuju u ekolo{kim aktivnostima, kakva je bila nedavna akcija 100 korporacijaprotiv globalnog zagrevanja. Prostim klikom mi{a na ra~unaru, sajber-aktivista moè da prove-ri koje se ameri~ke kompanije protive Protokolu iz Kjota i moè tu informaciju da iskoristi ustvarnom svetu i da prema tome koristi svoju kupovnu mo}.

Grinpis zajednica sabjer-aktivista (http://www.cybercentre.Grinpis.org) ima ~lanove u vi{e od 180zemalja i teritorija i stalno se uve}ava. ^lanovima se elektronskom po{tom dostavljaju aùriraniizve{taji o kampanji, i oni mogu da po{alju pismo klju~nim ljudima koji odlu~uju u korporacija-ma i u politici, mogu da dobiju pribor za izvr{enje aktivnosti, da {alju elektronske razglednice pri-jateljima i kolegama, u~esnicima u »on-line« diskusijama, i mogu da igraju bitnu ulogu i pomog-nu da ekolo{ka kampanja bude uspe{na. Sa ~lanstvom koje prelazi 20.000 i koje se svaki dan uve-}ava za vi{e od 100 novih ~lanova, Sajber Centar je ve} postao rasadnik sajber- aktivizma.


Dodatne informacije o Grinpis mogu se na}i na: http://www.Grinpis.org


4

311

27. MRE@A NADGLEDANJA BANAKA U CI EVROPI


Mreà za nadgledanje banaka u centralnoj i isto~noj Evropi formalno je osnova-na 1995. godine. Od tog vremena ona je postala jedna od najja~ih mreà ekolo-{kih nevladinih organizacija u zemljama u tranziciji. Zadatak ove mreè je daspre~i ekolo{ki i dru{tveno {tetne posledice me|unarodnih razvojnih finansija.

Mreà nadgledanja banaka u CI Evropi trenutno pokriva organizacije ~lanice u 12zemalja u regionu centralne i isto~ne Evrope i novih nezavisnih dràva (Bugar-ska, Belorusija, ê{ka Republika, Estonija, Gruzija, Ma|arska, Latvija, Litvanija,Makedonija, Poljska, Slova~ka i Ukrajina), a glavno sedi{te se nalazi u Pragu, uRepublici ê{koj.


Mreà nadgledanja banaka u CI Evropi ima pet osnovnih ciljeva: stvaranje javnesvesti o aktivnostima me|unarodnih finansijskih institucija (IFI) i njihovim dru-{tvenim i ekolo{kim posledicama; promovisanje u~e{}a javnosti u procesu odlu-~ivanja o politici i projektima IFI institucija na lokalnom, nacionalnom i regional-nom nivou; pomo} nevladinim ekolo{kim organizacijama i grupama gra|ana upra}enju i nadgledanju aktivnosti IFI u zemljama centralne i isto~ne Evrope; pro-mena ili zaustavljanje ekolo{ki i dru{tveno destruktivne politike i projekata IFI in-stitucija, i promovisanje alternativa tim projektima; i saradnja sa ekolo{kim orga-nizacijama gra|ana u zaustavljanju destruktivnih aktivnosti transnacionalnihkorporacija i ograni~avanje njihovog sveukupnog uticaja na ìvotnu sredinu u CIEvropi.

Ova mreà je fokusirana prvenstveno na energiju, saobra}aj i pro{irenje EU. ^la-novi Mreè nadgledanja banaka u CI Evropi prisustvuju godi{njim sastancima IFIinstitucija i uklju~eni su u teku}i kriti~ki dijalog sa njihovim slu`benicima i izvr-{nim direktorima na nacionalnom, regionalnom i me|unarodnom planu. Ova or-ganizacija nadgleda IFI institucije, kakve su Svetska banka, EBRD, EIB, EU (Fondza pred-pridruìvanje, Fond Tacis, itd.), GEF, itd.

Okvir 4.33 ¬ Kampanja protiv nuklearnog projekta K2R4

Khmelnitsky 2 i Rivne 4 su dva delimi~no izgra|ena nuklearna reaktora po ruskim projektima uUkrajini. Vlada Ukrajine je dala predlog projekta za zavr{etak ovih reaktora u lokacijama Rivne iKhmelnitski (K2/R4) da bi time nadomestila gubitak nuklearne elektrane u êrnobilju, koja je na-glo zatvorena decembra 2000. godine nakon katastrofalnog curenja. Ovaj predlog je pokrenuozna~ajnu zabrinutost za bezbednost, ekonomske tro{kove, i u~e{}e javnosti u procesu izradeprocene uticaja na ìvotnu sredinu za ovaj projekat. Zabrinutost je uslovila zaklju~ke mnogihstru~njaka da ovi projekti predstavljaju takve bezbednosne i finansijske rizike da njihova reali-zacija nije preporu~ljiva.

4

312


Uprkos ovim ~injenicama, Odbor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je 7. decembra2000. godine doneo preliminarnu odluku da podrì ovaj projekat sa obe}anih 215 miliona USdolara u finansijskim sredstvima. Vlada Ukrajine je u pregovorima iskoristila zatvaranje êrno-bilja kao instrument koji bi od zapadnih institucija obezbedio potrebno finansiranje za zavr{e-tak jedinica K2/R4. Ironija je htela da, u vreme kada je EBRD doneo svoju odluku, êrnobilj, ustvari, vi{e nije mogao da proizvodi elektri~nu energiju. EBRD je postavio niz uslova koje je Ukra-jina trebalo da ispuni pre nego {to finansiranje bude pro{lo proces odobravanja. Izme|u osta-log, ti uslovi su obuhvatali pobolj{anje sveukupne nuklearne bezbednosti i stvaranje nezavi-snog nuklearnog regulatora. Me|utim, novoosnovani Dràvni nuklearni regulatorni odbor nijeimao – a i dalje nema – dovoljna finansijska sredstva, {to uzrokuje da kvalifikovano osoblje na-pu{ta posao u potrazi za boljim zaposlenjem.

Ovaj faktor je bio tek jedan od razloga {to su predstavnici Ukrajine, na sastanku Odbora direktoraEBRD-a u novembru 2001. godine zahtevali od Odbora da povu~e svoju ponudu za kreditiranje,namenjenu zavr{etku dveju predloènih nuklearnih elektrana, s ~im se Odbor saglasio. OdlukaEBRD-a da ne finansira reaktore do~ekana je zadovoljstvom ukrajinskih nevladinih organizacija.

Mreà nadgledanja banaka u CI Evropi imala je veoma aktivnu ulogu u vo|enju kampanje pro-tiv projekta K2R4, kroz dijaloge sa nadle`nim predstavnicima EBRD i stalnim informisanjem jav-nosti tokom celog procesa odlu~ivanja. Ova NGO je izradila publikaciju 85 razloga protiv zavr-{etka K2/R4, Ubedljivi argumenti protiv zavr{etka dva nuklearna reaktora Rivne i Khmelnitsky uUkrajini, u kojoj je navela glavne razloge za{to se Ukrajinci i grupe gra|ana u Ukrajini i drugimzemljama protive ovom opasnom i finansijski nerazumnom nuklearnom projektu. Od samogpo~etka, predstavnici Mreè nadgledanja banaka u CI Evropi su apelovali na EBRD i na Svetskubanku da se umesto toga usredsrede na realizaciju njihovog zejedni~kog Plana za energetskuefikasnost za Ukrajinu, koji je izra|en 1998. godine, a koji ove institucije za sada ignori{u.


Dodatne informacije o CEE Bankwatch mreì mogu se na}i na:

http://www.bankwatch.org


4

313

28. MRE@A KAVKASKIH EKOLO[KIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA


Mreà kavkaskih ekolo{kih nevladinih organizacija (CENN) nevladina je, nepro-fitna organizacija koja ima za cilj da pomogne regionalnoj saradnji kroz bolju ko-munikaciju ekolo{kih organizacija u regionu Kavkaza. Mreà Sveta zemlja (SEN)inicirala je CENN mreù 1998. godine, u èlji da se otvori jedna krajnje demokra-tiska mreà. Ciljevi mreè CENN su bolja svrsishodnost re{enja ekolo{kih proble-ma na Kavkazu, uspostavljanje lako dostupnog informacionog prostora, i koor-dinacija napora u razvoju kompatibilnih ekolo{kih strategija i mera politike uzemljama Kavkaza.

CENN se sastoji od registrovanih ekolo{kih nevladinih organizacija i grupa za po-kretanje inicijativa iz Jermenije, Azerbejdàna i Gruzije. Glavno sedi{te mreèCENN nalazi se u Tbilisiju, u Gruziji, a regionalni centri su osnovani u Baku, uAzerbejdànu, i u Jerevanu, u Jermeniji.

[ta je teì{te i koji je domen aktivnosti?

Da bi ostvario svoje ciljeve, CENN deluje prvenstveno kroz slede}e mere:

• pove}anje razmene informacije izme|u nevladinih organizacija, vlada, me|u-narodnih organizacija, i op{te javnosti u oblasti za{tite ìvotne sredine na Kav-kazu;

• pobolj{anje komunikacije i efikasnosti zajedni~kih napora;

• izgradnja kapaciteta ~lanica kroz seminare, radionice, obuku i druge aktivno-sti;

• lobiranje za razli~ita ekolo{ka pitanja u regionu; i

• promovisanje zajedni~kih regionalnih projekata.

CENN organizuje serije sastanaka i radionica u zemljama Kavkaza (vidi Okvir4.34); izdaje i bilten u elektronskom obliku, Kavkaske ekolo{ke novine, (koji se di-stribuira na preko 400 organizacija i pojedinaca u Gruziji, Jermeniji, Azerbejdà-nu, Rusiji, SAD, i Evropi), i odràva Internet prezentaciju na adresi http://post.net.ge/cenn.

4

314


Okvir 4.34 ¬ Radionice koje organizuje CENN

Gruzijski centar za o~uvanje divljih vrsta (GCCW), u okviru projekta Mreè kavkaskih ekolo{kihnevladinih organizacija (CENN), uz finansijsku podr{ku agencije USAID, organizovao je dve regi-onalne radionice, “Implikacije i sprovo|enje Konvencije iz Orhusa na Kavkazu ” u avgustu 2000.godine i “O~uvanje vodenih povr{ina na Kavkazu” u septembru 2000. godine, u Gruziji.

Radionica “O~uvanje vodenih povr{ina na Kavkazu” imala je za cilj da okupi nevladine organiza-cije i predstavnike vlade iz tri kavkaske dràve kroz diskusiju o pitanjima o~uvanja vodenih po-vr{ina u regionu i kroz nagla{avanje potrebe za boljim o~uvanjem. To je bio prvi put da pred-stavnici NGO i dràvnih organizacija zajedno rade na pitanjima od zajedni~kog interesa i da ima-ju priliku da se okupe i razmene iskustva i znanja o pitanjima o~uvanja vodenih povr{ina.


Dodatne informacije o CENN mogu se na}i na: http://www.cenn.org


4

315

29. FONDACIJA FORD


Fondacija Ford ameri~ka je nezavisna, neprofitna, nevladina organizacija. Ona jeusredsre|ena na podsticanje inicijativa koje su prilago|ene lokalnim uslovima,koje su kooperativne i participatorne, i na taj na~in doprinose ljudskom blago-stanju, miru, ekolo{koj odrìvosti {irom sveta; Fondacija pruà aktivne {anse izemljama u tranziciji. Primarni ciljevi Fondacije Ford su slede}i: ja~anje demo-kratskih vrednosti; smanjenje siroma{tva i nepravde; unapre|enje me|unarodnesaradnje; i napredak u ljudskim ostvarenjima. Ovi ciljevi se ostvaruju kroz tri pro-gramske oblasti fondacije: izgradnja sredstava i razvoj zajednice; mir i socijalnapravda; i obrazovanje, mediji, umetnost i kultura. Tokom svog postojanja, Fon-dacija je obezbedila vi{e od 10 milijardi US dolara u donacijama i kreditima orga-nizacijama i grupama {irom sveta.

Finansiranje iz Fondacije Ford je dostupno akademskim institucijama, biznisu,obrazovnim ustanovama, dràvnim organima, nevladinim organizacijama, a unekim oblastima i pojedincima. Finansiranje je reservisano za nau~ne, dobrotvor-ne i nau~ne aktivnosti. Fondacija Ford pruà podr{ku u obliku bespovratnih fi-nansijskih sredstava (grantova) i, u nekim oblastima, u obliku kredita. (Napome-na: zemlje u tranziciji se obra}aju kancelariji Fondacije Ford u Njujorku, u SAD,a za sve projekte u Ruskoj federaciji treba se obratiti kancelariji u Moskvi.)


Kroz svoje raznovrsne programe, Fondacija Ford podràva aktivnosti i inicijativeu oblasti ìvotne sredine i odrìvog razvoja. U okviru njenog programa razvojazajednica i resursa, postoje dva podprograma: ìvotna sredina i razvoj; i razvojzajednica, koji zajedno predstavljaju zna~ajan deo programa pomo}i FondacijeFord. Oni su fokusirani na strategije koje istovremeno smanjuju nepravdu i siro-ma{tvo. Programi Fondacije Ford bave se re{enjima u slede}im relevantnim sfe-rama: razvoj civilnog dru{tva; za{tita prirode (npr. {ume, zemlji{te, voda i divljisvet); javno zdravlje; u~e{}e javnosti; istraìvanje; i obuka.

4

316


Okvir 4.35 ¬ Fond za ekolo{ku pravnu nauku (EPRA)

U po~etnim danima tranzicije iz komunisti~kog pravnog sistema u sistem koji odslikava realno-sti novog demokratskog zakonodavnog okvira, najve}i deo profesora prava u Rusiji nije imao in-formacije potrebne za svrsishodno vr{enje svoje du`nosti obu~avanja mladih lidera, koji su tekulazili u pravnu profesiju, {to je posebno u domenu ekolo{kih aspekata zakona, koji nisu bili re-{eni u ranijem zakonodavstvu, bilo uo~ljivo. Bespovratna finansijska pomo} Fondacije FordFondu za ekolo{ku pravnu nauku u Ruskoj Federaciji re{avala je ovaj problem organizovanjemseminara i osnivanjem centara za ekolo{ko pravo. Ova inicijativa, sa sedi{tem u Moskvi, omogu-}ila je zna~ajan napredak obrazovnih sredstava i ruskih profesionalaca {irom Urala, Sibira i ru-skog dalekog istoka prilikom tranzicije, {to je zainteresovanima dalo zna~ajnu mogu}nost dasvrsishodno doprinesu napretku svoje zemlje u oblasti ìvotne sredine.

Izvor: Ford Fondacija http://www.fordfound.org/index.cfm


Dodatne informacije o Ford Fondaciji mogu se na}i na

http://www.fordfound.org/

Dalje informacije o Ford Fondaciji i ìvotnoj sredini mogu se na}i nahttp://www.fordfound.org/index.cfm


4

317

30. FONDACIJA ÂRLS STJUART MOT


Fondacija ârls Stjuart Mot (Mot Fondacija) privatna je dobrotvorna fondacija,koja nagla{ava razvoj partnerstava i povezivanja pojedinaca i njihovih zajednicakako na lokalnom tako i na globalnom nivou. U skladu sa ovakvom misijom, Fon-dacija ulaè napore u ja~anje sposobnosti pojedinaca i kapaciteta organizacija zapostizanje boljih rezultata. Fondacija Mot ostvaruje te ciljeve kroz pruànje po-dr{ke inicijativama koje omogu}avaju stvaranje pravednih i odrìvih dru{tava, odlokalnih do globalnog nivoa, i doprinose sistemskim promenama. Njen primarnifokus je trenutno na slede}im oblastima: civilno dru{tvo; ìvotna sredina; OblastFlint,16 i Putevi za izlazak iz siroma{tva (grantovi usmereni na ublaàvanjeposledica ìvota u siroma{tvu, i osposobljavanje ljudi da trajno izbegnu siroma-{tvo).

Njihovo finansiranje je dostupno nevladinim organizacijama i fondacijama na ni-vou zajednica. Fondacija Mot pruà pomo} u obliku bespovratne finansijske po-mo}i. Kvalifikovane zemlje za dobijanje pomo}i su slede}e: Albanija, Belorusija,Bosna, Bugarska, Hrvatska, ê{ka Republika, Ma|arska, BJR Makednija, Poljska,Rumunija, Rusija, Srbija i Crna Gora, Slova~ka i Ukrajina.


U okviru pomenutih ciljeva, Fondacija Mot veoma nagla{ava oblast ìvotne sre-dine i izgradnju civilnog dru{tva, {to podrazumeva fokusiranje na angaòvanjegra|ana, razumnu javnu politiku, i adekvatne modele razvoja. U zemljama utranziciji, njen fokus je vi{e orijentisan na izgradnju civilnog dru{tva, sa glavnimnaglaskom na nevladinim organizacijama, posebno na inicijativama usmerenimna regionalno umreàvanje i razmenu informacija. Relevantne sfere kojima je ba-ve programi Fondacije u ovim regionima su: razvoj civilnog dru{tva; ja~anje sek-tora nevladinih organizacija; u~e{}e javnosti; osposobljenost neprofitnog sekto-ra kao i razmena informacija unutar regiona i izme|u njih.

4

318


16 C.S. Mot je osnovao ovu Fondaciju kao na~in uspostavljanja zajedni~ke odgovornosti za dobrobit zajednice Flint. On je ~vrsto verovaoda ljudi u povezanim institucijama – {kolama, zdravstvenim i drugim ustanovama koje brinu o ljudskim potrebama, u organima unutra-{njih poslova, crkvama, dru{tvenim organizacijama i porodicama – doprinose zdravlju neke zajednice. Fondacija Mot finansira projektekoje obe}avaju mogu}nost dugoro~nih pozitivnih uticaja u {iroj zajednici Flint.

Okvir 4.36 ¬ Eko-pravo – zakonodavni projekat ekolo{ke NGO:

Iako su nevladine organizacije i javnost sastavni deo u procesu pripreme i sprovo|enja svrsis-hodnog ekolo{kog zakonodavnog okvira, najve}i broj nevladinih organizacija ne raspolaè po-trebnim informacijama i pravnim savetima potrebnim za aktivno uklju~ivanje u taj proces. Bes-povratna finansijska pomo} Fondacije Mot za Zakonodavni projekat nevladine ogranizacije uKijevu, u Ukrajini, re{ava ove probleme kroz organizovanje regionalnih seminara, kvartalnih bil-tena, slobodnih konsultacija javnosti i nevladinih organizacija, i saradnju vlade u radu na ovomzakonodavnom okviru. Ova finansijska sredstva pomaù u procesu transformacije ukrajinskogzakonodavstva u adekvatan instrumenat za ostvarenje zna~ajnog ekolo{kog napretka u sprezisa angaòvanom javno{}u i aktivnim nevladinim organizacijama.

Izvor: Fondacija Mot http://www.mott.org/details.asp?rid=199800178


Dodatne informacije o Fondaciji Mot mogu se na}i na http://www.mott.org/

index.asp


4

319

31. POVERENI^KI FOND ZA UZAJAMNO RAZUMEVANJE


Povereni~ki fond za uzajamno razumevanje (TMU) privatna je grant organizaci-ja, koja je usredsre|ena na me|unarodna partnerstva kroz ekolo{ku i kulturnurazmenu. Fond je opredeljen za ja~anje slede}ih procesa: blià saradnja; bolja ko-munikacija; i ve}i stepen po{tovanja izme|u naroda SAD i zemalja u tranziciji.Osnovni naglasak je na projektima orijentisanim ka direktnim, profesionalnim ispecijalizovanim interakcijama.


U okviru pomenutih ciljeva, TMU stavlja snaàn naglasak na ìvotnu sredinu. Ot-prilike jedna tre}ina njenih grant sredstava namenjena je za oblast za{tite i o~u-vanja ìvotne sredine, a to do sada predstavlja 949.800 US dolara programske po-mo}i u ovoj oblasti. Raniji projekti su se bavili razmenom koja je obezbe|ivalapodr{ku u slede}im oblastima: vi{i programi obuke; konferencije; ja~anje institu-cija; zajedni~ki istraìva~ki projekti; seminari; i radionice. Relevantna pitanja ko-ja se re{avaju kroz programe TMU su slede}a: o~uvanje biodiverziteta; razvojodrìvosti ìvotne sredine; o~uvanje stani{ta i eko-sistema; me|unarodno umre-àvanje ekolo{kih grupa i institucija; i planiranje kori{}enja zemlji{ta.

Grantovi TMU za ekolo{ki orijentisanu razmenu su dostupni nevladinim organi-zacijama, nau~nim institucijama, raznim vladinim telima, profesionalnim udru-ènjima i akademskim dru{tvima. Sve organizacije iz SAD ili zemalja u tranzicijimogu da dostave upite, ali je bitno napomenuti da se finansijska sredstva moguodobriti ameri~kim partnerskim organizacijama. TMU pruà podr{ku Ruskoj Fe-deraciji, a ostatak se raspore|uje na Republiku ê{ku, Ma|arsku, Poljsku, Slo-va~ku Republiku i Ukrajinu. TMU tako|e pruà ograni~enu podr{ku Albaniji, Be-lorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Gruziji, BJR Makedoniji,Moldaviji, Mongoliji, Rununiji, Srbiji i Crnoj Gori, i Sloveniji.

Okvir 4.37 ¬ Razmena u oblasti biodiverziteta izme|u Gruzije i Misurija

Uz bespovratnu finansijsku pomo} TMU, 2001. godine je uspostavljen program razmene ekolo-ga i botani~ara iz Botani~ke ba{te Misuri i Republike Gruzije. Ova finansijska pomo} pruìla jemogu}nost specijalistima i profesionalcima da unaprede o~uvanje biodiverziteta za kori{}enjeu oblasti Kavkaza. Informacije i planiranje ukazuju da bi ovakve razmene mogle da predstavlja-ju klju~ za budu}nost ovog regiona sa bogatim biodiverzitetom.

Izvor: TMU http://www.tmuny.org/


Dodatne informacije o TMU mogu se na}i na http://www.tmuny.org/

4

320


32. SVETSKI ENERGETSKI SAVET


Svetski energetski savet (WEC) nevladina je, nekomercijalna, i nesvrstana svetskaenergetska organizacija, sa sedi{tem u Londonu, u Engleskoj. U njenim odbori-ma sada su prisutni predstavnici devedeset tri zemlje, koji predstavljaju intereseovih zemalja u oblasti energetike. Ovi odbori ~esto imaju i ~lanove iz sva tri sek-tora: vlada, nevladine organizacije i biznis.

Misija Saveta WEC je “da promovi{e odrìvu proizvodnju i potro{nju energije uznajve}u mogu}u korist za sve.” Kao takva, ova misija nudi {irok spektar progra-ma i usluga usmerenih ka ~lanicama, ka industriji u oblasti energetike, i ka {irojjavnosti. Ti programi i usluge su specifi~no organizovani u vi{egodi{nje Radneprograme koji su fokusirani oko Svetskog energetskog kongresa koji organizujeWEC. Radni programi se dalje dele na tehni~ke programe, studije, i regionalneprograme.

WEC se sastoji od tri organizacije: Svetski energetski savet (inkorporisana dobro-tvorna organizacija po zakonima Engleske i Velsa); WEC Services Limited (subsi-dijarna trgovinska ku}a); i WEC Fondacija. WEC Fondacija koristi kamatu ost-varenu na sredstvima radi finansiranja svojih programa.


WEC pokriva ~itav spektar energetike sa specijalnim naglaskom na temama kao {tosu: restrukturisanje trì{ta; energetska efikasnost; energija i ìvotna sredina; finan-siranje energetskih sistema; utvr|ivanje cena energije i subvencije; energetsko si-roma{tvo; eti~ka pitanja; pokazatelji i standardi; i primena novih tehnologija.

Okvir 4.38 ¬ Baza podataka o smanjenju emisije gasova staklene ba{te

Smanjenje emisija gasova staklene ba{te (GHG) jedan je od bitnih globalnih prioriteta u oblastiìvotne sredine, ali ga je ~esto te{ko pratiti i meriti. S tim ciljem, WEC je uspostavio bazu podata-ka za projekte smanjenja emisije gasova staklene ba{te u okviru njihovog Globalnog energet-skog informacionog sistema. Pva baza podataka omogu}ava organizacijama i poslovima da pra-te svoje napore za smanjenje emisija gasova staklene ba{te i da vr{e razmenu podataka sa drugi-ma u oblasti energetike. To omogu}ava ekolo{kim organizacijama, vladama i drugim zaintereso-vanim stranama da analiziraju emisju GHG po regijama, po projektima ili po drugim osnovama.

Izvor: WEC, http://www.worldenergy.org/wec-geis/ghg2001/ghgmain.asp


Dodatne informacije o WEC mogu se na}i na http://www.worldenergy.org


4

321

33. SVETSKI POSLOVNI SAVET ZA ODR@IV RAZVOJ


Svetski poslovni savet za odrìv razvoj (WBCSD) koalicija je od 150 me|unarod-nih kompanija iz vi{e od 30 zemalja i vi{e od 20 industrijskih sektora. Njegov ciljje promovisanje odrìvog razvoja kroz socijalnu pravdu, ekonomski rast i za{tituìvotne sredine. Osim globalnih aktivnosti u sedi{tu Saveta u @enevi, u [vajcar-skoj, WBCSD se u velikoj meri oslanja na svoju mreù lokalnih Poslovnih savetaza odrìv razvoj (BCSDs) i na partnerske organizacije.


WBCSD organizuje svoje aktivnosti u ~etiri oblasti:

(I) Izgradnja kapaciteta je oblast fokusirana na izgradnju novih instrumenata zakori{}enje u ostvarivanju odrìvog razvoja, u ~etiri sfere: obrazovanje i obuka; di-jalozi zaintersovanih strana; u~enje kroz zajedni{tvo; i definisanje scenarija.

(II) Propagiranje i podizanje nivoa svesti oblast je koja se koncentri{e na spora-zumevanje o interesima i stavovima lidera WBCSD koji donose odluke. Na pri-mer, WBSCD je u~estvovao na Svetskom samitu o odrìvom razvoju radi lobi-ranja za stavove svojih ~lanica.

(III) Projekti Saveta su specijalni projekti, realizovani preko radnih grupa kojeformiraju kompanije ~lanice. One trenutno pokrivaju osam oblasti:

• odrìvost koja se ostvaruje preko trì{ta;

• dru{tvena odgovornost korporacija;

• klima i energija;

• inovacije i tehnologija;

• izve{tavanje o pitanjima odrìvog razvoja (SD);

• biodiverzitet;

• dostupnost vode;

• ekolo{ka efikasnost.

(IV) Resorne projekte pod rukovodstvom ~lanica sponzori{u i realizuju kompani-je ~lanice Saveta WBSCD. Trenutno je postoji pet takvih projekata, u oblasti ce-menta, elektri~nih postrojenja, {umarstva, rudarstva, i mobilnosti.

4

322


Okvir 4.39 ¬ Aktivnosti pridruène organizacije Saveta WBSCD u Poljskoj

Klju~nim pitanjem odrìvog razvoja u isto~noj Evropi na specifi~an na~in se bavi pridruèna ~la-nica WBSCD u Poljskoj, odnosno Poljski poslovni centar za odrìv razvoj (BCSD Poljska). BCSD Cen-tra za Poljsku postigao je rezultate u podizanju javne svesti o ekolo{ki opravdanom razvoju tako{to je instalirao park sa turbinama na vetar, koji demonstrira koncept ekolo{ki razumnih tehnolo-gija. U budu}nosti, BCSD Poljska planira da organizuje industrijske seminare i da obezbedi poje-dina~ne konsultacije nevladinim organizacijama o aktivnostima u oblasti ekolo{ke efikasnosti.

Izvor: WBCSD (http://www.wbcsd.org/regional/europe.htm#poland).


Dodatne informacije o WBSCD mogu se na}i na http://www.wbcsd.org


4

323

34. ME\UNARODNI SAVET ZA LOKALNE EKOLO[KE INICIJATIVE


Me|unarodni savet za lokalne ekolo{ke inicijative (ICLEI) me|unarodna je ekolo-{ka agencija za lokalne organe vlasti. Njegov zadatak je da uspostavi i opsluùjesvetski pokret lokalnih organa uprave za postizanje konkretnih rezultata na una-pre|enju globalne ìvotne sredine i uslova za odrìv razvoj putem realizacije ku-mulativnih lokalnih akcija. Savet ima zvani~an konsultativni status u odnosu naUjedinjene nacije, preko kojih propagira interese lokalnih organa uprave predme|unarodnim telima.

^lanstvo u Savetu je otvoreno za lokalne organe uprave i njihova nacionalna i re-gionalna udruènja. Puno ~lanstvo u Savetu trenutno ima vi{e od 400 velikih imanjih gradova i njihovih udruènja iz celog sveta, uklju~uju}i i 19 ~lanova iz ze-malja u tranziciji. Status pridruènih ~lanova (bez prava glasanja) otvoren je zadràvne i nacionalne agencije, neprofitne i nevladine organizacije, i pojedince ko-ji èle da se uklju~e u teku}e aktivnosti Saveta. Svetski sekretarijat ICLEI je u To-rontu, a evropski se nalazi u Berlinu.


ICLEI inicira i realizuje kampanje i projekte, koji podràvaju inicijative pokrenu-te na lokalnom nivou za re{avanje problema u oblasti ìvotne sredine, odrìvograzvoja, i smanjenja siroma{tva na lokalnom i globalnom nivou. Na primer, kam-panja Lokalna Agenda 21 (vidi Poglavlje 3/1), koja je inicirana 1991. godine, poku-{ava da ostvari vidljive rezultate i da pove}a standard lokalnih performansi na lo-kalnom nivou kroz instituciju {iroko zasnovanog participatornog procesa plani-ranja radi ostvarenja odrìvog razvoja. Od osnivanja Lokalne Agende 21, unutarICLEI, u njenim aktivnostima je u~estvovalo vi{e od 215 gradova u 52 zemlje. Spe-cijalne kampanje su usmerene na za{titu voda, odnosno vazduha. Preko Me|una-rodnog centra za obuku, ICLEI se fokusira na izgradnju kapaciteta lokalnih orga-na uprave kroz pruànje informacija, obuku i druge usluge u oblasti odrìvograzvoja, za{tite ìvotne sredine i smanjenje siroma{tva. ICLEI ima i svoju {emunagra|ivanja (Nagrada za lokalne inicijative), kojom se daje me|unarodno pri-znanje za izuzetne rezultate u oblasti ìvotne sredine i odrìvog razvoja organi-ma lokalne uprave koji rade u saradnji sa partnerima iz zajednice.


Dodatne informacije o ICLEI mogu se na}i na http://www.iclei.org

4

324


REFERENCES

325

REFERENCES

326

REFERENCES

327

<

REFERENCES

328

REFERENCES

329

REFERENCES

330

REFERENCES

331

.

REFERENCES

332

REFERENCES

333

�

334

Documents

Steiner, Vodic Za Dobro Upravljanje u Oblasti Zivotne Sredine