StenaStena jeje prirodnaprirodna zajednicazajednica jednogjednog iliili vivišše e mineralamineralaodređenogodređenog sastavasastava i i strukturestrukture ((termintermin se se koristikoristi zaza svesve prirodneprirodnetvorevinetvorevine određenog sastava i struktureodređenog sastava i strukture, , bezbez obziraobzira nana ččvrstinuvrstinu))..

MAGMATSKE stene -kristalizacijom magme (lave)

MAGMATSKE stene -kristalizacijom magme (lave)

SEDIMENTNE- raspadanjem postojećih stena

SEDIMENTNE- raspadanjem postojećih stena

METAMORFNE- promenom postojećih stena

METAMORFNE- promenom postojećih stena

MagmatskeMagmatske stene stene -- Magma (lava)Magma (lava)

Magma Magma jeje fluidnifluidni, , silikatnisilikatnirastoprastop homogenoghomogenog sastavasastava u u kojikoji ulazeulaze skoroskoro svisvi poznatipoznatielementielementi, , aliali preovladjujepreovladjuje OO22 sasa47% i 47% i SiSi sasa okooko 30%.30%.OgnjiOgnjiššta su locirana u gornjem ta su locirana u gornjem omotaomotaččuu, , ispodispod MohoMoho--aa(bazi(baziččne magme) ili u ne magme) ili u kontinentalnoj kori (kisele).kontinentalnoj kori (kisele).Magma je i materijal sa samo Magma je i materijal sa samo 25% te25% teččne komponente.ne komponente.

ČČineine jeje: : tetešško isparljive ko isparljive komponente (komponente ( SiOSiO22, TiO, TiO22, , AlAl22OO33, MgO, CaO, Na, MgO, CaO, Na22O...)O...) --prekopreko 90% 90% iiLako isparljive Lako isparljive komponentekomponente:H:H22O, COO, CO22, HCl, , HCl, HF, HHF, H22S, SOS, SO33……MagmeMagme sasavivišše od 5% ovih komponenti e od 5% ovih komponenti su tzv. vlasu tzv. vlažžne magmene magme..NjihovNjihov sadrsadržžajaj uslovljen je uslovljen je sadrsadržžajem SiOajem SiO2, 2, a utia utičče nae na::

1.1. pokretljivost magme, pokretljivost magme, 2.2. tok kristalizacije, tok kristalizacije, 3.3. rast i vrstu mineralarast i vrstu minerala;;4.4. mineralizatormineralizator..

Viskozitet rastopa Viskozitet rastopa –– otpor prema teotpor prema teččenjuenjuzavisi odzavisi od:: T, sastava (sadrT, sastava (sadržžaj Si, Al i lakoisp. Komp.), spoljnjeg Paj Si, Al i lakoisp. Komp.), spoljnjeg P

Kisele magme (bogate Si, Al i lakoisparljivim sastojcima) su veoKisele magme (bogate Si, Al i lakoisparljivim sastojcima) su veoma viskoznema viskozne ––kupasti izlivi kupasti izlivi ((StromboliStromboli)). Seizmi. Seizmiččki se ponaki se ponaššaju kao aju kao ččvrsta tela. Bazivrsta tela. Baziččne magme su ne magme su

manje viskozne pa lako i brzo teku.manje viskozne pa lako i brzo teku. Grade ploGrade ploččaste izlive, a seizmiaste izlive, a seizmiččki se ponaki se ponaššaju kao aju kao teteččnosti.nosti.

Diferencijacija magmeDiferencijacija magmebroj vrsta stena je daleko vebroj vrsta stena je daleko većći od broja poznatih vrsta magmii od broja poznatih vrsta magmi

--kinetikinetiččkaka--statistatiččkaka

1.1. izdvajanje u teizdvajanje u teččnom stanju usled ograninom stanju usled ograniččene moguene moguććnosti nosti memeššanja (likvacija)anja (likvacija)-- kapljice sulfida Fe, Ni, Co, Cu i Pt kapljice sulfida Fe, Ni, Co, Cu i Pt metala zbog njihove smanjene rastvorljivosti. Obrazovana metala zbog njihove smanjene rastvorljivosti. Obrazovana su iskljusu isključčivo na prostorima stabilnih kontinentalnih ploivo na prostorima stabilnih kontinentalnih pločča.a.

2.2. Istiskivanjem ostatka rastopaIstiskivanjem ostatka rastopa3.3. Gasnim transportomGasnim transportom

44. Frakciona kristalizacija i gravitaciona . Frakciona kristalizacija i gravitaciona kristalizaciona diferencijacija (kristalizaciona diferencijacija (ČČ. Darvin).. Darvin).

Odvajanje kristala od Odvajanje kristala od ostatka rastopa ostatka rastopa gravitacionim gravitacionim tonjenjemtonjenjemSporedni minerali Sporedni minerali (apatit, cirkon, (apatit, cirkon, magnetit...)magnetit...)LeLežžiiššta ta kristalizacionih kristalizacionih diferencijata diferencijata (stratiformna i (stratiformna i alpinotipna)alpinotipna)

Pravilnost u redu kristalizacije Pravilnost u redu kristalizacije –– BOVENOVA BOVENOVA ŠŠEMAEMA

Pojam asimilacije Pojam asimilacije (POTPUNO STAPANJE) (POTPUNO STAPANJE) i i kontaminacijekontaminacije (DELIMI(DELIMIČČNO STAPANJE NO STAPANJE –– ANKLAVE ANKLAVE iliili

KSENOLITI)KSENOLITI)

--HIBRIDNE MAGMEHIBRIDNE MAGME

NANAČČIN POJAVLJIVANJA MAGMATSKIH IN POJAVLJIVANJA MAGMATSKIH STENASTENA

1.1. PloPločča (a (šštit) tit) –– bazibaziččne magmene magme2.2. KalderaKaldera3.3. Vulkanska kupa (kisele Vulkanska kupa (kisele

magme)magme)4.4. Vulkanska iglaVulkanska igla5.5. Nek Nek –– vulkanski kanalvulkanski kanal6.6. Sil Sil –– konkordantna intruzija konkordantna intruzija

(dajk(dajk--diskordantna)diskordantna)7.7. Lakolit Lakolit 8.8. Batolit (veBatolit (veććinom graniti)inom graniti)9.9. ŠŠtoktok10.10. Fakolit Fakolit Ostaci vulkanskih kupa u SrbijiOstaci vulkanskih kupa u Srbiji

LULUČČENJE ENJE –– izdvajanje (odeljivanje)magmatskih izdvajanje (odeljivanje)magmatskih tela usled kontrakcije stenskih masa prilikom hlađenjatela usled kontrakcije stenskih masa prilikom hlađenja. Va. Važžno no

kod eksploatacije kamenakod eksploatacije kamena

1.1. PloPloččasto (bankovito)asto (bankovito)2.2. StubastoStubasto3.3. ParalelopipedskoParalelopipedsko4.4. Nepravilno Nepravilno

(poliedarsko)(poliedarsko)--nepovoljnonepovoljno

5. 5. Kuglasto (izraKuglasto (izražženo kod eno kod stena izlostena izložženih enih raspadanju) raspadanju) -- nepovoljnonepovoljno

6. 6. PillowPillow--lavelave

PetrogeniPetrogeni mineralimineraliStene koje grade Zemljinu koru sastoje Stene koje grade Zemljinu koru sastoje se od preko 3000 minerala sa oko 7000 se od preko 3000 minerala sa oko 7000 podvrsta, ali mali broj minerala podvrsta, ali mali broj minerala uuččestvuje u izgradnji stena. To su tzv. estvuje u izgradnji stena. To su tzv. petrogeni minerali petrogeni minerali i oni su uglavnom i oni su uglavnom jedinjenja Si i Ojedinjenja Si i O22 i malog broja drugih i malog broja drugih elemenata, te ih nazivamo silikatima.elemenata, te ih nazivamo silikatima.Glavne ili bitne komponente su strogo Glavne ili bitne komponente su strogo defdefiinisane za svaku stenu, dok nisane za svaku stenu, dok sporedne (akcesorne) komponente ne sporedne (akcesorne) komponente ne utiutičču na sastav i karakter stene.u na sastav i karakter stene.

PostanakPostanak mineralaminerala

NajveNajvećći broj minerala nastaje oi broj minerala nastaje oččvrvrššććavanjem avanjem magme magme –– magmatski mineralimagmatski minerali. . IIz ostatka rastopa bogatog lakoisparljivom z ostatka rastopa bogatog lakoisparljivom komponentom nastaju komponentom nastaju pneumatolitski mineralipneumatolitski minerali(minerali velikih dimenzija). (minerali velikih dimenzija). Kondenzovanjem ostatka rastopa na niskim T Kondenzovanjem ostatka rastopa na niskim T nastaju nastaju hidrotermalni hidrotermalni mineraliminerali ((posebno bitni za posebno bitni za stvaranje rudnih lestvaranje rudnih ležžiišštata)). . RRudni mineraliudni minerali, ulaze u , ulaze u sastav rudnih lesastav rudnih ležžiiššta, a u izgradnji stena imaju ta, a u izgradnji stena imaju beznabeznaččajnu ulogu ili se ne pojavljuju.ajnu ulogu ili se ne pojavljuju.

KVARC KVARC –– SiOSiO22

prorastanja kvarca sa alkalnim feldspatom – granofirska ili mikropegmatitska struktura; crvoliko prorastanje kvarca i

plagioklasa– mirmekitska struktura

OPALOPAL ––SiO2 x nH2OSiO2 x nH2O(3(3--20% vode, amorfan)20% vode, amorfan)

vlaknasti, sitnokristalasti varijetet vlaknasti, sitnokristalasti varijetet –– kalcedonkalcedon (ahat, (ahat, hrizopras, karneol...) hrizopras, karneol...)

FELDSPATIFELDSPATI

Kalijski feldspat Kalijski feldspat –– KK22O x O x AlAl22OO33 x 6SiOx 6SiO22 –– ortoklasortoklas, , mikroklinmikroklin i i sanidinsanidin

Natrijski feldNatrijski feldsspat pat –– NaNa22O x O x AlAl22OO33 x 6SiOx 6SiO22 –– albit, albit, Kalcijski feldKalcijski feldsspat pat –– CaO x CaO x AlAl22OO33 x 6SiOx 6SiO22 –– anortit.anortit.

ORTOKLASORTOKLAS –– delimidelimiččno uređena reno uređena reššetkaetka

Sanidin Sanidin -- neuređena reneuređena reššetkaetka

MikroklinMikroklin –– uređena reuređena reššetka (amazonit)etka (amazonit); ; pertitpertit ((abab))

PLAGIOKLASIPLAGIOKLASIAlbitAlbit 0 0 --10% An10% AnOligoklasOligoklas 10 10 --30%An30%AnAndezinAndezin 30 30 -- 50% An50% AnLabrador 50 Labrador 50 -- 70% An70% AnBitovnitBitovnit 70 70 -- 90% An90% AnAnortitAnortit 90 90 -- 100% An100% An

zonarni i polisintetički bližnjeni plagioklasi

FILOSILIKATI FILOSILIKATI LISKUNILISKUNI

MUSKOVITMUSKOVIT

BIOTITBIOTIT

GRUPA SERPENTINAGRUPA SERPENTINAantigoritantigorit –– listasti, listasti, hrizotilhrizotil ––vlaknast i vlaknast i serpofitserpofit –– amorfni amorfni serpentin. serpentin.

TALKTALK

INOSILIKATIINOSILIKATIAMFIBOLI (AMFIBOLI (monmonooklinikliniččnini--ho, tremho, trem.. i akti akt..; rombi; rombiččni i ni i alkalnialkalni--glaukofan)glaukofan)

PirokseniPirokseni –– monoklinimonokliniččni (diopsidni (diopsid--hedenbergitska serija; augitska serija i alkalni) i hedenbergitska serija; augitska serija i alkalni) i

rombirombiččni ( Enstatitni ( Enstatit--Hipersten i bronzit)Hipersten i bronzit)

NEZOSILIKATINEZOSILIKATI

GRUPA OLIVINA GRUPA OLIVINA –– XX22SiOSiO44

forsterit forsterit ––MgMg22SiOSiO44

fajalit fajalit –– FeFe22SiOSiO44