STICANJE BEZ OSNOVA (neosnovano obogacenje) KAO IZVOR OBLIGACIJA Sticanje bez osnova ili neovlaeno obogaenje je izvor obligacije. Neosnovano obogaenje se definie kao sticanje koje se ne temelji na pravno priznatom osnovu ili razlogu. Neosnovano oboogaenje dovodi do neravnotee izmeu dvije imovine koje pravni poredak ne odobrava.Dejstvo neosnovanog obogacenja se sastoji u zasnivanju obligacionog odnosa izmeu obogaenog i osiromaenog u kom je obogaeni dunik a osiromaeni povjerilac obaveze povraaja steenoog bez osnova ili naknade njegove vrijednosti. Po pravilu neosnovano obogacenje je supsidijarni izvor obligacionih odnosa a to znaci da ona dolazi do izrazaja tek ako se potrazivanje ne moze izvesti iz prava svojine, ugovora, prouzrokovanja stete drugog ili nezvanog vrsenja tuih poslova. Nije svako obogacenje izvor obligacija vec da bi neosnovano obogacenje bilo izvor obligacija potrebno je: 1)Obogacenje jednog lica. 2)Osiromasenje drugog lica, 3)Da izmeu osiromaenja jednog i obogaenja drugog lica postoji veza tj. da imaju isti uzrok, 4)Nedostatak pravnog osnova za obogacenje odn osiromasenje. Treba da budu meusobno uslovljeni da su posledice istog uzroka, ne moraju biti jednaki po vrijednosti. Navedeni uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni. Obogacenje znaci povecanje imovine. Moze se desiti ili uvecanjem imovine ili sprecavanjem da se imovina umanji. Npr kada neko plati izdrzavanje tuem djetetu obogaceni ce biti roditelj jer su ustedjeli ono sto su bili duzni da plate. Osiromasenje obogacenje jednog lica povlaci osiromasenje drugog lica. Osiromasenje se moze desiti kad osiromaseni izgubi neko svoje pravo ili drzavinu stvari ili isplati neku sumu novca kao i kad neko drugi koristi njegovu stvar. Osiromasenje i obogacenje treba da su meusobno uslovljeni tj. da su posledice istog uzroka ne moraju biti jednaki po vrijednosti. Odsustvo osnova neosnovano je obogacenje koje se ne temelji na zakonu, pravnom poslu ili odluci suda ili drugog organa. Nece se raditi o neosnovanom obogacenju kad je izvrsena neka prirodna obaveza ili neka moralna obaveza ili duznost.

OBLICI STICANJA BEZ OSNOVA (neosnovanog obogacenja) Moze nastati: 1)Usled radnje osiromasenog, 2)Usled radnje obogacenog, 3)Usled nekog treeg ili slucajno.Neosnovano obogacenje usled radnje osiromasenogMoze postojati kada osiromaseni izvrsi neku cinidbu obogacenom. Ta cinidba se moze sastojati u prenosu nekog prava na stvari ili drzavine na stvari ili u pruzanju usluga. Postoje tri slucaja obogacenja usled radnje osiromasenog:1)Isplata nedugovanog isplata se moze sastojati u predaji neke stvari ili pruzanju usluga. Onaj ko plati nedugovano moze tuzbom traziti povracaj onog sto je platio ali za to su mu potrebna 3 uslova:1. Da je placanje ucinjeno solvendi causaa) Da je isplacen prividni dugb) Da je isplatilac lice u zabludi

a)Isplata je izvrsena solvendi causa ako je na osnovu sporazuma strana isplata trebala da sluzi podmirenju prividnog duga bez obzira da li je placen prividni dug ili nesto drugo umjesto toga. Ako su strane znale da dug ne postoji radice se o simulovanoj solvendi causa iza koje stoji neki drugi prividni osnov npr. poklon.

b)Prividan dug je dug koji nije ni nastao kao i dug koji je u trenutku isplate bio ugasen. To su apsolutno nestvarni dugovi koji se ne ticu nikoga i nicega a mogu biti;- dugovi iz ponistenog ili raskinutog ugovora- iz ugovora cija je nevaznost lebdeca- iz ugovora zakljucenog pod odloznim uslovom koji jos nije nastupioRelativno nestvarni dugovi su dugovi koji se ne ticu ili isplatioca ili primaoca isplate ili cinidbe. Tu spadaju : 1)Tui dugovi koje je isplatilac podmirio vjerujuci da su njegovi, 2)Dugovi isplaceni prividnom povjeriocu ali ako je pri tom ugasen dug prema pravom povjeriocu onda nema isplate nedugovanog, 3)Dugovi koje je duznik podmirio cinidbom koju ne duguje (isplatio je sporet a duguje frizider)Nije placeno nedugovano i ne moze se traziti povracaj :1.Kad duznik plati dug a ne zna da ima pravo prigovora neispunjenog ugovora, prigovora prebijanja ili pravo da ugovor raskine2.Kad je placen dug koji nije dospio za isplatu3.Kad je isplatilac znao da nije duzna platiti dug4.Kad je isplacen neutuzivi dug (zastareli dug)5.Kad neko isplati tudji dug, misleci da je na to obavezan prema duzniku (npr misli da je jemac)6.Kada se isplatom eljela nadoknaditi teta izazvana povredom tijela, naruavanjem zdravlja ili smru lica.

c)Zabluda isplatioca da li se radilo o isplati nedugovanog isplatilac treba da bude u zabludi tj da je vjerovao da dug postoji i da se tice njega i primaoca isplate. Zabluda postoji kad isplatilac vjeruje u neku nepostojecu cinjenicu (da postoji ugovor koji nije ni zakljucen) ili kad ne zna za neku cinjenicu (ne zna da je dug vec ugasen). Onaj ko sumnja u postojanje duga pa ga dobrovoljno isplati taj nije u zabludi, isplatilac koji je u zabludi ima pravo da trazi povracajMeutim i onaj isplatilac koji nije u zabludi moze traziti povracaj:1. Kad je zadrzao pravo da trazi povracaj1. Kad je isplacen dug da bi se izbjegla prinuda dr.organa2. Kad je isti dug isplacen dva puta3. Kad je bio prinudjen na isplatu4. Kad je neko za drugoga ucinio nesto sto je taj po zakonu morao uraditi

Ispunjenje sa obzirom na osnov koji se nije ostvario kao slucaj sticanja bez osnovaNeosnovano obogacenje postoji i kad je isplata izvren sa obzirom na osnov za kji se ocekivalo da ce nastati u buducnosti pa se to nije desilo. Tada isplatilac ima pravo da trazi povracaj iplatilac nije u zabludi da dug u trenutku isplate postoji vec je uzabludi da ce dug kasnije nastati, npr neko isplati cijenu prije nego sto ugovor bude zakljucen. Ako ugovor ne bude zakljucen kasnije isplatilac ima pravo na povracaj. Pravo na povracaj nastaje kada se pokaze da se pravni osnov vise ne moze ostvariti ili kad istekne ug.vrijeme u kome je trebao da se ostvari. Medjutim isplata nema pravo na povracaj ako je protivno nacelu savjesnosti i postenja sprijecio da osnov nastane kasnije. Takodje nema pravo na povracaj i kad je znao da se osnov ne moze ostvariti. Ako su obje strane znale to, rijec je o simulovanom osnovu, pa ce se isplata procijenjivati prema stvarnom osnovu- kojeg su stranke zeljele.

Isplata sa obzirom na osnov koji je kasnije otpaoMoze se desiti da je u trenutku isplate postojao pravni osnov ali je kasnije otpao. Npr kad 1 ug.strana ispuni svoju obavezu pa se kasnije ugovor ponisti zato sto je bio rusljiv. U ovom slucaju radice se o neosnovnom obogacenju pa isplatilac ima pravo na povracaj.

UPOTREBA STVARI U TUU KORIST KAO SLUCAJ STICANJA BEZ OSNOVA Neko lice se moze obogatiti usled radnje treeg lica ili nekog spoljnog dogaaja. Tako npr. ako neko upotrijebi stvar jednog lica u korist drugog lica a nema uslova da se primijene pravila o poslovodstvu bez naloga to drugo lice ce biti obogaceno bez osnova pa ce biti duzno da vrati tu stvar ili da nadokandi vrijednost svog obogacenja. Upotreba stvari u tuu korist moze postojati kad neko spoji ili pomijesa pokretne stvari razlicitih vlasnika ili kad neko ugradi graevinski materijal u objekat nekog treeg lica. Do mijesanja i spajanja moze doci i usled spoljnog dogaaja-poplave.

IZDATAK ZA DRUGOGA I UPOTREBLJIVANJE TUDJE STVARI KAO SLUCAJEVI STICANJA BEZ OSNOVA Ako neko ucini neki izdatak za drugoga koji je taj drugi bio po zakonu duzan da ucini onda on ima pravo da od njega trazi naknadu tog ucinjenog izdatka npr. ako neko plati iznos za izdrzavanje maloljetnog lica ima pravo da trazi od njegovih roditelja naknadu jer su po zakonu oni bili obavezni to da ucine. Jedini uslov je da je izdatak ucinjen sa namjerom da se trazi naknada a ne da se ucini poklon. Do neosnovanog obogaenja moze doci i usled radnje obogacenog na koji on nije bio ovlascen. Najznacajniji slucaj ovakvog obogaenja je neovlasceno koriscenje ili upotreba tue stvari u svoju korist. Dakle kad neko upotrijebi tuu stvar u svoju korist onda njen imalac tj. osiromaseni ima pravo da od tog lica nadoknadi korist koju je on imao. Pored navedene koristi osiromaseni ima pravo i na naknadu stete. Pod upotrebom tue stvari se smatra i predaja tue stvari, graenje tuim materijalom na svom zemljistu, mijesanje i spajanje tuih stvari sa svojim stvarima kao i neovlasceno raspolaganje tuim pravom i naplata tueg potrazivanja.DEJSTVO STICANJA BEZ OSNOVA Neosnovanim obogacenjem nastaje obligacioni odnos izmeu obogacenog i osiromasenog pri cemu je obogaceni duznik a osiromaseni povjeirlac. Duznik mora vratiti ono cime se obogatio tj. moze dugovati i povracaj stvari, naknadu virjednosti stvari, naknadu koristi od upotrebe stvari kao i naknadu za uslugu koju mu je ucinio povjerilac. Prije svega duznik mora da vrati povjeriocu ono sto je stekao na njegov racun. Dakle ako je duznik postao vlasnik neka stvari mora je vratiti povjeriocu a ako je imao potrazivanje mora ga ustupiti povjeriocu. Takodje mora vratiti plodove koje je ubrao od stvari a ako vraca novac mora platiti zateznu kamatu. Ako je stvar unistio ili otuio mora vratiti ono sto je tom prilikom primio. Ako je duznik bio savjestan duzan je vratiti korist koju je imao u trenutku isticanja zahtjeva za povracaj. Dakle u tom trenutku nema kod duznika stecene koristi (npr. pribavljena stvar je propala) onda nece ni biti njegove obaveze da vrati korist. Savjesni duznik ima pravo na naknadu nuznih i korisnih troskova kao i pavo da uzme ono cime je stvar poboljsao. Za razliku od njega nesavjestan duznik mora vratiti neosnovano stecenu korist koja se nalazi kod njega kao i onu koja se ne nalazi kod njega u trenutku isticanja zahtjeva za povracaj. Npr. ako je pribavljena stvar propala duzna je da nadokandi njenu trzisnu vrijednost (duznik plodove od stvari i zateznu kamatu duguje od dana sticanja a ne kao savjestan duznik od dana isticanja zahtjeva za povracaj). I nesavjesni duznik ima pravo na naknadu nuznih troskova a korisnih samo do iznosa uvecanja vrijednosti stecene stvari.

TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA Se zove kondikcija. Ona je po prirodi obligaciona (lina) ak I kada je usmjerena na individualno odreenu stvar. Ona ima za cilj da se ponovo pribavi pravo svojine, pa ako se radi o nepokretnosti potrebno je ponovo uknjienje tuzioca. Moze se podici samo protiv obogacenog i njegovih naslednika ali ne i protiv njihovih singularnih naslednika. Ako je obogaceni stvar otuio uz nadoknadu tuzba se moze podnijeti protiv njega ali ako je stvar otuio bez nadoknade (poklonio je) onda se tuzba moze podnijeti protiv tog treeg lica.A)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I TUZBA ZBOG NEISPUNJENJA UGOVORNE OBAVEZE- ne mogu ici paralelno jer ako ima mjesta da se podigne tuzba zbog neispunjenja ugovorne obaveze ne moze se podici kondikcija. Npr. kad na osnovu ugovora o kupoprodaji kupac nece da plati prodavcu cijenu za stvar prodavac moze protiv njega podici tuzbu zbog neispunjenja ugovorne obaveze a ne moze tuzbu zbog ugovorene obaveze jer je kupac stekao tu stvar na osnovu ugovora. Meutim ako prodavac ugovor raskine onda ce kupac drzati stvar bez osnova pa ce moci upotrebiti kondikciju

B)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I SVOJINSKA TUZBA ne mogu ici zajedno. Kad se kod nekog lica nalazi tudja stvar jer je on ukrao, nasao nece se smatrati neosnovano obogacenje jer on nije ni stekao pravo na tu stvar. Tada vlasnik stvari nece moci upotrebiti kondikciju vec samo vindikacionu tuzbu. Njome vlasnik stvari zeli da lisi drzavine tuzenog. Medjutim ako taj drzalac tu stvar otudji, pomijesa sa svojim stvarima smatrace se da se obogatio pa ce vlasnik stvari moci da podigne kondikciju.

C)TUZBA ZBOG NEOSNOVANOG OBOGACENJA I TUZBA ZA NADOKNADU STETE moguce je da istovremeno nastane obogacenje 1 lica i ostecenje 2 lica, pa se tada izmedju njih zasnivaju 2 oblig.odnosa: jedan zbog neosnov.obogacenja a drugi zbog prouzrokovanja stete. Tada povjerilac moze birati da li ce upotrebiti tuzbu zbog neosnov.obogacenja ili tuzbu za naknadu stete. Dakle one se ne mogu sabirati osim u slucaju kada se drugim zahtjevom moglo dobiti visi nego prvim , npr kondikcijom je povracena stvar kojom je tuzeni obogacen pa se tuzba za naknadu trazi i vrijednost izmakle dobiti.

NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA ( poslovodstvo bez naloga) Poslovodstvo bez naloga ili nezvano vrenje tuih poslova je izvor obligacija. Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja ali za raun onoga iji su poslovi i radi zatite njegovih interesa. Iz pojma i karaktera obligacija i iz osnovnih naela ZOO proizilazi da je obavljanje tuih poslova po pravilu zabranjeno ali postoje izuzeci. Naime ukoliko posao ne trpi odlaganje jer bi odlaganje znailo nastupanje tete ili proputanjee oigledne koristi za lice o ijem se poslu radi dozvoljeeno je nezvano vrenje tuih poslova. Poslovodstvo bez naloga postoji ukoliko jedno lice tzv. poslovoa bez naloga (negotiorum gestor) pristupi vrenju tueg posla (fizikog ili pravnog) u interesu odreenog lica (dominus negotii) sa kojim namjerava da zasnuje odnos poslovodstva bez naloga sa namjerom da mu gospodar posla nadoknadi nune i korisne trokove i nadoknadi pretrpljenu tetu. Ni jedno od ovih lica ne mora biti poslovno sposobno jer gospodar posla nista ne radi a na strani poslovoe je dovoljna i prirodna volja da radi za drugog (animurs rem alteri gerendi). Institut nezvanog vrenja tuih poslova veoma je starog porijekla i bio je poznat jo u rimskom pravu. Pravna priroda prema shvatanju koje danas vazi nezvano vrsenje tudjih poslova je fakticka radnja ciji izvrsilac ne mora voditi racuna o njenim pravnim posledicama. Dakle ne radi se o pravnoj radnji pa za nezvano vrsenje tuih poslova nije potrebna poslovna sposobnost.USLOVI:

1.Posao mora biti vrsen ili izvrsen tj. da je poslovoa vec izvrsio jedno ili vise poslova koji mogu biti pravni (kupovina neke stvari) ili fizicki (spasavanje imovine). Radnja vrioca mora biti aktivna jer samo trpljenje ili uzdrzavanje nije dovoljno.

2.Posao mora biti tudji - tj. da pripada nekom drugom a ne posleniku. U pravnoj teoriji pravi se razlika izmeu objektivno i subjektivno tuih poslova. Objektivno tuim smatraju se poslovi koji po samoj njihovoj prirodi i sadrini pripadaju nekom drugom a ne vriocu posla (npr. isplata tueg rauna za struju). Subjektivno tui poslovi su oni koji su po svojoj prirodi nautralni ali spadaju u tue s obzirom na usmjerenu volju poslenika (npr. kupovina za drugog neke stvari koja moe zadovoljiti potrebe i ostalih lica ali je poslenik kupuje upravo zato to je eli gospodar posla). Ako poslenik zna da je posao objektivno tui on oigledno ima namjeru dag a obavlja za drugog. Meutim ako je bio u zabludi tj. mislio da obavlja svoj posao tada nece postojati nezvano vrenje tuih poslova vec moze postojati neosnovano obogacenje. Nije potrebno da poslovodja poznaje gospodara posla. Gospodar moze biti i neko buduce lice koje jos ne postoji u trenutku obavaljanja posla (npr. pravno lice koje tek treba da se osnuje). Ako je posao po svojoj prirodi neutralan ne pretpostavlja se dag a je poslenik preduzeo kao tui tj. u interesu drugog, ve to mora biti dokazano.3.Posao mora biti u interesu gospodara tj. mora biti koristan za njega. Ta korisnost moze biti dvojaka : a)Moze se sastojati u tome da poslovoa otklanja opasnost stete koja prijeti imovinskim i licnim dobrima drugoga tj. tzv. nezvano vrsenje tuih poslova (negotiorum gestio necessaria), b)Tzv. korisno nezvano vrenje tuih poslova postoji kada poslovoa ostvari stvarnu korist za gospodara tj. uveca njegovu imovinu (negotiorum gestio utilis). Za razliku od nuznog, korisno nezvano vrsenje tuih poslova se mora uspjesno okoncati.

4.Posao mora biti vrsen bez naloga ili ovlascenja tj. da poslovoa nije imao nikakvu pravnu obavezu da vrsi taj posao.

5.Namjera poslovoe da trazi nadoknadu troskova kao i nagradu za obavljeni posao. Ova namjera se pretpostavlja ali gospodar posla moze suprotno dokazivati (da je poslovodja htio da mu ucini poklon).

Pravno dejstvo nezvanog vrsenja tuih poslova stvara za poslovou i gospodara odredjena prava i obaveze.Obaveze poslovodje:1.Da uredno i savjesno vodi zapoceti posao i da pazi na potrebe gospodara posla. On treba da vrsi posao sve dok gospodar posla bude u stanju da ga preuzme. Dakle duzan je da ga sto prije obavijesti o preduzetom poslu2.Poslovodja je duzan da polozi racun gospodaru posla, i da mu da sve sto je pribavio obavljajuci taj posao3.Da gospodaru posla nadoknadi stetu koju mu je prouzrokovao, medjutim posto se on prihvatio tudjeg posla sud moze njegovu odgovornost smanjiti ili ga osloboditi da odgovara.

Obaveze gospodara posla su:1.Da poslovodju oslobodi svih obaveza koje je preuzeo na sebe i da preuzme sve obaveze koje je poslovodja preuzeo u njegovo ime2.Da mu nadoknadi sve troskove koje je imao dok je obavljao posao. Troskovi moraju biti razumni, nuzni i korisni. Poslovodja ima pravo da uzme stvari kojima je povecao tudju imovinu ako mu se za te stvari ne placa nakanda troskova i ako se mogu odvojiti3.Da poslovodji plati nagradu za trud ako je on otklonio opasnost stete koja je prijetila ili ako mu je pribavio korist koja mu odgovara.Sve ove obaveze gospodar posla ima i prema poslovodji koji je pokusao ali nije uspio da otkloni opasnost stet ako je to ucinio cjelishodnim mjerama.

NEDOPUSTENO NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA Postoji kad neko obavlja tui posao uprkos zabrani gospodara posla. Potrebno je da je poslovoa znao ili morao znati za tu zabranu. Ovakav poslovoa nema prava koja ima poslovoa bez naloga i on cak odgovara za stetu koja je prouzrokovana cak i bez njegove krivice. Ni gospodar posla ne moze zadrzati za sebe korist koju je tom prilikom stekao jer bi se neosnovano obogatio. Medjutim gospodar posla moze naknadno odobriti ono sto je izvrseno pa ce se tada poslovoa bez naloga smatrati kao nalogoprimac.

NEPRAVO NEZVANO VRSENJE TUIH POSLOVA Postoji kad neko vrsi tui posao u namjeri da za sebe zadrzi korist iako zna da je posao objektivno tui. Ovakav poslovoa bez naloga mora poloziti racun i predati sve postignute koristi i ima pravo nanaknadu troskova. Meutim gospodar posla moze traziti da se stvar vrati u preasnje stanje i naknadu stete.

JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE KAO IZVOR OBLIGACIJA Iako se nekad smatralo da obligacioni odnosi mogu nastati smo na osnovu dvostranih izjava volje tj. ugovora. Danas se smatra da mogu nastati i jednostranom izjavom volje. Uslov je da se jednostranom izjavom volje obavezuje sam izjavilac, a ne da obavezuje nekog drugog. Takve izjave nazivaju se samobavezujue iujave volje. Po irem shvatanju u jednostrane izjave volje kao izvore obligacionih odnosa spadaju: nezvano vrenje tuih poslova, neosnovano obogaenje, ponuda za zakljuenje ugovora, javno obeanje nagrade,izdavanje vrijednosnih papira. Po uem shvatanju tu spadaju samo javno obeanje nagrade I izdavanje vrijednosnih papira. ZOO se opredijelio za ue shvatanje. JAVNO OBEANJE NAGRADEPostoji kad neko javnim oglasom obeca neodreenom broju lica da ce dati nagradu onome ko bude izvrsito odreenu radnju, postigao neki uspjeh ili se nasao u odreenoj situaciji (npr. nako obeca nagradu licu koje mu pronae izgubljenu stvar ili napise najbolji roman). Javno obecanje nagrade ne obavezuje nikog da radnju izvrsi ali obavezuje obeaoca da da nagradu onome ko radnju preduzme odnosno ko postigne odreeni rezultat ili se nae u odreenoj situaciji zahvaljujui svom znanju, vjetini ili sluaju.Uslovi : 1.Potrebno je da nagradu obeca nako fizicko ili pravno lice. Ako se radi o fizickom licu treba da je poslovno sposobno.2.Obecanje treba da je ucinjeno javnim oglasom da bi za njega saznao veci broj lica npr. preko medija, tv I sl.3.Obecanje treba da je upuceno neodreenom broju lica, potrebno je da radnja koja se trazi moze izvrsiti svako fizicko lice iz odreenog kruga lica (studenti i sl.).4.Radnja koja se trazi mora biti odreena i mora biti moguca i dopustena. Ako se za nagradu trazi postizanje najboljeg razultata, onda se radi o konkursu ili nagradnom takmicenj. Za nagradno takmicenje obecavalac mora odrediti rok, a ako nije svako ko zeli da ucestvuje moze traziti da taj rok odredi sud.5.Takoe nagrada mora biti odreena. Nagrada moze biti: suma novca ili neka druga stvar kao i pocasna diploma ili medalja.

Dejstvo javnog obecanja nagrade: Lice koje prvo izvrsi trazenu radnju ima pravo da trazi nagradu od obecavaoca. Nije bitno da li je ono znalo za obeanje nagrade i kada je radnju izvrilo: prije ili poslije obecanja. Ako je vise lica izvrsilo radnju dijele nagradu na jednake djelove ukoliko pravinost ne iziskuje neto drugo. Obecavalac je duzan da dobitniku nagrade garantuje za pravna i fizicka svojstva stvari. Ako se nagrada daje putem konkursa onda o dodjeljivanju nagrade odlucuje organizator konkursa ili komisija. Nagrada se mora dodijeliti prema pravilima konkursa inace svaki ucesnik moze traziti ponistaj odluke. Nagraeno djelo na konkursu postaje svojina organizatora konkursa. Izvrsilac radnje ne mora primiti nagraduObaveza obecavaoca nagrade prestaje ako ga u roku koji je odreen u oglasu niko ne obavijesti da je izvrsito radnju, postigao uspjeh ili ako se obecavalac nasao u odreenoj situaciji koja se trazi. Meutim ako rok nije odreen onda ne prestaje istekom godine dana od oglasa. Javno obecanje nagrade se moze opozvati sve dok ne bude izvrsena trazena radnja. Javno uinjeno obeanje moe se u naelu opozvati i to sve do izvrenja radnje za koju je nagrada obeana. Opozivanje se mora saopstiti na isti nacin na koji je dato obecanje. Ako je opoziv samo odreenim licima onda ce i vaziti samo za ta lica pa mu obecavalac nece biti duzan da da nagradu za radnju koju bi oni izvrili posle opoziva. Meutim duzan je da nadoknadi troskove onim licima koja su ih zbog obecanja savjesno ucinila (najvie do iznosa obeane nagrade). Ali nije duan nadoknaditi ni trokove ako dokae das u oni nainjeni uzalud. Obecavalac je duzan da da nagradu licu koje je poslije opoziva izvrsilo radnju samo onda kada to lice nije znalo za opozivanje. Obecanje se ne moze opozvati ako se obecavalac odrekao prava opozivanja ili ako je oglasom odreen rok za izvrsenje radnje.O pravnoj prirodi javnog obeanja nagrade postoje dva razliita gledita. Po jednom javno obeanje nagrade predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora upuenu neodreenom broju lica (tzv. generalna ponuda). Obealac se samim obeanjem jo ne obavezuje ve njegova obaveza nastaje tek u trenutku prihvatanja ponude od druge strane (izvrenjem predloene radnje) tj. na osnovu ugovora. Na ovom stanovitu stoje englesko i ameriko pravo. Po drugom gleditu koje je zastupljenije javno obeanje nagrade predstavlja jednostrani pravni akt koju sam za sebe raa obavezu obaaoca, a preduzimanje radnje za koju je nagrada obeana predstavlja samo ispunjenje uslova pod kojim se obealac obevezao.

IZDAVANJE HARTIJA OD VRIJEDNOSTI Vrijednosnim papirima ili hartijjama od vrijednosti nazivaju se pismene isprave u kojima je upisano neko pravo koje zavisi od te hartije. Posjedovanje isprave je nuan uslov da bi se moglo koristiti to pravo i za prenoenje tog prava. Hartije od vrijednosti su strogo formalne isprave koje moraju imati sve bitne elemente a to su: 1.Oznacenje vrste HOV 2.Naziv i sjediste izdvaoca 3.Naziv lica na koje glasi HOV ili po cijoj naredbi glasi ili oznacenje da glasi na donosioca 4.Oznacenu obavezu izdavaoca 5.Mjesto i datum izdavanja kao i serijski broj ako postoji 6.Popis izdavaoca HOVIsprava koja ne sadrzi neki od ovih elemenata nece vaziti kao HOV.HOV su zasnovane na nacelu inkorporacije sto znaci da je pravo iz HOV povezano sa posjedovanjem i postojanjem HOV. Dakle niko ne moze imati pravo iz HOV ako ne posjeduje HOV. HOV moze biti:1.HOV na ime su hartije u kojima je naznaceno lice na koje se hartija odnosi tj. lice koje ima pravo na HOV. Samo to lice moze da vrsi prava iz HOV ili ih moze ustupiti drugom licu putem cesije.2.HOV na donosioca su hartije u kojima nije oznacen imalac prava iz hartije vec je nareeno da ce se isplata izvrsiti onome ko donese HOV. To lice treba da je savjesno i zakonito pribavilo hartiju. Meutim isplatilac nije duzan da povjerava stvarnu vec formalnu legitimaciju. HOV na donosioca se prenosi na drugo lice prostom predajom. HOV na donosioca ne daju dvojnu sigurnost u pravnom prometu jer ako se izgubi vrlo je tesko zastiti to svoje pravo.3.HOV po naredbi su hartije u kojima je naznaceno lice koje je nosilac prava iz hartije ali to lice moze to svoje pravo prenijeti na drugo lice pismenom izjavom volje na samoj hartiji. Ta izjava se upisuje na poleini HOV a ovakvo prenosenje se zove indosament.Od HOV treba razlikovati legitimacione papire i znake. Legitimacioni papiri su npr. zeljeznicke karte, bioskopske ulaznice i druge isprave koje sadrze neku obavezu za izdavaoca i u kojima nije naznacen povjerilac. Legitimacioni znaci su garderobni i slicni znaci koji se sastoje od komada hartije ili metala na kojima je utisnut neki broj i ne sadrze nista o obavezi izdavaoca. Oni sluze da bi se utvrdila autenticnost lica koje trazi ispunjenje neke obaveze.