www.dentopedia.info

STOMATOLOŠKI FAKULTET

BEOGRAD Štrbac Olivera, Ćulafić Sonja, Slavkoska Ljupka, Vanja Petrovic

STOMATOLOŠKA ZAŠTITA U ZAJEDNICI, Dentopedia 1/6 2015

STOMATOLOŠKA ZAŠTITA U

ZAJEDNICI

Prof.dr Vanja Petrović

Školska godina 2010/2011

Štrbac Olivera

Ćulafić Sonja

Slavkoska Ljupka

www.dentopedia.info

T E M A

PLANIRANJE POTREBA ZA

OČUVANJE ORALNOG ZDRAVLJA

www.dentopedia.info

Oralno zdravlje se definiše kao standard zdravlja oralnih tkiva i

tkiva koja su sa njima u vezi što omogućava pojedincu da jede, govori i komunicira sa okolinom bez akutnih znakova bolesti, neprijatnosti ili smetnji, što doprinosi opštem stanju zdravlja i blagostanja .

Oralno zdravlje je izuzetno značajan deo opšteg zdravlja i od primarnog je značaja za funkcionisanje i kvalitet života ljudi. Stomatološku zaštitu treba obezbediti po principu kombinovane zaštite – preventivne i terapijske. Da bismo napravili plan potreba za očuvanje oralnog zdravlja moramo imati uvid koje su mere i aktivnosti potrebne za očuvanje oralnog zdravlja, za sprečavanje nastanka oralnih oboljenja ili pak zaustavljanja njihove dalje progresije. Planiranjem potreba treba da se obuhvati svaki pojedinac kome je potrebna zdravstvena zaštita. Od izuzetne je važnosti spremnost i motivisanost pojedinca za odredjeni tretman, takodje je važna evaluacija uticaja fizičkih, socijalnih i psiholoških faktora. Pri planiranju zdravstvene zaštite treba uzeti u obzir sledeće parametre koji jasno definišu ukupne potrebe za očuvanje oralnog zdravlja – istoriju bolesti, procenu značaja bolesti u odnosu na opravdanost potreba društva zaštitom svoje populacione sredine, definisanje zdravstvenih ciljeva i prioriteta, raspodelu i racionalno korišćenje zdravstvenih resursa,procenu opravdanosti interventnih strategija i evaluaciju opravdanosti njihove primene na teret zajednice - White and Henderson 1976 g.

1

www.dentopedia.info

Najčešća oralna oboljenja usta i zuba : karijes, paradontopatija,

gingivitis, maligna oboljenja, ortodonske

nepravilnosti.

Karijes – multikauzalno, multifazno reverzibilno oboljenje, infektivne

prirode, direktno zavisno od ishrane. Nastaje kao rezultat delovanja faktora - domaćina (zub) – morfologija ortodonske nepravilnosti, sastav gleđi, uzročnika (mikroorganizam) - i sredine (hrana) - danas se smatra da svaka namirnica uslovno može biti kariogena ako se nalazi u lancu čestih dnevnih unošenja hrane i napitaka (pljuvačka)-sastav i izlučivanje pljuvačke.

Kako ga sprečiti : postoji više strategija za prevenciju karijesa – sprečavanje pojave karijesa prekidanjem neke od karika u etiološkom lancu: - poboljšana kontrola plaka, - odgovarajuća ishrana – redukcija konzumiranja posebno frekvence unosenja napitaka i hrane koji sadrže šećer - optimalno korišćenje fluorida radi remineralizacije (fluoride možemo koristiti u obliku tableta (dokazana redukcija karijesa u školke dece, lako za praćenje i redovna upotreba), vitamina, rastvora za ispiranje usta sa niskim koncentracijama fluora i lokalna aplikacija visokih koncentracija fluorida- kod pacijenata visokog rizika za karijes ili kod pacijenata sa velikim brojem početnih karijesnih lezija) , - dobra oralna higijena – obučavane pacijenta o odredjenim tehnikama pranja i čišćenja usta i zuba uz korišćenje pasti za zube sa većim postotkom fluorida. - zaštita zdravih zuba zalivanjem fisura - ukoliko lezija progradira i napravi se kavitet – maksimalno redukovane preparacije i preventivna plombiranja zuba.

2

www.dentopedia.info

DIJAGNOZA RIZIKA ZA POJAVU

KARIJESA

Postoje sledeći parametri (testovi ) za dijagnozu rizika za nastanak karijesa:

Test kvaliteta i načina ishrane

Kvalitet i način ishrane se određuje na osnovu anketa o ishrani tako što se upitnik o ishrani popunjava po datom upustvu i u njega se unosi sve što su ispitanici pojeli i popili u toku tri dana u nedelji. Analizom dobijenih rezultata vrši se procena rizika za nastanak karijesa i takođe korekcija loših navika u ishrani.

-Smatra se da su proizvodi koji sadrže koncentrovane šecere i saharozu najkariogeniji.

-ugljeni hidrati koji su lepljivi, rastvorljivi i dugo se zadrzavaju u ustima su takođe veoma kariogeni.

-često i nekontrolisano uzimanje hrane van glavnih obroka, naročito proizvoda sa koncentrovanim šecerima predstavlja izuzetno visok rizik za nastanak karijesa.

-svakodnevno unošenje velikih količina šecera i proizvoda koji sadrze koncentrovane šecere ukazuju na visoki rizik za nastanak karijesa.

-smatra se da proteini nisu kariogeni, dok masti imaju kariostatički efekat.

3

www.dentopedia.info

Test nivoa dnevne produkcije plaka

Nivo dnevne produkcije plaka meri se pomoću plak indeksa po Sillnes-Lou, 24 časa nakon uklanjanja plaka.

VREDNOST NIVO DNEVNOG STVARANJA PLAKA

0-1 NIZAK 1-2 SREDNJI

2 i više VISOK

Test kvaliteta i količine izlučene pljivačke

Brzina salivacije određuje se merenjem količine izlučene stimulisane pljuvačke kontinuiranim lučenjem u periodu od 5 min.

VREDNOSTI SEKRECIJE

PLJUVAčKE

RIZIK ZA NASTANAK

KARIJESA

1,0ml/min NORMALNO

www.dentopedia.info

Ispod 0,7ml/min VISOK

Iznad 1,5ml/min NIZAK

Test puferskog kapaciteta pljuvačke

Postupak je standardizovan i praktično se može isvesti lako i za kratko vreme

pomoću fabrički gotovih test kompleta.

PH KAPACITET RIZIK

3.0-4.0 NIZAK VISOK

5.5-6.5 VISOK NIZAK

Test određivanja

nivoa S.mutans u

4

www.dentopedia.info

pljuvački

NIVO S.MUTANS U PLJUVAČKI RIZIK ZA NASTANAK KARIJESA

100.000/ml PLJUVAČKE NEMA

IZNAD 100.000/ml PLJUVAČKE POVECAN

1.000.000/ml PLUVAČKE VISOK

Test određivanja

nivoa laktobacila u pljuvački

Laktobacilus je acidofilna bakterija i njeno prisustvo ukazuje na povećanje kiselosti u ustima. Svako povećanje izmedju 1000 i 10000 u ml pljuvačke ukazuje na povećani rizik za pojavu karijesa.

5

www.dentopedia.info

Stalnim usavršavanjem, poslednje generacije mikrobioloških testova za procenu rizika za nastanak karijesa su znacajno unapređene.

Danas je moguće odrediti nivo S.mutansa

i Lactobacila pomoću dvostrukih agara.

Paradontopatija – oboljenje potpornog aparata zuba.

Blaga forma Srednja forma Teška forma

6

www.dentopedia.info

Program primarne prevencije oboljenja paradoncijuma kod osoba sa

potpuno zdravim paradoncijumom se odnosi na sprečavanje nastanka gingivitisa i očuvanje zdravlja gingive:

- kontrolom dentalnog plaka - dobra oralna higijena i obučavanje pacijenta pravilnom održavanju higijene i ukazivanje na moguce propuste u pranju zuba prebojavanjem zubnog plaka određenim hemijskim sredstvima, radi bolje motivacije pacijenta. - odstranjivanje zubnog kamenca, nekorektnih stomatoloških nadoknada, teskobe među zubima, da bi se olakšalo održavanje oralne higijene - korekcija loših navika – pušenje, opštih faktora-neke bolesti –

- korekcije ishrane,

- redovne kontrole (motivisati pacijenta da obrati pažnju )

DIJAGNOSTIKA RIZIKA ZA NASTANAK

PARADONTOPATIJA

Opšti faktori rizika za nastanak paradontopatije:

Genetska predispozicija, koja je

utvrđena Papillon-Lefevreovom sindromom gde se juvenilna paradontopatija javlja porodično. Takođe i neka genetska oboljenja imaju uticaj na odbranbeni sistem domaćina, što može uticati i na

paradoncijum.

Društveno-ekonomski status, kao

posledica nedostatka sredstva ili interesa za održavanje oralne higijene.

Opšta oboljenja, smanjuju

otpornost organizma i mogu ubrzati destrukciju paradoncijuma. Često

7

www.dentopedia.info

su oboljenja parodoncijuma i prvi znaci nekog opšteg oboljenja. Diabetes mellitus je obično praćen težim oblicima gingivitisa i

paradontopatije.

Imuni sistem, kao jedan od

najvažnijih parametra za očuvanje zdravlja parodoncijuma. Na primer kod leukemije je prisutna hiperplazija gingive, a kod HIV pacijenata

ulceronekrozni tip gingivitisa, HIV gingivitis i HIV periodontitis.

Upotreba lekova, najčesće:

ciklosporin, hidantoinski preparati, kortikosteroidi i citostatici pretstavljaju znacajan faktor u nastanku oboljenja paradoncijuma.

Ishrana

Stres

Starost

Pušenje

Lokalni faktori rizika za nastank paradontopatije:

Stanje i kvalitet paradontalnih tkiva

Oblik i položaj zuba

Prisustvo karijesnih zuba

Neadekvatni stomatološki ispuni i radovi

Loše navike, traumatska okluzija i dr.

Klinički parametri u dijagnozi rizika za

nastanak paradontopatije i gingivitisa

Plak indeks (PI), koji je dobar za

procenu stanja gingive ali ne i za procenu aktivnosti bolesti. Nije

8

www.dentopedia.info

pouzdan parameter zbog moguceg pranja zuba i uklanjanja plaka neposredno pre pregleda.

Gingivalni indeks (GI), koji je

bolji pokazatelj stanja gingive pa čak i stepena oralne higijene. Ako su vrednosti iznad nule onda je to znak da oboljenje gingive postoji.

Indeks krvarenja na sondiranje (IKS), koji je najpouzdaniji pokazatelj inflamacije gingive. Praktičan i

jednostavan za izvođenje. Smatra se da su delovi gingive koji krvare nakon sondiranja izloženi većem riziku za gubitak epitelnog pripoja,

nego delovi koji ne krvare.

Nivo epitelnog pripoja(NEP)

MARKERI IZDVOJENI IZ PLJUVAČKE

U pljuvački je moguće odrediti prisustvo specificnih mikroorganizama, bakterijskih enzima i salivarnih imunoglobulina. Određivanje

mikroorganizama u pljuvački je nesigurna metoda jer više odrazava mikroorganizme prisutne u supragingivalnom plaku i na povrsini mukoze.U

pljuvački dece i mladih mogu se naci Prevotela Intermedia, Bacteroides Melaningogenicus i Fusobacterium Nucleatum. Na osnovu njihovog broja

može se proceniti stepen rizika za nastanak gingivitisa.

MARKERI IZDVOJENI IZ SULKUSNE

TEČNOSTI

Nivo aminotransferaze (AST) u

sulkusnoj tečnosti ukazuje na destrukciju paradontalnih tkiva. Na principu ocene enzimske aktivnosti u sulkusnoj tečnosti razvijeni su komercijalni setovi kojima je moguće jednostavno odrediti rizik od

paradontalnih oboljenja.

Colgate periogard periodontal tissue monitor kit je standardizovan test za merenje nivoa AST. Pozitivan test identifikuje tačnu lokaciju i jačinu

destrukcije tkiva uzetih uzoraka.

9

www.dentopedia.info

Periocheck je dijagnosticki test za

otkrivanje peptidazne aktivnosti specifičnih mikroorganizama (Treponema denticola, porphyromonas gingivalis i Bacteroides

Forsithus)

Dentocheck-par-diagnose system (Butler) je test koji merenjem otkriva prisustvo tri

periodontopatogena mikroorganizama: Porphyromonas gingivalis, Prevotella Intermedia, Treponema dentocola.

Biohemijski test (BANA) test

kojim određujemo prisustvo Benzoyl Arginine Naphthylomide

www.dentopedia.info

Periosscan(OralB) kojim

otkrivamo prisustvo Treponema denticole,Bacteroides forsythusa i porphyromonas gingivalis.

Evalusite(Eastman Kodak Company) je test kojim se određuje prisustvo Actinobacillus

actinomycetem comitans, Porphyromonas gingivalis i Prevotella intermedia.

Karakteristike prikazanih testova su to što za kratko vreme dobijaju rezultate bez korišćenja laboratorije, izvode se u stomatološkoj ambulanti.

MARKERI IZDVOJENI IZ SUBGINGIVALNOG

PLAKA

Ovde se koriste DNA-testovi za dijagnostiku rizika za nastanak i merenje aktivnosti parodontalnih oboljenja. Identifikuje se nukleotidni niz koji je

specifičan za određene mikroorganizme. Izdvojili bismo DMDx-test system, koji meri nivo A.Actynomycetemcomitans, Porphyromonas gingivalis i Prevotella intermedia, za svaki mikroorganizam posebno; Pathotek-test system otkriva

prisustvo sva tri mikroorganizama zajedno.

PROCENA RIZIKA ZA NASTANAK

MALIGNIH OBOLJENJA USNE DUPLJE

Prepoznavanje faktora rizika i rana dijagnostika pretstavljaju ključne

zahteve u prevenciji ovog oboljenja.

Maligna oboljenja – primarna prevencija – borba protiv stvaranja

loše navike pušenje duvana, konzumiranja alkohola, korišćenje raznovrsne hrane bogate vitaminima, korišćenje droge, preterano izlaganje suncu, i

redovni kontrolni pregledi. Sekundarna prevencija – rano dijagnostikovanje i otkrivanje i rano lečenje –

10

www.dentopedia.info

sve promene u usnoj duplji koje ne zarastaju duže od 7 – 10 dana suspektene su na malignitet.

OraScan system se koristi za ranu dijagnostiku oralnog karcinoma.Sadrzi 1

procenat toluidin plavo u vodenom rastvoru sirćetne kiseline i alkohola. Može se koristiti kao dijagnostičko sredstvo za pacijente podložne nastanku oralnog

karcinoma ili za određivanje granice za biopsiju i hiruški zahvat. Prebojavanjem suspektne lezije u ordinaciji moze se posumnjati na oralni

karcinom. Bojenje treba ponoviti u periodu 7-14 dana zbog mogucnosti lažno pozitivnog testa.

11

www.dentopedia.info

Erozije zuba- patološki gubitak tvrdih zubnih tkiva najčešće

hemijskim ili elekrolitičkim putem.

Prevencija – dijagnostikovanje razloga za njihovu pojavu, saveti o ishrani posle dobre analize sastava hrane i načina i navika u ishrani, poseban značaj

imaju navike kao sto su pijuckanje, mućkanje i drugi načini zadržavanja kisele hrane u ustima- i oni se duže zadravaju u ustima no kada se uzimaju slamkom, zatim ograničavanje uzimanja kiselih napitaka izmedju obroka, kao i njihove ukupne količine, odlaganje pranja zuba posle uzimanja istih i

ispiranje usta sodom bikarbonom, korišćenje slabo abrazivnih pasti.

Sekundarna prevencija – rano dijagnostikovanje i terapija prekrivanjem erodovanih površina kompozitnim i glasjonomernim ispunima uz meru i

primarne prevencije.

Povrede usta i zuba – korišćenje štitnika za prevenciju povreda

prilikom treniranja raznih sportova, obučavanje o prvoj pomoći koje bi trebala biti pružena ukoliko do povrede dođe.

ORTODONTSKE NEPRAVILNOSTI

12

www.dentopedia.info

Pored karijesa i paradontopatija, ortodontske nepravilnosti spadaju u najrasprostranenija oralna oboljenja čoveka.

Malokluzija je uglavnom nasledni poremećaj u kome gornji i donji zubi ne pristaju svojim kvržicama tačno jedni na druge, jer zubi pri rastu zauzimaju abnormalan položaj i ne mogu bez smetnji da obavljaju svoju funkciju. Ponekad je zbog malokluzije donja vilica pomerena u odnosu na gornju, što stvara bolove u viličnom zglobu ili dovodi do njegovog oštećenja.

Specijalista ortodoncije može da ispravi ovaj nedostatak primenjujući trajan blagi pritisak na zube pomoću dentalnih proteza (ortodontskih aparata). To

dovodi do resorpcije alveolarne kosti na kompromitovanoj strani zuba i stvaranja nove korti na strani njegovog zatezanja. Na taj način se zub

postepeno pomera u normalan položaj.

Uzimajući kao referentan odnos položaj gornjih i donjih prvih molara u završnom okluzionom položaju mandibule, Edvard Angle (koji se smatra ocem moderne ortodoncije) је 1899. Godine izvršio podelu međusobnog

odnosa dentalnoh lukova i malokluzija u 3 klase.

Uzroci nastanka malookluzija mogu biti sistemski (nasleđe, endokranijalni poremećaji, kongenitalne anomalije, nutritivni poremećaji) i mehanički (loše

navike, prerani gubitak mlečnih i stalnih zuba, retencija mlečnih zuba, gubitak kontakta zuba usled karijesa). Imajići ovo u vidu, razvile su se

posebne stomatološke poddiscipline- preventivna i interceptivna ortopedija.

Zadatak preventivne ortopedije je da primenom određenih preventivnih mera i aktivnosti stvori optimalne uslove za pravilan razvitak organa za

žvakanje.

13

www.dentopedia.info

Zadatak interceptivne ortopedije je da blagovremenim i malim terapijskim merama koriguje ili zaustavi formiranje ortodontskih nepravilnosti u

početnom stadijumu.

Preventivne mere u prenatalnom periodu su sastavni deo opštih medicinskih preventivnih mera koje se primenjuju u trudnoći sa ciljem obezbeđivanja

pravilnog rasta i ravitka ploda u celosti.

Nakon rođenja deteta ukoliko postoje, nasledne anomalije se mogu odmah uočiti. Primenom odgovarajućih interceptivnih mera (miofunkcionalnih

aparata i vežbi) može se smanjiti stepen njihove izraženosti. U slučaju izrazite prognatije preporučuje se više uzglavlje čime se utiče na mezijalnije

pomeranje donje vilice. U ovom periodu nikako ne treba zanemariti dojenje koje pretstavlja najbolji stimulans za pravilan razvoj orofacijalnog sistema. Nakon prestanka dojenja preporučiti prelazak na ishranu pomoću čase i

kašičice. Nicanjem mlečnih zuba hrana se mora menjati i ona mora da bude sve črvrća. U olakšanju nicanja zuba preporučuje se upotreba tečnosti i

gelova za premazivanje bezubih lukova, gumenih ili plastičnih predmeta ili specijalnih četkica za zube. Izuzetno je važno redovno praćenje nicanja

mlečnih zuba. Postoje neke loše navike koje se mogu ogledati u poremećaju ravnoteže funkcija orofacijalnog sistema i nastanka ortodontskih

nepravilnosti. To su: sisanje prsta, predmeta, disanje na usta, škripanje zubima. Treba savetovati odvikavanje od ovakvih loših navika, pogotovo disanja na

usta.

U periodu predškolskog deteta loše navike treba korigovati razgovorom, adekvatnim psiholoskim pristupom i dobrom voljom deteta. Pored toga

ortodontskom i vestibularnom pločom se mogu sprečiti neke navike kao što su sisanje prsta, usne i disanje na usta.

14

www.dentopedia.info

U slučaju prinudnog (habitualnog) zagrižaja, interceptivne ortodontske mere koje se

primenjuju sastoje se u brušenju pojedinih mlečnih zuba, primeni ortodontskih aparata(

Svarcova ploča, podvez brade) i miofunkcionalne vežbe.

Prerani gubitak mlečnih zuba, odnosno prerano vađenje mlečnih zuba najčesće

nastaje kao posledica karijesa ili trauma. Zbog toga se kao interceptivna mera preporučuje izrada i postavljanje čuvara prostora, koji mogu biti fiksni,

polufiksni i mobilni.

U periodu školskog deteta treba posebnu pažnju obratiti na kontrolu nicanja prvih stalnih molara. U ovom periodu odnos distalnih površina gornjeg i

donjeg drugog mlečnog molara se završava vertikalnom ravni tzv.postlaktealnom ravni,koja se kasnije prelomi. Ukoliko se to ne desi tj.

ravan ostane vertikalna onda se primenjuje brušenje aproksimalnih površina donjih mlečnih molara. Ukoliko su gornji stalni sekutići u obrnutom preklopu, primenjuju se vezbe špatulom, postavlajnje kose ravni ili ortodontske ploče sa

nagriznim grebenom.

Higijena usta i zuba predstavlja jednu od najznačajnijih mera za očuvanje i unapređenje oralnog zdravlja. Da bi ova važna preventivna mera bila

uspešna potrebno je:

U okviru zdravstveno-vaspitnog rada uveriti sto veći broj osoba u neophodnost i efikasnost oralne higijene radi sprečavanja nastanka

oboljenja usta i zuba.

Kod najmlađih uzrasta uticati na sticanje navike redovnog održavanja oralne higijene.

Uputiti na važnost izbora odgovarajućeg pribora i tehnike izvođena oralne higijene kao i najvažnije činioce od kojih zavisi njena efikasnost.

15

www.dentopedia.info

Uspešno izvođenje i efikasnost oralne higijene zavise od:

Korišćenja odgovarajuceg pribora

Redovnog održavanja

Učestalosti

Dužine pranja usta i zuba

Pribor za izvođenje oralne higijene sadrži osnovna i pomoćna stredstva.

Osnovna sredstva (četkice za zube, konac, čačkalice, interdentalni stimulatori)

Pomoćna stredstva (paste za zube, sredstva za otkrivanje dentalnog plaka, vodice za ispiranje usta, hemijska sredstva za kontrolu dentalnog

plaka)

Osnovna sredstva

16

www.dentopedia.info

Četkice za zube

Prema standardima Američke Dentalne Asocijacije, dobra četkica za zube treba da ispunjava sledeće uslove: da efikasno čisti povrsine zuba i usnu duplju; da bude pogodna za rukovanje; da oblikom, veličinom i tvrdoćom bude prilagođena individualnim osobinama korisnika; da se lako održava, čisti i pere; da se može nesmetano izlagati vazduhu. Da bi opravdala svoju ulogu, ona mora imati određene karakteristike. Glava četkice (to je onaj deo gde su usađena vlakna) treba da je dugačka oko 3 cm, a široka oko 1 cm. Na glavi četkice vlakna treba da budu grupisana tako da se u jednom snopiću nađe do 30 vlakana. Vlakna četkice treba da su sva iste dužine (10-12 mm). Vlakna treba da su srednje tvrdoće,jer suviše tvrda vlakna dovode do oštećenja gleđi. Vlakna četkice treba da su sintetička jer imaju stabilan i trajan oblik.

Izbor četkice za zube zavisi od uzrasta, psihofizickih karakteristika, stanja usta i zuba, manuelne spretnosti i individualne

sklonosti i osobina osobe koja je koristi. Izbor svakako zavisi i od ponude na tržistu, kao i

od materijalnih mogućnosti korisnika.

17

www.dentopedia.info

Interdentalni konac (Dental floss)

Savetujemo upotrebu konca koji nije natopljen voskom. Odseče se odgovarajuća dužina konca, obmota se oko oba kažiprsta ili se postavi na držač za konac, provuče se kroz međuzubni prostor povlačeći se kroz čiste bočne površine zuba. Nakon toga se uđe u drugi međuzubni prostor i tako

redom.

Interdentalni stimulatori

Trake za poliranje

Čačkalice za zube

Aparati sa vodenim mlazom (Water-Pik;Dentoclean)

18

www.dentopedia.info

Pomoćna sredstva

Paste za zube

Pretstavljaju glavno pomoćno stredstvo za ordžavanje oralne higijene. Osnovna uloga im je da povećaju i potpomognu

mehaničko dejstvo četkice za zube u otklanjanju naslaga sa

desni i zuba.

Imaju različiti sastav ali uglavnom sadrže: abrazivna sredstva koja služe za mehaničko čiscenje i glačanje; deterdžentne materije koje imaju penušajuće i

emulgujuće dejstvo; konstituenasa; vezivne materije; aromatične materije; voda; boja; konzervanasa; korigensa i dr.materija.

19

www.dentopedia.info

Zubna pasta treba da sadrži sapune i alkalije (do 5%) jer na taj način pasta peni i pomaže da se odstrane ostaci hrane iz onih mesta gde ne dospevaju

vlakna četkice. Ako pasta sadrži sapune preko 5%, onda postoji opasnost od stvaranja krečnog sapuna koji se taloži na zubima u obliku čvrstih naslaga. Dobro je da pasta sadrži i abrazivne materije (kalcijum karbonat, kalcijum

fosfat) jer tada uspešno uklanja naslage koje su čvršće vezane za zub. Prisustvo fluora u pasti deluje preventivno u stvaranju zubnog karijesa.

Sredstva za otkrivanje dentalnog plaka

Pomoću ovih sredstava vrši se bojenje dentalnog plaka, a njih možemo naći u obliku rastvora, tableta ili želea. Najčešće se koriste eritrozin i bazični fuksin

rastvoreni u vodi ili alkoholu.

Vodice za ispiranje usta

Mogu imati kozmetičku, terapijsku i profilaktičku namenu. Najčešće se dodaju fluoridi i to najčešće kalajni, natrijum i zakišeljeni fosfatni fluorid, a

ređe amonijum i amin-fluorid.

Postoje rastvori sa fluoridima za ispiranje usta niskih koncentracija (200-300ppmF) i oni se primenjuju jednom dnevno i rastvori srednjih koncetracija

(2000-3000ppmF) i njima se vrši ispiranje usta jednom u dve nedelje.

Tehnika pranja usta i zuba mora da bude usklađena uzrastu i individualnim karakteristikama uključujući oralni status, anatomske, fiziološke i psihološke

karakteristike.

20

www.dentopedia.info

Učenje tehnike pranja zuba 21

www.dentopedia.info

Prva faza u učenju tehnike pranja

zuba predstavlja “demonstraciju tehnike pranja zuba”. Detetu se na 22

www.dentopedia.info

modelu pokazuje pravilna tehnika četkanja zuba. Demonstracija može biti deo po deo ili odjedanput u celini, a način demonstracije treba da bude prilagođen uzrastu i psihofizičkim mogućnostima deteta kao i

obrazovanju i interesovanju roditelja.

Druga faza u učenju tehnike pranja

zuba predstavlja “ponavljanje onoga sto je pokazano”.

Treća faza u učenju tehika pranja

zuba je “vežbanje” koje se izvodi kod kuće. Roditelj mora da pomogne detetu da na sebi primeni demonstraciju.

Četvrta faza predstavlja proveru

stečenog znanja. To se vrši detekcijom dentalnog plaka. Ukoliko je on i dalje prisutan znači da ta mesta nisu dobro obuhvaćena četkicom. Sve

ovo treba ukazati detetu.

Pri učenju upotrebe četkice za zube, deci treba omogućiti da to rade pred ogledalom, kako bi videla šta jesu a sta nisu očistili i kako bi mogli dospeti i

do najnepristupačnijih mesta u ustima.

Redovnost izvođenja oralne higijene

Još dok dete sisa u najranijem periodu života, dužnost majke je da njegova usta budu čista. Usta deteta se više puta dnevno brisu komadom sterilne gaze koji se omota oko prsta i navlaži prokuvanom vodom ili mlakom kamilicom. Cucla koja se daje detetu takodje treba da bude čista i pre upotrebe uvek iskuvana u vodi oko 10 min. Kada dete malo odraste i

kada niknu prvi mlečni zubi, treba početi sa njihovim čisćenjem. Za to se koristi takođe sterilna gaza ili četkica od gume koja se navlači na kažiprst. Početkom treće godine kada su iznikli svi mlečni zubi može se otpočeti sa

čišćenjem zuba četkicom. Treba uzeti najmanju i najmekšu četkicu, a zube treba da čiste otac i majka. A kada dete napuni više od 3 godine već može

samo da čisti svoje zube uz privremenu pomoć roditelja.

23

www.dentopedia.info

Učestalost i dužina trajanja pranja zuba

Pored redovnosti, odnosno svakodnevnog održavanja oralne higijene, važan je broj i vreme njenog upražnjavanja. Najpovoljniji efekat se postiže

ako se zubi operu ujutru odmah nakon ustajanja, zatim u toku dana nakon svakog obroka kao i uveče nakon poslednjeg obroka. Najvažnije je čisćenje zuba posle večere, pre spavanja, jer od večere ostane dosta jela u

ustima i na zubima i ukoliko se ne očisti ostaje u ustima do ujutru i ima dovoljno vremena da se hemijski rastvara pod dejstvom bakterija i utiče

štetno na zube.

PROFILAKTIČKE MERE U PREVENCIJI

OBOLJENJA USTA I ZUBA

Sve mere koje stomatolog aktivno preuzima u ustima pacijenta u cilju prevencije oboljenja nazivaju se profilaktičke mere. Ove mere se uglavnom

koriste kako bi se zaštitila karijes predilekciona mesta (profilaktička odontotomija, profilaktičko plombiranje, “otvaranje” fisura, zalivanje fisura

i jamica) i sprečavanje nastanka paradontopatija (uklanjanje tvrdih i mekih naslaga sa zuba). U profilaktičke mere se takođe može stvrstati i mašinsko uklanjanje naslaga četkicom i profilaktičkom pastom, kao i lokalna aplikacija koncentrovanih fluorida. Mora se napomenuti da su

profilaktička odontotomija, profilaktičko plombiranje i ‘enamelplastika’

24

www.dentopedia.info

važne samo sa istorijske tačke razvitka preventivne stomatologije, jer je primena zalivanja fisura dokazana kao najbolja profilaktička mera za

ocuvanje integriteta zdravog zubnog tkiva.

Zalivanje fisura

Zalivanje fisura je profilaktička mera u stomatologiji, koja se sastoji od prekrivanja ili ispunjavanja površine zuba na kojima se često javlja karijes tankim slojem određenog materijala. Ovaj postupak se uglavnom sprovodi

na fisurama i jamicama nedavno izniklih zuba, jer kod njih nije završena maturacija gleđi što ih čini prijemčivim za nastanak karijesa. Zalivanje

fisura se najčešće vrši na prvim stalnim molarima. Ponekad se kod početnog karijesa grizne površine bočnih zuba radi minimalna preparacija

i stavljanje ispuna, nakon čega se vrši zalivanje

preostalih fisura.

Uspešnost ove metode zavisi od uslova postavljanja, vrste

materijala koji se primenjuje i načina

aplikacije zalivača. Smatra se da su obezbeđivanje

suvog radnog polja i uspostavljanje trajnje veze između zalivača i dna gleđi najvažniji faktori koji uticu

na retenciju zalivača.

Danas se zalivanje fisura sastoji od:

Mašinskog uklanjanja mekih naslaga sa površine zuba (korišćenjem pasti bez fluorida),

Nagrizanja površine gleđi kiselinama (35-37% ortofosforne kiseline 20-30sek)

Aplikovanja zalivača (GJC ili kompoziti)

www.dentopedia.info

Polimeruzacije zalivača.

Za nagrizanje se najčešće upotrebljava rastvor ortofosforne kisene, koja vrši demineralizaciju i omogućava prodor zalivača u strukturu zuba. Kao zalivači se uglavnom koriste kompozitne smole koje mogu biti bezbojne ili u različitim bojama. U slučajevima kada nije moguće uspostaviti suvo radno polje tokom zalivanje fisura (što bitno utiče na retenciju zalivača), koriste se glas-jonomer

cementi. U poslednje vreme ovim materijalima se dodaju i fluoridi koji se opustaju i tako ispoljavaju preventivni učinak .

Danas postoje mišljenja da treba zaliti karijes predilekciona mesta na površini molara kod kojih je izizetno teško ili

nemoguće razlikovati karijes od prebojenih fisura. Savetuje se i zalivanje početne karijesne lezije kako bi se sam proces zaustavio ili bar usporio. Danas

se daje prednost da je u slučaju sumnje na početni karijes bolje zaliti nego preparirati okluzalnu površinu. Imajući u vidu da se skoro u 90% slučajeva

karijes javlja na okluzalnim površinama, posebno na prvim stalnim molarima, oni se moraju zaliti neposredno nakon nicanja.

25

www.dentopedia.info

Hemioprofilaktička sredstva u kontroli

dentalnog plaka

Svaka hemijska supstanca koja ima mogućnost da ometa metabolicku aktivnost i adheziju bakterija u dentalnim plakama može se smatrati

hemioprofilaktičkim agensom.

Hemioprofilaktičko sredstvo treba da ima sledece karakteristike:

Specifično dejstvo samo na određene bakterije

Mogućnost vezivanja na oralnim strukturama duži vremenski period

Hemijska stabilnost prilikom lagerovanja

Da nisu toksični i da ne ispoljavaju sporedne efekte kao što su prebojavanje zuba, plombi i mukoze

Da su jednostavni za korišćenje i da ne zagadjuju ekološku sredinu

Mehanizam dejstva hemioprofilaktickih sredstava je sledeci:

Inhibicija kolonizacije bakterija

Inhibicija rasta i metabolizma bakterija

Onemogućavanje sazrevanja plaka

Nosači hemioprofilaktickih sredstava :

Rastvori za ispiranje usta

Paste za zube

Želei

26

www.dentopedia.info

Sredstva za lagano otpuštanje hemioprofilaktičkih sredstava

Žvakaće gume

Hemioprofilaktička sredstva se mogu podeliti na katjonske, anjonske, nejonske i druge.

Katjonska hemioprofilaktička sredstva

Većeg su antimikrobnog potencijala od anjonskih i nejonskih agenasa jer se vezuju za negativno naelektisane strukture usne duplje. Od katjonskih se

najčešće koriste:

Hlorheksidin

Aleksidin

Cetilpiridinijum hlorid

Heksetidin

Sangvinarni ekstrat

Metalni joni bakra, kalaja i cinka

Hlorheksidin

Hlorheksidin je antiseptik koji se koristi za čišćenje kože i sluzokože od raznih mikroba (bakterija, virusa i gljivica). Dolazi u obliku acetata, glukonata i

hidrohlorida. Delotvoran je protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija, anaerobnih bakterija, gljivica. Smatra se da je efikasan i protiv bolničkih superbakterija kao što je Staphylococcus aureus. S obzirom da je

netoksičan koristi se kao antiseptički agens u raznim stomatološkim tečnostima za održavanje higijene usne šupljine, pogotovo za lečenje

gingivitisa. Takođe, izvrstan je za čišćenje hirurške opreme, ruku pre operacija,

27

www.dentopedia.info

rana na koži, kože pacijenta pre operacije i sl. S obzirom da fluoridi mogu deaktivirati hlorheksidin ispiranje usne šupljine preparatima na bazi

hlorheksidina mora se obaviti najmanje 30 minuta pre korišćenja fluoriranih zubnih pasti. Svi preparati koji sadrže hlorheksidin u visokoj koncentraciji ne bi

smeli dospeti u oči zbog mogućnosti da oštete rožnjaču, a takođe ne smeju dospeti u unutrašnje uvo.

Brojna ispitivanja su ukazala da aplikacijom hlorheksidina u oranu sredinu dolazi do značajnog smanjenja mikroorganizama, posebno iz grupe

streptokokus mutans. Nakon svakodnevnog ispiranja usta u roku od petnaest dana 0,12% rastvorom hlorheksidina količina streptokokus mutans u mililitru pljuvačke se smanjuje na minmum. Nakon samo jednog ispiranja usta 0,2%

rastvorom hlorheksidina postiže se trenutni antimikrobni efekat, a plakovna i salivarna bakterijska flora se redukuje za 80-95%. Ima samo nekoliko

izveštaja o njegovim neželjenim negativnim efektima kao sto su prebojavanje zuba, jezika, plombi kao i poremećaj ukusa.

Anjonska hemioprofilaktička sredstva

Predstavnik ove grupe je natrijum-dodecil-sulfat i on se najčesce dodaje kao deterdžent pastama za zube. Deluje antimikrobno na streptokokus mutans,

streptokoke sobrinus I actinomyces viscosus.

Nejonska hemioprofilaktička sredstva

Najviše se koristi triklozan, koji je antimikrobni agens sa hidrofobnim i hidrofilnim svojstvima. Antimikrobni efekat ispoljava na Gram negativne i

pozitivne bakterije i na gljivice. Streptokokus mutans, streptokoke sangvins I salivarius.

Programska stomatološka zaštita

Organizovan napor zajednice da unapredi stanje oralnog zdravlja stanovništva predstavlja programsku stomatološku zastitu. Programi mogu

biti različiti, ali svaki od njih treba da zadovolji osnovne kriterijume: praktičnost, da je prihvatljiv, relativno jeftin, moguć i siguran za izvođenje.

28

www.dentopedia.info

Danas programska zaštita ima veliki značaj u rešavanju problema u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite.

Učestalost oralnih oboljenja zahteva veliko angažovanje zajednice koja bi značajnije uticala na stvarne uzroke ovih oboljenja. Karijes i parodontopatija ne mogu se staviti pod kontrolu samo lečenjem, ali su to bolesti koje se mogu

sprečiti. Ne postoje klinički razlozi zbog kojih karijes ne bi bio potpuno iskorenjen, ali i pored toga je u našoj zemlji veoma rasprostranjen. Verovatan odgovor je da ne postoji odgovarajuća zdravstvena politika kao i spremnost

društva da obezbedi oralno zdravlje.

Zdravstvena politika u obezbeđenju oralnog

zdravlja

Zdravstvena politika predstavlja koncenzus ideja koje čine osnovu za donošenje programa koji će omogućiti da stomatološka služba obezbedi

jednakost korišćenja za sve, kao i održavanje zdrave sredine. Zdravstvena politika se donosi na nivou jedne države ali je pod velikim uticajem Svetske

Zdravstvene Organizacije.

Jedan od bitnih strateških zadataka koje je SZO postavila pred svoje članice je dostizanje ciljeva “ ZDRAVLJE ZA SVE DO 2000 GODINE” , koji zahteva

dostizanje određenog nivoa oralnog zdravlja koje bi zemlje članice definisale prema svjim mogućnostima, tako da se u svetu dostignu prosečne vrednosti

oralnog zdravlja.

Tabela: “ ZDRAVLJE ZA SVE DO 2000 GODINE”

CILJ SZO Opis cilja SRB cilj SRB

ostvareno

29

www.dentopedia.info

Ia / Smanjiti br.dece sa

cirkularnim

karijesom(sa8%)

4% 8%(ostao isti)

Ib / % trogodišnjaka bez

karijesa

70% 50%

I 50% % šestogodišnjaka

bez karijesa

50% 25-30%

IIa / % sedmogodišnjaka

bez karijesa

70% 50%

II 3,0 Prosečan KEP u

dvanaestogodišnjaka

4,0 3,5

IIIa 60% CPITN=0 u

najmanje 3 sekstanta

u 15 godini

60% ?

III 85% Bez izvađenih

stalnih zuba u 19

godini

75% ?

IIIb 50% CPITN=0 u

najmanje 3 sekstanta

u 19 godini

50% ?

IV 25% Smanjiti % bezubih

u radnoaktivnog

stanovnistva (35-44

god)

? ?

IVa 30% CPITN=0 u

najmanje 3 sekstanta

u radnoaktivnog

stanovnistva (35-44

god)

? ?

V 10% Smanjiti % bezubih

stanovnika starijih

od 65 god

? ?

Postoje dve mogućnosti za kreiranje zdravstvene politike. Prva je STRATEGIJA ZA VISOKORIZIČNE POPULACIONE GRUPE, druga je POPULACIONA

STRATEGIJA (utiče pozitivno na opšte zdravlje u celoj populaciji).

STRATEGIJA ZA VISOKORIZIČNE POPULACIONE GRUPE ima cilj da

zaštiti pojedince u određenim populacionim grupama. Cilj je izdvojiti osobe sa visokim rizikom za pojavu pojedinih oboljenja, primenom specifičnih testova ili

veoma ranom dijagnostikom bolesti i obezbediti specijalni preventivni

30

www.dentopedia.info

tretman i monitoring. Takođe omogućava prilagođavanje preventivnih mera individualnim sposobnostima pojedinca, uzimajuci u obzir i njegov socijalni,

ekonomski i kulturoloski status, dok isključuje primenu suvišnih mera u pacijenata sa niskim rizikom za bolest.

POPULACIONA STRATEGIJA pruža više šansi svima i redukuje uticaj

socijalnih društvenih razlika na pojavu bolesti. Ove strategije se baziraju na principima promocije zdravlja koje obuhvataju sve populacione grupe.

Metodologija stomatološkog

javnozdravstvenog rada

Javnozdravstveni rad u stomatologiji je disciplina koja zajednicu tretira kao pacijenta i podjednako brine o oralnom zdravlju svih članova zajednice. Kod pojedinačnog, terapijskog tretmana proces počinje pregledom, nastavlja se

postavljanjem dijagnoze, planiranjem terapije, terapijom, nagoknadom učinjene usluge i evaluacijom efekta i kvaliteta učinjenog tretmana.

Istraživanja karakteristika oralne patologije:

Mogu se odnositi na određenu populacionu grupu, na rizične grupe… Obavljaju se savremenom epidemiološkom metodologijom zasnovanom na

zdravim naučnim osnovama koje će obezbediti uslove za adekvatnu procenu i merenje rasprostranjenosti bolesti i potreba za intervencijom. Razvijeni su brojni indeksi za merenje karijesa (KEP,KIP,KIPs,GPK), gingivitisa (GI-loe, Silness) I parodontopatija (PI-Russell,PDI-Ramfjord,CPTIN-WHO), stanja

oralne higijene (PLI-Silness i Loe, Green, Vermillion)…

31

www.dentopedia.info

Analiza utvrđenog stanja i uzroka treba imati odgovore na neka pitanja:

Da li postoji problem oralnog zdravlja?

Koja je težina problema?

Kako se stanje oralnog zdravlja moze poboljšati?

Planiranje programa:

Potrebno je uzeti u obzir sve aktivnosti koje će osigurati uspešno izvođenje programa. Planiranje treba da predvidi i načine saradnje i komunikacija raznih segmenata koji će biti ukljuceni u program, zbog toga što mnogi

programi propadaju zbog lošeg planiranja.

Izvođenje programa:

Operativni deo programa sačinjavaju 3 osnovna obeležja: promocija zdravlja, prevencija i rana dijagnostika i sanacije oralnih bolesti.

Finansiranje programa:

Javnozdravstveni programi se obično finansiraju budžetski ili iz fondova obaveznog osiguranja. Takođe finansiranju mogu doprineti donori.

Tradicionalni javnozdravstveni stomatološki

program

Tradicionalni programi su usmeravani prema onim grupama populacije koje su imale značajno veće potrebe za sprovođenje određenih preventivnih ili terapijskih mera od prosečnih potreba ostalih delova populacije. Ovakve programe su obicno sprovodile lokalne ili regionalne državne zdravstvene ustanove. Najčešći tradicionalni programi bili su: Program stomatološkog

zdravstvenog vaspitanja, program prevencije bolesti usta i zuba, program za prevenciju karijesa ranog detinjstva, program za edukaciju trudnica i mladih

majki, program prevencije karijesa fluoridima kao i mnogi drugi.

32

www.dentopedia.info

Školska stomatološka nega

Smatra se da je ovaj program efikasniji u odnosu na mnoge druge jer obuhvata decu svih društveno-ekonomskih grupa. Kod ovog prograna

potrebno je obezbediti kvalitetan nadzor i evaluaciju mera i metoda rada kako bi se dobio pun efekat programa u smislu sprečavanja i redukcije

oralnih bolesti. Školska stomatološka nega predstavlja sistematski, planski zdravstveni rad koji ima za cilj da spreči i blagovremeno leči sva oboljenja

usta i zuba kod dece. U ovom programu pažnja se usmerava na čistoću zuba, tj. mehanički akt pranja zuba. U ovaj program treba uključiti vaspitače i roditelje, preporučena je primena fluorida i primena profilaktičkih mera.

Rana dijagnostika oralnih oboljenja vrši se sistematskim pregledima i periodičnim kontrolnim pregledima.

Osnovna pravila pri radu u Školskoj stomatološkoj nezi:

Da bude dobro isplaniran sa jasno definisanim ciljevima, kadrovima, preventivnim merama i aktivnostima i obezbeđenim načinom finansiranja.

Da je saradnja sa školskim vlastima ostvarena, da se zajedno planiraju aktivnosti i rad na promociji oralnog zdravlja.

33

www.dentopedia.info

Da je ostvarena saradnja sa roditeljima.

Da obuhvata svu decu u školi.

Da obezbedi sistematske preglede dece sa kompletnom analizom dobijenih podataka.

Da obezbedi intenzivan rad na promociji zdravlja.

Da se uspostavi motivacija učenika da uspostave dobru oralnu higijenu.

Da se obezbedi sistematska primena profilaktičkih mera u cilju sprečavanja rane pojave oralnih oboljenja.

Kontrola ishrane u školama.

Rana dijagnostika postojećih oboljenja kod školske dece i organizovana sanacija i kontrola efekata sanacije.

Organizacija školske stomatološke nege

Organizacija moze biti različita. Najbolje bi bilo da se stomatološka ambulanta nalazi pri ili u samoj školi ako za to postoje uslovi. Smatra se da bi

sa školskom decom trebalo da rade najkvalifikovaniji kadrovi (ali to je retkost) zato sto je osnovna ideja školske stomatološke nege PREVENCIJA

BOLESTI USTA I ZUBA KOD DECE.

Predškolska stomatološka nega

34

www.dentopedia.info

Ovi program su znatno ređi jer ih je teže organizovati, tako da se najčešće izvode po grupama dece u jaslicama i vrtićima. Svode se na zbrinjavanje akutnih, urgentnih stanja, dijagnostiku i sanaciju karijesa mlečnih zuba,

savete roditeljima o higijeni, ishrani, korekcijama loših navika.

Programi prevencije karijesa fluoridima

Primena fluorida se programira uz druge mere u prevenciji karijesa, mada moze biti i zaseban zadatak. Osnovni

program je fluorisanje vode za piće. U ovom programu važna je podrska svih segmenata društva. Nažalost u Srbiji je fluorisanje vode za piće realizovano u

samo četiri sistema za vodosnabdevanje.

Programi za prevenciju i rano otkrivanje oralnog carcinoma

35

www.dentopedia.info

S obzirom na rasprostranjenost i posledice oralnog karcinoma, ovaj program je jako bitan. Usmeren je ka pacijentima sa visokim rizikom, starijim ljudima, pušacima, ljudima koji konzumiraju žestoka alkoholna pića. Preventivnim merama znatno pomažu kampanje koje propagiraju zdrav način života i

pravilno održavanje oralne higijene. Sam program ima kratkoročne i dugoročne ciljeve. Kratkoročni cilj je obuhvatiti što više ljudi i uključiti ih

u program. Dugoročni cilj je smanjenje smrtnosti zbog nedijagnostikovanih ili

kasno dijagnostikovanih oralnih karcinoma. To se postiže ciljanim ispitivanjem rizičnih populacionih grupa.

Programska zaštita osoba ometenih u psihofizičkom razvoju

U osobe ometene u psihofizičkom razvoju ubrajaju se pojedinci koji imaju jedan ili više fizičkih, medicinskih, mentalnih ili emocionalnih problema. Smatra se da je od ukupnog broja dece 5-8% ometeno u psihofizičkom razvoju. Prema vrstama ometenosti postoje poremećaji čula (vid, sluh), komunikacije (govora, znanje jezika), psihičke, fizičke i kombinovane

poremećaje. Mnoga istraživanja su pokazala da u odnosu na zdrave, osobe sa poremećajem u psihofizičkom razvoju imaju znatno lošiju oralnu higijenu. Programi stomatološke zaštite osoba ometenih u psihofizičkom razvoju se

organizuju i sprovode kroz mere primarne, sekundatne i tercijarne prevencije.

Primarna prevencija je od izuzetnog značaja jer je oralno zdravlje kod ovih osoba jako zanemareno. Koriste se uobičajene mere primarne prevencije oralnog zdravlja ali specifično usmerene ka potrebama i mogućnostima hendikepiranih osoba. To su program promocije zdravlja, zdravstveno

vaspitanje, ishrane hendikepiranih osoba, fluorprofilaksa, oralna higijena(obuka), zalivanje fisura i redovne kontrole.

36

www.dentopedia.info

Sekundarna I tercijarna prevencija zahtevaju dobro obučene timove stručnjaka za rad sa hendikepiranim osobama. Program se svodi na

sekundarne mere, tj. dijagnostiku i terapiju bolesti usta i zuba jer je teško uspostaviti tercijarnu prevenciju (rehabilitaciju organa za žvakanje).

Nove strategije u programskoj zaštiti

Osnovni cilj nove strategije je da se za sve ljude obezbedi povećanje dužine zdravog života, iste mogućnosti za pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti dobrog kvaliteta i jednakost u zdravlju između zemalja i u okviru jedne

zemlje.

Da bi došlo do ostvarenja ovih ciljeva potrebno je više koraka:

Univerzalni sistem vrednosti zdravlja je garancija sigurnosti za svakog

pojedinca u priznavanju univerzalnog prava na zdravlje.

Postavljanje zdravlja u centar razvoja- zdravlje ljudi je najbolji

indikator kvaliteta politike razvoja jednog društva. Postavljanjem zdravlja na centralno mesto u razvoju dovodi do toga da je zdravlju dat najveći prioritet

u svim planovima razvoja.

Razvijanje održivih zdravstvenih sistema obezbeđuje očuvanje svih

resursa, ekološke ravnoteže i fleksibilnost zdravstvenih sistema, tj. mogućnost brzog reagovanja na lokalne i globalne pritiske i promene.

Osnovne aktivnosti koje javna zdravstvena zaštita kao i stomatološka zaštita mora da obezbedi su:

-Monitoring zdravstvenog stanja

-Monitoring kvaliteta i faktora životne sredine od značaja za zdravstveno stanje stanovništva

-Analiza zdravstvenih uslova u različitim sektorima i identifikacija međusektorskih uzroka negativnih pojava.

-Formulisanje specifične zdravstvene politike za svaki sektor.

Epidemiološka istraživanja

37

www.dentopedia.info

KEP-Označava broj zuba obolelih od karijesa,ako je na njima prisutna nesanirana karijesna lezija(K),sanirana karijesna lezija(P) ili je zub izvađen kao posledica komplikacija karijesa(E).Malim slovima (kep) označava se

stanje karijesa kod mlečne denticije.

Merenje učestalosti karijesa zuba

Najopštiji i najmanje precizan,indeks za procenu stanja zuba u populaciji je KARIJES INDEKS OSOBA

Broj osoba sa KEP-om

KIo=------------------------------- x 100

Broj pregledanih osoba

Da bismo dobili precizniji podatak o broju obolelih zuba koristi se stopa zahvaćenosti zuba karijesom ili KARIJES INDEKS ZUBA.

Ukupan KEP

KIz=-----------------------------------------x 100

Broj prisutnih i ekstrahovanih zuba

Koristimo i KARIJES INDEKS PROSEK,koji pretsavlja prosečan broj

obolelih zuba po jednom ispitaniku.

Ukupan KEP

Kip=-----------------------------------------

Broj pregledanih osoba

Formula za izračunavanje učesća karijesnih (nesaniranih) zuba u KEP-u

Broj K-zuba

38

www.dentopedia.info

%K=------------------------------------x 100

Ukupan KEP

Indeks koji pokazuje prosečan broj površina zuba zahvaćenih karijesom

Broj karijesnih i plombiranih površina+ekstrahovanih x5

Kips=--------------------------------------------------------------------------

Broj prisutnih+ekstrahovanih zuba

Za pracenje aktiviteta karijesa koristi se GODIŠNJI PRIRAŠTAJ

KARIJESA, koji se može odrediti na 4 načina

* direktnim praćenjem vrednosti Kip-a kod jedne iste generacije, tada i godinu dana kasnije kod istih

GPK=KIp2-Kip1

*Pregledom različitih generacija dece npr. pregledom učenika prvog razreda osmogodišnje škole i osmog razreda,tako što se razlika podeli brojem koji predstavlja razliku u godinama, u ovom slucaju to je sedam

KIp2-KIp1

GPK=-------------------------

7

*Pregledom dece istog uzrasta, u istom mestu, u dva različita vremenska perioda, utvrdi se Kip, a razlika se podeli brojem godina u intervalu izmedju dva pregleda

Kip2-Kip1

GPK=---------------------------------------------------------------

Razlika u godinama izmedji 1 i 2 pregleda

39

www.dentopedia.info

*Pregledom određene populacione grupe utvrdi se Kip a zatim se taj broj podeli sa razlikom u godinama uzrasta u kome je utvrđen Kip i nicanja prvih stalnih molara(6 godina)

Utvrdjen KIp

GPK=-------------------------------------------

Uzrast pregledanih osoba-6

INDEKS SANACIJE KARIJESA

Broj saniranih zuba

ISK=-------------------------------------------------x 100

Broj karijesnih+saniranih zuba

Mortalitet zuba,koji označava procenat ekstrahovanih zuba u odnosu na mogući proj prisutnih zuba

Broj ekstahovanih zuba

MZ=-------------------------------------------------x100

Broj prisutnih + izvadjenih ziba

Indeks rehabilitacije zuba, koji izražava obim rehabilitcije

izvađenih zuba

40

www.dentopedia.info

Broj nadoknađenih zuba

IRZ=---------------------------------------------------x100

Broj izvađenih + nadokađenih zuba

Procena stanja gingive

Loe-Silnessov indeks se primenjuje za kliničku ocenu stanja gingive

sa vestibularne, oralne, mezijalne i distalne strane svakog zuba.

Ukupni gingivalni indeks se dobija kada se saberu sve vrednosti stanja gingive sa vestibularne, oralne, distalne i mezijalne strane za sve zube, pri čemu se taj zbir podeli sa 4, a dobijena vrednost zatim sa brojem prisutnih zuba.

POEN STANJE GINGIVE

0 ZDRAVA Boja gingive bledoruzičasta, čvrsta sa sitnozrnastom površinom, bez sjaja

1 BLAGA INFLAMACIJA

Ivica gingive crvenije boje, blag edem, povećano izlučivanje g. eksudata

2 UMERENA INFLAMACIJA

Crvenilo, izraženi edem, uvećana slobodna gingiva, krvarenje na

sondiranje 3 JAKA

INFLAMACIJA Gingiva jasno crvene ili crveno-plavičaste

boje, uvećana, spontano krvarenje

GINGIVALNI INDEKS INFLAMACIJE GINGIVE 0,1-1,0 BLAGA 1,1-2,0 UMERENA 2,1-3,0 TEŠKA

Indeks inflamacije gingive po Cowellu radi se tako što se odvojeno

boduju boja,otok i stepen krvarenja gingive. Prvo se pojedinačno izračunavaju srednje vrednosti za svaki indeks, tako što se ukupna

41

www.dentopedia.info

vrednost podeli brojem pregledanih zuba. Potom se srednje vrednosti sabiraju i to se podeli sa 3, tako dobijamo indeks inflamacije gingive.

INDEKS BOJE GINGIVE INDEKS OTOKA GINGIVE

BROJ BOJA GINGIVE 0 BLEDORUZIČASTA 1 JASNORUZIČASTA 2 CRVENA 3 PLAMENOCRVENA INDEKS KRVARENJA GINGIVE

POEN GINGIVA NAKON SONDIRANJA 0 NEMA KRVARENJA 1 KRVARENJE U ROKU OD 30s 2 NEPOSREDNO KRVARENJE 3 SPONTANO KRVARENJE

U dečijoj stomatologiji često se koristi i Muhlemannov indeks krvarenja

POEN KRVARENJE NAKON SONDIRANJE 0 NEMA

1 KRVARENJE SAMO NA JEDNOM MESTU

2 TAČKASTA KRVARENJA IZ PAPILE

3 INTERDENTALNI PROSTOR PUN KRVLJU

4 PROFUZNO KRVARENJE,PUN IN.PROSTOR

BROJ OTOK GINGIVE 0 NORMALNO 1 BLAG OTOK 2 JASAN OTOK 3 OTOK I PRIPOJNE GING.

www.dentopedia.info

PROCENA STANJA PARODONCIJUMA

Najpogodniji za upotrebu je CPITN indeks, gde se koristi posebna

stomatološka sonda na cijem se vrhu nalazi kuglica. Istraživanje se vrši tako što se zubni nizovi podele na 6 segmenta, po 3 u svakoj vilici.

17-14 13-23 24-27 47-44 43-33 34-37

U svakom sekstantu se pregledaju svi zubi, a oko svakog zuba vrši se četiri sondiranja i traži se najteže oštećenje parodoncijuma.

Bodovanje:

BOD KLINIČKI NALAZ 0 ZDRAV PARODONCIJM

1 KRVARENJE POSLE SONDIRANJA

2 ČVRSTE NASLAGE,PROMINENTE IVICE PLOMBI

3 PARODONTALNI DŽEPOVI DUBINE 4-5 mm

4 PARODONTALNI DŽEPOVI DUBINE 6 i više mm

TRETMAN PREMA CPITN INDEKSU:

BOD NEOPHODNOST TRETMANA 0 NEPOTREBAN

1 MOTIVACIJA,PRAVILNO I REDOVNO ODRŽAVANJE ORALNE HIGIJENE

2 I 3 ORALNA HIGIJENA,UKLANJANJE ČVRSTIH NASLAGA I NEADEKVATNIH STOMATOLOŠKIH RADOVA I KIRETAŽA PO POTREBI

4 ISTO KAO ZA 3 BODA,PO POTREBI I HIRURŠKO LEČENJE

42

www.dentopedia.info

PROCENA STANJA ORALNE HIGIJENE

Greene-Vermilionov indeks za određivanje količine svih mekih

naslaga. Koriste se vestibularne površine prvih gornjih molara sa desne i leve strane, prvog gornjeg sekutića sa desne strane i prvog donjeg sekutića sa leve strane. Prisustvo mekih naslaga meri se i na oralnoj površini prvih donjih molara sa leve i desne strane. Prosečan indeks se dobija kada se indeksi za pojedine zube saberu i zbir podeli brojem pregledanih zuba.

BOD MEKE NASLAGE 0 NEMA 1 DO 1\3 POVRŠINE ZUBA 2 OD 1\3 DO 2\3 POVRŠINE ZUBA 3 VIŠE OD 2\3 POVRŠINE ZUBA

Plak indeks po Silness-Loeu kojim se utvrđuje prisustvo i lokalizacija

dentalnog plaka. Proverava se sondom na gingivalnim delovima svih površina krunice na prisutnim zuba.

BOD DENTALNI PLAK 0 NEMA 1 DENTALNI PLAK NA IVICI GINGIVE,NEVIDLJIV GOLIM OKOM 2 UMERENA KOLIČINA DENTALNOG PLAKA, VIDLJIVA I GOLIM OKOM 3 OBILJE DENTALNOG PLAKA CAK I U GINGIVALNOM SULKUSU

Greeneov indeks zubnog kamenca koji se određuje na indeksnim

zubima kao i za Greene-Vermillionov indeks mekih naslaga.

BOD ZUBNI KAMENAC 0 NEMA 1 DO 1\3 POVRŠINE ZUBA 2 OD 1\3 DO 2\3 POVRŠINE ZUBA 3 VIŠE OD 2\3 POVRŠINE ZUBA

43

www.dentopedia.info

Greeneov indeks subgingivalnih konkremenata

BOD SUBGINGIVALNIH KONKREMENATA

0 NEMA 1 DO 1\3 OBIMA VRATNOG DELA

ZUBA 2 OD 1\3 DO 2\3 OBIMA VRATNOG

DELA ZUBA 3 VIŠE OD 2\3 OBIMA VRATNOG DELA

ZUBA

Praktični rad:

PREDŠKOLSKA DECA

44

www.dentopedia.info

ŠKOLSKA DECA

DOM ZDRAVLJA ,,STARI GRAD,,

PERIOD PREGLEDA :01.06.2010-31.12.2010

UKUPAN BROJ PREGLEDANE PREDŠKOLSKE DECE-5522

UKUPAN BROJ PREGLEDANE ŠKOLSKE DECE-8512

45

www.dentopedia.info

46

www.dentopedia.info

LITERATURA:

PREVENTIVNA STOMATOLOGIJA

DEČIJA STOMATOLOGIJA

INTERNET STRANICE: ZDRAVSTVENI TURIZAM

FORUM STOMATOLOGIJE

ARHIVA DOMA ZDRAVLJA STARI GRAD