STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U BANKARSTVU · PDF filemeđunarodno poslovanje i ekonomiju inovacija. Doprinosi svih ovih teorija ... resursima obuhvata one situacije kada potrebni resursi

505

Srđan MARINKOVIĆ UDK: 330:322.01:336.717]497.11)Isidora LJUMOVIĆ Biblid 0025-8555, 63(2011)Aleksandar ŽIVKOVIĆ1 Vol. LXIII, br. 4, str. 505–535

Izvorni naučni radDecembar 2011.

DOI:10.2298/MEDJP1104505M

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U BANKARSTVUREPUBLIKE SRBIJE: ISTRAŽIVANJE MOTIVA

APSTRAKT

Istraživanjem smo pokušali da utvrdimo relativni značaj razmatranihmotiva za ulazak stranih banaka na tržište Srbije, ali i promene koje su usledileu bankarskom sektoru Srbije, pre svega sa aspekta uticaja na stepenkonkurencije. U tu svrhu korišćen je anketni metod sa pitanjima formulisanimna osnovu rezultata brojnih teorijsko-empirijskih istraživanja sprovedenih uoblasti istraživanja motiva SDI u bankarstvu. Jedan od ciljeva ovog istraživanjaje da se uspostavi veza između teorija koje objašnjavaju determinante i motiveSDI u bankarstvu i ostalim ekonomskim delatnostima, utvrde zajedničkaobeležja, specifičnosti i rafinira istraživačka sistematika.

Ključne reči: Strane direktne investicije, bankarski sektor, Srbija, motivi,eklektička paradigma.

1. UVOD

Strane direktne investicije su poslednjih decenija znatno izmenile izgledsvetskog finansijskog tržišta. Obim međunarodnog kreditnog finansiranjasmanjuje se u korist kreditne aktivnosti koja se odvija preko direktnog

prisustva stranih kreditnih organizacija na tržištu plasmana sredstava. Strane

1 Prof. dr Srđan Marinković, vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš;e-mail adresa: [email protected]. Dr Isidora Ljumović, docent, Fakultetza poslovne studije, Megatrend univerzitet, Beograd, e-mail adresa: [email protected]. dr Aleksandar Živković, vanredni profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet uBeogradu, Beograd, e-mail adresa: [email protected]. Rad je deo istraživačkog projekta

506

Marinković, S., Strane direktne investicije u bankarstvu Republike Srbije, MP 4, 2011(str. 505–535)

direktne investicije beleže intenzivniji rast ne samo od međunarodnogkreditnog kapitala već i od međunarodnih portfolio investicija.

Istraživanja razloga koji motivišu privredne organizacije da svoje poslovnoprisustvo oforme izvan nacionalnih granica, istraživača nužno usmerava nanekoliko oblasti ekonomske nauke: teoriju firme, teoriju međunarodne trgovine,međunarodno poslovanje i ekonomiju inovacija. Doprinosi svih ovih teorijapretočili su se u ono što danas nazivamo teorija multinacionalnih kompanija.

U radu istražujemo motive koji su naveli strane banke da oforme zavisnadruštva u Republici Srbiji. Tekst je organizovan u nekoliko celina. Nakonuvoda razmatramo teorije motiva stranih direktnih investicija. Reinterpretacijasvih pojedinačnih motiva stranih direktnih investicija od značaja za bankarskisektor urađena je u trećem delu. Metodologija istraživanja izložena je učetvrtom a rezultati u petoj celini rada. Na kraju sumiramo i komentarišemorezultate teorijskog i empirijskog istraživanja.

2. TEORIJA O MOTIVIMA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA

Teorija firme je složen korpus ekonomskih ideja i samostalnih teorija,nastajao u čitavom prošlom veku, ali ne uvek orijentisan na iste probleme.Ogranak ove teorije, poznat kao teorija transakcionih troškova našao je značajnuprimenu upravo u procesima koje želimo da istražimo. Ovo ne iznenađuje, jer jeu fokusu teorije transakcionih troškova interakcija firme sa okruženjem, tj.analiza granice firme. Problem koji je u inicijalnoj fazi postavio začetnik teorijetransakcionih troškova, Kous (Coase),2 jeste problem integracije firmi, odnosnoizbor kada svoje proizvodne potrebe firma treba da obezbedi interno(integracijom unazad, unapred ili bočno), a kada treba da se snabdeva sa tržišta.Glavni argument u okviru pomenute teorije je da razlika u transaksionimtroškovima između tržišta i organizacije ima najveći značaj u odluci da setransakcije obave na tržištu ili unutar organizacije. Na taj način “firma služi kaovisoko specijalizovan surogat tržišta.”3 Po Vilijamsonu (Williamson),4 u

pod šifrom 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateški pravciekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU), finansiranog od strane Ministarstvaprosvete i nauke Republike Srbije.

2 Ronald Coase, “The nature of the firm“, Economica, 4, 1937, pp. 386–405.

3 Armen Alchian and Harold Demsetz, “Production, information costs, and economicorganization“, American Economic Review, 62 (5), 1972, p. 793.

4 Oliver Williamson, “Corporate finance and corporate governance“, Journal of Finance, 43(3); 1988, p. 572.

507


transakcione troškove se uključuju “(1) troškovi neprilagođenosti, koji nastajuzbog toga što uslove u ugovoru nije moguće prilagođavati promenama uokruženju, (2) troškovi reugovaranja koji nastaju ako su neophodni bilateralninapori da se isprave ex post neprilagođenosti, (3) troškovi uspostavljanja ifunkcionisanja strukture upravljanja na koju se spor odnosi (često ne sudski), i(4) troškovi koje povlači uzajamno osiguranje da će se obaveza ispuniti”. Dakle,razmenu na tržištu nije moguće obaviti bez izvesnih troškova. Kada su ovitroškovi veći od troškova uspostavljanja vlasničke kontrole nad procesomproizvodnje, firma se opredeljuje za drugo rešenje. U konkretnom problemu kojimi ovde analiziramo, to znači da su strane direktne investicije bolje rešenje odspoljne trgovine ako ih prate niži troškovi, u odnosu na one koji su vezani zarazmenu dobara i usluga na međunarodnom tržištu.

U poslednjoj evoluciji teorije transakcionih troškova ključnu ulogu udimenziji firme igra koncept „specifične aktive“. Za aktivu kažemo da je„specifična“ ukoliko ima relativno malu vrednost izvan tekuće upotrebe, tj. nemože se lako preusmeriti na tržište. Iako je ovaj koncept vrlo apstraktan, aktivudizajniranu po zahtevima tekuće upotrebe smatrali bi više „specifičnom“ odaktive koja ima višestruku upotrebu. Kada su tehnološki parametri organizacijeekonomske aktivnosti takvi da zahtevaju viši stepen specifičnosti aktive,troškovi obavljanja transakcija preko tržišta biće viši od troškova obavljanjatransakcija unutar firme, i obratno. Vilijamson5 naglašava da kreiranjem firmemenjamo oportunizmu podložan tržišni ugovor upravljanjem u organizacijama,pri čemu i jedan i drugi mehanizam nose određene troškove, čiji međusobniodnos postaje ključan kada firma donosi odluku koji deo reprodukcionogprocesa će obaviti sama, a koji deo će prepustiti drugim organizacijama. Značajkoncepta „specifične aktive“ u objašnjenju motiva za strane direktne investicijeu bankarstvu, komentarisaćemo u daljem tekstu sa više detalja.

Ipak, najzačajniji doprinos izučavanju motiva multinacionalne kompanijepredstavlja takozvana eklektična paradigma.6 Osnovna ideja ove teorije je da ćemultinacionalna kompanija direktno investirati u inostranstvo, ako su simultanoispunjena tri uslova: a) vlasništvo (engl. ownership) nad proizvodnim

5 Ibidem, p. 568.

6 Eklektična paradigma, zbog početnih slova engleskih naziva tri uslova poznata još i kaoOLI model, izložena je u različitim radovima, između ostalih: John Dunning, “Toward aneclectic theory of international production: some empirical tests“, Journal of InternationalBusiness Studies, 11 (1); 1980, pp. 9–31; i John Dunning, “The eclectic paradigm ofinternational production: a restatement and some possible extensions“, Journal ofInternational Business Studies, 19 (1); 1988, pp. 1–31.

508


kapacitetom ima prednost nad izvozom u zemlji plasmana, ili drugimaranžmanima koji ne podrazumevaju vlasničku kontrolu; b) prednost samelokacije (engl. locational advantages), zbog raspoloživosti ili cene potrebnihresursa, troškova transporta, pristupa tržištu, zaobilaženja carinskih ilinecarinskih barijera, podsticaja SDI i slično; c) prednosti internalizacije (engl.internalization advantages), pre svega unapređenje efikasnosti kada se poslovnetransakcije obavljaju između zavisnog i matičnog društva, dakle interno, a neposredstvom tržišta (na primer, zajednički menadžment, istraživanje i razvoj,finansiranje, distributivna mreža i drugo).

Treći element „internalizacija”, koji objašnjava efekte koji se očekuju odvertikalnih integracija, odnosno ekspanzije poslovne aktivnosti dužreprodukcionog lanca, u osnovi predstavlja implementaciju ideje koju je uekonomsku nauku unela pomenuta teorija transakcionih troškova. Ovo je uvekslučaj kada firma preuzima vlasničku kontrolu nad svojim dobavljačima iliključnim kupcima. Sam autor paradigme kasnije je redefinisao modelrazvijajući taksonomiju motiva stranih direktnih investicija (SDI) u četirigrupacije: a) potraga za resursima, b) potraga za novim tržištima, c)unapređenje efikasnosti, i d) potraga za strateškom aktivom.

Prvi motiv postoji kada je osnovna namera stranog investitora da pribavljakonkretne resurse, koji nisu raspoloživi ili su skuplji u državi porekla kapitala.Ovako upotrebljen termin “resursi” može podrazumevati fizičke resurse,motivisane i profesionalno obučene ljudske resurse, tehnološke kapacitete,ogranizacione, upavljačke ili marketing veštine.

Firma može direktnim investicijama da penetrira strano tržište zbograzličitih razloga, kao što su praćenje ključnih dobavljača ili kupaca koji su većprisutni na lokalnom tržištu, ili radi izbegavanja troškova koji pratesnabdevanje tržišta sa distance, zbog toga što konkurenti čine isti potez, kao izbog mnoštva drugih razloga. Prvi motiv se ponekad naziva vertikalna stranadirektna investicija, dok drugi spada u horizontalne SDI.

Po autoru koncepta, treći motiv postoji kada firma “koristi razlike uraspoloživosti i troškovima upotrebe tradicionalnih faktora u različitimdržavama”, ili kada “koristi ekonomiju obima ili diversifikacije, razlike upreferencijama potrošača ili kapaciteta dobavljača”.7 Ne mogu se jednostavnoi precizno odvajati situacije u kojima je glavni motiv pribavljanje resursa, odonih čiji je cilj unapređenje efikasnosti. Ulagati u inostranstvu u potrazi za

7 John Dunning, Multinational Enterprises and the Global Economy, Addison-Wesfey,Harlow, 1993, p. 60.

509


resursima obuhvata one situacije kada potrebni resursi nisu raspoloživi u zemljiporekla kapitala, ili su značajno jeftiniji u zemlji plasmana kapitala. S drugestrane, efikasnost podižemo na bazi korišćenja ekonomije obima,diversifikacije, ili obaranja cena ulaznih faktora. U poslednjem slučaju dolazido preklapanja ova dva motiva.8

Poslednju kategoriju predstavlja potraga za strateškom aktivom, najčešćenovom tehnološkom osnovom. U ovu kategoriju mogle bi se uključitiinvesticije u oblasti u kojima u zemlji destinacije postoji tehnološka prednost.Ovakva “strateška aktiva” ne može se jednostavno pribaviti na tržištu. Neke odmogućnosti su zajednička ulaganja ili preuzimanje ključnog personala.Međutim, veoma često registrovana rešenja (patente) nije moguće koristiti bezstranih direktnih investicija.

Interesantan kritički osvrt na pomenutu taksonomiju srećemo u radu grupeautora,9 gde se navodi da u pomenutom grupisanju motiva nije uvek postignutainterna doslednost. Autori smatraju da je razlog ovog nedostatka Daningovaprivrženost OLI paradigmi, u kojoj se ne uvažava da izvesne strateškealternative stranim direktnim investicijama takođe mogu biti inspirisane istimmotivima. Po nama, potpuno logički utemeljeno, autori navode da odluka, dase iskoristi poslovna šansa izvan nacionalnih granica implicira da se prekostrane direktne investicije ili na drugi način ostvare prednosti internalizacije, ida se odabere zemlja plasmana kapitala, kada se uvažavaju prednosti lokacije.Ovo su dva logički udaljena koraka, čiji krajnji ishod ne mora uvek biti stranadirektna investicija. Tu ideju smo ugradili i u naše istraživanje.

Na bazi ove intuicije u izvesnim radovima10 uporedo su razmatrani faktoriznačajni za odluku da se ulaganja dislociraju iz države porekla kapitala (engl.push factors) i faktori značajni za odluku da se ulaganja usmere tačno naodređenu državu priliva kapitala (engl. pull factors).

U uslovima privatizacije, analiza motiva postaje dodatno složena. Udržavama istočne Evrope strane direktne investicije su u velikoj meri bile

8 Vidi: Marian Gorynia, Jan Nowak and Radoslaw Wolniak, “Motives and modes of FDIin Poland: an exploratory qualitative study“, Journal for East European ManagementStudies 12 (2); 2007, p. 136.

9 Chiara Franco, Francesco Rentocchini and Giuseppe Vittucci Marzetti, “Why do firmsinvest abroad? An analysis of the motives underlying foreign direct investments“, TheIUP Journal of International Business Law, 9 (1-2); 2010, pp. 42–3.

10 Harry Chernotsky, “The American connection: motives for Japanese foreign directinvestment“, Columbia Journal of World Business, Winter; 1987, pp. 47–54.

510


pratilac obimnih programa privatizacije. Statističko istraživanje11 sprovedenona velikom uzorku privatizovanih firmi, potvrdilo je da se u izboru ciljne firmestrani investitori opredeljuju za one, čijim preuzimanjem ostvaruju horizontalnuekspanziju (npr. industrija potrošnih dobara). U ovom specifičnom slučajupotvrđen je motiv „osvajanja tržišta“, kada investitor stvara uslove da većostvaren uspeh ponovi i na novom tržištu. Istraživanje12 sprovedeno anketnommetodom na primeru sedam krupnih privatizacija u oblasti industrije RepublikeBugarske, potvrdilo je visok značaj “traganja za tržištem” i to radi penetracije,zadržavanja postojećeg učešća na tržištu ili kao platforma za prodor na novatržišta. Istraživanjem je međutim osporeno da su ovakva očekivanja i upotpunosti ostvarena.

Analize koje su sprovedene na tržištima zemalja u tranziciji potvrđuju daviše simultanih faktora utiče na priliv stranih direktnih investicija. Tako Grčić iBabić13 tvrde da razvoj institucija, napredak u tranziciji, kao i specifičnedeterminante, (obim nacionalnog tržišta, preferencijalni aranžmani kojiomogućuju pristup drugim tržištima, troškovi rada i geografska udaljenost) utičuna atraktivnost države za strane direktne investicije. Sa druge strane,istraživanje14 kojim je obuhvaćeno dvanaest država Latinske Amerike, potvrdiloje značaj institucionalne razvijenosti, makroekonomske stabilnosti, otvorenostiekonomije, ali i finansijske razvijenosti (sagledane preko učešća bankarskihkredita privatnom sektoru u bruto domaćem proizvodu i preko obima trgovinena nacionalnim finansijskim berzama). Značaj institucionalne razvijenostipotvrđen je i u kompletnijim analizama posvećenim isključivo ovojdeterminanti,15 i to čak i kada se isključi efekat opšte ekonomske razvijenosti.

11 Barbara Roberts, Steve Thompson and Katarzyna Mikolajczyk, „Privatization, foreignacquisition and the motives for FDI in Eastern Europe“, Review of World Economics, 144(3), 2008, p. 424.

12 Svetla Marinova, Marin Marinov and Attila Yaprak, „Market-seeking motives andmarket-related promises and actions in foreign direct investment privatization in Centraland Eastern Europe“, Journal of East-West Business, 10 (1); 2004, pp. 7–41.

13 Branko Grčić and Zoran Babić, „The determinants of FDI: evaluation of transitioncountries attractiveness for foreign investors“, 5th International Conference Enterprise inTransition, May 22 – 24, Split – Tučepi, Croatia, 2003, pp. 1166–79.

14 Omar Al Nasser and Xavier Garza Gomez, „Do well-funcioning financial systems affectthe FDI flows to Latin America?“, International Research Journal of Finance andEconomics, 29, 2009, pp. 60–75.

15 Agnès Bénassy-Quéré, Maylis Goupet and Thierry Mayer, „Institutional determinants offoreign direct investment“, The World Economy, 30 (5); 2007, pp. 764–82.

511


Pojedinačno, najveći značaj pokazali su indikatori prisustva restriktivnihbirokratskih procedura, korupcije, nedostatak informacija, razvijenostbankarskog sektora i primena prava. Interesantno je da je na priliv stranihdirektnih investicija destimulativno delovalo radno zakonodavstvo usmereno navišu zaštitu prava zaposlenih.

3. REINTERPRETACIJA MOTIVA OD ZNAČAJA ZA SDI U SFERI BANKARSKIH USLUGA

Za razliku od prometa roba, koji je u međunarodnim okvirima običnoopterećen raznim kategorijama transakcionih troškova, carinskim i necarinskimbarijerama, promet finansijskih usluga nije tako izrazito opstruiran ovim tipovimarahoda. Međutim, međunarodni promet finansijskih usluga često je pod uticajemzakonskih ograničenja. Liberalizacija spoljnotrgovinskog računa obično prethodiliberalizaciji računa kapitala. Sve dok su u određenom ekonomskom prostoruprisutna ograničenja slobodnom kretanju kapitala, izvesni oblici međunarodnogprometa finansijskih usluga neće biti raspoloživa mogućnost.

3.1. SDI i ostali oblici internacionalizacije bankarstvaPo poznatoj klasifikaciji16 sve bankarske aktivnosti se mogu podeliti u tri

kategorije: domaće bankarstvo, eurovalutno bankarstvo i bankarstvo sainostranstvom. Poslednja dva slučaja možemo smatrati različitim vidovimameđunarodnog bankarstva, koji se mogu definisati kao skup svih situacija ukojima ne postoji simultani identitet između tri važna elementa poslovnetransakcije: valute denominacije poslovnog aranžmana, sedišta davaoca isedišta primaoca bankarske usluge. Ova taksonomija se ne može doslovnoprimeniti u situacijama kada se u nekoj državi primenjuje zakonsko sredstvoplaćanja matično u drugoj, ili su transakcije u nematičnim valutama dozvoljenei široko se primenjuju (zvanična i nezvanična supstitucija valute). Zbog togavaluta denominacije poslovnog aranžmana ostaje manje važan kriterijum, papod međunarodnim bankarskim aktivnostima možemo podrazumevati posloveu kojima učestvuje domaće i strano pravno ili fizičko lice, od kojih bar jednoima status bankarske organizacije.

Problem definisanja međunarodnih finansijskih transakcija je izuzetnoznačajan u praksi, jer od kategorizacije transakcije zavisi kako će se efekti ove

16 Laurie S. Goodman, „Comment on international banking: a survey“, Journal of Money,Credit, and Banking, 16 (4); 1984, p. 679.

512


transakcije evidentirati u nacionalnim platnim bilansima. Na osnovuklasifikacije uvedene u GATS prepoznajemo četiri tipa međunarodnihfinansijskih usluga:17 usluge koje ne prati izmeštanje davalaca niti primalacausluge, usluge koje prati izmeštanje davalaca usluge, usluge koje pratiizmeštanje primalaca, i konačno, usluge koje prati izmeštanje primalaca idavalaca finansijke usluge. Za našu dalju analizu od značaja su jedino uslugekoje prati izmeštanje davalaca usluga. Ova kategorija se odnosi na stranedirektne investicije multinacionalnih banaka i drugih finansijskih organizacija,koje uspostavljaju sopstvenu organizacionu mrežu u zemlji plasmana kapitala(tzv. zemlja domaćin). Poslednjih decenija, iznos stranih direktnih investicija uoblasti finansijskih usluga se stalno povećava, pa se može reći da su kao kanalinternacionalizacije verovatno značajnije od međunarodne trgovinefinansijskim uslugama. Po sistematizaciji18 ovaj tip internacionalizacije senaziva „međunarodnim bankarstvom u zemlji domaćinu”. Lokalni ogranakstrane banke stiče status domaćeg pravnog lica, zbog čega se dalje transakcijesa rezidentima države priliva kapitala više ne mogu tretirati kao međunarodne,već domaće. Poslovni aranžmani između matičnog i zavisnog društva se, pakevidentiraju kao međunarodne bankarske transakcije.

3.2 Motivi SDI u sferi bankarskih uslugaSaznanja do kojih je došla ekonomska nauka istražujući razloge koji

opredeljuju strane investitore kod izbora države za plasman kapitala daju opšteokvire koji se uspešno mogu koristiti i kod istraživanja motiva za ulaganja uoblasti bankarskih usluga. Međutim, priroda bankarskih usluga u velikoj merineutrališe neke faktore čiji je značaj nesporan u drugim ekonomskimdelatnostima. Specifičnost tehnologije koja se primenjuje u bankarstvu gotovo daisključuje značaj internalizacije kao motiva za strane direktne investicije.Bankarske organizacije obično imaju jedinstvenu licencu, što gotovo redovnodovodi do toga da su i u praksi banke prisutne u manje ili više svim linijamaposlovnih usluga, pa komplementarnost poslovne ponude verovatno nećeznačajnije motivisati organizaciono povezivanje banaka. Drugo, neki faktoridobijaju potpuno novu interpretaciju, o čemu ćemo govoriti u nastavku.

17 Fariborz Moshirian, „Financial services: global perspectives“, Journal of Banking andFinance, 28 (2); 2004, pp. 272–3.

18 Jan H. Giddy, „The theory and industrial organization of international banking“ in RobertG. Hawking et al. (eds.) The internationalization of financial markets and nationaleconomic policy, Research in International Business and Finance, 3, 1983, pp. 195–243.

513


Međutim, zajedničko za nefinansijske i finansijske organizacije, je da lokacijanije faktor bez značaja za objašnjenje obrasca poslovne ekspanzije firme. U tekstukoji sledi pokušaćemo da damo objašnjenje zašto je za prodor na izvesna tržištaneophodno biti poslovno prisutan upravo preko osnivanja sopstvene organizacije.

3.2.1 Traganje za resursima

U brojnim situacijama, firma je zainteresovana za resurse koje nije mogućeobezbediti, ukoliko se istovremeno ne pristupi inostranim tržištima prekostranih direktnih investicija. Ovakve karakteristike će posedovati lokalno tržištedepozita, ukoliko je sloboda kretanja ovih resursa izvan nacionalnih granicaograničena restrikcijama kretanja kapitala. Zbog homogenosti bankarskihproizvoda, argument da određeni resursi nisu raspoloživi, nije održiv. Dakle, uslučaju bankarskih usluga možemo razmatrati isključivo cenu resursa. Pri tome,ključna determinanta cene resursa je međusobni odnos između ponude i tražnje,te je potrebno, u izvesnom smislu, reinterpretirati motiv traganja za resursima,koji u pravom smislu reči ne može biti značajan samostalni motiv zaobjašnjenje SDI u bankarstvu.

Ljudski resursi su drugi tip resursa koji može igrati izvesnu ulogu i kod SDIu oblasti bankarskih usluga. Izvesna istraživanja19 potvrđuju da 70 procenatatroškova banaka čine izdaci za ljudske resurse, ukazujući da je bankarstvodelatnost koja se intenzivno oslanja na ljudske resurse. Zbog toga, niži nivozarada može biti jedan od motiva za prisustvo na stranom tržištu preko SDI.

3.2.2 Potraga za tržištem

Potraga za novim tržištima jednako može biti motiv prisutan i na tržištubankarskih usluga. U nekim slučajevima eksploatacija novih tržišta „sa distance”može biti ograničena regulativom i samim tim razlog za direktno prisustvo prekoSDI. Kontrola kretanja kapitala često predstavlja nezaobilaznu barijeru.

Značaj ovog motiva potvrđen je i u analizama stranih direktnih investicija ubankarstvu. Naime, u ekonomskoj teoriji se razmatra nekoliko razloga kojimogu predstavljati motive za direktno prisustvo na bankarskom tržištu.20 Jedanod tradicionalno prisutnih motiva je da banke dolaze „u pratnji svojih postojećihklijenata”. Praćenje glavnih klijenata može se svrstati u motiv traganja za

19 OECD, Bank profitability, OECD, Paris, 1994.

20 Dario Focarelli and Alberto Franco Pozzolo, “Cross-border M&A in the financial sector: isbanking different from insurance?“ Journal of Banking and Finance, 32 (1), 2008, pp. 17–8.

514


tržištem, s tom razlikom što tržište ne posmatramo kao statičnu kategoriju, većkao kategoriju koja može pokazivati mobilnost u međunarodnim okvirima. Ovajmotiv se, takođe, označava kao efekat sile gravitacije,21 kako bi se naglasilodejstvo privlačenja banaka izmeštanjem poslovne aktivnosti glavnih klijenata. Ukojoj meri je u konkretnom slučaju ovo bio motiv za dolazak stranih banakamože se prosuditi poređenjem poslovnog prisustva nebankarskih i bankarskihorganizacija iz istih država. Na taj način, „naizgled” prihvatljiv indikatorprisustva ovog motiva za dolazak stranih banaka na konkretno tržište bilo bipoklapanje porekla bankarskog i nebankarskog kapitala u strukturi poreklastranih direktnih investicija. Rezerva je učinjena zbog nedostataka pomenutogmetoda. Najpre, ovakva provera hipoteze zasniva se na implicitnoj pretpostavcida banka koja dolazi na strano tržište ima pretežno nacionalnu klijentelu, što jemožda odgovaralo ranijim stadijumima globalizovanosti sfere bankarskihusluga. Danas je ova aproksimacija prihvatljiva samo za neinternacionalizovanebanke, eventualno za grupaciju regionalnih banaka. Prave međunarodne bankeveć imaju „internacionalizovan portfelj klijenata”, pa se pomenuta hipoteza naovaj način ne može proveriti.

Hipoteza vezana za praćenje postojećih klijenata banke zasniva se napretpostavci da je međunarodno kretanje finansijskih usluga posledicaodređenim faktorima determinisanog kretanja nefinansijskih usluga i robe,dakle ima iznuđen ili akcesorni karakter. Ukoliko element izuđenosti iliuslovljenosti preteže, govorimo o „slepom” praćenju postojećih klijenata.Značaj ovakve uslovljenosti analiziran je na primeru bankarskih SDI izmeđurazvijenih država, i uglavnom je potvrđen.22 Pretpostavljena uzročna vezauglavnom je osporena u analizama koje su obuhvatale kretanje stranih direktnihinvesticija u bankarski sektor među zemljama u razvoju ili tranziciji. Jedno odretkih istraživanja, gde srećemo potvrdu pomenute veze je istraživanjesprovedeno u zemljama centralne i istočne Evrope.23

21 Robert Z. Aliber, “International banking: a survey“, Journal of Money, Credit, andBanking, 16 (4), 1984, p. 664.

22 Uporedi: Lawrence Goldberg and Denise Johnson, “The determinants of US bankingactivity abroad“, Journal of International Money and Finance, 9 (2); 1990, pp. 123–37;Lawrence Goldberg and Robert Grosse, „Location choice of foreign bank in the UnitedStates“, Journal of Economics and Business, 46 (5); 1994, pp. 367–79. i Adlai Fisher andPhilip Molyneaux, „A note on the determinants of foreign bank activity in Londonbetween 1980–1989“, Applied Financial Economics, 6 (3); 1996, pp. 271–7.

23 Ngoc-Anh Vo Thi and Dev Vencappa, “Does the entry mode of foreign banks matter forbank efficiency? Evidence from the Czech Republic, Hungary, and Poland“, WorkingPaper 925, William Davidson Institute, 2008.

515


Brojne empirijske analize posvećene su istraživanju statističke veze izmeđustranih direktnih investicija u oblasti bankarstva i stranih direktnih investicija uostalim ekonomskim delatnostima, sa ciljem da se utvrdi uzročno-posledičnaveza između ova dva toka. Čak i kada se utvrdi da postoji koincidencija izmeđuulaska banke i ulaska njenog klijenta na određeno inostrano tržište, ostajeotvoreno pitanje da li je banka sledila svog klijenta ili je ulazak banke naodređeno tržište privukao klijenta. Takođe, statistička veza može izostati izjednog drugog razloga. Moshirian i Pham24 ukazuju da ogranci banaka uinostranstvu svojim direktnim prisustvom mogu steći znanja o lokalnomekonomskom ambijentu korisna svojim klijentima iz matične države, tako daova dva toka stranih direktnih investicija mogu biti komplementarna, ali u nekimslučajevima SDI u bankarstvo mogu biti supstitut SDI u ostale oblasti, čineći ihnepotrebnim u situacijama kada se prisustvom banke otvaraju druge alternativeza poslovno prisustvo njenog klijenta. Istraživanje ove veze na primeru direktnihinvesticija Japanskih kompanija u Evropi, sprovedeno na bazi podataka na nivoupojedinačnih firmi, pokazalo je da SDI banaka prethode SDI njihovihklijenata.25 Do ove pojave dolazi jer države obično liberalizuju finansijsku sferuda bi preko stranih banaka privukle strane kompanije iz različitih oblasti.

Druga, novija hipoteza o motivu internacionalizacije banaka je hipoteza oboljim uslovima poslovanja, bilo to veći očekivani profit ili niži rizik. Ovomhipotezom smanjuje se značaj veze između finansijskih potreba klijenata matičnebanke i poslovne orijentacije međunarodne bankarske grupe, odnosnopretpostavlja se da banka odlaskom u druge države kreira „nov portfelj klijenata”.

Bar u pogledu finansijskih resursa, eklektičku paradigmu bi moralireformulisati u pravcu integracije prva dva motiva: traganje za resursima itraganje za tržištem, u novi motiv: traganje za manje saturisanim tržištima. Poovoj hipotezi multinacionalne bankarske grupe su arbitražeri, koji izmeštanjemposlovne aktivnosti u potrazi za boljim uslovima poslovanja, konačno dovodedo ujednačavanja uslova, odnosno konsolidacije regulativom izdvojenihlokalnih tržišta u globalizovano tržište finansijskih usluga. U jednoj odopsežnijih empirijskih studija26 utvrđen je sledeći obrazac. Strane direktne

24 Fariborz Moshirian and Toan Pham, “Cost of capital and Australia’s banking investmentabroad“, Applied Financial Economics, 9, 1999, p. 299.

25 Marc Von der Ruhr and Michael Ryan, “Following“ or „attracting“ the customer?Japanese banking FDI in Europe“, Atlantic Economic Journal, 33, 2004, pp. 405–22.

26 Dario Focarelli and Alberto Franco Pozzolo, “The patterns of cross-border bank mergersand shareholdings in OECD countries?“ Journal of Banking and Finance, 25 (12); 2001,pp. 2305–37.

516


investicije su se kretale u očekivanom smeru: iz država sa višim stepenomsaturacije tržišta, kao državama sa nižim stepenom saturacije. Pri tome, zastanje na lokalnom tržištu ključan je efekat postojanja nezadovoljene legitimekreditne tražnje (potencijal zaduživanja privrede i stanovništva), naročito akose nedovoljni lokalni finansijski resursi mogu nadomestiti pozajmljivanjembanaka u inostranstvu. Zbog ovoga “pristup kreditnim izvorima u inostranstvu”stvara značajnu prednost stranim bankama u odnosu na domaće konkurente.

Nezadovoljena legitimna kreditna tražnja uz nedovoljne finansijske izvore,na primer slaba depozitna ponuda, osnovna su obeležja niskog nivoa saturacijeglavnih bankarskih tržišta. Na taj način, ovaj motiv se pretače u relativno širokraspon između kreditnih i depozitnih kamatnih stopa, visoku neto kamatnumaržu i očekivanu profitabilnost od kreditno-depozitnih operacija. U izvesnimistraživanjima27 utvrđena je koincidencija visokih profitnih stopa u oblastibankarskog posredovanja i snažan priliv SDI u bankarstvu.

Napominjemo da teorija, koja izbor zemlje za strano ulaganje vidi kaoplatformu za dalju ekspanziju, u oblasti bankarskih usluga s pravom nemadublje utemeljenje. Koristiti lokalno tržište kao platformu za dalji izvoz usluganije razlog koji bi mogao ozbiljnije motivisati strane direktne investicije ubankarstvu, zbog pomenutih ograničenja u međunarodnim bankarskimtransakcijama “sa distance”.

3.2.3 Konkurentska prednost investitora

Manje razvijeni bankarski sektori su svakako potencijalni cilj bankama kojeveć posluju u razvijenijim bankarskim sektorima. Međutim, ulazak na manjerazvijena bankarska tržišta može dati pozitivne efekte samo novim učesnicimakoji mogu računati da poseduju, preciznije da će ostvariti i zadržati prednosti uodnosu na postojeću konkurenciju.28 Iako ne postoji konačna i opšteprihvaćena teorija izvora konkurentskih prednosti u oblasti finansijskih usluga,oko izvesnog broja obeležja postignut je visok stepen saglasnosti. Ove faktoresmo i uključili u analizu. Činioci za koje smo pretpostavili da ukazuju naprednost stranih bankarskih organizacija su reputacija banke (vrednost brenda),

27 Claudia Buch and Alexander Lipponer, “FDI versus cross-border financial services: Theglobalisation of German banks“, Economic Studies 05/2004, Deutsche Bundesbank,Research Centre.

28 Stijn Claessens and Neeltje Van Horen, “Location decisions of foreign banks andcompetitive advantage“, Policy Research Working Paper Series, 4113, The World Bank,2006.

517


postojeća tehnologija rada, radna i kultura upravljanja, pristup resursima izinostranstva i iskustvo sa ostalih tržišta. S druge strane, u analizu je uključenoi jedno obeležje za koje smo pretpostavili da pruža prednost bankama većprisutnim na lokalnom tržištu, to je postojeća baza klijenata.

Prednosti u odnosu na konkurenciju postaju naročito važne u situacijamakada se direktno investira u razvijene bankarske sisteme. Istraživanje29 motivastranih direktnih investicija u bankarski sektor SAD pokazuje da na ovakvomtržištu investiraju isključivo banke koje su već obezbedile lidersku poziciju namatičnim tržištima. Međutim, pogrešno bi bilo pretpostaviti da će državadestinacije redovno ostvariti pozitivne efekte od ulaska stranih banaka kojeuživaju konkurentsku prednost. Nekim ranijim analizama30 potvrđeno je daulazak stranih banaka na bankarsko tržište Srbije nije bio praćen statističkiznačajnim smanjenjem neto kamatne marže. Iako analize nisu sprovedene sapodacima dostupnim na nivou svake pojedinačne banke, već agregatnimpodacima za čitav bankarski sektor, zaključujemo da konkurentske prednostistranih banaka nisu upotrebljene za zaoštravanje cenovne konkurencije.Interesantan nalaz srećemo u studiji31 u kojoj se dokazuje da se pozitivan efekatpriliva stranih direktnih investicija na efikasnost bankarskog sektora, primećujetek nakon što strane banke obezbede dominaciju u domaćem bankarskomsektoru (70 procenata učešća u kapitalu bankarskog sektora).

Za ovakav nalaz možemo ponuditi sledeće objašnjenje. Sve dok sekonkurencija efikasnijih učesnika ne zahukta, efikasniji učesnici će uživatiambijent u kome ostvaruju komotnu maržu dirigovanu dominacijom manjeefikasnih učesnika. Postepeno povećanje efikasnosti biće posledicasukcesivnog rasta stepena konkurencije među ponuđačima bankarskih usluga.U nešto drugačijem analitičkom okviru određeni autori32 su utvrdili pozitivne

29 Adrian E. Tschoegl, “FDI and internationalization: evidence from U.S. subsidiaries offoreign banks“, Journal of International Business Studies, 33 (4); 2002, pp. 805–15

30 Vidi: Srđan Marinković and Ognjen Radović, “The effects of foreign banks’ entry onSerbia’s banking system: A test on interest margin data“, 6th International ConferenceEnterprise in Transition, May 26–28, Split – Bol, Croatia, 2005, pp. 1645–60; i SrđanMarinković and Ognjen Radović, “On the determinants of interest margin in transitionbanking: the case of Serbia“, Managerial Finance, 36 (12); 2010, pp. 1028–42.

31 Luca Papi and Debora Revoltella, “Foreign direct investment in the banking sector:Experiences and lessons from CEECs“, 4th International Conference Enterprise inTransition, 2001, p. 1209.

32 Vesna Babić-Hodović and Mirsada Burić, “Impact of foreign direct investments on thequality of services and development of the banking system in Bosnia and Herzegovina”,

518


efekte ulaska stranih banaka na tržište bankarskih usluga u Bosni i Hercegovinii Srbiji, ali ne tako izrazite u oblasti sužavanja kamatne marže, koliko u oblastikvaliteta usluga.

3.2.4 Unapređenje efikasnosti

Kako je niža cena rada već uključena u motiv traganja za resursima, motivefikasnosti bi se mogao ispoljiti ukoliko se preko stranih direktnih investicijaostvaruje ekonomija obima i ekonomija diversifikacije. Veliki broj radovaposećen je istraživanju prisustva ova dva fenomena. Ekonomija obima postojiuvek kada prosečni troškovi po jedinici proizvoda opadaju sa obimomproizvodnje.33 Veće banke obično mogu računati na niže troškove finansijskihresursa. Uštede koje nastaju ekonomijom diversifikacije često nije jednostavnoodvojiti od ušteda koje potiču od ekonomije obima. Na primer, ekonomijidiversifikacijom pripisujemo uštede koje nastaju kada sredstva posvećenajednom cilju ili snabdevanju jednog tržišta nisu u potpunosti iskorišćena, pa semogu usmeriti istovremeno na postizanje drugih ciljeva ili snabdevanje drugihtržišta. Takođe, ekonomija diversifikacije postoji i kada se različiti proizvodi iliusluge plasiraju sa iste lokacije, ili preko iste organizacije, čime se podiže nivosatisfakcije klijenata.34

Jedan od izvora ekonomije diversifikacije u bankarstvu jeste mogućnost dase već razvijeni proizvodi, procedure, reputacija ili jedinstven informacionisistem, uspešno iskoriste na ostalim tržištima.

O ekonomiji diversifikacije u bankarstvu govorimo i sa aspekta smanjenjarizika ulaganja. Na primer, zbog nesavršenog poklapanja poslovnih ciklusa,banka sa internacionalizovanom kreditnom aktivnošću može značajno smanjitirizik ulaganja ukoliko je istovremeno prisutna na više tržišta. Međutim, zbogregionalnih integracija i globalne povezanosti ovo je sve ređe slučaj. Oni faktorikoje se ne mogu uspešno obuhvatiti preko pomenuta dva elementa spadaju utakozvanu X efikasnost. Međutim, ovaj faktor ćemo pripisati narednom motivu.

6th International Conference Enterprise in Transition, May 26–28, Split – Bol, Croatia,2005, pp. 1409–33; kao i Srđan Marinković i Isidora Ljumović, „Socijalna dimenzijapristupačnosti i kvaliteta bankarskih usluga u Republici Srbiji“, Ekonomika preduzeća, 58(3-4); 2010, str. 149–59.

33 Philip Molyneux, Yener Altunbas and Edward Gardener, Efficiency in European banking,John Wiley Sons, Chichester (UK), 1996, p. 138.

34 Ibidem, p. 143.

519


3.2.5 Specifična aktiva

Osnovna ideja kojom se pravda značaj takozvane “specifične aktive”, kaomotiv za strane direktne investicije, svodi se na to, da strani investitor preuzimavlasničku kontrolu nad domaćom kompanijom radi korišćenja izvesnih (izvora)vrednosti koje nije moguće pribaviti na tržištu. Treba uočiti da u ovom slučaju “denovo” investicije ne omogućavaju pristup ovim vrednostima, pa bi na značaj ovogmotiva ukazivao tip direktne investicije, odnosno da li je ulazak stranog investitoraostvaren kroz preuzimanje postojeće banke, ili osnivanjem potpuno nove.

Jedan od načina kojim bi se eventualno mogao proceniti značaj ovogmotiva je procena pribavljene nematerijalne vrednosti banke u postupkupreuzimanja. Istraživanje35 kojim je obuhvaćeno sedam najvećih privatizacijabanaka, sprovedenih u periodu od 2003. do 2006. godine, gde su se kao kupcipojavljivali nerezidentne banke, pokazuju da su domaće banke preuzimanegotovo isključivo uz premiju, odnosno po prodajnoj ceni koja je u svimanaliziranim slučajevima, izuzev preuzimanja Niške banke od strane MađarskeOTP banke, značajno prevazilazila bilansnu vrednost osnovnog kapitala.Ovakva situacija svedoči da su banke imale pozitivnu nematerijalnu vrednost,čiji izvor može biti postojeća pozicija na tržištu, odnosno baza klijenata,specifična aktiva ili vrednost korporativnog brenda. Međutim, izvesnimistraživanjima36 potvrđeno je da strane banke nisu visoko vrednovalekorporativni brend banaka koje su preuzimale. Od ukupno 27 slučajeva ukojima su banke u nerezidentnom vlasništvu preuzimale druge bankarskeorganizacije u Srbiji, u periodu od 2002. do druge polovine 2009. godine, samou jednom slučaju nova banka nastavila je da koristi ime banke koja je bilapreuzeta, dok je u još dva slučaja pored poslovnog imena preuzimačanastavljeno sa upotrebom i poslovnog imena preuzete banke.

Pristup novoj tehnološkoj osnovi kao specifičnoj aktivi nije motiv koji možeopredeliti strani bankarski kapital da preuzme domaću banku. Napominjemo daje u teoriji uloga tehnologije u stranim direktnim investicijama u čitavomtercijarnom sektoru (engl. technological spillover) osporavana.37 Pružanje

35 Srđan Marinković i Isidora Ljumović, „Efekti vlasničke transformacije bankarskogsektora Srbije – teorijska i empirijska analiza“, Teme, 35 (1); 2011, tabela 1, str. 197.

36 Isidora Ljumović, Srđan Marinković i Vesna Milanović-Golubović, „Korporativnorebrendiranje kao posledica spajanja i pripajanja u bankarskom sektoru“, Ekonomsketeme, 48 (1); 2010, str. 71–90.

37 Joze Mencinger, “Does foreign direct investment always enhance economic growth?“,Kyklos, 56 (4); 2003, pp. 491–508.

520


finansijskih usluga, kao delatnost koja pripada tercijarnom sektoru, organizujese kroz prilično homogene, zaokružene i izolovane tehnološke sisteme.

Istraživanja pokazuju da je prodor SDI na bankarsko tržište Srbije doveo doznačajnog inoviranja ponude, kanala distribucije, povećan je tempo uvođenjainovacija, upotreba efikasnijih informacionih sistema, podignuta korporativnakultura i način komunikacije.38 Postojeći sistem rada je postepeno zamenjivan.Još jedno obeležje stranih direktnih investicija u bankarski sektor Srbije jeisključivo opredeljenje stranih investitora za potpunu vlasničku kontrolupreuzetih banaka, što svakako ukazuje na značaj pomenutih izvora nematerijalnevrednosti. Kliv (Cleeve)39 navodi nekoliko razloga koji mogu odlučiti stranoginvestitora da prisustvo na nekom tržištu obezbedi preko aranžmana kojiisključuju potpunu vlasničku kontrolu zavisnog društva: strani investitor ćepreferirati zajednička ulaganja u situacijama kada nova firma značajnije zavisiod lokalnog tržišta radi nabavke intermedijarnih inputa, a transakcioni troškovisu ujedno značajniji. Kada su za uspostavljanje nove firme potrebna značajnijanematerijalna ulaganja (istraživanja i razvoj, vrednost brenda) investitor će seradije odlučivati da novu firmu potpuno vlasnički kontroliše.

Tehnološka inferiornost domaćih banaka isključila je mogućnost da stranedirektne investicije u bankarstvu budu realizovane preko stvaranja strategijskihalijansi, na primer preko zajedničkih ulaganja.

3.2.6 Ostali faktori

Izvesne faktore ne možemo smatrati motivima ravnopravnim sa onima kojesmo upravo sistematizovali, ali svakako mogu objasniti izvesne pravilnosti kojesrećemo u geografskoj distribuciji SDI u bankarstvu. Izvesna lokacijskaobeležja mogu značajno uticati na atraktivnost SDI. Novija istraživanja ukazujuda je pored nižeg stepena konkurentnosti potreban i odgovarajućiinstitucionalni okvir. To nas dovodi do zaključka da kretanje bankarskogkapitala u međunarodnim okvirima sledi pravilo da država porekla i državadestinacije bankarskog kapitala treba da imaju slične ekonomskekarakteristike.40 Na primer, stabilan makroekonomski okvir, institucionalni i

38 Isidora Ljumović, „Proces finansijske globalizacije i transformacija bankarskog sektoraSrbije, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Niš, 2011, str. 146–148.

39 Emmanuel Cleeve, “The motives for joint ventures: a transaction costs analysis ofJapanese MNES in the UK“, Scottish Journal of Political Economy, 44 (1); 1997, pp.31–43.

40 Uporedi: Dario Focarelli and Alberto Franco Pozzolo, 2008, op. cit., p. 18.

521


sistem regulacije, a često i kvalitetne ljudske resurse. Sličan stav možemozauzeti i u pogledu geo-političkih i kulturoloških obeležja država porekla idržave destinacije SDI.

3.3 Okvir za empirijsko istraživanje motiva SDI u bankarstvuBrojna istraživanja čije smo rezultate do sada komentarisali imala su

istovremenu teorijsku i empirijsku orijentaciju, i nisu uvek tretirala isključivoSDI u bankarstvu. Istraživanja isključivo usmerena na ovaj problem često nisuutemeljena na teoriji multinacionalnih kompanija, i veoma često identifikujuširu listu, ponekad sasvim drugačijih motiva. Ovo se svakako može opravdatispecifičnošću bankarskog tržišta. Istraživanja41 sprovedena u bankarskomsektoru Litvanije jasno ukazuju da je veliki priliv stranih direktnih investicija,motivisan visokim kamatnim maržama, nesaturisanim kreditnim tržištem islabom konkurencijom. Izuzetno vrednim smatramo istraživanje42 sprovedenona primeru stranih direktnih investicija banaka iz Australije u Pacifički region.U ovom istraživanju, koje je koncipirano na poređenju relativnog značajamotiva (identifikovanih OLI modelom) u oblasti industrije i bankarskih usluga,utvrđeno je da su najznačajnije determinante priliva SDI u bankarstvu: razlikau neto kamatnoj marži (raspon između kreditne i depozitne kamatne stope),odnos u ceni ljudskog rada u državi porekla i državama destinacije, obimlokalnog tržišta, kretanja deviznog kursa, ekonomski potencijali, prisustvo SDIu drugim delatinostima. Takođe je utvrđeno da snažna domaća valutaomogućava izvozniku kapitala da povoljnije razmeni domaću za stranu valutui jeftinije pribavi stranu poslovnu aktivu. Stavovi u pogledu uticaja deviznogkursa ipak nisu jedinstveni. Na primer, rezultati su ponekad ukazivali da upravoniska vrednost nacionalne valute zemlje izvoznika, pogoduje odlivu SDI.43

Ovaj pregled teorijskih i empirijskih istraživanja motiva za SDI u sferibankarskih usluga ukazao je na sledeću moguću sistematizaciju motiva.Konkretne razloge za SDI smo grupisali u kategorije (tabela 1).

41 Aušra Aleknavičiene and Manuela Tvaronavičiene, “Some aspects of the Lithuanianbanking sector transformation”, Journal of Business Economics and Management, 7 (4);2006, pp. 235–241.

42 Fariborz Moshirian and Toan Pham, “Cost of capital and Australia’s banking investmentabroad“, Applied Financial Economics, 9, 1999, pp. 295–303.

43 John E. Ray, “Old myths and new realities: foreign direct investment in the UnitedStates“, The International Trade Journal, 9 (2); 1995, pp. 225–246.

522


U razloge koji bi se uklopili u motiv traganja za resursima mogu se uključitifinansijski i ljudski resurse. Pri tome, ignorisali smo značaj lokalnog tržišta zaeventualne dokapitalizacije, kao i nedepozitne finansijske resurse, i to iznekoliko razloga. Banke u vlasništvu stranih pravnih i fizičkih lica u RepubliciSrbiji ostaju redovno organizovane kao zatvorena akcionarska društva upotpunoj vlasničkoj kontroli stranog akcionara. Iako ne postoje pravne preprekeda se akcije ovih društava uključe u trgovanje na Beogradskoj berzi, tumogućnost banke u vlasništvu nerezidenata nisu koristile. Tržištekorporativnog multilateralnog duga u Srbiji ne postoji, pa ni ovaj resurs nije naraspolaganju. Direktno kreditno zaduženje iz lokalnih izvora takođe ne možebiti motiv, jer međubankarsko kreditno tržište nema značajniji obim, a centralnabanka osim kredita za likvidnost (interventno) ne koristi direktne kreditneodnose sa bankama kao kanal emisije novca. Međutim, iz ponude mogućihmotiva takođe smo isključili depozite kao ključni finansijski resurs. Razlozi suvrlo visoke depozitne kamatne stope. Depozitni izvori su, dalje, značajnoopterećeni takozvanim implicitnim ili regulatornim troškovima (politikaobaveznih rezervi i dr.), koji ih čine značajno skupljim resursom odraspoloživih inostranih kredita. Ipak, cena depozitnih resursa ekspicitno jeuključena u neto-kamatnu maržu, koju smo ponudili kao poseban motiv. Zbogtoga smo istraživali isključivo značaj relativnog odnosa između cene rada udržavama porekla kapitala i državi destinacije, Republici Srbiji.

Analizirali smo šest konkretnih motiva iz grupacije traganja za novimtržištem (vidi tabele 1 i 2). Shodno pomenutim istraživanjima, u ovoj analizi

Tabela 1: Pregled kategorija i konkretnih motiva SDI u bankarstvu

Kategorija motiva Konkretizacija motiva

Traganje za resursima cena rada; depozitni izvori

Traganje za novim tržištimapraćenje klijenata iz države porekla ili potraga za novimklijentima; neiskorišćen dužnički potencijal privrede i domaćinstava; visoke kamatne marže; visokakonkurencija u državi porekla

Unapređenje efikasnosti ekonomija obima i diversifikacije (diversifikacija rizika)

Pribavljanje strateške (specifične) aktive

postojeća baza klijenata; korporativni brend; organizacione, upravljačke i marketinške veštine

Ostalo geografska blizina; sličnost mentaliteta; povoljan makroekonomski i okvir regulacije

523


uvažili smo činjenicu da su za odluku o SDI potrebna dva koraka. Najpre, straniinvestitor donosi odluku da investira izvan države porekla, a kasnije seopredeljuje za konkretnu državu destinacije. Zbog toga smo ispitanicima kaojedan od motiva ponudili “visoka konkurencija u državi porekla kapitala”. Sviostali ponuđeni motivi odražavaju lokacijske determinante.

Kategorija unapređenja efikasnosti predstavljena je motivom„diversifikacije rizika”. Značaj ostalih izvora ekonomije obima i diversifkacije,kao i organizacione faktore efikasnosti nismo smatrali značajnim za analizu izrazloga koje smo već objasnili.

Kao što smo naveli, sticanje specifične aktive je daleko manje značajno uoblasti bankarskih usluga. Značaj postojeće baze klijenata takođe nismo direktnoanalizirali kao poseban motiv ulaska stranih banaka, jer je uključen u analizuizvora konkurentskih prednosti stranih u odnosu na domaće banke. Ova analiza,kojom su obuhvaćene kako banke u stranom, tako i banke u domaćem vlasništvupotvrdila je da se kao glavni izvori konkurentske prednosti stranih banakaizdvajaju: postojeća tehnologija rada, pristup resursima u inostranstvu i iskustvosa ostalih tržišta. Niže vrednosti dobijene su za radnu i kulturu upravljanja, kaoi za reputaciju banke (poznati korporativni brend). Postojeća baza klijenata, kojamože biti jedini izvor prednosti banaka u vlasništvu rezidenata, ocenjena jenajnižom vrednošću. Međutim, ranije iznete činjenice ukazuju da vrednostkorporativnog brenda nije nešto što strani investitor visoko vrednuje kod izboraciljne banke, što se ne bi moglo reći za postojeću bazu klijenata.

Konačno, istraživali smo i niz motiva kojima je sagledavan značajgeografskih, istorijsko-kulturoloških determinanti, kao i okvira regulacije banaka.

4. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Istraživanjem smo pokušali da utvrdimo relativni značaj razmatranihmotiva za ulazak stranih banaka. Pretpostavili smo da se razlozi koji motivišufirmu da oformi svoje direktno prisustvo u inostranstvu mogu razlikovati odmotiva koji će kasnije biti dominantni za ostanak na tom tržištu. Zato je naidentičan način istraživan značaj motiva u momentu donošenja odluke o SDI,značaj motiva u momentu kada je sprovedeno ovo istraživanje, kao i očekivaniznačaj istih motiva u narednom periodu.

Za istraživanje motiva koristili smo anketni metod. Anketni upitnici sudistribuirani na različite načine, ali je većina upitnika prikupljena ličnimdirektnim kontaktom anketara i ispitanika. Radi uporedivosti, naše istraživanje

524


motiva organizovali smo sa neznatno izmenjenim upitnikom koji je većkorišćen u ovakvim analizama.44

Pitanja uključena u upitnik formulisana su na način koji omogućuje daljustatističku obradu i analizu. Primenjena je Likertova skala psihometrike, štopodrazumeva da se odredi nekoliko stepeni značajnosti, i svakoj deskriptivnojoceni pripiše odgovarajuća numerička ocena. Najniža ocena (0) pripisana jeodgovoru “bez ikakvog značaja”. Sledi ocena „skromnog značaja” (1), zatim„značajan” (2), i konačno „vrlo značajan” (3). Likertova skala omogućujeprevođenje opisne ocene u numeričku. Ovakav način ocenjivanja stvara usloveda se pribavljene ocene ispitanika dalje obrađuju statističkim metodamaprihvatljivim u obradi numeričkih podataka. Najčešće se primarni statistički(anketni) material dalje obrađuje ispitivanjem mera centralne tendencije, meradisperzije i testovima korelacije.

4.1 Struktura uzorka i upitnikaUpitnici su upućeni zaposlenima u bankama na najvišim hijerarhiskim

nivoima, glavnim izvršnim rukovodiocima. Obuhvaćeno je 14 banaka (odukupno 21), što je 66,7 % ukupnog broja banaka u dominantnom vlasništvustranih pravnih i fizičkih lica u Republici Srbiji. U istraživanju je učestvovalo30 ispitanika, jer su za svaku banku dva ili više lica davala odgovore.Prikupljanje primarnog statističkog materijala obavljeno je u drugoj polovini2009. godine.

Upitnik se sastoji iz tri dela. U prvom delu ispitanici daju odgovore napitanja kojima se utvrđuje identitet kompanije i ispitanika. Drugi deo upitnikasadrži pitanja kojima se testira značaj jedanaest ponuđenih motiva za ulazak nabankarskog tržište Srbije. Poslednji deo upitnika sadrži šest pitanja u kojimaispitanici iznose svoj sud o eventualnom izvoru konkurentske prednosti.

Svako pitanje dato je uz koncizno objašnjenje, u nameri da se što je mogućeviše otklone moguće zablude i nejasnoće u interpretaciji datog motiva od straneispitanika ponaosob.

Po svojim statističkim obeležjima primarni statistički material predstavljaserije rangiranih podataka sa prekidnom statističkom raspodelom. Svakianalizirani motiv predstavlja posebnu seriju podataka. Serije sadržemaksimalno 30 podataka. Srednja vrednost ocena pojedinačnih motiva varira

44 Evan Kraft, „Strane banke u Hrvatskoj: iz druge perspektive“, Istraživanja I–12, Hrvatskanarodna banka, februar 2003.

525


od minimalne vrednost dobijene za motiv „sličnost mentaliteta“, 1,2 domaksimalno ocenjenog motiva „potraga za novim klijentima“, 1,9. Vrednostistandardnih devijacija su prihvatljivo male i u najvećem broju slučajeva ispodsrednje vrednosti ocene. Statističku raspodelu promenljivih procenjivali smo ina bazi obeležja simetričnosti i položenosti. U najvećem broju slučajevastatistička raspodele je bila prihvatljivo simetrična (unutar granica ±0,5) iliblizu graničnih vrednosti. Većina promenljivih imala je položeniju raspodelu odnormalne (vrednost koeficijenta manja od 3).

5. REZULATI ISTRAŽIVANJA

5.1 Relativni značaj motivaIspitanici su istovremeno ocenjivali značaj ponuđenih motiva a) u momentu

donošenja odluke o ulasku na tržište, b) u momentu sprovođenja anketnogistraživanja, kao i c) u bližoj budućnosti.

Ocene značaja različitih motiva, za momenat donošenja odluke o ulasku natržište, prilično su homogene sa intervalom varijacije od 0,7. Najviše oceneznačajnosti dobili su sledeći motivi: „potraga za novim klijentima“, „visokakonkurencija u državi porekla kapitala“, „visoke kamatne marže“ i„neiskorišćeni dužnički potencijal domaćinstava“. Dakle, apsolutni primatimaju motivi iz kategorije „traganja za novim tržištima“, pri čemu visok značajpokazuju lokacijske determinate ali i stanje na matičnom tržištu.

Tabela 2A: Osnovne statističke osobine uzorka

Motiv

Motivi za ulazak na tržište Trenutno primarni motivi

1 Niža cena rada(komparativne prednosti)

1,533 1,137 -0,013 1,388 1,167 1,147 0,386 1,327

2 Praćenje klijenata izmatične države

1,400 1,221 0,249 1,537 1,367 1,159 0,063 1,478

3 Visoka konkurencija udržavni porekla kapitala

1,867 1,106 -0,211 1,520 1,000 1,083 0,524 1,177

4 Potraga za novimklijentima

1,900 1,185 -0,461 1,394 1,433 1,165 0,032 1,468

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

526


Tabela 2B: Osnovne statističke osobine uzorka

Motiv


5 Neiskorišćeni dužničkipotencijal privrede

1,300 1,208 0,254 1,516 1,433 1,194 0,104 1,523

6 Neiskorišćeni dužničkipotencijal domaćinstava

1,733 1,202 -0,339 1,445 1,400 1,192 0,058 1,541

7 Visoke kamatne marže 1,767 1,305 -0,234 1,791 1,467 1,196 0,019 1,538

8 Diversifikacija rizika 1,600 1,192 -0,189 1,491 1,567 1,194 -0,104 1,523

9 Geografska blizina 1,333 1,184 0,361 1,377 1,067 1,230 0,699 1,160

10 Sličnost mentaliteta 1,200 1,186 0,515 1,247 1,133 1,252 0,522 1,433

11 Povoljan regulatorni

okvir 1,300 1,179 0,314 1,398 1,233 1,305 0,434 1,603

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

Motiv


1 Niža cena rada(komparativne prednosti)

1,533 1,137 -0,013 1,388 0,967 1,159 0,780 0,914

2 Praćenje klijenata izmatične države

1,400 1,221 0,249 1,537 1,633 1,245 -0,154 1,637

3 Visoka konkurencija udržavni porekla kapitala

1,867 1,106 -0,211 1,520 0,931 1,067 0,714 0,844

4 Potraga za novimklijentima

1,900 1,185 -0,461 1,394 1,233 1,223 0,369 1,484

5 Neiskorišćeni dužničkipotencijal privrede

1,300 1,208 0,254 1,516 1,100 1,213 0,665 1,154

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

527


Rang značaja motiva je vidno drugačiji u momentu sprovođenja ispitivanja.Najveće vrednosti dobijene su za sledeće motive: „diversifikacija rizika“,„visoke kamatne marže“, „neiskorišćen dužnički potencijal privrede“, „potragaza novim klijentima“ i „neiskorišćen dužnički potencijal domaćinstava“.Povećanje značaja diversifikacije ne treba da iznenađuje, ako se ima u vidu daje anketa sprovođena neposredno nakon akutne faze finansijske krize, koja jenajizrazitije zahvatila upravo glavna finansijska, odnosno matična tržišta, dokje sa zakašnjenjem i daleko blaže pogodila domaće tržište. Napominjemo slučajHypo Alpe-Adria banke u Beogradu koja je jedan od lidera na domaćem tržištu,iako je njena matična banka doživela finansijski kolaps.

U proceni značaja motiva u budućnosti, ispitanici su kao najznačajnijeocenili sledeće motive: „praćenje klijenata iz matične države“, „visoke kamatnemarže“ i „diversifikaciju rizika“. Interesantno je da značaj svih motiva izuzevmotiva „praćenje klijenata iz matične države“ vremenom opada. Zbog relativnovisoke vrednosti ovog motiva, možemo zaključiti da je ulazak stranogbankarskog kapitala svakako bio motivisan i potrebom da se finansijskiservisira postojeća klijentela matične grupacije, ali i da se proces SDI tekočekuje u ostalim oblastima.

Motiv


6 Neiskorišćeni dužničkipotencijal domaćinstava

1,733 1,202 -0,339 1,445 1,333 1,269 0,294 1,619

7 Visoke kamatne marže 1,767 1,305 -0,234 1,791 1,533 1,358 -0,031 1,880

8 Diversifikacija rizika 1,600 1,192 -0,189 1,491 1,533 1,252 -0,137 1,654

9 Geografska blizina 1,333 1,184 0,361 1,377 1,267 1,258 0,459 1,474

10 Sličnost mentaliteta 1,200 1,186 0,515 1,247 1,167 1,262 0,548 1,405

11 Povoljan regulatorni

okvir 1,300 1,179 0,314 1,398 1,100 1,269 0,560 1,443

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

Sred

nja

vred

nost

Stan

dard

nade

vija

cija

Sim

etri

čnos

tra

spod

ele

Spljo

šten

ost

rasp

odel

e

528


Posmatrano u dinamici, poslovna linija bankarstva sa privredom dobija primatu odnosu na početnu orijentaciju na poslove sa stanovništvom, što može biti razlogvisokog stepena saturacije sektora stanovništva koji se desio u međuvremenu.Značaj motiva „potraga za novim klijentima“ kao i motiva „neiskorišćeni dužničkipotencijal stanovništva“, „povoljan regulatorni okvir“ „niža cena rada“ i„konkurencija u državi porekla“, postojano opada. Masovni programi podrškeuzdrmanim bankama u Evropskoj Uniji, uz zaoštravanje regulacije u državidestinacije, u velikoj meri su ublažili razlike između uslova poslovanja u državamaporekla i državi destinacije. Međutim, neobično istrajnom se pokazuje razlika uneto kamatnoj marži, zbog čega ne čudi da je ovaj motiv konstantno visokorangiran. Takođe ne treba da iznenađuje da sličnost mentaliteta i geografska blizinaimaju prilično postojane vrednosti, jer su ovo istorijsko-kulturološke determinante,koje zajedno sa ekonomskom strukturom (diversifikacija rizika) nisu skloneradikalnim promenama u kratkim vremenskim razdobljima.

5.2 Analiza korelacijeVeć i sam pregled motiva uključenih u upitnik pokazuje da među izvesnim

odabranim motivima postoji značajna sličnost. Zbog toga smo smatralisvrsishodnim da ispitamo da li postoji statistički značajna povezanost izmeđuprocena značaja definisanih motiva. Analiza korelacije između procena značajarazličitih motiva izvršena je na bazi Spearman-ovog (tabela 3) i Pearson-ovog(tabela 4) koeficijenta korelacije. Dobijeni koeficijenti korelacije podvrgnuti sutestu statističke značajanosti. Analiza korelacije pokazala je da nemaznačajanijih odstupanja rezultata dobijenih po jednom ili drugom testu.

Sa višom statističkom značajnošću (0,01 dvostrano) utvrđena je korelacijaizmeđu motiva „visoke kamatne marže“ i sledeća tri motiva: „potraga za novimklijentima“, „neiskorišćen dužnički potencijal privrede“ i „neiskorišćeni dužničkipotencijal domaćinstava“. Visoko je statistički značajna jedino još korelacijaizmeđu motiva „neiskorišćen dužnički potencijal privrede“ i „neiskorišćenidužnički potencijal domaćinstava“, i to jednako po Spearman-ovom i Pearson-ovom testu. Sve pomenute korelacije imale su pozitivnu vrednost.

Nižu statističku značajnost (0,05 dvostrano), po Spearman-u, pokazala jekorelacija sledećih motiva: „potraga za novim klijentima“ i „neiskorišćenidužnički potencijal domaćinstava“, „geografska blizina“ i „diversifikacija rizika“,„povoljan regulatorni okvir“ i „visoke kamatne marže“, „geografska blizina“ i„sličnost mentaliteta“, kao i „neiskorišćen dužnički potencijal privrede“ i„povoljan regulatorni okvir“. Poslednje dve korelacije su bile ispod graničnihvrednosti po Pearson-ovom testu korelacije.

529


* Korelacija je značajna na nivou od 0,05 (dvostrano).

** Korelacija je značajna na nivou od 0,01 (dvostrano).

Tabela 3: Spearman-ov koeficijent korelacije

MOT 1 MOT 2 MOT 3 MOT 4 MOT 5 MOT 6 MOT 7 MOT 8 MOT 9 MOT 10 MOT 11

MOT 1

Korelacija 1,000 0,237 0,133 0,158 0,163 0,158 0,135 -0,105 -0,043 0,278 -0,059

p vrednost(dvostrano)

0,207 0,483 0,404 0,389 0,405 0,477 0,580 0,821 0,137 0,757

MOT 2

Korelacija 1,000 0,140 0,019 0,200 -0,089 -0,068 0,340 0,120 0,129 -0,055


0,462 0,922 0,289 0,639 0,720 0,066 0,528 0,497 0,773

MOT 3

Korelacija 1,000 0,095 -0,199 -0,162 0,116 0,003 0,010 0,165 0,210


0,618 0,291 0,393 0,542 0,986 0,957 0,384 0,265

MOT 4

Korelacija 1,000 0,159 0,376* 0,534** 0,300 0,228 0,054 -0,071


0,401 0,041 0,002 0,107 0,226 0,777 0,709

MOT 5

Korelacija 1,000 0,666** 0,506** 0,297 0,292 0,112 0,396*


0,000 0,004 0,111 0,118 0,555 0,030

MOT 6

Korelacija 1,000 0,519** 0,223 0,232 -0,087 0,339


0,003 0,237 0,217 0,649 0,067

MOT 7

Korelacija 1,000 0,085 0,124 0,127 0,382*


0,656 0,515 0,504 0,037

MOT 8

Korelacija 1,000 0,409* 0,145 0,304


0,025 0,443 0,102

MOT 9

Korelacija 1,000 0,367* 0,266


0,046 0,155

MOT 10

Korelacija 1,000 0,320


0,085

MOT 11

Korelacija 1,000


530


* Korelacija je značajna na nivou od 0,05 (dvostrano).

** Korelacija je značajna na nivou od 0,01 (dvostrano).

Tabela 4: Pearson-ov test korelacije

MOT 1 MOT 2 MOT 3 MOT 4 MOT 5 MOT 6 MOT 7 MOT 8 MOT 9 MOT 10 MOT 11

MOT 1

Korelacija 1,000 0,239 0,141 0,143 0,156 0,158 0,133 -0,117 -0,034 0,276 -0,046


0,204 0,458 0,450 0,411 0,404 0,482 0,538 0,858 0,140 0,808

MOT 2

Korelacija 1,000 0,169 0,005 0,103 -0,113 -0,134 0,303 0,095 0,133 -0,086


0,373 0,980 0,588 0,553 0,479 0,103 0,616 0,482 0,650

MOT 3

Korelacija 1,000 0,095 -0,201 -0,157 0,121 -0,016 0,035 0,231 0,217


0,618 0,286 0,406 0,524 0,934 0,854 0,219 0,250

MOT 4

Korelacija 1,000 0,190 0,368* 0,564** 0,337 0,295 0,039 -0,027


0,314 0,045 0,001 0,069 0,114 0,837 0,887

MOT 5

Korelacija 1,000 0,675** 0,484** 0,302 0,241 0,053 0,346


0,000 0,007 0,105 0,199 0,781 0,061

MOT 6

Korelacija 1,000 0,509** 0,284 0,234 -0,106 0,351


0,004 0,128 0,213 0,576 0,058

MOT 7

Korelacija 1,000 0,071 0,119 0,076 0,361*


0,709 0,531 0,691 0,050

MOT 8

Korelacija 1,000 0,391* 0,107 0,285


0,033 0,572 0,127

MOT 9

Korelacija 1,000 0,319 0,247


0,086 0,188

MOT 10

Korelacija 1,000 0,276


0,140

MOT 11

Korelacija 1,000


531


ZAKLJUČAK

Istraživanjem smo pokušali da utvrdimo relativni značaj grupe motiva zaulazak stranih banaka na tržište Srbije, ali i promene koje su usledile ubankarskom sektoru Srbije, pre svega sa aspekta uticaja na stepenkonkurencije. U tu svrhu korišćen je anketni metod sa pitanjima formulisanimna osnovu rezultata brojnih teorijsko-empirijskih istraživanja sprovedenih uoblasti istraživanja motiva SDI u bankarstvu. Ispitanici su istovremenoocenjivali značaj ponuđenih motiva a) u momentu donošenja odluke o ulaskuna tržište, b) u momentu sprovođenja anketnog istraživanja, kao i c) u bližojbudućnosti. Rang značaja motiva je vidno drugačiji u momentu sprovođenjaispitivanja u odnosu na rang dobijen analizom motiva u momentu donošenjaodluke o ulasku na tržište. Rang ostaje nepostojan i kada se analizira ocenarelativnog značaja razmatranih motiva u neposrednoj budućnosti. Ovakavnalaz može se objasniti reakcijom banaka na promene u unutrašnjem ispoljnom ekonomskom ambijentu.

Što se tiče relativnog značaja ispitanih motiva, apsolutni primat imajumotivi iz kategorije „traganja za novim tržištima“, pri čemu visok značajpokazuju lokacijske determinate, ali i stanje na matičnom tržištu.

Vrednosti dobijene analizom korelacije potvrđuju logički smisao integracijevisoko korelisanih motiva u jedinstvenu grupaciju „saturisanosti tržišta“. Bezobzira što se radi o različito definisanim pitanjima, statistički značajnopoklapanje odgovora istih ispitanika na različita pitanja potvrđuje da se radi orazličitim formulacijama, ili aspektima jedinstvenog razloga.

Iako sa manjom statističkom značajnošću ostale korelacije u okvirugrupacije potvrđuju da strani investitori perspektive određene lokacije za SDIprocenjuju ne samo na osnovu finansijskih parametara, već uz uvažavanjestepena rizika i kvaliteta regulatornog ambijenta. Geografski i istorijsko-kulturološki razlozi potvrdili su se kao značajni, pre svega jer je bankarskikapital dolazio iz bliskog okruženja od strane regionalnih finansijskih grupacija.

Uporedo sa empirijskim istraživanjem motiva stranih direktnih investicija ubankarski sektor Srbije pokušali smo da uspostavimo vezu između teorija kojeobjašnjavaju determinante i motive stranih direktnih investicija u bankarstvu iostalim ekonomskim delatnostima. Utvrdili smo da se opšti teorijski okviranalize može primeniti i na strane direktne investicije u bankarstvu, ali uzpotrebno uvažavanje specifičnosti ove delatnosti. Kao rezultat ponudili smoizvesne izmene u sistematici motiva.

532


LITERATURA

1. Al Nasser, M. Omar and Xavier Garza Gomez, “Do well-funcioning financialsystems affect the FDI flows to Latin America?“, International Research Journalof Finance and Economics, 29, 2009, pp. 60–75.

2. Alchian, Armen and Harold Demsetz, “Production, information costs, andeconomic organization“, American Economic Review, 62 (5), 1972, pp. 777–795.

3. Aleknavičiene, Aušra and Manuela Tvaronavičiene, “Some aspects of theLithuanian banking sector transformation”, Journal of Business Economics andManagement, 7 (4), 2006, pp. 235–241.

4. Aliber, Z. Robert, “International banking: a survey“, Journal of Money, Credit, andBanking, 16 (4), 1984, pp. 661–678.

5. Babić-Hodović, Vesna and Mirsada Burić, “Impact of foreign direct investmentson the quality of services and development of the banking system in Bosnia andHerzegovina”, 6th International Conference Enterprise in Transition, May 26–28,Split – Bol, Croatia, 2005, pp. 1409–1433.

6. Bénassy-Quéré, Agnès, Maylis Goupet and Thierry Mayer, “Institutionaldeterminants of foreign direct investment“, The World Economy, 30 (5), 2007, pp.764–782.

7. Buch, Claudia and Alexander Lipponer, “FDI versus cross-border financialservices: The globalisation of German banks“, Economic Studies 05/2004,Deutsche Bundesbank, Research Centre.

8. Buch, Claudia and Gayle DeLong, “Cross border bank merger: what lures the rareanimal?“ Journal of Banking and Finance, 28 (9), 2004, pp. 2077–2102.

9. Chernotsky, Harry, “The American connection: motives for Japanese foreign directinvestment“, Columbia Journal of World Business, Winter 1987, pp. 47–54.

10. Claessens, Stijn and Neeltje Van Horen, “Location decisions of foreign banks andcompetitive advantage“, Policy Research Working Paper Series, 4113, The WorldBank, 2006.

11. Cleeve, Emmanuel, “The motives for joint ventures: a transaction costs analysis ofJapanese MNES in the UK“, Scottish Journal of Political Economy, 44 (1), 1997,pp. 31–43.

12. Coase, Ronald, “The nature of the firm“, Economica, 4, 1937, pp. 386–405.

13. Dunning, John, “Toward an eclectic theory of international production: someempirical tests“, Journal of International Business Studies, 11 (1), 1980, pp. 9–31.

14. Dunning, John, “The eclectic paradigm of international production: a restatementand some possible extensions“, Journal of International Business Studies, 19 (1),1988, pp. 1–31.

533


15. Dunning, John, Multinational Enterprises and the Global Economy, Addison-Wesfey, Harlow, 1993.

16. Fisher, Adlai and Philip Molyneaux, “A note on the determinants of foreign bankactivity in London between 1980–1989“, Applied Financial Economics, 6 (3),1996, pp. 271–277.

17. Focarelli, Dario and Alberto Franco Pozzolo, “The patterns of cross-border bankmergers and shareholdings in OECD countries?“ Journal of Banking and Finance,25 (12), 2001, pp. 2305–2337.

18. Focarelli, Dario and Alberto Franco Pozzolo, “Cross-border M&A in the financialsector: is banking different from insurance?“ Journal of Banking and Finance, 32(1), 2008, pp. 15–29.

19. Franco, Chiara, Francesco Rentocchini and Giuseppe Vittucci Marzetti, “Why dofirms invest abroad? An analysis of the motives underlying foreign directinvestments“, The IUP Journal of International Business Law, 9 (1-2), 2010, pp.42–65.

20. Giddy, H. Jan, “The theory and industrial organization of international banking“ inRobert G. Hawking et al. (eds.) The internationalization of financial markets andnational economic policy, Research in International Business and Finance, 3,1983, pp. 195–243.

21. Goldberg, Lawrence and Denise Johnson, “The determinants of US bankingactivity abroad“, Journal of International Money and Finance, 9 (2), 1990, pp.123–137.

22. Goldberg, Lawrence and Robert Grosse, “Location choice of foreign bank in theUnited States“, Journal of Economics and Business, 46 (5), 1994, pp. 367–379.

23. Goodman, S. Laurie, “Comment on international banking: a survey“, Journal ofMoney, Credit, and Banking, 16 (4), 1984, pp. 678–684.

24. Gorynia, Marian, Jan Nowak and Radoslaw Wolniak, “Motives and modes of FDIin Poland: an exploratory qualitative study“, Journal for East EuropeanManagement Studies 12 (2), 2007, pp. 132–151.

25. Grčić, Branko and Zoran Babić, “The determinants of FDI: evaluation of transitioncountries attractiveness for foreign investors“, 5th International ConferenceEnterprise in Transition, May 22–24, Split – Tučepi, Croatia, 2003, pp.1166–1179.

26. Kraft, Evan, „Strane banke u Hrvatskoj: iz druge perspektive“, Istraživanja I–12,Hrvatska narodna banka, februar, 2003.

27. Ljumović, Isidora, Srđan Marinković i Vesna Milanović-Golubović,„Korporativno rebrendiranje kao posledica spajanja i pripajanja u bankarskomsektoru“, Ekonomske teme, 48 (1), 2010, str. 71–90.

534


28. Ljumović, Isidora, „Proces finansijske globalizacije i transformacija bankarskogsektora Srbije, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Niš, 2011.

29. Marinković, Srđan and Ognjen Radović, “The effects of foreign banks’ entry onSerbia’s banking system: A test on interest margin data“, 6th InternationalConference Enterprise in Transition, May 26–28, Split – Bol, Croatia, 2005, pp.1645–1660.

30. Marinković, Srđan and Ognjen Radović, “On the determinants of interest marginin transition banking: the case of Serbia“, Managerial Finance, 36 (12), 2010, pp.1028–1042.

31. Marinković, Srđan i Isidora Ljumović, „Socijalna dimenzija pristupačnosti ikvaliteta bankarskih usluga u Republici Srbiji“, Ekonomika preduzeća, 58 (3-4),2010, str. 149–159.

32. Marinković, Srđan i Isidora Ljumović, „Efekti vlasničke transformacijebankarskog sektora Srbije – teorijska i empirijska analiza“, Teme, 35 (1), 2011, str.189–208.

33. Marinova, Svetla, Marin Marinov and Attila Yaprak, “Market-seeking motives andmarket-related promises and actions in foreign direct investment privatization inCentral and Eastern Europe“, Journal of East-West Business, 10 (1), 2004, pp.7–41.

34. Mencinger, Joze, “Does foreign direct investment always enhance economicgrowth?“, Kyklos, 56 (4), 2003, pp. 491–508.

35. Molyneux, Philip, Yener Altunbas and Edward Gardener, Efficiency in Europeanbanking, John Wiley Sons, Chichester (UK), 1996.

36. Moshirian, Fariborz, “Financial services: global perspectives“, Journal of Bankingand Finance, 28 (2), 2004, pp. 269–276.

37. Moshirian, Fariborz and Toan Pham, “Cost of capital and Australia’s bankinginvestment abroad“, Applied Financial Economics, 9, 1999, pp. 295–303.

38. OECD, Bank profitability, OECD, Paris, 1994.

39. Papi, Luca and Debora Revoltella, “Foreign direct investment in the bankingsector: Experiences and lessons from CEECs“, 4th International ConferenceEnterprise in Transition, 2001, pp. 1186–1211.

40. Ray, E. John, “Old myths and new realities: foreign direct investment in the UnitedStates“, The International Trade Journal, 9 (2), 1995, pp. 225–246.

41. Roberts, M. Barbara, Steve Thompson and Katarzyna Mikolajczyk, “Privatization,foreign acquisition and the motives for FDI in Eastern Europe“, Review of WorldEconomics, 144 (3), 2008, pp. 408–427.

42. Thi, Ngoc-Anh Vo and Dev Vencappa, “Does the entry mode of foreign banksmatter for bank efficiency? Evidence from the Czech Republic, Hungary, and

535


Poland“, Working Paper No. 925, 2008, William Davidson Institute. http://wdi.umich.edu/files/publications/workingpapers/wp925.pdf, pristup 15.01.2011.

43. Tschoegl, E. Adrian, “FDI and internationalization: evidence from U.S.subsidiaries of foreign banks“, Journal of International Business Studies, 33 (4),2002, pp. 805–815.

44. Von der Ruhr, Marc and Michael Ryan, “Following“ or “attracting“ the customer?Japanese banking FDI in Europe“, Atlantic Economic Journal, 33, 2004, pp.405–422.

45. Williamson, Oliver, “Corporate finance and corporate governance“, Journal ofFinance, 43 (3), 1988, pp. 567–591.

Prof. dr Srđan MARINKOVIĆ, Doc. dr Isidora LJUMOVIĆ andProf. dr Aleksandar ŽIVKOVIĆ

FOREIGN DIRECT INVESTMENT IN SERBIAN BANKINGINDUSTRY: AN EXLORATORY STUDY OF MOTIVES

ABSTRACT

The paper is an attempt to assess relative importance of selected motives forforeign banks entry into Serbian banking market, as well as the changes that followedit, above all in terms of level of competition. We used questionnaires structuredaccording to the main findings that come out of existing theoretical and empiricalresearch on motives for FDI in banking industry. In addition, the goal of this study isto reveal the links between paradigms and theories, which are up to explainingdeterminants and motives of FDI in banking and the other industries, find commonfeatures, peculiarities and use it to refine research methodology. Key words: Foreign direct investment, Serbia banking industry, motives, Eclecticparadigm.

Documents

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U BANKARSTVU · PDF filemeđunarodno poslovanje i ekonomiju inovacija. Doprinosi svih ovih teorija ... resursima obuhvata one situacije kada potrebni resursi