Embed Size (px)
Citation preview
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE,
TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE
Projekat reforme
poljoprivrede Srbije u tranziciji
STRATEGIJA RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG
ZADRUGARSTVA U REPUBLICI SRBIJI
- Radna verzija za Javnu raspravu –
DAES
Društvo agrarnih ekonomista Srbije
Beograd, 2011.
INFORMACIJE O JAVNOJ RASPRAVI - RADNA VERZIJA
STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA U REPUBLICI SRBIJI
Povodom početka 2012 MeĎunarodne godine zadruga (12. januar 2012),
Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) stavlja na uvid svim poslenicima
zemljoradničkog zadruţnog sektora, naučno-stručnoj i ukupnoj javnosti Radnu
verziju teksta Strategije.
Radna verzija teksta Strategije na ćiriličnom ili latiničnom pismu moţe se
preuzeti na sajtu DAES: www.daes.org.rs
Javna rasprava o Radnoj verziji Strategije trajaće dva meseca i organizovana
je na dva načina:
1. svi zainteresovani pojedinci svoje komentare, predloge za izmenu i
dopunu, kritike i eventualne polemike sa stavovima drugih učesnika u
toku naredna dva meseca mogu iznositi na posebno obezbeĎenom portalu
DAES (molimo za strpljenje pri pristupu):
http://portal.zzbaco.com/mojo_baco/Forums/Thread.aspx?pageid=14&mi
d=10&ItemID=2&thread=2 ;
2. u skladu sa očekivanim predlozima zadruţnih saveza i Ministarstva
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
(MPTŠV RS), u martu 2012-te organizovaćemo pet regionalnih skupova i
svodnu raspravu u Beogradu o Radnoj verziji Strategije - čije datume i
mesta odrţavanja ćemo objaviti do 1. marta t.g. na www.daes.org.rs
Po završenoj Javnoj raspravi, DAES će obaviti konsultacije o pojedinim
pitanjima sa predstavnicima meĎunarodnih zadruţnih asocijacija i organizacija i
uraditi konačnu verziju Strategije, koja će po obimu teksta biti značajno manja, a
po sadrţaju bez najvećeg dela podataka i obrazloţenja u fusnotama – čija je
svrha u Radnoj verziji teksta da učesnicima Javne rasprave omogući (bez
dodatnog upita autorima i konsultantima) potpunije razumevanje navedenih
stavova i predloga.
Za sve dodatne informacije molimo da poruke upućujete na e-mail
STRATEGIJA RAZVOJA ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA
U REPUBLICI SRBIJI
SADRŢAJ
PREDGOVOR
1. UVOD .................................................................................................................................... 1
1.1. Mesto i uloga zemljoradničkog zadrugarstva u razvoju privrede Srbije ............................ 3
1.2. Pravni osnov za donošenje Strategije .............................................................................. 4
1.3. (Ne)definisanost uloge zemljoradničkog zadrugarstva u drugim strategijama i
nacionalnim programima Republike Srbije ........................................................................... 5
1.4. Metodologija izrade Strategije ......................................................................................... 6
2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA I ULOGA
DRŢAVE .............................................................................................................................. 8
2.1. Današnje viĎenje razvojnog puta zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji ..................... 8
2.2. Osvrt na evoluciju odnosa drţave prema zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji ...... 12
3. ANALIZA STANjA I TENDENCIJA PROMENA U ZEMLjORADNIČKOM
ZADRUGARSTVU ........................................................................................................... 14
3.1. Analiza stanja i tendencija promena u zemljoradničkim zadrugama ........................... 14
3.2. Analiza stanja u zadruţnim savezima ............................................................................ 19
3.3. SWOT analiza zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji ................................................. 22
4. ORGANIZOVANOST I EKONOMSKO-SOCIJALNI POLOŢAJ ZEMLjORADNIKA U
USLOVIMA NEPOVOLjNOG POLOŢAJA POLjOPRIVREDE U SRBIJI ................... 26
4.1. Organizovanost i ekonomski poloţaj poljoprivrede ...................................................... 26
4.2. Organizovanost i ekonomsko-socijalni poloţaj zemljoradnika .................................... 27
5. NUŢNOST PROMENA U ZEMLjORADNIČKOM ZADRUGARSTVU SRBIJE I
USKLAĐIVANjE SA MEĐUNARODNOM ZADRUŢNOM LEGISLATIVOM .......... 30
5.1. Neminovnost promena u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije ................................. 30
5.2. Neminovnost usklaĎivanja sa meĎunarodnom zadruţnom legislativom ..................... 32
6. VIZIJA I MISIJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE ......................... 34
6.1. Vizija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije .................................................................. 35
6.2. Misija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije ................................................................. 37
7. CILjEVI RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE .................... 40
7.1. Dugoročni ciljevi razvoja zadruţnog sektora u poljoprivredi Srbije .......................... 400
7.2. Kratkoročni ciljevi razvoja zadruţnog sektora u poljoprivredi Srbije ......................... 43
8. PREDLOZI ZA REŠAVANjE VAŢNIJIH PITANjA U ZEMLjORADNIČKOM
ZADRUGARSTVU SRBIJE ............................................................................................. 47
8.1. Predlozi za rešavanje nasleĎenih imovinskih odnosa u zemljoradničkim zadrugama i
zadruţnim savezima ............................................................................................................. 47
8.2. Rešavanje odnosa izmeĎu zadrugara, kooperanata i zaposlenih radnika ..................... 52
8.3. Obrazovanje zadrugara, zadruţnih menadţera i funkcionera u zadruţnim savezima .. 54
8.4. Modeli transformacije kapitala u zadrugama i zadruţnim savezima i mogućnosti
dokapitalizacije ..................................................................................................................... 57
8.5. Delokrug rada zadruţne revizije u zadrugama i zadruţnim savezima ......................... 60
8.6. Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije ............... 62
9. STRATEŠKA PARTNERSTVA U ZADRUGARSTVU SRBIJE ..................................... 66
9.1. Partnerstva u zemljoradničkom zadrugarstvu ................................................................ 66
9.2. Poslovno povezivanje zemljoradničkih zadruga sa privrednim društvima u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede .................................................................................. 70
9.3. Strateška partnerstva zadruga i zadruţnih saveza sa zadruţnim sistemima u
inostranstvu ........................................................................................................................... 73
10. FINANSIRANjE RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE ..... 76
10.1. Zadruge u sistemu drţavnih subvencija i podsticaja ................................................... 76
10.2. Formiranje Zadruţnog fonda Srbije ............................................................................ 78
10.3. Potrebe i mogućnosti revitalizacije ŠKS u zemljoradničkim zadrugama ................. 799
11. ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO - GENERATOR EKONOMSKOG,
SOCIJALNOG I KULTURNOG RAZVOJA SRBIJE ..................................................... 81
11.1. Uloga i značaj zemljoradničkog zadrugarstva u ekonomskom razvoju agro-ruralne
privrede ................................................................................................................................. 81
11.2. Zemljoradničko zadrugarstvo – podrška socijalnom i kulturnom razvoju lokalne
zajednice ............................................................................................................................... 83
11.3. Doprinos zadrugarstva odrţivom razvoju agro-ruralne privrede ............................... 85
12. PRELIMINARNI PROGRAM IMPLEMENTACIJE I MONITORING REALIZACIJE
STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE .......... 87
Predgovor
"Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji" (u daljem tekstu:
Strategija) uraĎena je kao Potprojekat AE002 u okviru "Projekta reforme poljoprivrede Srbije
u tranziciji" (STAR). Izradu Strategije je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPTŠV), u saradnji sa MeĎunarodnom bankom
za obnovu i razvoj i Globalnim fondom za zaštitu ţivotne sredine.
Strategiju je realizovalo Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES) u toku 2011.
godine, a članovi tima su: prof. dr Miladin M. Ševarlić – rukovodilac, prof. dr Zorka Zakić,
mr Marija Nikolić – koordinator anketnog istraţivanja, prof. dr Lazo Mihajlović, dipl. inţ.
Đorđe Bugarin, prof. dr Danilo Tomić, mr Bogdan Ţivanović, dipl. inţ. Radovan Baćović,
prof. dr Constatine Iliopouloss (Grčka), prof. dr Franci Avsec (Slovenija), prof. dr Kaveh
Sarmast (Iran), dr Richard Simmons (Velika Britanija), Prof. dr Henricus Raemaekers
(Holandija), i dipl. inţ. Zoran Starešina (Hrvatska).
Na osnovu priloga članova tima i raspoloţivih izvora literature i podataka, tekst
Strategije su napisali prof. dr Miladin M. Ševarlić i prof. dr Zorka Zakić.
Članovi tima i DAES izraţavaju zahvalnost predstavnicima svih zadruga, zadruţnih
saveza, drţavnih i drugih institucija u Srbiji i inostranstvu, anketarima i saradnicima koji su
doprineli izradi Strategije.
1
1. UVOD
Zemljoradničko zadrugarstvo je vaţan deo ekonomsko-socijalnog preduzetništva u
poljoprivredi i na seoskim područjima u Srbiji.
Svrha Strategije je da afirmiše i u zadruţnoj praksi primeni: meĎunarodno priznate
elemente identiteta zadruge, osnovne kategorije organizovanja i funkcionisanja zadrugarstva i
potrebne nivoe implementacije Strategije.
Predmet "Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji" (u daljem
tekstu: Strategije) je sagledavanje dosadašnjeg razvoja, ocene sadašnjeg stanja i aktuelnih
pitanja budućeg razvoja ovog zapostavljenog, a strateški veoma značajnog sektora
poljoprivrede, kao i da definiše mere i aktivnosti za njegovu reafirmaciju, svestraniji i ubrzani
razvoj.
Međunarodno priznata tri konstitutivna elementa identiteta zadruge (1995) po
kojima se osnivaju i posluju zadruge i zadruţni savezi kao pravna lica u zadruţnom sektoru
Srbije su: definicija zadruge, zadruţne vrednosti i zadruţni principi.1 Deo elemenata identiteta
zadruge primenjuje se i u poslovanju zadruţnih preduzeća, čiji je kapital u većinskom ili
potpunom vlasništvu osnivača i po osnivanju eventualno priključenih deoničara - ulagača iz
zadruţnog sektora.
Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruţenih da bi zadovoljili svoje
zajedničke ekonomske, socijalne i kulturne potrebe i ţelje kroz zajednički posedovano
demokratski kontrolisano preduzeće.
Zadruţne vrednosti čine osnovne (samopomoć, jednakost, demokratija, pravednost,
solidarnost i samoodgovornost) i etičke vrednosti (poštenje, otvorenost, briga za druge i
društvena odgovornost).
Zadruţni principi su: dobrovoljno i otvoreno članstvo, demokratska kontrola članova,
ekonomska participacija članova, autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i
informisanje; meĎuzadruţna saradnja i briga za zajednicu.
Osnovne kategorije organizovanja i funkcionisanja zadrugarstva su: zadruţni pokret,
zadruţni sistem i zadruţni sektor.
Zadruţni pokret čine ljudi i ideje posvećeni zadrugarstvu kao pokretu "za sva vremena" i
modelu interesnog udruţivanja "za sve ljudske aktivnosti".
Zadruţni sistem čine zadruge drugog stepena odnosno savezi (alijanse) koji mogu biti
teritorijalni (osnovni, regionalni, pokrajinski, nacionalni i meĎunarodni) i sektorski po
delatnostima u kojima posluju zadruge članice (poljoprivredni, potrošački, kreditni, stambeni,
zanatski, ...). Zadruţni savezi se mogu osnivati i kao poslovne asocijacije radi obavljanja
poverenih poslovnih funkcija udruţenih zadruga.
1 XXXI ICA Congress (1995:3-29)
2
Zadruţni sektor uključuje ekonomiju koju vode zadruge, zadruţni savezi i zadruţna
preduzeća. On se razlikuje od ostala tri sektora savremene ekonomije: privatnog ili profitnog,
javnog ili drţavnog i neprofitnog sektora. Zadrugarstvo kao oblik ekonomsko-socijalnog
preduzetništva, predstavlja vaţan deo nacionalne ekonomije, u ovoj Strategiji je razmatrano
na tri nivoa: mikro, mezo i makro – što predstavlja bitnu odrednicu svrhe donošenja
Strategije.
Na mikro nivou Strategija je usmerena na individualna poljoprivredna gazdinstva, sa
ciljem da istakne prednosti koje njihovi vlasnici mogu imati osnivanjem i/ili pristupanjem
zadruzi. Imajući u vidu postojeću agrarnu strukturu, najveći deo porodičnih poljoprivrednih
gazdinstava odnosno malih i srednjih proizvoĎača nemaju dugoročnu perspektivu u
samostalnom nastupanju na trţištu, te neka forma udruţivanja predstavlja neminovnost.
Zemljoradničke zadruge, kao jedan od mogućih i tradicionalno proverenih oblika udruţivanja
tih proizvoĎača, ostvaruju koristi koje treba da budu transparentno iskazane za svoje članove,
ali i za lokalnu zajednicu, a posredno i za ukupnu privredu.
Na mezo nivou Strategija je usmerena na zemljoradničke zadruge i pruţa im smernice za
maksimalno korišćenje potencijala i ostvarenje postavljenih ciljeva, putem zadovoljavanja
potreba svojih članova. Strategija, dalje, ukazuje na potrebu udruţivanja primarnih
zemljoradničkih zadruga u sekundarne zadruge i formiranje zadruţnih preduzeća prvenstveno
u cilju prerade poljoprivrednih u prehrambene proizvode. Prodajom finalnih prehrambenih
proizvoda zadruge postaju konkurentnije na trţištu i generišu veći profit i na osnovu toga
značajno unapreĎuju ekonomski poloţaj članova. Svrha Strategije je i da ukaţe kako zadruţni
savezi mogu na najbolji način da podrţe razvoj zemljoradničkih zadruga. Zadruţni savezi
treba da budu servis i asocijacija udruţenih zemljoradničkih zadruga, da identifikuju i na što
efikasniji način zadovolje potrebe svojih članica. To znači da zadruţni savezi treba da
organizuju obuku iz oblasti zadrugarstva, menadţmenta, trţišta i marketinga za rukovodioce i
članove zadruga, predstavljaju zadruge pred drţavnim organima, štite zadruge od nepovoljnih
spoljašnjih uticaja (monopol, damping i dr.) i u potpunosti podrţavaju razvoj zemljoradničkih
zadruga.
Na makro nivou Strategija je usmerena da pruţi informacije drţavnim organima o
značaju zemljoradničkih zadruga za poljoprivredu i ukupnu ekonomiju, kao i da predloţi
akcije koje vlada treba da preduzme u cilju stvaranja povoljnog okruţenja za razvoj zadruga.
Ovo se odnosi, pre svega, na savremen i primenljiv zakon o zadrugama usklaĎen sa
meĎunarodnim zadruţnim pravom, doslednu primenu Strategije, odnosno stvaranje okruţenja
bez prepreka u kojem zadruge mogu maksimalno da realizuju svoje potencijale. U cilju
afirmacije zadrugarstva i uključivanja svih zadruţnih poslenika u realizaciju Strategije
neophodno je pored zadrugara, zadruga, zadruţnih preduzeća i zadruţnih saveza
institucionalizovati i aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo u odsustvu Opšteg
zadruţnog saveza ("krovnog" saveza), kao i članova Zadruţnog pokreta. Istovremeno,
Strategija je usmerena i prema: (1) meĎunarodnim zadruţnim organizacijama (ICA, Coop
Europe, COPA COGECA); (2) meĎunarodnim organizacijama koje podrţavaju zadrugarstvo
(UN, UNDP, ILO, European Commission, ...); (3) zadrugama partnerima u svetu kao dokaz
poštovanja principa i garancija otvorene i ravnopravne zadruţne saradnje.
3
1.1. Mesto i uloga zemljoradničkog zadrugarstva u razvoju privrede Srbije
Jedan od značajnijih razloga izrade ove Strategije je ne samo to što se zadruţni sektor u
celini, a posebno sektor zemljoradničkog zadrugarstva nalazi u velikoj krizi, već i zbog toga
što zadruţna forma organizovanja predstavlja izazov i šansu budućeg razvoja agroprivrede i
ruralne ekonomije u Srbiji.
Zemljoradničke zadruge (ZZ) su, pored individualnih poljoprivrednih gazdinstava (IPG) i
poljoprivrednih preduzeća (PP), jedan od tri oblika privrednih subjekata u poljoprivredi
Srbije.
Zemljoradničke zadruge su najbrojnije (1.587) i čine 66,6% od ukupno 2.383 zadruge
svih vrsta u Srbiji (april 2011).2 MeĎu navedenim zemljoradničkim zadrugama su i 202
zadruge u kojima se pokreće stečajni postupak (prema spisku Narodne banke Srbije), tako da
se moţe računati sa brojem od 1.385 aktivnih zemljoradničkih zadruga. Ipak, dominantnost
zemljoradničkih u ukupnom broju zadruga je konstanta u dosadašnjem razvoju zadrugarstva
Srbije.
Zemljoradničko zadrugarstvo je, prema pokazateljima za 2010. godinu, dominantno u
ukupnom zadrugarstvu Srbije ne samo prema učešću u ukupnom broju zadruga, već i prema
broju (6.292) i učešću (79,6%) radnika zemljoradničkih zadruga u ukupnom broju zaposlenih
u svim vrstama zadruga, kao i zbog toga što su ostvarile 59 milijardi dinara ili 86% prihoda
ukupnog zadrugarstva Srbije.3
Učešće BDV zemljoradničkih zadruga koje su svrstane u sektor A (Poljoprivreda, lov i
šumarstvo) iznosi 81,5% BDV ukupnog zadrugarstva Srbije u 2009. godini. MeĎutim, učešće
BDV zemljoradničkog zadrugarstva u BDV sektora A nesrazmerno je malo (1,5%) u odnosu
na broj vlasnika zemljoradničkih gazdinstava kao potencijalnih zadrugara i njihove
proizvodne kapacitete i proizvodnju.4 To nameće potrebu reafirmacije svih oblika udruţivanja
zemljoradnika i posebno pospešivanja njihovog značajno većeg poslovanja u zemljoradničkim
zadrugama. Zato je neophodno da drţava razvoj zemljoradničkog zadrugarstva pospešuje
posebnim subvencijama i drugim podsticajima.
Mesto i uloga zemljoradničkog zadrugarstva odreĎeni su, ne samo brojem zadruga,
zadrugara i zaposlenih u zadrugama odnosno njihovom imovinom i rezultatima poslovanja,
već prvenstveno njihovom sposobnošću da organizuju udruţivanje vlasnika i/ili članova
domaćinstava koja poseduju individualna poljoprivredna gazdinstva (778.891 gazdinstava,
2002), kao i da ekonomičnije koriste njihove demografske (2,536.378 lica koja ţive na IPG ili
33,8% od ukupno 7,498.001 stanovnika u Srbiji, odnosno 817.052 poljoprivrednih stanovnika
ili 10,9% ukupnog stanovništva koje ţivi isključivo od prihoda iz poljoprivrede, 2002) i
agrarno-proizvodne kapacitete (4,107 miliona ha ili 82,3% poljoprivrednih površina; 1,380
2 Obračun autora prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije, Beograd, april 2011.
3 Analiza o uslovima privreĎivanja i finansijskih pokazatelja poslovanja zemljoradničkih zadruga u 2010. godini.
Zadruţni savez Srbije, Beograd, 2011, str. 15-16. 4 Satelitski računi zadruţnog sektora u Republici Srbiji, 2009. godine. RZS, Beograd, 2011, str. 32.
4
miliona ili 91,0% ukupnog broja uslovnih grla stoke; 2010), kao i da povećaju njihovo učešće
u otkupu poljoprivrednih proizvoda (51%, 2010).5
Zemljoradničke zadruge su značajne i kao "socijalna preduzeća" za smanjenje siromaštva
svojih članova i odrţivost njihovih gazdinstava u uslovima globalizacije proizvodnje i
liberalizacije trţišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a posebno u periodu ekonomske
krize. TakoĎe, meĎu "šest oblika organizacija koji u potpunosti ili pribliţno odgovaraju
konceptu socijalnog preduzeća",6 poljoprivredne zadruge dominiraju i čine 57,8% ukupnog
broja "socijalnih preduzeća" u Srbiji (2008).7
Zemljoradničko zadrugarstvo ima poseban značaj ne samo za razvoj poljoprivrede, već i
drugih neagrarnih delatnosti u svim lokalnim zajednicama na ruralnim područjima, jer je
siromaštvo ruralnog stanovništva značajno veće nego urbanog i to na području svih regiona,
uključujući i Beograd.8 Time poljoprivredne zadruge značajno doprinose realizaciji većeg
broja milenijumskih ciljeva (2000), posebno prvog milenijumskog cilja o nuţnosti
"iskorenjavanja ekstremnog siromaštva i gladi" koji je uključen i u "Nacionalnu strategiju za
smanjenje siromaštva" (2003) sa proklamovanim zadacima da Srbija do 2015. godine "smanji
stopu nezaposlenosti za najmanje 50%" i "prepolovi stopu siromaštva ukupnog stanovništva i
iskoreni glad."9
Uspešniji razvoj zemljoradničkih zadruga moguć je u sadejstvu sa zadrugama u drugim
privrednim i neprivrednim delatnostima, pre svega sa štedno-kreditnim - koje su u Srbiji
praktično eliminisane 2005. godine,10
i potrošačkim - koje su zapostavljene u odnosu na
propisima neregulisano snabdevanje posredstvom sindikalnih organizacija i naročito pod
uticajem tzv. sive ekonomije odnosno nelegalnog trţišnog poslovanja.
1.2. Pravni osnov za donošenje Strategije
Dokumenta koja čine pravni osnov i resornu nadleţnost MPTŠV za donošenje ove
Strategije su:
• Ustav Republike Srbije (2006; član 85) propisuje da se "Jemče se privatna, zadruţna i
javna svojina”, kao i da "Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.”11
5 Obračun autora prema rezultatima Popisa 2002. i Statističkog godišnjaka Srbije 2010, RZS, Beograd.
6 Cvejić Slobodan, Babović Marija, Vuković Olivera (2008:9)
7 Ibid, str. 37. Više o poljoprivrednim zadrugama kao organizacijama samopomoći vidi str. 72-75.
8 Napredak u realizaciji milenijumskih ciljeva razvoja u Republici Srbiji. Vlada RS i UN, UNDP Serbia,
Beograd, 2009, str. 21. 9 Ibid, str. 13.
10 Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003) postojala je
mogućnost da poslove prikupljanja novčanih uloga na štednju i plasmana tih sredstava mogu da obavljaju i
štedno-kreditne zadruge. MeĎutim, donošenjem Zakona o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005)
propisano je da te poslove mogu obavljati isključivo banke, a štedno-kreditnim zadrugama ostavljen je rok od
godinu dana da prikupe osnivački ulog, čiji novčani deo (član 12) iznosi 10.000.000 Evra i da se transformišu
u banku. To, naţalost, nije uspela da uradi nijedna od štedno-kreditnih zadruga u Srbiji. Istim Zakonom, u
članu 142, predviĎeno je da druga finansijska organizacija osnovana po prethodnom Zakonu moţe u roku od
godinu dana da svoj status uskladi sa odredbama novog Zakona na jedan od sledeća tri načina: (1) da se
transformiše u banku, (2) da se pripoji banci, (3) da prestane da radi. 11
Ustav Republike Srbije, "Sl. glasnik RS", br. 98/2006. U odreĎenom kontekstu, ustavno-pravni poloţaj
zadruţnog sektora regulisan je i u pojedinim zemljama – članicama EU: Bugarska, Grčka, Italija, MaĎarska,
Malta, Poljska, Portugal, Španija,... Više o tome videti: Nikolić Marija (2009:91-104)
5
• Zakona o Vladi (2005; član 45): "Strategijom razvoja Vlada utvrđuje stanje u oblasti iz
nadleţnosti Republike Srbije i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.” 12
• Zakona o ministarstvima (2011; član 8): MPTŠV "obavlja poslove drţavne uprave koji
se odnose na: strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije; ...” 13
• Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2009; član 3): "Poljoprivredna politika i
politika ruralnog razvoja sprovode se realizacijom Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja
Republike Srbije, Nacionalnog programa za poljoprivredu i Nacionalnog programa za
ruralni razvoj.”14
Shodno napred navedenom, po usvajanju Strategije, resorno ministarstvo i Vlada treba da
iniciraju i finansijski podrţe izradu Nacionalnog programa razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva.
Posebno treba istaći da u organizacionoj strukturi MPTŠV RS, u periodu od 2004. do
2011. godine, nije postojao nijedan institucionalni nivo (sektor, odeljenje, ekspertska grupa)
koji se bavio zemljoradničkim zadrugarstvom. Pored toga, već dugo traje procedura
usaglašavanja novog Zakona o zadrugama u Vladi Srbije, koji bi po opšteusvojenom i pravno
formalnom stavu trebalo da proizilazi iz stavova Strategije, a ne da isti bude koncipiran i
donet pre usvajanja ove Strategije.
1.3. (Ne)definisanost uloge zemljoradničkog zadrugarstva u drugim strategijama i nacionalnim programima
Republike Srbije
U Srbiji je tokom više od jedne decenije (posle 2000-te) donet zapaţen broj strateških
dokumenata, u kojima se sagledava problematika razvoja tokom tranzicionog perioda.
Naţalost, u ovim dokumentima nema sadrţaja koji bi ukazivali na značaj zemljoradničkog
zadrugarstva. Ovakav odnos prema zadrugarstvu Srbije u celini doveo je do njegovog
urušavanja, pa i do pojmovnih konfuzija u praksi. U takvim okolnostima postojeće
zemljoradničke zadruge, lišene horizontalnog i vertikalnog povezivanja sa drugim privrednim
subjektima, su udaljene od ionako nedovoljno razvijenog domaćeg trţišta zbog čega su ne
samo zadrugari, već i mnogi potrošači poljoprivredno-prehrambenih proizvoda lišeni
potencijalne i realno ostvarive koristi.
U više od 100 nacionalnih strategija i programa donetih u Srbiji posle 2000. godine,
pojedini aspekti zemljoradničkog zadrugarstva u manjoj meri obraĎeni su u:
• Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije (SRPS, 2005) – gde se, u podtački 6.6.
Poljoprivredne zadruge, kao jedan od zadataka u njenoj realizaciji posebno ističe: "Potrebno
je utvrditi strategiju razvoja zadrugarstva u Srbiji”.15
• Nacionalnom programu za poljoprivredu od 2010. do 2013. godine (NPP, 2010) – gde
se u tački 2. Korišćenje dodatnih sredstava - Unapređenje kapaciteta na nivou
12
Zakon o vladi. "Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 - ispravka, 101/2007, 65/2008 i 16/2011 13
Zakon o ministarstvima. "Sl. glasnik RS", br. 16/2011 14
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju. "Sl. glasnik RS", br. 41/2009 15
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. "Sl. glasnik RS", br. 78/2005
6
poljoprivrednog gazdinstva, navodi kao zadatak "2) udruţivanje organizacija poljoprivrednih
proizvođača (zadruge, udruţenja)”.16
• Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine (NPRR, 2011)
"zadruge poljoprivrednika” su istaknute kao "jedno od rešenja” za "podizanje kapaciteta za
prijem, skladištenje, pakovanje i pripremu za plasman na trţište poljoprivrednih
proizvoda.”17
Ovo je, meĎutim, samo jedan od segmenata značajno sveobuhvatnije uloge
zemljoradničkih zadruga u razvoju poljoprivrede i sela.
• U ostalim strategijama i nacionalnim programima razvoja, naţalost, zemljoradničko
zadrugarstvo nije bilo čak ni predmet osvrta. To ukazuje na opštedruštveno neprepoznavanje
njegovog značaja u ambijentu agrarne strukture sa dominacijom sitnih gazdinstava i njihovom
neorganizovanošću u zadruge radi zajedničkog konkurentnijeg nastupa na trţištu nabavke
inputa i sredstava rada za potrebe zadrugara (i kooperanata) i organizovanog plasmana
njihovih trţišnih viškova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i generatora
sveukupnog razvoja lokalnih zajednica – posebno na ruralnom području koje čini 85,1%
teritorije i 82,8% naselja u kojima je (prema Popisu 2002) ţivelo 55,5% ukupnog stanovništva
Srbije.18
1.4. Metodologija izrade Strategije
U izradi Strategije korišćena su dva metodološka pristupa: teorijska analiza postupka
izrade strategija razvoja (istorijski, sociološki i normativni metodi) i adekvatni matematičko-
statistički metodi.
Teorijska analiza specifičnosti postupka izrade strategije razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva korišćena je u razmatranju sva tri nivoa zadruţne strukture: mikro (primarne
zadruge), mezo (sekundarne zadruge - zadruţna preduzeća i zadruţni savezi) i makro
(zadruţni sistem i zadruţni sektor na nacionalnom i meĎunarodnom nivou).
Sistematizovana ocena stanja i mogućnosti razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji
prikazana je i primenom SWOT analize.
Analiza sadrţaja relevantne literature i legislative iz oblasti zadrugarstva i posebno
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji i u Evropi doprinela je formulisanju odgovarajućih
zaključaka.
Matematičko-statistički metodi korišćeni su u analizi raspoloţivih podataka (RZS, APR,
RZS, ZSS, ZSV, USAID, Jaeren Produktutvikling, ...) i oceni stavova direktora i zadrugara
prikupljenih metodom anketa (DAES, 2008. i 2011) - obraĎenih u programu SPSS.
Saznanja autora stečena in field prilikom poseta i razgovora sa zadruţnim funkcionerima,
direktorima zadruga i zadrugarima u Srbiji i inostranstvu bila su naročito značajna za pisanja
teksta Strategije.
Posebno treba ukazati na povećano interesovanje istraţivača za sektor zadrugarstva u
Srbiji, budući da je u poslednjih nekoliko godina realizovano pet značajnih istraţivačkih
projekta u ovoj oblasti:
16
Nacionalni program za poljoprivredu od 2010. do 2013. godine. "Sl. glasnik RS", br. 83/2010 17
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine. "Sl. glasnik RS", br. 15/2011; str. 108. 18
Obračun autora prema Geografskim indikatorima u Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do
2013. godine, "Sl. glasnik RS”, broj 15/2011; str. 7.
7
• Uloga zadruga u smanjenju siromaštva u Srbiji, koji su realizovali Društvo agrarnih
ekonomista Srbije, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu i University of Stirling
(UK), Beograd, 2008-2009;19
• Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, koji je realizovao UNDP Serbia, Beograd,
2008; u kome su obraĎivane i zadruge kao socijalna preduzeća;20
• Satelitski računi zadruţnog sektora u Republici Srbiji 2009. godine, koji je realizovao
Republički zavod za statistiku, uz podršku Evropske komisije – Direktorata za preduzeća i
industriju i Okvirni program za inovativnost i konkurentnost, RZS, Beograd, 2011;21
• Unapređenje organizacije rada zemljoradničkih zadruga u Srbiji po norveškom
modelu, koji je sufinansiran sredstvima Jaeren Produktutvikling, a parteri su bili MPŠV,
Institut za primenu nauke u poljoprivredi – Beograd, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine i Poljoprivredna savetodavna i stručna sluţba Srbije;
Beograd, 2010;22
i
• Ova Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji, koju je, u
okviru STAR Project, većim delom finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije, a sufinansiralo i realizovalo Društvo agrarnih ekonomista
Srbije – uz učešće domaćih i inostranih konsultanata, Beograd, 2010-2012.
Ova Strategija se odnosi samo na razvoj zemljoradničkog zadrugarstva, kao
najznačajnijeg i najobimnijeg dela zadruţnog sektora u privredi Srbije. Mada ne pokriva
druge vrste zadruga iz zadruţnog sektora, ova Strategija na svojevrstan način predstavlja
osnovu za donošenje buduće Strategije razvoja zadruţnog sektora u Republici Srbiji, npr. za
vremenski period do 2020 ili 2025. godine, iz koje bi proizašla potpuno nova regulativa o
zadrugama: ili kodeks o zadrugama (osnovne odredbe, opšte odredbe o zadruzi, posebne
odredbe o posebnim zadrugama, odredbe o udruţivanju zadruga i prelazne i završne odredbe)
ili jedan novi pristup opštem zakonu o zadrugama i većem broju posebnih zakona o pojedinim
vrstama zadruga, koji bi se pripremili i doneli istovremeno a njihova rešenja meĎusobno
usaglasila i sa rešenjima u drugim propisima. Na primer, u Strategiji se samo kao ilustracija
njihovog značaja ukazuje na značaj štedno-kreditnih zadruga, tj. štedno-kreditnih sluţbi u
funkciji povoljnijeg finansijskog poslovanja zemljoradničkih zadruga, iako nam je poznato da
je njihov opšti značaj za razvoj zadrugarstva uopšte nemerljiv.
19
Rezultat ovog Projekta je veći broj radova naveden u Literaturi ove Strategije pod rednim brojevima XY 20
Rezultat ovog Projekta je istoimena publikacija čiji su autori navedeni u Literaturi ove Strategije pod rednim
brojem XY 21
Rezultat ovog Projekta je istoimena publikacija čiji su bibliografski podaci navedeni u Literaturi ove Strategije
pod rednim brojem XY 22
Rezultat ovog Projekta su i dve publikacije: (1) Zemljoradničke zadruge u Srbiji – analiza stanja, Beograd,
2010; i (2) Udruţenja poljoprivrednika u Republici Srbiji – analiza stanja, Beograd, 2010.
8
2. HRONOLOGIJA RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA I ULOGA DRŢAVE
Hronologiju razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije savremenici smeštaju izmeĎu
legende o utemeljenoj tradiciji koja sluţi za ponos i stranputica tokom avanturističkih
eksperimenata čije posledice se osećaju do danas. One su jasno vidljive u konfuziji i
neshvatanju pravog značaja ove unikatne organizacije kroz koju se moţe vizionirati poloţaj
sitnih poljoprivrednika za 21. vek. Sa stanovišta istorijske retrospektive, razvojni put
zemljoradničkog zadrugarstva Srbije, koji traje skoro 120 godina, obeleţen je usponima i
padovima, kojima je, manje ili više, doprinosila i drţava. U tom smislu moţe se identifikovati
tipičnih pet razvojnih faza zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji.
2.1. Današnje viĎenje razvojnog puta zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji
2.1.1. Prva faza obuhvata prelazak srpskog sela iz feudalizma u prvobitno-liberalni
kapitalizam gde je siromašni seljak prinuĎen da se za novčane pozajmice obraća gradskom ili
seoskom zelenašu – što ga često vodi u propast. Spas se nazire u zadruţnom organizovanju.
Pojedini autori ističu da su prvu zadruţnu organizaciju na teritoriji današnje Republike Srbije
formirali doseljeni Slovaci 1844. godine u Bačkom Petrovcu - "Gazdovský spolok"
(Udruţenje poljoprivrednika),23
a potom i druge zadruge na teritoriji AP Vojvodine.24
MeĎutim, u MeĎunarodnom zadruţnom savezu i u našoj istoriji zadrugarstva se kao prva
zadruga u Srbije navodi kreditna zemljoradnička zadruga (Rajfajzenovog tipa) osnovana
1894. godine kao "Vranovska zemljoradnička zadruga" u istoimenom selu kod Smedereva,25
a
23
Triva Krstonošić, poznati autor prvih radova iz istorije zadrugarstva u Vojvodini, ističe da prve zadruge u
Vojvodini"... nisu bile organizacije sa zadruţnom unutrašnjom strukturom, već udruţenja". Više o tome u
radu: Kišgeci J., Vitez M. (1994:19-27) 24
Posle nje, na današnjoj teritoriji AP Vojvodina formirane su: "Zemljodelska zadruga" u Titelu (1868), Zadruga
za zajedničko zakupljivanje zemljišta i njegovu zajedničku obradu u Rumi (1883), ... Više o tome u radu:
RanĎelović V., Zakić-Vujatović Zorka, Mandić S. (1994:13-18) 25
"Vranovska zemljoradnička kreditna zadruga" u Vranovu kod Smedereva osnovana je potpisivanjem ugovora
29 seljaka osnivača 11. aprila (po starom kalendaru: 29. marta) 1894. godine. Neverovatno zvuči, ali je istinito
da je "Dom zadrugara" – dvospratna zgrada koju su 1930. godine sagradili zadrugari prve srpske zadruge,
umesto da bude MUZEJ SRPSKOG ZADRUGARSTVA, nije više u posedu zadrugara niti zadruţnog sektora
uopšte. Ona je, tokom višedecenijskih i brojnih integraciono-dezintegracioni procesa u našoj poljoprivredi –
bez naknade – prevedena u vlasništvo NEzadruţnog posednika. Čak su i ekonomsko dvorište, upravna zgrada
i magacini zadruge u Vranovu, posle višegodišnjeg prestanka njenog rada, preneti u imovinu ZZ "Mihajlovac"
u Mihajlovcu, koja je iste "drţala" u potpuno zapuštenom stanju i van funkcija potrebnih poljoprivrednicima i
selu. O tome je prof. dr Miladin M. Ševarlić, prilikom obilaska poslovnog područja Zadruţnog saveza
Braničevskog i Podunavskog okruga – Poţarevac, sa inokonsultantom na izradi ove Strategije prof. dr
Henricus Reamaekers (PUM, Holandija), a u prisustvu mr Bogdana Ţivanovića – predsednika okruţnog
saveza i asistentkinje mr Marije Nikolić, snimio seriju fotografija sa dokazima nebrige o zadruţnoj imovini
prve srpske zemljoradničke zadruge, koju je dostavio MPTŠV RS, ZSS i svim pokrajinskim i regionalnim
odnosno okruţnim zadruţnim savezima. Nakon toga je ZZ "Mihajlovac" iste osposobila za obavljanje
osnovnih funkcija i rad sa poljoprivrednicima sela Vranovo. Više o tome videti na: http://www.agroservis.rs/u-
vranovu-mestu-gde-je-osnovana-prva-zadruga-u-srbiji
9
potom se ovaj tip zemljoradničkih zadruga širi po svim krajevima Srbije. Takav uspon
srpskog zadruţnog pokreta prepoznat je i izvan zemlje što je malu Kraljevinu Srbiju dovelo
meĎu 12 zemalja sveta čiji su nacionalni zadruţni savezi osnivači MeĎunarodnog zadruţnog
saveza (MZS) u Londonu (1895). Uz manja usporavanja tokom Balkanskih ratova (1912-
1913), srpsko zadrugarstvo u celini, a posebno zemljoradničko bilo je u usponu. Na primer,
1895. godine bilo je samo pet zemljoradničkih zadruga, a 1913-te njihov broj je povećan na
782 zadruge.26
Prema tome, srpsko zadrugarstvo je imalo bogatu tradiciju u kojoj su praćeni
razvojni koraci zadruţnog pokreta Evrope što je nastavljeno i u narednoj fazi – sve do početka
1940-ih.
2.1.2. Druga faza pokriva period razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije u okviru
zajedničke drţave pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odnosno Kraljevina
Jugoslavija. Ova faza započinje unošenjem vlastite tradicionalne i novije zadruţne politike u
zajednički juţnoslovenski projekat podrške zadruţnom pokretu. Na Prvom zadruţnom
kongresu (1919) odlučeno je da objedinjeno jugoslovensko zadrugarstvo nastavi delovanje u
skladu sa zadruţnim pokretom sveta (International Co-operative Aliance - ICA). Sledeći ovaj
put, novoformirani Glavni zadruţni savez (1919) učlanjen je u MZS (1924). Uprkos pratećim
problemima (što se naročito odnosi na pogaĎanja izmeĎu pojedinih zadruţnih struktura koje
su unete u zajedničku drţavu) Srbija je postigla značajne rezultate u domenu zadrugarstva.
Već krajem 1920-ih zadrugarstvo je, pored brojnih teškoća, dostiglo velike brojeve u
zadrugama, u ljudima kao zadrugarima i pokazateljima ekonomskog napretka, kako to navodi
Mihajlo Avramović.27
Pred početak rata (1939) bilo je ukupno 3.647 zadruga, od kojih 1.819
nabavno-prodajnih, 1.077 kreditnih i 751 specijalizovana.28
Zahvaljujući velikom broju umnih
ljudi koji su se uključili u pomaganje razvoja zadrugarstva u selu, Srbija je uspela da korača
uporedo sa ostalim svetom kome je cilj stvaranje boljeg društva na našoj planeti - društva u
kome bi čovek ţiveo uz dignitet, uţivajući pravedniju raspodelu bogatstva koje stvara svojim
radom.
2.1.3. Treća faza započinje posle drugog svetskog rata i traje do kraja 1980-ih.
Karakteristična je po preispitivanju "starih oblika zemljoradničkog zadrugarstva" kojim će se
najbrţe izvršiti "socijalistički preobraţaj poljoprivrede" radi sprečavanja "jačanja
kapitalističkih elemenata u selu i poljoprivredi". Agrarna reforma (1945) pruţila je osnovu za
odabrani model nove zadruge pod nazivom seljačka radna zadruga (SRZ). Ovaj
avanturistički eksperiment sproveden je na čitavom YU prostoru po uzoru na sovjetski model
26
Vek i po zadrugarstva, Zadruţni savez Jugoslavije, Beograd, 1995. 27
O ovim "velikim brojevima" svedoče sledeći podaci: preko 2 hiljade raznih vrsta zadruga; 100 hiljada
zadrugara; 200 miliona dinara u različitim oblicima kapitala; 15 miliona dinara u nedeljivim zadruţnim
fondovima od kojih se sme trošiti samo ostvarena kamata; Drţavni fond od Klasne lutrije u vrednosti 2
miliona dinara; Drţavni fond od Ministarstva finansija u godišnjoj vrednosti 50 hiljada dinara; drţavna zgrada
za mali magacinski prostor zadruţne robe; zgrada i zemljište stare narodne skupštine; Zadruţni fond engleskih
zadruga u vrednosti preko 1,5 miliona dinara (poklon za postradale zadruge i zadrugare u ratu); mnogobrojne
povlastice u pogledu svih taksa, poreza, prireza, poštarine i carina; Zakon o zadrugama; ugledno mesto
zadrugarstva u meĎunarodnom zadruţnom pokretu koje je stvorila jedna ogromna plejada ljudi - onih koji su
direktno angaţovani u zadruţnom sistemu (počev od zadruga do zadruţnih saveza) i onih koji su se svesrdno
uključili u pomaganje razvoja zadrugarstva na selu (preko 700 učitelja, preko 500 sveštenika i mnogobrojnih
ljudi iz drugih profesija). Preuzeto iz govora Mihajla Avramovića prilikom proslave njegove
sedamdesetogodišnjice, Zadruţna biblioteka Saveza nabavljačkih zadruga drţavnih sluţbenika, broj 9,
Beograd, 1935, str. 66-67. 28
Podaci su preuzeti iz rada Radovanović B. (1971:32).
10
kolektivizacije. Mada je ovaj model formalno napušten (1953), suština zadruţne politike je
ostala ista tako što joj je krajnji cilj bio "podruštvljavanje poljoprivrede", a to znači postepeno
prerastanje sitne u krupnu društvenu poljoprivredne proizvodnju. U tom kontekstu stara
nabavno-prodajna zadruga je promovisana kao novi tip zadruge pod nazivom "Opšta
zemljoradnička zadruga" (OZZ). Ovoj zadruzi je namenjena uloga da seljake, kroz različite
oblike saradnje, artikulisane u zvaničnom modelu "socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede"
pod nazivom kooperacija, prevede u "radnike" koji će proizvoditi jevtinu hranu za odrţavanje
standarda urbane populacije.29
Na taj način seljaci su bili onemogućeni da se poslovno
organizuju kroz svoj tradicionalni zadruţni sistem uz objašnjenje zvaničnika u kreiranju
agrarne politike da "ulaganje sredstava u zadruţni sektor ne znači ulaganje u socijalistički
sektor".30
Prema podacima iz 1956. godine je bilo ukupno 3.156 zadruga u poljoprivredi
Srbije (2.324 u centralnoj Srbiji i 832 u Vojvodini), od čega 2.486 opštih zemljoradničkih
zadruga, 505 seljačkih radnih zadruga i 165 specijalizovanih poljoprivrednih zadruga (109
stočarskih i mlekarskih, 29 vinogradarsko-vinarskih i voćarskih, 21 pčelarska, 11 ribarskih i 6
ostalih specijalizovanih zadruga).31
Uz to, i sama OZZ je početkom 1960-ih
"metamorfozirana" u samoupravno poljoprivredno preduzeće.32
Kao takva, ona se tokom
vaţenja Zakona o udruţenom radu (ZUR) utopila u drţavne poljoprivredne kombinate
osnovnoj organizaciji udruţenog rada (OOUR).33
U tom procesu kombinati masovno
preuzimaju zadruţne ekonomije (i njene uspešnije kooperante meĎu seljacima) pretvarajući ih
u snabdevače sirovinama za svoju preraĎivačku industriju. Mnoge zadruge se pretvaraju u
organizacije za svojevrsnu eksploataciju seljaka, na taj način što se praktikuju ,,dualne" cene
poljoprivrednih proizvoda (jedne za seljake, druge za društvene organizacije), kao i ,,dualne"
premije, regrese i ostale drţavne subvencije. U svemu tome je bilo mnogo i ideološke mrţnje
prema seljaku, a kao argument u prilog ovoj tvrdnji moţe se navesti Kardeljev tekst (1962):
,,Bolje je da zadruţna birokratija pojede jedan deo tih sredstava nego da se njima utvrĎuje
individualni gazda na svojoj zemlji".34
ZUR-ovski sistem je praktično uništio zadrugarstvo ne
samo po njegovoj suštini, već i brojčano (drastično je smanjen broj čak i onih zadruga koje su
to najčešće bile samo po nazivu): 1980. godine u Srbiji bez pokrajina bilo je svega 170
zadruga, na Kosovu i Metohiji 37, a u Vojvodini nijedna.35
Logično je da se u ovakvim
prilikama seljak, prepušten sam sebi, morao udaljiti od zadruge, što nije bilo dobro ni za
seljake a ni za zadrugu koja je ostajala bez članstva.36
2.1.4. Četvrta faza pokriva period "postZUR-ovskih" reformi u kome se nagoveštava
odreĎeni zaokret u domenu zemljoradničkog zadrugarstva, što potvrĎuje činjenica da su u
29
Na reorganizaciju starih (niţih) oblika zadruga i osmišljavanje novih (viših) oblika najviše su uticali Edvard
Kardelj i Mihailo Vučković. Prvi je bio "mozak" političkih osmišljavanja uloge zadrugarstva u novom reţimu,
a profesor Vučković je naučno uobličavao i tumačio sve vaţne zaokrete u zadrugarstvu od sredine 1940-ih do
sredine 1970-ih. Videti više: Vujatović-Zakić Z. (2000:285-286 i 297-300). 30
E. Kardelj (1983:207) 31
Zadruţni leksikon FNRJ, knjiga 1, Prilog – Popis zadruga FNRJ, Zadruţna knjiga, Zagreb, str. XIII-XLI. 32
Vučković M. (1961) 33
U vezi sa ovim, profesor Deroshe H. (Sorbonne, Paris) u drugoj polovini 1960-ih vršio je konkretna
istraţivanja problematike YU zadrugarstva (poseta jednoj od poslednjih SRZ u s. Lovište na poluostrvu
Pelješac, a potom i u okolini Smedereva), gde konstatuje da su poljoprivredni kombinati izvršili "kolonizaciju
YU zadruga". 34
Kardelj E., Ibid, knj. 3, str. 44 35
Statistički godišnjak Srbije 1991, Beograd. 36
Videti više u: Z. Vujatović-Zakić (1993)
11
roku od 27 dana doneta tri zakona o zadrugama: dva u Srbiji, a jedan na nivou SFRJ.37
Donošenjem Zakona o zemljoradničkim zadrugama u Srbiji (1989) stavljena su van snage tri
ZUR-ovska zakona o udruţivanju zemljoradnika: jedan za Srbiju (koji je vaţio samo za
područje izvan pokrajina), drugi za Vojvodinu i treći za Kosovo i Metohiju.38
Mada je nova
zadruţna regulativa budila nadu kod istinskih poklonika prave zadruge, ona ipak nije ispunila
očekivanja. To je i razumljivo, izmeĎu ostalog, i zbog toga što je ona doneta u predvečerje
raspada SFRJ, tokom koga ratni vetrovi nisu mimoišli ni Srbiju – što nije bilo bez uticaja na
zadrugarstvo. Kad gruvaju topovi u okruţenju muza zadruţnog pokreta se povlači iz
aktivnosti. Bez nje zadruţno polje ostaje otvoreno za "udruţivanje" onih kojima nije stalo do
utemeljenih meĎunarodnih zadruţnih vrednosti i principa.
2.1.5. Peta (aktuelna) faza razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji preklapa se sa
postZUR-ovskom fazom odnosno ranim periodom tranzicije, koji označava svojevrsni "juriš u
kapitalizam”.39
U ovome periodu malo je internih problema zadruga koji bi se mogli
posmatrati odvojeno od onih u okruţenju. Ipak su evidentni tipični krizni aspekti postojećeg
zadruţnog sistema koji su povezani prevashodno sa identitetom zadruge, meĎu kojima se
ističu sledeći: (1) kriza poverenja potencijalnih članova zadruge (fatalizam) i farsa upravljanja
zadrugama od strane zadrugara na mezo i mikro nivou zadruţnog organizovanja; (2) zablude
o shvatanju zadrugarstva i deformisanost zadruţne prakse; (3) dileme oko afirmacije
zadruţnog pokreta u procesu tranzicije, odnosno zakasnele reprivatizacije, gde se zapaţa
nedostatak adekvatne drţavne strategije u domenu zadrugarstva uopšte i posebno u
zemljoradničkom zadrugarstvu. Pored brojnih zanemarenih problema zadrugarstva sa kojima
je ono ušlo u novi milenijum (finansiranje razvoja zemljoradničkih zadruga, transformacija
kapitala u postojećim zadruţnim organizacijama, usklaĎivanje zadruţne legislative sa istom u
EU i dr.) poseban problem čini pitanje nasleĎenih imovinskih odnosa, tj. pitanje zadruţne
svojine. Mada je ova problematika tokom poslednje dve decenije bila meĎu najdiskutovanijim
temema na malobrojnim naučno-stručnim skupovima posvećenim zadrugarstvu, pitanje
zadruţne imovine i svojine se kod nas još uvek nalazi u početnoj fazi. I sadašnji Zakon o
zadrugama iz 1996. godine je krajnje marginalizovao sporno pitanje ,,vraćanja" zadruţne
imovine, tako što preuzima isto ,,zamagljeno" rešenje iz prethodnog Zakona o zadrugama
(1990) smeštajući ga u ,,prelazne i završne odredbe" umesto da bude razraĎeno kao posebno
37
U Srbiji su 1989. godine doneta skoro istovremeno dva zakona iz oblasti zadrugarstva: (1) Zakon o zadrugama
("Sl. glasnik SRS", br. 57⁄1989) - stupanjem na snagu ovog zakona prestali su da vaţe Zakon o stambenim
zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 8/1987), Zakon o štedno-kreditnim organizacijama (Sl. glasnik SRS, broj
53/77, 9/78, 66/81 i 18/88) i Zakon o omladinskim zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 25/1982, 5/1984 i
24/1985); (2) Zakon o zemljoradničkim zadrugama ("Sl. glasnik SRS", br. 59⁄1989). Pored toga, donet je i
savezni Zakon o zadrugama ("Sl. list SFRJ", br. 3/1990). 38
Videti: "Sl. glasnik SRS", br. 12/1979 i 10/1985; "Sl. list SAP Vojvodine", br. 9/1976; "Sl. list SAP Kosovo i
Metohija", br. 28/1980. 39
U tranzicionim mogućnostima za prisvajanje društvene imovine u započetoj privatizaciji, ovo je otvorilo
"apetite" i prema zadruţnoj imovini i pojačalo otpore povraćaju zadruţne imovine. U naletu neoliberalnog
kapitalizma primenjen je i koncept deregulacije, pa je zadruga definisana isključivo kao "apsolutno slobodna
jedinka", bez ikakvih šansi da se izvuče iz inferiorne podreĎenosti firmama nastalim raspadom poljoprivrednih
kombinata ili podrške za stvaranje integralnih zadruţnih autonomnih poslovnih sistema koji su uvek bili uslov
opstanka zadruga na trţištu. To nije bogzna kako promenjeno ni Zakonom iz 1996. godine. Više o tome videti:
Maričić B. (2006:37)
12
poglavlje novog Zakona.40
Mada Ustav Srbije (2006) priznaje, pored privatne i javne svojine,
i zadruţnu svojinu, u praksi se ustavno napuštena društvena svojina još uvek susreće samo u
zadrugama. Ostaje nada da će dugo očekivani novi Zakon o zadrugama razrešiti ovu apsurdnu
situaciju, uzimajući u obzir i Zakon o restituciji prema kome i zadruge mogu računati na
povraćaj uzurpirane imovine koju su od postanka zadruga stvarale brojne generacije
zadrugara.
2.2. Osvrt na evoluciju odnosa drţave prema zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji
2.2.1. Posmatrana preko analiziranih razvojnih faza zemljoradničkog zadrugarstva u
Srbiji, drţava je uvek imala odreĎenu ulogu. Ona se kreće od neprepoznavanja značaja
zadrugarstva u prelazu iz jednog u drugi privredno-politički sistem (Kraljevina Srbija), preko
kontroverznog odnosa u kome se praktikuje podrška, ali i narušavanje osnovnih zadruţnih
principa (Kraljevina SHS), zatim totalna etatizacija zadrugarstva (YU socijalistički reţim) do
izrazito ignorantskog stava prema zadrugarstvu (Srbija u vreme tranzicije).
2.2.2. Generalno, odnos drţave prema zadrugarstvu predstavlja predmet rasprava, kako u
zadruţnoj teoriji, tako i u praksi tokom čitavog XX veka.41
Usaglašen je stav da je drţavna
pomoć neophodna kada se radi o siromašnijim krajevima i siromašnijem članstvu zadruge. U
takvim situacijama zadruga moţe da bude moćan instrument privrednog razvoja, a iskusni
zadruţni poslenici mogu pruţiti pomoć u sistemu strateškog planiranja ukupnog razvoja
zemlje.42
Ovakav stav preporučuju i mnoge meĎunarodne razvojne organizacije, meĎu kojima
se ističu MZS (ICA), MOR (ILO) i UN (UN). Potpuno saglasje o adekvatnom odnosu drţave
prema zadrugarstvu najprikladnije se odraţava kroz stav Laidlaw-a, gde se ističe da drţava
"treba da ohrabri, podrţi, ponekad da finansijski pomogne, ali nikada da dominira, usmerava
ili pokuša da mu upravlja".43
2.2.3. U definisanju odnosa drţave i zadrugarstva od posebnog značaja je adekvatno
zakonodavstvo. IzmeĎu ostalog, zakon mora da onemogući zbrku koja nastaje usled toga što
je zadruga istovremeno preduzeće i udruţenje. Iako je zadruga zakonski organizovana kao i
svako drugo preduzeće, iz zakona se mora takoĎe videti da ona svoj pravi karakter
nedvosmisleno potvrĎuje zasnivanjem svoje prakse na koncepciji udruţenja, što joj i
omogućuje da uţiva vremenom ograničene povlastice u cilju podsticanja njenog razvoja u
datim uslovima rešavanja nagomilanih socijalno-ekonomskih problema stanovništva na nivou
lokalne zajednice.
2.2.4. Kao primer diskutabilnog odnosa drţave prema zadrugarstvu moţe se uzeti Zakon
o privrednim zadrugama (1937)44
koji je nosio obeleţje političkih pogaĎanja i odreĎenih
kompromisa koji u svemu nisu bili korisni po zadrugarstvo. To se posebno odnosi na 40
Oba zakona za granicu vraćanja zadruţne imovine uzimaju 1. juli 1953. godine. Sve što su zadruge imale pre
toga poništeno je jednim birokratskim i (anti)zadruţnim pristupom uz obrazloţenje da je po Ustavnom zakonu
iz 1953. godine zadruţna svojina prestala da bude poseban oblik svojine, tj. da je postala poseban oblik
društvene svojine, što znači da je imovina zadruge pretvorena u društvenu svojinu. 41
Ova tema je dominirala na nekoliko kongresa MZS. Više o tome videti: Vujatović-Zakić Z. (2000:51-95). 42
Više o tome videti: Zakić Zorka (2000:104). 43
Vujatović – Zakić Zorka (2000:22). 44
Zakon o privrednim zadrugama. Sluţbene novine Kraljevine Jugoslavije, 217 – LXII.
13
preveliko uplitanje drţave u pogledu nadzornih ingerencija pojedinih ministara. Na primer,
ministar poljoprivrede je mogao postaviti svoje stalne izaslanike kod Glavnog zadruţnog
saveza, ministar finansija kod Saveza zadruga drţavnih sluţbenika, ministar trgovine i
industrije je imao pravo nadzora nad radom ostalih privrednih zadruga, a ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja nad radom zdravstvenih, lekarskih, apotekarskih i radničkih
zadruga. Sve ovo potvrĎuje da je ondašnje zadrugarstvo na svome raskrsnom putu krenulo
stazom tzv. poslovnog duha i morala, zanemarujući osnovne principe koji čine identitet
zadruge. Bez sumnje, to je ostavilo mrlju na zadruţni pokret Srbije koji je slavno stupio u
redove najprogresivnijih pokreta u svetu početkom XX veka. Ovakav preveliki nadzor
temeljio se i na odreĎenim povlasticama koje je drţava obezbeĎivala Fondu za pomaganje
zadrugarstva: od godišnjeg čistog viška Drţavne poštanske štedionice 2% i Drţavne klasne
lutrije 10%45
2.2.5. Daleko najneprihvatljiviji odnos drţave prema zemljoradničkom zadrugarstvu
svakako je onaj koji je primenjivan na prostoru socijalističke Jugoslavije. Ovde se na zadrugu
ne gleda kao na autonomnu, od strane članstva kontrolisanu, organizaciju tipa samopomoći,
koja štiti legitimne interese svoga članstva, već prevashodno kao na specijalni tip političke
strukture čvrsto integrisane u mreţu partijsko-drţavne kontrole. Naime, zadruga je tretirana na
isti način kao i svako drugo socijalističko poljoprivedno preduzeće, pri čemu su narušeni sve
zadruţne vrednosti i principi.
2.2.6. Analiza odnosa drţave prema zadrugarstvu tokom postZUR-ovske faze, odnosno
tekuće faze tranzicije, ne pruţa mogućnost isticanja nekih pozitivnijih pomaka u odnosu na
prethodnu fazu. Eventualne namere drţave da se donošenjem tri spomenuta zakona ozbiljnije
i adekvatnije pozabavi reformom zadrugarstva su izostale, izmeĎu ostalog, i zbog raspada
SFRJ (19912-1992), NATO bombardovanja i uspostavljanja jurisdikcije UN na teritoriji
Kosova i Metohije (1999), istupanja Crne Gore iz SRJ i osamostaljivanja Republike Srbije
(2006), kao i samoproglašenja nezavisnosti tzv. Republike Kosovo (2008). Očekivana nadanja
posle donošenja Zakona o zadrugama iz 1996. godine takoĎe se nisu ostvarila, prevashodno
zbog toga što Zakon nije dosledno primenjen u praksi. Ostaje nada da će novi Zakon o
zadrugama (o čijem Nacrtu je već završena javna rasprava) imati bolju sudbinu. Danas
postoje brojna pitanja o utemeljenju adekvatnog odnosa drţave prema zemljoradničkom
zadrugarstvu u Srbiji. Za očekivanje je da će Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva
Srbije (2012) dati prihvatljivije odgovore bar na većinu od tih pitanja.
45
Ibid, član 105, stav 4 i član 107.
14
3. ANALIZA STANjA I TENDENCIJA PROMENA U ZEMLjORADNIČKOM ZADRUGARSTVU
Analizirano stanje i tendencije promena u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, tokom
šire shvaćenog tranzicionog perioda (počev od 1990. godine) treba da pruţi podrobnije
informacije o vaţnijim odrednicama koje se odnose na zemljoradničko zadrugarstvo u celini,
meĎu kojima su najvaţnije: postojeći oblici zemljoradničkih zadruga; bitne karakteristike po
kojima se zadruge razlikuju od drugih oblika udruţivanja i drugih vrsta privrednih društava;
analiza finansijskog poslovanja zadruga; zadruţni savezi; zadruţna revizija i paralele našeg
zemljoradničkog zadrugarstva i istog u drugim zemljama i dr.
3.1. Analiza stanja i tendencija promena u zemljoradničkim zadrugama
3.1.1. Na području Srbije u zadruţnoj praksi postoji više oblika zemljoradničkih zadruga:
(1) Stare zemljoradničke zadruge koje u kontinuitetu posluju decenijama (čak i preko 100
godina) koristeći vlastitu imovinu, zemljište i infrastrukturu. Prevashodno se bave
snabdevanjem zadrugara i kooperanata sa repromaterijalom i otkupom proizvoda od
zadrugara i kooperanata i prodajom njihovih proizvoda velikim trgovcima i preraĎivačima.
Njima prevashodno upravljaju direktor i zaposleni u zadruzi, koji su istovremeno i zadrugari.
Njihovo trţišno prilagoĎavanje nije optimalno ali, za sada, jeste dovoljno za opstanak. One se
mogu podeliti na više podgrupa, ali su sa aspekta reafirmacije zadrugarstva najbitnije
(zemljo)radničke zadruge u kojima su članovi zadruge praktično samo radnici zaposleni u
istoj (bez obzira da li imaju ili nemaju individualno poljoprivredno gazdinstvo). Te zadruge su
na različite načine eliminisali druge zemljoradnike iz članstva zadruge, postale su zatvorene
za prijem novih članova i pretvorile se u neku formu koja podseća na otuĎeno "društveno
poljoprivredno preduzeće" - gazduju zadruţnom imovinom u tzv. društvenoj svojini, a još
posluje pod firmom zemljoradničke zadruge, pri čemu njihovi direktori i zaposleni radnici –
zadrugari sve češće i sa sve većim nestrpljenjem postavljaju i pitanje "Kad će novi zakon da
omogući privatizaciju zadruge?".46
(2) Privatne (porodične ili direktorske) zadruge koje su
registrovali pojedinci koristeći nedostatke postojećih zadruţnih regulativa. U suštini to su
roĎačka (ortačka) preduzeća koja sa pravom zadrugom nemaju nikakve veze osim po nazivu
koji "vlasnik - osnivač" najčešće koristi u špekulativne svrhe. One ne poštuju meĎunarodne
zadruţne vrednosti i principe u svome poslovanju, čime su još više učvrstile nevericu
poljoprivrednika ("seljački fatalizam") u zadrugu kao prihvatljiv oblik njihovog
organizovanja. U njima se broj zadrugara zadrţava na zakonskom minimumu, a iskorišćavaju
se kooperanti za stvaranje profita na razlikama u ceni pri nabavci repromaterijala i otkupu
njihovih trţišnih viškova. (3) Nove zemljoradničke zadruge, trţišno usmerene, osnovane od
46
Takva je, na primer i ZZ "Poljokoop" iz Lalića, koja inače uspešno posluje, ali u kojoj od 41 člana zadruge,
meĎu zadrugarima dominira 31 radnik zadruge, dok je 5 penzionisanih radnika zadruge i svega 5
zemljoradnika.
15
strane poljoprivrednika koji poseduju preduzetničku kulturu. Njima rukovodi profesionalni
menadţment a zadrugare servisira adekvatan broj zaposlenih. Uglavnom posluju po
meĎunarodnim zadruţnim vrednostima i principima. Predstavljaju poţeljnu osnovu za
reafirmaciju, ne samo zemljoradničkog zadrugarstva, već i zadruţnog organizovanja u celini
na području Srbije. Jedan broj takvih zadruga finansijski je potpomognut značajnim
sredstvima agrarnog budţeta od strane MPŠV, a najčešće i donacijama meĎunarodnih
agencija (USAID). To su danas uspešne preduzetničke zadruge prilagoĎene uslovima
poslovanja na liberalizovanom trţištu, kao što su na primer: ZZ "Voćko" u Tavankutu,47
ZZ
"Prima" u Bačkim Vinogradima,48
ZZ "Slankamenka" u Slankamenu,49
ZZ "Domaćin" u
Vinči,50
..., kao i neka udruţenja koja u suštini posluju na zadruţnim načelima – na primer:
Udruţenje proizvoĎača jabuke "Čačanska jabuka" u Čačku;51
(4) Donatorske i donirane
zemljoradničke zadruge su dve podgrupe zadruga koje su podsticane sredstvima
meĎunarodnih nevladinih organizacija: (1) donatorske zadruge – koje su USAID, gronor i
drugi donatori osnivali sa ciljem udruţivanja poljoprivrednika u odreĎenim delatnostima i
njihove edukacije o značaju udruţivanja; (2) donirane zadruge – koje su ranije već postojale
ali su sredstvima, na primer Jaeren Produktutvikling, potpomognute da se reorganizuju u
skladu sa elementima identiteta zadruge i da svoje poslovanje unaprede kroz proces
formiranja sekundarnih zadruga (Zadruţni savez "Agrojaeren" - GospoĎinci) i zadruţnog
preduzeća ("Samvirke" d.o.o. - Kragujevac). Razlika izmeĎu ove dve podgrupe zadruga
ogledaju se u sledećim zapaţanjima: (1) donatorske zadruge su, pored pozitivnih
karakteristika u procesu formiranja i korišćenja donacija, po isteku donacija obeleţene i
nedostacima kao što su: zatvorenost, odnosno vezanost za odreĎenu socijalno pripadajuću
grupu; skromni kadrovski i ostali kapaciteti; labavi motivi za nastavak poslovanja jer
preovlaĎuje trenutna namera da se iskoriste sredstva donacije umesto da se sagledaju
dugoročni razvojni potencijali poljoprivrednika u lokalnoj zajednici; češća pojava fiktivnog
funkcionisanja i dr.; (2) donirane zadruge su uspele da ostvare više nivoe udruţivanja i danas
uspešnije posluju nego što su poslovale pre uključivanja u program korišćenja donacija.
3.1.2. U Srbiji postoji 1.587 zemljoradničkih zadruga koje čine 66,6% od ukupno 2.383
zadruge svih vrsta (APR, 2011), što potvrĎuje opšte poznatu konstataciju o dominantnosti
zemljoradničkih zadruga u zadrugarstvu naše zemlje. Regionalna distribucija ukazuje da 875
ili 55,1% ukupnog broja zemljoradničkih zadruga ima sedište na području centralne Srbije,
dok je 712 zadruga (44,9%) na području Vojvodine – koje karakterišu povoljniji uslovi za
intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju i relativno veća zastupljenost zadruga sa značajnijom
(nedeljivom) zadruţnom imovinom. Jedna od karakteristika naših zemljoradničkih zadruga
jeste i mala zastupljenost specijalizovanih i zadruga koje imaju neki od vidova dorade ili
prerade poljoprivrednih proizvoda radi povećanja njihove vrednosti i prepoznatljivosti na
trţištu. MeĎutim, i pored činjenice da se stalno osnivaju nove zadruge, veoma je indikativno
da se njihov ukupan broj smanjuje. To je, pored drugih uzroka, posledica i primene novog
47
Više o ZZ "Voćko" – Tavankut videti na: www.voćko.rs 48
Više o ZZ "Prima" – Bački Vinogradi videti na: www.zzprima.co.rs 49
Više o ZZ "Slankamenka" – Slankamen videti na: www.slankamenka.co.rs 50
Više o ZZ "Agrokooperativa Domaćin" – Topola videti na: www.domacin.org 51
Više o Udruţenju proizvoĎača "Čačanska jabuka" – Čačak videti na: www.cacanska-jabuka.com
16
Zakona o stečaju (2009)52
budući da je u periodu od marta 2010. do kraja oktobra 2011.
godine iz Registra APR izbrisano oko 170 zemljoradničkih zadruga.53
3.1.3. Preko polovine (50,7%)54
zemljoradničkih zadruga koje danas posluju u Srbiji su
"stare" zadruge koje su formirane pre donošenja republičkog Zakona o zemljoradničkim
zadrugama (1989)55
i saveznog Zakona o zadrugama (1990).56
Glavni problem ovih zadruga
je što su u postupku postZUR-ovskog razdruţivanja iz različitih formi organizovanja
poljoprivrednih preduzeća (PIK, AIK, PPK,...) u potpunosti ili delimično ostale bez svoje
imovine prethodno unete u te poljoprivredne kombinate (zemljište, farme, preraĎivački
kapaciteti, poslovne zgrade i dr.). Time je nepovratno izvršena devastacija značajnog dela
zadruţne imovine koje su stvarale brojne generacije zadrugara u periodu do 1990. godine.
3.1.4. U periodu posle donošenja aktuelnog Zakona o zadrugama (1996) masovnije je
povećan broj tzv. novih zadruga, jer je od sadašnjeg ukupnog broja zemljoradničkih zadruga
10% osnovano u poslednjih 5 godina, a čak 38% u periodu 2001-2005. godine. U ovoj grupi,
pored "pravih", su i "kvazi" i "donatorske" zadruge o kojima ne postoje precizni kvantitativni
pokazatelji, jer se zadruţna revizija u praksi ne sprovodi u skladu sa zadruţnim propisima.
3.1.5. Nezavisno od različitih pristupa klasifikacijama i opisu pojedinih oblika
zemljoradničkih zadruga u zadruţnoj praksi Srbije, sve one se mogu podeliti samo na dve
grupe: (1) zadruge koje uvaţavaju elemente identiteta zadruge i posluju u skladu sa
meĎunarodnom zadruţnom praksom; (2) ostale koje nezasluţeno i neosnovano u svom nazivu
koriste pojam zadruga i doprinose širenju fatalizma kod poljoprivrednika – zbog čega ih treba
javno označiti. MeĎutim, zastupljenost zadruga koje uvaţavaju elemente identiteta zadruge i
onih koje ih ne uvaţavaju nije moguće potpunije iskazati zbog relativno male, neredovne i
nepotpune obuhvaćenosti zadruga zadruţnom revizijom.
3.1.6. Analiza podataka RZS za 2009. godinu ukazuje na sledeće konstatacije o
zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije: (1) zemljoradničke zadruge su najzastupljenije (1.425
ili 67,1%) u ukupnom broju zadruga (2.124); (2) prema dominantnoj delatnosti, 1.293
zemljoradničke zadruge su u Sektoru A – Poljoprivreda, lov i šumarstvo a svega 4 zadruge u
Sektoru B – Ribarstvo, što zajedno čini 60,8% ukupnog broja zadruga; (3) prema
nacionalnom zakonodavstvu, strukturu ukupnog broja zemljoradničkih zadruga karakteriše
izrazita dominacija malih (1.387 ili 97,3%), mala zastupljenost srednjih (35 ili 2,5%) i
zanemarljiv broj i učešće velikih zadruga (3 ili 0,2%); (4) prema meĎunarodnim preporukama
struktura zemljoradničkih zadruga je još nepovoljnija, jer izrazito dominiraju mikro (do 9
zaposlenih: 1.265 ili 88,8%), značajno su manje zastupljene male (sa 10 do 49 zaposlenih:
134 ili 9,4%) i posebno srednje (sa 50 do 249 zaposlenih: 26 ili 1,8%), a velikih zadruga (sa
250 i više zaposlenih) uopšte nema; (5) zemljoradničke zadruge su dominantne i po broju
(6.744 radnika) i učešću zaposlenih (79,1%) u ukupnom broju zaposlenih u svim sektorima
zadrugarstva (8.524 radnika), što znači da je poljoprivrednim zadrugama (izuzimajući zadruge
52
Zakon o stečaju. "Sl. glasnik RS", br. 104/2009. 53
Prema informaciji Svetlane Stanojević, glavnog zadruţnog revizora u ZSS. 54
Svi podaci prikazani u Strategiji za koje nije naveden drugi izvor, preuzeti su iz Anketa o stanju
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji, koju je DAES sproveo 2011. godine (u daljem tekstu: Anketa, DAES,
2011). 55
Zakon o zemljoradničkim zadrugama. "Sl. glasnik SRS", br. 59/1989. 56
Zakon o zadrugama. "Sl. list SFRJ", br. 3/1990.
17
koje nemaju nijednog zaposlenog) zaposleno prosečno 4,7 radnika; (6) zemljoradničke
zadruge nisu dominantne jedino po broju zadrugara (31.113 članova, od kojih su 23.413 ili
75,3% muškarci a 7.700 ili 24,7% ţene), što je tek 25,5% od ukupno 78.355 zadrugara u svim
zadrugama – gde dominiraju omladinske i studentske zadruge sa 44.807 članova ili 62,4%
ukupnog broja zadrugara u Srbiji; (7) BDV zemljoradničkih zadruga (3.469,2 miliona RSD
zadruga u Sektoru A i 2,0 miliona RSD zadruga u Sektoru B) dominira (81,5%) u BDV
zadruţnog sektora Srbije (4.256,2 miliona RSD); (8) BDV zemljoradničkih zadruga čini
svega 1,5% BDV Sektora A ukupne ekonomije, što je izuzetno malo u odnosu na potencijale
većeg udruţivanja zemljoradnika u zadruge; (9) račun formiranja dohotka zadruţnog sektora
po delatnostima ukazuje da su samo zadruge u Sektoru A dobile 0,2 miliona dinara na ime
subvencija, što je ispod nivoa "statističke greške” čak i u odnosu na subvencije iz inače
relativno skromnog agrarnog budţeta (oko 22 milijarde dinara), dok su zadruge u svim
drugim delatnostima u potpunosti izopštene iz sistema subvencija; (10) zadruge u Sektoru A
ostvarile su i najveći bruto poslovni višak (450,0 miliona dinara), kao i zadruge u Sektoru B –
ali znatno niţi (1,4 miliona dinara), što znači da su ostvarene BDV omogućile da se u
poljoprivrednim i ribarskim zadrugama u posmatranoj godini – na nivou zbirnih pokazatelja
za sve zadruge u sektorima A i B - izmire obaveze zaposlenima (2.846,9 miliona dinara) i
neto porezi na proizvodnju i uvoz (171,1 milion dinara), dok je u većini drugih zadruţnih
sektora bruto poslovni višak bio negativan.57
3.1.7. I pored favorizovanja udruţenja i klastera,58
rezultati aktivnosti čak i
meĎunarodnih donatorskih organizacija ukazuju da je u ukupnom broju novoformiranih
oblika udruţivanja poljoprivrednika učešće zadruga izrazito veće (69,9%) nego učešće
udruţenja (30,1%), dok se klasteri sporadično pojavljuju.59
Zadruge su institucionalno
zanemarene, politički anatemisane, bez ravnopravnog pristupa izvorima finansiranja u odnosu
na druge subjekte privreĎivanja u Srbiji, čak i bez mogućnosti korišćenja pravosnaţnih
sudskih rešenja o zaštiti zadruţne imovine;60
izuzimajući dva zadruţna preduzeća, 61
57
Obračun autora ili preuzeto od Milojić A. i sar (2011:25-36) 58
U privrednom sistemu Srbije klasteri nemaju nikakvo zakonsko utemeljenje, osim što postoji mogućnost
njihovog osnivanja po posebnom zakonu po kome su izjednačeni sa svim drugim oblicima (neprivrednih)
udruţenja (od udruţenja za organsku poljoprivredu do lovačkog društva). 59
Analiza aktivnosti ADF (USAID) koja je u Vojvodini i severoistočnom delu centralne Srbije pomagala
formiranje udruţenja i zadruga ukazuje da su se poljoprivrednici dominantno opredeljivali za formiranje
zadruga (65 zadruga ili 69,9% od ukupno 93 formirane zadruge i udruţenja). Analiza M. Ševarlića, Power
Point prezentacija na MeĎunarodnom poljoprivrednom sajmu - program ZSS i ZSV, Novi Sad, 18.05.2011.
Formiranje klastera, bez odgovarajućeg kritičkog sagledavanja mogućnosti za njegovo funkcionisanje u
tranzicionoj agroprivredi, predlaţu i autori Strategije razvoja poljoprivrede grada Beograda do 2015. godine
(2009). 60
Dopis drţavnog sekretara Zore Simović, Ministarstvo privrede, Broj 462-00-31⁄2005-02 od 26. decembra
2005. godine, upućen Republičkom geodetskom zavodu – Sektoru za pravne poslove, kojim se praktično
nalaţe "... da imovina, odnosno zemljište koje je ranije bilo u vlasništvu zadruga, a posle 1. jula 1953. godine
koristila pravna lica i koja je evidentirana kao , odnosno društveni kapital i koja se sada vraća zadruzi, ostaje s
obzirom na to da, po sada vaţećim propisima, ne postoji pravni odnos za promenu oblika svojine iz društvene
svojine u zadruţnu." Time je dopisom drţavnog sekretara resornog ministarstva praktično stavljena "zabrana"
uknjiţavanja i pravosnaţnih sudskih rešenja, a čak je vršeno i poništavanje već upisanih rešenja o prevoĎenju
društvene u zadruţnu svojinu u zemljišnim knjigama. Od tada je prošlo već šest godina, a zadruţni sektor je u
još nepovoljnijoj situaciji - jer je značajan deo imovine zadruga u tzv. društvenoj svojini otuĎen iz zadruga po
različitim osnovama. 61
Panonija Koop – ZSV d.o.o. – Novi Sad, koje je formirao Zadruţni savez Vojvodine; i Samvrike d.o.o. –
Kragujevac, koje je formiralo osam zadruga članica Zadruţnog saveza Agrojaeren.
18
formiranje zadruga drugog stepena - poslovnih zadruţnih saveza i zadruţnih preduzeća ostalo
je "mrtvo slovo na papiru" tako da zadruge uglavnom posluju bez ikakve meĎusobne
saradnje, zbog čega sektor zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji nema trţišno prepoznatljivu
ponudu zadruţnih proizvoda - osim malobrojnih primera zaštite oznake geografskog porekla
proizvoda.62
3.1.8. Posebno je zabrinjavajuće što sektor zemljoradničkih zadruga u Srbiji već više
godina karakteriše zbirno negativan neto finansijski rezultat, koji je u 2010. godini (za 1.184
aktivne zemljoradničke zadruge sa 6.292 zaposlena odnosno prosečno 5,3 zaposlenih po
zadruzi) iznosio 579,4 miliona RSD (1.289,4 miliona RSD neto dobitak, a 1.868,7 miliona
RSD neto gubitak) i veći je nego u 2009. godini apsolutno za 234,7 miliona RSD odnosno za
68,1%.63
Vrednost ukupnih sredstava sa kojima raspolaţu analiziranih 1.184 zemljoradničke
zadruge u 2010. godini je 46,2 milijarde RSD (prosečno 39 miliona RSD po zadruzi) i veća je
nego u 2009. godini za 5,215 milijardi RSD ili za 12,3%. MeĎutim, ukupan gubitak iznad
visine kapitala za sve analizirane zemljoradničke zadruge u Srbiji iznosi 1,176 milijardi RSD
odnosno 2,6% njihovih ukupnih sredstava i veći je nego u 2009. godini za 462,1 milion RSD
ili za 64,8%.64
Zbog odsustva reformskih procesa u sektoru zadrugarstva Srbije i primene
Zakona o stečaju, prema podacima Zadruţnog saveza Srbije 170 zemljoradničkih zadruga
izbrisano je iz Registra Agencije za privredne registre u periodu od marta 2010. do oktobra
2011. godine. To je logična posledica višegodišnjih gubitaka u finansijskom poslovanju
zemljoradničkih zadruga, s obzirom da je u poslednjih 5 godina 45,6% zadruga barem u
jednoj godini iskazalo gubitak. I pored toga, deo zadruga i danas uspešno posluje.
3.1.9. Zemljoradničke zadruge u Srbiji razlikuju se od istih u drugim zemljama sa
razvijenijim zadrugarstvom po više elemenata: (1) nepoštovanje svih odrednica identiteta
zadruge; (2) kategorija kooperanata ne postoji u zadrugarstvu drugih zemljama a u Srbiji oni
dominiraju po broju i obimu poslovanja u odnosu na članove zadruge; (3) odsustvo
horizontalnog povezivanja zadruga i formiranja zadruţnih preduzeća radi povoljnije nabavke
repromaterijala i plasmana trţišnih viškova zadrugara i kooperanata; (4) izostanak vertikalnog
povezivanja zadruga i formiranja zadruţnih preduzeća za doradu, preradu i plasman
proizvoda viših faza prerade i veće vrednosti u okviru integrisanog zadruţnog sistema (na
primer: Migros, Danish Crown, Campina, Arla Foods, ...), što onemogućava veću
konkurentnost zadruţnog sektora Srbije; (5) nepostojanje drugih sektora zadrugarstva (štedno-
kreditno, potrošačko, osiguranje, ...), zbog čega je zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji u
nepovoljnijem finansijskom i organizacionom poloţaju; (6) nedefinisan sistem raspodele
ostvarene dobiti u našim zadrugama; (7) nedosledna primena zakonske regulative o
zadrugarstvu; (8) proces ukrupnjavanja zadruga je onemogućen i kada malim zadrugama zbog
ekonomske neodrţivosti preti likvidacija, jer je većina zadruţnih menadţera protiv integracije
zbog sopstvenih interesa.
62
Izuzetak su uspešni primeri regulisanja oznake geografskog porekla za trţišno prepoznatljiv Futoški kupus
(iako je tome više doprinelo Udruţenje "Futoški kupus" a ne zadruga u Futogu, više o tome videti:
www.futoskikupus.org), Petrovská klobása – kulen (koji je zaštitila ZZ "Kulen" u Bačkom Petrovcu, više o
tome videti: www.kulen.rs), ... 63
Analiza o uslovima privreĎivanja i finansijskih pokazatelja poslovanja zemljoradničkih zadruga u 2010.
godini. ZSS, Beograd, 2011, str. 8. 64
Ibid, str. 9.
19
3.2. Analiza stanja u zadruţnim savezima
3.2.1. Prema Zakonu o zadrugama (1996, čl. 68), zadruţni savezi su "samostalne
interesne i stručne poslovne organizacije, koje se osnivaju radi unapreĎenja delatnosti zadruga
i zaštite njihovih zajedničkih interesa." Zadruţnu nadgradnju u poljoprivrednom zadrugarstvu
čine ukupno 22 zadruţna saveza (17 teritorijalnih i 5 specijalizovanih prema dominantnoj
proizvodnji zadruga koje su njihove članice). Teritorijalno organizovani savezi su: Zadruţni
savez Srbije (ZSS), Zadruţni savez Vojvodine (ZSV) i Zadruţni savez Kosova i Metohije
(ZSKiM) - sa ograničenim delovanjem na severu KiM, ali bez uticaja na omogućavanje
zadruţnog organizovanja u srpskim enklavama na drugim područjima KiM. Zadruţni savez
Srbije je organizovan kao savez dva pokrajinska (ZS Vojvodine i ZS KiM) i devet regionalnih
(okruţnih) zadruţnih saveza (RZS) sa centralnog područja Srbije, a ZS Vojvodine sa dva
regionalna (okruţna) zadruţna saveza. Na području Vojvodine posluje Zadruţni savez
Juţnobanatskog okruga u Pančevu, dok je Okruţni zadruţni savez Srema u Sremskoj
Mitrovici "u likvidaciji" odnosno sa statusom "privredno društvo izbrisano iz registra".65
U
centralnoj Srbiji je pokrenut stečajni postupak u Zadruţnom savezu Pomoravskog i
Šumadijskog okruga u Jagodini (zbog duga od oko 300.000 RSD), a oteţano funkcionišu i
Zadruţni savez Borskog okruga u Boru, Zadruţni savez Zaječarskog okruga u Zaječaru i
Okruţni savez zemljoradničkih zadruga Uţice. Deo regionalnih zadruţnih saveza praktično ne
posluje zbog, pre svega, nebrige zadruga članica, sa jedne, i viših nivoa zadruţnih saveza, sa
druge strane; zatim nedostatka finansijskih sredstava, otuĎenog poslovnog prostora i
(ne)odgovarajućih zadruţnih kadrova. Najzad, Zadruţni savez Beograda posluje kao
organizaciona jedinica Privredne komore Beograda, a ne kao drugi regionalni savezi u okviru
ZSS – sa obrazloţenjem da bi poslovanje izvan PK Beograda bilo ekonomski neodrţivo, a
navodi se i činjenica da zadruge kao privredni subjekti plaćaju članske doprinose ne samo
zadruţnim savezima već i privrednim komorama. Istovremeno, još uvek postoji Zadruţni
savez Jugoslavije, koji u odnosu na zadruge i zadruţne saveze zemljoradničkih zadruga u
Srbiji nema nikakvu praktičnu nadleţnost. MeĎutim, njegovu imovinu (ukoliko do tada ne
bude već raskrčmljena, jer je u toku njeno preuzimanje od "predstavnika Skupštine zadruţnih
saveza Srbije i Crne Gore", koja je aktivirana pet godina posle istupanja Crne Gore iz SR
Jugoslavije !?), prema predlogu novog Zakona o zadrugama, treba da preuzme Opšti zadruţni
savez Srbije – ukoliko bude formiran. Pored navedenih, postoje i drugi zadruţni savezi, kao
što je Zadruţni savez "Agrojaeren" u GospoĎincima - koji čine osam zadruga doniranih
sredstvima regionalne razvojne agencije "Jaeren produktutvikling", čiji osnivači su pet opština
na jugozapadu Norveške;66
kao i zadruţni savezi koji su osnovani kao savezi uglavnom
specijalizovanih zadruga u oblasti povrtarstva ("Povrtarska unija" u Begeču, "Agrologik" u
Horgošu, "Zeleno polje" u GospoĎincima), stočarstva ("BANMLEK" u Kikindi, "Federacija
65
Prema stanju pri poslednjoj proveri izvršenoj 2.12.2011. u toku redakcije teksta Strategije na
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Search/GeneralEnterpriseSearch.aspx 66
Zadruţni savez "Agrojaeren" (www.zsagrojaeren.rs) osnovan je na osnivačkoj Skupštini odrţanoj 8.12.2009.
godine u ZZ "GospoĎinci" u GospoĎincima. ZS "Agrojaeren" je, na osnovu prethodnog izjašnjavanja na
njihovim skupštinama zadruga, osnovalo osam (8) zadruga koje su uključene u projekat Jaeren
Produktutvikling koji promoviše organizovanje i poslovanje po zapadnoevropskom (norveškom) modelu
zadrugarstva u Srbiji: GospoĎinci, Rača, Resnik, Bač, Gornje Jarušice, Srbobran, Sebečevo i Rusko Selo.
20
stočara Banata" u Vršcu, "Uzgajivači svinja" u Tomaševcu) ili zadruga čiji se članovi bave
tzv. alternativnim proizvodnjama ("VojvoĎanska pčela" u Veterniku, "Pečurka" u Velikom
Središtu), kao i alternativni Savez zadruga u Šapcu – sa čijim predstavnicima više nije
moguće stupiti u kontakt.67
Najzad, postoje i asocijacije koje oficijelno nisu zadruţni savezi
ali obavljaju de facto ulogu i funkciju poslovnih zadruţnih saveza, jer su se u njih udruţile
novoosnovane specijalizovane zadruge radi zajedničkog ostvarivanja svojih poslovnih
interesa - kao što je na primer asocijacija voćarskih zadruga "Fruit Land – Serbia" u
Subotici,68
... Prisustvo specijalizovanih zadruţnih saveza odnosno asocijacija
specijalizovanih zadruga isključivo na području Vojvodine ukazuje na potrebu višeg stepena
povezivanja zadruga čiji su članovi značajniji trţišni proizvoĎači, koji u zadruţnim savezima
opštijeg karaktera ne mogu da imaju prioritet u rešavanju pitanja njihove organizovanosti u
nekoj od specijalizovanih proizvodnji. MeĎutim, postojanje alternativnih ili specijalizovanih
zadruţnih saveza ukazuje i da teritorijalni nivoi zadruţnih saveza u okviru ZS Srbije ne
zadovoljavaju potrebe svih zadruga.
3.2.2. Nacionalnom programu ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine (NPRR, 2011),
u tački 3. Ruralna područja Republike Srbije - stanje i trendovi, podtačka d) Interesno
udruţivanje poljoprivrednika, data je veoma negativna ocena stanja reprezenta
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji, odnosno istaknuto je da je Zadruţni savez Srbije kao
"socijalni partner" sa "niskim nivoom" participacije u strateškom odlučivanju za "utvrđivanje
i sprovođenje politike u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije", što u
narednom periodu hitno treba prevazići zajedničkim aktivnostima zadruţnih saveza i
ministarstava resorno nadleţnih za pojedine aspekte problema u zadruţnom sektoru,
uključujući i aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo.69
3.2.3. Zakonom o zadrugama (1996; član 70) i pravilima zadruţnih saveza predviĎeni su
brojni poslovi koje oni treba da obavljaju u ime i za račun članica. Zadruţni savezi, meĎutim,
više pomaţu u konsultacijama i pripremi akata za osnivanje novih zadruga (copy istog modela
pravila), nego u rešavanju aktuelnih pitanja zemljoradničkog zadrugarstva (odnosi sa i meĎu
zadrugarima i izmeĎu zadruga i drugih trţišnih subjekata, problemi upravljanja u zadrugama,
raspolaganje i zaštita zadruţne imovine, problemi knjigovodstvene evidencije u zadrugama,
modeli raspodele dohotka i sl.), koji se u odreĎenoj meri realizuju samo u ZSV i ZSS. Zbog
toga relativno veliki broj zadruga nije u članstvu zadruţnih saveza (17,7%). Rezultati Ankete
DAES (2011) ukazuju na mali stepen potpunog zadovoljstva direktora zadruga sa radom svih
nivoa zadruţnih saveza (21,5% sa regionalnim zadruţnim savezima, 29,3% sa ZSV i 15,2%
sa ZSS), što delimično moţe da bude i odraz neodgovarajućeg sistema informisanja u
zemljoradničkom zadrugarstvu ili većih očekivanja i kritičnijeg odnosa direktora zadruga
prema zadruţnim savezima na pojedinim područjima, ali i eventualnih sukoba interesa
izmeĎu direktora zadruga i predsednika zadruţnih saveza.
67
Više o tome u radu: Ševarlić M., Nikolić Marija (2010:75-92). 68
Asocijaciju "Fruit Land - Serbia" u Subotici osnovale su 2005. godine dve specijalizovane voćarske zadruge,
kojima se kasnije pridruţilo još pet zadruga, tako da njihovih oko 500 zadrugara voćara raspolaţu sa oko
2.000 ha voćnjaka i proizvode godišnje oko 20.000 tona jabuka, breskve, šljiva, a poseduju i savremene
hladnjače. Više o tome videti na: www.fruitland-serbia.com 69
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, "Sl. glasnik RS", br. 15/2011, str.24-26.
21
3.2.4. Najveći deo imovine sa kojom su raspolagali svi nivoi zadruţnih saveza je otuĎen
iz zadruţnog sektora, i to uglavnom bez naknade. To je posebno karakteristično za period
"utapanja" zadruţnih saveza u jedinstveni sistem privrednih komora (1962).70
Posle
reorganizacije komorskog sistema i ponovnog osamostaljivanja zadruţnih saveza, najveći deo
njihove imovine nije im vraćen, što je slučaj čak i sa zgradom ZSS koju je preuzela PK
Srbije.71
Pored toga, preostali deo imovine sa kojom danas raspolaţu ZS većim delom se
rentira a delimično i prodaje radi obezbeĎenja sredstava za plate zaposlenih i druge troškove u
zadruţnim savezima. Svojevrstan pravni kuriozitet u srpskom zemljoradničkom zadrugarstvu
je da imovina sa kojom upravljaju zadruţni savezi (ZSS, ZSV, ZSJ, ...) nije imovina članica
ovih saveza odnosno osnivača i iste nemaju praktično nikakav uticaj na ekonomske efekte
njihovog rentiranja, pa čak i prodaje i nenamenskog ili nepoznatog načina trošenja
sredstava.72
3.2.5. Upravljanje zadruţnim savezima ostvaruje se na principu predstavnika zadruga,
osim kod Zadruţnog saveza Srbije kojim upravljaju predstavnici pokrajinskih i regionalnih
zadruţnih saveza. Čest je slučaj da su predstavnici zadruga i zadruţnih saveza birani iz redova
nezadrugara pa se Zakonom utvrĎen princip da "zadrugom upravljaju zadrugari" ne
primenjuje u upravljanju zadruţnim savezima. Ta činjenica značajno udaljuje zadruţne saveze
od opštih zadruţnih načela i pribliţava ih asocijacijama koje više "politiziraju" a manje rade
na istinskom širenju i primeni zadruţnih ideja i principa u praksi organizovanja poljoprivrede
i poljoprivrednika u Srbiji. Zbog toga su se u zadruţnoj praksi Srbije tokom tranzicionog
perioda pojavili i novoformirani zadruţni savezi izvan ZSS i ZSV, kao što su zadruţni savezi
grupa specijalizovanih zadruga sa odreĎenog regiona (BANMLEK, Povrtarska unija,
Agrologik, ...) ili Zadruţni savez "Agrojaeren" – koji je formiralo osam udruţenih zadruga
čiju je revitalizaciju donirao norveški "Jaeren Produktutvikling".73
3.2.6. Zadruţni savezi se uglavnom bezuspešno bave rešavanjem načelnih pitanja u
odnosu na ekonomsku politiku drţave prema zadruţnom sektoru i mestu zadruga u
privrednom sistemu. Veliki deo vremena posvećen je nastojanju zadruţnih saveza da se
ishoduje primena Zakona o zadrugama u delu koji se odnosi na povraćaj zadruţne imovine
odnosno da se adekvatno potrebama zadruga lobira kod drţavnih organa u vezi dosledne
primene Zakona o zadrugama. Odnos zadruţnih saveza prema nosiocima vlasti mora se
radikalno menjati i ulogu "zida plača"74
i "podanički" status prema resornim ministarstvima
pretvoriti u partnerski odnos za reafirmaciju zadrugarstva u Srbiji, što treba da bude jedna od
osnovnih aktivnosti Nacionalnog saveta za zadrugarstvo Opšteg zadruţnog saveza ili. Savezi
u ovoj aktivnosti nisu imali naročite uspehe zbog nespremnosti drţavne administracije da
70
Zakon o obrazovanju jedinstvenih privrednih komora. "Sl. list FNRJ", broj 22⁄1962. 71
Reč je o sadašnjoj zgradi Privredne komore Srbije (PKS), koju je izgradio Glavni savez srpskih
zemljoradničkih zadruga i bez naknade predao PKS 1962. godine, a posle konstituisanja novog Zadruţnog
saveza Srbije (ZSS) istom je osporen pravni kontinuitet sa GSSZZ i zgrada mu nije vraćena u vlasništvo. O
ovom slučaju bi se mogla uraditi doktorska disertacija na temu: "Uzurpacija zadruţne imovine u Srbiji – Case
Study preuzimanje zgrade direkcije GSSZZ" 72
Jedan od retkih primera, prema izjavi predsednika mr Bogdana Ţivanovića, je Zadruţni savez Braničevskog i
Podunavskog okruga, u kome Upravni odbor utvrĎuje cenovnik za izdavanje poslovnog prostora u Poţarevcu i
razmatra izveštaj o odrţavanju imovine, ostvarenom prihodu od zakupa i načinu korišćenja tako ostvarenih
prihoda. 73
Više o norveškom zadruţnom sistemu Jaeren Produktutvikling videti na: www.jaeren-produktutvikling.no 74
Prema kvalifikaciji koju koristi Marčetić B. (2006:24).
22
postupa u skladu sa Zakonom o zadrugama i opravdanim zahtevima zadruga i zadruţnih
saveza. Izuzetak je ponovo Zadruţni savez Vojvodine koji jedini zapošljava pravnika sa
poloţenim pravosudnim ispitom koji moţe kvalifikovano davati instrukcije pa i zastupati
zadruge u postupku povraćaja zadruţne imovine što je, i pored nespremnosti drţavnih organa
da primene Zakon o zadrugama, imalo izvesne pozitivne pomake ali ne dovoljne za ocenu da
su odredbe toga zakona primenjene u praksi. Sadašnje stanje u zadruţnim savezima zahteva
kompletno drugačiji pristup jer će od njihove aktivnosti ponajviše zavisiti sudbina zadruga i
zadruţnog pokreta u Srbiji.
3.2.7. Nezadovoljavajuće stanje zadruţne revizije u ZSJ, ZSS i ZSV proizilazi iz sledećih
činjenica: (1) nijedan ZS danas ne ispunjava uslove da obavlja revizijske poslove, jer nema
stalno zaposlena najmanje dva zadruţna revizora; (2) na području Vojvodine revizija se
godišnje vrše u oko 15% zadruga a na području centralne Srbije u svega 5% zadruga, što
znači da se ista ne sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o zadrugama i nema funkciju
preventivnog delovanja; (3) organi ZS nisu nijednom razmatrali izveštaje revizora – čak ni u
slučajevima zloupotreba zadruţne imovine u postupku "privatizacije zadruga"; (4) nikada nije
vršena revizija poslovanja zadruţnih saveza;75
(5) odsustvo revizije, intervjuisani zadruţni
poslenici komentarišu sledećim izjavama ("nezameranje članovima organa zadruţnih saveza",
"brigo moja preĎi na drugoga", "ne seci granu na kojoj sediš" i sl.).
3.3. SWOT analiza zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji
3.3.1. U okviru Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije SWOT analiza
obuhvata više značajnijih dimenzija stanja ovoga oblika udruţivanja poljoprivrednika. U
fokusu analize je potreba ostvarivanja optimalnih rezultata zemljoradničkog zadrugarstva u
budućnosti. U tom smislu ova analiza treba da posluţi kao dobra osnova za reafirmaciju
zadruţnog pokreta, pomoću koga se rekonstruisano zemljoradničko zadrugarstvo promoviše
kao značajan generator odrţivog razvoja agroruralne privrede i sela. Sastavne elemente ove
analize S (Strenght) = snaga ili prednosti i W (Weakness) = slabosti se odnose na interne
elemente, dok se O (Oportunities) = prilike i T (Threats) = pretnje bave eksternim elementima
koji utiču na zadrugarstvo. Posmatrani kombinovano, ovi elementi upućuju odreĎene
preporuke: SO = prednosti i prilike, označavaju glavne pravce razvoja, tj. perspektive
zadrugarstva u budućnosti; s druge strane, WT = slabosti i pretnje, kao najštetniji i
obeshrabrujući faktori, moraju biti izbegnuti pomoću dubljih promišljanja kojima se moţe
braniti ova Strategija.
3.3.2. Prednosti koje se mogu sagledati na osnovu prethodnih razmatranja o stanju
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji su brojne: (1) u okviru 1.587 zemljoradničkih zadruga
udruţeno je prosečno oko 20-ak članova, a one saraĎuju sa po dva do 225 puta većim brojem
kooperanata nego što imaju zadrugara;76
(2) sa porastom socijalnih tenzija, reafirmacija
zemljoradničkih zadruga sve više je u fokusu nadleţnih institucionalnih struktura; (3) pojava
75
Osim u slučaju Zadruţnog saveza Braničevskog i Podunavskog okruga prilikom konkurisanja za podsticajna
sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, započetog i nerealizovanog u izbornoj 2008.
godini. 76
Prema analizi M. Ševarlića i Zorke Zakić na osnovu raspoloţivih podataka za 164 od ukupno 704 zadruge na
području AP Vojvodine.
23
odreĎenog broja novih zadruga koje posluju uspešno zahvaljujući dobroj organizaciji
zasnovanoj na kolektivnom preduzetništvu i poštovanju osnovnih zadruţnih vrednosti, čime
su se kvalifikovale kao preporučljiv model za reafirmaciju zadruţnog pokreta u Srbiji; (4) na
zadruţnoj sceni još uvek ima aktivnih pregalaca koji ukazuju na bogatu istorijsku tradiciju
srpskog zemljoradničkog zadrugarstva, preporučujući je kao uzor za udruţivanje današnjih i
budućih generacija poljoprivrednika; (5) sve veća pojava preduzetničkih inicijativa na
porodičnim gazdinstvima, čiji efekti se mogu uvećati kroz udruţivanje u zadruge; (6)
fakultetsko obrazovanje zadruţnih menadţera sve više postaje traţeno kao stručno
usavršavanje već zaposlenih rukovodilaca i drugih kadrova u zadrugama i nezaposlenih
poljoprivrednih i stručnjaka drugih specijalnosti koji su zainteresovani za rad u zadruţnom
sektoru privrede, a tome doprinosi i sve veća ponuda predavanja, work shop-ova, kurseva,
treninga, tematskih ekskurzija u zemlji i inostranstvu od strane brojnih NVO i meĎunarodnih
agencija, kao i programa poslediplomskog usavršavanja, pre svega, na Poljoprivrednom
fakultetu Univerziteta u Beogradu.
3.3.3. Slabosti, kao interni negativni faktori razvoja zemljoradničkog zadrugarstva (koji
moraju biti prevaziĎeni u što kraćem roku) su takoĎe brojne, meĎu kojima se ističu sledeće:
(1) tokom poslednjih godina u procesu reafirmacije zadruţnog pokreta, znatno veća paţnja se
posvećuje zadruzi kao organizacionoj formi u poljoprivredi, nego poljoprivrednicima kao
članovima zadruge, tako da su njihove potrebe i interesi relativno zanemareni; (2) u 21. veku
dominira ekonomija znanja a članovi naših zadruga su, po pravilu, bez odgovarajućeg
obrazovanja o savremenoj poljoprivredi i o zemljoradničkom zadrugarstvu, što oteţava
njihovu ulogu upravljača u zadrugama; (3) nesrazmerno veći broj kooperanata (2 do 225
puta)77
u odnosu na članove zadruge upućuje na zaključak da poljoprivredni proizvoĎači nisu
adekvatno motivisani za udruţivanje u zadrugu, jer je profitabilnije poslovanje sa zadrugom u
poziciji "slobodnog strelca", naročito zbog toga što kooperanti ne snose bilo kakav poslovni
rizik u ovakvim odnosima sa zadrugom, ali i zatvorenosti zadruge za prijem novih članova
zbog koristi od poslovanja sa kooperantima koju uglavnom prisvajaju direktori i radnici
zadruga; (4) postojeći antagonizam, odnosno nezadovoljstvo poljoprivrednika (oni ne veruju u
zadrugu), jer ne vide ekonomsku korist od ovakvog udruţivanja, kojim se ne povećava
vrednost njihovih proizvoda zato što se odnosi na relaciji zadruga - zadrugar najčešće svode
na jednokratni kupoprodajni odnos, po pravilu, bez učešća zadrugara u raspodeli dobiti; (5) u
mnogim zadrugama prevlast imaju zaposleni u svojstvu članova zadruge nad
poljoprivrednicima koji su članovi zadruge, što dodatno demotiviše poljoprivrednike da se
udruţuju u zadruge; (6) nerešeni vlasnički odnosi na relaciji zadruga - drţava i zadruga -
zadrugari; (7) razdvajanje fizičke i pravne posebnosti po pitanju oporezivanja (zadrugar se
tretira u poreskom sistemu kao partner a ne kao vlasnik zadruge); (8) zanemarena zadruţna
revizija koja, izmeĎu ostalog, treba da štiti identitet zadruge; (9) neadekvatna rešenja
nadoknade za rad menadţera zadruga koji rade uglavnom za fiksnu platu a ne za postotak od
ostvarene dobiti zadruge; (10) institucionalno zapostavljanje zadrugarstva kao posebnog
sektora privrede i na taj način što se već više od jedne decenije odugovlači donošenje novog
Zakona o zadrugama.
77
Zemljoradnička zadruga "Milenijum" iz Banatskog Novog Sela ima samo 12 članova i 2.700 kooperanata,
koje opsluţuje 30 zaposlenih, sa ugovorenom proizvodnjom na 16.000 ha u posedu zadrugara i kooperanata.
24
3.3.4. Prilike se zasnivaju na činjenicama iz analize stanja zemljoradničkog
zadrugarstva, meĎu kojima su najznačajnije: (1) ne postoje zakonske prepreke za odrţivi
razvoj zadrugarstva; (2) postoje mogućnosti udruţivanja poljoprivrednika u zadruge i zadruga
u zadruţne saveze; (3) sve je izraţenija potreba promovisanja strateškog partnerstva opštih
zemljoradničkih sa specijalizovanim i potrošačkim zadrugama; (4) domaćinstva koja poseduju
sitna gazdinstva, kao najslabije organizovane kategorije poljoprivrednih proizvoĎača u Srbiji,
imaju šansu da se proizvodno-trţišno ukrupnjavaju pomoću udruţivanja, odnosno osnivanja
zadruge u kojoj su oni vlasnici i upravljači; (5) zadrugarstvu se otvara perspektivno polje rada
u ruralnim područjima gde zadruga, kao ekonomsko-socijalni subjekt, postaje značajan
generator ukupnog razvoja lokalnih zajednica – uključujući i razvoj proizvodnje
tradicionalnih lokalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u funkciji obogaćivanja
ponude seoskog turizma.
3.3.5. Pretnje (rizici), u SWOT analizi posmatrane povezano sa slabostima (kao internim
faktorima), predstavljaju čitav niz negativnih, eksternih faktora koji moraju biti izbegnuti
ukoliko se namerava stvoriti adekvatan ambijent za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva.
MeĎu brojnim faktorima ove vrste, navode se samo najdrastičniji: (1) nedovoljna
zainteresovanost i neprepoznavanje značaja zemljoradničkog zadrugarstva od strane
institucionalnih struktura; (2) u zakonskoj regulativi zastupljeno je laičko izjednačavanje
uslova poslovanja tek osnovanih i trţišno nestabilizovanih zadruga i društava kapitala, što se
posebno ogleda u sistemu oporezivanja; (3) identitet zadruge, kao značajna odrednica
meĎunarodnog zadruţnog pokreta, je nepoznanica ne samo za potencijalne članove, već i za
zadrugare i čak i za rukovodioce u većini naših zadruga; (4) opstruktivna sporost u donošenju
novog Zakona o zadrugama; (5) zloupotreba imena zadruge i verovanje pojedinaca, osnivača
"kvazi zadruga”, u brzi poslovni uspeh koji često i ostvaruju pomoću spekulativnih poslova;
(6) nastojanje da se zadruţna revizija kao specifičan oblik preventivne interne kontrole i
zaštite primene meĎunarodnih zadruţnih vrednosti i principa preuzme od strane drţavnih
institucija; (7) zadruţna birokratija koja nameće nedemokratska rešenja u opštim i posebnim
normativnim aktima zadruga i zadruţnih saveza;78
(8) dezintegracija primarne proizvodnje,
prerade, distribucije i plasmana poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; (9) nestabilnost
trţišta hrane u njegovom pomeranju ka globalizaciji i liberalizaciji; (10) velika zastupljenost
sive ekonomije u trgovanju hranom; (11) još uvek dominirajuće nepoverenje poljoprivrednika
u zadrugu, koje vuče korene iz avanturističkih eksperimenata vezanih za kolektivizaciju
kolhoznog tipa, a koje danas neki analitičari našeg zemljoradničkog zadrugarstva identifikuju
ne kao "opravdanu nevericu", već kao "fatalizam srpskih seljaka"; (12) angaţovanje
nekompetentnih domaćih, a naročito inostranih konsultanata koji su već prepoznati kao "lovci
na projekte" u zemljama sa nerazvijenim zadrugarstvom, kao i u zemljama koje prolaze
78
Na razliku u pogledu (ne)demokratičnosti ukazuju i odredbe Pravilima Zadruţnog saveza Srbije koje
propisuju da Skupština Saveza punovaţno odlučuje ako je prisutno više od 50% članova i da se odluke
donose "većinom glasova prisutnih članova" – zbog čega je najveći deo odluka Skupštine ZSS u poslednje tri
godine donet sa značajno manjim brojem glasova od polovine ukupnog broja članova Skupštine, dok je
Pravilima Zadruţnog saveza Agrojaeren propisano da se odluke donose "većinom glasova ukupnog broja
članova Skupštine". TakoĎe, Poslovnikom o radu Skupštine ZSS propisano je da se materijal za sednicu
Skupštine dostavlja sedam dana pre zakazane sednice, tako da deo članova Skupštine ZSS koji ţive u selima
objektivno nije u mogućnosti ni da blagovremeno dobije poziv a kamoli da o primljenom materijalu obavi
konsultacije sa svojom "izbornom bazom" u regionalnom zadruţnom savezu.
25
period duge i teške tranzicije; (13) neprepoznavanje pretnji zadrugama koje su posledica
globalizacije proizvodnje i liberalizacije trgovine; (14) siromaštvo ruralne populacije, koje je
izrazito veće u odnosu na urbanu populaciju, gde zemljoradničko zadrugarstvo treba da odigra
značajnu ulogu u traţenju odgovora na brojne izazove i šanse u optimalnom balansiranju
siromaštva ova dva stratuma stanovništva u Srbiji.
26
4. ORGANIZOVANOST I EKONOMSKO-SOCIJALNI POLOŢAJ ZEMLjORADNIKA U USLOVIMA NEPOVOLjNOG POLOŢAJA
POLjOPRIVREDE U SRBIJI
Organizovanost zemljoradnika kao samostalnih proizvoĎača daleko je od
zadovoljavajućih potreba. U tom pogledu, njihova neorganizovanost proizlazi iz nedovoljne
organizovanosti ostalih privrednih subjekata u poljoprivredi, kao što su zadruge i
poljoprivredna preduzeća. Ovim uzročnicima loše organizovanosti zemljoradnika svakako
treba dodati i nepovoljan poloţaj poljoprivrede u celini koji traje više decenija. Sve ovo imalo
je, i još uvek ima, odraza na nezadovoljavajući ekonomsko-socijalni poloţaj zemljoradnika.
4.1. Organizovanost i ekonomski poloţaj poljoprivrede
4.1.1. Postojeća tri organizaciona oblika subjekata u poljoprivredi Srbije (individualna
poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge) su opterećena
problemom neadekvatne organizovanosti. Uz to, još uvek se nalaze u procesu tranzicije, sa
izraţenom tendencijom polarizacije na ekonomski odrţive i neodrţive subjekte privreĎivanja
u svakoj od navedenih kategorija. Najzad, izmeĎu ova tri oblika subjekata u poljoprivredi
postoje i odreĎeni antagonizmi koji vuku korene iz prethodnih perioda i posebno zbog
neadekvatne privatizacije u periodu tranzicije.
4.1.2. Pored činjenice da je poljoprivreda tradicionalno u nepovoljnom ekonomskom
poloţaju, njen doprinos ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti Srbije i u periodu tranzicije je
izuzetno značajan: 9,6% BDV (2010), angaţuje oko 20% ukupno aktivnog stanovništva i od
2005. godine ostvaruje rastući suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda – koji će u 2011. godini dostići oko 1,5 milijardi US $. Posebno
treba istaći da je poljoprivreda najznačajnija delatnost u ruralnim područjima (30% BDP
ruralnih područja).79
I pored navedenog, poljoprivreda nema odgovarajuće podsticaje drţave,
jer je učešće agrarnog u ukupnom budţetu smanjeno sa 3,6 do 5,0% (2004-2008) na 2,2 do
2,6% (2009-2011).
4.1.3. Poljoprivredu Srbije karakterišu značajne godišnje oscilacije u nivou prinosa i
obimu proizvodnje (do 25%), koje su posledica brojnih faktora: nizak nivo tehnike i
tehnologije proizvodnje – zbog čega je proizvodnja u većoj meri zavisna od nestabilnih
prirodnih uslova; neureĎenosti zemljišnih poseda (naročito poseda porodičnih gazdinstava);
neuravnoteţene zastupljenosti biljne i stočarske proizvodnje (stočarstvo učestvuje sa manje od
30% BDP poljoprivrede); odsustvo rejonizacije poljoprivredne proizvodnje; nedovoljna
orijentacija ka proizvodnji ekonomski vrednijih proizvoda viših faza prerade; nizak nivo
obrazovanja poljoprivrednika; velike promene u obuhvatnosti korisnika i u strukturi i visini
subvencija i pristupu povoljnijim kreditima; neorganizovanost proizvoĎača u zadruge, komore
i udruţenja; značajnom učešću sive ekonomije u prometu inputa za poljoprivredu i
79
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, MPŠV RS, str. 9.
27
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; velike migracije ka dva urbana centra (Beograd i
Novi Sad) usled čega čitavi regioni ostaju demografski i agrarno devastirani; velike razlike u
nivoima lokalne podrške razvoju poljoprivrede, zadrugarstva i sela (opštinski i gradski
fondovi); odsustvo primene i ocenjivanja realizacije Strategije razvoja poljoprivrede Srbije;
nedostatak strategija razvoja poljoprivrede na nivou opština i okruga i dr.
4.1.4. Poljoprivreda u Srbiji je u nepovoljnom ekonomskom poloţaju i zbog
neodgovarajuće povezanosti sa predfarmerskim (proizvodnja agrarnih inputa i sredstava rada)
i postfarmerskim sektorom privrede (dorada, prerada, promet, ...). To je u suprotnosti sa
integrisanim modelom funkcionisanja agroprivrede u trţišno razvijenijim zemljama, jer se u
Srbiji malo ili uopšte ne poklanja paţnja tzv. društvenoj odgovornosti i solidarnosti agrobiznis
kompanija sa drugim ekonomsko zavisnim kategorijama u reprocelinama "od njive do
trpeze".
4.1.5. U uslovima globalizacije proizvodnje i liberacije trţišta konkurentnost
poljoprivrede Srbije je veoma niska u odnosu na većinu zemalja Evrope (jedan
poljoprivrednik proizvodi hranu u Srbiji za 18, a u Nemačkoj za preko 150 potrošača).
Neodgovarajuća povezanost subjekata proizvodnje, prerade i prometa domaćih
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, sa jedne, i vrlo jaka i dobro organizovana inostrana
konkurencija na trţištu Srbije. To nameće pitanje mogućnosti srpske poljoprivrede da
konkurentno nastupa ne samo na meĎunarodnom, već i na nacionalnom trţištu. Poljoprivreda
je i danas, kao i mnogo puta ranije, amortizer socijalne stabilnosti, ali uz sve neizvesniju
ekonomsku opravdanost i porast nezadovoljstva značajnijeg dela poljoprivrednih proizvoĎača
u Srbiji.
4.2. Organizovanost i ekonomsko-socijalni poloţaj zemljoradnika
4.2.1. Domaćinstva koja poseduju individualno poljoprivredno gazdinstvo su najbrojnija i
najslabije organizovana kategorija poljoprivrednih proizvoĎača u Srbiji. Prema izvorima
prihoda razlikuju se tri socio-ekonomske kategorije ovih domaćinstava, čije promene u
periodu izmeĎu popisa u 1991. i 2002. godini karakteriše dominacija nepoljoprivrednih sa
tendencijom porasta (sa 45,8% na 62,3%) i tendencija smanjenja poljoprivrednih (sa 26,5% na
17,8%) i mešovitih (sa 26,3% na 16,4%), uz porast gazdinstava bez prihoda (sa 1,4% na
3,5%).80
4.2.2. Posedovnu strukturu zemljoradničkih gazdinstava karakteriše dominacija sitnijih
gazdinstava (26,7% do 1 ha i 32,7% od 1 do 3 ha), značajno manja zastupljenost posedovnih
grupa sa srednjom veličinom poseda (17,4% od 3 do 5 ha; 12,4% od 5 do 8 ha), manja
zastupljenost gazdinstava sa relativno većim posedom (8,0% sa 8-15 ha) i svega 2%
gazdinstava sa posedom većim od 15 ha.81
Pored ostalog, ovakva posedovna struktura
determiniše i ekonomsko-socijalni poloţaj zemljoradnika.
80
Obračun autora na osnovu podataka iz publikacije: Poljoprivredna gazdinstva prema aktivnostima i izvorima
prihoda, str. 13; Popis 2002, knjiga 2, RZS, Beograd, 2004. 81
Obračun autora na osnovu podataka iz publikacije: Poljoprivredni fondovi po opštinama, str. 19; Popis 2002,
knjiga 1, RZS, Beograd, 2003.
28
4.2.3. Zemljoradnička gazdinstva raspolaţu dominantnim delom: zemljišnih površina
(83,0% oranica, 95,6% voćnjaka, 91,4% vinograda, 91,0% livada, odnosno 85,0% obradivog i
79,8% poljoprivrednog zemljišta); grla stoke (93,8% goveda, 81,5% svinja, 97,9% ovaca,
98,1% konja i 91,1% ţivine) i poljoprivrednih mašina (99,9% motokultivatora, 97,4% traktora
i 88,2% kombajna).82
4.2.4. Nezavisno od toga što dominiraju u raspoloţivim kapacitetima, zemljoradnička
gazdinstva ostvaruju relativno manje učešće u obimu ostvarene proizvodnje: ţita (73,6%
pšenice, 88,8% kukuruza i 63,6% ječma); industrijskih kultura (45,7% šećerne repe, 60,5%
suncokreta i 44,3% soje); voća i groţĎa (86,9% jabuka, 92,1% groţĎa) i stočarskih proizvoda
(90,8% kravljeg mleka, 97,2% vune).
4.2.5. Niţa zastupljenost individualnih poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji u
odnosu na raspoloţive proizvodne resurse objašnjava se dominacijom nepoljoprivrednih
(62,3%) u ukupnom broju domaćinstava koja poseduju gazdinstva i usitnjenošću poseda –
posebno zemljoradničkih gazdinstava (2002), čija je prosečna veličina 3,60 ha ukupne i 2,37
ha obradive površine (2,06 ha u centralnoj Srbiji i 3,25 ha u Vojvodini).83
Pored male veličine
poseda, zemljoradnička gazdinstva karakteriše i relativno veliki broj odvojenih delova poseda
i njihova mala površina neprimerena za racionalno korišćenje raspoloţive mehanizacije (četiri
odvojena dela prosečne veličine 83 ara).84
4.2.6. S obzirom na navedene karakteristike domaćinstava koja poseduju individualno
poljoprivredno gazdinstvo i činjenicu da ona čine najveći deo ruralnog stanovništva, njihov
socio-ekonomski poloţaj je veoma nepovoljan i zbog toga što je učešće siromašnog ruralnog
stanovništva u ukupnom siromašnom stanovništvu Srbije povećano sa 55,0% u 2002. na
61,4% u 2007. godini. Siromaštvo ruralnog stanovništva je veće (9,8%) od siromaštva
stanovništva u urbanim područjima (4,3%), a indeks siromaštva ruralnog u odnosu na urbano
stanovništvo takoĎe je povećan sa 1,6 na 2,3.85
4.2.7. Najzad, i pored činjenice da oko 70% poljoprivrednog stanovništva smatra da je
poljoprivreda njihova "razvojna šansa", rezultati istraţivanja ukazuju da seosko stanovništvo
ocenjuje da je "najsigurniji i najredovniji izvor prihoda – penzija".86
MeĎutim, razlike izmeĎu
penzionera-zemljoradnika i penzionera koji su tu socijalnu sigurnost stekli radeći izvan
sopstvenog gazdinstva je izuzetno velika. U prilog tome ukazuje i činjenica da svih 219.519
penzionisanih zemljoradnika prima ispod nivoa prosečne penzije, a oni će tek u decembru
2011. godine dobiti poslednju (četvrtu) ratu u iznosu od 27.000 RSD na ime duga drţave za
višegodišnje kašnjenje zaostalih preko 20,5 mesečnih penzija u periodu do 2006. godine, kada
su ta dugovanja pretvorena u javni dug koji je drţava bila duţna da isplati u januaru 2010.
godine, ali zbog tzv. finansijske krize isti se odlaţe već skoro dve godine.87
82
Ševarlić M., Nikolić Marija (2007:565-573). 83
Poljoprivredni fondovi po opštinama, str. 21; Popis 2002, knjiga 1, RZS, Beograd, 2003. 84
Ibid, str. 84. 85
Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine, MPŠV RS, str. 16. 86
Više o tome u: Milić B. (2011) 87
Drţavni dug prema penzionisanim poljoprivrednicima iznosio je u proseku 83.000 RSD po penzioneru ili 20,5
prosečnih mesečnih zemljoradničkih penzija. Tu obavezu drţava je Zakonom o javnom dugu Republike Srbije
po osnovu preuzimanja obaveza RFPIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i naknada
("Sl. glasnik RS", br. 85⁄2005. i 115⁄2005), pretvorila u javni dug, koji je trebala da isplati u četiri rate uz
obračun kamate od 8,5% na godišnjem nivou obračunatom od 1. januara 2006. godine do datuma isplate
29
pojedinih rata. Poslednju četvrtu ratu za 219.159 penzionisanih zemljoradnika (ukoliko su još ţivi?) drţava je
trebala da isplati u januaru 2010. godine, a sa obračunatom kamatom trebalo bi prosečno isplatiti oko 30.000
RSD po penzionisanom zemljoradniku.
30
5. NUŢNOST PROMENA U ZEMLjORADNIČKOM ZADRUGARSTVU SRBIJE I USKLAĐIVANjE SA MEĐUNARODNOM
ZADRUŢNOM LEGISLATIVOM
Analiza stanja u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije upućuje na neminovnost promena
na dva nivoa: prvo, promene na nacionalnom nivou koje se odnose na revitalizaciju ovog
značajnog sektora agroprivrede; drugo, u pogledu uvaţavanja odrednica identiteta zadruge i
usklaĎivanje sa meĎunarodnom zadruţnom legislativom, vodeći računa o nacionalnim
interesima i lokalnoj tradiciji.
Neophodnost reformisanja zemljoradničkog zadrugarstva nameće se iz više razloga:
analize stanja u našem zemljoradničkom zadrugarstvu; uticaja globalizacije i standardizacija
proizvodnje i liberalizacije trţišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; primene novog
Zakona o zadrugama i realizacije ciljeva Strategije koji mogu biti korisni za donosioce mera
buduće agrarne politike u Srbiji.
5.1. Neminovnost promena u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije
5.1.1. Neminovnost promena u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije proizilazi iz
nedovoljne ispunjenosti očekivanja zadrugara od članstva u zadruzi (samo 38% je potpuno a
53% delimično zadovoljnih, dok je 9% članova nezadovoljno). To se posebno odnosi na
ocenu ekonomske koristi zadrugara od članstva u zadruzi pri čemu čak 27,8% zadrugara
smatra da nemaju ekonomske koristi od članstva u zadruzi a 45,6% da zadruga ne povećava
vrednost njihovih proizvoda na trţištu. U zadrugama koje povećavaju vrednost proizvoda
zadrugara to se obezbeĎuje značajno više "čišćenjem, sortiranjem i pakovanjem" (13,9%) i
"sušenjem, hlaĎenjem i skladištenjem" (27,8%), a malo "preradom i stvaranjem novog
proizvoda" (6,3%). To ukazuje da u našim zadrugama dominiraju kupoprodajni odnosi po
osnovu snabdevanja repromaterijalom i plasmana proizvoda zadrugara i zadruge. Relativno je
malo učešće zadruga u kojima se zadrugarima deli dobit (21,5%), zbog čega je broj zadrugara
višestruko manji od broja kooperanata u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije.
5.1.2. Članovi zadruge su zadovoljniji neekonomskim koristima od članstva u zadruzi
(67,1%); a od njih 93,7% informisanjem; 58,2% edukacijom i u različitom stepenu
doprinosom zadruge pojedinim aktivnostima lokalne zajednice. Posebno treba istaći da je
stepen nezadovoljstva zadrugara aktivnostima njihovih zadruga u celini značajno veća na
području centralne Srbije nego u Vojvodini. To znači da su ekonomski jače zadruge
sposobnije da zadovolje i ekonomske i neekonomske potrebe svojih članova.
5.1.3. Neminovnost promena u zadrugarstvu Srbije nameće i relativno nezadovoljstvo
zadruga sa radom zadruţnih saveza. Ocenjujući doprinos pojedinih nivoa zadruţnih saveza
poslovanju zadruga, aktivnostima regionalnih saveza nezadovoljno je 26,6%, a 30,4%
direktora nije ţelelo čak ni da odgovori na to pitanje. Nezadovoljstvo radom Zadruţnog
31
saveza Vojvodine iskazalo je 22% direktora ali nijedan nije izostavio odgovor na to pitanje,
dok je radom Zadruţnog saveza Srbije nezadovoljno 27,8% a na to pitanje nije ţelelo da
odgovori još 17,7% direktora zadruga. Posebno treba istaći da 16,5% zadruga nisu članice
nijednog zadruţnog saveza.
5.1.4. Zadruţni savezi treba hitno svoju sada dominantnu ulogu "zida plača"88
da zamene
sa dominantno poslovnim funkcijama i preventivnim aktivnostima na dobrobit
zemljoradničkog zadrugarstva, što treba regulisati i u novom Zakonu o zadrugama.
Uočavajući invalidnost aktuelnog Zakona o zadrugama u kome nije propisano ko pokreće
postupak likvidacije zadruge koja je prestala da posluje duţe od dve godine i čije rukovodstvo
i zadrugare niko više ne moţe ili ne ţeli da pronaĎe, kao primer takve proaktivne uloge
navodimo inicijativu Saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga
upućenu 2010. godine Agenciji za privredne registre da se dve zadruge "brišu iz registra"
zbog ispunjavanja uslova za prestanak zadruge po članu 64, tačka 8, Zakona o zadrugama, što
je inače u skladu sa članovima 66, 68 i 70 tog zakona.89
Time se sprečava dalja devastacija
imovine tih zadruga, pomaţe raščišćavanju veoma zapuštenog stanja u brojnim "zadrugama
na papiru" i urušavanje ugleda zemljoradničkog zadrugarstva Srbije.
5.1.5. Promene u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije neminovne su i zbog
neadekvatnog zakonodavnog ambijenta za poslovanje zadruga (nepovoljniji poloţaj zadruga u
odnosu na mala i srednja preduzeća (MSP) i čak individualne preduzetnike u okviru
ekonomske politike, izuzimanje zadruga iz programa subvencioniranog zapošljavanja, veliko
učešće tzv. sive ekonomije, dugački rokovi plaćanja u poslovanju kroz legalne finansijske
tokove, nedostatak povoljnijih kredita za finansiranje tekuće proizvodnje i prometa
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda,...). Zbog svega navedenog zadruge delimično i
objektivno nisu u mogućnosti da budu konkurentne na trţištu i da obezbeĎuju očekivane veće
ekonomske i neekonomske pogodnosti svojim članovima.
5.1.6. Zemljoradničko zadrugarstvo kao segment privrede Srbije neminovno se mora
prilagoĎavati uticaju sve veće globalizacije i standardizacije proizvodnje i liberalizacije trţišta
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, što proizilazi i iz uključenosti naše privrede u
meĎunarodne integracione procese (CEFTA, EU, bilateralni ugovori sa Rusijom, Turskom i
dr.). Zbog toga zadruge, ovako usitnjene kao kod nas, teško mogu da izdrţe konkurenciju na
sve liberalnijem i domaćem a pogotovo ne na meĎunarodnom trţištu, čime se smanjuje
mogućnost poboljšanja ekonomsko-socijalnog poloţaja zadrugara i drugih poljoprivrednika
kao potencijalnih članova zadruge. Nuţnost udruţivanja poljoprivrednih proizvoĎača posebno
će biti izraţena od 2014. godine kada će se izjednačiti uslovi spoljnotrgovinske razmene
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji sa tada već 28 zemalja - članica EU.
5.1.7. Deo promena u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije nastupiće neminovno po
usvajanju novog Zakona o zadrugama i ove Strategije. One treba da bude realizovane u što
88
Više o tome u: Maričić Branko (2006:24). 89
Dopis Saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga sa sedištem u Leskovcu, broj 42-48 od
12.10.2010. godine upućen Agenciji za privredne registre, sa inicijativom da se, zbog neobavljanja aktivnosti
duţe od dve godine neprekidno, "brišu iz registra" dve zadruge sa njihovog poslovnog područja: "Barje" iz s.
Barje (Pirot) i "Poljanica" iz s. Vlase (Vranje). Osim Agenciji za privredne registre, predmetni dopis ZS
zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga dostavio je i ZS Srbije, MPŠV RS i Odboru za
poljoprivredu Narodne Skupštine RS, ali odgovor nisu dobili od nijedne navedene institucije.
32
kraćem roku radi reafirmacije zadrugarstva Srbije već u toku obeleţavanja 2012
MeĎunarodne godine zadruga. Rezultati dva nezavisna istraţivanja ukazuju da direktori
zadruga smatraju da je "pravni okvir neadekvatan" (UNDP - Serbia, 2008),90
odnosno "78%
direktora smatra da bi usvajanje novog zakona više podrţalo razvoj zadruga" (DAES, 2010).91
I u trećem anketnom istraţivanju (DAES, 2011) direktori zadruga od novog Zakona o
zadrugama očekuju prvenstveno rešenja za dva najznačajnija imovinsko-pravna pitanja:
transformacija društvene u zadruţnu svojinu i raspolaganje nedeljivom zadruţnom imovinom
u zadrugama – što kao prioritet ističe 73,4% anketiranih (DAES, 2011). TakoĎe, 96,2%
direktora zadruga smatra da će donošenje Strategije unaprediti razvoj zemljoradničkog
zadrugarstva u Srbiji (DAES, 2011).
5.2. Neminovnost usklaĎivanja sa meĎunarodnom zadruţnom legislativom
5.2.1. Promene u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije su neminovne i zbog
usklaĎivanja sa osnovnim elementima identiteta zadruga, evropskom zadruţnom legislativom
i preporukama meĎunarodnih organizacija (MZS, MOR i UN).92
Njihova zajednička
karakteristika je dosledno poštovanje meĎunarodnih zadruţnih vrednosti i principa.
5.2.2. Nepoznavanje odrednica identiteta zadruge (definicija zadruga, zadruţne vrednosti
i zadruţni principi; 1995) je ključni rezultat Ankete (DAES, 2011). Većina direktora zadruga
(62%) nije znala ili nije ţelela da odgovori ili je potpuno ili delimično netačno odgovorila na
pitanje da li znaju osnovne i etičke zadruţne vrednosti, a od onih 38% koji su tačno
odgovorili nijedan nije znao da navede više od četiri od ukupno 10 osnovnih i etičkih
zadruţnih vrednosti. Veoma je indikativno da direktori zadruga još slabije poznaju
meĎunarodne zadruţne principe - čak 82,3% direktora pokazalo je nepoznavanje sedam
meĎunarodnih zadruţnih principa, a od onih koji su dali delimično tačne odgovore nijedan
nije znao da navede više da od tri od ukupno sedam principa. Očekivano, zadrugari koji
obavljaju neku od upravljačkih funkcija u zadruzi, takoĎe, ne poznaju obeleţja identiteta
zadruge: samo 26,6% znalo je najviše tri od ukupno 10 zadruţnih vrednosti, a tek 22,8% njih,
takoĎe, najviše tri od ukupno sedam zadruţnih principa.
5.2.3. I pored navedenih anketnih rezultata o (ne)poznavanju navedenih obeleţja
identiteta zadruge, veoma je afirmativno da dominantni deo direktora zadruga smatra da bi
potpunije poštovanje zadruţnih vrednosti (75,9%) i principa (83,5%) doprinelo unapreĎenju
rada zadruga. Zato je neophodan program sveobuhvatnog obrazovanja iz oblasti zadruţne
teorije i evropske zadruţne prakse za članove i potencijalne članove zadruga, a posebno za
zadruţne rukovodioce i zadruţne lidere.
5.2.4. Pored već navedenih osnova za usklaĎivanje naše zadruţne legislative sa
meĎunarodnim zakonodavstvom i preporukama, potrebno je u odreĎenoj meri postepeno
prilagoĎavati zadruţnu legislativu Srbije i Statutu Evropskog zadruţnog društva (SCE, 2003).
90
Cvejić S., Babović M., Vuković O. (2008:73) 91
Simmons R., Sevarlic M., Nikolic M. (2010:177-202) 92
Preporuke se odnose na dva dokumenta iz domena zadrugarstva u celini: (1) "Vodiči za stvaranje povoljnog
okruţenja za razvoj zadruga", Ujedinjene nacije, 2001; (2) "Preporuka 193 o promociji zadruga", MeĎunarodna
organizacija rada, 2002.
33
Time bi se omogućilo da pojedine zemljoradničke zadruge, posebno one koje su u
prigraničnim područjima i ekonomski jače ili već nastupaju na evropskom trţištu, započnu
blagovremene pripreme za korišćenje prednosti poslovanja zadruge na teritoriji dve ili više
drţava.
5.2.5. U procesu usklaĎivanja sa meĎunarodnom zadruţnom legislativom neophodno je u
našem Zakonu o zadrugama eliminisati sva ograničenja koja onemogućavaju formiranje i
poslovanje svih oblika zadruga iz sva tri sektora zadrugarstva (primarni, sekundarni i
tercijarni) čije su afilacije prisutne i u funkcionisanju MZS.93
To se, pre svega, odnosi na
štedno-kreditne zadruge kao izvor jeftinijih kredita za poslovanje zemljoradničkih zadruga,
čiji je podoblik zemljoradničke-kreditne zadruge bio preteča značajnog dela današnjih starih
zemljoradničkih zadruga i oko 300 štedno-kreditnih sluţbi u sistemu PB "AGROBANKA" -
koje su funkcionisale u zemljoradničkim zadrugama Srbije sve do kraja 1990-ih.
93
Više o tome u: Vujatović – Zakić Zorka (2000:105-144 i 184-190)
34
6. VIZIJA I MISIJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE
Vizija i misija čine esencijalni deo izrade Strategije razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva u Republici Srbiji, budući da u dosadašnjem razvoju našeg zadrugarstva nikada
nisu definisane. One odreĎuju pravac kretanja i razvojne mogućnosti zadruţnog sektora u
agroprivredi Srbije. Proces definisanja vizije i misije zemljoradničkog zadrugarstva je deo
organizaciono-strategijskog planiranja koje treba da realizuje zadruţni savez zemljoradničkih
zadruga uz podršku resornog ministarstva za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i neophodnost
da se formira i posebno telo - Savet za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva Republike Srbije.
Definisanje vizije i misije zemljoradničkog zadrugarstva Srbije bazirano je na tri stuba: (1)
poznavanju istorije i specifičnosti razvoja našeg zemljoradničkog zadrugarstva; (2) proceni
potreba, mogućnosti i ţelja poljoprivrednika u Srbiji; (3) aktuelnoj ekonomskoj i socijalnoj
stvarnosti u poljoprivredi i postojećem sistemu proizvodnje i distribucije poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda, uvaţavajući globalizaciju trţišta i mogućnosti razvoja koje se time
otvaraju.
Za uspešno definisanje koherentne vizije i misije zemljoradničkog zadrugarstva Srbije u
obzir su uzeta dva bitna prioriteta: (1) neminovnost promena u sektoru zemljoradničkog
zadrugarstva; (2) potreba harmonizacije sa meĎunarodnim zadruţnim principima, praksom i
evropskom zadruţnom legislativom.
Uvaţavajući neminovnost promena u zadruţnom sektoru agroprivrede ispoštovan je
minimalistički pristup. Na prvom mestu je zahtev za uvaţavanje potrebe poljoprivrednika da,
po osnovu definisane saradnje, participiraju u aktivnostima i vlasništvu zemljoradničkih
zadruga. Istovremeno, uvaţena je potreba da zadrugari i zadruţni poslenici uzmu učešća u
procesu formulisanja vizije i misije zemljoradničkog zadrugarstva, što je učinjeno kroz
sprovedenu anketu, dubinske intervjue i brojne posete članova tima zadrugama i zadruţnim
savezima. TakoĎe je obezbeĎeno i njihovo slobodno učešće u javnoj raspravi o predlogu
Strategije. Na kraju, ove promene podrazumevaju da finalni tekst vizije i misije
zemljoradničkog zadrugarstva bude usvojen i od strane zadruga, zadruţnih saveza i resornog
Ministarstva. Na ovaj način moguće je postizanje saglasnosti oko adekvatne vizije i misije za
razvoj zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji.
Prihvatajući potrebu harmonizacije sa meĎunarodnim zadruţnim principima, praksom i
evropskom zadruţnom legislativom treba istaći da se vizija i misija zadrugarstva moraju
zasnivati, pre svega, na prihvaćenom "identitetu zadruge" MZS, koji podrazumeva definiciju
zadruge, zadruţne vrednosti i principe. Ovo je istovremeno najprepoznatljivija razlika
zadruge i drugih privrednih društava. Naime, zadruga je definisana u funkciji ostvarivanje
ekonomskih, socijalnih i kulturoloških interesa članova na osnovu zadruţnih vrednosti i
principa, dok je privredno društvo definisano kao pravno lice koje obavlja delatnost radi
sticanja profita, pri čemu se uopšte ne definišu drugi interesi investitora koji stiču korist od
delatnosti preduzeća. U okviru potrebe pribliţavanja praksi zadrugarstva EU, uz svestrano
35
poznavanje osnovnih trendova u pojedinim zemljama, treba traţiti najbolje uzore u
prilagoĎavanju koji su primereni zatečenim prilikama kod nas. Sve navedeno treba da bude
sadrţano u novom Zakonu o zadrugama koji će biti harmonizovan sa evropskom zadruţnom
legislativom.
6.1. Vizija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije
6.1.1. Definisanje vizije zadrugarstva Srbije, gledano u celini, nije lak ni jednostavan
zadatak. Ono je oteţano, s jedne strane, ignorantskim stavom institucionalnih struktura
poslednjih decenija tako što se zadrugarstvu, kao trećem sektoru privrede, ne posvećuje duţna
paţnja. Tu je i druga strana problema kada se radi o zemljoradničkim zadrugama. Naime,
budući da su ove zadruge praktične organizacije, većina zadrugara je sklona da razmišlja o
ispunjenju trenutnih potreba. To su osnovni razlozi zbog kojih zadruţnom pokretu nije lako
da gleda u dalju budućnost. Stoga poljoprivrednici instinktivno preferiraju pragmatično
uključivanje u saradnju sa zadrugom bilo kao njeni članovi ili kao tzv. kooperanti. I jedni i
drugi reaguju na date mogućnosti u cilju adaptiranja tekućim promenama.
6.1.2. Koliko god da je teško predviĎanje budućnosti, ipak gledanje unapred ima smisla.
Vaţno je da se pokuša pripremanje za razne vrste izazova za koje postoje ozbiljne
pretpostavke da će se pojaviti. Pokušaji anticipiranja mogućnosti koje očekuju postojeće
zadruge, ili onih mogućnosti koje će dovesti do formiranja novih zadruga, su uvek poţeljni.
Pri tome je bitno da ljudi shvate kako mogu da se povezuju u cilju meĎusobne pomoći na
načine o kojima moţda nikada ranije nisu ozbiljno razmišljali. Potrebno je da se preispitaju
snage i slabosti zadruga u svetlu realno predvidivih budućih dogaĎaja. Moţda je od svega
ovoga vaţnije svojevrsno snivanje o tome šta bi moglo da bude ako bi zadruţni pokret
privukao paţnju i pogodio interes svih poljoprivrednika, a posebno mladih.
6.1.3. Definisanje budućeg pravca kretanja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije u smislu
formulisane efektivne vizije oteţano je prisustvom brojnih eksternih i internih problema kao
što su: nerešena zadruţna imovina; neizgraĎeno i nepriznato zadruţno preduzetništvo na selu
gde se, preko zadruge i u okviru nje, mogu razvijati pored poljoprivrede i brojne aktivnosti
koje čine ruralnu ekonomiju; sistemski neiskorišćeni zadruţni model privatizacije po kome bi
mnogi od onih koji tokom tranzicije ostaju bez posla našli nove šanse za zaposlenje;
propuštene mogućnosti revitalizacije tzv. starih zadruga i osnivanje novih pravih umesto tzv.
kvazi zadruga; nedostatak podsticaja drţave kojima bi se, preko odreĎenih subvencija, ubrzala
reafirmacija zadruţnog pokreta; sistemsko ignorisanje zadruge kao posebne organizaciono-
pravne forme (koja je istovremeno i društvo lica i društvo kapitala, odnosno udruţenje i
preduzeće), na taj način što je doskora isključivana iz odreĎenih programa za podsticaj malih i
srednjih preduzeća; zanemarivanje sugestija naučne i stručne javnosti da se formira posebno
meĎuministarsko telo, na primer Savet za razvoj zadrugarstva, koji bi imao na raspolaganju
odreĎena finansijska sredstva za izradu biznis planova i jačanje marketing funkcija u
zadrugama, za podršku pilot projekata osnivanja novih zadruga i druge savetodavne svrhe u
zadrugarstvu; decenijska opstrukcija donošenja novog Zakona o zadrugama zbog čega je
došlo do opasne deformacije zadruţne prakse u Srbiji. Svi navedeni problemi i sistemski
propusti vezani za zadrugarstvo u celini, a posebno za zemljoradničko zadrugarstvo, mogu se
36
rešavati pomoću radikalnih promena koje će dovesti do istinskog, a ne deklarativnog,
promovisanja zadrugarstva kao trećeg sektora privrede.
6.1.4. Sa geslom "neka se niko ne boji promena" i "ţivot bez preispitivanja ne vredi
ţiveti" (Sokrat) ili "uspešni će biti samo oni koji su sposobni da se prilagoĎavaju promenama"
(Adiţes) u Srbiji je neophodno da započnu promene sa reformisanjem postojećih
zemljoradničkih zadruga. U suprotnom, javlja se bojazan za budućnost zadruţnog pokreta.
Sadašnje stanje zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji zbunjuje zadrugare. Posebno su
ugroţene etičke vrednosti identiteta zadruge. Umesto vere u zadrugarstvo i razumevanja
"zadruţnog duha" i "zadruţne kulture" meĎu srpskim seljacima najčešće se sreće fatalizam.
Srećom, najnovija istraţivanja pokazuju da zadrugari u nekim zadrugama imaju svoj san i
nadu, a to je istovremeno izazov za pravu zemljoradničku zadrugu da uperi svoj pogled u
budućnost kako bi doprinela poboljšanju ekonomske i socijalne stvarnosti u agroprivredi.
6.1.5. Skoro 120-godišnje iskustvo zemljoradničkog zadrugarstva Srbije pruţa dovoljno
saznanja na osnovu kojeg je moguće vizioniranje njegove budućnosti osloboĎene od
nasleĎenih problema. Ta budućnost je uslovljena, pre svega, "oslobaĎanjem misli” onih koji
donose odluke o sudbini zadrugarstva. Ovo "oslobaĎanje” se odnosi na dileme, nejasnoće,
konfuzije, ignorisanje, predrasude, neznanje, nedostatak političke volje itd. To su istovremeno
i preduslovi za razbijanje lošeg poslovnog imidţa većine postojećih zemljoradničkih zadruga
u Srbiji. Otklanjanje nepovoljnih predstava o zemljoradničkom zadrugarstvu treba da bude
ideja vodilja za njegov budući razvoj. On treba da se bazira na jasnim pojmovima i
uspostavljanju zdravih osnova za uključivanje zemljoradničkih zadruga u integracioni sistem
veza po horizontali i vertikali i sve to prema potrebama i mogućnostima poljoprivrednika u
datim uslovima.
6.1.6. Vizija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije moţe se definisati sa različitih
pristupa, meĎu kojima se ističu sledeći: (1) Vizija zemljoradničkog zadrugarstva moţe biti
atraktivnost zadruge za poljoprivrednike kao članove, za zaposlene, za dobavljače i kupce, a
ta atraktivnost se temelji na: boljem ugovaračkom poloţaju zadrugara na trţištu i
transparentnost odnosa u lancu proizvodnje i distribucije kao i boljem funkcionisanju ovoga
lanca; (2) Vizija se definiše tako što će "zemljoradničke zadruge postati glavna preduzetnička
forma koju koriste srpski poljoprivrednici kako bi poboljšali svoju ekonomsku situaciju i na
taj način značajno doprineli razvoju srpske ekonomije”; (3) Vizija je očekivanje da će
revitalizovana zemljoradnička zadruga poljoprivredu srpskih sela osloboditi pohlepnih
posrednika u trgovini proizvodima koji su seljaku potrebni i proizvodima koje seljak prodaje;
(4) Vizija zemljoradničkog zadrugarstva moţe biti povratak vere u zadrugu kao organizaciju
koja srpskim poljoprivrednicima pruţa saznanje po čemu se "zadruţni put” razlikuje od
drugih puteva, a što se, izmeĎu ostalog, svodi na: veću brigu o odrţivom razvoju sela i
adekvatnu zaštitu seljaka od "bezdušnih trgovaca” (veliki lanci) i "bezlične drţave” zbog
diskontinuiteta ministarskih funkcija; (5) Vizija moţe biti: "da zadrugarstvo kao treći sektor
privreĎivanja, postane prepoznato po svom značaju za agroprivredu, podrţano od strane
drţave i prihvaćeno od strane poljoprivrednika u kome bi oni videli svoje izazove i šanse za
ostvarenje vlastite misije; (6) Vizija je sadrţana u realizaciji slogana "Savremena
37
zemljoradnička zadruga za konkurentniju poljoprivredu i bogatije selo u Srbiji” ili "Samo
zemljoradničko zadrugarstvo spašava poljoprivrednike Srbije”.94
6.2. Misija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije
6.2.1. Potreba, značaj i svrha postojanja zadrugarstva, gledano na makro nivou, potvrĎuje
se saznanjem da je jedna od najvidljivijih tendencija u globalnom svetu pribliţavanje dve
najmoćnije institucije: velikog biznisa i moćne vlade. Zbog toga nisu retki slučajevi da
kormilo vlade preuzimaju najmoćniji biznismeni. U tom smislu se smatra da je jedina
alternativa koju graĎani imaju u postojećem svetu ,,osnivanje svojih grupa", gde zadruga
zauzima značajno mesto. Pri ovome se polazi od činjenice da je čovek najdragoceniji faktor
svakog društva, kao i od osećanja svakog pojedinca da mu je potrebna ,,grupa" u cilju zaštite
vlastite individualnosti, kako se ne bi utopio u masi (,,nedruštvene vrste osuĎene su na
propast" – ističe Kropotkin). Otuda se zadruga posmatra kao vitalna jedinica u kojoj
pojedinac, pred zastrašujućom moći korporacija, moţe da opstane. Prema tome, zadruţni
model organizovanja ljudi jeste jedini način da ,,široke narodne mase" (oni u nepovoljnijem
poloţaju zato što su imovinski slabi) izraze i uţivaju prava društveno-pravnog lica i to bez
meĎusobnog uzimanja danka.
6.2.2. Restrukturiranje globalne ekonomije, koje ima svoju cenu, takoĎe se oseća i u
Srbiji. Zadruge, posebno zemljoradničke, mogu da pomognu u smanjenju prelivanja troškova
globalizacije sa "velikih" na "male" dokazujući time da bi "mali" mogli odabrati bolji put za
participiranje u budućnosti. Tu se ističe nekoliko značajnih mogućnosti zadruge: (1) istorijski
kapacitet zadruge, kojim ona moţe da redukuje socijalne i ekonomske podele na jedan
pravedniji način, što potvrĎuje da ova asocijacija nudi ljudima priliku da pomognu jedni
drugima; (2) u vremenu kada se vlade sve više povlače iz domena ekonomske intervencije i
zaštite svojih graĎana, zadruga moţe pomoći ljudima da zadrţe kontrolu nad svojim vlastitim
ţivotima – naročito kada su u pitanju njihova radna mesta; (3) različitost zadruge od drugih
kapital-kontrolisanih društava (naročito akcionarskih) meĎu kojima se posebno ističu briga o
članstvu, demokratske vrednosti i pravedne finansijske strukture, predstavljaju solidnu osnovu
za mobilisanje ljudi i lokalnih zajednica sa ciljem dokazivanja sposobnosti zadruge za
efikasno snabdevanje robama i uslugama upravo zahvaljujući paţljivoj primeni zadruţnih
vrednosti i principa koji ovu organizaciju čine unikatnom; (4) budući da je funkcionisanje
zadruge obavezno u okviru trţišta, ona mora da potvrĎuje svoju efektivnost sučeljavajući se
sa konkurencijom gde su njene mogućnosti veće ukoliko se oslanja na profesionalni zadruţni
menadţment i poštene (izabrane tajnim glasanjem) zadruţne lidere.95
Sve ovo potvrĎuje svrhu
postojanja zadruge pokazujući kako ona moţe da koristi svoje mogućnosti i kako zadrugari
mogu da ostvare svoje pojedinačne misije.
6.2.3. U razvijenom svetu zadruge efektivno sluţe poljoprivrednicima koji obezbeĎuju
velike količine konkurentnih visokokvalitetnih proizvoda za svoje potrošače. Istovremeno,
one su bastion odrţivosti ruralnih zajednica, naročito u pogledu očuvanja stabilnosti malih
94
Autori navedenih pristupa u definisanju vizije su: F. Avsec, K. Iliopoulos, Z. Zakić i M. Ševarlić. 95
Ševarlić M. (2011): Ako su namere zadrugara i zadruţnih lidera poštene uvek se naĎe dobro rešenje i za
zadrugare i za zadrugu. Tema predavanja na proslavi Jubileja 100 godina ZZ "Kablar" – Rošci.
38
proizvoĎača. Mnoge meĎu njima su nosioci tehnoloških inovacija i utemeljivači velikih
kooperativnih sistema hrane i drugih roba široke potrošnje (proizvodnja – prerada –
distribucija). U Srbiji zemljoradničke zadruge, naţalost, nisu dostigle ovaj nivo. Usled toga su
izloţene sve oštrijoj nelojalnoj konkurenciji od strane nekoliko novih "velikih trgovinskih
lanaca" poniklih u Srbiji ili "uvezenih" iz inostranstva u periodu tranzicije. U takvim uslovima
ove zadruge će morati da se reorganizuju tako što će se usredsrediti na posebne vrste
proizvoda u kojima su njeni članovi prepoznatljivi po tradiciji, raznovrsnosti i kvalitetu. Pored
toga, one će morati u cilju izvršenja svoje misije da ostvare ujedinjenje sa drugim vrstama
zadruga (posebno su poţeljne kreditne i potrošačke) ili sa nekim drugim investitorima izvan
zadruţnog sektora ukoliko ţele da ostanu na trţištu. Budući da su bazirane na poslovima
porodičnih poljoprivrednih gazdinstava ove zadruge treba da budu posvećene pitanju
kontinuiteta ruralnih zajednica pomoću njihovog odrţivog ekonomskog rasta i socijalne
stabilnosti, povećanja zaposlenosti i očuvanja ţivotne sredine. Obnovljeni, tradicionalni
pristupi zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji, mogli bi dovesti zadruţni sektor u
ravnopravniji odnos sa privatnim i javnim sektorom. Zadrugarstvo, bez sumnje, moţe da
doprinese ublaţavanju brojnih ekonomsko–socijalnih problema sa kojima se suočava naše
društvo u tranziciji. Da bi obnovljena zadruga bila zadovoljavajuće efektivna novi zadrugari
će morati da učine još mnogo toga kako bi se izbrisala pogrešna i netačna slika
zemljoradničke zadruge koja je stvarana u dugom periodu deformacije zadruţne prakse.
6.2.4. Misija novog zemljoradničkog zadrugarstva Srbije u budućnosti treba da počiva na
meĎunarodno prihvaćenoj definiciji zadruge od strane MZS (1995), a koju preuzima predlog
novog Zakona o zadrugama u Republici Srbiji (2012). Iz te definicije najbolje se vide odlike
koje zadrugu razlikuju od drugih privrednih društava na kojima upravo i počiva formulisanje
ove misije, koja ni u kom slučaju ne stvara zabludu da je zadruga izuzeta od vrednovanja na
trţištu i njenom širem poslovnom okruţenju. Pored univerzalne definicije zadruge, koju je
prihvatila i praksa EU, misija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije se oslanja i na neke od
značajnih zadruţnih principa. Prema prvom principu MZS "Zadruge su dobrovoljne
organizacije" – svako pojedinačno odlučuje da li će se "priključiti" zadruzi. To znači da ljudi
ne mogu biti "napravljeni" zadrugarima. "Dobrovoljno i otvoreno članstvo" blisko je
povezano sa druga dva zadruţna principa: (1) obrazovanje, obuka i informisanje; (2)
demokratska kontrola od strane članstva. Naime, članstvo moţe da igra svoju ulogu samo
ukoliko je obrazovano za korišćenje raspoloţivih informacija i ukoliko postoji efektivna
komunikacija izmeĎu članova, izabranih lidera, menadţera i zaposlenih u zadruzi.
Obrazovanje znači daleko više nego što je to puka distribucija informacija ili podsticanje
podrške: ono znači angaţovanje intelektualnih sposobnosti članova, izabranih lidera,
menadţera i zaposlenih u zadrugama sa ciljem da u potpunosti razumeju kompleksnost i
bogatstvo zadruţne misli i akcije. Princip demokratske kontrole podrazumeva da su zadruge
demokratske organizacije kontrolisane od strane njenih članova koji aktivno učestvuju u
definisanju njene politike i u donošenju odluka.
Misija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije moţe se definisati sa različitih pristupa,
meĎu kojima se ističu sledeći: (1) Misija zemljoradničkog zadrugarstva, pored ostalog, moţe
da bude i zadovoljavanje potreba potrošača u pogledu snabdevanja zdravstveno bezbednim
prehrambenim proizvodima, a posledica toga je stvaranje najveće moguće dodate vrednosti na
39
trţištu čime se postiţe maksimizacija cene koja se isplaćuje članovima zadruge za njihove
isporuke poljoprivrednih proizvoda; stvaranje osećaja sigurnosti kod potrošača na osnovu
ponude proizvoda visokog kvaliteta proizvedenih na etički prihvatljiv način; primena načela
odrţivosti koje zadruge ostvaruju tako što su njihovi članovi istovremeno i njihovi poslovni
partneri, ali i zbog toga što stvaraju imovinu čija je namena vezana za zadrugarstvo tokom
više generacija; doprinos stabilizaciji privrednih kretanja, socijalnoj inkluziji i zaštiti ţivotne
sredine i sve to u znatno većem intenzitetu nego kod drugih privrednih subjekata; (2) Misija
moţe da se definiše tako što su "zemljoradničke zadruge rezultat zajedničkih preduzetničkih
ulaganja poljoprivrednika koji su korisnici samofinansiranih, samokontrolisanih i benefitnih
organizacija. Bazirane na meĎunarodnim zadruţnim principima i vrednostima one mogu da
obavljaju bilo koju legalnu aktivnost kako bi poboljšale ekonomsku dobrobit svojih članova
pomoću snabdevanja robama i uslugama, pristupom trţištima, smanjenjem troškova, podelom
rizika i povećanjem uticaja na trţištu; (3) Misija zemljoradničkog zadrugarstva Srbije moţe
da bude i motivisanje članova zadruge da uzmu svoje privredno poslovanje u svoje ruke,
oslanjajući se na vlastite snage, čime se obezbeĎuje put za realizaciju vizije zadruge u toku
planiranog perioda; udruţivanje ljudi u statusu zadrugara, radi ostvarenja ličnih interesa
("Ljudi u poslovnom poduhvatu sebe radi") bez posrednika; doprinos sprečavanju zloupotreba
imena "zadruge" čime bi se vratila vera za postojanje prave zadruge zasnovane na primeni
meĎunarodnih zadruţnih vrednosti i principa; reafirmisana zadruga štiti male poljoprivrednike
pomoću nabavke inputa i plasmana njihovih proizvoda po fer cenama, a istovremeno motiviše
velike "ugledne domaćine" da preko zadruga prednjače u prenosu novih tehnologija na
porodična gazdinstva; lobiranje za prihvatanja različitosti zadruga i drugih kapital društava
meĎu kojima se posebno ističe da zadruga nije motivisana isključivo profitom, zato što pored
ekonomske ima i druge funkcije za "odrţivo selo" u okviru lokalne zajednice – socijalne,
kulturne, ekološke i naročito one funkcije po kojoj je zadruga prepoznatljiva, a to je podrška
mladima da na svojim gazdinstvima "oko poljoprivrede" upotpune svoje zaposlenje pomoću
razvoja novih aktivnosti u okviru ruralne ekonomije. (4) Misija zemljoradničkog zadrugarstva
Srbije moţe da bude i u realizaciji slogana "Drţava bez gladnih – selo bez siromašnih".
40
7. CILjEVI RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE
Ciljevi razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije treba da budu kompatibilni sa
ciljevima u drugim nacionalnim dokumentima koji se odnose na razvoj poljoprivrede i
ruralnih područja. Pored toga, definisanje ciljeva razvoja zemljoradničkog zadrugarstva treba
da se bazira i na tri već navedena stuba na koje se oslanja definisanje vizije i misije. MeĎutim,
za utvrĎivanje ovih ciljeva vaţna su konkretna polazišta, meĎu kojima se ističu: detaljnije
poznavanje uključenosti poljoprivrednika u zadruge i postojećeg nivoa organizovanosti
zemljoradničkog zadrugarstva; poznavanje agrarne politike drţave i njene politike prema
zadrugarstvu uopšte, a naročito prema zemljoradničkom zadrugarstvu; informisanost o
poslovanju i društvenom okruţenju zadruga i dr. S obzirom na uobičajeni metodološki pristup
u izradi strategija, ciljevi razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Srbije sistematizovani su u
dve grupe: dugoročni i kratkoročni.
Uvaţavajući potrebu realnosti i merljivosti ostvarivanja ciljeva razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva treba imati u vidu sledeće (ankete DAES i RZS): učešće zemljoradničkog
zadrugarstva u makroekonomskim pokazateljima poljoprivrede (BDV, izvoz - uvoz,
zaposlenost,...), povećanje broja i zadruga i zadrugara, povećanja članstva zadruga u
zadruţnim savezima, stepen snabdevanja zadrugara sa inputima i plasmana njihovih trţišnih
viškova preko zadruga.
7.1. Dugoročni ciljevi razvoja zadruţnog sektora u poljoprivredi Srbije
7.1.1. Reafirmacija i ubrzani razvoj zadrugarstva kao posebnog sektora privrede,
baziranog na adekvatnoj primeni obeleţja identiteta zadruge (MZS, 1995), koji u ovoj fazi
razvoja, tokom tranzicije treba i drţava da podstiče. S obzirom na dominantnost
zemljoradničkih zadruga u ukupnom broju zadruga u Srbiji, njihova afirmacija predstavlja
prioritet u realizaciji ne samo Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva, već i drugih
strategija koje imaju komplementarni značaj za razvoj poljoprivrede, ruralnih područja i
ukupan društveno-ekonomski razvoj Srbije.
7.1.2. Jačanje trţišnog poloţaja zemljoradničkih zadruga treba da se ostvaruje podrškom
mera agrarne politike za udruţivanje zemljoradnika u zadruge, kao i ukrupnjavanjem
usitnjenih zadruga i njihovim udruţivanjem u sekundarne zadruge - integralne autonomne
poslovne zadruţne saveze radi ovladavanja celinom poslovnih procesa i sticanja što veće
koristi za članove zadruga,96
uključujući i potrebu formiranja zadruţnih preduzeća za
obavljanje pojedinih funkcija u poslovanju ili udruţenih zadruga. Opredelenje zadruga za
poslovne zadruţne saveze ili zadruţna preduzeća treba da se zasniva na interesu njihovog
članstva da učestvuju u dobiti poslovnog zadruţnog saveza srazmerno vrednosti poslova koje
96
Maričić B. (2006:19).
41
zadruga i njeni članovi obave posredstvom tog saveza – kao što je princip učešća u raspodeli
dobiti u zadrugama, ili da učestvuju u raspodeli profita zadruţnog preduzeća srazmerno
vrednosti unetog osnivačkog kapitala – nezavisno od toga da li zadruga posluje ili ne posluje
preko tog zadruţnog preduzeća. Pored formiranja zadruţnih preduzeća neophodne su
aktivnosti i za njihovo povezivanje sa nezadruţnim preduzećima u predfarmerskom i
postfarmerskom sektoru agroprivrede, na način kako to funkcioniše u EU. Za jačanje trţišnog
poloţaja zemljoradničkih zadruga neminovne su i statusne promene u pravcu formiranja većih
zadruga uporedo sa ukrupnjavanjem poljoprivrednih gazdinstava i procesom koncentracije u
preraĎivačkoj industriji i liberalizaciji trţišta. Za razliku od procesa koncentracije kod
akcionarskih društava koji se odvija ne samo na dobrovoljnom udruţivanju, nego i
neprijateljskim preuzimanjem, u zemljoradničkim zadrugama je to neprimenljivo jer nema
prinudnog udruţivanja. Za donošenje odluka o dobrovoljnom udruţivanju zadruga od
posebnog značaja je odgovarajuće informisanje i obrazovanje članstva zadruge, naročito onih
zadrugara koji odlučuju u poslovodnim i nadzornim organima zadruge.
7.1.3. Poseban izazov, ali i šansa, za zadruţni pokret predstavlja integraciono
povezivanje poljoprivredno–proizvoĎačkih i potrošačkih zadruga čiji je dugoročni cilj
stvaranje zasebnog zadruţnog lanca u proizvodnji i distribuciji poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda. Istovremeno, ovim se onemogućava monopol nekih velikih trgovinskih lanaca koji
su ponikli u procesu tranzicije, a time se stvaraju i uslovi za lojalnu trţišnu utakmicu. Na taj
način zadrugarstvo, integrisano po horizontali i vertikali, postaje oaza za zaštitu i proizvoĎača
i potrošača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
7.1.4. Restrukturiranje postojećih i oblikovanje novih modela zadruga u cilju
zadovoljavanja potreba različitih tipova poljoprivrednih gazdinstava i drugih delatnosti u
okviru ruralne ekonomije, pri čemu zadruge treba da se usmeravaju prema sledećim
delatnostima: (1) za nekomercijalna gazdinstva – snabdevanje repromaterijalom, pruţanje
mašinskih i savetodavnih usluga; (2) za resursno ograničena gazdinstva sa prirodno
ograničenim uslovima u brdsko-planinskom područjima97
– snabdevanje repromaterijalom,
plasman trţišnih viškova poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, prerada poljoprivrednih
proizvoda, podrška drugim delatnostima u okviru ruralne ekonomije kao što su plasman robe
na malo u prodavnicama, sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova, domaća radinost,
seoski turizam, prerada drveta; (3) za mešovita gazdinstva u peri-urbanim područjima
(gradskim, turističkim i industrijskim zonama) – snabdevanje repromaterijalom i plasman
trţišnih viškova u uslovima visoke konkurencije, mogućnosti osnivanja specijalizovanih
zadruga – na primer za: voćarstvo, vinogradarstvo i vinarstvo, povrtarstvo, cvećarstvo,
organsku poljoprivredu, proizvodnju inputa za organsku poljoprivredu; (4) za komercijalna
gazdinstva u područjima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom – snabdevanje
repromaterijalom i plasman proizvoda u većim količinama specifičnih robnih grupa, dorada,
prerada i skladištenje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; smanjenje uloge posrednika i
direktno povezivanje sa proizvoĎačima inputa, plasman preko lanaca hipermarketa, trţnica i
sopstvenih maloprodajnih objekata, mogućnosti formiranja zadruţnih preduzeća uz
97
LFA – Less Favoured Areas (manje favorizovana područja)
42
suočavanje sa visokom konkurencijom i rizikom izlaska iz zadruge zadrugara koji su veliki
proizvoĎači.98
7.1.5. Restrukturiranje postojećih i osnivanje novih saveza poljoprivrednih zadruga u
skladu sa meĎunarodnom zadruţnom praksom, nacionalnom legislativom (Zakon o
poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o regionalnom razvoju, Zakon o zadrugama, opštim i
posebnim interesima članova zadruga) i regulisanje njihovih funkcija i reprezentativnosti u
skladu sa novim opštim Zakonom o zadrugama i mogućim novim Zakonom o
poljoprivrednim zadrugama (Savez poljoprivrednih zadruga Srbije kao reformisani Zadruţni
savez Srbije). U tom kontekstu mogu se osnivati opšti i specijalizovani i/ili poslovni zadruţni
savezi poljoprivrednih zadruga na nacionalnom, pokrajinskom i regionalnom nivou. TakoĎe,
stručne sluţbe pojedinih zadruţnih saveza zemljoradničkih zadruga mogu preuzimati i
usluţne poslove za nepoljoprivredne zadruge ili njihove organizaciono i ekonomski slabije
saveze (na primer: omladinskih zadruga i dr.). Najzad, treba razmotriti i pitanje finansiranja
Opšteg zadruţnog saveza - čije je osnivanje predviĎeno novim Zakonom o zadrugama, po
ugledu na brojne novoformirane agencije a i u skladu sa iskustvom Hrvatske koja iz budţeta u
potpunosti finansira poslovanje "krovnog" Hrvatskog saveza zadruga (www.zadruga.hr), kao i
primer plaćanja članarine za MeĎunarodnu organizaciju za vinovu lozu i vino (OIV –
International Organisation of Vine and Wine).
7.1.6. Jačanje konkurentnosti zadruga i zadruţnih preduzeća (mikro aspekt), zadruţnog
sistema (mezo aspekt - regionalni, pokrajinski i nacionalni savezi zemljoradničkih zadruga) i
zadruţnog sektora u poljoprivredi (makro aspekt). U tom kontekstu, poseban značaj ima
formiranje i razvoj različitih zadruţnih preduzeća u cilju konkurentnije nabavke
repromaterijala i sredstava rada (pretfarmerski sektor), prerade poljoprivrednih u prehrambene
proizvode veće vrednosti i njihove prodaje kao trţišno prepoznatljivih zadruţnih proizvoda,
kao i u pruţanju različitih usluga (postfarmerski sektor).
7.1.7. Edukaciju zadrugara, kooperanata i drugih poljoprivrednika kao potencijalnih
članova zemljoradničkih zadruga treba vršiti kontinuirano u skladu sa programima njihovog
obrazovanja, kao i specijalističkog obrazovanja zadruţnih rukovodilaca i zadruţnih lidera.
7.1.8. Formiranje i razvoj dva fonda zemljoradničkih zadruga na području Srbije,
odnosno jedan za Vojvodinu i jedan za centralnu Srbiju. Ovi fondovi bi upravljali sledećom
zadruţnom imovinom na svojoj poslovnoj teritoriji: (1) neimenovanom odnosno nedeljivom
imovinom zadruţnih saveza; (2) nedeljivom imovinom zadruga koja preostane posle njihovog
prestanka rada; (3) dogovorenim delom dobiti zadruga - koja bi bila izuzeta iz osnovice za
oporezivanje zadruga (kao posebnim vidom podrške zadrugarstvu od strane drţave); (4)
deponovanim sredstvima rezervnih fondova zadruga; (5) sredstvima poljoprivrednih fondova
opština i gradova namenski izdvojenim za razvoj zadrugarstva na njihovom području.
7.1.9. Revitalizacija zadruţne revizije kao oblika obavezne interne kontrole sa
dominantno preventivnom ulogom u cilju zaštite identiteta zadruge i sveukupnih interesa
zadrugara.
7.1.10. Promovisanje zemljoradničke zadruge kao osnovnog generatora lokalnog
ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i ekološke odrţivosti ruralnih područja.
98
Više o tome videti u: Avsec F. (2011:3)
43
7.1.11. Formiranje štedno-kreditne sluţbe u zemljoradničkim zadrugama, jer
poljoprivreda sa opštepoznatim sporim obrtom kapitala, neprimereno malim agrarnim
budţetom i izuzetno skupim kreditima poslovnih banaka u Srbiji nije u stanju da bude
konkurentna sa poljoprivredom zemalja EU.99
O tome svedoči i pismo (tadašnjeg) Generalnog
direktora MZS koje je uputio predsedniku.
7.2. Kratkoročni ciljevi razvoja zadruţnog sektora u poljoprivredi Srbije
7.2.1. Pribliţavanje funkcija zemljoradničke zadruge mogućnostima i potrebama
poljoprivrednika kao aktuelnih i⁄ili potencijalnih članova zadruge. Njihove potrebe su različite
s obzirom na veličinu i zaokruţenost gazdinstva, stepen specijalizacije i mogućnosti
racionalizacije proizvodnje i obim trţišnih viškova. U tom smislu bude maksimalno usklaĎena
sa traţnjom poljoprivrednih proizvoda, odnosno sa njihovim plasmanom na trţištu po
prihvatljivim cenama. Ovakav pristup u pribliţavanju funkcije zemljoradničke zadruge
mogućnostima i potrebama poljoprivrednika istovremeno omogućava i veće zapošljavanje
članova poljoprivrednih domaćinstava.
7.2.2. Poboljšanje uslova za ostvarivanje ekonomskih i drugih interesa članova zadruge
koji se temelje na zadovoljavanju potreba krajnjih potrošača zadruţnih proizvoda i usluga.
Pošto se često pojavljuju drugi učesnici izmeĎu zadrugara kao proizvoĎača i njihovih zadruga
(preraĎivačka industrija, veletrgovina i trgovina na malo) jačanje ekonomskih interesa
zadrugara se ostvaruje sa što je moguće većim eliminisanjem posrednika u prometu
poljoprivrednih proizvoda izmeĎu poljoprivrednog gazdinstva i potrošača. Posebnu paţnju
treba posvetiti organizovanju potrošačkih zadruga koje bi zamenile "armiju" preprodavaca na
zelenim i kvantaškim pijacama, pa do uličnih "kartonskih" tezgi, čime bi značajan deo
trgovine poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uveo u zonu regularne ekonomije i
ispunjavanja osnovnih sanitarno-prometnih uslova. Ekonomski efekti eliminisanja
preprodavaca i organizovanja prometa poljoprivredno-prehrambenim proizvodima preko
potrošačkih zadruga umesto preprodavaca, procenjuje se na 160 miliona evra dodatnog
prihoda u nacionalnom budţetu po osnovu povećane naplate PDV. Istovremeno, plasiranjem
trţišnih viškova preko potrošačkih zadruga ili drugih registrovanih otkupljivača
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, vlasnici RPG (čak i oni koji ne plaćaju porez na
katastarski prihod) stekli bi pravo na povraćaj 5% na ime PDV za svoje prodate proizvode,
što u slučaju prodaje preprodavcima nisu u mogućnosti da ostavare.100
7.2.3. Reformsko prilagoĎavanje zadruga novom domaćem zadruţnom zakonodavstvu,
koje je maksimalno harmonizovano sa evropskom zadruţnom legislativom zasnovanoj na
primeni meĎunarodnih zadruţnih vrednosti i principa. U okviru reorganizacije postojećih
99
Farmeri u EU koriste kredite sa kamatnom stopom koja se dobija tako što se stopa inflacije uvećava za 1,5% +
0,6 – 0,8% zarade banke. O značaju formiranja štedno-kreditnih zadruga ukazuje i pismo Generalnog direktora
MZS koje je 31. marta 2010. godine uputio predsedniku Vlade Srbije Dr Mirku Cvetkoviću i petorici resorno
nadleţnih ministara, kao i predsednicima svih zadruţnih saveza u Srbiji i drugim zadruţnim poslenicima. 100
Više o tome u Sluţbenom mišljenju Ministarstva finansija o tumačenju člana 34 Zakona o porezu na dodatu
vrednost: http://sluzbenamisljenja.bazapropisa.net/porezi-i-akcize-sm/3770--ministarstvo-finansija-obraun-pdv-
nadoknade-fizikim-licima-koja-su-upisana-u-registar-poljoprivrednih-gazdinstava-a-nemaju-reenje-o-
utvrivanju-poreza-po-osnovu-katastarskog-prihoda-zakon-o-porezu-na-dodatu-vrednost-lan-34.html
44
zadruga posebnu paţnju treba posvetiti zakonskoj zaštiti naziva "zadruga" koji su tokom
poslednje dve decenije, u vreme deformisanja zadruţne prakse, zloupotrebile neke "kvazi
zadruge" i drugi oblici privrednih društava.
7.2.4. Transformacija društvene svojine u zadrugama u zadruţnu svojinu radi
usaglašavanja sa odredbama Ustava Republike Srbije (2006) predstavlja cilj koji ima
najznačajniji rang u redosledu operacionalizacije zakonodavstva u oblasti zadrugarstva,
budući da nije već šest godina ustavna svojinska kategorija. U tom pogledu, moţe se
konstatovati da samo u zadrugarstvu još uvek vaţe političko-teorijski pristupi Edvarda
Kardelja koje je on promovisao još pre pola veka a koji su kasnije sabrani u tri toma njegovih
radova (1983).101
Odrţavanje društvene svojine, i posle njenog izostavljanja u Ustavu
Republike Srbije (2006), prouzrokuje u zadrugama veći broj negativnih posledica: (1) pravnu
i poslovnu neizvesnost zadruge; (2) ograničava autonomiju i inicijativu zadruge; (3) smanjuje
interes poljoprivrednika za članstvo u zadruzi; (4) ekonomska neodrţivost efikasnog
poslovanja zadruge u domenu konkurentnosti sa drugim privrednim subjektima na trţištu.
Zbog svega toga, potrebno je u najkraćem mogućem roku da zadruge i zadruţni savezi, uz
podršku drţave u okviru novog Zakona o zadrugama, prevedu svu imovinu koju zadruge
koriste iz društvene u zadruţnu svojinu. U slučaju da se neki deo imovine u zadrugama koji
nije stečen teretnim poslom prevede iz društvene u zadruţnu svojinu, njihovi vlasnici isti
mogu potraţivati po zakonskim odredbama o restituciji (2011).102
Shodno odredbama Zakona
o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (2011), neophodno je u predlogu novog Zakona o
zadrugama, umesto 1. jula 1953. godine po Zakonu o zadrugama (1996), pomeriti granicu za
povraćaj zadruţne imovine na 9. mart 1945. godine - kada je nacionalizovan i deo nedeljive
zadruţne imovine po Zakonu o privrednim zadrugama (1937).103
Sa stanovišta zaštite
zadruţne imovine, posebno je značajno da se razreši "zakonodavna trilema" koja proizilazi iz
(ne)sledljivosti zaštite nedeljive zadruţne imovine po Zakonu o privrednim zadrugama
(1937), Zakonu o zadrugama (1996) i člana 15. st. 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i
obeštećenju (2011).104
7.2.5. Promena finansijsko-poreske legislative u cilju onemogućenja drţavi da oporezuje
više puta ostvarenu dobit zadruge u postupku njene preraspodele. Pri ostvarivanju dobiti
zadruga prvi put plaća porez na dobit kao privredni subjekat. Ukoliko deo ostvarene dobiti
raspodeljuje zadrugarima, isti podleţu obavezi plaćanja poreza na prihod ostvaren po osnovu
članskog uloga i ili vrednosti poslovanja preko zadruge. Najzad, treći put zadrugar na istu
vrednost primljenog dela dobiti zadruge plaća i eventualno porez na ukupan prihod graĎana –
ukoliko njegov godišnji prihod prelazi iznos utvrĎen zakonskim propisima. U sadašnjim
uslovima, porez na ukupan prihod graĎana i izbegavanje obaveznog uključivanja u sistem
PDV kada se ostvari zakonom propisani minimum od 4.000.000 RSD ukupnog prihoda,105
101
Više o tome videti: Kardelj Edvard (knjiga 2, 1983:161 i 163; knjiga 3, 1983:348 i 375-376). Preuzeto iz:
Zakić Zorka (2000:327-328) 102
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. "Sl. glasnik RS", br. 72⁄2011. društvenoj i 103
Zakon o privrednim zadrugama. "Sl. novine Kraljevine Jugoslavije", br. 217 - LXII 104
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (2011), u članu 15. st. 1., propisuje: "Ovim zakonom vraćaju
se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice
lokalne samouprave, u drţavnoj, društvenoj i zadruţnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i
zadruţnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu." 105
Član 38, stav 2. Zakona o PDV, "Sl. glasnik RS", br. 84⁄2004, 86⁄2004, 61⁄2005, 61⁄2007.
45
sva registrovana poljoprivredna gazdinstva (RPG) izbegavaju tako što svoje "de facto" RPG
dele na veći broj "de jure" RPG čiju su vlasnici članovi istog domaćinstva, kako ne bi ušli u
sistem PDV-a.
7.2.6. Restrukturiranje zadruţnog sistema u Srbiji sa dva aspekta: (1) formiranje Opšteg
(tzv. "Glavnog" ili "Krovnog") saveza kao alijanse svih zainteresovanih sektorskih zadruţnih
saveza; (2) redefinisanje mesta, uloge, delatnosti i finansiranja106
postojećih regionalnih
(okruţnih), pokrajinskih i Zadruţnog saveza Srbije – koji su de facto različiti teritorijalni
nivoi saveza zemljoradničkih zadruga. Svrsishodnost formiranja Opšteg zadruţnog saveza
Srbije proizilazi iz potrebe objedinjavanja zajedničkih interesa i nastupa svih zadruţnih
sektora (primarni, sekundarni i tercijarni) prema nadleţnim drţavnim (vlada, ministarstva,
agencije, fondovi i dr.) i meĎunarodnim organizacijama (ILO, FIPA, FAO, ...) i zadruţnim
institucijama (ICA, ICA Europe, COPA COGECA). Neophodnost redefinisanja mesta, uloge i
delatnosti postojećih nivoa teritorijalnih saveza zemljoradničkih zadruga se nameće zbog
odsustva kolektivne preduzetničke kulture i potrebe njihove transformacije iz dominantno
paradrţavne i partiokratske ispostave u poslovno-sektorsku alijansu poljoprivrednih zadruga.
7.2.7. S obzirom na sloţenost zadruţne problematike i objektivne teškoće u procesu
restrukturiranja zadrugarstva u Srbiji, a u kontekstu obeleţavanja 2012 Međunarodne godine
zadruga, poţeljno je formiranje i Nacionalnog saveta za obeleţavanje 2012 Međunarodne
godine zadruga u realizaciji čijih programskih aktivnosti treba da učestvuju ne samo
predstavnici zadruţnih sektora, već i nadleţnih drţavnih institucija i poslenici zadruţnog
pokreta u najširem kontekstu. Jedna od prioritetnih uloga ovoga Nacionalnog saveta je
lobiranje za promociju, podršku i reafirmaciju zadrugarstva u cilju brţe i svestranije
realizacije ciljeva definisanih u ovoj Strategiji.
106
Budući da imovina Zadruţnog saveza Srbije nije stečena radom samo radnika i funkcionera u tom savezu, već
poslovanjem celokupnog zadruţnog sektora Srbije, to se prihodi po osnovu rentiranja te imovine moraju
pravičnije raspodeljivati i za aktivnosti niţih nivoa zemljoradničkih zadruţnih saveza, kao i drugih
nepoljoprivrednih zadruţnih saveza.
46
47
8. PREDLOZI ZA REŠAVANjE VAŢNIJIH PITANjA U ZEMLjORADNIČKOM ZADRUGARSTVU SRBIJE
Posle globalnih trendova, opisa stanja u zadrugarstvu, vizije, misije i ciljeva razvoja, u
okviru ove teme predlaţu se mere koje rešavaju neka od vaţnih pitanja, a istovremeno
predstavljaju razvojne pravce zemljoradničkog zadrugarstva Srbije. Brojna su pitanja koja
treba rešavati u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije. MeĎu ovim pitanjima, posebno su
značajna sledeća: nasleĎeni neregulisani imovinski odnosi u zadrugama i savezima; odnosi
izmeĎu zadrugara, kooperanata i zaposlenih u zadruzi; zadruţno obrazovanje; transformacija
kapitala u zadrugama i zadruţnim savezima – mogućnosti dokapitalizacije; zadruţna revizija;
i primena informacionih tehnologija u zadrugarstvu.
8.1. Predlozi za rešavanje nasleĎenih imovinskih odnosa u zemljoradničkim zadrugama i zadruţnim savezima
8.1.1. NasleĎeni imovinski odnosi i danas predstavljaju jedan od najvećih problema u
zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije. To potvrĎuje i citat iz članka u listu "Poljoprivrednik"
(2008): "Svet nije izmislio ništa bolje od zadruge za trţišno organizovanje malih gazdinstava,
ali za njihov preporod u Srbiji neophodno je vratiti im svu otuđenu zadruţnu imovinu." Za
razliku od drugih zemalja sa razvijenijim zadrugarstvom - gde se imovina u zadrugama jasno
priznaje ili kao imovina zadruge (Italija) ili kao imovina zadrugara (Norveška), Srbija je
jedina zemlja u svetu u čijem dominantnom broju zadruga i sada postoji tzv. (koja od 2006.
godine čak nije ni ustavna kategorija), što znači da njen vlasnik nije ni zadruga a ni
zadrugar. Na taj način u Srbiji već 53 godine postoji pravna regulativa na osnovu koje je
zadruţna imovina "u raskoraku" izmeĎu zemljišnoknjiţnog i izvanknjiţnog vlasništva i
pravnog i faktičkog stanja, a posledice toga ni danas nisu rešene i njihovo rešavanje stalno se
prolongira, uglavnom zbog političkih razloga. Zato se u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije
osnovano moţe primeniti stilska figura: "Zadrugarstvo stvara, a politika i drţava razara".
Tek posle donošenja Ustava RS (2006), samo se imovina novoosnovanih zadruga knjiţi kao
zadruţna svojina.
8.1.2. Zadruţna svojina je bila zakonima zaštićena od 1846. godine na području
Vojvodine odnosno od 1894. godine na području centralne Srbije, zaključno sa Ustavom
FNRJ iz 1946. godine, kojim je bilo propisano da: (1) "Sredstva za proizvodnju ... su ili
opštenarodna imovina, to jest imovina u rukama drţave, ili imovina narodnih zadruţnih
organizacija, ili imovina privatnih fizičkih i pravnih lica" (čl. 14); (2) "... drţava daje pravac
privrednom ţivotu i razvitku putem opšteg privrednog plana, oslanjajući se na drţavni i
zadruţni privredni sektor a ostvarujući opštu kontrolu nad privatnim sektorom privrede" (čl.
15); (3) "Drţava posvećuje naročitu paţnju i pruţa pomoć i olakšice narodnim zadruţnim
organizacijama"( čl. 17).
8.1.3. MeĎutim, Ustavnim zakonom (1953) izvršeno je svojinsko razvlašćivanje svih
zadruga i zadruţnih saveza i izgubljen kontinuitet identiteta zadruţne svojine i njene
48
evidencije u registru različitih oblika svojine, zato što je dotadašnja zadruţna svojina kao
"imovina narodnih zadruţnih organizacija" proglašena "društvenom svojinom kao osnovom
društvenog ureĎenja".107
To je bila prva i najveća politička i sistemska greška drţave prema
zadrugarstvu u našoj zemlji, iz čije nelogičnosti su do danas povlačeni brojni politički i
drţavni pravno-ekonomski pogrešni potezi sa katastrofalnim posledicama po zadrugarstvo
kao treći sektor naše privrede.
8.1.4. Kategorija zadruţne svojine je ponovo uspostavljena Amandmanima na Ustav
SFRJ (1988), koja je Zakonom o zadrugama (1990) definisana kao "imovina nastala radom i
poslovanjem zadruga i zadrugara", a utvrĎena je i obaveza nezadruţnih subjekata da, po
odredbama republičkog zakona, vrate imovinu zadrugama i zadruţnim savezima odnosno
njihovim sledbenicima što, uglavnom, nije učinjeno.
8.1.5. Saveznim Zakonom o zadrugama (1996) preuzete su prelazne i završne odredbe iz
Zakona o zadrugama (1990), uz bliţe ureĎenje uslova i postupka povraćaja zadruţne imovine
zadrugama i zadruţnim savezima. Naime, članom 92. tog Zakona utvrĎena je obaveza
subjekata koji nisu zadruge i zadruţni savezi da, kada se organizuju u društvo kapitala, iskaţu
zadruţnu imovinu u akcijama ili udelima i kao takvu je vrate zadrugama i zadruţnim
savezima pre otpočinjanja procesa privatizacije. To je bila obaveza svih privrednih društava u
oblasti preraĎivačke industrije, skladišnih kapaciteta (silosi, hladnjače) i industrije inputa
(fabrike mineralnih Ďubriva) u koje su, u vreme ZUR-a, vršena ulaganja zadruga i zadrugara.
MeĎutim, ta zakonska odredba je primenjena u svega nekoliko slučajevima (mlekara "Dţersi"
u Knjaţevcu, DP "Silos" u Pećincima i DP "Ţitoprodukt" u Zrenjaninu). Nasuprot tome, u
većini drugih slučajeva zahtevi zadruga su odbijeni jer su se subjekti koji su bili u obavezi da
primene ove odredbe oglušili o svoju zakonsku obavezu. U takvim slučajevima sva ulaganja
zadruga i zadruţnih saveza tretirana su kao , iskazana kao društveni kapital tih preduzeća, i
prodata u procesu privatizacije. Istim Zakonom je utvrĎena i obaveza neposrednog vraćanja
nepokretne zadruţne imovine (poljoprivredno zemljište, objekti) koje su zadruge unele u
vreme primene ZUR-a u "opštinske kombinate", organizovane po Zakonu o preduzećima
(1989) u društvena preduzeća, ali ni ova zakonska obaveza nije sprovedena.108
Uz opstrukciju
drţavnih organa (opštinske uprave, Ministarstvo finansija, pa čak i Ustavni sud), zadruge i
zadruţni savezi bili su u nemogućnosti da dokaţu svoje vlasništvo i zbog činjenice da je
dokumentacija o sticanju zadruţne imovine, posle integraciono-dezintegracionog procesa,
ostala u posedu kombinata i drugih subjekata koji su bili u obavezi da je vrate zadrugama i
zadruţnim savezima. Kontinuitet antizadruţne politike u oba zakona ogleda se u identičnosti
poglavlja kojim se propisuju uslovi i postupak povraćaja zadruţne imovine. Umesto u
posebnom tematskom poglavlju posvećenom problematici restitucije zadruţne svojine, to je
učinjeno u glavi Prelazne i završne odredbe. Istina, Zakonom o zadrugama iz 1996. godine
107
Ustavni zakon o osnovama društvenog i političkog ureĎenja FNRJ i saveznim organima vlasti, "Sl. list
FNRJ", br. 3⁄1953, član 4: na sredstvima za proizvodnju, samoupravljanje proizvođača u privredi i
samoupravljanje radnog naroda u opštini, gradu i srezu jesu osnova društvenog i političkog uređenja zemlje. 108
Vrlo je indikativno da u periodu postsocijalističkog "juriša u kapitalizam" nijednim zakonom nije bila
propisana obaveza da poljoprivredni kombinati kao nosioci "rasprodaje imovine u tzv. društvenoj svojini"
dokaţu odakle im ta imovina, kao da ta imovina nije imala svog "stvoritelja" pre nego što je proglašena kao
imovina u tzv. društvenoj svojini.
49
nešto su bliţe navedeni uslovi i postupak povraćaja zadruţne svojine nego što je to bilo u
prethodnom Zakonu o zadrugama iz 1990. godine, ali ni to nije ispoštovano u praksi.
8.1.6. Zbog takve antizadruţne politike koja traje već šest decenija, zemljoradničko
zadrugarstvo u Srbiji postalo je svetski kuriozitet. Čak i danas posle pet godina od donošenja
Ustava Republike Srbije (2006) kojim je ukinuta , osnovna specifičnost sektora
zemljoradničkog zadrugarstva jeste veća zastupljenost tzv. društvenog kapitala (40,01%) nego
zadruţnih udela (23,04%) i heterogenost porekla ostalog kapitala (0,77% drţavni, 0,34% udeli
društava sa ograničenom odgovornošću, 0,31% akcijskog i 0,15% uloga članova ortačkog
društva), kao i visoko učešće ostalog osnovnog kapitala (23,04%). Visoko učešće tzv.
društvenog kapitala u zemljoradničkim zadrugama rezultat je realno teško sprovodivog
postupka dokazivanja i uknjiţbe da je to de jure zadruţna imovina stvorena radom prethodnih
generacija zadrugara i poslovanjem zadruga u periodu od njihovog osnivanja do danas.109
Odredbe Zakona o zadrugama (1996) koje se odnose na postupak dokazivanja i prevoĎenja
tzv. društvene svojine u zadruţnu u praksi nisu bile značajnije primenjivane. Pod uticajem
zakona iz oblasti privatizacije u periodu tranzicije,110
posle Zakona o zadrugama (1996) bilo
je čak sedam neuspešnih inicijativa za donošenje novog zakona o zadrugama, a osmi predlog
je upravo u proceduri usvajanja na Vladi i upućivanja u Skupštinu Srbije.111
U takvim
uslovima, privatizovan je značajni deo zadruţne imovine koja se formalno vodila kao tzv. .
Umesto da štite zadrugu i zadruţnu imovinu, takvim procesima doprinosili su i zadruţni
menadţeri u pojedinim zadrugama koje su imale nasleĎenu imovinu u tzv. društvenoj svojini.
Time je kompromitovan zadruţni pokret i zadruga kao najprimereniji oblik i sredstvo za
zajednički nastup malih robnih proizvoĎača na trţištu, odnosno derogiran je i deo zadruţnog
sistema u Srbiji.
8.1.7. S obzirom na analogiju da u privatnim preduzećima ne postoji mogućnost
konstituisanja društvene svojine, a imajući u vidu da je zadruţna svojina poseban kolektivni
oblik privatne svojine (zadrugara), to u zadrugama de facto nije bilo moguće formiranje
društvene svojine. U suštini ta imovina nastala je kao rezultat rada svih prethodnih generacija
zadrugara. To znači da je od Ustavnog zakona (1953) do Amandmana na Ustav SFRJ (1988)
najveći deo zadruţne svojine nelogično ili uknjiţen kao ili tretiran kao tzv. neraspodeljena
zadruţna imovina. Uostalom, zadruge i zadruţni savezi su sve vreme na imovinu i u tzv.
društvenoj svojini (kao specifičnoj formi negacije prava vlasništva individualnog ili
109
Ibid, str. 12. 110
Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. "Sl. glasnik RS",
br. 49/1992 i 54/1996. 111
To su: (1) Nacrt zakona o zadrugama, predlagač Savezno ministarstvo privrede i unutrašnje trgovine, 2002;
(2) Model zakona o zadrugama, predlagač Asocijacija za ţensku inicijativu, 2004; (3) Predlog zakona o
poljoprivrednim zadrugama, predlagač Zadruţni savez Vojvodine, 2004; (4) Nacrt zakona o zadruţnom
društvu, predlagač Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, 2005; (5) Nacrt
zakona o zadruţnim društvima, predlagač Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
AP Vojvodine, 2006; (6) Nacrt zakona o zadruţnom fondu, predlagač Pokrajinski sekretarijat za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, 2006; (7) Nacrt zakona o zadrugama, predlagač
Ministarstvo privrede Republike Srbije (prva i druga verzija) i (8) Nacrt Zakona o zadrugama, predlagač
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, 2010-2011.
50
kolektivnog vlasnika), imali pravo upravljanja, korišćenja i raspolaganja – izuzev prava
stavljanja te imovine pod hipoteku.112
8.1.8. Nasuprot odredbama Zakona o zadrugama (1990. i 1996) koji zabranjuju otuĎenje
zadruţne imovine, u našoj praksi brojni su primeri njenog otuĎenja bez naknade i prodaje, i to
kako u zadrugama, tako i u zadruţnim savezima: Zadruţna mlekara "Pivnice” - pripojena
Novosadskoj mlekari; Zadruţna banka Vojvodine – pripojena VojvoĎanskoj banci u Novom
Sadu; zgrada Zadruţnog saveza Srbije u Beogradu (oko 8.600 m2 u ul. Resavska 15) - bez
odluke nadleţnih zadruţnih organa – preuzeta od strane Privredne komore Srbije; akcije o
zadruţnom kapitalu Mlekare "Dţersi” u Knjaţevcu i u DP "Silos” u Pećincima su prodate,
kao i deo imovine Zadruţnog saveza Srbije113
i Zadruţnog saveza Vojvodine,114
a da sredstva
dobijena tim prodajama nisu opredmećena u drugi oblik zadruţne imovine. Navedeni i drugi
brojni primeri otuĎenja zadruţne imovine uzrokovali su dve negativne posledice: (1)
ustanovili su kategoriju nepošteni posednik115
i (2) ugrozili ugled zadruga i zadruţnih saveza i
doveli u pitanje poverenje zadrugara i potencijalnih članova u te zadruţne institucije.
8.1.9. Poseban problem jeste knjiţenje poljoprivrednog zemljišta u zemljoradničkim
zadrugama po Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge
oblike svojine116
– koji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i oficijelno
priznaje kao lex specialis,117
a istovremeno se isti taj pravni institut (lex specialis) ne priznaje
za isto zemljište koje treba iz tzv. društvene svojine preknjiţiti u zadruţnu svojinu odnosno
imovinu zadruge kojoj de facto i pripada. Na osnovu napred navedenog Zakona i drugih
propisa (Zakona o drţavnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima i
podzakonskog akta – Uputstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o načinu
i postupku utvrđivanja i evidentiranja zemljišta u drţavnoj i društvenoj svojini koje koriste
pravna lica),118
sprovedeni su postupci popisa i evidencije poljoprivrednog i drugog zemljišta
112
Ograničenje prava raspolaganja i zabrana stavljanja hipoteke na imovinu u zadrugama propisano je izmenama
i dopunama (saveznog) Zakona o zadrugama (1996, 1998), koje je donela Skupština Republike Srbije ("Sl.
glasnik RS", br. 101⁄2005 i 34⁄2006). 113
Po Ugovoru zavedenom u ZS Srbije pod brojem 04-92 od 13.03.2007. godine, ZS Srbije je prodao "poslovni
prostor – 4 sobe obeleţen brojem 5 od 43 m2 u prizemlju kuće br. 21 u ul. Makedonska 21 ... za 64.000 €"
,
odnosno za 1.448,37 €⁄m2 u strogom centru Beograda, što se moţe smatrati "bagatelnom" cenom. Čak je i
porez na promet ove nepokretnosti platio prodavac ZS Srbije. TakoĎe, prodaja ove nepokretnosti nije izvršena
na javnoj aukciji ili dostavljanjem zatvorenih ponuda, već direktnom pogodbom sa kupcem (!?), a ta sredstva,
takoĎe, nisu utrošena za nabavku ili investiranje u drugo osnovno sredstvo ZS Srbije, zbog čega se moţe
konstatovati da su ista nenamenski utrošena. 114
Zadruţni savez Vojvodine je, takoĎe, prodao svoj poslovni prostor površine 209 m2 u Novom Sadu, ul.
Bulevar OsloboĎenja 72. 115
P. Simonetti P. (2007:2) 116
Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine. "Sl. glasnik RS",
br. 49⁄1992 i 54⁄1996. 117
Prema Potvrdi koju je MPŠV RS, pod brojem 954-00-00058⁄2006-06 od 15.09.2006. godine, izdalo ZZ
"Beška" u Beški, resorno ministarstvo Zakon o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u
druge oblike svojine tretira kao lex specialis – što je i razumljivo budući da je isti u suprotnosti sa odredbama
tada vaţećeg Ustava Republike Srbije (1992), koji je sve do donošenja Ustava Republike Srbije u 2006.
godini "štitio" tzv. društvenu svojinu kao jedan od četiri oblika svojine (pored drţavne ili javne, privatne i
zadruţne). Iz toga proizilazi da je pretvaranje društvene svojine nad poljoprivrednim zemljištem u druge
oblike svojine odnosno isključivo u privatnu bilo protivustavno od donošenja predmetnog Zakona u 1992.
godini – sve do donošenja danas aktuelnog Ustava iz 2006-te. 118
Pored Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, postupak
razgraničenja zemljišta u zemljoradničkim zadrugama po pojedinim oblicima svojine odnosno na drţavnu i
društvenu svojinu vršen je i na osnovu drugih pratećih propisa: Zakona o drţavnom premeru i katastru i
51
koje koriste pravna lica tako što je izvršeno razgraničenje zemljišta u drţavnoj i u društvenoj
svojini. Pri tome nije uvaţavana činjenica da su zemljište u tzv. društvenoj svojini zadruge
"stekle teretnim pravnim poslom na osnovu primene člana 1. stav 2. lex specialis” i da je ono
de facto imovina zadruge u zadruţnoj svojini. To znači da čak ni u postupku popisa,
evidencije i razgraničenja poljoprivrednog i drugog zemljišta u drţavnoj i društvenoj svojini
koje koriste pravna lica, zadrugama nije omogućeno da zemljište u tzv. društvenoj svojini
koje je stečeno teretnim pravnim poslom zadruge nije omogućeno da isto uknjiţe kao
zemljište u zadruţnoj svojini!?
8.1.10. MeĎutim, svi zahtevi zadruga da se tzv. na nepokretnostima koje su stečene
radom i poslovanjem zadrugara i zadruge, u postupku razgraničenja vlasništva nad
poljoprivrednim zemljištem u zadrugama, preknjiţi iz društvene u zadruţnu svojinu su, po
pravilu, odbijena od Sluţbe za katastar Republičkog geodetskog zavoda. Tipično obrazloţenje
je da u Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike
svojine (1992) "ne postoji nijedna odredba koja govori o načinu i pretvaranju društvene
svojine u zadruţnu svojinu", a o tome ne postoji odredba ni u Zakonu o zadrugama (1996).119
MeĎutim, u Zakonu o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge
oblike svojine (1992) takoĎe nije propisano da se ista moţe prevoditi isključivo u privatnu
svojinu, a u praksi se jedino u taj oblik svojine i prevodi!?
8.1.11. Posebno treba ukazati da se imovinska šteta zemljoradničkom zadrugarstvu
nanosi i po osnovu postupanja sa imovinom zadruga koja ostane po namirenju obaveza
poveriocima kada se sprovodi stečajni postupak, a koja se shodno članu 154. Zakona o stečaju
(iako je tzv. društvena a ne drţavna svojina) prenosi u nadleţnost Republičke direkcije za
imovinu Republike Srbije - umesto da se i po aktuelnom Zakonu o zadrugama stavi na
raspolaganje teritorijalno nadleţnom zadruţnom savezu za dodelu iste drugim aktivnim
zadrugama ili za osnivanje i poslovanje novih zadruga.120
8.1.12. Na osnovu prethodne analize, problemi vlasništva nad imovinom u zadrugama i
zadruţnim savezima mogu se rešiti na sledeće načine: (1) sva imovina koja je 1953. godine
prevedena iz zadruţne u društvenu svojinu i imovina koja je u periodu od Ustavnog zakona
FNRJ (1953) do Ustava RS (2006) stečena radom i poslovanjem zadrugara i zadruge i
uknjiţena kao društvena svojina da se vrati u zadruţnu svojinu zadruge donošenjem lex
specialis ili potpunijom razradom odredbi novog Zakona o zadrugama. (2) sva imovina koja
je u periodu od donošenja Ustavnog zakona FNRJ (1953) do Ustava RS (2006) izuzeta iz
zadruga i koje sadašnje zadruge ne potraţuju, takoĎe treba vratiti zadruţnom sektoru kao
upisima prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 83⁄1992, 53⁄1993, 67⁄1993, 48⁄1994, 12⁄1996,
15⁄1996, 34⁄01 i 25⁄2002) i podzakonskog akta – Uputstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede o načinu i postupku utvrĎivanja i evidentiranja poljoprivrednog zemljišta u drţavnoj i
društvenoj svojini koje koriste pravna lica ("Sl. glasnik RS", br. 21⁄1994). 119
Više o tome u Rešenju Republičkog geodetskog zavoda, Sluţbe za katastar nepokretnosti u InĎiji, Broj 952-
01-1723⁄06c od 20.10.2006. godine, kojim se ZZ "Beška" u Beški odbija zahtev da se "briše i upiše zadruţna
svojina na katastarskim parcelama broj 7734 u Ko InĎija-01 i 4835 u Ko Beška" u površini od ukupno
608.66.07 ha. 120
Zakon o stečaju. "Sl. glasnik RS", br. 104/2009. Interesantno je da čak i direktor Republičke direkcije za
imovinu Republike Srbije, u svom odgovoru na upit Saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog
okruga, ukazuje da ZS Srbije treba, posredstvom MPTŠV, da insistira kod MERR kao predlagača da se to
pitanje adekvatnije reguliše u predlogu novog Zakona o zadrugama (dopis Republičke direkcije za imovinu
RS broj 464-1601⁄2011 od 31.08.2011. upućen ZS Srbije i ZS Jablaničkog i Pčinjskog okruga).
52
neraspodeljenu zadruţnu imovinu i preneti na upravljanje u predloţeni Zadruţni fond RS;121
(3) svu imovinu zadruga i zadruţnih saveza koja je kao društvena svojina privatizovana
drţava treba da nadoknadi u skladu sa odredbama Zakona o restituciji i prenese u Zadruţni
fond RS; (4) sva imovina zadrugara da se iskaţe u knjigama zadrugara po njihovim ili
imenima njihovih naslednika; (5) izvršiti izmenu i dopunu člana 154. Zakona o stečaju tako
da se imovina u tzv. društvenoj svojini koja preostane po okončanju stečajnog postupka i
brisanja zemljoradničkih zadruga iz registra stavi na raspolaganje teritorijalno nadleţnom
zadruţnom savezu, a ne Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije kao što je to sada
praksa.
8.1.13. Ukoliko novim Zakonom o zadrugama ili drugim zakonom u formi lex specialis
drţava ne obezbedi urgentno i potpuno prevoĎenje društvene svojine u zadrugama u zadruţnu
svojinu, zadruge odnosno zadruţni savezi treba da se obrate za pomoć i urgenciju
meĎunarodnim zadruţnim i nezadruţnim institucijama.
8.2. Rešavanje odnosa izmeĎu zadrugara, kooperanata i zaposlenih radnika
8.2.1. U pogledu zastupljenosti pojedinih kategorija lica uključenih u poslovanje zadruge
razlikuju se tri kategorije: zadrugari, zaposleni i kooperanti. Zadrugari su osnivači i naknadno
učlanjena lica, čiji se odnosi sa zadrugom dominantno regulišu kupoprodajnim ugovorima u
nabavci repromaterijala i usluga, sa jedne, i plasmanu trţišnih viškova poljoprivrednih
proizvoda zadrugara, sa druge strane. Zaposleni u zadruzi su sa i bez statusa zadrugara.
Budući da 10,2% direktora (DAES, 2011) izjavljuje da njihova zadruga nije otvorena za
prijem novih članova ili nije ţelelo da odgovori na to pitanje, moţe se zapaziti da su to
zadruge u kojima dominiraju zaposleni sa statusom zadrugara, posebno ukoliko zadruga
raspolaţe i sa sopstvenom ekonomijom. Time se narušava jedan od osnovnih zadruţnih
principa - princip "otvorenih vrata". Kooperanti su poljoprivrednici koji povremeno posluju sa
zadrugom (kao slobodni "strelci"), bez prava na eventualno učešće u raspodeli dobiti u
zadruzi, ali i bez obaveze da snose rizik u slučaju iskazanog gubitka zadruge. Za razliku od
drugih zemalja sa razvijenijim zadrugarstvom gde se naša kategorija "kooperanti" izjednačava
sa kategorijom relativno malog broja "nečlanova" zadruge, to je najbrojnija kategorija lica
uključena u poslovanje naših zemljoradničkih zadruga.122
U većini evropskih zemalja
poslovanje zadruge sa nečlanovima mora biti značajno manje od poslovanja sa zadrugarima,
kao i da prihodi ostvareni u poslovanju sa nečlanovima ne mogu biti predmet raspodele
izmeĎu članova zadruge – već ostaju kao u nedeljivim fondovima zadruge. Primenom takvih
rešenja u poslovanju nečlanova zadruge u evropskoj zadruţnoj praksi i u našoj zemlji bi se
eliminisala mogućnost zatvorenosti članstva u zadruzi i zloupotrebe kooperanata u poslovanju
zadruge u korist radnika i malog broja članova zadruge. TakoĎe, za razliku od drugih zemalja
sa razvijenijim poljoprivrednim zadrugarstvom gde član zadruge moţe da bude samo vlasnik
121
Nacrt Zakona o zadrugama, MERR, Beograd, 2011. 122
Broj kooperanata posebno je povećan donošenjem Zakona o udruţivanju zemljoradnika ("Sl. glasnik SRS",
broj 19⁄1974), jer su zemljoradnici udruţeni u osnovne organizacije kooperanata u sastavu društvenih
poljoprivrednih preduzeća sticali status kooperanata, dok su zemljoradnici koji su se udruţivali u osnovne
zadruţne organizacije sticali status zadrugara.
53
farme, u Srbiji se često dešava da su više članova jednog domaćinstva istovremeno članovi
iste zadruge.
8.2.2. Zbog nepovoljnog ekonomskog poloţaja poljoprivrede i posebno zadruţnog
sektora, zadrugari učestvuju u raspodeli dobiti u relativno malom broju zadruga (redovno u
15,2% a povremeno u 17,7% zadruga). Time se najveći broj zadrugara u praksi izjednačava sa
kooperantima, što destimuliše motivisanost poljoprivrednika za članstvo u zadruzi. Tako se
celokupno poslovanje zadruge, po pravilu, završava na primarnoj raspodeli izvršenoj kroz
obračun ulaznih cena inputa (sa zavisnim troškovima nabavke i trgovačkom marţom) i
izlaznih (otkupnih) cena gotovih proizvoda zadrugara.123
8.2.3. Specifičnost poljoprivrednih zadruga u Srbiji ogleda se i u postojanju velikog broja
kooperanata, pri čemu je izraţena polarizacija zadruga: u 33,0% zadruga broj kooperanata je
manji od 50, dok 26,6% zadruga saraĎuje sa preko 200 kooperanata. Pri tome, kod zadruga sa
velikim brojem kooperanata ne postoji direktna povezanost veličine zadruge (imajući u vidu
sadašnji broj zadrugara) i broja kooperanata, budući da zadruge sa preko 200 kooperanata
pripadaju svim intervalnim grupama po broju zadrugara. Ovo upućuje na zaključak da bez
obzira na veličinu zadruge postoji tradicija i potreba poslovne saradnje sa kooperantima.
Posebno treba istaći činjenicu da je preko 100 kooperanata u čak 64.6% zadruga, dok preko
100 zadrugara ima u tek 11.4% ukupnog broja zadruga. U aktuelnom Zakonu o zadrugama
(1996), kao i u Nacrtu zakona o zadrugama (2011), nije ograničeno vreme koje poljoprivredni
proizvoĎač moţe da provede u statusu kooperanta ili tzv. pridruţenog člana u poljoprivrednoj
zadruzi. Prema Anketi DAES (2011), dominantan je stav direktora poljoprivrednih zadruga
(70,9%) da kooperanti ne treba da učestvuju u raspodeli dobiti, dok 29,1% direktora zadruga
ima pozitivan stav prema učešću kooperanata u raspodeli dobiti. Onemogućavanjem
kooperanata da učestvuju u eventualnoj raspodeli dobiti u zadruzi isti se motivišu da postanu
članovi zadruge i preuzmu deo rizika za poslovanje zadruge, budući da je ekonomska korist
osnovni motiv za učlanjenje u zadrugu, ne samo kod nas, već i u meĎunarodnoj zadruţnoj
praksi. MeĎutim, 75,9% anketiranih direktora smatra da ne treba ograničiti period saradnje
kooperanata sa zadrugom, odnosno da ih posle tog perioda uslove stupanjem u članstvo
zadruge (što je u skladu sa principom dobrovoljnosti ulaska u članstvo zadruge). To,
istovremeno, moţe da bude i rezultat straha direktora da bi prekid saradnje sa kooperantima
uticao na značajno smanjenje obima poslovanja i ekonomskog poloţaja zadruga.
8.2.4. Jedna od karakteristika zemljoradničkih zadruga u Srbiji jeste da se najveći broj
zaposlenih radnika nalazi u dvojnoj ulozi: zaposleni radnici i članovi zadruge. To dvojstvo
zaposlene radnike stavlja u privilegovan poloţaj u odnosu na druge zadrugare, posebno
ukoliko zaposleni radnici nisu i vlasnici individualnih poljoprivrednih gazdinstava i, po tom
osnovu, ne posluju sa zadrugom.
123
MeĎu malobrojnije zadruge koje imaju drugačiji pristup raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja sa
zadrugarima, navodimo primer Zemljoradničke zadruge "Beška" u kojoj se na kraju godine od 5% marţe koju
ostvari u poslovnoj saradnji po osnovu isporuke proizvoda zadrugara prehrambenoj industriji "zadrugarima
pripisuje 4% vrednosti isporučene robe i to se prenosi i evidentira u APR i uvećava njihov zadruţni udeo, a
ostatak od 1 % ostaje Zadruzi na ime pokrića troškova koji nastaju pri nabavci repromaterijala i isporuci
proizvoda zadrugara." Informacija Dragana Lončara - direktora ZZ "Beška" prilikom dubinskog intervjua i
posete članova tima za izradu Strategije (28.07.2011.)
54
8.2.5. Većina zadruga u Srbiji danas posluje kao preduzeće. Njima upravljaju direktori i
ostali zaposleni koji donošenjem odluka (formalno pokrivenih odlukama organa zadruge,
često i nelegitimnim: na 31,7% sednica skupštine zadruga prisustvuje manje od 50% članova,
a u 21,5% anketiranih zadrugari "samo glasaju za izloţene predloge” koje pripremaju
zaposleni u zadruzi) prisvajaju sve pozitivne rezultate iz poslovanja, a ako se posluje sa
gubitkom tada isti tereti smanjenje kapitala zadruge.
8.2.6. Na osnovu analize stanja o tri navedene kategorije lica u zadrugama, problemi
njihovog odnosa mogu se rešiti na sledeće načine: (1) zadrugar treba da bude vlasnik
porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili drugi član domaćinstva koji je poljoprivrednik u
slučaju kada vlasnik ima drugo zanimanje; (2) kooperante u sadašnjoj fazi nerazvijenog
zemljoradničkog zadrugarstva ne treba isključivati iz poslovanja sa zadrugom (jer bi se tima
značajno umanjili poslovni rezultati zadruge), ali ih treba ekonomski motivisati da postanu
zadrugari i propisati rok (od na primer tri godine) u kome prihod po osnovu poslovanja sa
zadrugarima mora da bude veći od prihoda iz poslovanja sa kooperantima ili isključiti iz mera
podsticaja sve zadruge u kojima su prihodi iz poslovanja sa kooperantima veći od prihoda iz
poslovanja sa zadrugarima; (3) radnici koji su vlasnici porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
ili njihovi članovi domaćinstava mogu postati članovi zadruge, ali se pravilima zadruge moţe
ograničiti njihovo učešće u organima upravljanja u zadruzi (na primer 1:10) kako ta podgrupa
zadrugara ne bi bila dominantna u članstvu i organima upravljanja u zadruzi; (4) zaposlene
radnike koji nemaju poljoprivredno gazdinstvo (i time ni osnov za udruţivanje u zadrugu)
treba isključiti iz članstva zadruge i brisati iz knjige zadrugara i dokumentacije te zadruge kod
Agencije za privredne registre; (5) uključivanje predstavnika radnika u organe upravljanja u
zadruzi ne treba povezivati uopšte sa statusom zadrugara, a njihovu aktivnost u organima
zadruge treba pravilima zadruge ograničiti na učešće samo u donošenju odluka koje tangiraju
status radnika po Zakonu o radu (definisanje kolektivnog ugovora, ...).
8.3. Obrazovanje zadrugara, zadruţnih menadţera i funkcionera u zadruţnim savezima
8.3.1. Budući da je 21. vek – vek ekonomije znanja, obrazovanju zadrugara, a posebno
zadruţnih menadţera i funkcionera u zadruţnim savezima treba posvetiti značajniju paţnju. U
tom kontekstu treba shvatiti i novije ICA preporuke koje podsećaju na zaboravljenu misao
Dţ.S. Mila: "Obrazovanje je potrebno čitavom čovečanstvu, a zadrugarima je ono ţivotna
potreba." Zanemarivanje zadruţnog obrazovanja često dovodi do nerazumevanja izmeĎu
zadrugara i nezadrugara, a ponekad deluje negativno na uticajnim mestima čija je podrška
zadrugarstvu od izuzetnog značaja: na univerzitetima, u vladi, meĎu ekonomistima i
pravnicima, novinarima kao kreatorima javnog mnjenja u sredstvima javnog informisanja, itd.
Sve ovo je odraz stvarnosti i u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije.
8.3.2. Programi zadruţnog obrazovanja treba da se realizuju kroz sistem redovnog
školovanja (srednje i visoke škole, fakulteti) i povremenu obuku o pojedinim pitanjima koja
proizilaze iz izazova i šansi u skladu sa promenama u svetu koji okruţuje zadruge odnosno na
seminarima, radionicama, studijskim putovanjima u zemlji i inostranstvu organizovanim (a
često i doniranim) od strane brojnih NVO (Agromreţa, ....) i meĎunarodnih agencija (USAID,
55
Jaeren, ...). Na ţalost, od nekadašnjih nastavnih disciplina iz oblasti zadrugarstva u srednjim
poljoprivrednim školama (kao deo predmeta Ekonomika poljoprivrede) i na svim
poljoprivrednim, većini ekonomskih i pojedinim pravnim fakultetima u SFRJ, predmet
Zadrugarstvo u Srbiji je u kontinuitetu od 1919. godine opstao samo na Poljoprivrednom
fakultetu u Beogradu i slušaju ga jedino studenti agroekonomije, do implementacije tzv.
Bolonjske reforme na osnovnim a od promene nastavnog plana tek na master studijama.
Poljoprivredno zadrugarstvo je, kao deo zajedničkog predmeta, od 2009-te uvedeno i na
Ekonomskom fakultetu u Subotici. To praktično znači da na četvorogodišnjim studijama u
Srbiji, osim na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i Ekonomskom fakultetu u Subotici,
nijedan student nema mogućnosti da se, barem u formi izbornog predmeta, upozna sa teorijom
i praksom zadrugarstva.
8.3.3. Fakultetsko obrazovanje zadruţnih menadţera sve više postaje traţeno kao stručno
usavršavanje već zaposlenih rukovodilaca i drugih kadrova u zadrugama i nezaposlenih
poljoprivrednih i stručnjaka drugih specijalnosti koji su zainteresovani za rad u zadruţnom
sektoru privrede, kao i programa stručnog usavršavanja na diplomskim akademskim
studijama (poznatijim kao master studije), pre svega, na Poljoprivrednom fakultetu
Univerziteta u Beogradu – gde se izučava predmet Zadrugarstvo i udruţivanje u agroprivredi
na master studijama.124
Na istom Fakultetu, na trogodišnjim doktorskim studijama, ista
nastavno-naučna disciplina je zastupljena sa jednim izbornim predmetom. Za razliku od
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji je ranije imao predmet
Zadrugarstvo kao posebnu disciplinu ili kao deo šire definisanog nastavnog predmeta,
posebno treba istaći da je i na Ekonomskom fakultetu tog Univerziteta uveden predmet
Poljoprivredno zadrugarstvo i savetodavstvo.125
Posebno treba istaći da je tzv. Bolonjskom
reformom visokog obrazovanja razdvojio akademske studije na fakultetima od strukovnih
studija na visokim školama strukovnih studija, te bi visoke škole poljoprivrednih strukovnih
studija – posle trogodišnjeg školovanja – mogle da akredituju i specijalističke studije iz
oblasti zadrugarstva, koje bi zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije mogle da u kratkom
vremenskom periodu obezbede dovoljan broj specijalista za zadrugarstvo i time značajno
poboljšaju nivo obrazovanja rukovodstva u našim poljoprivrednim zadrugama.
8.3.4. Obrazovanje poljoprivrednika (članova zadruge i kooperanata) podrazumeva ne
samo njihovu obuku u domenu tehnike i tehnologije proizvodnje već i o značaju udruţivanja
na bazi zadruţnih vrednosti i principa. U okviru ove kategorije posebno treba posvetiti paţnju
obrazovanju zadruţnih lidera čija je uloga i zadatak da u zadrugama štite utemeljene zadruţne
vrednosti i principe. U suštini ovo predstavlja bitnu komponentu misije zemljoradničkog
zadrugarstva Srbije. Rezultati ankete (DAES, 2011) ukazuju da su sredstva za obrazovanje
značajnije dostupna menadţerima (62%; odnosno 52,6% u centralnoj Srbiji i čak 70,7% u
Vojvodini) nego zadrugarima i zaposlenim radnicima u zadrugama (54,4%). Najzad, 78,5%
direktora smatra da je ulaganje u obrazovanje investicija, 8,9% da je trošak i 6,3% da je nešto
drugo - koliko takoĎe direktora (6,3%) nije htelo da odgovori na to pitanje.
124
Predmet Zadrugarstvo i udruţivanje u agroprivredi na master studijama odslušalo je već 18 studenata u
školskoj 2010⁄11. a u 2011⁄12. godini sluša još 38 master studenata. Više o tome na:
http://www.agrif.bg.ac.rs/profiles/view/303 125
Vidi: http://www.ef.uns.ac.rs/beta/ofakultetu/osnovnipodaci/kadrovi/popovic-rade.htm
56
8.3.4. Rezultati ankete ukazuju da je 1,3% direktora (menadţera) zemljoradničkih
zadruga samo sa osmogodišnjim obrazovanjem, a čak 40,5% sa srednjom školskom spremom,
dok je sa univerzitetskim obrazovanjem 36,7% - i to u drţavi gde je preko 2.000 nezaposlenih
diplomiranih agronoma. Zato je neophodna selektivna obuka zadruţnih menadţera ("zadruţna
škola”) koja im omogućuje da naĎu svoje mesto u poslovnom svetu izmeĎu privatnog i
javnog preduzeća. U okviru ovih programa obuke ozbiljnu paţnju treba posveti problematici i
specifičnostima upravljanja zadrugom u skladu su sa zadruţnim vrednostima i principima.
Polazeći od toga da je zadruga organizacija koja se zasniva na samoupravi, zadruţna politika
mora zadrugarima da predstavi ideju i stvarnost u kojoj je zadruga, pre svega, organizacija
samopomoći i da, kao takva, prvenstveno dejstvuje za dobrobit svojih članova. Zato ovi
članovi treba da čine značajan uticaj u upravljanju zadrugom. Naravno, upravljanje u
savremenoj zadruzi mora da bude poboljšano uvoĎenjem savremenih elemenata u poslovanje
zadruge. Ovim se uspostavlja odreĎena ravnoteţa izmeĎu profesionalnog menadţera i od
strane članova zadruge izabranih predstavnika u upravi zadruge. Pri tome, bitno je da svako
obavlja svoj deo posla: menadţer deluje kao razvojni preduzetnik u korist zadruge tako što
obezbeĎuje njeno uspešno poslovanje, od čega zavisi i njegova zarada. S druge strane,
izabrani predstavnik zadrugara štiti njihove interese na taj način što obezbeĎuje poslovanje
zadruge uz poštovanje osnovnih zadruţnih principa. I pored toga što postoji uspešna sprega
dvojne upravljačke strukture u našoj praksi se često dogaĎa narušavanje ove ravnoteţe. Nisu
retki slučajevi da menadţment preuzme poslove u svoje ruke, tako da izabrani predstavnici
članova zadruge "postaju samo pečat koji se stavlja na odluku menadţera”, čime se opasno
narušava princip demokratske uprave u zadrugama. U zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije
poznati su ovakvi slučajevi u "kvazi zadrugama” i u zadrugama kojim dominiraju zaposleni.
8.3.5. S obzirom na stanje kadrova u zemljoradničkom zadrugarstvu, MPŠV RS donelo je
Uredbu o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz jačanje
ljudskih kapaciteta zemljoradničkih zadruga u 2009. godini,126
kojom je predviĎeno
finansiranje obuke 50-ak "predstavnika zemljoradničkih zadruga, i to: direktora, članova
upravnog odbora, odnosno predsednika skupštine zadrugara ... u oblasti menadţmenta,
trgovinskih lanaca, marketinga, bazičnog knjigovodstva, kao i studijsko putovanje po
sprovedenoj obuci, u cilju upoznavanja sa uspešnim primerima iz prakse", što je realizovano
od strane MPŠV RS - uz podršku sredstvima USAID, ali bez obećane završne ekskurzije svih
učesnika obuke koji su poloţili test i dobili certifikate o završenoj obuci. I naredne godine
doneta je Uredba o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz
jačanje ljudskih kapaciteta zemljoradničkih zadruga u 2011. godini,127
kojom je predviĎeno
sufinansiranje 80% bruto godišnje zarade menadţera zadruge u iznosu do 40.000 RSD neto
mesečno, ali ni ta uredba nije sprovedena do kraja novembra 2011-te, što, takoĎe, potvrĎuje
odnos resornog ministarstva prema zemljoradničkim zadrugama.
8.3.6. Imajući u vidu da su mladi budućnost zadrugarstva u Srbiji, kao i iskustva iz
drugih zemalja poput na primer "4 H" u USA (za mlade od 5 do 19 godina), koja je tokom
više od 100 godina postojanja i razvoja prerasla u globalnu mreţu za razvoj preko 7 miliona
126
Uredbu o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz jačanje ljudskih
kapaciteta zemljoradničkih zadruga u 2009. godini. "Sl. glasnik RS", br. 16⁄2009. 127
Uredbu o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju sela kroz jačanje ljudskih
kapaciteta zemljoradničkih zadruga u 2011. godini. "Sl. glasnik RS", br. 101⁄2010.
57
mladih u preko 70 zemalja sveta,128
potrebno je u osnovnim školama, pre svega na seoskim
područjima, da barem povodom Dana (svoje!) zadruge organizuju edukativne radionice o
zadrugarstvu za mlade iz njihove lokalne zajednice i okoline. TakoĎe, neophodno je da
zadruge i regionalni zadruţni savezi svestranije saraĎuju i pomaţu učeničke zadruge po
školama i domovima u kojima postoje, a ZSV i ZSS da sačine program saradnje sa Savezom
učeničkih zadruga u Srbiji.
8.3.7. Predlozi za rešenja problema: (1) obavezno uvoĎenje posebnih predmeta ili
metodskih jedinica o zadrugarstvu u agroekonomskim predmetima na svim smerovima
srednjih poljoprivrednih škola i poljoprivrednih fakulteta; (2) posebni kursevi obuke za
zadruţne lidere iz redova članova zadruga; (3) edukacija poljoprivrednika (zadrugara i
kooperanata) o zadruţnim vrednostima i principima, kao i razlikama izmeĎu zadruga i drugih
oblika udruţivanja i ostalih privrednih subjekata; (4) organizovanje posebnih programa
obrazovanja i sticanja licence za menadţere u zadrugama ("zadruţna škola") iz oblasti
kolektivnog preduzetništva (zadruţni menadţment) i poštovanja principa demokratskog
upravljanja u zadrugama; (5) sačiniti programe saradnje zadruga i saveza sa učeničkim
zadrugama i njihovim savezom. Pored obrazovanja, neophodno je formiranje i Instituta za
istraţivanja u zadrugarstvu ili pri Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu ili kao samostalnog
instituta, koji bi analizirao stanje i istraţivao promene u zadrugarstvu Srbije.
8.4. Modeli transformacije kapitala u zadrugama i zadruţnim savezima i mogućnosti dokapitalizacije
8.4.1. Modeli transformacije društvenog u zadruţni kapital u zemljoradničkim zadrugama
i mogućnosti njegove dokapitalizacije predstavljaju pitanje koje je najmanje istraţivano u
zadrugarstvu Srbije. Pri tome treba poći od konstatacije da su zadruge privredni subjekti sa
izraţenim nedostatkom kapitala. To stanje rezultat je, pre svega, niskog nivoa akumulativnosti
iz poslovanja zadruge. Zbog neprilagoĎenosti zadruga promenama u privrednom sistemu
(počev od 1990. godine), jačanja privatne preduzetničke inicijative u sektoru organizovanja
proizvodnje i drugih usluga u poljoprivredi i naročito povećanja sive ekonomije, značajno je
smanjen obim poslovanja zadruga i povećano je preuzimanje njihovih poslova od strane
novoosnovanih privatnih preduzeća a time je ugroţena i ekonomska pozicija zadruga.
8.4.2. U strukturi kapitala zadruga i zadruţnih saveza, ako imaju nasleĎenu imovinu
ranijih zadruga i zadruţnih saveza i ako je ta imovina iskazana i procenjena kao imovinska
pozicija, treba da dominira kapital u zadruţnoj svojini. Naţalost, Pravilnik o Kontnom okviru
i sadrţini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i
preduzetnike, u "Klasi 3: Kapital" (član 22) omogućava da se "na računu 305" iskaţe samo
"zadruţni kapital podeljen na uloge zadrugara", ali ne i neimenovani ili neraspodeljeni
zadruţni kapital. Zbog toga zadruge i zadruţni savezi taj deo kapitala u zadruţnoj svojini
knjiţe kao društveni (na računu 304) ili kao ostali kapital (na računu 309). S obzirom na to,
zadruge treba da pristupe izradi analize obima, oblika i vlasničke strukture kapitala sa kojim
128
Više o tome na: www.4-h.org
58
raspolaţu i autonomno odluče o upotrebi i/ili transformaciji kapitala kako bi povećale svoju
efikasnost.129
8.4.3. Transformaciju kapitala zadruge treba obavezno da vrše ako u njihovom ukupnom
kapitalu dominira kapital koji nije imenovan na zadrugare. U tom slučaju odluke u zadruzi
donose zadrugari koji imaju manjinski kapital, pa se s tim u vezi postavlja pitanje da li se
takvim odlukama moţe ugroziti većinski (nasleĎeni i nerasporeĎeni) kapital? Pravac
transformacije kapitala u zadrugama treba da bude u korist promene vlasničke strukture
kapitala tako da većinski kapital glasi na ime zadrugara. Ako i kada do takve transformacije
kapitala doĎe, to će značajno pojačati odgovornost zadrugara za upravljačke odluke. Zato je
potrebno pravilima zadruge omogućiti razlike u nivou ulaganja zadrugara u zadrugu odnosno
različit nivo kapitala koji svaki zadrugar ima kao svoj ulog u zadruzi. Tako bi se zadruga, u
savremenim uslovima, pribliţila društvu kapitala i "priznala" vaţnost nivoa kapitala zadrugara
u poslovanju zadruge, bez obzira što će se zadrţati donošenje upravljačkih odluka po principu
"jedan član - jedan glas" - koji se tradicionalno primenjuje u zadrugama i predstavlja osnovnu
razliku u donošenju upravljačkih odluka izmeĎu zadruge i društava kapitala.
8.4.4. Postojeći kapital zadruga u društvenoj odnosno zadruţnoj svojini moţe biti dobra
podloga za dokapitalizaciju zadruge odnosno uvećanje njenog ukupnog kapitala. Celishodno
rešenje bi moglo biti (pre)imenovanje dela tog neimenovanog kapitala zadruge u svojinu
zadrugara, srazmerno spremnosti zadrugara da u zadrugu unesu novi kapital kao svoj ulog.
Predhodno je neophodno omogućiti da ulozi zadrugara budu različiti. Time će se kapital
zadrugara formirati u zavisnosti od ekonomske snage svakog zadrugara a zadruga će biti
osloboĎena hipoteke da predstavlja društvo siromašnih u kome se svi ravnaju prema
najsiromašnijem članu (kad su ulozi jednaki). Motiv za dokapitalizaciju odnosno povećanje
uloga zadrugara moţe biti odgovarajući pripis dela kapitala iz zadruţne svojine na ime
odnosno u svojinu zadrugara ako se on opredeli da poveća svoj ulog u zadruzi. Model
dokapitalizacije od strane zadrugara podrazumeva privlačenje novčanih sredstava zadrugara
odnosno povećanja njihovih uloga u zadrugu uz pripis odgovarajućeg dela kapitala iz
zadruţne svojine pri čemu se povećava ukupni kapital zadruge i menja njegova vlasnička
struktura. Odlukama o dokapitalizaciji zadruge od strane zadrugara potrebno je predvideti rok
od nekoliko godina u okviru kojeg ulagač – zadrugar ne bi mogao raspolagati delom kapitala
koji je pripisan na njegovo ime iz zadruţne svojine. Na ovaj način bi se zadruga zaštitila od
špekulativnog ulaganja kapitala odnosno izbeglo bi se ulaganje radi pripisa kapitala na ime i
neposredno potom istupanje iz zadruge sa uvećanim kapitalom.
8.4.5. Dodatni motiv zadrugara za dokapitalizaciju zadruge povećanjem njihovih
novčanih uloga moţe biti uvaţavanje nivoa kapitala na ime zadrugara kod raspodele viška
prihoda nad rashodima zadruge (dobiti) na kraju poslovne godine. Umesto knjiţenja
nerasporeĎene dobiti, što demotiviše zadrugare na poslovanje sa zadrugom, treba, svake
godine kada zadruga ostvari dobit, obavezno vršiti raspodelu pri čemu preteţni deo dobiti
(posle oporezivanja – a u drugim zemljama se i ne oporezuje!) treba raspodeliti srazmerno
obimu ili vrednosti poslovanja zadrugara sa zadrugom a manji deo dobiti raspodeliti
srazmerno ulogu odnosno kapitalu zadrugara koji se u zadruzi vodi na njihovo ime. Na taj
129
Pravilnik o Kontnom okviru i sadrţini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna
lica i preduzetnike, "Sl. glasnik RS", br. 114/2006.
59
način zadruga se donekle, u ekonomskom smislu, pribliţava društvu kapitala ali i dalje
zadrţava tradicionalne i dokazane vrednosti zadruge kao društva lica (raspodela srazmerno
doprinosu sticanja, princip odlučivanja "jedan član – jedan glas", solidarnost i uzajamnost i
briga za zajednicu).
8.4.6. Kod raspodele dobiti zadruge poţeljno je obezbediti postojanje obaveze zadrugara
da deo dobiti koji mu pripada u raspodeli ostavlja zadruzi tako što će odgovarajući procenat
pripadajućeg dela dobiti zadruga zadrţati i pripisati na njegovo ime kao povećanje njegovog
uloga u zadruzi. Na ovaj način se obezbeĎuje bolja budućnost za zadrugu, povećavaju ulozi
zadrugara na ime i, uz uticaj visine uloga zadrugara na rasporeĎivanje dela dobiti, zadrugar se
dodatno motiviše i vezuje za zadrugu. Ova pitanja nuţno je urediti eksplicitno zadruţnim
pravilima kako se na skupštini zadruge svake godine, prilikom usvajanja godišnjeg računa
zadruge, ne bi otvarala pitanja opravdanosti i pitanja mogućnosti i obaveznosti zadrugara da
povećava ulog na svoje ime.
8.4.7. Zadruţni savezi koriste, po pravilu, imovinu odnosno kapital nasleĎen iz
predhodnih vremena. To nije kapital koji je stvoren rezultatima rada sadašnjih radnika u
savezima niti radnika u zadrugama koje su danas članice tih saveza. U ovoj fazi njihovog
razvoja taj kapital nije neophodno transformisati i isti moţe da se prenese u novokonstituisani
Zadruţni fond. Posebno treba biti obazriv i ustanoviti kontrolne mehanizme od mogućih
zloupotreba prilikom promene imovinskog oblika kapitala u zadruţnim savezima odnosno
prodaje nepokretne imovine radi pribavljanja novca za (navodne) investicije koje se, po
pravilu, ne realizuju za izgradnju novih objekata ili nabavku nove opreme. Prilikom promene
imovinskog oblika kapitala u zadruţnim savezima mora se eliminisati svaka mogućnost
zaposlenih u njima da prisvajaju deo tog nasleĎenog kapitala. To znači da obezbeĎenje
sredstava za zarade zaposlenih i druge troškove zadruţnih saveza treba rešavati kontinuiranim
prilivom članarine i naplatom usluga za obavljanje dodatnih poslova, a ne prodajom kapitala
odnosno imovine koje su stvarale dosadašnje generacije zadrugara.130
Istovremeno, zgrade
regionalnih zadruţnih saveza mogu imati i druge konkretne poslovne namene tako da, pored
opsluţivanja organa saveza, budu u funkciji sedišta zadruţno-zavisnog trgovinskog
preduzeća, promocije zadruţnih i proizvoda zadrugara, centar za agrarnu edukaciju, klub
zadrugara, internet kabinet, menadţerska kancelarija za poslovne razgovore direktora zadruga
u sedištu saveza sa poslovnim partnerima, privremeni smeštaj za novoosnovane zadruge sa
sedištem u mestu saveza, servis za informativnu i izdavačku zadruţnu delatnost, …
8.4.8. Ulaganje privatnog kapitala od strane nezadrugara (investitora) u zadrugu moglo bi
biti prihvatljiv način unapreĎenja njenog poslovanja samo ukoliko vlasnici tog kapitala ne bi,
po osnovu kapitala, ostvarivali upravljačke funkcije u zadruzi. Zadruga mora zadrţati
autonomiju odlučivanja svojih zadrugara, a preko modela za raspodelu dobiti definisanog
pravilima zadruge i/ili ugovorom o ulaganju kapitala nezadrugara (investitora) u zadrugu
treba urediti njihova prava kao ulagača. Pored ekonomskih interesa, motivi investitora za
ulaganje kapitala u zadrugu mogu biti i briga za "svoju" lokalnu zajednicu – što je u skladu sa
zadruţnim vrednostima i principima. Pri tome se ne treba omogućiti da se većinski deo dobiti
zadruge rasporeĎuje po osnovu kapitala, jer bi to zadrugu pretvorilo praktično samo u društvo
kapitala.
130
Kao što je to uradio ZSS sa prodajom dela poslovnog prostora u Beogradu, ul. Makedonska 21.
60
8.4.9. Predlozi za rešenja problema: (1) u toku 2012 MeĎunarodne godine zadruga
završiti postupak razvrstavanja kapitala u svim zadrugama po izvoru nastajanja i oblicima
svojine kao kategorijama Ustava RS (2006); (2) doneti izmenu propisa kojim se, pored
drţavnog, društvenog i "ostalog" kapitala, u zadrugama obavezno evidentira i
knjigovodstveno iskazuje zadruţni kapital (neimenovano odnosno nerasporeĎeni i kapital
zadrugara) - u cilju omogućavanja toga potrebno je izvršiti izmenu i dopunu člana 22
Pravilnika o Kontnom okviru i sadrţini računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge, druga pravna lica i preduzetnike; (3) izvršiti transformaciju društvenog u zadruţni
kapital (po odredbama Zakona o zadrugama i⁄ili lex specialis);131
(4) omogućiti
dokapitalizaciju zadruga radi uvećanja zadruţnog kapitala i povećanja kreditne i poslovne
sposobnosti zadruga; (5) obezbediti imovinu zadruga i zadruţnih saveza od neosnovanog i
neodgovornog otuĎenja, a preostalu imovinu zadruga i zadruţnih saveza posle sprovedenog
stečaja ili drugog oblika likvidacije preneti na gazdovanje novoformiranom Zadruţnog fonda
Srbije; (6) Zakonom o zadrugama i pravilima zadruge omogućiti ulaganje novčanog kapitala
od strane nezadrugara (investitora) po osnovu ugovora o ulaganju kapitala a bez dodeljivanja
upravljačkih prava u zadruzi, uz obavezu očuvanja elemenata identiteta zadruge.
8.5. Delokrug rada zadruţne revizije u zadrugama i zadruţnim savezima
8.5.1. Zadruţna revizija, prema Zakonu o zadrugama (1996), svodi se na ispitivanje
primene zadruţnih principa u zadrugama, poslovanja zadruge sa zadrugarima i trećim licima,
imovinsko-pravnih odnosa i meĎusobnih odnosa zadruge i zaposlenih, kao i primenu opštih i
zadruţnih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i celokupnog poslovanja zadruge. Time
se praktično ostvaruje jedan od bitnih zadruţnih principa – princip zadruţne samostalnosti i
autonomne kontrole zadruţnog poslovanja. Po Zakonu o zadrugama (1996) zadruţna revizija
je u nadleţnosti ZSJ, koji od 2004. godine nema faktičku nadleţnost u oblasti zadruţne
revizije u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije. Prema još vaţećem Pravilniku o zadruţnoj
reviziji, redovna revizija se obavlja svake druge godine, a kada to objektivne prilike zahtevaju
uvodi se i vanredna revizija. MeĎutim, u praksi se zadruţna revizija ili uopšte ne sprovodi ili
se sprovodi nepotpuno, jer deo zadruga ili ne ţeli ili nema sredstava da finansira rad
131
O potrebi i svrsishodnosti primene lex specialis-a u postupku rešavanja decenijama nagomilavanih a
nerešenih imovinsko-pravnih problema u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije M. Ševarlić je ukazivao u
više javnih istupanja i u objavljenim autorskim člancima, intervjuima i izjavama, kao na primer: Prilog javnoj
raspravi o zadrugarstvu Srbije (1): Sve više zakona, sve manje zadruga, autorski članak u dodatku
Agrobiznis, Politika, 11. juli 2006, str. 3; (2) Slom kolektivne svojine, intervju sa novinarkom Vesnom
Arsenić, Politika, 16. juli 2006, str. 13; (3) Prilog javnoj raspravi o zadrugarstvu Srbije (2): Zadruţni fond ne
moţe da bude drţavni, autorski članak u dodatku Agrobiznis, Politika, 18. juli 2006, str. 3; (4) Prilog javnoj
raspravi o zadrugarstvu Srbije (3): Neka zadrugari odluče, autorski članak u dodatku Agrobiznis, Politika,
25. juli 2006, str. 2; (4) "Leks specijalis" za zadrugare, intervju sa novinarkom Vesnom Arsenić, Politika, 25.
septembar 2006, str. 13; (5) Lex specialis za zadruţnu imovinu – članak u rubrici Agroekonomija,
www.poljoprivreda.info 26.09.2006; (6) Zadrugarstvo: Nekad bilo u Srbiji, intervju sa Gordanom Milojković
novinarom časopisa Biznis I finansije, broj 60, oktobar 2009; (7) Uknjiţiti zadruţnu svojinu, Seoske novine –
List sela Srbije, godina XI, broj 64, 2009., str. 4; (8) Zadrugarstvo – nojeva barka za sela Srbije, Intervju sa
novinarkom Verom Ponti. Poljoindustrija, broj 1664, 24.12.2009., str. 15; (9) Zadrugarstvo u Srbiji nikako
ne uspeva da uhvati "Evropski korak": Digli ruke od zadruga, izjava novinaru N. Subotiću, Večernje novosti,
...
61
zadruţnih revizora, a ovlašćeni zadruţnim savezima nedostaju i licencirani zadruţni revizori,
koje je po Zakonu o zadrugama (1996) jedino ZSJ ovlašćen da licencira. Zadruţni savez
Srbije i regionalni zadruţni savezi nisu kadrovski osposobljeni i/ili izbegavaju da vrše poslove
zadruţne revizije. Kod Zadruţnog saveza Srbije razlozi neobavljanja poslova zadruţne
revizije leţe pre svega u stavu ranijeg rukovodstva da se time ne dobija ništa pa je, kao
politički iznuĎeno rešenje, bio angaţovan samo jedan revizor (bivši predsednik ZS Kosova),
ali je njegovim odlaskom u penziju zadruţna revizija u ZSS preneta u nadleţnost savetnika za
finansijska pitanja (koja je istovremeno i revizor) i time praktično obustavljena. Ovome treba
dodati i nezainteresovanost drţavnih organa za ovaj vid nadzora u zadrugarstvu, budući da
drţavu zanima samo naplata poreza i doprinosa od zadruga.
8.5.2. Broj obavljenih revizija u zemljoradničkim zadrugama na području revizijskog
Zadruţnog saveza Vojvodine značajno je apsolutno (prosečno godišnje u 88 zadruga, odnosno
izmeĎu 45 u 2005. i 183 u 2001. godini, a 90 do kraja oktobra 2011. godine) i relativno (oko
20% zadruga godišnje) veći nego na području revizijskog ZSS (prosečno godišnje u svega 47
zadruga, odnosno izmeĎu 27 u 2008. i 92 zadruge u 2004. godini, dok je sa 7 u 2010. i sa 4
revizije do kraja oktobra 2011. godine praktično obustavljena; oko 5% zadruga godišnje). Na
osnovu analize revizora u ZSV najveći broj primedbi zadrugara odnosi na rad nadzornih
odbora, što znači da je u zemljoradničkom zadrugarstvu zapostavljena interna kontrola
(nadzorni odbori), a sve više se zanemaruje i eksterna zadruţna (samo)kontrola od strane
zadruţnih revizora.
8.5.3. Budući da je ZSJ od 2004. godine onemogućeno poslovanje u skladu sa Zakonom
o zadrugama (zbog istupanja ZSS u 2004-oj i posebno zbog osamostaljivanja Crne Gore u
2006-oj), posle 2000. godine nije bilo obuke novih kandidata niti organizovanja polaganja
ispita radi kadrovskog jačanja zadruţne revizije. U meĎuvremenu, od 27 zadruţnih revizora iz
2000. godine, u ZSJ nema nijednog a u ZSV je ostao samo jedan stalno zaposleni revizor, dok
u ZSS savetnica za ekonomske poslove povremeno obavlja i reviziju u zadrugama – čime su
sva tri navedena zadruţna saveza po odredbama Zakona o zadrugama de jure izgubila status
revizijskog zadruţnog saveza, jer Zakon propisuje da revizijski zadruţni savez mora imati
najmanje dva zaposlena revizora.
8.5.4. Propusti koje su u zemljoradničkim zadrugama konstatovali zadruţni revizori
mogu se sistematizovati u nekoliko grupa: (1) neusaglašenost osnovnih akata zadruge sa
Zakonom o zadrugama i elementima identiteta zadruge; (2) neaţurno i/ili pogrešno voĎenje
knjiga zadrugara; (3) nepravilnosti u radu organa upravljanja i interne kontrole u zadruzi; (4)
sporovi izmeĎu zadrugara i zadruga i dr.
8.5.5. Veoma je zabrinjavajuća činjenica da najviši organi ZSS i ZSV nisu nijednom
razmatrali izveštaje o izvršenim revizijama u zadrugama u periodu ubrzane privatizacije
značajne zadruţne imovine – koja je danas post factum predmet istraţivanja drugih nadleţnih
organa.132
Posebno je poraţavajuće da čak i pojedini članovi najviših organa upravljanja u
132
U toku su aktivnosti nadleţnih istraţnih organa o potencijalnim nezakonitim privatizacijama izuzetno
značajne zadruţne imovine u 30-ak zadruga na području Vojvodine, sa verovatnoćom da se istraga proširi još
i na 50-ak drugih zadruga koje su preuzete u spornim poslovnim transakcijama. Ovo su, naţalost, post factum
aktivnosti nadleţnih drţavnih organa, koji treba da sankcionišu ono što su propustili da urade nadleţni organi
samokontrole (nadzorni i upravni odbori) u zadrugama i eksterni organi revizijskih zadruţnih saveza –
62
zadruţnim savezima nisu prihvatali zadruţnu reviziju u svojim zadrugama. Uslovljavanje
obavljanja zadruţne revizije avansnom uplatom troškova za istu, omogućilo je pojedinim
zadrugama da se pravdaju stalnim nedostatkom sredstava "za troškove revizije" i da
izbegavaju revizije poslovanja zadruge. Praksa koja se moţe ilustrovati citatima iz pojedinih
intervjua ("nezameranje članovima organa zadruţnih saveza", "brigo moja preĎi na drugoga",
"ne seci granu na kojoj sediš" i sl.) pospešivala je gomilanje i prećutkivanje problema u
zemljoradničkom zadrugarstvu i nemoć revizijskih zadruţnih saveza da deluju preventivno u
zaštiti otuĎene zadruţne imovine i eliminisanju drugih nepravilnosti u poslovanju pojedinih
zadruga.
8.5.6. Predlog rešenja: (1) pitanje zadruţne revizije adekvatnije urediti u novom Zakonu
o zadrugama; (2) formirati nezavisnu zadruţnu reviziju koju bi činili svi licencirani sadašnji i
budući zadruţni revizori, uključujući i mogućnost njihovog udruţivanja u posebnu zadrugu
zadruţnih revizora; (3) propisati rok vaţnosti licence zadruţnog revizora i uslove za njeno
produţenje; (4) izvršiti reviziju poslovanja prvo svih zadruţnih saveza pre usaglašavanja sa
odredbama novog Zakona o zadrugama, a zatim i zadruga po isticanju roka za usaglašavanje
sa odredbama novog Zakona o zadrugama; (5) regulisati pitanje nadzora nad sprovoĎenjem
zadruţne revizije – sa mogućnošću da to bude telo koje će na odreĎeni period predlagati
nacionalni sektorski ili Opšti zadruţni savez a verifikovati resorno nadleţno ministarstvo; (6)
regulisati kaznene mere u funkciji obaveznosti sprovoĎenja zadruţne revizije i donošenja
odluka nadleţnih organa zadruga i zadruţnih saveza po izveštajima zadruţnih revizora; (7)
onemogućiti direktorima zadruga i predsednicima upravnih i nadzornih odbora ponovni izbor
na te funkcije ukoliko se u njihovim zadrugama nije obavljala redovna zadruţna revizija.
8.6. Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije
8.6.1. U informatičkoj ili trećoj tehnološkoj revoluciji informacija se, kao obnovljiv izvor
koji se bazira na neiscrpnom ljudskom znanju i idejama, više od tri decenije smatra osnovnim
razvojnim resursom sveukupnih privrednih i društvenih aktivnosti čovečanstva.133
Primena
informacione tehnologije oslobaĎa čoveka teških, zamornih operacija i pospešuje njegove
kreativne i stvaralačke sposobnosti, a moguće aplikacije ove tehnologije i u poljoprivredi
ograničavaju samo dometi ljudske mašte.134
8.6.2. Primena informacionih tehnologija (IT) odnosno potpunije informaciono-
komunikacionih tehnologija (ICT) u zemljoradničkom zadrugarstvu nije značajna samo zbog
demantovanja dogme po kojoj se poslovanje zadruga poistovećuje sa načinom rada i
organizacijom iz nekih prošlih vremena, već, pre svega, što i zadruga mora da ide u korak sa
razvojem nauke i tehnologije, izmeĎu ostalog i primenom informacionih tehnologija u svom
svakodnevnom poslovanju, i to na operativnom, taktičkom i strateškom nivou. Pozitivna
iskustva iz razvijenijih zemalja i produktivnijih i modernijih sektora naše privrede utiču i na
budući da se zadruţna imovina ne moţe privatizovati. Više o tome:
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/proveravaju-se-mucke-u-32-zadruge 133
Vidi Crnobrnja M. (1985:75) 134
Vidi: Harmin R. D. (1984:53)
63
ekonomsku motivisanost poljoprivrednih zadruga da se opreme računarima, aplikativnim
softverskim rešenjima i komunikacionim tehnologijama zbog više potreba, kao što su: (1)
automatizovana obrada podataka iz svakog poslovnog procesa; (2) centralizovano skladištenje
i čuvanje (zaštita) podataka; (3) trenutna dostupnost podataka i na bilo kojoj lokaciji (PC, e-
mail, SMS, Skype, web site); (4) višeaspektna analiza podataka i generisanje informacija; (5)
prikaz trenutnih stanja i "slika u vremenu" (trendova); (6) upravljanje resursima pomoću
informacionih sistema.
8.6.3. Primena informacione tehnologije u zemljoradničkim zadrugama i njihovim
savezima je vrlo malo zastupljena, a kod onih gde postoji uglavnom se koristi za obavljanje
administrativnih poslova, a vrlo malo u proizvodnom procesu za koji je neophodna izrada
posebnih programa (software), jedinstvenog informacionog sistema (javne mreţe za prenos
podataka), centralne baze podataka sa jedinstvenim načinom prikupljanja i ulaza podataka,
brţe uključivanje u svetsku informacionu mreţu, itd. Zato je, pored stručnosti, već danas
jedan od elementarnih kriterijuma za izbor stručnjaka u zemljoradničkom zadrugarstvu i
njihova informatička pismenost – posebno pri izboru rukovodilaca na svim nivoima. Osim
zadruţnih saveza Srbije i Vojvodine, kao i Zadruţnog saveza "Agrojaeren", drugi zadruţni
savezi nemaju svoje internet stranice zbog čega ne postoji mogućnost uvida zadruţne i opšte
javnosti u njihove aktivnosti niti savremene mogućnosti meĎusobne komunikacije svih
subjekata u našem zemljoradničkom zadrugarstvu. Istovremeno, 80% zadruga ima računar a
78% e-mail adrese, dok je značajno manje zadruga sa web site (15,2%) – od čega trećina
samo na srpskom jeziku, pri čemu sa zadrugarima elektronski komunicira svega 26,6%
zadruga a softverske pakete za poslovanje koristi samo 29,1% zadruga. S obzirom na
navedeno, sve zemljoradničke zadruge u Srbiji mogu se u pogledu obezbeĎenosti
informatičko-komunikacionom tehnologijom podeliti na malobrojne savremene i dominantno
zastupljenije starovremenske. Zato se informacione tehnologije moraju prepoznati i u
zemljoradničko zadrugarstvo uvesti kao najjeftinije sredstvo za kontinuirano učenje
zaposlenih, zadrugara i kooperanata i brţi i uspešniji razvoj zadruga, zadruţnog sektora i
zadruţnog sistema.
8.6.4. Za uvoĎenje informacionih sistema u zadruge nije pitanje da li će i kako će, nego
kada će zaposleni, zadrugari i kooperanti da prepoznaju njihov značaj za povećanje sopstvene
konkurentnosti i isplativost ovih sistema, koji su cenovno sve dostupniji. Istovremeno, budući
da brzina i sigurnost poslovanja postaju sve veći i automatizovaniji, zaposleni u zadrugama, a
u odreĎenoj meri i zadrugari i kooperanti, moraju da stiču sve veća i šira multidisciplinarna
znanja i veštine, kao i da koriste različite informatičko-komunikaciona alate koji poseduju
sledeće karakteristike: (1) celishodnost/prikladnost za funkcije kojima je namenjen; (2)
pouzdanost, preciznost i tačnost dostupnih informacija, (3) usaglašenost – konzistentnost sa
standardima, procedurama i zakonskim regulativama; (4) skalabilnost – da sa rastom i
razvojem zadruge postepeno raste i informacioni sistem odnosno da softver ne bude "usko
grlo" povećanju obima poslovanja ili proširenju delatnosti zadruge; (5) integrisanost odnosno
spoj svih poslovnih procesa zadruge u jedan informacioni sistem; i (6) zaštita i sigurnost od
neovlašćenog korišćena i "curenja” informacija od strane neautorizovanih korisnika. 135
135
Luković I., Govedarica M. (2004).
64
8.6.5. UvoĎenje i razvoj informacionih sistema u zemljoradničko zadrugarstvo Srbije
treba fokusirati na tri nivoa primene: (1) unutar zadruge; (2) za povezivanje izmeĎu zadruga i
(3) za povezivanja zadruga sa drugim institucijama u globalnom informatičkom prostoru.
8.6.6. Informacioni sistem u zemljoradničkoj zadruzi treba da obezbedi automatizaciju
procesa (sa jakom kohezijom i odreĎenom interakcijom izmeĎu njih): (1) proizvodnje na
zadruţnoj ekonomiji i gazdinstvima zadrugara i kooperanata; (2) skladištenja za sopstvene i
usluţne potrebe; (3) kontrole i analize (zemljišta, uzorkovanja proizvoda, kvaliteta prijema i
otpreme roba); (4) komercijalnih poslova (nabavka i plasman repromaterijala i
poljoprivrednih proizvoda); (5) finansijsko-knjigovodstvenih aktivnosti (interno sa
sopstvenim kadrovima ili sa knjigovodstvenom agencijom); (6) pomoćnih aktivnosti
(transport, logistika, odrţavanje, obezbeĎenje....). Za to je neophodno obezbediti: (1)
informatičko obrazovanje zaposlenih, zadrugara i kooperanata do nivoa rada i snalaţenja u
korišćenju informatičkih resursa (internet pretraţivanje, obrada teksta, tabelarni prikazi,
kreiranje prezentacija, korišćenje online-interaktivnih baza znanja, primena poslovnih
aplikacija u poslovanju zadruge,...); (2) usaglašenost informacionih tehnologija sa modernim i
fleksibilnim platformama i alatima za razvoj, koje se smenjuju u periodu 2-3 godine; ...
8.6.7. MeĎusobna povezanost zadruga u zajedničkom informacionom sistemu neophodna
je zbog razmene informacija o: (1) ponudi i traţnje proizvoda i usluga značajnim za zadruge,
zadrugare i kooperante ( nabavka repromaterijala, nove i polovne mehanizacije i
prodaje/ponude sopstvenih proizvoda) i povećanja meĎuzadruţnog prometa; (2) internim
podacima i bazama podataka, radi analiza koje se na osnovu njih mogu generisati i koristiti za
pouzdanije problemske ili sektorske izveštaje; (3) znanju i transferima tehnologija koje kao
bolja iskustva drugih mogu da se primene u poslovanju svoje zadruge; ...
8.6.8. Umreţavanje zemljoradničkih zadruga sa relevantnim institucijama i firmama: (1)
zadrugama, savetodavnim sluţbama, institutima i berzama za informacije u vezi proizvodnje,
prerade i prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; (2) zadruţnim savezima za
razmene informacija i drugu sluţbenu korespodenciju; (3) bankama za razmenu finansijskih
informacija i različite transakcije; (4) meteorološkim zavodima za preuzimanje podataka o
vremenskim uslovima; (5) drţavnim institucijama zbog praćenja i reagovanja na promenu
zakonske regulative; (6) obrazovnim institucijama za informisanje i edukaciju po odreĎenim
pitanjima; ...
8.6.9. I pored toga što je sadašnje stanje u korišćenju informacionih tehnologija i sistema
u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije na izuzetno niskom nivou i neprihvatljivo za trţišno
poslovanje u 21. veku, posebno treba ukazati na neophodnost i prednosti tih tehnologija u
poslovanju zadruga na ruralnom području sa raštrkanim i udaljenim gazdinstvima zadrugara i
kooperanata, drugim zadrugama, savezima i relevantnim poslovnim partnerima i
institucijama, sa kojima se brzina i domeni poslovanja stalno povećavaju. Pored sve
povoljnije cenovne dostupnosti, nabavku sredstava informacionih tehnologija za
zemljoradničke zadruge i zadruţne saveze potrebno je podsticati bespovratnim budţetskim
sredstvima i objediniti zajedničkim godišnjim ili polugodišnjim tenderima na nivou
republičkog zadruţnog saveza - ne samo zbog značajnih finansijskih efekata, već i zbog
unificiranosti i kompatibilnosti informatičke opreme.
65
8.6.10. Sa aspekta realizacije strategije potrebno je obratiti paţnju i na načine i
metodologije uvoĎenja informacionih sistema u zadruge i načine edukacije učesnika u
sistemu, kao i njihova saznanja o ekonomskoj korisnosti i nuţnosti informatičke
modernizacije. Pored shvatanja o prednostima upotrebe informacionih sistema u zadrugama,
potrebno je obezbediti sredstva za opremanje komunikacionom i računarskom opremom i
instalaciju informacionih sistema, kao i podršku za odrţavanje i upotrebu sistema kao servisa
u domenu pruţanja kvalitetnih informatičkih usluga, obuke kadrova i sistema podrške. Ovo je
moguće obezbediti ili internim kadrovima ili angaţovanjem spoljnih firmi specijalizovanih za
tu oblast. Za realizaciju ovih aktivnosti potrebno je jačati materijalnu osnovu zemljoradničkih
zadruga, zadrugara, kooperanata i poljoprivrede u celini da bi mogli biti konkurentni. Zadruge
i zadruţni savezi kao kupci i korisnici modernih tehnologija treba da imaju podsticaje od
strane resorno nadleţnih drţavnih institucija za informatičku modernizaciju poslovanja.
66
9. STRATEŠKA PARTNERSTVA U ZADRUGARSTVU SRBIJE
Strateška partnerstva u zadrugarstvu Srbije vrše se zbog horizontalnog i vertikalnog
povezivanja unutar i izvan zadruţnog sektora i baziraju se na tri podsistema: prvo, partnerstva
u zemljoradničkom zadrugarstvu (spajanje zadruga i drugi oblici poslovne saradnje izmeĎu
dve ili više zemljoradničkih zadruga, formiranje poslovnih i drugih zadruţnih saveza i
zadruţnih preduzeća); drugo, partnerstva zemljoradničkog sa drugim sektorima zadrugarstva
(štedno-kreditne zadruge, zadruţna preduzeća odnosno sekundarne zadruge, potrošačke i
druge zadruge u sektoru ruralne ekonomije); treće, partnerstva izmeĎu zadruga i zadruţnih
saveza u Srbiji sa zadrugama i savezima u inostranstvu.
9.1. Partnerstva u zemljoradničkom zadrugarstvu
9.1.1. Zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji karakteriše relativno veliki broj, po broju
zadrugara i obimu poslovanja, malih zadruga koje su nekonkurentni trţišni subjekti u
uslovima sve veće globalizacije proizvodnje i liberalizacije trţišta - čak i na regionalnom i
nacionalnom a ne samo na meĎunarodnom trţištu. U zadruţnoj praksi, pored zadruţnog
preduzeća, susreću se još dva pojma u funkciji strateškog partnerstva izmeĎu različitih
zemljoradničkih zadruga: poslovni zadruţni savez i sloţena zadruga.
9.1.2. Analiza organizovanosti i poslovnog povezivanja zemljoradničkih zadruga u Srbiji,
u dosadašnjem periodu, ukazuje na sledeće četiri konstatacije: (1) u periodu pre i posle
Drugog svetskog rata uspešno su formirani poslovni zadruţni savezi koji su kasnije, pod istim
poslovnim imenima, transformisani u zadruţna preduzeća koja su bila značajni privredni
subjekti u nacionalnoj ekonomiji, pa i u spoljnotrgovinskoj razmeni bivše SFRJ (Centrokoop i
Srbokoop u Beogradu odnosno Agrokoop, Kooperativa i Produktiva u Novom Sadu); (2)
zadruge su svoje osnivačke uloge i prava upravljanja i raspodele dobiti iz poslovanja tih
zadruţnih preduzeća prenele na zadruţne saveze kao "otuĎene centre zadruţne moći"; (3)
drţava je svojim (ne)činjenjem praktično otuĎila značajan deo de facto zadruţnog u formi tzv.
društvenog kapitala, koji je u procesu privatizacije izgubljen – čak i bez naznaka da u
postupku restitucije zadruge budu obeštećene kao što je to slučaj, na primer, sa crkvenim
institucijama; (4) u periodu tranzicije osnovana su dva zadruţna preduzeća od strane
Zadruţnog saveza Srbije (Zadruţni poslovni sistem d.o.o. u Beogradu, koji je bez značajnijih
poslovnih rezultata "ţivotario" od osnivanja 1991. do likvidacije u 2010. godini)136
i
Zadruţnog saveza Vojvodine (PANONIJA KOOP – ZSV d.o.o. u Novom Sadu, koji od
osnivanja u 1999. godini posluje značajno ispod nivoa potreba i mogućnosti zemljoradničkih i
136
Zadruţni poslovni sistem d.o.o. – Beograd osnovan je 14.02.1991. godine od strane Zadruţnog saveza Srbije,
a brisan iz Registra APR 14.01.2011. godine zbog blokade računa u periodu duţem od tri godine i po
sluţbenoj duţnosti pokrenutog prethodnog stečaja po Zakonu o stečaju iz 2009. godine.
67
drugih zadruga na području AP Vojvodine),137
kao i jedno zadruţno preduzeće od strane
zadruga - članica Zadruţnog saveza "Agrojaeren" (Samvirke d.o.o. u Kragujevcu, osnovano
2010. godine).138
9.1.3. Pored zadruţnih preduzeća, u Zadruţnom savezu Srbije neuspešno je okončana i
aktivnost zadruga zainteresovanih za korišćenje zajedničke promotivne robne marke Natura
Vita – koja je bila zaštitni znak za prepoznatljive proizvode iz zadruţnih programa eko-
proizvodnje (jabukovo sirće, dţem od šipuraka, čajevi, med, ...), za čije su korišćenje zadruge
participirale u naknadi zakupa tog zaštitnog znaka kod Zavoda za zaštitu intelektualne
svojine. Neuspeh ovih pokušaja delimično proizilazi i iz činjenice da su direktori zadruga
ovlašćeni da zastupaju zadrugu "bez ograničenja" i zbog odsustva pojedinačnih interesa
zadruga.
9.1.4. Inostrana iskustva upravo ukazuju da je udruţivanje zadruga i formiranje zadruţnih
preduzeća ključ ekonomske odrţivosti čitavog zadruţnog sektora u pojedinim zemljama – od
lokalnih specijalizovanih proizvoĎačko-preraĎivačkih zadruga (na primer - Cantina
Cooperativa Vignaioli del Morellino di Scansano u Italiji),139
preko regionalnih (Zadruţni
savez u Vieri – Grčka je u stvari poslovni savez tri zadruge koje su zajednički kupile fabriku
za preradu breskve da bi objedinile ponudu breskve u konzervi na trţištu Evropske unije) do
nacionalnih (Migros u Švajcarskoj)140
i najvećih zadruţnih sistema internacionalnog značaja,
kao što su, na primer, Danish Crown u industriji mesa (gde je u centru odlučivanja i raspodele
ostao farmer – zadrugar lokalne zadruge povezan sa klanicama),141
Arla Foods koja
objedinjuje farmere i kooperative u sektoru mleka iz više zemalja (Danske, Švedske, Velike
Britanije).142
9.1.5. Udruţivanje u Arla Foods bilo je moguće zbog toga što Danska nema zadruţni
zakon pa je primenjen zadruţni zakon Švedske. Tako je oko 8.000 farmerskih gazdinstava 137
Panonija Koop – ZSV d.o.o. u Novom Sadu osnovano je 23.12.199. godine od strane Zadruţnog saveza
Vojvodine i aktivno je privredno društvo i danas, ali posluje značajno ispod potencijalnih mogućnosti zbog
odnosa zadruga koje u uslovima kurentnim za pojedine proizvode plasiraju samostalno, dok u uslovima
oteţanog plasmana traţe od zadruţnog preduzeća da im rešava problem prodaje. Osnovna registrovana
delatnost je "46.11 – Posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina, ţivotinja, tekstilnih sirovina i
poluproizvoda". 138
Samvirke d.o.o. sa sedištem u Kragujevcu je osnovano 1.10.2010. godine kao zadruţno preduzeće od strane
Zadruţnog saveza "Agrojaeren" (www.zsagrojaeren.rs), a čine ga osam zadruga formiranih i u proteklih
osam godina sufinansiranih uz donatorsku pomoć ove norveške zadruţne alijanse. Osnovna delatnost
Samvirke d.o.o. je "Trgovina voćem i povrćem", a registrovano je i za spoljnotrgovinski promet. 139
Cantina Cooperativa Vignaioli del Morellino di Scansano je specijalizovana vinogradarsko-vinarska zadruga
koju je 1972. Godine osnovalo 153 vinogradara koji raspolaţu sa oko 400 ha vinograda u okolini gradića
Scansano, u provinciji Grosseto u Italiji. Više o tome na: http://www.cantinadelmorellino.it 140
Migros je osnovan 1928. godine kao privatna firma za prodaju rinfuzne robe po niţim cenama, a 1941. godine
transformisan u zadruţni sistem. Danas ima 2 miliona članova u 10 zadruga, 90 preduzeća, svoju Banku,
Institut, turističku agenciju i oko 600 hipermarketa u kojima radi oko 80.000 zaposlenih, godišnji prihod 22
milijarde CHF i dobit 800 miliona CHF. Više o tome na: http://www.migros.ch/de 141
Danish Crown je zadruţni sistem sa 15.000 farmera, 23.500 zaposlenih u 16 klanica (u 4 drţave: Danska,
Engleska, Poljska i Švedska) i trgovini na tri kontinenta (Evropa, S. Amerika i Azija) i sada najveći svetski
izvoznik mesa (2 miliona tona svinjskog i 150.000 tona junećeg). Više o tome videti na:
www.danishcrown.com 142
Arla Fods je internacionalni zadruţni sistem u proizvodnji (zadruţni vlasnici su 3.649 farmi u Danskoj, 3.529
farmi u Švedskoj i 598 farmi u Nemačkoj), preradi (8,7 milijardi kg mleka) i plasmanu mleka i mlečnih
proizvoda (sa preko 16.000 zaposlenih, plasman robe u preko 100 drţava pod tri robne marke Arla, Lurpak i
Castello, a dominantna trţišta su Danska, Holandija, Velika Britanija, Švedska, Nemačka i Finska; neto dobit
od 1,3 milijarde DKK; ...). Više o tome na: http://www.arla.com
68
koja proizvode mleko – zadrugara iz Danske, Švedske i Nemačke obezbedilo zajednički
nastup na trţištu. To je bilo povod za unificiranje zadruţnog zakonodavstva u EU (Statut
Evropske zadruge). Nakon donošenja Statuta Evropske zadruge, kada nacionalni zadruţni
zakon više nije bio prepreka, meĎusobnim spajanjem u sistem zadruţnih mlekara Arla Foods
u Arhusu ostvarena je najbolja trţišna pozicija za farmere iz Danske, Švedske i Nemačke jer
su oni suštinski vlasnici mlekara koje posluje na prostoru EU i širi svoje poslovanja na druge
kontinente (već ima svoje firme ćerke u Kanadi i Aziji).
9.1.6. Značaj zadruţnog biznisa MZS promoviše od 2004. godine i godišnjom Global300
list, u kojoj prikazuje 300 najuspešnijih zadruga odnosno zadruţnih preduzeća rangiranih po
obrtu kapitala tokom prethodne poslovne godine, sa ciljem da ukaţe da su uspešna zadruţna
preduzeća značajni privredni subjekti ne samo na nacionalnom već i meĎunarodnom nivou, da
su "vaţni poslodavci i da mogu značajno da doprinesu ekonomskoj stabilnosti i odrţivom
razvoju.”
9.1.7. Značaj zadruţnog preduzeća u aktivnostima MZS vidi se i iz analize slogana za
obeleţavanje MeĎunarodnog dana zadrugarstva, koji se od 1995. godine obeleţava ne samo u
okviru MZS već i pod pokroviteljstvom OUN. O tome rečito govore slogani: 1996 –
Zadruţno preduzeće: jačanje odrţivog razvoja zasnovanog na ljudima; 1998 – Zadruge i
globalizacija privrede; 2000 – Zadruge i promocija zapošljavanja; 2009 – Globalni oporavak
kroz zadruţna preduzeća; 2010 – Zadruţna preduzeća osnaţuju ţene. Značaj zadruţnih
preduzeća potenciraju ne samo MZS i nacionalne zadruţne alijanse, već i OUN – koja je po
drugi put143
proglasila 2012 MeĎunarodnu godinu zadruga (2012 International Year of Co-
operatives) i za njeno globalno obeleţavanja izabrala slogan "Zadruţna preduzeća grade
bolju budućnost" (Co-operative Enterprises Build a Better World), što svakako nije slučajno.
I MeĎunarodni dan zadrugarstva 2011-te (International day of Cooperatives 2011) MZS i
OUN promovisale su sa prikladnim grafičkim logom i sloganom "Mladi su budućnost
zadruţnog preduzeća" (The Youth the Future of Cooperative Enterprise). 144
9.1.8. Po uzoru na ovu aktivnost MZS, u cilju afirmacije uspešnih zadruga i promocije
zemljoradničkog zadrugarstva Srbije neophodno je da i ZSS svake godine publikuje sličnu
rang listu, što je ZSV već pokušao da uradi. To je neophodno učiniti i zbog javne
argumentovane podrške legitimnom zahtevu da se i u Srbiji obezbede jednaki uslovi
privreĎivanja zadrugama kao i drugim privrednim oblicima. U tom kontekstu posebno treba
istaći aktivnost redakcije časopisa Ekonomist, koja svake godine publikuje ediciju 300
najboljih firmi u Srbiji, rangiranih po odreĎenim merljivo uporedivim kriterijumima. Na
ţalost, samo je u jednoj godini (2007) jedna jedina zadruga u Srbiji uspela da bude meĎu 300
nacionalno najuspešnijih firmi. Bila je to renomirani otkupljivač i izvoznik malina, višanja i
šljiva, kao i preraĎivač krompira u na trţištu traţeni pomfrit - Zemljoradnička zadruga "Voćar
- Dragačevo" iz Kotraţe, koja je, na još veću ţalost i iznenaĎenje, već sledeće godine
dovedena na rub propasti i sada je u stečaju, a raspolaţe sa dve hladnjače i ima oko 180
zaposlenih, dok je gubitak u 2010. godini dostigao već 25 miliona evra.
9.1.9. Predlogom Zakona o zadrugama (2011) omogućeno je formiranje i sloţene
zadruge (član 71), koju osnivaju najmanje dve zadruge kao pravna lica. Ne upuštajući se u
143
UN su prvi put, povodom 20 godina od osnivanja, 1965-tu proglasile MeĎunarodnom godinom zadruga. 144
Više o tome u radu: Ševarlić M., Nikolić Marija (201:1-29).
69
razmatranje drugih argumenata (izostavljanje sloţene zadruge pri nabrajanju pojedinih vrsta i
oblika zadruga u članu 10. i 11; izdvajanje sloţene zadruge u posebnu VIII glavu Zakona sa
samo jednim članom (!?), nameće se pitanje o kontradiktornosti predmetnog člana sa članom
14. koji propisuje da sve oblike zadruga (izuzev Ďačkih) osniva najmanje pet fizičkih lica
odnosno da nije dopušteno pravnim licima da budu osnivači zadruga – što nije slučaj i sa
formiranjem sloţene zadruge po ovom predlogu Zakona, mada je pravnim licima dozvoljeno
da budu osnivači zadruga po zadruţnoj legislativi većine drugih zemalja.
9.1.10. U uslovima ekonomske krize i nedostatka sredstava za investicije u zadrugama,
potrebno je razmotriti mogućnosti i načine prevoĎenja što većeg dela neimenovanog u
imenovani kapital članova zadruge putem dokapitalizacije zadruge od strane zadrugara. Time
bi se u postupku dokapitalizacije uvećao ukupan obim i izvršilo imenovanje pripadajućeg dela
neimenovanog kapitala na zadrugare kao ulagače dodatnog kapitala.
9.1.11. Zadruge i oni zadruţni savezi koji vrše poslovnu funkciju mogu, u prilagoĎavanju
svog poslovanja na trţištu, da razmotre svrsishodnost partnerstva i sa vlasnicima privatnog
kapitala kroz formiranje kapital odnosa u zajedničkim preduzećima organizovanim kao
društva kapitala. Ugovorima o osnivanju ovakvih društava treba obezbediti zaštitu i očuvanje
zadruţnog kapitala u zajedničkom subjektu trţišnog poslovanja. Formiranju ovakvih
privrednih društava sa mešovitim kapitalom zadruge treba da pristupaju tek kada iscrpe
mogućnosti za formiranje poslovnih saveza zadruga i zadruţnih preduzeća sa dominantnim
kapitalom u zadruţnoj svojini.
9.1.12. Tokom 2010. i 2011. godine po različitim osnovama likvidirano je oko 170
zemljoradničkih zadruga u Srbiji. TakoĎe, izraţena je tendencija smanjenja njihovog ukupnog
broja uprkos osnivanju i novih zadruga. Imajući u vidu iskustva iz drugih trţišno razvijenijih
zemalja, neophodno je da teritorijalno nadleţni zadruţni savezi, pre nego što otpočne
postupak stečaja ili po drugom osnovu postupak prestanka rada zadruge, sa zadrugama koje
su ekonomski jače i nalaze se na istom poslovnom području ili su najbliţe sedištu te zadruge
razmotre program pripajanja slabijih i zadruga koje nemaju perspektivu samostalne
odrţivosti. Pri tome ne treba "robovati" sujeti ni kada treba novije formiranim zadrugama
pripojiti stare zadruge sa bogatom tradicijom, jer se ta istorijska dimenzija zadrugarstva
prenosi na novu zadrugu. Tako bi se sačuvao i deo imovine koji sada posle stečaja zadruge,
suprotno odredbama Zakona o zadrugama, umesto da se predaje zadruţnim savezima postaje
drţavna imovina – što je još jedan u nizu neprimerenih ataka drţave na sektor
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji.
9.1.13. U slučaju nedovoljnog obima posla sa zadrugarima i kooperantima u okviru
lokalne zajednice, neophodno je razmotriti mogućnost odrţivosti zadruge sa njenom
specijalizacijom za obavljanje odreĎene proizvodnje ili usluga za više zadruga ili
diverzifikaciju aktivnosti zadruge i u područja nezadruţne ekonomije u lokalnim zajednicama,
kao što je na primer: izrada paleta i gajbica za potrebe proizvoĎača voća, usluţno čuvanje
stoke u zadrugama na brdsko-planinskom području gde postoje neiskorišćeni resursi pašnjaka,
formiranje specijalizovanih zadruga za umnoţavanje semenskog krompira u brdsko-
planinskom području, obavljanje knjigovodstveno-računovodstvenih poslova za druge
zadruge i druge preduzetnike na području lokalne zajednice, otvaranje obdaništa za decu i
prihvatilišta za stare i druge osobe koje ne mogu same da se staraju o sebi u selima, obavljanje
70
poštanskih usluga, prevoza Ďaka i radnika iz sela do mesta školovanja i rada, popravke i
odrţavanje seoskih puteva, seoskih vodovoda i druge lokalne infrastrukture; i dr.
9.1.14. Predlozi rešenja: (1) u predlogu novog Zakona o zadrugama: (a) preispitati
osnovanost ostajanja člana 71. koji omogućava formiranje tzv. sloţene zadruge koju osnivaju
dve ili više zadruga kao pravna lica – budući da pravna lica u načelu po ovom Zakonu ne
mogu biti osnivači zadruge; (b) uneti nove odredbe sa razradom pitanja u vezi formiranja
zadruţnog preduzeća; (c) omogućiti osnivanja novih i⁄ili transformacije postojećih u poslovne
zadruţne saveze; (2) u pravilima zadruga i zadruţnih saveza: (a) obavezati zadruţne saveze da
u predstečajnom postupku razmatraju svrsishodnost pripajanja ekonomski slabijih ekonomski
jačim zadrugama; (b) svake godine u regionalnim zadruţnim savezima razmatrati pitanje
specijalizacije pojedinih zadruga za obavljanje odreĎenih poslova za potrebe više zadruga i
pitanje diverzifikacije delatnosti zemljoradničkih zadruga u aktivnostima koje doprinose
ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj i ekološkoj odrţivosti lokalnih zajednica na ruralnom
području.
9.2. Poslovno povezivanje zemljoradničkih zadruga sa privrednim društvima u pred- i postfarmerskom sektoru agroprivrede
9.2.1. Pored poslovnog povezivanja jednih sa drugim zadrugama, udruţivanja u zadruţne
saveze i povezivanja u procesima eventualnog formiranja zadruţnih preduzeća i⁄ili poslovnih
zadruţnih saveza, zemljoradničke zadruge neminovno su upućene i na potrebu poslovne
saradnje sa privrednim subjektima u predfarmerskom (proizvodnja repromaterijala, sredstava
rada i opreme za poljoprivredu) i u postfarmerskom sektoru agroprivrede (otkup, prerada i
plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, usluge različitih sektora delatnosti, ...).
9.2.2. U periodu pre tranzicije odnosi izmeĎu zadruga i privrednih subjekata u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede bili su bolje ureĎeni različitim vrstama (samoupravnih)
sporazuma i dogovora, po kojima su zadruge ulagale značajna sredstva zadrugara i zadruga u
izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih kapaciteta za potrebe proizvodnje inputa za
poljoprivredu ili prerade i plasmana poljoprivrednih proizvoda. Na ţalost, umesto da vrednost
tih ulaganja zadrugara i zadruga bude iskazana prilikom procene vrednosti kapitala tih
agrobiznis firmi pre njihove privatizacije i da se o tome dostave vlasnički papiri zadrugama,
što je bila obaveza po članu 92. Zakona o zadrugama, one su ostale bez ikakve nadoknade i
bez vlasničkih prava koja im i de jure i de facto pripadaju - uz malobrojne izuzetke (mlekara
"Dţersi" u Knjaţevcu, DP "Silos" u Pećincima i DP "Ţitoprodukt" u Zrenjaninu). To je još
jedan od brojnih primera višedecenijskog ignorisanja zadruţne svojine i protivzakonite
prodaje zadruţne imovine pod okriljem različitih političkih reţima u dosadašnjoj istoriji
srpskog zadrugarstva.
9.2.3. U procesu privatizacije tzv. "društvenog" kapitala, uz izostanak kontrole drţave o
poreklu kapitala kupca i omogućavanjem prodaje odnosno preprodaje dela imovine
privatizovanih firmi i njihove meĎusobne integracije i pre isteka ugovora o privatizaciji
odnosno ispunjavanja svih ugovornih obaveza kupca, pojedini "agrobiznismeni" stekli su
ogromnu koncentraciju kapitala – posebno u sektoru otkupa, prerade i plasmana
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U takvom političko-ekonomskom ambijentu zadruge
71
i zadrugari su dovedeni u inferiorniju trţišnu poziciju i veliku zavisnost od volje i interesa
malog broja vlasnika velikih preraĎivačkih i trgovačkih preduzeća, što je potencirano i
izostankom ozbiljnije konkurencije meĎu velikim sistemima. Otkup i prerada ukupne
proizvodnje šećerne repe u Srbiji skoncentrisana je u tri kompanije (MK Group, Hellenic
sugar, SFIR) – uz povremeni izvoz šećerne repe u Hrvatsku po osnovu slobode prometa
izmeĎu zemalja članica CEFTA (posle 2006-te), otkup i prerada suncokreta takoĎe u tri
kompanije (Invej, Agrokor, Victoria Group), dok u otkupu i preradi soje i izvozu ţitarica
dominira Victoria Group, u preradi mleka kompanija Imlek, a u trgovini DELTA sistem, itd.
Budući da nisu rešena pitanja kreditiranja nabavke proizvodnih inputa, zadruge i njihovi
zadrugari i kooperanti postali su ekonomski zavisni od tih sistema i upućeni na naturalnu
razmenu i prodaju unapred odnosno "na zeleno" većeg dela proizvodnje po nepovoljnijim
uslovima tim sistemima. Pored navedenog, velike preraĎivačke kompanije, umesto zadruga
koje u većoj meri štite prava i interese zadrugara i kooperanata kao proizvoĎača sirovina, sve
više pribegavaju angaţovanju tzv. organizatora proizvodnje koji vrše funkciju posrednika
izmeĎu preraĎivačke firme, sa jedne, i odreĎenog broja krupnih poljoprivrednih proizvoĎača
sirovina za potrebe tih kapaciteta, sa druge strane. Tako zadruge u svom nastupu prema
preraĎivačima gube značajan broj najkonkurentnijih poljoprivrednika i ekonomiju obima
ponude poljoprivrednih proizvoda za otkup i preradu i ostaju na velikom broju sitnijih i manje
konkurentnih proizvoĎača.
9.2.4. Zadruge nemaju sopstvenu trţišnu infrastrukturu (vage, silose, hladnjače...) jer su
im, u toku privatizacije prodajom tzv. društvenog kapitala oduzeta pripadajuća vlasnička
prava. Zbog toga su upućene da i deo proizvodnje koji nisu obavezni da isporuče po osnovu
naturalne razmene za inpute daju na skladištenje ili prodaju vlasnicima istih agrobiznis
kompanija. Tako će zadruge (i njihovi članovi), bez meĎusobnog udruţivanja i formiranja
zadruţnog preduzeća ili druge forme zadruţnog poslovnog sistema, ostati i dalje u
nepovoljnoj ekonomskoj poziciji u odnosu na velike firme u prehrambenoj industriji i trgovini
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ukoliko, meĎutim, uspeju da oforme zadruţno
preduzeće – koje bi poslovalo u ime i za račun učlanjenih zadruga, zadruge će moći
indirektno da pod povoljnijim uslovima stupaju u poslovne odnose sa kompanijama u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede, i da po osnovu ekonomije obima obezbede bolje uslove
poslovne saradnje i da poboljšaju svoju trţišnu poziciju čemu zadruţni savezi, uz nesebičnu
pomoć drţave, moraju da posvete značajno veću paţnju. Pored neizvesnosti u vezi očekivane
pomoći drţave a u odreĎenim slučajevima i zadruţnih saveza, za osnivanje i funkcionisanje
zadruţnih preduzeća najvaţnija je solidarnost i saradnja izmeĎu zadruga. Zadruţno preduzeće
treba formirati kao privredno društvo sa potpunim i/ili većinskim osnivačkim kapitalom
zadruga, a to većinsko učešće se mora odrţati i u toku njegovog poslovanja (zatvoreno
akcionarsko društvo u mešovitoj svojini). Zadruţne poslovne sisteme treba posebno osnivati
radi izgradnje trţišne infrastrukture (silosa, hladnjača, doradnih i pak centara) i za industrijsku
preradu poljoprivrednih proizvoda u trţišno vrednije proizvode. Drţava bi, merama
ekonomske politike i davanjem finansijske podrške, zajedničkim ulaganjima zadruga u
zadruţna preduzeća delimično ispravila greške iz privatizacije odnosno prodaje zadruţnog
kapitala knjigovodstveno iskazanog kao tzv. i dala impuls neophodnom ukrupnjavanju i
specijalizaciji u zadruţnom sektoru privrede Srbije. Zadruge treba da formiraju i svoja
preduzeća za uvoz inputa i izvoz poljoprivrednih proizvoda i tako uĎu u zonu poslovanja
72
velikih privrednih sistema koji potpuno kontrolišu spoljnotrgovinski promet u Srbiji. Tako bi
zadruge povećale efekte svoga poslovanja i u spoljnotrgovinskom prometu robe proizvedene
u zadrugama i na gazdinstvima zadrugara i kooperanata (ţitarice, uljarice, stoka, voće,
povrće) gde dominira sitna robna proizvodnja a uvoz repromaterijala (mineralno Ďubrivo,
seme, sredstva za zaštitu biljaka, dizel gorivo, ...) se dominantno obezbeĎuje za potrebe malih
robnih proizvoĎača. Domaća proizvodnja mineralnih Ďubriva u poţeljnim formulacijama i
oblicima (kompleksna Ďubriva) praktično ne postoji pa dominira uvoz, prepakivanje i prodaja
od tzv. "proizvoĎača mineralnih Ďubriva". Proizvodnja semena u Srbiji skoncentrisana je u
dva poljoprivredna instituta i kod malog broja velikih poslovnih sistema koji zastupaju strane
semenske firme. Slobodan uvoz derivata nafte (posebno evrodizela) neophodnog za traktore i
druge pogonske mašine u poljoprivredi, na zadruţnim ekonomijama i kod zadrugara, moţe se
relativno lako organizovati tim pre što postoje značajni kapaciteti za smeštaj naftnih derivata
kod velikog broja zadruga, posebno na području Vojvodine. Do dostizanja cilja potpune
samostalnosti u uvozu naftinih derivata nuţno je, organizacijom i posredstvom zadruţnih
saveza, objediniti nabavku od izabranog dobavljača na domaćem trţištu kako bi se obezbedila
bolja cenovna pozicija zadruga i jeftinije gorivo za zadrugare. Svi navedeni i drugi oblici
organizacije zajedničkog nastupa u postojećem agroprivrednom okruţenju ima izuzetan
značaj za poboljšanje trţišne pozicije zadruga.
9.2.5. Poslovne veze zadruga sa nezadruţnim privrednim društvima na lokalnom nivou
(mlinovi, fabrike stočne hrane, pogoni za doradu i pakovanje primarnih proizvoda – lekovitog
bilja, cveća, drugih proizvoda...) ostaće i u narednom periodu značajan segment poslovanja
zadruga i zadrugara. Lokalni akteri, u odnosu na velike privredne sisteme, bolje se poznaju i
imaju više meĎusobnog razumevanja. Pri tome, uticaj lokalne samouprave u budućnosti mora
više jačati zbog brige za ekonomski odrţivi razvoj lokalne zajednice. Primenom
meĎunarodnog zadruţnog principa "briga za zajednicu” zadruge treba da, na lokalnom nivou,
ostvaruju najtešnju saradnju ne samo sa nosiocima privrednih već i neprivrednih aktivnosti u
lokalnoj zajednici - posebno iz oblasti seoskog turizma, obrazovanja i kulture. Nemerljiva je
uloga lokalnih samouprava u ostvarivanju brţeg privrednog i ekonomskog razvoja što treba
podsticati i koristiti i u zadruţnim aktivnostima i jačanju zadruţnog pokreta u lokalnoj
zajednici putem formiranja zadruga za pruţanje turističkih i drugih vrsta usluga, zadruga
domaće radinosti i školskih odnosno Ďačkih zadruga.
9.2.6. Oblici, intenzitet i obuhvatnost saradnje zemljoradničkih zadruga sa nezadruţnim
firmama iz drugih sektora agroprivrede, kao i nezadruţnim privrednim subjektima i
institucijama izvan agroprivrede zavise od potreba konkretne zadruge i⁄ili zadruţnog
preduzeća da izvrše izbor poslovnih partnera na lokalnom, nacionalnom i meĎunarodnom
trţištu. Pri tome, zadruge uvek treba da nastoje da prioritet u poslovnim odnosima, pod
pribliţno istim uslovima poslovanja, daju zadrugama i zadruţnim preduzećima u pred- i
postfarmerskom sektoru agroprivrede i u delatnostima izvan agroprivrede. U takvim uslovima
kruţni ciklusi roba⁄usluga – novac – nova roba⁄usluga – novac ... odvijali bi se u najvećoj
mogućoj meri u sve-zadruţnom sektoru privrede.
9.2.7. Interes drţave da pomaţe razvoj zadruga i zadruţnog organizovanja proizilazi i
zbog činjenice da zadruge, po pravilu i u skladu sa zadruţnim vrednostima i principima,
posluju po vaţećim nacionalnim propisima čime se smanjuje udeo nelegalne ekonomije i
73
sprečava nelojalna konkurencija trţišnih subjekata koji posluju u zoni tzv. sive ekonomije.
Prema procenama, uz primenu samo niţe stope PDV (8%), uključivanjem celokupnog obima
prometa agro-inputa i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u društveno-kotrolisane tokove
prometa povećao bi se budţet Srbije za oko 160 miliona eura, što je oko tri četvrtine
sadašnjeg transfera budţetskih sredstava za namene agrarnog budţeta.145
9.2.8. Predlozi rešenja: (1) u Zakonu o zadrugama definisati mogućnost i načine
dokapitalizacije zadruga sa učešćem investitora iz pred- i postfarmerskog sektora, kao i iz
neagrarnih sektora privrede; (2) da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i
vodoprivrede opredeli deo sredstava za subvencionisanje programa saradnje zemljoradničkih
zadruga i privrednih subjekata iz oblasti agroprivrede i neagrarnih delatnosti, posebno za
izvozno atraktivne programe proizvodnje, dorade, prerade i plasmana poljoprivredno-
prehrambenih proizvoda; (3) da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preispita stav
da se poslovima organizacije i plasmana ponude seoskog turizma mogu baviti i
zemljoradničke zadruge, a ne samo opštinske turističke organizacije; (4) da zemljoradničke
zadruge preuzmu deo poslova od Ministarstva za rad i socijalnu politiku i od Ministarstva za
prosvetu i nauku u vezi aktivnosti iz delokruga rada tih ministarstava na ruralnim područjima;
9.3. Strateška partnerstva zadruga i zadruţnih saveza sa zadruţnim sistemima u inostranstvu
9.3.1. Zadrugarstvo Srbije ima neprocenjivu istorijsku tekovinu koja proizilazi iz učešća
Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u konstituisanju MeĎunarodnog zadruţnog
saveza 1895. godine u Londonu.146
Neshvatljivo je da, zbog unutrašnjih slabosti u zadruţnom
sistemu, Srbija kao jedan od suosnivača ne koristi praktično nikakve usluge "dobre volje"
MZS. Naprotiv, stiče se utisak da zadruţni funkcioneri, zbog očuvanja "dobrih" odnosa sa
predstavnicima drţave, izbegavaju i da kontaktiraju a kamoli da traţe pomoć i intervenciju
145
Više u članku: http://akter.co.rs/component/content/article/3863-budzet-tanji-za-160-miliona-evra.html 146
MeĎu 13 zvaničnih delegacija nacionalnih zadruţnih alijansi koje su 1895. godine u Londonu učestvovale na
Prvom osnivačkom Kongresu MZS i čiji su delegati ("sa pravom glasa i odluke") "popisani" - bila je i
delegacija Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga (GS SZZ), koju je predvodio predsednik prof.
Mihailo Avramović. Prof. Avramović je istovremeno bio "popisan" i kao direktor Poljoprivredne zadruţne
banke sa područja Dunava, Smederevo (The Agricultural Co-operative Bank of the Department of the
Danube, Semendria). Na Prvom osnivačkom Kongresu MZS prof. Avramović je imao zapaţeno izlaganje, a
izabran je i za člana Velikog Komiteta za patronat i propagandu (Grand Comité International de patrongage
et de propagande) sa duţnošću da pomogne pripremu sledećeg Kongresa i da regrutuje članove za MZS iz
pojedinih zemalja. On je od osnivanja MZS dugo godina bio član njegovog najuţeg rukovodstva i značajno
je doprineo meĎunarodnoj afirmaciji i svestranom razvoju zadrugarstva Srbije. Na Drugom osnivačkom
Kongresu 1896. godine u Parizu (Francuska) prof. Mihajlo Avramović je predstavljao Savez štedno-kreditnih
poljoprivrednih zadruga (the Union des Caisses Rurales). Prof. Avramović je, takoĎe, bio jedan od počasnih
predsednika Kongresa i imao je pravo da glasa na Kongresu u svoje ime tj. imao je "lični glas" - koji mu je
bio dodeljen kao priznanje što je učestvovao na Prvom osnivačkom Kongresu MZS u Londonu.
Prema prepisci prof. dr M. Ševarlića i mr Marije Nikolić sa Maria Elena Chavez Hertig - Deputy Director-
General of ICA (2010), na Prvom kongresu MZS (1895) bilo je 13 zvaničnih delegacija nacionalnih
zadruţnih alijansi, i to su: Argentina, Australija, Belgija, Engleska, Danska, Francuska, Nemačka, Holandija,
Indija, Italija, Srbija, Švajcarska i USA. MeĎutim, budući da se i Kongres MZS odrţan 1896. godine takoĎe
smatra osnivačkim, kao i da su u svojstvu individualnog posmatrača (neki i u ime svojih drţava) i na Prvom
osnivačkom Kongresu u Londonu (1895) na listi "pristalica" navedeni i učesnici iz Rusije i Austrougarske,
prema našem mišljenju, moţemo smatrati da je na Prvom osnivačkom Kongresu MZS učestvovalo ukupno
15 zemalja.
74
MZS u zaštiti legitimnih interesa pojedinih zadruţnih sektora i celokupnog zadruţnog sistema
u Srbiji. To potvrĎuju i dva eklatantna primera: onemogućavanje poslovanja štedno-kreditnih
zadruga od 2005. godine i višedecenijsko raubovanje zadruţne imovine koja se od Ustavnog
zakona FNRJ iz 1953-će, pa čak i posle donošenja Ustava Republike Srbije iz 2006-te vodi
kao tzv. – koja je i danas predmet privatizacije.
9.3.2. MeĎunarodnu zadruţnu saradnju formalno imaju ZSJ (Co-operative Union of
Yugoslavia) i ZSS (CUS - Co-operative Union of Serbia) preko članstva u MeĎunarodnom
zadruţnom savezu (ICA).147
MeĎutim, ne postoje aktivnosti MZS u Srbiji koje su usmerene
ka uticaju ove meĎunarodne organizacije na Vladu i Skupštinu Srbije za poboljšanje
sistemskog i ekonomskog poloţaja zadruga i zadrugara. Neangaţovanje ICA, COOP
EUROPE i COPA COGECA u rešavanju aktuelnih pitanja zadrugarstva uopšte i posebno
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji, posledica je, pre svega, izostanka zahteva Zadruţnog
saveza Srbije i drugih nacionalni sektorskih zadruţnih saveza za aktivnijom ulogom MZS u
Srbiji.148
Pored toga postoji regionalna saradnja Zadruţnog saveza Vojvodine sa Zadruţnim
savezom Slovenije koja je usmerena ka upoznavanju rukovodstva Zadruţnog saveza
Vojvodine sa iskustvima Zadruţnog saveza Slovenije na putu integracija u poljoprivredni
sektor EU. ZS Vojvodine ima saradnju i sa Hrvatskim savezom poljoprivrednih zadruga i
regionalnim zadruţnim savezom iz Temišvara, sa kojima u formi prekogranične saradnje
organizuje manifestacije "Ţetveni karavan".
9.3.3. Rezultati ankete ukazuje (DAES, 2011) da samo 5,1% zadruga ima poslovnu
saradnju sa zadrugama u inostranstvu, što znači da su naše zadruge dominantno upućene na
poslovnu saradnju sa partnerima na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Istovremeno, tek 18,7% direktora od ukupnog broja zadruga koje ne saraĎuju sa zadrugama u
inostranstvu smatra da je njihova zadruga dostigla nivo razvoja da saraĎuje sa inopartnerima
ali nemaju odgovor zašto to i ne čine.
9.3.4. S obzirom na brojne sličnosti (agrarna struktura, 70 godina zajedničke drţave i
društveno-ekonomskog sistema, sličnost jezik, dosadašnja saradnja, blizina trţišta i dr.)
potrebno je, uz prethodnu saglasnost zadruţnih saveza drţava na teritoriji bivše SFRJ, a u
saradnji sa ICA EUROPE, COPA COGECA i ICA, razmotriti mogućnost otvaranja
Regionalne evropske kancelarije za zadrugarstvo u Beogradu, kao i eventualno regionalnog
Instituta za zadrugarstvo. Time bi Srbija postala središte evropskih aktivnosti i projekata za
razvoj zadrugarstva u zemljama regiona JIE (SEE – South Eastern Europe). Sedište te
Regionalne evropske kancelarije za zadrugarstvo moglo bi da bude u Beogradu, u
prostorijama sadašnjeg ZSJ – čiju imovinu predlogom novog Zakona o zadrugama treba da
preuzme Opšti zadruţni savez.
9.3.5. U cilju evidencije i analize efekata i pripreme predloga za proširenje saradnje
zadruga i zadruţnih saveza sa zadruţnim sistemima u inostranstvu, zadruge i zadruţni savezi
su duţni da o takvim aktivnostima obaveste sektorski ili Opšti zadruţni savez najkasnije 15
dana po završenoj aktivnosti.
147
Vidi: http://www.ica.coop/members/index.html 148
Pismo Ian Macdonald, Generalnog direktora ICA, od 31.03.2010. godine upućeno Mirku Cvetkoviću
predsedniku Vlade RS o podršci revitalizaciji zadrugarstva u vidu konsultacija u izradi novog zakona o
zadrugama u Srbiji, sa posebnom podrškom da se ponovo omogući pravni ambijent za formiranje štedno-
kreditnih zadruga.
75
76
10. FINANSIRANjE RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE
10.1. Zadruge u sistemu drţavnih subvencija i podsticaja
10.1.1. U periodu tranzicije zemljoradničke zadruge su uglavnom bile izopštene iz
pristupa sredstvima drţave za finansiranje poljoprivrede, posebno u centralnoj Srbiji (68,4%
anketiranih direktora zadruga izjavilo je da nisu uopšte koristili sredstva drţave, a 4% nije
ţelelo da se izjasni po tom pitanju). Rekonstrukcijom monetarnog sistema (1994)
poljoprivredi je onemogućen pristup kreditima pod povoljnim uslovima iz sredstava tzv.
primarne emisije Narodne banke i ona je upućena na trţište bankarskog kapitala. U takvom
poslovnom ambijentu brojne zadruge i poljoprivrednici prešli su na paritetnu razmenu
odnosno prodaju "na zeleno” preraĎivačkoj industriji ili robnim rezervama, što je uzrokovalo
smanjene investicija i pojačalo dezorganizovanost malih robnih proizvoĎača. Čak i zadruge
koje uspešno posluju nisu u mogućnosti da obezbede hipoteku na imovinu koja se u
zadrugama vodi kao tzv. .
10.1.2. Donošenjem NPRR (2011) promovisana je načelna mogućnost da i
zemljoradničke zadruge mogu biti podnosioci zahteva za ostvarivanje podsticaja za
investicije u modernizaciju proizvodnje radi povećanja konkurentnosti pojedinih
poljoprivrednih proizvoda, s tim da ispunjavaju sledeće uslove: (a) "da je registrovana u
Registru privrednih subjekata i razvrstana u malo preduzeće u skladu sa posebnim propisom
kojim se ureĎuje računovodstvo i revizija" i (b) "da ima učešće drţavnog kapitala maksimalno
25%."149
MeĎutim, u pogledu proklamovanih mogućnosti dobijanja budţetskih sredstava za
podsticaj razvoja zemljoradničkih zadruga, NPRR je ostao "mrtvo slovo na papiru", jer
nijedna zemljoradnička zadruga iz sredstava agrarnog budţeta nije dobila ni dinara po bilo
kojem osnovu u prvih 11 meseci 2011. godine.
10.1.3. U periodu od 2006. do kraja novembra 2011. godine budţetskim sredstvima
MPTŠV sufinansirani su pojedini razvojni programi u samo 87 zadruga sa ukupno 277
miliona RSD ili prosečno sa 3,1 milion RSD po zadruzi. To znači da je regrese ili podsticaje
dobijala samo jedna zadruga mesečno odnosno prosečno 12 zadruga godišnje – što čini 0,8%
ukupnog broja tih privrednih subjekata. Svestranija analiza budţetskih sredstava koja su u
periodu 2006-2011. godine dodeljena zemljoradničkim zadrugama ukazuje na sledeće
konstatacije: (1) zadruge su sredstva dobijale za dve vrste regresa (6 zadruga 1,5 miliona RSD
za nabavku prvotelki a 5 zadruga 2,5 miliona RSD za tov junadi, što čini 1,5% ukupno
isplaćenih sredstava svim zadrugama) i za podsticaje za 8 namena (6 zadruga - 23,5 miliona
RSD za unapreĎenje plasmana, 5 zadruga 4,4 miliona RSD za razvoj i promociju ruralnih
oblasti, 4 zadruge 6 miliona RSD za izgradnju ili rekonstrukciju objekata u stočarstvu, 7
zadruga 1,6 miliona u 2007-oj i 31 zadruga 5,3 miliona RSD u 2008-oj za opremu i
mehanizaciju, 3 zadruge 5,3 miliona RSD za nabavku osnovnog stada i tovnih grla i 2 zadruge
2,5 miliona RSD za podizanje voćnjaka i vinograda – što za tih sedam namena iznosi zbirno
149
Više o tome videti: NPRR od 2011. do 2013. godine.
77
48,4 miliona RSD ili 17,5% ukupno raspodeljenih sredstava, dok je 18 zadruga za izgradnju
skladišnih kapaciteta dobilo 224,6 miliona RSD ili 81,1% ukupno isplaćenih sredstava); (2)
najveća sredstva po godinama zadruge su dobile u 2006-oj (258,5 miliona RSD ili 93,3%
ukupno odobrenih sredstava), dok su budţetski podsticaji u 2007-oj (3,6%), 2008-oj (2,2%) i
2009-oj (0,9%) bili na marginalnom nivou i sa tendencijom stalnog smanjivanja do potpunog
ukidanja, tako da u 2010. i 2011. godini nije uopšte bilo budţetskih sredstava za zadruge; (3)
izuzimajući dve namene (regres za prvotelke i podsticaje za nabavku opreme i mehanizacije
koje su zadrugama sufinansirane u po dve godine), sve ostale namene bile su sufinansirane
samo u po jednoj godini (4 namene u 2006-oj, 4 namene u 2007-oj i po jedna različita namena
u 2008. i 2009. godini), što ukazuje na odsustvo dugoročnosti i stabilnost finansiranja
odabranih namena podsticaja za razvoj zemljoradničkih zadruga.150
10.1.4. O odnosu drţave prema zemljoradničkim zadrugama najbolje ukazuje
poništavanje afirmativno najavljivane u predizbornoj Uredbi o uslovima i načinu korišćenja
podsticajnih sredstava za unapređenje delatnosti i podršku interesnom udruţivanju
zemljoradničkih zadruga u 2008. godini,151
sa ciljem da se bespovratnim sredstvima u iznosu
do 5.000.000 RSD po zadruzi ili drugom obliku udruţivanja (udruţenje, savez, klaster i dr.)
podstakne unapreĎenje tehnologije rada i nabavka opreme za zajedničku proizvodnju i
podizanje konkurentnosti zadruga (sušare, klanice, hladnjače, plastenici, staklenici, silosi,
pakerice, vakumke, izbijačice, etiketirke, punionice, rigoleri i podrivači, kombajni,
laboratorijska oprema, uvoĎenje standarda kvaliteta i zaštite geografskog porekla,
unapreĎenje i zaštita dizajna, brendiranje proizvoda, ...), kao i ekonomskog razvoja lokalne
zajednice, ukoliko ispunjavaju propisane uslove u pogledu pozitivnog finansijskog poslovanja
i plaćenih poreza za 2007. godinu i podnesu biznis plan. Na raspisani Konkurs152
prijavilo se
288 zadruga, od čega je samo 115 podnosilaca ili 39,9% ukupnog broja prijavljenih zadruga i
drugih oblika udruţivanja ispunjavalo propisane uslove. Po izvršenom bodovanju i rangiranju
odabrano je 68 zadruga i Nacionalna asocijacija "Plodovi Srbije" kojima je u rasponu od
500.000 RSD (ZZ "Dionis" – Crepaja) do 3.500.000 RSD (ZZ "Agroklek" – Zrenjanin i ZZ
"Beška" – Beška) raspodeljeno ukupno 130 miliona RSD. MeĎutim, budući da postupak
dodeljivanja bespovratnih sredstava izabranim zadrugama do okončanja izbora i formiranja
nove Vlade nije okončan, dolaskom novog ministra poljoprivrede taj postupak je prekinut i
bespovratna budţetska sredstva namenjena podsticanju zadruţnog biznisa nisu uopšte
raspodeljena, već su utrošena nenamenski u odnosu na predmetnu planiranu budţetsku
poziciju. Ostavljajući po strani ekonomsku štetu koju su 288 učesnika na predmetnom
Konkursu pretrpeli (25,7 miliona RSD ili 19,8% od ukupno 130 miliona RSD planiranih za
raspodelu),153
neekonomska šteta u pogledu ignorantskog odnosa i "poštene namere" resornog
ministarstva kao reprezenta drţave prema zemljoradničkim zadrugama je nenadoknadiva!
150
Obračun M. Ševarlića i Zorke Zakić na osnovu podataka Uprave za agrarna plaćanja MPTŠV RS. 151
Uredba o uslovima i načinu korišćenja podsticajnih sredstava za unapreĎenje delatnosti i podršku interesnom
udruţivanju zemljoradničkih zadruga u 2008. godini. "Sl. glasnik RS", br. 31/2008. 152
Konkurs o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za unapreĎenje delatnosti i podršku interesnom
udruţivanju zemljoradničkih zadruga u 2008. godini (raspisan 14.04.2008:
http://www.ekapija.ba/website/bih/page/165018) 153
Prema proceni M. Ševarlića uraĎenoj prilikom pripreme izjave o predmetnom Konkursu za sredstva
informisanja (Svakoj zadruzi po pet miliona, Biznis novine, 17.12.2007.): ukupno 288 zadruga i drugih
podnosilaca zahteva * prosečno po 1.000 evra troškova (za izradu biznis planova, pribavljanje dokumentacije
78
10.1.5. Sredstva koja zadruga iz ostvarene dobiti izdvaja u rezervni fond treba osloboditi
obaveze plaćanja poreza na dobit, kao što je to slučaj u zadrugarstvu Italije.
10.1.6. Treba uspostaviti posebne kreditne linije sa subvenciranim kamatama za
realizaciju investicionih programa u zemljoradničkim zadrugama. Opravdanost ovakve
drţavne podrške je u racionalnijem postupanju sa ograničenim investicionim sredstvima, jer
se za veći broj porodičnih gazdinstava obezbeĎuje izgradnja objekata i nabavka opreme većeg
kapaciteta, čime se povećava konkurenta sposobnost svih gazdinstava koja, kroz zadrugu,
rešavaju svoje investicione potrebe.
10.1.7. Dosadašnji način finansiranja zadruţnih saveza odnosno plaćanja članarine
zadruga za sufinansiranje aktivnosti zadruţnih saveza nije zadovoljavajući, uglavnom zbog
slabog ekonomskog poloţaja zadruga kao kontributora, ali i odreĎenog nezadovoljstva
zadruga sa obimom, asortimanom i kvalitetom usluga koju im pruţaju različiti nivoi
zadruţnih saveza. Zbog toga, umesto da se troškovi zaposlenih u zadruţnim savezima i
njihove aktivnosti finansiraju iz članskih doprinosa i naplate drugih usluga koje po sporazumu
o udruţivanju zadruga u regionalne zadruţne saveze, odnosno regionalnih i pokrajinskih
saveza u ZS Srbije, finansiranje zadruţnih saveza danas je u manjoj meri bazirano na članarini
a u većoj meri iz druga dva karakteristična dopunska izvora finansiranja u zadrugarstvu
Srbije: (1) regionalni zadruţni savezi u potpunosti (ZS Beograda) ili delimično u većoj ili
manjoj meri dobijaju sredstva od regionalnih privrednih komora i (2) iz prihoda od izdavanja,
pa čak i prodaje dela ili trampe kroz ustupanje bez naknade celokupne zadruţne imovine koju
su stekle sve prethodne generacije zadrugara za odreĎene protivusluge od strane primaoca te
imovine.154
Tako se imovina stečena radom i poslovanjem zadrugara i zadruga u ranijem
periodu, umesto da sluţi razvoju zadrugarstva i za pomoć pri formiranju novih zadruga ili
novih objekata u zadruţnom sektoru, decenijama ekonomski raubuje ili otuĎuje i nenamenski
koristi.
10.2. Formiranje Zadruţnog fonda Srbije
10.2.1. Predlogom Zakona o zadrugama predviĎeno je formiranje Zadruţnog fonda
Srbije koji bi gazdovao poverenom neimenovanom odnosno nedeljivom zadruţnom
imovinom u zadrugama i zadruţnim savezima, kao i preostalom zadruţnom imovinom po
završenom stečaju ili drugom načinu likvidacije zadruga i zadruţnih saveza.
10.2.2. Formiranje Zadruţnog fonda Srbije zasluţuje posebnu raspravu i sagledavanje
njegovih prednosti i slabosti kako se isti ne bi pretvorio u još jedan od otuĎenih "centara
moći" od zadrugara i zadruga.
i druge prateće troškove) = 288.000 €; i dalje: 288.000 € * 89,18 RSD ⁄ € = 25,683.840 RSD; iz čega
proizilazi: 25,683.840 RSD : 130,000.000 RSD * 100 = 19,8% ukupnih sredstava planiranih (a neisplaćenih)
za podsticaje zadrugama i drugim oblicima udruţivanja. U svakoj odgovornoj drţavi, ministar za
poljoprivredu kao hijerarhijski naredbodavac suspendovao bi odgovorno lice za takvu nacionalnu i zadruţnu
blamaţu ili bi i sam podneo odmah neopozivu ostavku. 154
Primer ZS Pčinjskog i Jablaničkog okruga koji je svoj poslovni prostor (oko 600 m2) ustupio Regionalnoj
privrednoj komori u Leskovcu.
79
10.3. Potrebe i mogućnosti revitalizacije ŠKS u zemljoradničkim zadrugama
10.3.1. Kreditne zemljoradničke zadruge su prvi oblici zadruţnih organizacija formiranih
u selima Srbije. One su imale istorijski, organizacioni i ekonomski značaj za razvoj
poljoprivrede i sela. Sa njihovom devastacijom nestao je jedan od vrlo značajnih i povoljnih
izvora sredstava za razvoj poljoprivrede i sela odnosno za reinvestiranje dela štednje
poljoprivrednika i drugih stanovnika u razvoj poljoprivrede i drugih delatnosti u lokalnim
zajednicama.
10.3.2. Specifičnost štedno-kreditnog zadrugarstva u Srbiji ogleda se u postojanju štedno-
kreditnih sluţbi (ŠKS) u periodu i pre i nakon Drugog svetskog rata. ŠKS su poslovale u
okviru različitih oblika zadruga, najčešće zanatskih i poljoprivrednih, i bavile su se
prikupljanjem štednje i davanjem pozajmica na zadruţnim osnovama.
10.3.3. Širom sveta, kreditne zadruge uspešno angaţuju lokalni kapital u cilju razvoja
malih lokalnih biznisa. Na ovaj način kreditno zadrugarstvo nije značajno samo sa stanovišta
drugih oblika zadruţnog organizovanja, već i kao pokretač lokalnog ekonomskog razvoja.
Kreditne zadruge, zadruţne banke i drugi oblici finansijskih organizacija u zadruţnom sektoru
karakteristični su i za vrlo razvijene zemlje sa jakom privredom. MeĎu istaknutim zadruţnim
bankama u Evropi su francuska Credit Agricole,155
nemačke DZ Bank AG i WGZ Bank AG,156
holandska Rabobank Group i austrijska Raiffeisenbank. Iako ove banke u svojim matičnim
zemljama posluju kao zadruţne banke, poštujući zadruţne principe, kao što je slučaj sa
Austria’s Raiffeisen Banking Group u drugim zemljama one mogu poslovati u formi
nezadruţnih banaka. Tako grupacija Raiffeisen Bank International AG posluje u Srbiji kao
univerzalna banka, iako je njen većinski vlasnik austrijska zadruţna banka.
Štedno-kreditne zadruge predstavljaju značajan oblik zadruţnih organizacija tokom
celokupnog razvoja zadruţnog sektora, sve do početka tranzicionog perioda. Razvojem
komercijalnih banaka, ovom obliku zadruga se prvo ograničava, a kasnije i zabranjuje rad i
poslovanje.
10.3.4. Prema rezultatima ankete (DAES, 2008) 58% direktora zadruga navodi potrebu
za povoljnim kreditima kao jedan od najvaţnijih ograničavajućih faktora razvoja
zemljoradničkih zadruga, odmah nakon potrebe za usvajanjem novog zakona o zadrugama.
Zato revitalizacija kreditnog zadrugarstva predstavlja preduslov za sveobuhvatniji razvoj
zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji.157
155
Credit Agricole objedinjuje 2.544 lokalnih kreditnih zadruga organizovanih u 32 regionalne kreditne zadruge
sa 6,2 miliona članova. Regionalne kreditne zadruge vrše zajednički upravljačka prava preko jednog
posebnog društva koje drţi 56,3% ukupnih akcija Zadruţne banke Credit Agricole, dok su opstale akcije
raspršene izmeĎu pojedinaca – naročito zaposlenih u ovoj bankarskoj grupi. Više o tome videti na:
http://www.credit-agricole.com/Le-Groupe/Nous-connaitre/Organisation-du-Groupe/Les-Caisses-regionales i
http://www.credit-agricole.com/en/Finance-and-Shareholders/Credit-Agricole-S.A.-Shares/Share-ownership 156
Nemačke središne zadruţne banke DZ Bank AG i WGZ Bank AG, koje okupljaju oko 1.000 kreditnih zadruga
sa 15 miliona članova i oko 190.000 zaposlenih, predstavljaju najveće ekonomske organizacije u Nemačkoj.
Zanimljivo je da je ukupan broj akcionara (3,6 miliona akcionara i oko 6 miliona sopstvenika akcionarskih
fondova) manji od ukupnog broja zadrugara (oko 20 miliona) u kreditnim i drugim zadrugama u Nemačkoj.
Više o tome videti na: DAI-Factbook, Stand: 28.09.2011; http://www.dai.de/internet/dai/dai-2-
0.nsf/dai_statistiken.htm 157
Više o tome u radu: Simmons R. et al. (2010:118)
80
10.3.5. Za osnivanje i poslovanje ŠKS, kao i štedno-kreditnih zadruga, potrebna je
promena zakonske regulative, budući da aktuelni Zakon o bankama (2005) zabranjuje njihov
rad, a Nacrt zakona o zadrugama ne predviĎa njihovo ponovno uspostavljanje – iako je
njihovo osnivanje načelno moguće po sada vaţećem Zakonu o zadrugama (1996). Zbog toga
se novi Zakon o zadrugama moţe oceniti retrogradnim u odnosu na: (1) aktuelni Zakon o
zadrugama; (2) istoriju formiranja i vek i po poslovanja zemljoradničkih i štedno-kreditnih
zadruga i sluţbi u Srbiji; (3) meĎunarodnu zadruţnu praksu i postojeću afilaciju ICBA
(International Co-operative Banking Association) u okviru MZS – čiju bi strukturu trebalo da
sledi i zadruţni sistem u Srbiji.
10.3.6. Protivljenje dela bankarskog sektora u Srbiji ponovnom uspostavljanju štedno-
kreditnih zadruga i⁄ili sluţbi je neosnovano iz više razloga: (1) banke tretiraju zadruge i MSP
kao poslove sa većim rizikom, iako je meĎunarodna praksa pokazala da je stopa gašenja novih
zadruga značajno manja od drugih oblika preduzeća;158
(2) banke nemaju podsticaje za
kreditiranje zadruga, budući da postoje unosnije i manje rizične poslovne mogućnosti; (3)
kreditne zadruge dominantno posluju na teritoriji neinteresantnoj za komercijalne banke
(izrazito ruralnim područjima) i preteţno sa niskim štednim ulozima, što se posebno odnosi na
ŠKS čiji je obim poslovanja ograničen time što posluju unutar poljoprivrednih zadruga, sa
ciljem zadovoljavanja kreditnih potreba članova; (4) poslovanje ŠKS limitirano je na obim
koji ne ugroţava osnovnu delatnost poljoprivrednih zadruga – bilo u pogledu prostornih
kapaciteta, bilo u pogledu angaţovanja osoblja i menadţmenta poljoprivredne zadruge.
158
Simmons et all (2010:196)
81
11. ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO - GENERATOR EKONOMSKOG, SOCIJALNOG I KULTURNOG
RAZVOJA SRBIJE
Analiza aktuelne definicije zadruge (ICA, 1995) upućuje na ključne reči sadrţane u njoj,
meĎu kojima su najznačajnije ove: zadovoljavanje zajedničkih ekonomskih, socijalnih i
kulturnih potreba članova zadruge. Pošto je ova definicija vaţeća za sve oblike zadruga i
svuda u svetu gde je MZS angaţovan u različitim aktivnostima, logično je da se i
zemljoradničko zadrugarstvo razmatra u tome kontekstu. Pri tome, u ovom obliku udruţivanja
poljoprivrednika obično se postavlja pitanje "Ko i kako računa na zemljoradničko
zadrugarstvo?" shvaćeno u najširem smislu (mikro, mezo i makro). Na prvom mestu je
poljoprivreda, kao značajni segment nacionalne ekonomije. Zatim, na zemljoradničku
zadrugu, kao brojčano najmasovniju organizaciono-pravnu formu privreĎivanja u ruralnim
sredinama, računa i lokalna zajednica očekujući da će baš zadruga biti podrška socijalnom i
kulturnom boljitku sredine u kojoj je zajednica locirana. Najzad, od zadruge se očekuje
značajan doprinos konceptu odrţivog razvoja čovečanstva, koji predstavlja preokupaciju
razvojnih strategija na čitavoj planeti Zemlji poslednjih nekoliko decenija. Sve ovo, na
odreĎeni način, upućuje na traţenje rešenja "zadruţne trileme": zadruga izmeĎu trţišta, drţave
i civilnog društva.
11.1. Uloga i značaj zemljoradničkog zadrugarstva u ekonomskom razvoju agro-ruralne privrede
11.1.1. U brojnim strategijama privrednog razvoja Srbije poljoprivreda je svrstavana u
prioritete. Ali to je samo privid koji se u razvojnim strategijama beleţi već decenijama, dok je
stvarnost, u velikoj meri, obrnuta. Nisu retki strateški analitičari koji su nastupali sa sloganom
"naše šanse su u poljoprivredi". MeĎutim, decenijsko zapostavljanje poljoprivrede u korist
drugih privrednih grana (industrija, energetika i trgovina) definitivno je opovrglo hipotezu o
prioritetnom razvoju srpske poljoprivrede, što potvrĎuju sledeće činjenice: (1) mada Srbija
ima relativno dobre prirodne resurse za poljoprivrednu proizvodnju, oni nikada nisu korišćeni
na valjan način tako da i danas ostaje dosta nekorišćenih plodnih oranica u svim ruralnim
područjima; (2) struktura biljne proizvodnje još uvek je usmerena prevashodno na
tradicionalni model gde preovlaĎuje primarna proizvodnja u odnosu na industrijsko
procesuiranje, kojim se ostvaruje veća dodata vrednost, pa i bolja isplativost bavljenja
agrobiznisom; (3) stočarska proizvodnja, ne samo što je neusklaĎena sa biljnom
proizvodnjom, već je podloţna velikim cikličnim kretanjima, tako da se još uvek pojavljuju
nestašice npr. nekih vrsta mesa i mleka; (4) u posedovnoj strukturi preovlaĎuju sitna,
raštrkana porodična gazdinstva, koja ne raspolaţu novijom modernizacijom niti imaju
finansijskih mogućnosti za njeno obavljanje, a ako se tome doda slabo korišćenje modernih
82
inputa u proizvodnji i nedostatak mlaĎe, kvalifikovane radne snage, onda je logičan zaključak
da je produktivnost srpske poljoprivrede još uvek na niskom nivou.
11.1.2. Pošto je konačno opovrgnuta hipoteza da se razvojne šanse Srbije vezuju
prevashodno za poljoprivredu, počev od kraja 1980-ih i kod nas se preispituje nova hipoteza o
razvojnim šansama kompleksa agro-ruralne privrede koja ekonomsko-socijalni razvoj
usmerava na model "oko poljoprivrede". U razvijenim zemljama ova hipoteza je potvrĎena
kao validna već tokom poslednje decenije XX veka kroz primenu koncepta "ruralni razvoj",
čija suština se najkraće svodi na sledeće karakteristike: (1) terminološka razgraničenja
poimanja "ruralnosti" gde se odbacuje laičko-arhaično shvatanje da je "ruralno" jednako
"poljoprivredno", što u našoj praksi još uvek nije na jasan način prihvaćeno; (2) termin
ruralna ekonomija predstavlja daleko širi obuhvat izvan poljoprivrede zato što je ova samo
njen deo, ali ne uvek i najvaţniji; (3) ruralnu ekonomiju čini teritorijalno zaokruţen kompleks
privrednih delatnosti i drugih aktivnosti (primarni, sekundarni i tercijalni sektor) na
odreĎenom području definisanom kao ruralni region; (4) postepeno reformisanje agrarne
politike u politiku ruralnog razvoja koja se fokusira na unapreĎenje razvoja zapostavljenih
ruralnih regiona i lokalnih zajednica unutar njih, tako što se lansira "nova ekonomija" koja,
izmeĎu ostalog, pruţa veće šanse zapošljavanja ruralne populacije izvan poljoprivrede;159
(5)
koncept ruralnog razvoja, primenjen u praksi, predstavlja instrument modernizacije, obnove i
zaštite zapostavljenih ruralnih područja u kojima je locirano veliko bogatstvo prirodnih
resursa.
11.1.3. Zemljoradnička zadruga kao promoter korisnog udruţivanja poljoprivrednika nije
sama po sebi cilj. Naprotiv, ona je sredstvo za postizanje ciljeva njenih članova – zadrugara
koji se udruţuju "sebe radi" kako bi ostvarili bolje rezultate poslujući na porodičnim
poljoprivrednim gazdinstvima. Zadruga kao generator ekonomskog razvoja poljoprivrede
deluje u više pravaca: (1) pretenduje da postane glavna preduzetnička forma pomoću koje će
srpski poljoprivrednici kontinuelno poboljšavati svoju ekonomsku situaciju; (2) u saradnji sa
zadrugom poljoprivrednici najlakše vrše transfer tradicionalne poljoprivrede u modernu tako
što nabavljaju nove inpute preko zadruge po najpovoljnijim cenama i uz stručne instrukcije o
načinu korišćenja tih inputa; (3) okupljajući male poljoprivrednike zadruga, kao ekonomski
servis zadrugara, preko marketing informacija usmerava ih na strukturu proizvodnje koja
donosi optimalne rezultate, informišući ih takoĎe o tome gde i kada mogu da prodaju svoje
proizvode po najboljoj ceni; (4) poslujući sa zadrugom po "modelu ugovorene proizvodnje"
ostvaruje se veća zaposlenost članova domaćinstva na porodičnim gazdinstvima iz čega
proizilazi njihovo ekonomsko jačanje preko ostvarivanja većeg dohotka; (5) poslujući u
trţišnim uslovima zadruga mora da potvrĎuje svoju konkurentnost, a time što obavlja svoje
ekonomske funkcije u ime i za račun zadrugara ona jača trţišnu poziciju porodičnih
gazdinstava, što im obezbeĎuje bolje pregovaračke uslove za efikasnije poslovanje; (6)
zadruga doprinosi stabilizaciji privrednih kretanja i pomoću eliminacije sive ekonomije i
njenom formalizovanju iz čega rezultira veći prihod od poreza, redukcija kriminala i
smanjenje nefer konkurencije; (7) preko otvaranja zadruţnih preduzeća u preraĎivačkoj
159
Politika ruralnog razvoja realizuje se kao jedinstvo agrarne politike, industrijske politike, strukturne politike i
politike razvoja tercijarnog sektora, zdravstvene politike, infrastrukturne politike i politike zaštite ţivotne
sredine.
83
industriji zadruga omogućuje svojim članovima da postanu vlasnici prepoznatljivog
zadruţnog proizvoda veće dodate vrednosti; (8) zadruga moţe da redukuje ekonomsko
raslojavanje populacije u procesu tranzicije na pravedniji način tako što udruţeni u zadrugu
mogu da pomognu jedni drugima.
11.1.4. Zadrugarstvo kao generator ekonomskog prosperiteta ruralnih područja dobija sve
više na svome značaju tokom procesa tranzicije. Naime, zadruţni pokret, koji nudi različite
oblike udruţivanja ljudi, moţe u velikoj meri da ublaţi bolne posledice tranzicije koje se
dodatno umnoţavaju delovanjem ekonomske krize. Institut udruţivanja nudi bolji put
participacije u novom svetu turbulentnih promena koje donosi privatizacija. Bez posla ostaju
mnogi ljudi različitih profesija i različitih nivoa obrazovanja. Za njihove novčane otpremnine
otvaraju se nove investicione šanse u okviru ruralne ekonomije, gde udruţeni mogu razvijati
zadruţno preduzetništvo koje je veoma poţeljno kako u ruralnom, tako i u semiurbanim
područjima cele Srbije, a posebno u juţnim i jugoistočnim delovima. Ova područja, koja
inače drugi privredni subjekti zaobilaze, za zadrugarstvo su pravi izazov, ali i šansa. MeĎu
poţeljne vrste zadruga koje imaju svoje šanse u okviru ruralne ekonomije spadaju sledeće: (1)
poljoprivredne zadruge bilo opšteg tipa (koje seljake snabdevaju potrebnim inputima,
otkupljuju i plasiraju njihove proizvode) ili specijalizovane u okviru biljne ili stočarske
proizvodnje; (2) zadruge mašinskih prstenova, kao tip malih zadruga u sektoru primarne
poljoprivrede čija je osnovna svrha da zajednički dele korišćenje skupe mehanizacije, koje su
specifične po tome što nemaju direktora niti druge organe upravljanja koji opterećuju
troškove poslovanja; (3) turističke zadruge sa dvostrukom funkcijom – vrše usluge seoskog
turizma i omogućuju organizovani odmor i putovanja za svoje članove po fer cenama i
dobrom kvalitetu usluge; (4) komunalne zadruge koje vrše sve vrste usluga koje su potrebne
na nivou uţe ili šire lokalne zajednice; (5) povezane proizvoĎačko-potrošačke zadruge koje
ruralnoj populaciji obezbeĎuju nabavku robe široke potrošnje i istovremeno vrše otkup
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje prodaju potrošačima po fer cenama; (6) brojne
druge delatnosti koje mogu biti organizovane na zadruţnoj osnovi kao što je pruţanje raznih
vrsta usluga, poput marketinških, konsultantskih, knjigovodstvenih, IT i dr. U vezi sa
prethodnim izlaganjima treba istaći činjenicu da "zadruţni model privatizacije" kod nas nije
prepoznat, niti je podrţan od zvaničnih struktura kao oblik generisanja novih radnih mesta, što
je učinjeno u nekim drugim zemljama u tranziciji.
11.2. Zemljoradničko zadrugarstvo – podrška socijalnom i kulturnom razvoju lokalne zajednice
11.2.1. Po definiciji zadruga je istovremeno poslovno preduzeće, ali i udruţenje
pojedinaca koje, pored ekonomskih ima i socijalne ciljeve. Koncepcija o ekonomskim
ciljevima koji su objedinjeni sa socijalnim idejama predstavlja jedan od značajnih stubova
zadruţnog pokreta. U tome kontekstu moţe se reći da su i danas aktuelne misli Alfreda
Maršala: "neki pokreti imaju visoke socijalne ciljeve, drugi u svojoj osnovi imaju biznis, dok
zadrugarstvo ima istovremeno i jedno i drugo". Poštujući meĎunarodne zadruţne vrednosti i
principe zadruga je usmerena prevashodno na stvaranje dobrobiti za svoje članove. MeĎutim,
tu je i sedmi princip nazvan "briga za zajednicu" koji zadrugu obavezuje da se fokusira na
one ciljeve koji se ne odnose samo na zadrugare. Prevedeno u stvarnost, to znači socijalizaciju
84
profita (dobiti) ostvarenog u zadruzi kao poseban vid generisanja razvoja u lokalnoj i široj
zajednici. Konkretni oblici ove socijalizacije mogu biti: (1) sponzorstvo u kome se imenuje
zadruga i to imenovanje podrazumeva svojevrsnu nadoknadu za sponzorstvo; (2) donacije za
koje se ne traţi bilo kakvo priznanje u vidu tzv. nadoknade; (3) učešće u stvaranju
regionalnog savetodavnog tela čiji zadatak je da nadzire i prati ostvarene rezultate socijalnih
projekata na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou; (4) redukovane cene odreĎenih
proizvoda za ciljne grupe potrošača; (5) dodela specijalnih nagrada zaposlenima u ogranima
vlasti ili u drugim kulturnim i socijalnim strukturama lokalne zajednice; (6) preuzimanje
većeg rizika za socijalne investicije sa niskom kamatnom stopom; (7) deljenje poslovnog
prostora i opreme sa volonterima neprofitnih organizacija; (8) podrška odreĎenim projektima
koji respektuju kulturu i tradiciju lokalne zajednice; (9) podrška sportskim projektima koji su
namenjeni mladima, kao i projektima za rekreaciju šire populacije u lokalnoj zajednici.
11.2.2. Poseban vid podrške razvoju lokalne zajednice od strane zemljoradničkih zadruga
moţe se ostvariti kroz strateška partnerstva sa drugim akterima koji deluju na području ovih
zajednica. U tom kontekstu se javlja "zadruţna trilema" koja zadrugu smešta u različite
pozicije na relaciji zadruga - trţište (konkurentnost); zadruga - drţava (obezbeĎenje
poslovnog ambijenta, poreske olakšice i subvencije); zadruga - civilno društvo (socijalni i
kulturni razvoj lokalne zajednice). Traţenje rešenja ove trileme iznedrilo je nove trendove u
zemljama sa razvijenim zadrugarstvom, koji se manifestuju u dva nova tipa zadruga: (1)
socijalne zadruge (razvijene naročito u Italiji, Francuskoj i Portugaliji) koje su finansirane od
strane pojedinih članova kao patrona, pomoću upisa deonice za interne aktivnosti zadruge po
osnovu kojih uţivaju beneficije kao što su poreske olakšice koje nemaju špekulativni
karakter; (2) multistejkholderske zadruge su u stvari zakonski institucionalizovane kao
respektivna socijalna preduzeća bazirana na zadruţnom modelu (neprofitne organizacije) u
kojima se očekuje saradnja izmeĎu zaposlenih, korisnika usluga, javnih institucija i drugih
stejkholdera. Članovi ovih zadruga zastupaju interes odreĎenih socijalnih grupa kao što su
radnički pokreti, agrarni pokreti, pa čak i onih kategorija stejkholdera koji ne mogu da govore
za sebe, meĎu kojima su pokreti za očuvanje ţivotne sredine, pokreti trećeg sveta. Upravo ove
zadruge predstavljaju novi tip članstva – za razliku od klasičnog tipa gde je pojedinac član
zadruge. Ova vrsta članstva označava proširenje ciljeva zadruge tako što jača javni karakter
usluga koje one pruţaju. Mogu da preuzmu vodeću ulogu u inovacijama, što povratno moţe
da utiče na stvaranje moćne mreţe njihovih partnera koja deluje u duhu primene sedmog
zadruţnog principa. Ovaj model podrške zadruţnom pokretu preporučuje i "Zelena knjiga
Evropske Komisije" (2007).
11.2.3. Zaključujući razmatranja o novim trendovima u zadrugarstvu koje generiše
ekonomsko-socijalni i kulturni razvoj lokalnih zajednica potrebno je, paralele radi sa
zemljama u kojima je zadrugarstvo dostiglo visok nivo razvijenosti, da se istaknu
najupečatljivije odlike zadrugarstva u celini, pa i zemljoradničkog: (1) naše zadrugarstvo
(predstavljeno preko pojedinačnih zadruga i zadruţnih saveza na različitim nivoima) je
izrazito siromašno i bazirano na klasičnom članstvu, koje je takoĎe siromašno; (2) drugi akteri
iz "zadruţne trileme" nisu do sada pokazali adekvatan interes za reafirmaciju zadruţnog
pokreta u Srbiji; (3) ipak ima primera dobre prakse u kojima se neguje partnerstvo zadruţnog,
javnog i privatnog sektora doprinoseći tako razvoju lokalnih zajednica. Kroz ovo partnerstvo
85
moţe se poboljšati ekonomsko blagostanje ljudi (veća zaposlenost – veći dohodak), kao i
socijalno blagostanje (kvalitet ţivljenja). Bolje rešenje srpske "zadruţne trileme" moţe da
redukuje socijalno i ekonomsko raslojavanje društva u celini i da tako teret tranzicije podeli
na jedan pravedniji način. Udruţivanje na zadruţnoj osnovi ovu organizacionu formu
privreĎivanja moţe da pretvori u svojevrsni amortizer bolnih posledica tranzicije i ekonomske
krize (osiromašenje ljudi), koji nikada do sada nije imao tako veliki značaj.
11.3. Doprinos zadrugarstva odrţivom razvoju agro-ruralne privrede
11.3.1. MeĎunarodni zadruţni pokret se svrstava u prve protagoniste koncepta odrţivog
razvoja, što se potvrĎuje sledećim činjenicama:160
(1) prepoznavanje globalnog problema na
relaciji "ekonomika – socijala - ekologija" koji je posledica modela razvoja 1970-ih i 1980-ih
u kome uloga drţave kao stimulatora ekonomskog rasta i distributera bogatstva značajno
opada u odnosu na trţište, koje tako postaje dominirajući faktor privrednog ţivota, ali po cenu
rastućih razlika izmeĎu bogatih i siromašnih, kao i narušavanja ravnoteţe izmeĎu ekonomije i
ekologije; (2) počev od tokijskog Kongresa MZS (1992) Alijansa se usmerava na alternativne
koncepte razvoja gde se ostvaruje saglasnost da "odrţivi razvoj čovečanstva" počiva na tri
elementa – ekonomski progres, socijalna pravednost i zaštita ţivotne sredine; (3) usvajanje
dokumenta pod nazivom "Koop agenda 21" na jubilarnom Kongresu MZS u Mančesteru
1995. godine, koji je u saglasju sa dokumentom UN pod nazivom "Agenda 21" - usvojena na
Konferenciji u Rio de Ţaneiru (1992), koja predstavlja uputstvo za primenu koncepta "odrţivi
razvoj" u svim sektorima koji koriste osnovne faktore ţivotne sredine. Oba dokumenta
predstavljaju svojevrsna uputstva kako da se priprema svet na izazove XXI veka. Koop
agenda 21 reflektuje na doprinos zadruga iz svih sektora u pogledu promocije ciljeva novog
koncepta odrţivog razvoja.
11.3.2. Zemljoradničke zadruge u sebi sadrţe poţeljnu kombinaciju ekonomske,
socijalne i komunalne orijentacije na kojoj počiva model odrţivog razvoja čovečanstva u
celini. Pored toga, zadruţni model razvoja (= zadruţni put) uključuje poštovanje značajnih
zadruţnih principa kao što su "članovi kontrolišu" i "autonomija". Prema tome, ove zadruge
se uklapaju u model odrţivog razvoja po svim komponentama ovoga modela, što se pokazuje
na sledeći način: (1) pošto zadruge organizuju i usmeravaju poljoprivrednu proizvodnju na
gazdinstvima svojih članova, uz pametno korišćenje prirodnih resursa i drugih inputa
proizvedenih van poljoprivrede, one doprinose produktivnom zapošljavanju i ekonomskom
rastu, te na taj način ispunjavaju prvu komponentu koncepta "odrţivi razvoj" koji se odnosi na
ekonomski progres, socijalnu pravednost i zaštitu ţivotne sredine; (2) u svojstvu promotora
socijalne integracije zemljoradničke zadruge su odavno poznate kao "škole demokratije"
koje, kroz obrazovne programe o odrţivom razvoju, o rodnoj ravnopravnosti, o očuvanju
diverziteta prirode, ..., doprinose ukupnom društvenom razvoju ispunjavajući tako drugu
komponentu koncepta "odrţivi razvoj čovečanstva" koja se odnosi na najšire shvatanje
socijalne pravde; (3) direktno uključivanje zemljoradničkih zadruga u zaštitu ţivotne sredine
bazirano na povezanosti "Koop agende 21" sa "Rio agendom 21", predstavlja proveru
160
Videti više u radu: Zakić Z. (2003)
86
validnosti uputstva iz ova dva dokumenta na području gde zadruga posluje, a čime se u praksi
potvrĎuje treća komponenta "odrţivi razvoj čovečanstva".
11.3.3. Dometi zemljoradničkog zadrugarstva Srbije u primeni osnovnih komponenti
koncepta "odrţivi razvoj čovečanstva" mogu se sagledati preko pet dobrih razloga za
formiranje i razvoj zadruge, koje treba imati u vidu i prilikom sagledavanja zemljoradničkog
zadrugarstva kao generatora ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i ekološke odrţivosti
naših lokalnih zajednica: (1) zadrţavaju poslove i ekonomsku korist u okviru lokalne
zajednice; (2) uče zadrugare kako da demokratski reše probleme razvoja u svojoj lokalnoj
zajednici; (3) jačaju ekonomsku moć i poboljšavaju poziciju malih proizvoĎača iz lokalnih
zajednica ne samo na lokalnom već i na širim trţištima; (4) omogućavaju zadrugarima da
utiču na promene i rešavanja ekonomskih i socijalnih problema u lokalnoj zajednici i (5)
povezuju biznis lokalnih zajednica u regionalnu i nacionalnu privredu. Pored toga, u
marketinških kampanjama za afirmaciju zemljoradničkog zadrugarstva, zadruge bi u Srbiji
mogle da koriste i efektne slogane, poput sledećih koji se koriste u drugim zemljama:
"graditelji zajednice", "zadruge sluţe", "zadruge brinu", "zadruga moţe", "partneri za
progres", "gradimo lokalni biznis - zajedno", "ljudi koji rade zajedno", "deo Vašeg ţivota",
"deo Vaše budućnosti", a kod starih zadruga na primer "vreme je isprobalo – članovi su
odobrili 1910 - 2010" i sl.161
*
* *
Zemljoradničke zadruge su bile, danas su i biće generator ekonomskog, socijalnog i
kulturnog razvoja i ekološke odrţivosti u 4.537 sela i varošica u ruralnom području Srbije!
Drţava koja neguje zadrugu, kao najprimereniji oblik, privrednog i interesnog organizovanja
malih robnih proizvoĎača, davalaca i korisnika usluga ima budućnost. Drţava koja to ne čini
ima i imaće problem socijalnog zbrinjavanja malih koji predstavljaju većinu u svakoj drţavi.
161
Više o tome u radu: Ševarlić M., Nikolić Marija (2011:1-28)
87
12. PRELIMINARNI PROGRAM IMPLEMENTACIJE I MONITORING REALIZACIJE
STRATEGIJE RAZVOJA ZEMLjORADNIČKOG ZADRUGARSTVA SRBIJE
Ciljevi koje treba
ostvariti u realizaciji
Strategije
Mere za ostvarivanje ciljeva Nosioci mera za
ostvarivanje ciljeva Period realizacije mera Očekivani efekti i pokazatelji njihovog merenja
Uspostavljanje
odgovarajućeg
statusnopravnog
okvira za
organizovanje
zemljoradničkih i
drugih zadruga i
zadruţnih saveza
Donošenje Zakona o zadrugama Nadleţno ministarstvo u
saradnji sa zadruţnim
organizacijama, stručnim
i civilnim društvom,
Vlada
U prvoj polovini
2012. godine
Očekivani efekti
- Uporedivost pravnog ureĎenja zadrugarstva sa
meĎunarodno prihvaćenom definicijom
zadruge, zadruţnim vrednostima i principima i
zadruţnim zakonodavstvom u uporedivim
zemljama;
- Veća pravna sigurnost zadruga, zadrugara i
poslovnog prometa;
Pokazatelji:
- Diverzifikacija zadrugarstva s obzirom na
delatnosti i geografsko rasporeĎenje zadruga
- Veći stepen odrţivosti zadruga nakon
osnivanja
- Manji broj zadruga sa gubicima odnosno u
stečajnim postupcima
- Veći broj članova zadruga
- Bolje komercijalne (trţišni udeo i sl.) i
finansijske performanse zadruga (prihod,
dodata vrednost, dobit i sl.)
- Poboljšano zadovoljstvo članova zadruga
88
Nastavak 12.1
Informisanje
poslovodnih i
nadzornih organa
zadruga i zadruţnih
saveza, sadašnjih i
potencijalnih
zadrugara, radnika
zadruga i šire
javnosti o
zakonodavnim
rešenjima te sadrţaju
i značaju Strategije
razvoja
zemljoradničkog
zadrugarstva,
pojedinih zadruga i
zadruţnih saveza
Publikovanje stručnih i
promotivnih članaka u dnevnoj i
specijalizovanoj poljoprivrednoj
štampi, organizovanje diskusija u
zadrugama i zadruţnim
savezima, na obrazovnim i
istraţivačkim institucijama
Nadleţno ministarstvo ili
Nacionalni savet,
zadruge, zadruţni savezi,
mediji,
obrazovne i istraţivačke
institucije
Za vreme pripreme i
neposredno nakon
donošenja zakona o
zadrugama i strategije
razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva
Očekivani efekti:
- Poboljšana informisanost o zadrugarstvu
- Uvećani interes zemljoradnika pa i šire
javnosti za zadrugarstvo
- Sticanje novih uvida u razvojne mogućnosti
zadruga
- Poboljšana rešenja u zakonodavstvu
Pokazatelji:
- Broj učesnika i različitih primedbi u
raspravama
- Broj članaka i posebnih publikacija
Savetovanje,
praćenje i kontrola
Osnovati stručni i nadzorni organ
za praćenje i nadzor nad
postupcima prilagoĎavanja
zakonu i sreĎivanja
imovinskopravnih odnosa u
zadrugama ili osnovati
interdisciplinarno stručno telo za
savetovanje zadrugama u tim
postupcima
Nadleţna ministarstva,
zadruţni savezi
Neposredno nakon
donošenja zakona o
zadrugama i strategije
razvoja zemljoradničkog
zadrugarstva
Očekivani efekti:
- Brţe i zakonito prilagoĎavanje zadrugarstva
- Razmena iskustava izmeĎu zadruga i
zadruţnih sektora
- Smanjeni troškovi prilagoĎavanja
Pokazatelji:
- Broj odgovora na otvorena pitanja
- Dostupnost odgovora, objašnjenja odnosno
odluka zainteresovanim licima (tiraţ
publikovanih informacija u štampi, broj
posetioca internet stranicama itd.)
- Zadovoljstvo zadruga i zadrugara sa pruţenim
savetima
89
Nastavak 12.2
UsklaĎivanje postojećih zadruga i zadruţnih saveza sa zakonodavstvom, sreĎivanje imovinskih odnosa ...
Svaka zadruga donosi program usklaĎivanja sa novim zakonom. Program ne obuhvata samo formalne akte (novi statut ili promene statuta) nego se na početku i na kraju ovog procesa sastavlja pregled, koji bi trebao biti revidiran, bar u većim zadrugama. Zadruga odnosno zadruţni savez takoĎe donosi strategiju svog razvoja.
Zadruge, zadruţni savezi; predlaţe se da bi postupak usklaĎivanja pratilo i pruţalo savete interdisciplinarno telo; još bolje rešenje bi bilo osnivanje Nacionalnog komiteta ili Agencije (koji bi imali stručne i nadzorne zadatke i bili osnovani za odreĎeno razdoblje dok se ne završi usklaĎivanje sa zakonom i razgraničenje imovine u zadrugama i zadruţnim savezima
U roku odreĎenom nakon stupanja na snagu zakona o zadrugama
Očekivani efekti:
- SreĎivanje imovinskih odnosa u zemljoradničkom zadrugarstvu
- Veća verovatnost poštovanja duha i odredaba zakona radi revizije i kontrole
- Objektivnije informacije članovima (radi spoljnog savetovanja i/ili nadzora)
- Veća privlačnost postojećih zadruga
Pokazatelji:
- Broj članova prije i posle usklaĎivanja zadruge sa zakonom i donošenja strategije
- Obim saradnje sa članovima u odnosu na saradnju sa nečlanovima pre i posle usklaĎivanja zadruge sa zakonom i donošenja strategije
- Trţišni udeo zadruge pre i posle usklaĎivanja zadruge sa zakonom i donošenja strategije
Obrazovanje zadrugara, zadruţnih menadţera i omladine
(1) Obavezno uvoĎenje posebnih predmeta ili metodskih jedinica o zadrugarstvu u agroekonomskim predmetima na svim smerovima srednjih poljoprivrednih škola i poljoprivrednih fakulteta;
(2) posebni kursevi obuke za zadruţne lidere iz redova članova zadruga;
(3) edukacija poljoprivrednika (zadrugara i kooperanata) o zadruţnim vrednostima i principima, kao i razlikama izmeĎu zadruga i drugih oblika udruţivanja i ostalih privrednih subjekata;
(4) organizovanje programa obrazovanja i sticanja licence za menadţere u zadrugama
Zadruţni savezi, nadleţna ministarstva, obrazovne institucije na nivou srednjeg i visokog školstva
Stalan zadatak Očekivani efekti:
- Ojačan interes za zadrugarstvo u javnosti
- Poboljšane sposobnosti za upravljanje zadrugama
Pokazatelji:
- Broj lica obuhvaćenih pojedinim merama
- Zadovoljstvo lica sa dobijenim informacijama, postignutim znanjem i spretnostima
90
Nastavak 12.3
Naučno istraţivačka
delatnost
Formiranje i Instituta za
istraţivanja u zadrugarstvu ili pri
Poljoprivrednom fakultetu u
Beogradu ili kao samostalnog
instituta
Nadleţni fakulteti,
ministarstva i zadruţni
savezi
Što pre Očekivani efekti:
- Brţe saznavanje izmena i zbivanja u
zemljoradničkom zadrugarstvu
- Analiza uzroka i predlagenje rešenja
zadrugama i drţavi
Pokazatelji:
- Broj i kvalitet istraţivanja prema
kriterijumima evaluacije
Stvaranje povoljnog
okruţenja za
zemljoradničke
zadruge
1. Promene u poreskom
zakonodavstvu kako bi se
eliminisalo dvojno
oporezivanje zadrugara
2. Podsticaji za ulaganja u
zadruge (ljudski faktor i
materijalna ulaganja, na
primer fizički kapaciteti)
Nadleţna ministarstva Stalan zadatak Očekivani efekti:
- Pravedniji i za zadruge stimulativniji poreski
sistem i politika
- Povećanje broja članova, širenje proizvodnog
sortimenta i delatnosti u zadrugama
Pokazatelji:
- Veći trţišni udeo zadruga
- Smanjenje sive ekonomije i povećani poreski
prihodi drţave
