Ustav RS Slubeni Glasnik 98/06

Ustav RS Slubeni Glasnik 98/06Zabrana diskriminacije

lan 21

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.Nepovredivost fizikog i psihikog integriteta

lan 25

Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.

Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada

lan 26

Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu.

Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.

Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

Sloboda udruivanja

lan 55

Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja.

Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.

Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.

Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka.

Pravo na rad

lan 60

Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.

enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

Pravo na trajk

lan 61

Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Zdravstvena zatita

lan 68

Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.

Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureuju se zakonom.

Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.

Sloboda preduzetnitva

lan 83

Preduzetnitvo je slobodno.

Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Ravnopravnost svih oblika svojine

lan 86

Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu.

Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim zakonom.

Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom.

Nadlenost Republike Srbije

lan 97

Republika Srbija ureuje i obezbeuje:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama;

2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stranaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa;

9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki razvoj;

13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom;

16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

Slubeni Glasnik RS 112/04R E Z O L U C I J U

O PRIDRUIVANJU EVROPSKOJ UNIJI

Narodna skuptina Republike Srbije:1. Potvruje da je ubrzani ulazak Republike Srbije, kao lanice dravne zajednice Srbija i Crna Gora, u punopravno lanstvo u Evropskoj uniji i pristupanje Partnerstvu za mir, strateki i nacionalni cilj, kojem e u buduem radu Narodna skuptina Republike Srbije davati punu i stalnu podrku.2. Izraava punu spremnost:- da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u Evropsku uniju;- za potovanje prava oveka i manjinskih prava;- za ispunjenje svih meunarodnih obaveza Republike Srbije i odluno podrava stav da se sva lica osumnjiena za zloine poinjene tokom oruanih sukoba u periodu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bive SFRJ privedu pravdi, u skladu sa pozitivno-pravnim propisima i meunarodnim obavezama;- za permanentnu i konstruktivnu saradnju koja proistie iz lanstva u Savetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju;- za dalji razvoj i unapreenje svih vidova regionalne saradnje, regionalnih inicijativa i saradnje sa susedima.3. Ukazuje na neophodnost to efikasnijeg rada zajednikih organa dravne zajednice Srbija i Crna Gora i formiranje svih neophodnih institucija, kao i preduzimanje mera za jaanje saradnje sa Evropskom unijom.4. Obavezuje se da e usklaivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije dobiti prioritet u radu Narodne skuptine Republike Srbije, ukljuujui i uvoenje posebnih procedura za poboljanje efikasnosti tog procesa.5. Oekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u tri meseca, informie Narodnu skuptinu Republike Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruivanja dravne zajednice Srbija i Crna Gora Evropskoj uniji.6. Trai od Vlade Republike Srbije da u to kraem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji i da sprovodi mere za ubrzano usklaivanje prava Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije.7. Obavezuje se da razvija i unapreuje saradnju sa Evropskim parlamentom, parlamentima zemalja lanica, parlamentima zemalja kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, kao i parlamentima zemalja ukljuenih u Proces stabilizacije i pridruivanja.8. Preuzima obavezu da aktivno doprinosi irenju evropskih vrednosti i upoznavanju javnosti Srbije sa znaajem ulaska nae zemlje u Evropsku uniju.9. Poziva sve politike stranke, nevladine organizacije, sindikate, udruenja poslodavaca, verske zajednice, medije i sve graane Srbije da se pridrue zajednikom naporu da se proces pridruivanja ubrza na svim podrujima obavljanja zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, kao i svake slobodne drutvene aktivnosti.10. Ovu rezoluciju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".Slubeni Glasnik RS 83/08ZAKON

o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane

lan 79Uslovi rada, jednake mogunostiSrbija e postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Zajednice u oblastima koje se tiu uslova rada, naroito zdravlja i bezbednosti na radu i jednakih mogunosti.lan 101Saradnja u oblasti socijalne politikeU vezi sa zapoljavanjem saradnja izmeu strana bie usredsreena na unapreivanje slubi za posredovanje u zapoljavanju i za profesionalnu orijentaciju osiguravanjem podrke i promovisanjem lokalnog razvoja kao pomo restrukturiranju industrijskog trita i trita radne snage. To e ukljuivati i mere kao to su studije, razmena strunjaka i aktivnosti vezane za informisanje i obuku.Strane e saraivati u olakavanju reforme politike zapoljavanja u Srbiji, u kontekstu jaanja privredne reforme i integracije. Saradnja e takoe biti usmerena ka prilagoavanju sistema socijalnog osiguranja novim ekonomskim i socijalnim zahtevima i ukljuivae usklaivanje zakonodavstva u Srbiji o radnim uslovima i jednakim mogunostima za ene i za mukarce, za osobe sa invaliditetom i pripadnike manjinskih i drugih osetljivih grupa, kao i poboljanju stepena zatite zdravlja i bezbednosti radnika, uzimajui kao parametar postojei stepen zatite u Zajednici.U okviru saradnje uzee se u obzir prioritetne oblasti koje se tiu pravnih tekovina Zajednice u ovoj oblasti."Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori, br. 7/87K O N V E N C I J A

MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA, BROJ 155, O ZATITI NA RADU, ZDRAVSTVENOJ ZATITI I RADNOJ SREDINI

Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada,Koju je u enevi sazvao Administrativni savet Meunarodnog biroa rada i koja se sastala na 67. zasedanju 3. juna 1981. godine,Poto je odluila da usvoji odreene predloge o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini, to je 6. taka dnevnog reda zasedanja iPoto je odluila da ovi predlozi budu sainjeni u formi meunarodne konvencije,usvaja 22. juna 1981. godine sledeu konvenciju, pod nazivom Konvencija o zatiti na radu i zdravstvenoj zatiti, 1981:I. OBLAST PRIMENE I DEFINICIJElan 1.1. Ova konvencija primenjuje se na sve grane privredne delatnosti.2. lanica koja ratifikuje ovu konvenciju moe, posle konsultacija, u najranijoj moguoj fazi, sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini, odreene grane privredne delatnosti, kao to su pomorska plovidba ili ribarenje, u kojima se javljaju posebni problemi sutinskog karaktera.3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom prvom izvetaju o primeni konvencije, koji podnosi na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne organizacije rada, da navede sve grane koje su iskljuene shodno stavu 2. ovog lana obrazlaui ta iskljuenja i opisujui mere koje su preduzete da se obezbedi odgovarajua zatita radnika u iskljuenim granama, a u kasnijim izvetajima treba da navede napredak postignut u cilju ire primene.lan 2.1. Ova konvencija primenjuje se na sve radnike u obuhvaenim granama privredne delatnosti.2. lanica koja ratifikuje ovu konvenciju moe, posle konsultacija, u najranijoj moguoj fazi sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da iskljui iz svoje primene, delimino ili u celini, ograniene kategorije radnika u odnosu na koje postoje posebne tekoe.3. Svaka lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u svom prvom izvetaju o primeni Konvencije, koji se podnosi da navede, na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne organizacije rada, sve ograniene kategorije radnika koje su iskljuene shodno stavu 2. ovog lana, obrazlaui to iskljuenje, a u kasnijim izvetajima treba da navede napredak postignut u cilju ire primene.lan 3.Za svrhe ove konvencije:(a) izraz "grane privredne delatnosti" obuhvata sve grane u kojima su radnici zaposleni, ukljuujui i javne slube;(b) izraz "radnici" obuhvata sva zaposlena lica, ukljuujui i dravne slubenike;(c) izraz "radno mesto" obuhvata sva mesta na kojima je potrebno da radnici budu ili da dou do njih zbog svog posla, a koja su pod direktnom ili indirektnom kontrolom poslodavaca;(d) izraz "propisi" obuhvata sve odredbe kojima su nadleni organ, odnosno organi dali snagu zakona;(e) izraz "zdravlje" u odnosu na rad, ne ukazuje samo na odsustvo bolesti, odnosno slabosti nego i na fizike i mentalne elemente koji utiu na zdravlje, a koji su direktno povezani sa higijensko-tehnikom zatitom na radu.II. PRINCIPI NACIONALNE POLITIKElan 4.1. Svaka lanica treba, u skladu s nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, da formulie, sprovodi i periodino revidira jedinstvenu nacionalnu politiku o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini.2. Cilj ove politike treba da bude spreavanje nesrea na radu, profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu koje su posledica rada ili koje su povezane sa radom ili se deavaju u toku rada, svodei na najmanju moguu meru, koliko je to izvodljivo, uzroke opasnosti u radnoj sredini.lan 5.Politika iz lana 4. ove konvencije treba da vodi rauna o sledeim glavnim aktivnostima ako one utiu na sigurnost i zdravlje na radu i na radnu sredinu:(a) projektovanje, testiranje, izbor, zamena, instalisanje, araniranje, korienje i odravanje materijalnih elemenata rada (radna mesta, radna sredina, alat, maine i oprema, hemijske, fizike i bioloke supstance i agensi, procesi rada);(b) odnosi izmeu materijalnih elemenata rada i lica koja obavljaju ili kontroliu taj rad i prilagoavanje maina, opreme, radnog vremena, organizacije rada i radnih procesa fizikim i mentalnim sposobnostima radnika;(c) osposobljavanje, ukljuujui i potrebnu obuku, kvalifikacija i motivacija zainteresovanih lica, u ovom ili onom svojstvu, za postizanje odgovarajueg nivoa zatite na radu i zdravstvene zatite;(d) komuniciranje i saradnja na nivou radne grupe i preduzea, kao i na svim drugim odgovarajuim nivoima do nacionalnog nivoa, ukljuujui i taj nivo;(e) zatita radnika i njihovih predstavnika od disciplinskih mera zbog akcija koje su oni na odgovarajui nain preduzeli u skladu sa politikom iz lana 4. ove konvencije.lan 6.Pri formulisanju politike iz lana 4. ove konvencije treba naznaiti odnosne funkcije i odgovornosti javnih organa vlasti, poslodavaca, radnika i ostalih tela, odnosno lica zainteresovanih za zatitu na radu, zdravstvenu zatitu i radnu sredinu, vodei rauna i o komplementarnom karakteru tih odgovornosti i nacionalnim uslovima i praksi.lan 7.Stanje zatite na radu, zdravstvene zatite i radne sredine treba revidirati u odgovarajuim intervalima, celovito ili u odreenim oblastima, da bi se uoili najkrupniji problemi, razviju efikasni metodi za njihovo reavanje, utvrde prioriteti za akcije i ocene rezultati.III. AKCIJA NA NACIONALNOM PLANUlan 8.Svaka lanica treba, zakonom, odnosno propisom ili na bilo koji drugi nain, koji je saglasan sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, da preduzima mere koje mogu biti potrebne za primenu lana 4. ove konvencije.lan 9.1. Primenu zakona i propisa o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini treba obezbediti odgovarajuim i pogodnim sistemom inspekcije.2. U sistemu kontrole treba predvideti odgovarajue kazne za krenje zakona i propisa.lan 10.Treba preduzeti mere za usmeravanje poslodavaca i radnika da bi im se pomoglo u ispunjavanju zakonskih obaveza.lan 11.Da bi se sprovodila u delo politika iz lana 4. ove konvencije, nadleni organ, odnosno organi treba da obezbede progresivno obavljanje sledeih zadataka:(a) utvrivanje, kad to karakter i stepen opasnosti zahtevaju, uslova projektovanja gradnje i situacionog plana preduzea, poetak njihovog rada, glavne izmene koje utiu na njih i promene u njihovoj nameni, bezbednost tehnike opreme koja se koristi na radu, kao i primenu postupka koje su utvrdili nadleni organi;(b) odreivanje radnih procesa, supstancija i agenasa izlaganja kojima treba da bude zabranjeno, ogranieno ili uslovljeno odobrenjem, odnosno kontrolom nadlenog organa, odnosno nadlenih organa; treba uzeti u obzir i opasnost po zdravlje koja je posledica istovremenog izlaganja nekolikim supstancijama ili agensima;(c) utvrivanje i primena postupka za prijavljivanje nesrea na radu i profesionalnih oboljenja od strane poslodavaca i, gde to odgovara, ustanova osiguranja i ostalih direktno zainteresovanih, kao i izrada godinjih statistika o nesreama na radu i profesionalnim oboljenjima;(d) sprovoenje anketa tamo gde su nesree na radu, profesionalna oboljenja i ostale povrede do kojih doe u toku rada ili u vezi sa radom najverovatnije posledica teke situacije;(e) objavljivanje, svake godine, informacija o merama koje su preduzete saglasno politici iz lana 4. ove konvencije i o nesreama na radu, profesionalnim oboljenjima i svim drugim povredama do kojih doe u toku rada ili u vezi sa radom;(f) uvoenje, odnosno razvoj, u skladu sa nacionalnim uslovima i mogunostima, sistema istraivanja hemijskih, fizikih ili biolokih agenasa sa stanovita opasnosti za zdravlje radnika.lan 12.Treba preduzeti mere, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom, kojima bi se obezbedilo da se oni koji projektuju, proizvode, uvoze, obezbeuju ili prenose maine, opremu ili supstancije za profesionalne svrhe:(a) uvere da, ako je to izvodljivo, maine, oprema ili supstancije ne predstavljaju opasnost za bezbednost i zdravlje onih koji ih pravilno koriste;(b) da stave na raspolaganje informacije o pravilnom instalisanju i korienju maina i opreme i pravilnom korienju supstancija i informacije o opasnostima koje predstavljaju maine i oprema i opasnim svojstvima hemijskih supstancija i fizikih i biolokih agenasa ili proizvoda, kao i uputstva o tome kako izbei poznate opasnosti;(c) da prouavaju i istrauju ili na neki drugi nain prate nauna i tehnika znanja potrebna da bi se ispunili uslovi iz podstavova (a) i (b) ovog lana.lan 13.Radnik koji je napustio radno mesto kad ima opravdan razlog da veruje da postoji neposredna i ozbiljna opasnost za njegov ivot, odnosno zdravlje treba da bude zatien od neopravdanih posledica u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom.lan 14.Treba preduzeti mere, na nain koji odgovara nacionalnim uslovima i praksi, kako bi se podsticalo ukljuivanje pitanja zatite na radu, zdravstvene zatite i radne sredine na svim nivoima obrazovanja i obuke, ukljuujui i vie tehniko, medicinsko i struno obrazovanje, na nain koji zadovoljava potrebe svih radnika za obukom.lan 15.1. Da bi se obezbedila povezanost politike iz lana 4. ove konvencije i mera za njenu primenu, svaka lanica treba, posle konsultacija, u najranijoj moguoj fazi, sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika i sa drugim ustanovama, zavisno od sluaja, da preduzima mere koje odgovaraju nacionalnim uslovima i praksi kako bi se obezbedila potrebna koordinacija izmeu raznih organa i tela zaduenih za primenu drugog i treeg dela ove konvencije.2. Kad god to okolnosti zahtevaju i nacionalni uslovi i praksa dozvoljavaju, ove mere treba da obuhvate i osnivanje jednog centralnog organa.IV. MERE NA NIVOU PREDUZEAlan 16.1. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da radna mesta, maine, oprema i procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti za zdravlje.2. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, koliko je to izvodljivo, da hemijske, fizike i bioloke supstancije i agensi koji su pod njihovom kontrolom budu bez opasnosti za zdravlje kad se preduzmu odreene mere zatite.3. Od poslodavaca treba zahtevati da obezbede, gde je to potrebno, odgovarajuu zatitnu odeu i opremu da bi se predupredile, koliko je to razumno i izvodljivo, opasnosti od nesrea ili tetne posledice po zdravlje.lan 17.Kad god dva ili vie preduzea obavljaju poslove istovremeno na jednom radnom mestu ona treba da sarauju na primeni odredaba ove konvencije.lan 18.Od poslodavaca treba zahtevati da predvide, gde god je to potrebno, mere za reavanje bitnih sluajeva i nesrea, ukljuujui i odgovarajue aranmane za pruanje pravne pomoi.lan 19.Na nivou preduzea treba preduzeti mere:(a) da radnici, u toku obavljanja svog rada, sarauju na ispunjavanju obaveza koje ima njihov poslodavac;(b) da predstavnici radnika u preduzeima sarauju sa poslodavcem u oblasti zatite na radu i zdravstvene zatite;(c) da se predstavnicima radnika u preduzeu daju odgovarajue informacije o merama koje je preduzeo poslodavac da obezbedi njihovu zatitu na radu i zdravstvenu zatitu i da mogu da konsultuju svoje predstavnike organizacije o tim informacijama, pod uslovom da ne otkrivaju poslovne tajne;(d) da se radnicima i njihovim predstavnicima u preduzeu obezbedi odgovarajua obuka u oblasti zatite na radu i zdravstvene zatite;(e) da se radnicima ili njihovim predstavnicima i, zavisno od sluaja, njihovim predstavnikim organizacijama u preduzeu omogui, u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom, da razmotre sve aspekte zatite na radu povezane sa njihovim radom, kao i da ih poslodavac konsultuje o tim pitanjima; za tu svrhu mogu se, uz zajedniki sporazum, u preduzee dovesti spoljni tehniki savetnici;(f) da radnik odmah prijavi svom neposrednom pretpostavljenom svaku situaciju za koju ima objektivnih razloga da veruje da predstavlja neposrednu i ozbiljnu opasnost za njegov ivot ili zdravlje; dok poslodavac ne preduzme mere da se to ispravi, ako je potrebno, on ne moe da zahteva od radnika da se vrate na mesto rada ako i dalje postoji stalna neposredna i ozbiljna opasnost za ivot ili zdravlje.lan 20.Saradnja izmeu poslodavaca i radnika, odnosno njihovih predstavnika u preduzeu treba da predstavlja osnovni element organizacionih i ostalih mera preduzetih shodno l. 16. do 19. ove konvencije.lan 21.Mere zatite na radu i zdravstvene zatite ne treba da povlae nikakve trokove za radnike.V. ZAVRNE ODREDBElan 22.Ovom konvencijom se ne revidira ni jedna meunarodna konvencija ili preporuka o radu.lan 23.Formalna ratifikacija ove konvencije dostavlja se generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada radi registracije.lan 24.1. Ova konvencija obavezuje samo one lanice Meunarodne organizacije rada iju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.2. Konvencija stupa na snagu 12 meseci od datuma kad je generalni direktor registrovao ratifikacije dve lanice.3. Posle toga, ova konvencija stupa na snagu, za svaku lanicu, 12 meseci od datuma registrovanja njene ratifikacije.lan 25.1. lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju moe da je otkae po isteku deset godina od datuma kad je prvi put stupila na snagu, aktom koji se dostavlja generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada radi registracije. To otkazivanje stupa na snagu po isteku jedne godine od datuma registracije Konvencije.2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja u toku godine koja sledi posle isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom stavu ne iskoristi pravo na otkazivanje predvieno ovim lanom, bie obavezna za sledei period od deset godina, a posle toga moe da otkae ovu konvenciju po isteku svakog desetogodinjeg perioda pod uslovima predvienim ovim lanom.lan 26.1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada treba da obavesti sve lanice Meunarodne organizacije rada o registrovanju svih ratifikacija i otkazivanja koje su mu dostavile lanice Organizacije.2. Kad bude obavetavao lanice Organizacije o registrovanju druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor e skrenuti panju lanicama organizacije na datum stupanja Konvencije na snagu.lan 27.Generalni direktor Meunarodnog biroa rada dostavlja generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije, u skladu sa lanom 102. Povelje Ujedinjenih nacija sve podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima koje je on registrovao u skladu sa odredbama prethodnih lanova.lan 28.Kad to bude smatrao potrebnim, Administrativni savet Meunarodnog biroa rada e podneti Generalnoj konferenciji izvetaj o primeni ove konvencije i razmotrie da li je poeljno da se na dnevni red Konferencije stavi pitanje njene celovite ili delimine revizije.lan 29.1. Ako Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se revidira ova konvencija, u celini ili delimino, onda, ukoliko se novom konvencijom drugaije ne predvia:(a) ratifikovanje nove konvencije kojom se vri revizija povlai ipso jure neposredno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe lana 25, ako i kada nova konvencija kojom se vri revizija stupi na snagu;(b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije kojom se vri revizija, ova konvencija prestaje da bude otvorena lanicama za ratifikaciju.2. Ova konvencija u svakom sluaju ostaje na snazi u svom sadanjem obliku i sadraju za one lanice koje su je ratifikovale ali nisu ratifikovale konvenciju kojom se vri revizija.lan 30.Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije podjednako su punovane.

Konvencija broj 155 - ratifikovana od 31 zemlje.DravaDatum ratifikacije

BelizeBosna i HercegovinaBrazilekaDanskaEtiopijaFinskaHolandijaHrvatskaIrskaIslandJugoslavijaKazahstanKiparKubaLetonijaMaarskaMakedonijaMeksikoMongolijaNigerijaNorvekaPortugalRusijaSlovakaSlovenijapanijavedskaUrugvajVenecuelaVijetnam22. 6. 1999.2. 6. 1993.16. 4. 1992.1. 1. 1993.10. 7. 1995.28. 1. 1991.24. 4. 1985.22. 5. 1991.8. 10. 1991.4. 4. 1995.21. 6. 1991.15. 12. 1987.30. 7. 1996.16. 1. 1989.7. 9. 1982.25. 8. 1994.4. 1. 1994.17. 11. 1991.1. 2. 1984.3. 2. 1998.3. 5. 1994.22.6.1982.28. 5. 1985.2. 7. 1998.1. 1. 1993.29. 5. 1992.11. 9. 1985.11.8.1982.5. 9. 1988.25. 6. 1984.3. 10. 1994.

"Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori, br. 14/89KONVENCIJA

O SLUBAMA MEDICINE RADA

Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada, koju je u enevi sazvao Administrativni savet Meunarodnog biroa rada, sastala se 7. juna 1985. godine na svom 71. zasedanju,- imajui u vidu da je zatita radnika od oboljenja i bolesti i povreda na radu jedan od zadataka Meunarodne organizacije rada na osnovu njenog ustava,- s obzirom na relevantne meunarodne konvencije i preporuke o radu u ovoj godini posebno na Preporuku o zatiti zdravlja radnika iz 1953; Preporuku o slubi medicine rada, 1959; Konvenciju o predstavnicima radnika iz 1971, kao i Konvenciju i Preporuku o bezbednosti na radu i zdravlju radnika iz 1981, kojima se ustanovljavaju principi nacionalne politike i delovanja na nacionalnom planu,- poto je odluila da usvoji izvesne predloge vezane za slubu medicine rada koji su etvrta taka dnevnog reda zasedanja,- poto je odluila da se ovi predlozi formuliu u obliku meunarodne konvencije,- usvojila je 26. juna 1985. godine sledeu konvenciju, koja e se zvati Konvencija o slubi medicine rada, 1985.Deo IPRINCIPI NACIONALNE POLITIKElan 1.U smislu ove konvencije:a) izraz "sluba medicine rada" oznaava slubu kojoj su poverene prvenstveno preventivne funkcije i koja je zaduena za davanje saveta poslodavcima, radnicima i njihovim predstavnicima u pogledu:(i) potrebnih uslova za stvaranje i odravanje bezbedne i zdrave radne sredine koja omoguava optimalno fiziko i mentalno zdravlje na radu,(ii) prilagoavanja rada sposobnostima radnika imajui u vidu stanje njihovog fizikog i mentalnog zdravlja,b) izraz "radniki predstavnici u preduzeu" oznaava lica koja su kao takva priznata na osnovu nacionalnog zakona ili prakse.lan 2.U svetlosti nacionalnih uslova i prakse i u konsultaciji sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, tamo gde one postoje, svaka lanica mora da utvrdi, sprovodi i povremeno preispituje jedinstvenu nacionalnu politiku vezanu za slube medicine rada.lan 3.1. Svaka lanica se obavezuje da e postepeno razvijati slube medicine rada za sve radnike, ukljuujui one u javnom sektoru i u proizvodnim zadrugama, u svim privrednim granama i u svim preduzeima. Preduzete mere slube medicine rada bi trebalo da odgovaraju i da budu prilagoene specifinim rizicima u preduzeima.2. Ako se ne mogu odmah formirati slube medicine rada u svim preduzeima, svaka lanica e u konsultaciji sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, gde one postoje, izraditi planove radi njihovog uvoenja.3. Svaka lanica o kojoj je re e u prvom izvetaju o primeni Konvencije koji treba da podnese u skladu sa lanom 22. Ustava Meunarodne organizacije rada navesti planove koje je izradila u skladu sa stavom 2. ovog lana i izloiti, u kasnijim izvetajima, napredak koji je ostvaren u njihovom primenjivanju.lan 4.Nadleni organ e da konsultuje najreprezentativnije organizacije poslodavaca i radnika, gde one postoje, o merama koje treba preduzeti u cilju primene odredaba ove konvencije.Deo IIFUNKCIJElan 5.Osim odgovornosti svakog poslodavca za zdravlje i bezbednost radnika koje zapoljava i vodei rauna o neophodnosti da radnici uestvuju u odluivanju o svemu to se odnosi na zdravlje i bezbednost na radu, slube medicine rada e imati one od sledeih funkcija koje odgovaraju i koje su prilagoene profesionalnim rizicima u dotinom preduzeu:a) identifikacija i procena rizika od tetnosti po zdravlje na radnom mestu,b) nadgledanje faktora u radnoj sredini i radnom procesu koji mogu da ugroze zdravlje radnika, ukljuujui sanitarne ureaje, restorane i stanove, u uslovima kada ih poslodavac obezbeuje,c) davanje saveta o planiranju i organizaciji rada, ukljuujui oblikovanje radrog mesta, o izboru, odravanju i stanju maina i druge opreme i o supstancijama koje se koriste pri radu,d) uestvovanje u izradi programa za poboljanje naina rada, kao i u testiranju i proceni nove opreme sa zdravstvenog aspekta,e) davanje saveta u oblasti zdravlja, bezbednosti, higijene rada, ergonomije, kao i u pogledu linih i kolektivnih zatitnih sredstava,f) praenje zdravstvenog stanja radnika u odnosu na rad,g) kontinuirano unapreenje prilagoenosti rada radnicima,h) uzimanje uea u merama strune rehabilitacije,i) saradnja u informisanju, strunom osposobljavanju i obrazovanju u oblasti medicine rada, higijene rada i ergonomije,j) organizovanje prve pomoi i hitnih intervencija,k) uestvovanje u analizi povreda na radu i profesionalnih oboljenja.Deo IIIORGANIZACIJAlan 6.Radi uvoenja slube medicine rada donee se:a) zakoni ili propisi, ilib) kolektivni sporazumi ili drugi sporazumi izmeu ili zainteresovanih poslodavaca i radnika,c) ili e se na bilo koji nain koji odobri nadleni organ nakon konsultovanja predstavnikih organizacija zainteresovanih poslodavaca i radnika uvesti takva sluba.lan 7.1. Slube medicine rada se mogu organizovati, prema sluaju, ili kao slube koje opsluuju samo jedno preduzee ili kao slube koje opsluuju vie preduzea, prema potrebi.2. Slube medicine rada, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom, mogu organizovati:a) zainteresovana preduzea ili grupe preduzea,b) javni organi ili dravne slube,c) ustanove socijalne zatite,d) svaki drugi organ koga ovlasti nadleni organ,e) kombinacija gore navedenih subjekata.lan 8.Poslodavac, radnici i njihovi predstavnici, gde postoje, saraivae i uestvovae u sprovoenju organizacionih i drugih mera koje se odnose na slubu medicine rada, na ravnopravnoj osnovi.Deo IV

USLOVI FUNKCIONISANJAlan 9.1. U skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom, slube medicine rada trebalo bi da budu multidisciplinarne. Sastav zaposlenih mora da se odreuje zavisno od prirode zadataka koje treba izvravati.2. Slube medicine rada e izvravati svoje zadatke u saradnji sa ostalim slubama u preduzeu.3. Preduzee se mere, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, kako bi se obezbedila odgovarajua saradnja i koordinacija izmeu slube medicine rada i ostalih organa koji se bave zdravstvenim uslugama.lan 10.Osoblje slube medicine rada, u odnosu na funkcije nabrojane u lanu 5. bie potpuno profesionalno nezavisno u odnosu na poslodavce, radnike i njihove predstavnike, kada postoje.lan 11.Za osoblje u slubama medicine rada, zavisno od prirode zadataka koje treba izvriti, nadleni organ e, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom, utvrditi potrebne kvalifikacije.lan 12.Praenje zdravstvenog stanja radnika na radu ne sme da dovede do smanjivanja njihove zarade; mora da bude besplatno i da se, koliko god je to mogue, obavlja u radno vreme.lan 13.Svi radnici moraju da budu informisani o zdravstvenim opasnostima na radu.lan 14.Slube medicine rada moraju biti obavetene od poslodavca i radnika o svim faktorima u radnoj sredini za koje znaju ili sumnjaju da mogu nepovoljno da se odraze na zdravlje radnika.lan 15.Slube medicine rada moraju biti informisane o uestalosti oboljenja meu radnicima i odsutnosti s posla iz zdravstvenih razloga kako bi bile u mogunosti da utvrde da li postoji veza izmeu povoda bolesti ili odsutnosti i opasnosti po zdravlje koje mogu biti prisutne na radnom mestu. Od osoblja slube medicine rada poslodavci ne mogu traiti da prue dokaze o osnovanosti razloga za odsustvo s posla.Deo VOPTE ODREDBElan 16.Nacionalno zakonodavstvo ili propisi odredie organ ili organe odgovorne za nadzor nad radom i savetodavnu pomo slubama medicine rada od trenutka kada se one uvedu.lan 17.Formalne ratifikacije ove konvencije bie saoptene generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, koji e ih registrovati.lan 18.1. Ova konvencija e obavezivati samo lanice Meunarodne organizacije rada iju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.2. Ona e stupiti na snagu dvadeset meseci poto generalni direktor registruje njenu ratifikaciju od dva lana.3. Nakon toga, ova konvencija stupie na snagu za svaku lanicu dvanaest meseci od dana kad njena ratifikacija bude registrovana.lan 19.1. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju moe je otkazati po isteku deset godina od dana prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom dostavljenim generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, koji ga registruje. Otkazivanje e stupiti na snagu tek godinu dana od dana njegove registracije.2. Svaka lanica koja je ratifikovala ovu konvenciju koja, u roku od godinu dana po isteku desetogodinjeg perioda navedenog u prethodnom stavu, ne iskoristi mogunost otkazivanja koja je predviena u ovom lanu, obavezuje se za novi period od deset godina i, nakon toga, moe otkazati Konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina, pod uslovima predvienim u ovom lanu.lan 20.1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada upoznae sve lanice Meunarodne organizacije rada sa registracijom svih ratifikacija i otkazivanja koji mu budu dostavile lanice Organizacije.2. Upoznajui lanice Organizacije sa registracijom druge ratifikacije koja mu bude saoptena, generalni direktor e skrenuti panju lanicama Organizacije na datum stupanja na snagu ove konvencije.lan 21.Generalni direktor Meunarodnog biroa rada e dostaviti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, radi registracije, u skladu sa lanom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, kompletna obavetenja u pogledu svih ratifikacija i otkazivanja koje je registrovao u skladu sa prethodnim lanovima.lan 22.Uvek kad se bude smatralo neophodnim, administrativni savet Meunarodnog biroa rada e podneti Generalnoj konferenciji izvetaj o primeni ove konvencije i razmotriti poeljnost unoenja u dnevni red Konferencije pitanja potpunog ili deliminog revidiranja Konvencije.lan 23.1. U sluaju da Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se ova konvencija potpuno ili delimino revidira i ako novom konvencijom nije drugaije predvieno:a) ratifikacija od jedne lanice nove konvencije kojom se vri revizija samim tim povlai trenutni otkaz ove konvencije, bez obzira na odredbe lana 19, ako i kada nova konvencija kojom se vri revizija stupi na snagu;b) od dana stupanja na snagu nove konvencije kojom se vri revizija, ova konvencija prestaje da bude otvorena lanicama za ratifikaciju.2. Ova konvencija ostae u svakom sluaju na snazi u svom sadanjem obliku i sadrini za one lanice koje su je ratifikovale, a nisu ratifikovale konvenciju kojom se vri revizija.lan 24.Tekstovi ove konvencije na francuskom i engleskom jeziku su jednako punovani.Prethodni tekst autentian je tekst Konvencije koju je po svim propisima usvojila Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada na svojoj sedamdeset i prvoj sednici odranoj u enevi i zakljuenoj 27. juna 1985. godine.U potvrdu ega su se dole potpisale 27. juna 1985. godine:

PREGLED DRAVA LANICAKONVENCIJEO SLUBAMA MEDICINE RADAod 26. juna 1985. godineDravaDatum rafitikacijeStatus

Benin10. novembar 1998.ratifikovana

Bosna i Hercegovina2. jun 1993.ratifikovana

Brazil18. maj 1990.ratifikovana

Burkina Faso25. avgust 1997.ratifikovana

eka1. januar 1993.ratifikovana

ile30. septembar 1999.ratifikovana

Finska27. april 1987.ratifikovana

Gvatemala18. april 1989.ratifikovana

Hrvatska8. oktobar 1991.ratifikovana

Jugoslavija2. maj 1990.ratifikovana

Maarska24. februar 1988.ratifikovana

Makedonija17. novembar 1991.ratifikovana

Meksiko17. februar 1987.ratifikovana

Nemaka17. oktobar 1994.ratifikovana

San Marino19. april 1988.ratifikovana

Slovaka1. januar 1993.ratifikovana

Slovenija29. maj 1992.ratifikovana

vedska1. jul 1986.ratifikovana

Urugvaj5. septembar 1988.ratifikovana

"Slubeni list FNRJ", Dodatak br. 5/56K O N V E N C I J A

MEUNARODNE ORGANIZACIJE RADA, BROJ 81, O INSPEKCIJI RADA U INDUSTRIJI I TRGOVINI

Opta konferencija Meunarodne organizacije rada,Sazvana u enevi od strane Administrativnog saveta Meunarodnog biroa rada, gde se i sastala, 19. juna 1946. godine, na svom tridesetom zasedanju.Poto je odluila da usvoji razne predloge koji se odnose na inspekciju rada u industriji i trgovini, pitanje koje pretstavlja etvrtu taku dnevnog reda zasedanja,Poto je odluila da ti predlozi dobiju formu meunarodne konvencije,Usvaja, danas jedanaestog jula hiljadu devetstotina etrdeset sedme, donju konvenciju, koja e biti nazvana Konvencija o inspekciji rada 1947.DEO IInspekcija rada u industrijilan 1.Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga je ova Konvencija na snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u industrijskim preduzeima.lan 2.1. Sistem inspekcije rada u industrijskim preduzeima primenjivae se na sva preduzea za koja su inspektori rada duni da osiguraju primenu zakonskih odredaba koji se odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju njihovog zanimanja.2. Nacionalno zakonodavstvo moi e izuzeti rudarska i transportna preduzea ili delove takvih preduzea od primene ove konvencije.lan 3.1. Sistem inspekcije rada imae za zadatak:a) da osigura primenu zakonskih odredaba koji se odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju njihovog zanimanja, kao to su odredbe o radnom vremenu, o platama, o sigurnosti, o higijeni i dobrim uslovima ivota, o zaposlenju dece i omladinaca i o drugim srodnim materijama, u meri u kojoj su inspektori rada duni da osiguraju primenu tih odredaba,b) da pruaju obavetenja i tehnike savete poslodavcima i radnicima o najefikasnijem nainu za potovanje zakonskih odredaba,c) da signaliziraju nadlenoj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postojeim zakonskim propisima.2. Ako su druge funkcije poverene inspektorima rada, one ne treba da predstavljaju smetnju za vrenje njihovih glavnih funkcija niti da nanose tetu na bilo koji nain ugledu i nepristrasnosti potrebnim inspektorima i njihovim odnosima sa poslodavcima i radnicima.lan 4.1. Ukoliko je to u skladu sa administrativnom praksom lana, inspekcija rada bie stavljena pod nadzor i kontrolu jedne centralne vlasti.2. Ako se radi o federativnoj dravi, izraz "centralna vlast" moe da oznaava bilo Federalnu vlast, bilo neku centralnu vlast federalnih jedinica.lan 5.Nadlena vlast treba da preduzme odgovarajue mere u cilju da omogui:a) efektivnu saradnju izmeu slubi inspekcije s jedne strane, i drugih vladinih slubi i ustanova javnih i privatnih slinih aktivnosti, s druge strane,b) saradnju izmeu funkcionera inspekcije rada i poslodavaca i radnika ili njihovih organizacija.lan 6.Osoblje inspekcije rada bie sastavljeno od slubenika iji statut i uslovi slube osiguravaju stabilnost zaposlenja i ine ih nezavisnim od svake promene vlade i svakog spoljnog nepoeljnog uticaja.lan 7.1. Pod rezervom uslova koje bi nacionalno zakonodavstvo odredilo za regrutovanje lanova javnih slubi, inspektori rada bie regrutovani samo na osnovu sposobnosti kandidata za ispunjavanje zadataka koje treba da preuzme.2. Nain za proveravanje ovih sposobnosti bie odreen od strane nadlene vlasti.3. Inspektori rada treba da prime odgovarajue obrazovanje, za vrenje svojih funkcija.lan 8.ene jednako kao i mukarci moi e biti odreivane za lanove osoblja inspekcije, ako postoji potreba, specijalni zadaci moi e biti povereni inspektorima odnosno inspektoricama.lan 9.Svaki lan preduzee potrebne mere da se osigura saradnja strunjaka i tehniara valjano kvalifikovanih, raunajui tu medicinare, mehaniare, elektriare i hemiare, u funkcionisanju inspekcije prema metodama koje se smatraju najprikladnijim nacionalnim uslovima, u cilju da se osigura primena zakonskih odredaba koje se odnose na higijenu i sigurnost radnika u vrenju njihovog zanimanja i da se dobiju obavetenja o posledicama primenjenih postupaka, upotrebljenih materijala i metoda rada, o higijeni i sigurnosti rada.lan 10.Broj inspektora rada bie dovoljan da se osigura efikasno vrenje slube inspekcije i bie odreen vodei rauna:a) o vanosti zadataka koje inspektori imaju da izvravaju, i to:(1) o broju, prirodi, vanosti i situaciji preduzea koja potpadaju pod kontrolu inspekcije,(2) o broju i razliitosti kategorija radnika koji su zaposleni u tim preduzeima,(3) o broju i kompleksnosti zakonskih odredaba ija primena treba da bude osigurana;b) o materijalnim sredstvima za izvrenje stavljenim na raspoloenje inspektorima,c) o praktinim uslovima pod kojima pregledi inspektora treba da se vre da bi bili efikasni.lan 11.1. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju da se inspektorima rada osiguraju:a) lokali ureeni na odgovarajui nain za potrebe slube i pristupani svima zainteresovanima,b) prevozne olakice potrebne za vrenje njihovih funkcija kada ne postoje odgovarajue olakice javnog saobraaja.2. Nadlena vlast preduzee potrebne mere u cilju naknade inspektorima rada svih trokova putovanja i svih sporednih trokova potrebnih za vrenje njihovih funkcija.lan 12.1. Inspektori rada snabdeveni ovlaenjima za vrenje svojih funkcija bie ovlaeni:a) da ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noi u svako preduzee koje podlee kontroli inspekcije,b) da ulaze danju u sve lokale za koje mogu imati opravdanog razloga da pretpostavljaju da podlee kontroli inspekcije,c) da pristupaju svakom ispitivanju, kontroli ili anketi koju smatraju potrebnom da bi se uverili da se zakonske odredbe stvarno potuju, posebice:(1) da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka, poslodavca i osoblja preduzea o svima pitanjima koja se odnose na primenu zakonskih odredaba,(2) da trae da im se pokau sve knjige, registri i dokumenta ije je dranje propisano radnim zakonodavstvom, u cilju da provere da li su u skladu sa zakonskim odredbama i da ih prepiu ili iz njih naprave izvode,(3) da zahtevaju afiiranje obavetenja ije je oglaavanje predvieno zakonskim odredbama,(4) da uzmu i da ponesu u cilju analize, uzorke materijala i supstanca korienih ili onih kojima se rukuje, s tim da se poslodavac ili njegov pretstavnik obaveste o tome da su materije ili supstance uzete i ponesene u tu svrhu.2. Prilikom pregleda inspekcije, inspektor e morati obavestiti o svom prisustvu poslodavca ili njegovog pretstavnika, osim ako smatra da takvo najavljivanje moe da ide na utrb efikasnosti kontrole.lan 13.1. Inspektori rada bie ovlaeni da zahtevaju mere namenjene za otklanjanje utvrenih nedostataka na instalacijama ili u metodama rada koje mogu opravdano smatrati kao pretnju zdravlju i sigurnosti radnika.2. U cilju da se izazovu ovakve mere, inspektori e imati pravo, uz rezervu sudskog ili administrativnog postupka koji bi moglo da predvidi nacionalno zakonodavstvo, da narede ili da trae da se naredi:a) da u odreenom roku budu na instalacijama izvrene izmene koje su potrebne da se osigura striktna primena zakonskih odredaba koje se odnose na zdravlje i sigurnost radnika,b) da mere odmah izvrne budu preduzete u sluajevima neposredne opasnosti za zdravlje i sigurnost radnika.3. Ako postupak odreen u paragrafu 2 nije u skladu sa administrativnom i sudskom praksom lana, inspektori e imati pravo da pokrenu nadlenu vlast da ova intervenie ili naredi da se preduzmu mere odmah izvrne.lan 14.Inspekcija rada treba da bude obavetena o nesrenim sluajevima pri radu i o sluajevima profesionalnog oboljenja u sluajevima i na nain koji e biti propisani nacionalnim zakonodavstvom.lan 15.Pod rezervom izuzetaka koje bi nacionalno zakonodavstvo moglo predvideti, inspektori rada:a) nee imati pravo da imaju bilo kakav direktan ili indirektan interes u preduzeima koja stoje pod njihovom kontrolom,b) bie duni, pod pretnjom zakonskih posledica i odgovarajuih disciplinskih mera, da nikada ne otkriju, ak i po prestanku svoje slube, fabrike ili trgovake tajne ili radne postupke za koje su oni mogli saznati u vrenju svojih funkcija,c) moraju tretirati kao apsolutno poverljiv izvor svake albe kojom im se ukazuje nedostatak u instalacijama ili prekraj zakonskih propisa i morae se uzdravati da otkriju poslodavcu ili njegovom pretstavniku da je do pregleda dolo povodom neke albe.lan 16.Preduzea e morati biti pregledana tako esto i tako briljivo kako je potrebno da se osigura stvarna primena zakonskih odredaba o kojima se radi.lan 17.1. Lica koja budu prekrila ili zanemarila potovanje zakonskih odredaba o ijoj se primeni staraju inspektori rada bie podlena neposrednom zakonskom gonjenju bez prethodnog obavetenja. Meutim, nacionalno zakonodavstvo e moi predvideti izuzetke za sluajeve kada prethodno obavetenje treba da bude dato u cilju da se popravi situacija ili da preventivne mere budu preduzete.2. Inspektorima rada se ostavlja da slobodno odlue da li e dati opomene ili savete umesto da zaponu ili predloe gonjenje.lan 18.Odgovarajue sankcije za prekraj zakonskih propisa ija primena spada pod kontrolu inspektora rada i za opstrukciju prema inspektorima rada u vrenju njihovih dunosti bie predviene nacionalnim zakonodavstvom i stvarno primenjene.lan 19.1. Inspektori rada ili lokalne inspekcije, prema sluaju, bie dune da podnesu centralnom organu inspekcije periodine izvetaje opteg karaktera o rezultatima svojih aktivnosti.2. Ovi izvetaji bie izraeni na nain propisan od strane centralnog organa i obuhvatie pitanja koja e s vremena na vreme odrediti centralni organ, oni e biti podnoeni najmanje tako esto kako to bude centralni odbor propisao, a u svakom sluaju najmanje jedanput godinje.lan 20.1. Centralni organ inspekcije objavie godinji izvetaj opteg karaktera o radu slubi inspekcije rada koje stoje pod njegovom kontrolom.2. Ovi izvetaji bie objavljeni u primernom roku koji nee prelaziti ni u kom sluaju 12 meseci, od svretka godine na koju se odnose.3. Kopije godinjih izvetaja bie dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada u primernom roku posle svog objavljivanja, a u svakom sluaju u roku koji ne prelazi tri meseca.lan 21.Godinji izvetaj objavljen od centralnog organa inspekcije obuhvatie sledea pitanja:a) zakone i propise koji spadaju u nadlenost inspekcije rada;b) osoblje inspekcije rada;c) statistike podatke preduzea koja stoje pod kontrolom inspekcije i broj radnika zaposlenih u tim preduzeima;d) statistiku pregleda inspekcije;e) statistiku poinjenih prekraja i izreenih sankcija;f) statistiku nesrenih sluajeva pri radu;g) statistiku profesionalnih oboljenja; kao i sva druga pitanja koja se odnose na tu materiju ukoliko spadaju pod kontrolu ovog centralnog organa.DEO IIInspekcija rada u trgovinilan 22.Svaki lan Meunarodne organizacije rada za koga je ovaj deo ove Konvencije na snazi treba da ima jedan sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima.lan 23.Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima primenjuje se na preduzea za koja su inspektori rada duni da osiguraju primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada i na zatitu radnika u vrenju njihovog zanimanja.lan 24.Sistem inspekcije rada u trgovakim preduzeima treba da udovolji lanovima 3. do 21. ove Konvencije, ukoliko su ovi primenjeni.DEO IIIRazne merelan 25.1. Svaki lan Meunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu Konvenciju moe, jednom izjavom uz ratifikaciju, iskljuiti od prihvatanja sa svoje strane deo II Konvencije.2. Svaki lan koji je dao takvu izjavu moe je ponititi u svako doba jednom kasnijom izjavom.3. Svaki lan u pogledu kojega je na snazi jedna izjava saobrazno paragrafu 1 ovog lana dae svake godine u svom godinjem izvetaju o primeni ove Konvencije, podatke o stanju svoga zakonodavstva i svoje prakse u odnosu na odredbe dela II ove Konvencije, navodei poblie u kojoj meri su ostvarene ili se nameravaju ostvariti odnosne odredbe.lan 26.U sluajevima kada ne izgleda izvesno da neko preduzee, ili neki deo ili sluba preduzea podleu ovoj Konvenciji, nadlena vlast e reiti ovo pitanje.lan 27.U ovoj Konvenciji izraz "zakonske odredbe" podrazumeva, osim zakonodavstva i arbitrane presude, i kolektivne ugovore koji imaju snagu zakona i iju su primenu inspektori rada duni da osiguraju.lan 28.Detaljne informacije o nacionalnom zakonodavstvu kojim se primenjuju odredbe ove Konvencije bie sadrane u godinjim izvetajima koji treba da se podnose saobrazno lanu 22. Ustava Meunarodne organizacije rada.lan 29.1. Kada se teritorija lana sastoji iz prostranih oblasti gde, zbog retke naseljenosti ili zbog stanja njihovog razvoja, nadlena vlast smatra odredbe ove Konvencije neprimenljivim, ona moe izuzeti te oblasti od primene Konvencije bilo uopte, bilo sa izuzecima koje smatra potrebnim u pogledu izvesnih preduzea ili izvesnih radova.2. Svaki lan treba da, u svom prvom godinjem izvetaju koji se ima podneti o primeni ove Konvencije na osnovu lana 22. Ustava Meunarodne organizacije rada, da podatke o svakoj oblasti za koju namerava da se koristi odredbama ovog lana i da da razloge zbog kojih namerava da tako uini. Posle toga, ni jedan lan nee se moi posluiti odredbama ovoga lana, osim u pogledu onih oblasti na koje je ve ukazao.3. Svaki lan koji se poslui odredbama ovoga lana treba da ukae, u svojim kasnijim godinjim izvetajima, na oblasti u odnosu na koje se odrie prava primene ovih odredaba.lan 30.to se tie teritorija pomenutih u lanu 35. Ustava Meunarodne organizacije rada izmenjenog Instrumentom izmene Ustava Meunarodne organizacije rada, 1946, sa izuzetkom teritorija obuhvaenih paragrafima 4 i 5 toga tako izmenjenog lana, svaki lan Organizacije koji ratifikuje ovu Konvenciju treba da dostavi Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, u najkraem moguem roku posle ratifikacije, jednu izjavu u kojoj e navesti:a) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije bez izmene;b) teritorije za koje se obavezuje da primeni odredbe Konvencije sa izmenama i u emu se sastoje te izmene;c) teritorije za koje je Konvencija neprimenljiva i, u tim sluajevima, razloge zbog kojih je neprimenljiva;d) teritorije za koje rezervie svoju odluku.2. Obaveze pomenute u alinejama a) i b) paragrafa l ovog lana smatrae se sastavnim delom ratifikacije i imae isto dejstvo.3. Svaki lan moi e se odrei novom izjavom svih ili samo nekih delova rezervi sadranih u svojoj ranijoj izjavi na osnovu alineja b), c) i d) paragrafa 1 ovog lana.4. Svaki lan moi e, za vreme perioda u toku kojih ova Konvencija moe biti otkazana saobrazno odredbama lana 34, dostavi Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom pogledu raniju izjavu i koja bi davala obavetenja o situaciji na odreenim teritorijama.lan 31.1. Kada pitanja koja tretira ova Konvencija spadaju u nadlenost vlasti neke teritorije van metropole, lan koji je odgovoran za meunarodne odnose ove teritorije, u sporazumu vlade te teritorije, moi e dostaviti Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije, u ime te teritorije.2. Izjava o prihvatanju obaveze iz ove Konvencije moe biti dostavljena Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada:a) od strane dva ili vie lanova Organizacije za teritoriju koja stoji pod njihovom zajednikom vlau;b) od strane svakog meunarodnog organa odgovornog za upravljanje nekom teritorijom na osnovu odredbe Povelje Ujedinjenih nacija ili svake druge odredbe koja je na snazi u pogledu te teritorije.3. Izjave dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada saobrazno odredbama prethodnih paragrafa ovog lana treba da daju podatke o tome da li e odredbe Konvencije biti primenjene na teritoriji sa ili bez izmena; kada se u izjavi navodi da se odredbe Konvencije primenjuju pod rezervom izmena, ona mora specificirati u emu se sastoje te izmene.4. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni organ morae se odrei u potpunosti ili delimino jednom kasnijom izjavom prava da se pozivaju na izmenu ukazanu u ranijoj izjavi.5. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodni organ moi e, za vreme perioda u toku kojih Konvencija moe biti otkazana saobrazno odredbama lana 34, dostaviti Generalnom direktoru jednu novu izjavu koja bi menjala u svakom drugom pogledu svaku raniju izjavu i koja bi davala obavetenja o situaciji u pogledu primene ove Konvencije.DEO IVZavrne odredbelan 32.Slubene ratifikacije ove Konvencije bie dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada i od njega registrovane.lan 33.1. Ova Konvencija obavezivae samo lanove Meunarodne organizacije rada ija ratifikacija bude registrovana od strane Generalnog direktora.2. Ona e stupiti na snagu dvanaest meseci poto ratifikacije dva lana budu registrovane od strane Generalnog direktora.3. Posle toga, ova e Konvencija stupiti na snagu za svakog lana dvanaest meseci posle datuma kada njegova ratifikacija bude registrovana.lan 34.1. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe je otkazati, po isteku perioda od deset godina, posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom saoptenim Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada i od njega registrovanim. Otkaz e poeti da vai tek posle godinu dana od njegovog registrovanja.2. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju a koji, u roku od jedne godine dana po isteku perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne upotrebi pravo otkaza koje je predvieno u ovom lanu, bie obavezan za novi period od deset godina i, prema tome, moi e da otkae ovu Konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovom predvienim u ovom lanu.lan 35.1. Generalni direktor Meunarodnog biroa rada saoptie svim lanovima Meunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija, izjava i otkaza koji mu budu dostavljeni od strane lanova Organizacije.2. Saoptavajui lanovima Organizacije registrovanje druge ratifikacije koja mu bude dostavljena, Generalni direktor e skrenuti panju lanovima Organizacije na datum kojega ova Konvencija stupa na snagu.lan 36.Generalni direktor Meunarodnog biroa rada dostavie Generalnom direktoru Ujedinjenih nacija radi registracije, saobrazno lanu 102 Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obavetenja u pogledu svih ratifikacija, svih izjava i svih akata otkaza koje bude registrovao saobrazno prethodnim lanovima.lan 37.Po isteku svakog perioda od deset godina raunajui od stupanja na snagu ove Konvencije, Administrativni savet Meunarodnog biroa rada bie duan da podnese Optoj konferenciji izvetaj o primeni ove Konvencije i odluie da li ima mesta da se stavi na dnevni red Konferencije pitanje njene popune ili delimino revizije.lan 38.1. U sluaju ako bi Konferencija usvojila novu Konvenciju iji je predmet potpuna ili delimina revizija ove Konvencije, osim ako nova konvencija ne odreuje drukije:a) ratifikacija jednog lana nove konvencije iji je predmet revizija povlaila bi sama sobom, bez obzira na gore navedeni lan 34, neposredni otkaz ove Konvencije, uz rezervu da je nova konvencija iji je predmet revizija stupila na snagu;b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije iji je predmet revizija, ova bi Konvencija prestala da bude otvorena za ratifikaciju lanova.2. Ova bi Konvencija ostala u svakom sluaju na snazi u svojoj formi i sadrini za sve lanove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali Konvenciju iji je predmet revizija.lan 39.Francuski i engleski tekst ove Konvencije jednako su verodostojni.