STRUG -rukovanje

L2.0 RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS

L2.0L2.0.1 Zadatak

RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS

U Laboratoriji za maine alatke vebati rukovanje i runo upravljanje mainama alatkama tipa MAS (mainama alatkama sa runim upravljanjem). Obuhvaeni su procesi obrade struganjem, buenjem i glodanjem. U toku vebe se radi na tri radna mesta (RM) po grupama i rasporedu rada koji se sastavlja prilikom zakazivanja ove vebe. Tree radno mesto je na dve maine. Ta radna mesta su: Radna mesta: 1 RM1: Univerzalni strug. Priprema radnih mesta: Pripremljen pripremak po radionikom crteu i Planu obrade. Pripremljeni alati po Planu alata. RM2: Univerzalna 2 Pripremljeni pomoni pribori po Planu baziranja. horizontalna glodalica. Pripremljena merna sredstva sa priborom za eventualnu proveru RM3: Radijalna builica, njihove merne nesigurnosti. 3 pa produkcioni strug. Pripremljena uputstva za bezbedno rukovanje mainama. Primedba: Po potrebi se ovako moe pripremiti i radno mesto sa brusilicom za ravno bruenje i/ili radno mesto sa brusilicom za okruglo bruenje. Glavni dopunski materijal je povezan u prezentaciji LV_1_1.ppt. Izgledi radnih mesta pokazani su na SC2.0.1: gore levo je pokazano radno mesto sa univerzalnim strugom, gore desno sa produkcionim strugom, dole levo sa univerzalnom horizontalnom glodalicom i dole desno sa radijalnom builicom. Glodalica se koristi sa glavom eono glodanje. Podaci o ovim mainama i njihovoj opremi daju se prilikom pripreme za ovu vebu. Uz to se podrazumevaju i dokumenti sa pravilima za bezbedno rukovanje mainama na svakom ovom radnom mestu i Kuni red Laboratorije za maine alatke.

SC2.0.1 Detalji sa radnih mesta za vebu L2.0 1 od 9

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C2. POKAZNE LABORATORIJSKE VEBE

Svako od ova tri radna mesta istovremeno je i prilika da se bolje razumeju postavke zadataka ijom se izradom vri razrada novog gradiva. Na produkcionom strugu mogu da se vide detalji koji nisu svojstveni obradi na univerzalnom strugu. Radom na strugu, glodalici i builici valja uoiti razlike koje se odnose na pribliavanje zadatoj meri na izratku. U obradi na strugu i glodalici se dolazak na potrebnu meru vri postepeno i korienjem mernog sistema na maini. U obradi buenjem jednom burgijom ta mera zavisi od prenika burgije, njene otrine, valjanosti draa alata i drugog, a ne od uvebanosti rukovaoca maine i njenog kvaliteta. Plan rada: Veba treba da se odvija u dva dela. U prvom se vri priprema za laboratorijski rad, a u drugom je rad na mainama. Detalji su sledei: A) Deo prvi: Priprema za izvoenje vebe. Potrebno je da se izvri tehnoloka priprema vebe. Student je tada u ulozi tehnologa mainske obrade. Treba da obavi: Popisivanje tehnikih karakteristika maine. Popisivanje potrebnih alata, pribora i pripremaka. Popisivanje potrebnih instrumenata za merenje obratka. Uoavanje rasporeda sredstava za zatitu na radu i propisa za bezbedan rad u Laboratoriji za maine alatke. Upoznavanje sa instruktorima za sva planirana radna mesta. Pripremu elemenata reima obrade za dobijene maine kada reava ova tri zadatka: 1. Zadatak OBRADA STRUGANjEM Na univerzalnom/produkcionom strugu obrauje se izradak prenika 45 od ipkastog polufabrikata. Materijal pripremka: .1530. Duina gotovog dela je manja od 100mm. Potrebno je: Odrediti reime obrade prema PREPORUENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrta) za zahvat uzduno grubo i fino struganje i izvriti naznaenu obradu. Alat: strugarski no od brzoreznog elika ( = 90 , 1 = 5 , r = 1 mm). 2. Zadatak OBRADA GLODANjEM Na univerzalnoj glodalici obrauje se ravna povrina na visini 30 do 50 mm od prizmatinog polufabrikata (irina gotovog dela je manja od 100 mm, duina gotovog dela je manja od 200 mm). Materijal pripremka: .1530. Potrebno je: Odrediti reim obrade prema PREPORUENIM VREDNOSTIMA (brzinu pomonog kretanja i broj obrta) za zahvat eono grubo glodanje i izvriti naznaenu obradu. Alat: vretenasto glodalo 36 od brzoreznog elika ( z = 6 ). 3. Zadatak OBRADA BUENjEM Na radijalnoj builici obrauju se rupe na dubinu 20 mm. Materijal pripremka: .1530. Potrebno je: Odrediti reim obrade prema PREPORUENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrtaja) za zahvat buenje rupe i izvriti naznaenu obradu. Alat: zavojna burgija 18 od brzoreznog elika. Napomena: buenje se vri jednom burgijom i to 18. Prethodno je ve izvreno zabuivanje. B) Deo drugi: Rad u Laboratoriji za maine alatke po rasporedu koji se utvruje na pripremi za izvoenje vebe. Planirani posao je: Postavljanje pomonog pribora na mainu i pripremka u pribor. Postavljanje alata u dra alata, pa u nosa alata. Priprema mernih sredstava potrebnih za rad. Priprema maine tako da glavno i pomona kretanja imaju proraunate i/ili odabrane brzine. Sprovoenje planirane procedure obrade sa uzastopnim pozicioniranjima, radnim kretanjima i merenjima do dobijanja izratka zahtevanog kvaliteta obrade. Sastavljanje Izvetaja o radu na svakom radnom mestu.

L2.0.2 VodiDo dolaska u Laboratoriju potrebno je izvriti tehnoloku pripremu i formirati radne listove za svako radno mesto posebno. To je za kolske potrebe tehnoloka dokumentacija. U Dodatku ovog dokumenta i u dopunskom materijalu za ovu vebu dati su primeri obrazaca za te radne listove i njihovo popunjavanje. Za kolske potrebe mogu da se koriste samo tablice preporuenih reima obrade umesto detaljnog izraunavanja elemenata tih reima. Primer jedne jednostavne tablice preporuenih reima data je u dopunskom materijalu. Podrazumeva se da su svi prenosnici na svim mainama sa stupnjevitom promenom brzina. Preporuuje se i da se ustanovi merna nesigurnost pripremljenog mernog sredstva. 2 od 9


Uobiajeno je da kolsko projektovanje tehnologije mainske obrade rezanjem sadri sledee aktivnosti: Izbor pripremka. Izbor alata. Izbor maine alatke. Izbor (standardnih) pribora. Izbor reima obrade. Tako se ovde direktno koriste znanja steena na predmetu Tehnologija mainske obrade. Tom znanju sada treba dodati znanje o bezbednom rukovanju mainom alatkom sa runim upravljanjem, o pripremi datog obradnog sistema za rad po projektovanoj tehnologiji, o pravilima za postizanje zahtevanog kvaliteta obrade i o pripremi mernog instrumenta i merenju obraenog mainskog dela. U Laboratoriji za maine alatke na svakom radnom mestu studentu su dostupna uputsva za rad na tom radnom mestu kojih se on ima pridravati. Uvebavanjem i kontrolisanjem pozicioniranja alata prema obratku student moe stei izvesnu vetinu u postizanju uobiajenog kvaliteta obrade. Odreivanjem merne nesigurnosti jednog mernog sredstva treba stei naviku da se za svako obavljeno merenje ima neka orijentacija o valjanosti rezultata dobijenih tim merenjem. Prilikom sastavljuanjem Izvetaja sa vebe dobija se prilika da se uoe i koncizno saopte zakljuci o dogaajima u mainskoj obradi u kojima je student uestvovao kao tehnolog mainske obrade, rukovaoc maine alatke i kontrol mainske obrade.

L2.0.3 Uputstvo za radO pozicioniranjima i radnim kretanjima. Pre poetka obrade alat prema obratku treba postaviti tako da se predstojeom obradom ostvari mera na obratku koja je propisana za taj zahvat. To je pozicioniranje. Tada se iskazuje vetina rukovaoca maine da na svojoj maini dostie projektovani kvalitet obrade. Valja vebati pozicioniranje po dolasku na radno mesto imajui u vidu i ovo: Merni sistem na maini nije apsolutni. Uvek se za zateenu poziciju alata odreuje koliko alat treba pomeriti na osnovu merenja mere na obratku koja je dobijena obradom alatom u zateenoj poziciji. To znai da se na poetku obrade jednim alatom mora izvriti probna obrada na mestu gde na pripremku ima dovoljno dodatka. Dodatak se ustanovljava merenjem pripremka. Dubina rezanja se zauzima posle ouavanja da je alat uao u zahvat sa obratkom prilikom tog probnog pozicioniranja. Ostvarenu meru u tom probnom prolazu treba izmeriti i tako stvoriti osnovu za dalja relativna merenja. Merni sistem se moe postaviti na tekuu nulu u svakoj zateenoj poziciji alata. Tako se izbegava preraunavanje mera. Zauzima se samo potrebna korekcija pozicije. Skala mernog sistema je podeena prema maini na kojoj se koristi. Merenjem valja ustanoviti koliko se alat prema obratku pomera kada se na skali registruje jedna jedinica mere na strugu, builici, glodalici, brusilici za ravno bruenje i brusilici za okruglo bruenje. Aktuator za pozicioniranje alata prema obratku obino je zavojno vreteno sa navrtkom. Svakako treba oekivati da tu ima zazora. Valja uvebati pozicioniranje uvek u istom smeru da se ti zazori ponite uvek u tom smeru. Valja jo i uvebati popravku pozicioniranja kada se u pozicioniranju prekorai pozicija u uobiajenom smeru: vraanjem alata dovoljno nazad i ponovnim pozicioniranjem u odabranom smeru. Prilikom pozicioniranja na glodalici i izbora suprotnosmernog i istosmernog metoda glodanja treba neizostavno obratiti panju na uticaj zazora u aktuatoru da se ne desi da glodalo pokua da podvue obradak za veliinu neponitenog zazora i tako izazove i havariju. Tanost i/ili kvalitet mernog sistema usaglaen je sa uobiajenim kvalitetom obrade koji je dostian na uoenoj maini. Radna kretanja maina vri za vreme same obrade. Za njih rukovaoc podeava prenosnike tako da brzine tih kretanja budu kako je propisano u pripremljenoj tehnolokoj dokumentaciji i da sa njima kvalitet obrade bude zadovoljavajui, a obradni sistem stabilan. U radnim kretanjima uvek su aktivna glavno kretanje, jer ono, po definiciji, ostvaruje proces obrade i bar jedno od pomonih kretanja. Radom na svim radnim mestima treba uoiti razlike radnih kretanja koje potiu od prirode prenosnika odabrane maine. Tipina su ova dva sluaja: Maina alatka sa razdvojenim pogonima i uzajamno nezavisnim kretanjima, kakva je glodalica. Tada je mera glavnog kretanja jedan obrt u jedinici vremena, a mera pomonog kretanja jedan milimetar u jedinici vremena. Tako su brzine ova dva kretanja iskazana uzajamno nezavisno, svedeno na jedinicu vremena, obini jedan minut. Maina alatka sa zajednikim pogonom i uzajamno zavisnim kretanjima, kakve su strugovi i builice. Tada je mera glavnog kretanja i dalje jedan obrt u jedinici vremena. Meutim, jedinica mere pomonih kretanja je korak po jednom obrtu glavnog kretanja. I ovde je jedan minut uobiajena jedinica mere za vreme. O alatu i priboru. Studenti ne otre alate taman i da je to potrebno. Koriste se alati sa izmenljivim ploicama kada god to moe. Korienje pomonih pribora je rutinsko. Treba pratiti uputstva Instruktora. 3 od 9


dreivanju merne nesigurnosti mernog sredstva po preporuci VDI/DGQ 3441, odeljak 6.4: Za merenje prenika D1 na probnim delovima preporuuje se mikrometar sa pokazivaem sa dovoljnim tanou. Za odreivanje njegove merne nesigurnosti u Laboratoriji treba imati 24 cilindrina kontrolnika poznate nominalne mere. Svaki kontrolnik treba da ima naznaen svoj redni broj u toj grupi od 24 komada i oznaeno merno mesto gde se meri prenik D1. Mikrometar treba podesiti na nominalnu meru kontrolnika i izvriti dva uzastopna merenja svih kontrolnika po redosledu njihovog rednog broja. Odstupanja prenika tih kontrolnika od nominalne mere upisuju se u tablicu. Primer je pokazan u TC2.0.1. Tako se dobijaju dve grupe od po 24 rezultata merenja. I jedna i druga grupa podele se po rednom broju na po tri podgrupe od po 8 rezultata. Za svaki par rezultata merenja za jedan redni broj izrauna se i u TC2.0.1 upie razlika odstupanja izmeu prvog i drugog merenja. Zatim se odredi irina intervala R za svaku podgrupu. Izrauna se srednja vrednost R = 9.3 = 3.1m . Primeni se metod irina intervala da bi se izraunala irina intervala kao R = 3 3 = 3 .1 = 1.08 m , gde je standardna devijacija za rasturanje razlika kao s R = R dn 2.85

d n = 2.847 2.85 poznati podatak za podgrupe sa po 8 elemenata u metodu irina intervala (ovde jepreuzet iz preporuke VDI/DGQ 3441, odeljak 6.2.2). Na osnovu toga se izraunava i standardna devijacija = 1.08 = 0.76 m . merne nesigurnisti mernog instrumenta kao s RI = s R 2 2 TC2.0.1 Odstupanja od nominalne mere prenika kontrolnika u dva uzastopna merenja. Preuzeto iz preporuke VDI/DGQ 3441, odeljak 6.4.Odstupanje u drugom merenju [m] Odstupanje u drugom merenju [m] Odstupanje u drugom merenju [m] Razlika [m] izmeu prvog i drugog merenja Razlika [m] izmeu prvog i drugog merenja Odstupanje u prvom merenju [m] Razlika [m] izmeu prvog i drugog merenja -2.6 +1.0 +0.7 +2.6 -0.8 -1.1 +1.0 -0.3 Odstupanje u prvom merenju [m] Odstupanje u prvom merenju [m] irina intervala R[m] irina intervala R[m] irina intervala R[m] 5.2

Redni broj kontrolnika

Redni broj kontrolnika

1 2 3 4 5 6 7 8

14.6 20.8 11.6 19.1 24.1 12.0 19.3 14.2

13.7 19.6 10.9 19.0 22.0 12.0 18.5 14.4

+0.9 +1.2 +0.7 +0.1 +2.1 0.0 +0.8 -0.2

2.3

9 10 11 12 13 14 15 16

13.5 17.8 12.6 11.7 12.4 17.0 15.3 13.8

12.0 18.1 11.5 10.6 12.7 15.7 14.1 14.1

+1.5 -0.3 +1.1 +1.1 -0.3 +1.3 +1.2 -0.3

Redni broj kontrolnika 17 18 19 20 21 22 23 24

1.8

23.5 19.4 15.5 14.6 15.0 16.2 14.8 16.7

26.1 18.4 14.8 12.0 15.8 17.3 13.8 17.0

Za ukupnu mernu nesigurnost mernog instrumenta uzima se oblast irine 4 sRI , sa verovatnoom od 95%. Ako je tako odreena merna nesigurnost mernog instrumenta vea od 20% potrebne tanosti ispitivanog struga, odnosno, od tolerancije obratka, ako je ona zadata, onda se mora koristiti taniji merni instrument, a ako to nije mogue, onda treba uraunati mernu nesigurnost mernog instrumenta u radnu nesigurnost ispitivane maine na sledei nain: s R = s R 2 s RI2 2

, gde je sR standardna devijacija radne nesigurnosti

maine umanjena za uticaj velike merne nesigurnosti mernog instrumenta, sR 2 standardna devijacija izraunata pomou izmerenih prenika na probnim delovima i sR I standardna devijacija merne nesigurnosti mernog instrumenta. Ako se u toku ispitivanja ustanovi da je merna nesigurnost mernog instrumenta velika svakako se mora nai uzrok tome, a onda ta grka smanjiti, ili se mora promeniti merno sredstvo, ili primeniti neki taniji metod merenja probnih delova.O radnim mestima u celini. Ilustracija radnih mesta za ovu vebu pokazana je na SC2.0.2. Valja obratiti panju i na ove detalje: Na popis kretanja na maini koja su za pozicioniranje i koja su radna, a onda i kretanja koja imaju merni sistem za put i koja ga nemaju. Na bliskost raspoloivih brzina tih kretanja standardnim vrednostima i/ili nekoj standardnoj promeni. Na merenje pomeraja na maini i na princip inkrementalnog merenja pomeranja alata prema obratku do dostizanja zadate mere izratka. Uoiti skale i kazaljke i mehanizame za podeavanje njihovog izajamnog poloaja.

4 od 9


Na vrstu ponuenog sredstva za merenje obratka i njegovu usaglaenost sa tanou maine. Na ocenu da li je zahtevani kvalitet obrade adekvatan raspoloivoj maini. Na pojedinanu i na serijsku izradu jednog istog mainskog dela i na razlike procedura pozicioniranja alata prema obratku, obrade i merenja obratka u ta dva tipa organizacije mainske obrade. Na grubu i finu obradu u sprezi sa inkrementalnim merenjem i dostizanjem zadatog kvaliteta obrade. Na mogunost ostvarivanja adekvatno zadate mere i na maini koja ima zazore u aktuatorima, znajui da zazore nemaju samo stare maine, odnosno, da zazora moe i biti ako je planirani proces na maini sa adekvatnim optereivanjem aktuatora. Na obradu na probnu meru M1, potom na naredne prolazne mere (M2 ...) i na zavrnu meru MT. Na (sigurnu) putanju, kojom se vri pozicioniranje alata prema obratku (pre procesa obrade) i na putanju kojom se ostvaruju oblik i mera izratka (u procesu obrade). Na rezultat rada na ovoj vebi: Izradadak zadovoljavajue mere koju je potvrdio i jo neko od prisutnih.

SC2.0.2 Postavka rada u Laboratoriji na laboratorijskoj vebi L2.0O sastavljanju izvetaja. Izvetaj se postepeno kompletira. Posle pripreme za izvoenje ove vebe moe se ve pripremiti osnovna tehnoloka dokumetacija. Nju je mogue saeti na etiri obrasca za radne listove za svaku vrstu maine posebno. Primeri obrazaca dati su u Dodatku, odeljak L2.0.4. Mogue je koristiti i uzore iz dopunskog materijala, ali i samostalno formirane obrasce. Za vreme rada u Laboratoriji za maine alatke prikupljaju se i ureuju podaci o mernim sredstvima i o ostvarenoj tanosti obrade. To se takoe unosi u radne listove. Po potrebi se dodaju i komentari, podsetnici i slino to moe biti od koristi za vreme izrade zadataka i za zavrnu prezentaciju elaborata sa laboratorijskih vebi.

5 od 9


L2.0.4 DodatakMainski fakultet Beograd KaProM MAINE ALATKE Laboratorijske vebe

RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS RADNI LIST

Obrazac: MA.L.1.01.1

List 1/1

RADIONIKI CRTE

MAINA: UNIVERZALNI STRUG

PLAN BAZIRANjA

PLAN ALATA RB1 2 3 4

Alat

Dra alata

Smer M3/4

Napomena

RB1 2 3

Zahvat

PLAN OBRADE Alat Pribor

Reim

IZVETAJ O KONTROLI

Ostalo:

Broj ind.

Ime i prezime

Datum

Overio

6 od 9

L2.0 RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS Mainski fakultet Beograd KaProM MAINE ALATKE Laboratorijske vebe



List 1/1

RADIONIKI CRTE

MAINA: RADIJALNA BUILICA

PLAN BAZIRANjA


Alat

Dra alata

Smer M3/4

Napomena

RB1 2 3

Zahvat


Reim

IZVETAJ O KONTROLI

Ostalo:

Broj ind.

Ime i prezime

Datum

Overio

7 od 9

MAINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C2. POKAZNE LABORATORIJSKE VEBE Mainski fakultet Beograd KaProM MAINE ALATKE Laboratorijske vebe



List 1/1

RADIONIKI CRTE

MAINA: UNIVERZALNA GLODALICA

PLAN BAZIRANjA


Alat

Dra alata

Smer M3/4

Napomena

RB1 2 3

Zahvat


Reim

IZVETAJ O KONTROLI

Ostalo:

Broj ind.

Ime i prezime

Datum

Overio

8 od 9

L2.0 RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS Mainski fakultet Beograd KaProM MAINE ALATKE Laboratorijske vebe

RUKOVANJE I RUNO UPRAVLJANJE MAINAMA TIPA MAS RADNI LISTBRUENjE


List 1/1

RADIONIKI CRTE

MAINA: BRUSILICA ZA RAVNO

PLAN BAZIRANjA


Alat

Dra alata

Smer M3/4

Napomena

RB1 2 3

Zahvat


Reim

IZVETAJ O KONTROLI

Ostalo:

Broj ind.

Ime i prezime

Datum

Overio

9 od 9

Documents

STRUG -rukovanje