Embed Size (px)
Citation preview
VlADlMlR PROP
STRUKTURNO I ISTORIJSKO
BAJKE W i g a Morfologija bajke pojadla se na ruslkom je&u 1928. godime.' U svoje vreme ona je izaz- vala dmjaka reagovarnja. S jadme strane, dab- ronaunerno su je ddekarLi pojedini foklonisti, et- mgrafi i s t r u h j a d za k n j E m m t . S dmge stra- ne pa$, autar je bio aptuiirvam zbog forrnaliz- ma, a t h e apltuibe ponavljaju se i do dana damaSnjeg. Ova bi knjliga, po svoj pailM, pop& m g i h dmgih kqliga, bila zaboravljena; p e - kad hi je se setaki jedino slxvbjaai, da, eto, nehliko godina rata na nju nije odjednm ponovo skrenlulta painja. 0 njoj se ,pdeJo govo- niti ma kmgresiana i u S t a m p i , bila je prevedma na @e&i je.nik.P Sta se to, u stvani, dagodilo i Eirne 'se m&e abja&i to p r e p o d e n o intere- sovamje? Na pdruirju egzakhnih nauka u mebu- vrernenu su uEinjema agromna, zalpanjuju6a ot- IwiCa. Ta obkldta pastala su maguta zahvaljujuti primmi nmlih, sve egzah i j ih i egzaktmijih, me- tcda ,istraZdvanja i izraEunavanja. Teinja ka pri- mmi egmktnih metoda prenela se i na pod- m6je humaniutiChih naulka. Pojavila se struk- tunallma i mateunatiinka LhgvisWta. Za Lingvisti- kmn su poSle i druge discipline. Jedna ad mjLh je i teonijska poetika. Ispastad~o se da je u ovaj Icnjibi vet bilo antioipirano shvatanje metno- sti kao svojemmag znakovmag sistema, postu- pak fmmaihcije i modelovamja, maguCmt p i - mene matematiEkih aperacija, maida u vreme
1) V. Propp, Mozfologija skazki, Leningrad 1928.
? V1. ProDD. Mozwholoav of the Folktale. Edited with an ~ntrodugion by ~ v a i a i i Pirkova-Jacobson. Trans- lated by Laurence Scott. Bloomington 1958 (Indiana University Research Center in A n t h r o ~ o l o E ~ . Folklore
and Linguistics. publications ~ e k - ) :
1
VLADIMIR PROP
kad je h j i g a pisma j& nije bilo nii mag kru- ga ~pqjmova ni one termimahgije hoj,om q&Gu sawrememe nauke. I opet je &nos prerna o v m radu Mo dvoljak. Jedmi su gm srnahrali pobrabnim i korisn(iun u potrazi za m o v h egzaktinim me- todima, d& su ga d w i , kaq d ranije, smahrali fonnalididkim ii m c a l i mu M o karkwu oamajnu
vrbcxst.
U protimike ove W i g e spada i profasor Lmi- Stras . On je strulotuiralid. Medutim, struktwa- M e Eesrto optuiuju i h g f m a l i m a . Da bi po- k m mdiku ivnedu s b u k b u r a l h a i f o m l i z - ma, LeviSta-os uziuna kao primer lonjigu Mor- fologija bajke, koju maltra iormaBisbi&cnm, i na njenoan primem oclrtava pmenutu mzl iu . Nje- gav Elmak La structure et la forme. RLflexions sur un ouvrage de Vladimir Propp prilaie se uz ow, izdanje Morfol~gije.~ J e li on u pram i.Li nije - meka o $ m e sude Zlitaoai. Medutim, optuienli $ h a p ram da se hami. Rrotiiv dokaza praDinnni3ra, ako nam se ovi Eine l&i, moiamo im& protivdokaze kaj'i se mqgu pakambi kao i~tinikijd. Tslkva polemika d e bibi od op5rtena- ufncg nnaeaja. Stoga sam sa zahvalnciih mi- hvahio ljubaznu pmudu imlawhke lkuCe Edolaudi da mapigem adgmor na taj Elanak. Profesor Levi-Stm mi je bacio rukavicu i ja je -W- iem. Cirtaoci Mwfologije postaCe, ma taj nafiin, svedoci dvoboja d moCi Ce da stanu m stranu moga u kome budu viddi ~pcrbednika - ukoLikn
takvog u w t e h d e .
Pmf. Lewi-Stras h a nada m o m jedno vrlo iikno prehCstsrtvo: on je filazof. Ja Sam, me- dutim, empiriEar, i to zakleti empiriEar koii se u p r v m redu pa2ljivo udubljuje u b jen ice , ~ u l o m o i metodiho ih p ~ o d a v a pomno proveravajuki snroje pretpxtavke. I emrpinijskih naulua, medubim, h a ~ a m i h . U i z v m i m sluta- jwima empiriear moie, pa E a k i mora, da se zadwolji opisivanjean i karaktenizacijm, naro- 6ito ako za plredlmet proueavanja ima pojedinsE- nu 6 i n j ~ c u . No takvi opbi nikako ne mmaju biti JiSeai mauhog znaeaja, pod uslovcnm ?a su valjano i~vedeni. Ako se, medubim, misuju i pmuEarvaju nizovi 6injenica i njihove ~medusobne veze, opisivamje perasta u obklrivanje pojave, fanomma, a to nije viSe samo od usko struEnag maeaja, to podstice i flilouofiska razmi5ljanja. Tatkvih razmiSljamja bilo je i kad mene, aLi su kod mane ta ramiguanja Sifrovma i ivraizlna samo u qigrafima kajima su propraCme poje-
dine grlave m j e h j ige .
Prof. Lwri-Stmsu moja knjiga poznata je saono u engleskcun p r w d u , ali engleski p~revod~ilac
9 C. Lkvi-Strauss. La structure et la forme. Refle- xions sur un uovrage de Vladimir Propp. Cahiess de l'lnstitut de Science Qconomique appliquee, skrie M, Nn 7, mars 1960. (Ovaj tekst najlakSe je nadi u: Claude Lkvi-Strauss. Anthsopologie stsuctusale deux,
Plon, Paris 1973, pp. 139-172. - Prim. prev.).
VLADIMIR PROP
je dozvdio sdbi jednu nedcqnstivu sl,abdlu: an ucy$lte mije shvahimo fudkciju api@raf5. Kako epigrafi nku m j a vri.dlljJiylim ,v'ezauna poveza ,~ sa t&toim ,knjige, on je n&ao lda su to suvEni wlorasi pa iah je m vmianski naein rizbacio. Me- Butinn, sve isam &grate uaeo i.z sedje Getewih radlova, koje je w a j ~&j& pod zajedni5kim naslovom Morfologija, I iz mjegovih dnevnitka. Funkcija epigrafa hila je da lizraze ano 5to u samoj knjrizi nije r&mmo. Km?m svake nauke jeste dkrivamje zskona. Tamo gde bi<std eanp'iri- Ear vidi s a w hnpu Einjendca, empkiiEar-fi1ozo.f oltkriva &az zekma. Ja sam otkrlio zakom na jedaom wlo srlorom~m pdmi3ju - u jednoj vr.stii n a d e pripovetke. Medutim, v& tada mi se u!hilnilo da o~tkriCe tog zak,ma mike imati i 5 f i zndaj. ,Sam temnin ,.rmorfologija" nisam 'po- zaj.mrilo iz ~onih botelui&h prirukfka Eiji je osinovrni ciJj sistma.bika, niti iz graunatihkih cra- dova, lpozajmio lsann qa od Getea, kojd je pod b lliaslovam objedimio svoje radwe 62 botan~ijke i avteollogije. Taj Geteov ternnin irmpliaira per- spektivu ,sazn'aw,mj,a zakmihsti kojima je p o - ?eta cela pniroda. Nirje n i m l o slufaj~nu, S t o je W e ad htanitke preSao na urpor&~u olste~lo- giju. Te radove mogalo bih svewdno da prqpmu- itim &nuktuira&6itma. I d,ok mlaldi Gete, u licw Famta ,She okruien skeletiiima, .kosErna ~i her- barijWtma, ~ s d i u svojoj preSsnjawoj laborato- nijti, n e vidd u n j k a aGta oeti~m ~praha, dotle s t a ~ Gete, nao-in metodm egzaktnih pwede- nja, a a pdmEju ~pnirodmih nauka :k'noz pcnjedli- naEno ,vidi ve l f o 10pSte 4 veiliko jediol~srtvo koje pr&ima celu p r i r d . M a h i m , Gete ,se ne raz- dvaja na Geta-pe~nJk~a .i Wea-nauhika ; Gete Fausta, tj. Gete Sto te5i samanju, t i Me-pnirod- mjak koji je do saznanja doSao - jechstvmi je Gete. Eipigrafi za pojedime glme moje lunj,&e mak .w divljanja Geteu. Nlo ti spdgraG treba d,a h a z e i n06t0 dmgo, nairne da poduEje pn?kde i podrufje Ijuduhag YtvaralaStva aisu od,vajeaa pd'rueja. Ima n,&to Bto ih spaja, ~ps to je neki zakoni zajedmiZtki za toba podmej'a, zashanii koje je maggute prou&tii slimhim metadama. Ta rmirsao, koja mi se tada nejauno ocrta'vala, danas lei% u tmeI ju tragamja za egzarktmim metodama na podrutfju hwna3uistiW.h aauka, o keojinna je napred #bi,lo r d i . Tu leii jedm ad razloga zeito su me stmkturaikti pdr?al,i. S d,mge sbraae, medubim, ~i~zvwni ~ltnuktura~liabi &u ,sh,vatili da mqj cilj lnije bilo d.a , i z d i m n e b ,&roka uo(@ta- vamja, za koja su Wgrafi iz Getea pmiali mo- 'guCnast, veC da je moj cidj bio Esta profesional- no-folklani~shi~lci. Tako se profesor Lwi-Stnos dva pwta u nedmmici pita Bta me je nave1.o d,a svoj matod pnimenim na bajlke. S m m sazj'aLnjava e i t m te razlloge, kojlih po njegovm m l j e n j u , ima nekoliko. Jedan od razlaga je taj Sto ja nkam etnol-og te stoga ne raspolaiem mibol,&him materijalm, ne poznajem ga. Osim toga, j~a n,e- mam pojma o izvornim odnosima izmedu bajike
VLADIMIR PROP
i m?ta (&I-. 16, KwlCe d e n o , moje bav'lje- nje bajkarna objaGnjava se mojim eedcwoljno girakiun m u h i m hmtimntoun, inace bih, po svoj pdici , ,svou m e M 0kuSa.o ne n~a bajkama vek
ma mitovima.
N e h ulamilti u llogiku hih t a a (,,budu6i da aultar ne pomaje mirtove on .se ba'vi bbajma"). Logi- ka t a h i , h tmdajd himi mi se sla,bom. MisLlrn, medubim, da nijednan rnaucnliku n e treba aalbra- njlivati da se bavi jednim i prepomEivati mu da se ba)vi dm*. Ta raznniEljMa p~rof. Levi-Stm- sa pokamju da an zanuiklja ,stvar tako ka'o lda nalu~inuik n Jpre razvija m&d, a ,t& naknxLno pai.inje da r a d l l j a n,a Sta bi mogao d,a ga pri- meni; u d e t m slucaju nauhiik !iz nekih raul~oga p h e m j u j e svoj met& na bajke, &to filozofu nije oeobi~to zanhlj,ivo. Medukim, ( p d h u nauci nikada ne biva tako, nfije tako &i110 ni u mom sluEaju. Stvani su sltajale sasvlim dmkEije. RRLS- hi un.iveraiteti u ca~~sklo doba pruiali wu studen- tima fiAologije vrlo slabo k n j i i e m o i s b i ~ ob- razovamje. Narodma poeui,ja, na polmer, b.ila je sasvlim zagostavljena. Kako lnih popun.ilo tu p r a d u , uzeo sam po zamrSetku miverzitetskih whdlija 5uurvenu zbirklu Afaaasjeva i poEeo .da j~e stud~iram. NaZao lsam na serijn p n i p d a k a o pro~gmjenoj pasta~ihi i %u zapezio sledeCe: u pr.i- poveoi Mraz .(,br. 95 p r m a numera'ciji sovjet- skth ~izdanja), makeha omremi svaju pxrtorku u Sumu k d Mraza. Mraz p a k d a da je zaledi, aG mu m a talk0 h o t k o i strpljivo odgcvara na njeg.ova pitamja, da je on poitedi, nagradi i ot- p k i ku6.i. Babina rodena kbi ne izdrZi proveru i nastradta. U ~sledeCoj bajcli pastoaka ne dos,peva v.ise kod Mraza, veC kod d,uha, a u narednoj - k d medveda. Pa ,to je sve jedna te lsta bajka! Mhaz, Sumski duh i m,edved, ~svaki na svoj na'ein, p~overavaja li aegnaduj~u pa~stonh, ahi je tak radnje ,isti. ZaI- to diko rlije zspazio? ZaGto Afamasjw i ostali ma t ra ju ove price za ra~di- m e ? Sasvirn je oEigledno da Mraz, 5u~msiki ciuh i medved u razlieitoj fom4 Eine jedan te isti postwpak. Adaaasjev smatra ove bajke za radl,i- Eite zato Sto se u njiuna pojavljvju razlrihiti li- kovi. Meni se, medutim, uEillo da .su te bajke istovetne zato Sto su ,pastulpci l i i w a iytavetni. To me je zaiiterasovelo, pa saun ~ p d e o da pro- ufavam i dmge bajke sa stmoviSta Sta, uopgte uzw, likomi u bajkama Ei'ne. Tako se, putem u.dubljivaqja u mlatenijal, a ne putem apstrakci- ja, d i ' o veoma jed,nostavan m e h i p r d a valnj a bajke s olbni~om a a postupke likova, a nezavie- no od nj~fiovli~h ,ka~caCterlstika. Posbupke lilkma, njihove radnje, nezvao sam furtkcijsma. Zapa- %nje ufhjen~o na bajkama o .progmjen,oj pas- tor& pokaza,l'o se kao onaj krajiEak za 'koj~i je bill0 mguCe uhvatutiti nit i odrnotati =lo lulup5e.
') Na ovom mestu i u daljem izlaganju Prop se poziva na pomenuti Levi Strosov Elanak prema izdanju u Cahiers de 1'Institut de Science Bconomique appli-
quBe. - Prim. prev.
I VLADIMIR PROP
Pakzalo se Ida su i drugi lsiZei msnovani na poaovljivosti hmkoija i da su svi sriiei bajlke, u krajmjoj llinij~i, z a m i na .istian fumkaid.ama, da m w e bajte po wan s k l v jednO@ske.
MeButim, ako je 1&u dvlgu &itaoc?u uEimio prevodilac koji je dmstavio epigrafe iz Getea, mda je drugu poivredu awtomve volje ctapusltio sebi ne premdilac v d mski izdavar kojii je knjigu objawio - on joij je izmenio naslov. Prvahitni nmlov bio je Morfologija volSebnoj skazki (Morfologija bajke - prim. prev.). Da bi h j i g a p r i d a liru gubliku, uredulik je izbaoio
r ama rer volSebnoj i time naveo bitaoca (medu nj' i (prof. Levi-Strasa) ma pogre6nu pomisao da se tu razmatraju zako tas t i priee kao iama w e . KnjPga pod tim naslovcun magla bi staiOi u isti red sa s t d j a m a tipa ,,Morfdagija baja- Lice", ,,Mmfologija basme", ,,Marfologija k m e - dije" ~itd. Medutim, autm uapSte nije imao za cilj da lpwuEi m e vidove sldenog i r a m v r m g iama p M e kao takve. U hjdzi se r a m a t m sa- mo jectna vmta pdk, vrvta lkaja se oitm razli- Qmje od svih d m wsta: reE je naiune, o bajai, i to n a m k o j bajci. U pikmju je, dakle, speoi- jalna s W j a o jedncun specijalnom faMaristiC- k m e j u . Drugia je stvm Sto se metod prou- f a v e a pmvedmih iamova po fiLlllkoijama li- k w a moie pokazati plodoMM ne samo u pnianeni na bajlke vef i na dmge vidove naradae pripcnvebke, a m d a i u pavruhvanju prirpoved- nih dela u svebkoj knjdiemoisbi u-e. MoZe se, meduhiun, pedvideti da f e kmkretni reml- tati u svdrm tiun slufajwima btiti ~gmtpmo ralzli- Eiti. T a ~ h su, na pnianer, kumulabivne prire pradene po sasviun drugim nafeliuna nego bajke. U mgleskoj folkloristid te prire dobile su naiziv ,,famula-.tales". Tipovd formula na kojima yu te pnize zasnmane mom se -ti d defimisati, ali f e se njihwa shema pakaaabi sasvim drukEi- jim od shema bajki. Na taj na*Q, postoje raz- liLiOi t m v i pripwedanja koji se, medutrim, mega prouf avati istmetnim memama. Pmf. Lwi-Stros navodi moje r e 3 Ida zakljuhi do k'ajrib sam doSao ne vaie za NolvaAidwe d a t e - ove bajke ni, ua+e uze*i, za vdtaake bajke knjEevnog pooxkla, i obrfe te moje reEi protiv mene, smatrajufi da su u tom slut6aju moji zakljurci pogrdd. Medu%im, moji TskljuEai uap- Bte nisu pogrefini, m i samo n m a j u m o univer- zalno vaienje koje bi moj uvaied kritirar ideo da im pripiSe. Moj metod jeste Sir&, ali se a- ljurci strogo ograniiEavaju na omaj vid folklor- nog prirpwednog stvarailadtva 6 i j b proukva-
njem se do njih d&b.
Nefu odgwarati na sve optuibe koje je protiv mane izneo prof. Levi-Stros. Zadriah se samo na n a k h a , najvakijima. Ukolirko se te optuibe pokaiv nemnovme, utoliko fe ane dmge, koje su sitnije i koje praizlaze ii'z onih pih, same
po sebi olpasti.
VLADIMIR PROP
Wovna apbuiba sastqii se u tome da je moj rad f m l i s t i W i da v& s a m h thn ne moie imati saznajmg zmataja. Tabu defhiciju maga Sta podrazunneva pod fomnalimom prof. Levi- -S tm ne daje, ogranieavajubi se u~kazivanjem M m&a njegova abeleija, koja h o s i uz put u t c h daganja. Jedno od bib obele5ja je u tame Mo fomakisti (pmeavaju svoj meterijasl naa - visno cd iistordje. Takvo fianmalisWko, anisto- rijsko prmEavanje an pripkuje i maxi. Zelebi, po s v m sud&, da unekoliko ublaii svoju su- row presudu, prof. LaniSbros abavStava 5- taoce da Sam ja, navodno, na1pisav5i Mmfologiju, piatwn napustio fomalizaon i marfalogku anali- uu kako bih se iposmtw istofijjcskim i uporednim istnairiauzjima o odmosu m e n e knjiievmosti (tako m naziva foklor) i miitova, obreda i us- taawa (str. 4). 0 'kojim je 6u iistraiivanjima reE, m ne gwmi. Medutiim, u slcrujiiii Ruske agrarne svetkovine (Russkie agrantye prazdniki, 1963) primenio sam upravo isti metad kaji sam primenjivao u Morfologiji. Pakazalo se, naime, da se m e v&e, osnovne agrarne svetikovine sastoje ad k h v e h h elamenata razLji~to uabli- Eeniih. MeButim, za taj rad prof. Lwi-Strm ]oS nije mogao znati. Po svoj prilrici, an h a u 17x1
moju hnjigu Istorijski koreni bajke (IstoriEes- kie korni volSebnoj skazki) olbjavljenu 1946. godhe, koju je izdavaaka k u k Einaudi ixbla na iZialijaasllrom jeziku. Aii Uwd bi pmf. Lmi- -Stras zavinio u tu knjigu, uverio W se da mta p d h j e izla~ganjean anih stavova koji su rawije- ni u Morfologiji. Ddinicija badke ne daje se u njoj s k a v d p k o kompozicije. Doista, @to sam utvrdio jedimtvo karnpozicije bajke, morao sam se zapitau o uerolku tag j e d i w a . Da se ozmk ne krije u h m e n m zaikmima f m e , v d da leii u o;bU&i rane istcrrije Zii, kako neki vSe vale da kaiu, u rpreistariji, Dj. na anom stupnju ramoja ljudshog d d t v a koji pm6avaju etncgnafija i ehnolagija - bilo mi je jamo od samog gdetka. Prof. Lwi-Strm je pot- p w u pram kada ka2e da je marfologija ne- plodma ~&oLiko se, mpoxdmo ili posredm, ne apladri d o s t i g m b a ebnografije (bbservatims ethmgraphiques - str. 30). Upravo stoga nisam naipshio m o r f d d h analizu, ve6 Sam p&eo da Wagam za iskxijsrlda tmeljima i kmenima mog sisrtema koji sam otikdo upordm).hn p m - ciavaajem siiea bajke. Morfologija i Istorijski kmeni podseCaju na dva dela ill dva bma jed- nag veliikog sada. Dmgi nerpasrdmo 1prolislbi6e iz prvag, prvi je pretpostavka drugog. Prof. Levi-Stm navcrdi maje r& o tome da mar& ls&ka LtraZiivanja ,,trgba ponrezabi sa isbrijskim p~outavanjha" (str. 19), ahi ih apet ua>oltre?djava pnMv mene. Ukolliko u Mmfologzji tslikvag pro- ueavamja farktiEki nema - m! je u pram. Ali on je potcemio Eioljenicu da te r& rprahtavljaju izraz mlredenqg nakla. One sadrie d odredeno obdanje da 6e u hdu6nosti to istarijsRoo pro- u-mje biti hrdm. One su m j m s n a me-
VLADIMIR P R O P
mica kaju sam, Bstina pwle m a g o godina, ipak paStmo Lsphti~o. Ako, na t a j na&in, wn pGe za mane da sam razapet i m e b u ,,famalistKkog privibenja" (vidan fanrnalhte) i ,,qpsecEnrUrtasti istorijivkiun OM aGnjeaqj~ima" (l'absessim des expli- cations historique - stir. %I), m d a bo naprosto nije ta6no. Ja, lpo magu6nosti s)rcngo metodieno i positupno, prdazlm sa mamnog opisivanja p j a v a i Cinjenica na objaSnjavanje n~jihovih istmijskih umcka. Ne znajuCd ,we to, prof. Levi- -Stros mi eak priipiisuje kajanje kaje me je nag- nalo da napustim svoje hm~ali~tG3ke iduzije ka- ko bih rprteSao na iutorijska istrairivenja. Ali ja ne osdam nikakvo kajanje nihi patim od i naj- manje griie sawasti. Sam p a f . LeviStlias sunstra da je isborijsiko olbjahjede bajki, uapSite uzeb, fektilElui nemaguee, ,,jar vrlo ma10 znauno o pre- istarijskiun civilizacijma u kojima su bajke nas- tale" (str. 21). On se Eak 5allli ma nedostatak teksbava ua podemje . Ali stvar nije u teCostorvi- ma (kojih, uashalom, ima posve dovdjno), vet u tame Srto rsu &ai nastati iz naradne svako- dmev~ice, b realnog iivota ~namda ii iz oolblika f i l j e n j a b j i su iz tog Zwota ma aanim stup- njevima ljudekorg ~druS.Cvemolg razvibka ,plioistakli, rdakle u tome Sbo je rpajadjirvamje bih siiea istoridski zahnito. Mi sva~kako jd uverk malo povlajemo etnologiju, d5 se u rnebumarrodmoj nauci qpak a h m d i r a ogroanna iiinjernilfma g a - ba ~koja istorij~sika istr6iivanja &e sasvsh
~poiuudanim.
Nije, meduttim, birtmo kako je ~pisana Morfologtjn i Slta je pni toan ddivljawao njen aiutw; stvar je u sasviim aa2elnim pi r tan~ha. Fomnalno i istorijslko ~proluhvartlije ne m e j u se odvajati i sulprots.tav1jat.i. U,pavo suprobno: formalno p rm- Eavanje t a h o dstemateko W v a n j e prou- Eavane grade j&e iplnni wbw, pr@n>stavka Ltorijskolg prouEavenja i ujednlo mj,eg?v. korak. Odvojemih proufavanja pojedinaannh si- iea ~ima aatpretek: t a h i h ~psouhvamja ima ve- Liki broj a radovima ta~kkozvame finske &ole. Mebutim, (prouEamaju6i pojedlinahe sliiee odvo- jm~o jedne od dlrudh, pnipadniai tog pravca ne vide ni1kaJkwe anedmobne veze imne&u siiea niti Eak slate pris~ustvo iLi molgukrnost talnve veze. Talkav starv ~karalntenisbifan je za foulmaLizam. Za f m a l i s t e , ceirna je mehdifioi komghnerat mzliltllh delova. U skladu s tiim, u datoun slu- Eaju i a n r bajke zamiglja se kao ulmupllwt me- 8usobn'o oapovezanih pojediolarnih rsiiea. Struk- turafliwti, m e b d m , razmatraju i prmE avaju delove kao almemte c e h e ii u relaaiji s njom. Stmkbmlist vidi celimu, vidi &stem t m o gde ga farunalist nije u s t m j a da vidi. 0110 S b se u Morfologiji nu& pruja morguhost za mebusi- Lejno p r o h v a m j e i m r a kato svqjexmsne celine, kao ~w~ojwnsnolg sistema, m m t o siiejocg prou- Eavanja kakvo s e vrgi u ~odovima ftinske Llhle, koju, i5mi mi se, s raz lagm olpbuhju zbcg for- m a r h a . Utpr&ao mebusiiejno prouEavanje
VLADIMIR PROP
atvara ,:irdke 6sltonijske penapektive. I~torij~skorn abjahjenju pdie51~ a e wj&nti siierl, vec u pmorn red~u m a bormpoziciana sherna kojmoj m i pripadaju. Twda 6e m 8 d u sijeinm bibi atkrivena istonif&. veza, a (time .se ubke put i h a p r d a -
vanjtu ~ ~ j e d i n a h i h sGea.
Ali g i tmje o odnasu forunalnog i Lbnijskag proufavamja abuhvata samo jdmu stranzl stvmi. Druga strana srtvari tiEe s e shvatanja odnosa forme i s a d r h e ti nafina njihovag p p o ' h a n j a . Pod fonma~~sti&ilrn proufavamjem aMhno tse plod- razumeva g~oufavam~je f a r m nezavisnlo od sa- driine. Prof. Lewi-Shas govori fak o s;urpro~stav- ljamju forme i sad1ri.ine. S&o gledaju na fonmalizam ti meki savrerneai swjetslui Irmjiievni teoretitari. Tako Ju. M. Lotman, jedan od naj- ak~timijih <rajiv&a na podruyu stru~kturalne nauke o knjiievnosti, m e da je a m m i par& talIcozvamlolg ,,fcvrmalnog metada" bio u tame Sto je Eesb davadio istrai ivde do ipagrehog gle- diSta o knji5mcvsti kao zbiru pmtupatka, kalo rnehanidkorn k~mglmera tu .~ ) Tome bi se mogb dad* jjd i o m : za fomahiste f m ~ ima svoje autanauifne i imamenhe, od druitvene isfolije n e z a h n e zakcvne razvitka. S hag glRdiISta, raz- vitak na p d r u f j u k n j i i m g stvaralaitva jeste smorazvitak koj~i ~daterrrminuilu lzskod forrne.
Meduhim, uikoliko su te odredbe f m o ~ l i u n a taf- ne, h j , i ga Morfolgija bajke mirk'a~ko se ne rnoie nfazvati forrn&iti&~orn, mada prof. Levi-9hos d j e m i iiidA&a ,jedini kaj:i je rnptui'uje. Nije wako prouhvamje f a m e mmim tim Barmali- stbhko prorufawamje ,i nije svaki n'auEnrik koji prow5ava ,m&i6ku f o m u de,la jeziake ili li-
kovme umetn'mti aebx l t amo ii fiormalist.
Ve6 ~ s m n a v d o rev% prof. h i - S t m s a o tame da su mojti zakljuzci o strulkturi bajlke fantoan, folmali,stiiEko prividanje - une vision formali- ste. To nQe a;& koja se du&-xjrn~o omaMa, to je naj~dublje uverenj'e autma. O n smatra da Sam ja M v a subjektimih ,iluzijia (.shr. 21). Od m.nogih ba~jbi ja ~k&mGeun jednu lkoja nlikada aije po- stojala. To je ,,apstr,akcija do t e m'ere bespred- m ' e h da nm nle uei mifeunu o abjektimitm 112-
r m h a pasitojanja mn&a pqjedlnahih b'ajki" (str. 25). Da rnoja apbrakcija, ka!ko shemu dmo kqje sam d&o naziva prof. Levi-Sitras ne at- kniva wrake :rarn~diiik~osti tafllio j'e. To akniva tek htodjlsko ramnatrmje. Nije, medutim, tarno da j.e ,moja shema besprdmetna i i luuma . ReE p o f . Levi-Stmsa :pakazuju da an, DO s v m u su- deCi, naproslto d j e razumeo moje %(st0 m p i i j - gki ~komkretmo detailjimovan'o ilsbra5ivanje. Kako se, medutim, tako n,&to maglo dogoditi? Prolf. Levi-Skms se ial i ~ d a j'e moj nsd, ucapSte u,ze*i, te5'0 Taeuuneti. M'oie se g~fimhitii da Ijudi k0j.i imaju mmoigo sapsh'enih midi te&o r a z m e j u ') Ju. M. Lotman, Lekcii po struktural'noj poetike. Vyp. I. (Vvedenie, teorija stiha), Tartu 1964. (UEenye zapiski Tartuskogo gosudarstvennogo universiteta, vyp.
160. Trudy po znakovym ststemam, I). str. 9-10.
* VLADIMIR PROP
mlvli dmgih. k i ne sazumeju a m S'to razuane h v & b a predubedenja. Moje ktrariivanje se ne &lapa u e t e namre prof. Lwi-Shrcxsa i tu leiti jedan od xadoga neqpomzmm o k m e je r d . Dmgi radog leiri u memi samom. Kad saun pisao kmjlgru, b~io sam d a d ti sltqga ubeden da treba sauno iskazati neko zapahnje ili neb mi- sao pa da je &ah svi &mute i prihvalte. Sto- ga sam se kmaiiavao izvaouredno kratko, u st ih temema, maltraju0i izliihim razvijanje illi po- dr&m dckaziwamje sgpstvenih misli, jar je i bez tqga we jasno i rrazumljivo vei: na p i p@ed.
U tame sam se, medubim, wrao.
Pchimo ori temnimologije. Moxm mmabi da k.muin ,,morfololgija" $o)i mi je aekada hio to- liiloo drag i koji saun polajmiu, od Getea prida- juL6 IIII'U ne s a m nauhi ve6 danakle i filazd- ski pa Eak i podski smisau, - mije bio srekno habran. Arko sam ve6 hteo da budem sasvim pe- aizm, nije brebalo da g a v d m ,,wrfo1ogijam, veC ~da m a n matno u5i gojam ,,karrqpoaiaija" i m u knjigu na,mvem ,,Kmnpozicilja naMdine bajke". Al i i reE ,,kompdcija" treba definis- i pod n j m se mogu padramevati razIli&te stwad. Sta se, dakle, pal kompozialjam pcrdra-
zumeva ovde?
Napred je ye6 bile reEi o toone da &a an& polam od zapa5anja da u bajka~ma rami l jud 6iine itswetme postn,@ke dli, h je $isto, da se MoveOne rar3mje mgu real'izwati na mlo ra- zl%ite n a h e . To je hiilo polcarno m varijain- tauna 'gmpe bajki o progonjenoj paswkt, no to eapaknje me v&i s m o za vadjante jednog is- tog siiea veC i za sve G e e h a baj~ki. Tako, na piinnar, ako jmak otdlazi od ku& u nekakvu gotragu i a h se predrmet d a z i vn-lo da- leko, jmak moie t m o dla pol& ma farobrmn konju, ili na leblh orla, iLi ma 1etei.m &itnu, na ledima damla dbd. Netemu, olvcte navoditi sve maguCe sluhjeve. Lako je udi t i da u svim bjnn slu5ajwha ham prebacivanje j m a h na ma to gde se nallazd ieljenf ipredmet, ali da sv oblid ostvarmja tog iprebwivamja razliEti. Pre- ma tome, dmaano ve%ine kamhnte i vel%ine proandjive, varijabihe. Dm.@ 3rr;iimer: careva kC?i ne ie19 da se uda, ili otac me ieli da je uda za kandidarta koji n j m u ili njoj nije po volji. Dd kmdidata se z a h h a da ~ Z h i m&to S t o je potipmo 'mmoguCe uWbi: da na b j u W do mjenqg prozora, da se akwpa u kotlu punom klju- Eale vode, da odgmetne zagan& koju mu za- da careva k5i, da dobavi idatnu vlas sa glsave mwskog cara ,itd. Obihi slukilac prima we te sdurajwe za potpuno raz lwe i an je, na svaj n a k , u pram. Medu.bim, iprmidjivi Isbra5ivaE iza sve te raznovrsnosti vidi cdredeno jedinsbvo kode se l@i3& wsipostavllja. Dak u prvoan nim paiunera h m o prabadvamje na mesto potrage, dnzgi niz primera predstavlja m&iv t-h za- &taka. W r Z n a zadaitaka ma5e bibi raalifita, m a vadra d predmtavlja n e b gmealj ivo. Me-
* VLADIMIR PROP
dultrian, zadavamje zadataki kao t&vo j&e k m - stanhi elemenat. Te kam~aintne elemente m- vao sam M a i j a m a lliikova. Cilj istrajivanlja sastojao se u tame da se utvrdi kaje funkoije u bajci positoje, da se UiZNIICli da li je njnhov brqj ag;r&een iLt ne, da se 'sarglleda kojinn redwle- d m se one uvode. Rezultati t W o g ~proukvanja i Eime sadriinu knjige. Pdkazalo se da je funk- d ja ma110 ia njihovih oblika m a g o , da je redo-
funkdja uvek isti, t j . dobijena je d t a iz- neaadujuee zakonitosti.
h i l o mi se da je sve to d&a jednostavno i da se da lako rammeti. I sada tako misli . M d u - bim, miisam meo u abzir da reE ,,fulukcijaU u s v h j e m d a sveta ima mn&tvo ramih ma- Eenja. Ona se upotrehljava u matemakid, me- hanici, medioini, fiozofiji. h i koji ne maju eva maeenja r&i ,,funhijam r a m e j u me vrlo lako. Moja demioija r&i ,,funkoijam ua d a b is- traiivanje glasi: pod funkcijm se pdramme- va postupat Liika detenmhisan sa s%amvir;rta njegovog znafenja za tak rachje. Tako, atko ju- natk uka s v m konju iskoEi do prozara careve kfe- rii, w e T& o f m k i i j S skaka na kmju (taikva defiiniaija billa bi ta6na ukdiko bismo dwk na konju posunahrali nezavimo od 6oka radntje u c&i) v d o funkcijli izwhmja teSlkag zadatika u v& sa prmi~dlbom. Isto tako, ako junak do- I& na mlu u zemlju gde se nalad carwa ku , ne radi se o fmkcij~i letenja na gtioi veC o fun~k- ciji prebacivamja na mesto gde se nadazi pred- met potrage. ReE ,,fulllkci,jav je, na taj ndirn, usdovni termin, kojli se u d a t m radu shvata sa- mo u w o m i mi u kam d r u m rsoluisllu te re&.
UkCtivanje funkoija je m!djueak iz pcdrobnog kmfi.mta4Gvnag prauEavanja ma'terijaia. Sbga se nikako ne mogu dotiti sa prof. L w i - S t r m da su moje fmkoije, navaclno, utvrdme potpunlo moizvoljno i subjekthmo. One n~isu utvrdene hruizvo~jno vei. puiem kmfrmtacije, poredenja i Iogiekog odredenja stotdna i hiljada sb6aieva. ~ed%utim; prof. ~ewi-~t~lcxs hvata-termin ,,funk- cija" u smislu omvim drugom d mag k d i mu je dat u Morfologiji. Tako, da bi dakazao da rn moje funkcije utm-dene procizsnoljno, on navodi kao ,primer rame ljude koji polmahraju voeku: jedm ke najvainijom funkcijam vo&e smatra- ti d w & M e plodova, drugi - p i ~ ~ s t v o dubo- kih karma; divljak, pak, moie u vo6ki videti fwkoiju sipadamja neba sa zeartZjm ( d m moie da izraste do neba). Sa g l d l t a lagiike, donde- nje p ~ h d w a zaLQa se moie nazvati j e d n m od funkcija h k e , aili dm&enje plodova 111ije po- mp&, barern nije postup& Lika u uunetni5kom pnilpovedaniu. Ja, meazLtim, imam piosla upravo sa u m e t m ~ i ~ pri~povedanijem i tsgaan za nje- govim specifithim zakonitostiona. Prof. Lwi- -Stros pmidaje rnojian tenniniana uop5tavajuu, apsfxaiktni mCao, koji ovii nemaju, a potm ih odbacuje. Moje funkaije nisu utv~dene pr&-
VLADIMIR PROP
volljno. Sada se d e m ) o vratiti lpitaaju Sta se moje nazvati konqpozicijm. Kompozhcijam ja nadvam redoeled Eulnkoija koji dik~tira saana baj- ka. Dobijena shema nije arhdip, nije kako moj cpcmeat misli, rekoastrulkaa nekakve prabalke koja nrikada llije paYtojala; om je nGto s a s v h drugo: to je jediimtvena kcunpoziciona shema ko- ja leiri u W o v i baj'ki. U jedamme je prof. Leh- -Stros m k t a u p ram: pmenu ta k ~ ~ o i ~ a shema ne postoji realno. M ~ ~ , m a se u pm- pvedan ju u najuaz1iEibiji.m aMidima realizuje, m a leii u m n w i siiea d biai n e h M u n~jegove okosmice. Da bih ovu misao bolje ravjamio i preduhitlio dalje nesporamme, n a w d h pFimer onoiga Sto ~podmzuunevam pod siieosn i primer amga Sto podrazuonevam pod kompouiaijm. Pri- meri Ce lairti navedeni u najkraCm i donakle u- pmSCenoon o l h . Prebpasltavirno da vmaj otme carevu kCw. Seljahki sim poduhvarbi se da je pro- nade. On krene na put. Putem sretne babu koja mru pmudi da pmiiuva stado dkvljtih kmja. On to izvl-Si, a m a mu pakloni j&og kmja , koji ga prenese na ostrvo na kome se nalazi oteta carwa kki. J m a k ubi~je zmaja, vrati se, car ga nagradi - d l mru m j u kCer za i m u . Takav je siie bajlke. Kompmi~ija se, pak, d e odrd i t i na slede& nacin: d ~ a m i se neka nwolja. Juna- ka pozom u porn&. On krene u ,p&wgu. Pultem srehne nekog ko ga podvrgme proveri i nagrradi f a robnph s r e d s t m . P m C u b g Earnhag s ~ e d - stva on nade traienli p rdmet . Junsak se vrati i bude mgradm. Taikva je kompoziaija bajke. Lako je u&iti da Ida komlpoaicija m&e biti u a m m i m o g i h SEW i obrnuto: da mmoSbvo si- iea h a u asnovi istu kompoziaiju. Kornp~zicija je faktor konstantni. Siie je faktor varijabilni. Kad ne bi bilo o p m o s t i ad da%jih terminolo5kih nwpolrazuma, jedimtvo siiea i komponicri~je mo- glii Mano nazvati s truwoun bajke. Kmnpod- oija ne polstoji realno u istoj mmi u kojoj u we- t u lstvari ne lpasboje - pojmovi: and postoje s m o u svesti b e k a . Mdut im, upraw, p m C u ol$tih pojm4wa sazmajemo svet, obkfivmo d e - gove zakone 1 uMmo se da uprawljam~o njima.
Pre nego Sto pmdemo na samo pitanje o formui i sadriini, mor,amo se zadniabi j& na nekim po-
j edinosbiana.
PrmZav'ajuki bajku moie se luaeibi d a ee neke funkuije Cpostupai Ilkwa) lako ratsporeduju po parovilma. Na p~ imer , zadavanje telkog zadatlka povlaei za sobam njegwo rdenje, potera vadi qpam od ~ p t e r e , borba v d i pabedi, nwolja ili nesreba kojam bajka p G n j e na kraju lsliva ot- klonjena itd. Pmf. LeviaSbras m a t r a da pame fumkcije h e , u stvari, j&u hnkaiju, da se mogu evastri na jednu. Ugi5ki gledm~o, to je moBda tako. Rorba i pobeda 6ine svojewsnu ce- bu. AU za defiinisanje kcunp&oije tekvi meha- niirki slpojevi su nepodasni, a primena takvih spajwa s t v d a bi l a k u sl+ku. Parne h k c i j e realizuju razLi6iti ljlkovt. T e h k zadatak zadaje
VLADIMIR PROP
jedain ltk, a r d a v a ga dm@. k g a polovina pamne W c i j e anoie biiti pozibivna ili negahiv- na. U bajci pastolje pravti i l a k i jmak: pravi jumak rdava zadakak i biva nagraden, l a h i ju- nak to nije kadar da u r n i biva kainjen. Par- ne funkoije razdwojane m m m e 8 u ~ c i j a m a . Ta- ko dmica careve ,kCeri (paEdna nevolja, prvi elemenat zapleta) ,&ojd na p&etku bajke, a pov- ratak careve kfmi (rawlet) dogada se n'a kraju. S p a j m e p m i h elemenfata u jedm lpri prauCa- v m j u i k m p o z i ~ e , tj. r & d e d a fukc i j a , ne bi nas stoga dovelo do r a z m e v m j a k~ka radnje i razvijanja siiea. [Preporuka da lparne funkcije, ~ I U U X o@om matenjala, treba lcgizkati, ne
moie se prihvartirtd.
Iz i s m razloga ne mu>% se prihvabiki ni dmga prepoa-uJka. Meni je bile veama vaiolo da u k r - dim kojiiun x&@edom n a r d razmdta fulnkcije. Pakazalo se da je red~sled uv& isti, S t o je za folkhnistu v e m a vaGno atkn6e. R a w e se add- grawaju u wemmu d stolga slede jedm za dru- gam. Takav na& prauEavanja i raspor&vanja ne zadovdjava prof. L e v i - S h a . Redosled tz- laganja koga se ja dr5im an omafawa slmima abecede: A, B, C itd. U r n a h hrmlollo6kog reda an p r d a j e l o g i E k i si&nn. Molj crpment bi hteo da funkcije r m e s t i tako da se m e r w r e d e po v e f i f aLi d po homizantald. Takav r a v e d jeste jedan od zahteva stmkbma~li~sbiWe tehni~ke pr&avanja. Medutim, on je u Morfologiji veC dat, sauno u dmgom oblilku. Moj ciponent vero- vattino nije &ratio puzllu painju na k a j Icnjige M e se nalazi prilag pod naslovom ,,Materi,jali za tabulaciju baj~ke". f ibnike kode su tamo uve- dene i3ine hmixolnrtalu. Poanenuta tabela je pro- Sdrena k o m p d c i m a dhemla daka u knjizt ps- redshmrn slomih aznaka. U wedene r u W e m d e s e upbivatt hlllkretmi mahtenijal bajlke - to f e bibi vertikda. Nema nikakve potrebe da se ta koakretna shema, dobijena puteun lion- fronbiraqia t h t w a , z a m m u j e n&am fisto qp- strakrtnoan shmloun. Razl2ka izmeitu mog mJS- ljenja i miSdjenja mog qoneolrta sastoji se u to- me a o ja apstrahucjem marterijal, dck prof. Le- vi-Stros apstrahuje maje aptrakoije. On mi za- mera Sto od mojih apsbrakcija nema powratnog puka ka matenijah. Mi, ~kad bi a n uzeo bilo koju zljirku bajki i na njlima provenio sheunu koju sarn predloiito, uverio bi se da ta s h m a t&o odgavara malterijalu, uvmio bi se svojim ofima u zalkonitcst bajke. Stamge, p1azeCi ad sheune, moiemo sami da saEinimo neogranikn h a j bajki kqje Ce sve bitti izgradene po istirn zakantma kao i n a ~ o d n a bad~ka. Ako se elimini- Su dispwartne varijante, koli6ina m'ogutih kom- binacirja magla bi se makmatiaki izrar?unaG. Ako s h e m Ikoju sa~m predloiio n a m a n o modelm, anda taj model r w u k u j e sve konsbruktivne Qkonrstantne) elemenlte bajlke, ostavlj ajaCi po st~~mri nekonsbruktime (varijabilne) elemente. Moj model cdgovara onoane Srto se modduje, on
VLADIMIR PROP
je zammvam ua pmuEavanju martaijala; model, pak, koji je predlogio prof. Levi-Stros, ne d- aovara stvm~osbi i zasncwan je m logi&kim o- peracljama kaje ~ m r i materilali ne cahtevaju. Apstrakoija matelijala dbjahj,ava materijal, ap- strrakcija a~pstrakoije postaije apstmkcija radi amtrakcide, te, advajena ad msuterijaJa, moie d&i u grotivl-&naslt sa t5qienicauna re&% sve- ta i ne bihi v%e u stanju da taj readmi svet ab- jalnjava. Lagbiraju6i saswiun apstraktno i pot- puno dvojeno od materijala (bajte ga ne za- nimaju, te i ne teii da ih spoma), prof. Levi- S t r o s iskljuhje m o i j e iz memen~a (str. 29). Za fiolklonistu to je nemogube, jer se fmkoija (gwstupak, r a w a , akukaija), anako kako je u mo- jaj knjizi odiredma, realizuje u memenu i ne mmk se d mamma kMjui?iti. Tim povodoun moje se w d e porn^^^ da u bajci vlalda km- capcija vreanena, prostma i bnoja sasviun d d - 6ija ad ane na m u smo nawikli i koju sano sklo- nli da sanatraaru, apsolvrtnom. N'o, o tome nvde ne moie bitbi govara - to je poseban problem. P d n j e m to, medutim, sauno stoga S b nasilno iskljubivanje funkcija ,iz vrmena mSi celo u- metn~ihko 4kivo dela, tikiiwo k1qi.e je naLik na m u i v&to izatkanu pau6inu Sto ne podnosi nika- kav dtodir. To je dokaz vGe u prl.ilag ~ a m d t a - nja fm~kcija u vrmenu, kalko to pripovedanje samo ddktira, a ne u nekoan vanmrernenskom ni- zu (stnruature a4earqporeUe), kako bi to prof. Le-
mi-Stm hlteo.
Za fcdklmistu i hj i ievnag teor&iEara siie je u srediltu pajnje. ReP ,,siieV ikao knjiievno-kni- ti&i ternin dlobila je u ruskoan jeziku sasvim odredeno zna~tenje: ulhpnost radnji, dcngabaa, koj~i se kmkrehno rmEjaju u t h pripwedanja. EngleM prevodilac je vrlo a rdno greveo tu reP sa ,,plotM. Nean~acki fasopis posvden narad- noan pripwedinom stvaralabtvu ne zove se uza- Iud Fabula. ALi za prof. Levii-Sfi~asa sliie nema maraja. R e ,,size" on na franmslni p r w d ~ i reP- ju ,,thdme9' (str. 5). Po svemu sude6i, on prefe- rira r& ,,tema9', jm siie je vrememka ka~tego- rija, dok tema nema vremenslkog obeleija. Me- butim, sa takvam zmencun nijedan knjllevni tearetihr nikada se n&e sloiiti. Kako teTmin siie" tako i termin ,,tanan mogu se na najraz-
Yitije n a h e shvatihi a2i se ne smeju pakstwe- 6ivati i mebmobno mmen(iivalti. Takav nehsut p r m a siim, prema p~j~povedanju, d h ~ j e se i u dmgiun slueajwima neadekvatmog prevodenja. Tako, jmak na svom p u b sretne neku baba (ili n&i drugi lik) koja ga podvngne prolvmi i pollnlmi mu Earotmi predmet ili iwddvonno wehtvo. Taj liik, u p u n m skladv sa njegovmn f u n k c i j q nazvao sam ,,darodavcm". Carobmi predaneti koje junak dobija dobili su u folklo- ristioi naziv , , E m h i darolvi" (Zaubergabm). To je speciialni n a u h i tennim. Ehgleski prevodilac preveo je re5 ,,darodavac" r&ju ,,davalac9' lengl. donor), koja vrlo taEno odgovara bajci, a moida
VLADIMIR PROP
je fak d bolja nago ,,darodavacV, jer ,,dm" ne W a uveik d~ahrowljan. Prof. Lwi-Stress, m a - t h , prevadi r& ,,&nor" M ,,bienfaiteurm, ,,?- brdhi te l j" (rstr. 9), gto, wet, pnidaje t m u do t e mere aipsbrakbno i &te m d e n j e da on
gubi svaiki misao.
Posle o d h ekskursa, neophodnih za bolje razu- mevainje daljeg idaganja, moiemo veC pre6i na samo piltanje o s a d 3 n t i forrmi. Keko Sam ve6 ukxao, prihvabeno je da se fmalristiEkim na- ziva pmfavan je f m m odvojeno od sadrGne. Maraan primati da ne rammeon Bta to znaEi, da ne anaan kako to, u stvatni, keba da se shvarbi i na mathjail prkwni. M o a a bih to i shvabio kada bih znao gde u unnebni~kom d d u breba trajiti f o m a gde s a d r k u . 0 dormi i sadrii- d u-te, kam fillozofslulm kategarijama, m&e se raqpravljati bez kraja i bonca, alli 6e t a k a naspravlja'nja b td , nepldna aim predmet ras- prawe ad samag pofetka budu kategonije f a m e ucqSrte i sadriine uopste, bez kankrebnoig pro- ufaivamja mattenijala u svoj njegwoj razndi-
koshi. Za nar&u estetdiku size kao takav fini sadr- %mu pnipwedanja. Sadriiha bajke o ear-plbici za n a r d se sastoji u pni6i o tame kako je agnjena ptica doletela u kraljev vrt i pkela da krade zlabne jabwke i kako je cxaniC krenuo da je traBi i kako ce vratio ne samo 5a Zarqpticoan vet i sa konjem i 1-m nev&m. Celaktupno intweaovanfje upravlja se na an0 Sto se dago- dilso. Stmlimo za trenutak ma s4amoviSte naroda (to stanwriste je, uwtalom, v m a raa1loEno). Aiko se siie moie nazvatxi sadridnoon, kcmpazicija se ntikarko ne moie nazvarti saduiinm. Taho log& ki dolaiiuno do zakijucka da kmpmicija &a- da ablasti forme promcng dela. Sa tog stanovivis- ta, u istu f a m mogu se uneti razlibite sadr- %ne. Napred m o , medubim, govolrili i nastojalli da pokaiemo da su kompomcija i aisiie neodvo- jivi, da siie ne moie podaja?ii van kompdclje i da kompozicija ne , p t o j i van siiea. Tako na nGem mattmijalu dolazirno do pcrtv?de notorne itsbiie da su forrna i sadGina neodfvojive. 0 is- tam g o v h i prof. Levi-Sms: ,,Forma i sadrii- na imaju istu pria-odu, one podleiu lstoj anahi- ui" (sbr. 21-22). To je nwmnj ivo tako. Ali u- dubirmo se u tu tvrdnju: ako su forma i sadr- &a neodvojive i ako fak h a j u i istu ~pld~rdu, om& onaj ko analimje f o m u - sa~rnim b h ana- limje i sadriinu. U E m u je onda greh forma- liizxna i u Eemu je moj preslmp kad ja an&iuu- jam sEe (s&r%mu) i bmpozioiju ( f o m ) u nji-
hovoj aeraduidivaj vezi?
Me&uth, wakvo paimamje sadriine i forme ni- je s a s v h uabiiajeno, te nije jasnlo je li ono padavlo i za dmge vidove jezi6kog umetAi3kog stva~a~la&tva ili nije. Pod ~ n m m se obifno pod- rammeva ianrwska pr ipahmt. Islti sije moie h a b i formu r m a n a , tragedije, f w k o g scena- nija. Uwed h d i rdeno, misao p r ~ f . LeviStro-
- - VLADIMIR PROP
sa aajno potvrduju pwku5aji &,amartizsaai je i(hi ekrmrizacije pripovednih dda. ZoLin roman na sbranlicama knj~ige d n,a ffimSkom platnu - rzz- tibiita su dela, k q a v & m nmmjfu me8usaho
l~clno ne nlieg zajednihg. Pod s-'am se orb" podrazumwa size veC ideja dela, ono Stm je pi- sac hteo da izrani, njagw pcg11ed na fivet, n!je- govti n a d . PollrmSaja da se prou6i i oceni pag- led na svet czznih plsaca iana nlajpretak. U ve- 6 h i s l k a e v a bi pdku3aji imaju ,pobpuno dile- tanbki karakiter. T a k v h porMajiuna p d m w a o se Lav Tolsboj. Upistan Sta je hteo da kaie YVO- jdm romanom Ana Karenjina, adgwo~rio je: ,,Ka!d MI hteo r&ma da kaiem ano Sto Sam name- ravao da izraihn rommm, m*mao bjlh imw,a da nagxila isti m a n koji saun v& napisato. A h su, pak, kriti'Eami v& sada kadri da razu- meju i u n&am podilkh braze ono Sto ja ho- h ,da kajem - ja im zaista Eestitam".B Ako, na taj na6in, u plrolfesimalawj ImjEevnmti u- melmidko delo kao takvo jwte fiorm~t ,imraiawa- nja Meje, j& pre bo va5i za foklor. M e po- staje tako gvoadeni zakoni forme (Ikompodoije) da ~ imodan j e kih zaikcma d w d i do najvebi vo- gr&ka. U zavimasti ad scpstvm$h -wl.i~al&h, yOC4j&ih, istmij'dcih i~bi religioaniib pcgleda, is- trdivae Ce pni~pilsiveti bajci lili fallkolm svwj s4pstveni pogled ma svet d&azujufi da je baj- ka Waz mbtii3ni.h il'i atekbXikih, ~evduc imar- nih illi bnzerva9ivnib pagbeda. To uapSlte ne zn*i da se idejni svet fdklara ne moie y~rcru- Favatii. To m a 6 nd to s a s v h -0, naime da fe svet ideja (,,s&iinu") bi,ti moguee nauho i objekthmo proruL.i~bi tek d a kada bvdu pro- ueene za.km~itcwti u ablasbi umhhEke f,ovme. Pcntpuno se sla2m sa prob. Lwi-Sbosoan kada an zahtwa gtooijska i knijlEevnakmit'ia Lstra- iiivmja (investigation historique i critique littk- raire). Ali an mtavl ia tai zahrtev kao zamenu za & Sto na&a f&alnim prodavanjm. Me- dubim, melisll~inamo fma, l lm ~nouk ,vade i e- ste p$ ulslov ne semmo istonijls~ka~ vet i-k<jl- im~olhitit3kog p1~11Eaivmj.a. Aiko Morfologija Ei- ni svo jmmi p i , a lstorijski koreni svojevrsni d<n@ tom jrehtncg velkolg lilstraiivan~ja., mda bi knjriievn,a kritika m,ogla da irini tr&i tam. Tdk poYto se pml6i folnmahi ststern baj~ke i odrede deaYi istarillski ~k'ormi, biCe molguCe abj@lobi~mlo i nau6no atlkrivanje mog veomna znalEajnog sve- ta n,arodne 5ilmo&je i naroctnag mtorala kojd je u bajd dat u svom btarijskwn razv~ibku. U tam polgledu bajka hi rpdkazai'a s~lojevti~ &101p, na- lik na sllojeve geolo&b neslaga. U njaj isle naj- starijk dojevli slpajaju sa kasnijlim i savremenirn. O d e bi se magi ,pmiEiEbti i svi vadjabilni ele- m,mti, reoimo boje, jer se uunetmiElui karakiter bajlke ne s v d i sam~o ne njenu kmngmuiaiju. Da bi se sve t~o prwuao i razmelo, treba pozma- vat4 'mu osln'wu iz koje veliia razmdikmt na-
rodne bajke ha~sta.
Tolstoj, Polnoe sobranie sofinentj, 1953. str. 29.
Moskva
VLADIMIR PROP
Ne anogu odgmrirbi na w e d s l i koje je &re- kao prof. Levi-Strcs. M e d u b , jaS na jednm, gpeo?jahQean ali veoma zmid j ivam ipitanju, i- pak b i i se zadrk~o. To je pi~tamje o odnosu baj- ke i mita. Za naSe ciljwe to pitamje nije 'XI bitnag m w a , jer se u datom radu ispituje baj- ka, a ne mit. A15 prof. LeviSbras se mogo ba- vio mitwima, ta sbana sbva~i njega zanima,
a tu se an sa m o m tahode ne daie.
0 odnosu bajke grmla mi$u u mojoj kn$im go- m i se vrko Skllto, kratlko i bez dakaza. Bio sam neqxezm da s v a e pagilede kmesem wodikbie- ki. MeduCjrm, nqohlurgpljma gl&irSta ne maraju urv& biti i paq&na. Ja smatram da je mit kao takav, kao istonijska katego~ija, stanfiji od bajke; pmf. Led-Stras to negira. O d e n'ije molguce r m j a n j e celog p d l e m a , aai ga ipak treba bar
ukratlko asvetlii~bi.
U E m u je, sa folWondsti&og istammii%a, razli- ka h e d u bajke i mita d u E m u je njihova sl%- nast? J&o od karaluterirsbihih obeleija bajke sastoji se u tome da se m a ternekji na met- n i a a m d k l j a n j u i da predstavlja f t a i j u stvmos%i. U v e b i jezliika r& ,,bajkaU je s~ino- nim r e 6 ,,la?, ,,imZdjotiina". ,,Skazka vsja - bol'ie vrat' nel'zjaM7 - tajko ru&i k~aaivat zavr- gava svaju , p i t & . Medutim, rnit je prita sak- ralne pri~cde. U realnost m a me samo Sto se veruje, m, Sltavige, ~imaianra najsvefiju vem na- d a . Prema tome, ~azlilka h e d u mita i bajke niije foaunalna. Mibvi magu imahi f o m m e t - nieke pibe; vidwe takvtih p r i k maguCe je pro- ueiti, mJo to se u ovoj knj,iz4 ne Eimi. Kada p~of . Lwi-S.trrar; kc& dra ,,,mit i bajka eksploa~iu za- jRdUliPllrU wphmoiju" (dr. ZO), to je sasviun tat- no, a h se pod mpsbanaijam padirazumwa tak pripovedamja ihi sisije. Fostoije mitmi kajii su iz- grademi po istam wor fdo&m ili koon(pauicio- nam sisternu kao i bajka. Od anbi6hih mitwa t a m su, na primer, mibovi lo Armnautima, o Perseju d Andrmedi, o Tezeju i n&i drugi. h l i pmekad do detalja odgovaraju anan kompoui- oilanom d~teanu koji je ,prouEen u Morfologiji bajke. Na taj aa'cin, posboje slzlltajevi kada se mit i badlka po hnmi magu m d a r a t i . No to uapaiamje nikako nema u n & v ~ l n o vaierqje. Ci- taw niz ili, tahide, ve6ina m t i h i h mitova ne- maju s tliun sistemm aieeg zaj&i&oig. To j& pre v'ahi za mitlove prvobitmih narada. Kosmo- tgmijrsllai mitovi, miitmi o stvaranju ili po- rsltadu sveta Zvotinja, ljudi i stvari nisu u vezi aa s ls temm bajke i ne mogu se tramfor- misabi u bajiku. Oni se grade po sasvliun dru- goim morfdoBkam siistemu. Talkvih s~ifstema ima veouna mnago, a sa te sitname mitolfagija je jog uvek nedovo.Qmlo p~routena. Tamo pde se miit i
') ,,Kraj je kaii - kraj je lati". Takav zavrSetak odgovora zavrgnoj izjavi na5eg narodnog kazivata ,,la2 Euo, la2 kazao" (isp. S~pske narodne pripovljetke 1 zagonetke. S k u ~ i o ih i na sviiet izdao Vuk Stef.
Karadtie. Biograd 1897, str. 123). - Prim. prev.
VLADIMIR PROP
badika grade go Btovetnloon ~ s i s k n u , mit je uvek sbarGi od bajke. To se maie dakaza,tri, na pai- mer, 1prauEavanjem istorije siiea W&lwog E d i ~ a . ~ U Heled~i to je mit. U srdlnjem v& taj si2.e dobija hniSfamskh sallurahi karakter. Taj sSe p m e d a se o ve1;im-n grhi luu Judi, ili o takvim m e a h a kao S b su Grkmije d i Andrej Kriibhi, iili Alban, koji su v d i k m svetdfu is- kuifl'i vellirki greh. Ali kadsa junek izgubi svoje h e a priEa svod sahalni tkarakter, mit i legen- da se trmfmmi6u u bajiku. Mebut i , prof. Le- vi-Staw trim% ndto sasusvtim dllugo; on se ne sla- i e sa mm da je mit standji crd bwjke b r d d i da mtt i bajka mogu da kmgzisbiraju i da falk- t i w i koegzktiraju sve do dma dmahjeg. ,,U nagem v e h m i M i bajke pastoje naparedo i jedan i a m ne moie se, na taj maeh, matralbi pmdui&m mag dlmgog" (tstr. 19). Mebutdun, padrmer Edipa porkazuje da u isrtmijlslkm razvit- ku siiei iz j&ag iama (mit) mo~gu prelaziti u dmgi (legemla), iz w a g u bre& (bajka). Svaiki folklorist d o h ma da je seaba siEea iz jedn~g ianra u drugli vrlo Pesta i rawrostrenjena (wiiei bajke dospevaju u epsku poeziju itd.). Mebubim, prof. Levi-Stir05 ne govori o kankretnrirm siieiana, v d r d i ,,srYit" d ,,bajka" ulpatrebrljava u @tan, generalizujufm smislu, kao mit ,,uo.pSte" i kao bajka ,,uqbten, tj. ima u vidu ?am kao takav, ne razlihjubi tdgove i siiee. Stoga on i govori o nji- hovom Icoegzistdranju do dana danasnjeg. N i u o v m duEaju m ne midi kfao istori~faa. Ne tre- ba gworiti o vekwiuna v d o isltonijslkim peni- c d h a i d d t v m h fmmaci.iama. pllaufavanje najarhaiihij~ih i najpnhitivnij~ih aamda navcdi nais na zalkljruhak da sav njfihw f a l o r (kao i njihova lfkovna m e h o s t ) h a potpuno saluralni ili magijski karakter. One Sto se u papularnim a p e k a d i u n a u h i i i d a n j h a ivdaje kao ,,bajke divljaka", vrlo f& u e t e nLu bajike. lhbro je poimato, ma primer, da se takmvane pn%e o idvotfnjama nekada ni~w piPale kao baj- ke v d kao baidice ZIiji je cilj bio da mag& mpeh u l m . Materijala o tom pitanju iuna ve- m a mnoigo. B a j h se, mduUm, rada kalsnije od mitta, a tada nastaje woha u kojoj bajka i mit d&ta neko vreme mcgu koegzistdratd, aH samo u silueajeviana kada sEei mitova i siid bajki pripa~daju razllZiitim kcmpmioionii she- mama d predstavlj~aju radieite siiee. U anti&o doba postqiaae su i bajke ii mttovi, al'i su njdhovi sEd bili raulicti. W o Argonautha i bajka o At-gmmbima ne mogu da poslboje iistcrvremeno u istoan nercdu. Bajki o Tezeju nije anoglo biti tame gde je negovm Teaejev kult. Nmajzzd:. u savremmim razrvijen~im dd tven im f m a m j a - ma postojanje mitova ntije viie magufe. Ulagu koju su nekada igrali nitmi kao weto n a r d -
V. Propp, Edip v svete fol'klora. UCenye zapiskt Lenlngradskogo gosudarstvennogo universiteta, Nh 72. Serija filologii2eskih nauk. vyp. 9. 1944. (Ovaj rad prestampan je u: V. Ja. Prom, Fol'klor i dejstvi- tel'nost': kbrannye stat'i, Moskva 1976, str. 25E-299. -
Prim. prev.).
VLADIMIR PROP
no predaqie, sada igra weta prdaja i &ma p~ipavedma knjijmost. U souijalwW'kh m- Jjama, mdutim, iFezavaju i ti posledinji ostad d t a i svete predale. Na taj na* MWje o to- me &a je stamije - m4t +hi bajlca - i pitanje o mcqguhosDE, ili aemaguhasti nji iwe k w - tendje ne ande se rdavabi m a r n o . To pirla- mje &va se u z a ~ ~ t i i od shpnja sazvitdca narc&. Fozmalvaaqe li razuunevamje mitaldikih M m a i uimeke njihovag razll1ikovmja neaphad- no je k,&o za utvr&vanje s l i b m rtatko i za u h d v a n j e radtika i m d u bajke i mila, kao f rn rdavmje pi-a njihwog istmi9sfkag prio- niteta i pitanja o mogutnosbi ili n m g u h o d d njbhwe koegzistmcije. Ritanje je sloienilie nego
*to ae prof. Lmi-Sitrorm &in%.
Prediimo &'a a a z&ju&e. Firlaof i.e valjad- ma sma~trabi one qpgte sudwe koji su u dddu sa warn i2i onam ~ m d i j o ~ n . Nauthtk ke, me- & u k , valjmima &r& prev&&o m e ap- Ste d o v e kojl p M l l i u fkao zzukljuki iz p r ~ . ui?avamja materijcala. Mada mi prof. Levi-Sbx z m a a da moji zekljuhi, k&o an kaie, ne od- govaraju pniradti s b v a ~ , an nde sa podmEja baj- ke nanrm nijedaa kanlkretni sluEaj bjli ti po- kazao da w mWju& do LojliOl sam ddao pag- n a h 5 , a takwi prigwoad rn za nmwilra najapa- Wi, a&i i najhnimiiji, aajptGeljnui$i i najrvred-
nQi. hug0 imzetolo v a k o pitade za svakog nauki- kla, w e j d n o koje sbmlke, j& pihnje o m b dima. Fmf. Levi-Stros ukamuje da je nwj metad pagredam jar je pojava prmaslimxbi sadnje s jed- nag m a oa dm& Jli m j a n j e isbih radmjd a razM'itiih imvnSitelja rn1agyi.a ,i izvan p o d d j a bjke. Ta apaska je s a m b valjana, aLi o m ne govoni w b i v mog metda veC N j m u pdog. T W , &o se u h s m o g ~ ~ & m w i t m a gav- ram, vizon d ~ c a n o x 6 n o bike ilri b h n s t v o mo- gu gojavljivatii u itsicjboj d&, u d w i & m a sve- ta, anda to ma& da se mitwi me samm mogu v d i mmalju prou6a~vzdtii isbim metodima kao .I bajke. lXibi&e se sasvim mdh?ilbi zaklrjuEai, po- kazak se da morfoWktlh sistama iuna mnogo,
no metodd mogu biti tiistovetmi.
Vrlo je mogute da ke se metal proui5avada @- povedmiih dela po funkdjama 1Wkova pdkazati k&tm i u prmeavanju dmgih p n i p o v d h i a n ~ w a ne s m o u fdkloru ve6 i u kmjriEevn&. M d u t h , metod'i p-edloiemi u mwjjlaj h p n i pre pojave strukturallizma, kao i m&&i sanrilh &n&- turadista, kqjii iteie objdlotivnim i egzakfhkm pro- u6avanjima uimetnieke literature, ipalk imaju m i c e svoje pimeme. Njrihwa mmena je mo- guCa i oxma ma tarno gde p t o j i pomwlljti- vast u v e l ~ m ramerama. Takvu panodjivast iunanno u jeziku, h a m 0 je li u fdkhru. Ali la- mo gde umehast gostaje oblast stvarala&va ne- pcmovljivag gmi$a, prdmena egzahhkih metoh dabe pcmitivne remlltate s m o pad u l m da
VLADIMIR P R O P
se pmeavan je p a n o n l ~ j i ~ udruii sa mpmu6a- v m j m jedinlstvenashi, ~pred k o j m zased stoji- rno kao pred rnamifestac&jurm neshvabljiwog Zu- da. P d bilo koju rub~iku pdvelti BoLanstvenu .komediju ili ~elnspiavrve tragedije, Danteov ge- nije i Sehpimw gm~ije ostaju nepcmcwljbvi; og- raniZ1awati se pai pmukvamju tdh g a i j a samo cgzaktnim metodiia bilo bi, meduhiun, n e d w - sttinno. Adro Sam, dakle, u p&ku ovag predgo- w r a ukazivao na slihost h n e d u zakonlitasbi ko- jima se bave egzatktme nauke i zakonlitm4i kwje pmdavaju bumanisbi6ke nauke, Mm brih na kraju da &ajm ma n j i h m nakdnu ypeciWnu
naali&i t ast.
BeleSka prevodioca
Rmpov adgovor Kliod Levi-SCmsu p d put je u mtgimaiLu objavljen p o s t h w o (Prop je u r n 1871). godiine) pod naslovm , ,Stmhmnoe i its- tmZeskoe im5emie v o l S W j skadki" u knjiai: V. Ja. P r w , Fol'klor t dejstvitel'nost': izbran- nye stat'i, ,,N&aV, Moskva 19'16, stir. 13Q-152. &du& m a n speeijalno za italijandm idan je Morfologije bajke, w a j t& je sve do 1976. biio doebulpan jarnosti sauno pxko itaYjm@kag pre- voda pad nas lwan , , S M t u r a e stonia mlh studio della f a d " (labjavljen u knj~iui: V. Ja. PtFqp(p, Morfologia della fiaba. Con un interven- to di Clmde Ltvi-Strauss e una replica dell' autore. A cura di Giun Luigi Bravo, a u l i o Eli- n d editwe, Toariino 1966, pp. 201-2277), kqji je naprawljen ppema Pmpovom Irulkopim. U v r m e W a Pxvpov onigimalni rulkcpis j& niie bio &- javlljen, w a j t&Yt je sa itallijandkog pirwada prevela na n d jemik Ljenka &fler-&-emec pod naelovm ,,Stmkhra i istomija u prouEavmju bajlke" (u knjbi: Slovo razlike: teorija pisma, Zagreb 1970, str. 205-222). U~paznwanje sa o- vim zmaeajmim Prapovim tehstmn pasredstvm iltakijanskog ,pretncrda Wplicira iizvestan niaiik, .+to ke bilti vridlljicno iiz poredenja teikstova. Smge Shi- shkoff mpeo je da dode do R a p m g mkapisa, sa 'kolga je na~pravilo engiesfi p r w d pod nas- luvom ,,Study of the Folktale: Stmature and Hi- story" (in: Dispositio, no. 3, Ann Anbar 1976, pp. 277-2192. Lsip. ti mjegov u v d tekst ,,The Sbruc- ture of F'airytales: Propip vs L6vi-Strauss", itbid., pp. 2'71-276.). NaS prevad wag Pmpovog t&- srta radm je na osnovru l+apovog miginala Ob- javljenog u knjbi: V. Ja. Bropp, Fol'klor i dej- stvitel'nost', Molskva 1976, str. 13%1512. Za ra- m e v a n j e ovog Puopmog taksta i kontrww;se ,prcpp versus L6vi-Sbrauss" u Sliiem teorikjslkam kmte&tu nezackdazna je raisprava Nlihde Mi- l&ewiba Filozofija strukturalizma, BIGZ, Beo- grad 1980, str. 197-204. Levi-Strosw OEW% na Prapovu rea,hiku sadrii Claulde L6vi-Strauss, Pnthropologie structurale deux, Plon, Paris 1973,
pp. 172-173.
