Investitor: SAMOSTALNA USLUNA RADNJA STUDENT LAUNDRY BIZNIS PLAN

avgust, 2011. god.

SADRAJ I 1. 2. 3. 3.1. 3.1.1. 3.1.2. 3.2. 4. II 1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 3. 4. 4.1. 4.2. III 1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.4. 1.5. 1.6. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. UVODNI DEO Osnovni podaci o investitoru .............................................................................4 Osnovni podaci o autorima poslovnog plana ....................................................5 Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora..............................................5 Trini aspekti....................................................................................................5 Tehniko-tehnoloki aspekti..............................................................................6 Organizacioni aspekti........................................................................................7 Analiza budueg razvoja....................................................................................7 Rezime...............................................................................................................7 OPERATIVNI PLAN Tehniko-tehnoloka analiza.............................................................................9 Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja.....................................................9 Opis odabranog tehnolokog reenja................................................................9 Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata..............................10 Popis neophodnih sredstava za rad................................................................10 Normativi utroaka materijalnih inputa...10 Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom11 Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje.11 Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata..11 Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih.........................................................................11 Predvidjena organizaciona struktura..12 Kljune osobe....13 Analiza lokacije..13 Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu ..13 Zatita ivotne sredine..14 Zatita na radu.15 MARKETING PLAN Plan prodaje. 16 Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike.....16 Analiza i procena tranje...............................................................................18 Analiza i procena promocije, distribucije i cene.............................................20 Promocija...................................................................................................... 20 Distribucija.....................................................................................................21 Cena................................................................................................................21 Analiza i procena ponude...............................................................................22 SWOT analiza............................................................................................... 23 Projekcija plasmana proizvoda........................................................................23 Plan nabavke...................................................................................................25 Karakteristike osnovnih inputa.........................................................................26 Mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije.................................26 Analiza i procena uslova nabavke inputa ........................................................29 Projekcija uslova nabavke inputa....................................................................30

2

IV 1. 2. 2.1. 2.2. 3. 4. 5. 5.1. 5.2. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

FINANSIJSKI PLAN Dinamika ulaganja u stalnu imovinu..............................................................32 Zalihe.............................................................................................................33 Zalihe sirovina, repromaterijala i ambalae...................................................33 Zalihe usluga..................................................................................................34 Potraivanja....................................................................................................34 Gotovina.........................................................................................................34 IZVORI OBRTNIH SREDSTAVA35 Obaveze prema dobavljaima.35 Obaveze po osnovu plata35 Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva...................................................35 Izvori finansiranja............................................................................................37 Ukupan prihod.................................................................................................37 Rashodi...........................................................................................................38 Bilans uspeha..................................................................................................42 Izvetaj o novanom toku................................................................................43 Bilans stanja....................................................................................................44 Finansijska analiza..........................................................................................45 Prelomna taka rentabiliteta....46

3

I1.

UVODNI DEOOSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv: Perionica vea STUDENT LAUNDRY Skraeni naziv: LAUNDRY Optina: Gospodar Jevremova br. 7 abac Telefon: +381 15 343 847 Faks: +381 15 343 847; +381 15 343 848 E-mail: aleksandar.damjanovic@gmail.com Direktor: Aleksandar Damjanovic Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu: ef operative: Milan Divjak Lokacija fabrike: Gospodar Jevremova br. 7, abac Vrsta delatnosti: Pruanje usluga hemijskog ienja, pranja i peglanja vea Datum osnivanja preduzea: 01. 08. 2011. Registracija: Samostalna usluna delatnost STUDENT LAUNDRY Vlasnitvo: Ime i prezime najveih vlasnika Aleksandar Damjanovic Milan Divjak UKUPNO Organi upravljanja: Generalni direktor: Aleksandar Damjanovic; Izvrni direktor i ef operative : Milan Divjak Matini broj: 3587921 Poreski identifikacioni broj: 3458742 Procenat udela/akcijskog kapitala 70% 30% 100%

Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne banke Piraeus Bank Banca Intesa 2.

Vrsta tekueg rauna (dinarski/devizni) dinarski devizni

Broj tekueg rauna 125-0000001756400-36 35-160-5730200260852-80

OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA Perionica vea STUDENT LAUNDRY Aleksandar Damjanovic

Institucija koja je izradila poslovni plan Voa projekta

Ime i prezime i zvanje autora Aleksandar Damjanovic Milan Divjak Bojana Ilic 3. 3.1.

Autori poslovnog plana Deo poslovnog Preduzee u plana koji je autor kome je autor izradio zaposlen Perionica vea Marketing plan; STUDENT Uvodni deo LAUNDRY Perionica vea Operativni plan; STUDENT Dodaci LAUNDRY Perionica vea Finansijski plan STUDENT LAUNDRY

Potpis autora

ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA Trini aspekti trenutnog razvoja

Perionica vea STUDENT LAUNDRY je mlada firma. Nastali smo u avgustu 2011. godine i tek poinjemo sa svojim razvojem i poslovanjem. Sadanja referenca i stranke koje smo okupili kao nae korisnike potvrdjuje nam da smo na pravom putu da postanemo pravi abaki brend. Nai korisnici su prepoznali kvalitet koji pruamo, a mi smo zacrtali da su tanost i postojanost odlike koje se cene i u mnogo razvijenijim zapadnim drutvima. Naa prednost u odnosu na druga preduzea ove vrste ogleda se u atraktivnoj lokaciji, jer na naem ciljnom tritu se nalazi samo jedno konkurentsko preduzee identine delatnosti ali je ono dosta udaljeno od centra grada. Korisnici naih usluga su ugostiteljski objekti, hoteli, bolnice, domovi zdravlja, fudbalski klubovi, samci i mnogi drugi. Najvea tri korisnika naih usluga su: FK Pocerina, Hoteli Sloboda i Galeb i Vrti Pelica. Najvei broj dobavljaa koji nam dostavljaju sredstva potrebna za rad su razne firme iz inostranstva ( AxalFrankfurt).

3.1.1. Tehniko-tehnoloki aspekti 5

Naziv

Model

NT3LL (spratni model) Maina Maina za za pranje suenje vea vea stack stack 3.400,00 8,1 kg suvog vea 1/3 KS, 4800 W 8.1 kg suvog vea 750 W, KS 4800 W

TUMBLER

SX "washerextractor"

GMP UD08F055 valjak za peglanje 2.250,00 / 10,5 KW

SU030 SX30 maina za maina za pranje vea suenje vea 3.000,00 14 kg 750W 3.350,00 14kg 1/3KS, 4800W

Cena Kapacitet Motor i grja

Sa tehnikog-tehnolokog aspekta, nae preduzee je u gore navedenu opremu uloilo 12000. NT3LL je kombinovani spratni model, sastoji se od maine za pranje i maine za suenje vea, postavljenih vertikalno (na sprat). Maina za pranje vea moe da koristi bojler kao izvor tople vode ime se skrauje proces pranja i time tedi na potronji elektrine energije. TUMBLER maina za suenje vea je predvidjen za veeraje sa veim kapacitetima. Filter unutar maine za suenje je konstruisan na nain da se sam isti od nagomilanih estica vea u predvidjenom delu predfiltera. SX "washer-extractor" prof. maina za pranje vea ima mogunost instaliranja 99 programa pranja. Mogunost uitavanja programa po zahtevu korisnika, mogunost biranja broja obrtaja po ciklusima, sistemska sigurnost kod rukovanja i rada, procesorsko upravljanje i displej za oitavanje temperature, ciklusa i vremena pranja, nivo buke ispod 50 decibela. Posedujemo jedno transportno sredstvo za dostavu vea, tako da se ve preuzima i dostavlja prema eljama klijenata. Radi se o vozilu marke cady, nosivosti 1,1t za koje smo platili 5.000,00, a starosti je10 godina. NT3LL (spratni model) UD08F055 valjak za peglanje

3.1.2. Organizacioni aspekti 6

Ukupan broj radnika i kvalifikaciona struktura zaposlenih: Radno mesto (zanimanje) Generalni direktor Izvrni direktor i ef operative Knjigovoa Glavni radnik Pomoni radnik Voza slubenog vozila UKUPNO Obrazovanje VSS VSS VSS SSS SSS SSS Broj zaposlenih 1 1 1 2 2 2 9

Planirano je da preduzee sadri 9 radnika, od kojih 7 imaju stalni radni odnos, a ostali radnici su primljeni na odreeno vreme.STUDENT LAUNDRY ima maksimalno obucene radnike rasporedjene po objektima koje ine bazu operative koja je maksimalno profesionalno obuena. Generalni direktor je superioran u odnosu na izvrnog direktora koji je odgovoran za sve aktivnosti u preduzeu. efica operative(izvrni direktor) koja osim obuke novih radnika vri i nadzor kvaliteta obradjenih artikala, i kontrolu primljene i izdate robe. Voza sluzbenog vozila firme dovozi, odvozi ve, vri nabavku i brine da naa usluga bude uvek bar minut pre dogovorenog vremena. 3.1.3. Finansijski aspekti budueg poslovanja Pokazatelji Neto dobit u EUR Neto obrtna sredstva u EUR Koeficijent obrta kupaca Udeo pozajmljenih u ukupnim izvorima Stopa neto dobitka Stopa neto prinosa na ukupna sredstva 3.2. Analiza budueg razvoja 2011. 106.011,00 120.773,14 120 1,76 58,57 145,52 2012. 2013. 148.322,25 191.686,50 288.241,37 503.928,88 120 120 0,80 0,47 64,07 67,50 100,19 78,12

STUDENT LAUNDRY se ogleda u otvaranju jedne savremene i brze perionice vea u centru grada. Za to su kupljene najsavremenije ekoloke maine za ienje, pranje i suenje vea iz SAD-a. Smatramo da emo na taj nain ubrzati i poboljati nau uslugu i biti uvek na raspolaganju naim klijentima. Nae preduzee eli da postane lider u pruanju usluge odravanja, transporta i iznajmljivanja vea. Prepoznatljiva po svom kvalitetu, pouzdanosti i potovanju klijenata, a to emo postii uveavanjem sredstava za rad, zapoljavanjem kvalifikacionih radnika za ove poslove koji e bre i efikasnije pruati usluge naim klijentima. Imajui u vidu da trenutno smo u prednosti to se pruanja usluga i kvalitetnije opreme tie u odnosu na nae konkurente, uspeh nae firme je u progresiji.

4.

REZIME 7

STUDENT LAUNDRY preduzee se nalazi u apcu,bavi se iskljuivo pruanjem usluga. Osnovano je 2011.god. u samom centru grada i predstavlja jedan od savremenijih objekata u apcu koji nudi uslugu pranja i suenja vea. Uvaavajui zahteve i elje klijenata uveli smo tim obuenih radnika koji obavljaju poslove pranja i peglanja vesa. Pod tim se podrazumevaju sve stvari iz kune upotrebe koje ne moraju da se tretiraju putem metoda hemijskog ienja. Moe se rei da smo mi usluna perionica za fizika i pravna lica. Za potrebe poslovanja preduzea neophodno je uloiti u opremu u ukupnom iznosu od 12.000. Prosena starost tehnoloke opreme je 15 godina, a nakon 15 godina maine e biti zamenjene drugim. Nae preduzee zapoljava 9 radnika koji su obueni za obavljenje ovih poslova. Obuka se obavlja u samom preduzeu i podrazumeva poduavanje novih radnika pod nadzorom efa operative. Obuka obuhvata kompleksan spektar poslova, od procesa prijema robe, sortiranja, pranja, suenja i peglanja, do izdavanja robe uz osmeh i ako je potrebno koji savet u vezi pranja vea. Sredstva koja nam pomau u pruanju naih usluga jeste roba iroke potronje tako da nemamo problema pri njihovoj nabavci. Dobavljai od kojih nabavljamo repromaterijal i ambalau nam omoguavaju popuste na vee koliine kao i dostavu. Specijalnom kombinacijom sredstava i programa profesionalnih maina velikim linim ulaganjima zaposlenih, velikim materijalnim ulaganjima, eljom da ispunimo oekivanja naih klijenata nae preduzee e uspeti da dodje na sam vrh u ovom poslu i postane simbol kvaliteta. Projekcija plasmana Asortiman Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava Projekcija ostalih konkurenciju: 2011. godina 20.000kg 18.000kg 15.000kg 20.000kg 15.000kg instrumenata 2012. godina 25.000kg 22.000kg 20.000kg 25.000kg 20.000kg marketing mixa 2013-2020. godine 30.000kg 27.000kg 25.000kg 30.000kg 25.000kg uz kratak osvrt na

Poto je nae preduzee tek osnovano pokuaemo da privuemo klijente neto niim cenama od drugih preduzea. Cene e biti usklaene sa kvalitetom naih proizvoda, ali ipak e to biti iznos koji e moi da priuti svaki graanin. Kako bi iali u susret naim klijentima i kako bi ih upoznali sa naim uslugama na samom poetku rada naeg preduzea, organizovali smo dan besplatnog pruanja usluga kako bi korisnici uvideli sve poslove koje moemo za njih da obavimo, da bi nam u narednom periodu postali stalni kupci. Poto smo smatrali da odziv ljudi nee biti potpun, poto smo tek novootvoreno preduzee i malo ljudi je obaveteno o tome, reili smo da druge informiemo putem reklame- bilborda. Svake nedelje nae preduzee za svoje klijente priprema mala iznenaenja u obliku poklon pranja, sinenja na pojedine usluge i raznih drugih poklona kao to su miriljave jelkice za ormane, razne vrste popusta i sl. Usluge koje pruamo su: Pranje- posedujemo razliite kategorije maina za pranje tako da se ve pere i razvrstava za svakog klijenta posebno po vrsti tkanine, po zaprljanosti, po nainu obrade fleka, po delatnostima.

8

Suenje- Ve se sui u profesionalnim suarama, paljivim odabirom temperature suenja i vremena suenja, u zavisnosti od vrste vea i krajnje obrade. To podrazumeva da se ve za peglanje ne sui do kraja kao na primer ve koji se ne pegla dalje. Naravno da se i ovde, kao i kod pranja, rukovodimo deklaracijama i strogo vodimo rauna da pogrenim suenjem ne otetimo ve. Peglanje- Peglanje se vri savremenim profesionalnim generatorima pare (peglama) i poluprofesionalnim valjcima na kojima rade profesionalno obuene radnice. Opeglani ve prolazi viestruku kontrolu kvaliteta, tako da iz naeg servisa ne sme izai ni sa najmanjom grekom. Samo na taj nain moemo izai u susret naim cenjenim korisnicima, koji oekuju vrhunski kvalitet. Pakovanje i dostava- Napomenuemo samo da se prilikom pakovanja jo jednom vri provera kvaliteta, a ve ovim procesom titi od spoljnih uticaja prilikom transporta. Finalna usluga podrazumeva dostavljanje sreenog, uredno upakovanog i miriljavog vea na Vau kunu adresu. U tano dogovoreno vreme, onda kada Vama odgovara, nai vozai e isporuiti Va ve gde Vi budete eleli. Time smo Vam pruili kompletnu uslugu i zasigurno utedeli veliku koliinu vremena i truda.

Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori finansiranja: Vrsta ulaganja Objekat Tehnika oprema Elektro oprema Sredstva za pruanje usluga Transportna sredstva UKUPNO Nabavna vrednost u EUR 300 12.000 1.000 1.000 5.000 19.300 Izvor finansiranja Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva

II1. 1.1.

OPERATIVNI PLANTEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja Proizvodja COVELS d.o.o. 12.000 360 280 9 Proizvodja GORENJE Slovenija 13.000 300 200 Proizvodja OBOD Cetinje 12.500 280 180

Prikaz osnovnih elemenata iz ponude Nabavna vrednost tehnoloke opreme (u EUR) Godinji tehniki kapacitet u tonama Godinji optimalni kapacitet u

tonama Godinji trokovi investicionog odranja (% nabavne vrednosti) Servisiranje Garancija 2% ima 12 meseci 2,5% nema nema 2,3% ima 6 meseci

Nae preduzee odabralo je proizvoaa COVELS d.o.o. iz razloga zato to je obezbeen servis za svaku intervenciju. 12 meseci nakon instaliranja maine svaka servisna intervencija pod garantnim uslovima ukljuujui i izlazak servisera je besplatna. U cenu maine uraunato je prikljuenje i montaa na postojee instalacije, putanje u rad i obuka osoblja. Takoe ovaj proizvoa nam za kupljenu opremu obezbeuje garanciju od 12 meseci. 1.2. Opis tehnolokog i uslunog procesa

Usluge naeg preduzea se obavljaju profesionalno i po povoljnim cenama. Iskusni radnici uz pomo moderne tehnologije i najkvalitetnijih deterdenata i ostalih sredstava za pranje, izlaze u susret i najzahtevnijim klijentima. Usluge koje pruamo su: Pranje- posedujemo razliite kategorije maina za pranje tako da se ve pere i razvrstava za svakog klijenta posebno po vrsti tkanine, po zaprljanosti, po nainu obrade fleka, po delatnostima. Suenje- Ve se sui u profesionalnim suarama, paljivim odabirom temperature suenja i vremena suenja, u zavisnosti od vrste vea i krajnje obrade. To podrazumeva da se ve za peglanje ne sui do kraja kao na primer ve koji se ne pegla dalje. Naravno da se i ovde, kao i kod pranja, rukovodimo deklaracijama i strogo vodimo rauna da pogrenim suenjem ne otetimo ve. Peglanje- Peglanje se vri savremenim profesionalnim generatorima pare (peglama) i poluprofesionalnim valjcima na kojima rade profesionalno obuene radnice. Opeglani ve prolazi viestruku kontrolu kvaliteta, tako da iz naeg servisa ne sme izai ni sa najmanjom grekom. Samo na taj nain moemo izai u susret naim cenjenim korisnicima, koji oekuju vrhunski kvalitet. Pakovanje i dostava- Napomenuemo samo da se prilikom pakovanja jo jednom vri provera kvaliteta, a ve ovim procesom titi od spoljnih uticaja prilikom transporta. Finalna usluga podrazumeva dostavljanje sreenog, uredno upakovanog i miriljavog vea na Vau kunu adresu. U tano dogovoreno vreme, onda kada Vama odgovara, nai vozai e isporuiti Va ve gde Vi budete eleli. Time smo Vam pruili kompletnu uslugu i zasigurno utedeli veliku koliinu vremena i truda. 1.3. Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata Kvadrature objekata: Namena objekta Usluno odeljenje (administrativno) Odeljenje pranja i suenja Odeljenje peglanja i pakovanja Sanitarni vor UKUPNO Kvadratura u m2 20m 25m 25m 5 m 75m

10

STUDENT LAUNDRY se sastoji iz 4 dela koji obuhvataju: Usluno odeljenje u kome se preuzima roba naih klijenata istovremeno je i prostor za obavljanje administrativnih poslova. Ono raspolae svom kancelarijskom opremom od koje moemo izdvojiti: radni sto, fotelju, telefon, telefaks i raunar savremene tehnologije. Odeljenje pranja i suenja vea se bavi pranjem svih vrsta vea i tepiha, kako za graane, tako i za industriju, kole, hotele i sve druge ustanove. Perionica u svom sastavu ima vie maina za pranje vea razliitog kapaciteta. U okviru ovog odeljenja nalaze se dve suare istog kapaciteta kao i maine za pranje sa odredjenim programima i temperaturama u zavisnosti od artikla koji se obradjuje. Odeljenje peglanja i pakovanja se bavi peglanjem garderobe i njihovim pakovanjem kao i odlaganjem na posebne rafove. U ovom odeljenju se nalazi profesionalni valjak za peglanje vea. Svi odevni predmeti se pakuju u PVC vree i kae na vealice. Prostor u kome obavljamo nae usluge je namenski napravljen po najviim standardima za perionice vea.Konstrukcija objekta je prizemna sa noseim zidovima. Krovna konstrukcija je elina, a ostali elementi su betonske grae. 1.4. Popis neophodnih sredstava za rad Maine Covels 5 Prevozno sredstvo Volkswagen 1 Raunar Philips 1 Stolica Simpo 5 Radni Korpa za sto ve Simpo M plast 2 10

Vrsta sredstava Proizvoa Koliina

Neophodna sredstva u naem preduzeu su mnogobrojna. Za pruanje naih uluga neophodna su: maina za pranje i suenje vea koje smo nabavili od proizvoaa Covels,poseduju razlicite programe pranja koji podrazumevaju odredjeni broj obrtaja tokom procesa pranja i centrifugiranja kao i odredjenu temperaturu vode koja se specijalnim sistemom omekava, omoguavaju nam da tretiramo i najosetljivije artikle,kao svilu ili vunu,bez bojazni od oteenja. Valjak za peglanje vea takoe proizvoaa Covels . To su valjkovi najnovije generacije sa maksimalnim performansama koji uklanja nabore,pravi efekat vakuma i toplotnog oka, uz pomo hladjenja postolja i vrele pegle, to omoguava obuenom osoblju da savreno ispegla line stvari klijenata. Kako bismo omoguili klijentima i dostavu kao jo jednu uslugu nabavili smo prevozno sredstvo (Cady). U svrhu izdavanja fiskalnih rauna i drugih knjigovodstvenih poslova koristimo raunar proizvoaa Philips. Opremljeni smo radnim stolom i stolicama koji su nam neophodni za rad. Kako bi smo mogli da skladitimo robu od klijenata, morali smo da pribavimo veu koliinu plastinih korpi za ve razliitih dimenzija. Ovo su samo neke od potrebnih stvari koje su nam neophodne za poetak rada,a planiramo da pribavljamo i druge kako bi olakali rad radnicima i svojim klijentima pruili bolje usluge.

1.5.

Normativi utroaka materijalnih inputa 11

Dinamika utroaka posebnih inputa Utroeni materijal Deterdent za ve Omekiva za ve PVC vree Sredstvo za uklanjanje fleka Jedinica kg l komad l Godina trajanja projekta 2011. 2012. 2013.-2020. 500 600 700 500 600 700 4.000 5.000 6.000 100 200 300

Poto nam je kvalitet uvek bitniji od cene, a zadovoljna muterija ini da i mi budemo zadovoljni, ulozili smo izvesna sredsva i na ovom polju. Da bi poboljali i osavremenili svoju uslugu povezali smo se sa timom tehnologa na pronalaenju pravih kombinacija sredstava koja bi po potrebi mogla da ili izbeljuje ve ili da uva originalnu boju artikla, da skida fleke,itd Izbor preparata je na klijentima. U ponudi nudimo klasinu i savremenu ponudu. Ukoliko se odlue za nau klasinu ponudu, ve e biti tretiran i opran Merixom i Bohorom (uglavnom plavim). A savreme na ponuda se odnosi na tretiranje vea Arielom i Lenorom. Takoe koristimo i dodatna hemijska sredstva za otklanjanje raznih vrsta fleka VENIS (tecni, prakasti, sapun), ACE sredstvo za beljenje, PERVOL praak za vunu i osetljive stvari, tirak za lekarske mantile i uniforme. LENOR,SILAN omekiva. eljama klijenata izlazimo u susret, pa je na njima da se odlue koji omekiva ili praak elie, a naravno, za istu cenu. Stolnjaci, nadstolnjaci, salvete i ostali artikli potrebni za restorane se, po elji, tirkaju, kao i komadi vea fizikih lica. U naem poslu se nailazi na irok dijapazon mrlja. Shodno tome smo opremljeni posebnim preparatima za skidanje razliitih vrsta fleka koje ne oteuju tkaninu. Moe se primetiti da su sredstva slina kunoj upotrebi, a u cilju to boljeg i pouzdanijeg oseaja i zadovoljstva naeg korisnika. Poistoveivanje sa nainom pranja kao u sopstvenom domu nai klijenti su u potpunosti sigurni u rezultate odravanja vea. Pored potrebnih materijalnih inputa koji su nam potrebni za rad, na rad bi bio nezamisliv bez vode i el. Energije jer sve nae maine funkcioniu na osnovu toga.

1.6.

Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom Broj zaposlenih 1 1 2 4

Radno mesto (zanimanje) Radnici za pranje i suenje vea Radnici za peglanje vea Pomoni radnici UKUPNO

Obrazovanje SSS SSS SSS

1.7.

Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje 12

Vrsta troka

Iznos ulaganja u EUR

Rok trajanja u godinama

Godinji troak investicionog odravanja (% nabavne vrednosti) 2% 2% 2% 2% 2.1% 2.5%

Maina za suenje vea stack Maina za pranje vea stack SU030 maina za suenje vea UD08F055 valjak za peglanje SX30 maina za pranje vea Prevozno sredstvo(Cady) Lokal

3.400 3.000 2.2 50 3.350 5.000 300

15 god. 10 god. 10 god. 15 god. 10 god. 1 god.

2.

ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih

Ukupan broj zaposlenih: Radno mesto (zanimanje) Generalni direktor Izvrni direktor-ef operative Knjigovoa Glavni radnici Pomoni radnici Voza Obrazovanje VSS VSS VSS SSS SSS SSS Broj zaposlenih 1 1 1 2 2 2

Knjigovoa, glavni i pomoni radnici ukljuujui i vozaa su obezbeeni putem oglasa. Za obuku radnika izuzev knjigovoe nije potrebna strunost ve samo radno iskustvo. Obuka radnika se vri u sklopu naeg preduzea, i podrazumeva poduavanje novih radnika pod nadzorom efa operative. Obuka traje 2 dana. Voza preduzea poseduje B i C kategoriju.

13

2.2.

Predvidjena organizaciona struktura

Nain orgranizovanja zaposlenih:

GENERALNI DIREKTOR EF OPERATIVE

GLAVNI RADNICI

KNJIGOVOA

POMONI RADNICI

VOZAI

2.3.

Kljune osobe

BIOGRAFIJA (CV) Ime: Aleksandar Prezime: Damjanovi Predloena pozicija u preduzeu: Generalni direktor Datum rodjenja: 22.10.1987. godine Obrazovanje: Fakultet za menadzment, Novi Sad Jezici: Engleski ( odlian govor, odlino itanje, odlino pisanje)

14

Podaci o poslovnom iskustvu: 3 godine radnog staa u preduzeu AMG Hemofarm, abac i 2 godine u preduzeu Vum, abac obavljajui raunovodstvene poslove i poslove blagajne. BIOGRAFIJA (CV) Ime: Milan Prezime: Divjak Predloena pozicija u preduzeu: Izvrni direktor i ef operative Datum rodjenja: 09.07.1987. godine Obrazovanje: Fakultet za menadzment, Novi Sad Jezici: Engleski ( odlian govor, odlino itanje, odlino pisanje) Podaci o poslovnom iskustvu: 3 godine radnog staa na blagajnikim poslovima u Slobodna zona abac i 3 godine na poslovima knjigovodstva i likvidacije u preduzeu Transcom veleprodaja, abac. Generalni direktor ima najvei udeo u preduzeu i njemu je podreen izvrni direktor koji ima punu odgovgovornost nad celokupnim poslovanjem u preduzeu. Nadgleda glavne radnike i vri nadzor nad knjigovoom. Generalni direktor, s obzirom na njegovo obrazovanje, poznavanje jezika i dugogodinje radno iskustvo smatra se veoma vanom osobom u naem preduzeu.Njegova oblast i ua specijalnost jesu Ekonomske nauke marketing, menadment, planiranje i razvoj i poslovna ekonomija. Ove osobe su kljune za nae preduzee i bez njih preduzee ne bi moglo da funkcionie. 2. ANALIZA LOKACIJE Uskladjenost izabrane lokacije sa urbanistikim planovima: Preduzee STUDENT LAUNDRY se nalazi u centru apca u iznajmljenom lokalu koji poseduje dozvolu za gradnju i svu neophodnu dokumentaciju o legalnosti, zbog toga je naa lokacija u skladu sa urbanistikim planovima. Karakteristike makrolacije: Za nae poslovanje izabrali smo lokaciju u centru grada,u ulici Gospodar Jevremova 7, kako bi bili lake dostupni klijentima. Lokal za nae poslovanje prostire se na povrini od 70 m. Ispred naeg objekta nalaze se 5 parking mesta koji su namenjeni naim klijentima. Karakteristike mikrolokacije: to se tie mikrolokacije,nalazimo se u centru grada to je veoma dobra pozicija i pristup klijentima. Jedna od prednosti je to se nalazimo na dosta boljoj lokaciji od konkurentskog preduzea i dostupniji smo klijentima. To mesto raspolae sa prikljucima za struju, vodu, gas, ulinu rasvetu tako da je u potpunosti opremljeno prvenstveno sa osnovnim stvarima. Gradnja, kupovina ili iznajmljivanje prostora na kome e se obavljati investiciona aktivnost:Objekat STUDENT LAUNDRY koji se sastoji iz lokala i podruma nije u vlanitvu generalnog direktora jer je odluio da je najbolje da se objekat iznajmi 15

poto je naao povoljan objekat na dobroj lokaciji za ovu vrstu delatnosti. Meutim, planiramo da ovaj lokal kasnije otkupimo od vlasnika ukoliko budemo uspeno poslovali. Posledice raseljavanja:Smatra se da do raseljavanja nee doi jer nae preduzee nikom ne smeta, moe samo da doprinese okolini a i poseduje se potrebna dozvola za obavljanje ove vrste usluge. Proteemo se na povrini od 70 m to je minimalno za ovu vrstu delatnosti. Uticaj na razvoj podruja: Imamo povoljan uticaj na stanovnitvo i razvoj podruja iz razloga to planiramo da zapoljavamo radnike iz tog podruja i nae usluge e im omoguiti smanjenje njihovih obaveza.U blizini ne postoji ovakva vrsta delatnosti to e povoljno uticati na na razvoj kao i razvoj podruja na kome se nalazimo.

4. 4.1.

ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU Zatita ivotne sredine

Negativni uticaji investicije na ivotnu sredinu: U naem poslu jedini negativni uticaji na ivotnu sredinu jesu buka koju prouzrokuju maine kao i otpadne vode.Buka u ivotnoj sredini jeste neeljen ili tetan zvuk.tetni efekti su negativni efekti na zdravlje ljudi. Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oteenja organa sluha, poveanja krvnog pritiska i sl., nasuprot neeljenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jaine. Veliki problem u naem preduzeu jesu otpadne vode koje izlaze iz maina. One mogu da sadre razne bakterije i da izazovu infekcije ljudi koji dou u kontakt sa njima. Projektovane mere zatite ivotne sredine: Zvuna zatita je skup mera kojim se obezbeuje da zvuk (buka) pri prenosu od izvora do mesta prijema, odnosno, u objektu iz jednog u drugi prostor, bude oslabljen. Zvuna zatita deli se na: zvunu zatitu objekata (zgrade, objekti visokogradnje) i zvunu zatitu u spoljanjem prostoru. Zvuna zatita objekta se realizuje pogodnim projektovanim reenjem i rasporedom prostorija odnosno izvoenjem zvune izolacije konstrukcija i zatitom od buke. Zvuna zatita u spoljanjem prostoru obezbeuje se prostornim i akustikim planiranjem, urbanistikim reenjem, zvunim (akustikim) barijerama i dr. Da bi spreili ove tetne uticaje na ivotnu sredinu mi emo primeniti zvunu zatitu objekta a to emo postii tako to emo smestiti maine u podrum kako bu ublaili njihovu bunost.to se tie otpadnih voda isputaemo ih u javnu kanalizaciju i takoe emo voditi rauna da ne sadre eksplozivne i zapaljive materije..Kasnije emo nabaviti maine nove eko generacije zatvorenog tipa to znai da nee biti zagaenja okoline, vodiemo rauna o odabiru hemikalija i hemije koje e se koristiti za hemijsko ienje i sve moraju sadrati ekoloke sertifikate. Ocena ekoloke podobnosti: Ocena ekoloke podobnosti je takva da bez obzira to postoje ove opasnosti mi emo se truditi da primenimo to vie mera kojima emo to regulisati tako da slobodno moemo rei da je ona pozitivna.

16

4.2.

Zatita na radu

Potencijalne opasnosti za radnike: Najvee potencijalne opasnosti za radnike u naem preduzeu su: 1. infekcije 2. temeratura prostorija 3. osvetljenost prostorije 4. opasnost od udara elektrine energije 5. opasnost od poara 6. neadekvatno radno vreme Sve navedene opasnosti mogu dovesti do ugroenja radnika na radnom mestu. Do infekcija moe doi usled neadekvatne higijene ruku zaposlenih i pri njihovim kontaktom sa jakim deterdentima i tenostima koje sadre abrazive i kiseline. To dovodi do raznih bolesti i hiperpigmentacije ruku. S obzirom da temperatura u prostorijama moe da varira, u koliko je hladno moe dovesti do raznih prehlada a ipak s druge strane ukoliko je previe toplo moe dovesti do problema sa respiratornim organima. Projekcija mera zatite na radu: Mere zatite koje emo primeniti radi zatitie na radu: svi radnici ce imati obezbeene hiruke rukavice prilikom dodira sa veom kao I antibakterijska sredstva (kreme) da ne bi dolo do infekcija ruku, temperature prostorija e biti od 20-25C, prostorije moraju biti dovoljno osvetljene kako bi se olakao rad (100W sijalice). Takoe na mestima gde preti opasnost od udara el. Energije bie naznaen natpis opasno po zivot! Radno vreme svih radnika u preduzeu bie ogranieno na 8h uz korienje odmora tj. pauza. Nae preduzee e na vidnom mestu postaviti aparate za gaenja poara kao I prvu pomo u sluaju povreda na radu.

Ocena mera zatite na radu: Ovim merama smatramo da emo zatititi radnike od potencijalnih opasnosti I da emo im olakati rad i samim tim moemo doi do zakljuka da je ocena mera zatite na radu podobna.

17

III MARKETING PLAN1. 1.1. PLAN PRODAJE Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike

Asortiman investitora: Vrsta usluga Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Transport-dostava Naziv usluge Klasino Savremeno Savremeno Savremeno Klasino Expres dostava

Nae preduzee nudi irok spektar usluga: pranje vea moe biti savremeno i klasino. Savremeno podrazumeva korienje kvalitetnih prakova i omekivaa u sklopu sa profesionalnim mainama, a klasino podrazumeva korienje obinih (jeftinijih) deterdenata koji nemaju toliku mo da skidaju mrlje i tvrdokorne fleke. to se tie Suenja vea, nudimo savremeno suenje vea koje se odnosi na suenje vea u profesionalnim suarama, paljivim odabirom temperature suenja i vremena suenja, u zavisnosti od vrste vea i krajnje obrade. Takoe nudimo savremeno peglanje vea, obuhvata peglanje profesionalnim valjcima. I jo jedna od naih usluga jeste pakovanje koje podrazumeva klasian nain, tj. pakovanje u PVC vree. Vau robu ete dobiti uredno upakovanu na odgovarajuim vealicama i prekrivenu najlonskom presvlakom! Po vaem zahtevu rublje pakujemo u vakuum! Transport je finalna usluga i odnosi se na expresno dostavljanje sreenog, uredno upakovanog i miriljavog vea na Vau kunu adresu. Na partner je osloboen svake brige oko transporta kako prljavog tako i istog vea do nae perionice vea. U okviru svakog preduzea koje prua ovakvu vrstu usluge ukljueno je pranje, suenje i peglanje vea, a ono to nas razlikuje pored ovih usluga od drugih konkurenata jeste pakovanje i dostava vea na kunu adresu. Ciljno trite: Trite na kojem planiramo da pruamo nae usluge je teritoriji optine abac. Planiramo da svojim kvalitetnim uslugama osvojimo trite naeg grada koje zauzima povrinu od 795 km i ima 122.893 stanovnika. Korisnici usluga: Sagledavanjem trita okreemo se "velikim" korisnicima kojima je neohodna ova usluga. S obzirom na vrste usluga koje preduzee STUDENT LAUNDRY prua moemo zakljuiti da su nai potencijalni korisnici usluga poznati. Korisnici naih usluga su uglavnom: ugostiteljski objekti, hoteli, bolnice, domovi zdravlja, fudbalski klubovi, samci i mnogi drugi. Pored ovih korisnika i domaice sve vie se opredeljuju za nae usluge. 18

Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom usluga: STUDENT LAUNDRY trenutno nema komplementarnost sa drugom vrstom usluga, ali smatramo da bi uvoenjem hemijskog ienja doprineli poveanju tranje za uslugom pranja jer je nekad neophodno otkloniti tvrdokornu fleku pre pranja. I prema tome moemo rei da bi hemijsko ienje zajedno sa pranjem doprinelo zadovoljavanju potreba naih klijenata.Nae usluge nemaju karakter supstitutivnih usluga, odnosno ne moe se zameniti nekom drugom uslugom. ivotni ciklus proizvoda: Nae preduzee s obzirom da je tek poelo sa radom bez ikakvog prethodnog iskustva nalazi se u fazi uvoenja i u fazi rasta. Poto je preduzee tek poelo sa pruanjem usluga profit koji ostvarujemo je minimalan i dovoljan je tek za ulaganje u promotivne aktivnosti, koje su ipak sa jedne strane neophodne kako bi reklamirali nae preduzee i kako bi korisnici saznali za nas. Smatramo da ukoliko budemo ostvarivali pozitivne i uspene rezultate da emo se jednog dana nai i u fazi rasta. Komparativna analiza usluga investitora i usluga konkurenata: Konkurentsko preduzee CLEAN HOUSE Usluge Materijalni inputi Oprema Pranje Deterdent (Duel) Maina za pranje (kapacitet 5kg) Suenje Omekiva (Bohor) Maina za suenje(kapacitet 5kg) Peglanje / Pegla (Gorenje)

STUDENT LAUNDRY Usluge Pranje Deterdent (Merix, Ariel) Maine za pranje (14kg) Suenje Peglanje Pakovanje Dostava

Materijalni inputi

Oprema

Sredstvo za PVC vree Omekiva skidanje za (Lenor,Silan) fleka(Venish, pakovanje Ace i Pervol) Kombinovani model Maine za Valjci za maine za suenje(14kg) peglanje pranje i suenje (8.1kg)

/

/

19

Na na naem ciljnom tritu pored nas trenutno se nalazi jo jedno konkurentsko preduzea koja obavlja delatnost uslunog pranja i suenja vea. Iako imamo konkurenciju u oblinjem mestu (preduzee SUCLEAN HOUSE) ipak panju naim korisnicima zaokupljamo atraktivnom lokacijom koja se nalazi u samom centru grada koja im je blia i oduzima dosta manje vremena. Kvalitete koje moemo istai su i savremenija tehnologija tj. razliite kategorije maina za pranje ( od 7kg do 15kg ) tako da se ve pere i razvrstava za svakog klijenta posebno po vrsti tkanine, po zaprljanosti, po nainu obrade fleka, po delatnostima. Takoe koristimo i kvalitetnije preparate od naih konkurenata. Osnovne usluge koje se pruaju okviru konkurentskog i naeg preduzea su: pranje, suenje i peglanje vea, a ono to nas razlikuje od konkurentskog preduzea jeste pakovanje i dostava vea na kunu adresu.

1.2.

Analiza i procena tranje

Korien metod prilikom analize (desk ili field): Nae preduzee je koristilo desk metod prilikom analize tranje. Pre poetka naeg poslovanja sakupljali smo informacije o ovoj vrsti delatnosti putem interneta kao i od konkurentskih preduzea u nekim drugim gradovima. Sagledavali smo njihove mesene i godinje izvetaje njihovog poslovanja i na osnovu toga procenjivali kolika e biti tranja za naim uslugama. Takoe koristili smo i jasno vidljive informacije prisutne u strunim asopisima domaih udruenja i na osnovu njih smo nalazili odreene informacije koje nismo mogli da pronaemo na internetu. Prikupljanjem ovih internih i eksternih informacija doli smo do zakljuka kako da primamimo potencijalne korisnike i na taj nain poveamo tranju za naim uslugama.

Pruanje usluga u prethodnom periodu na ciljnom tritu Pruanje usluga u periodu 2006-20010. godine Godina Pruanje usluga u kg 2006 30.000 2007 35.000 2008 40.000 2009 45.000 2010 50.000 Iz navedene tabele vidimo da je pruanje usluga iz godine u godinu raslo na ciljnom tritu, to je nas i potstaklo da zaponemo ovakvu vrstu delatnosti. Oduvek je postojala potreba za uslugama pranja, jer je ljudima olakavalo poslove i smanjivalo jednu od brojnih obaveza u svakodnevnom ivotu. Moemo slobodno rei da su nae usluge direktno zavisne od postojanja ljudi, jer sve dok oni postoje postojae i tranja za naim uslugama.

20

Pruanje usluga u prethodnom periodu na tritima razvijenih gradova u Srbiji, kao i na potencijalnim tritima: Pruanje usluga u Srbiji u periodu 2000. 2009. god. Godina Pruanje usluga u milionima kg 2000 10.000 2001 12.000 2002 13.000 2003 14.000 2004 15.000 2005 16.000 2006 17.000 2007 19.000 2008 21.000 2009 25.000 Kao to vidimo u prikazanoj tabeli postepeno je napredovala tranja za uslugama pranja i suenja vea od 2000.godine do 2009.godine. Pruanje usluga u gradovima Srbije sa najveim brojem stanovnika u 2009. godini Pruanje usluga Potronja per Drava Broj stanovnika 2009. u kg capita u kg Beograd 2.000.000 2.136.786 0.935 Novi Sad 270.000 299.294 0.902 Ni 220.000 250.518 0.878 Kragujevac 180.000 211.000 0.853 Najvee pruanje ovakve vrste usluga zastupljeno je u gradovima Srbije sa najveim brojem stanovnika. Beograd kao najvei grad u Srbiji i sa najveim brojem stanovnika, prua i najvei broj usluga. Najvei broj uslunih perionica vea nalazi se ba u Beogradu, iz razloga to se u njemu nalazi veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine kao i proteranih lica sa Kosova, studenata, zatim ljudi popisanih u mestima njihovih stalnih prebivalita, sportskih klubova, hotela kao i stranaca na privremenom radu. Znatno manje pruanje usluga od Beograda je u Novom Sadu, ali takoe veliki broj perionica se nalazi u njemu. Priblian broj stanovnika Novom Sadu imaju Ni i Kragujevac koji takoe dobro posluju to se tie ove delatnosti. Proseno pruanje usluga u zemljama u okruenju Prosena godinja Potronja per Broj stanovnika Drava potronja capita u kg Bosna i Hercegoina 3.500.000 4.498.976 0.78 Makedonija 1.000.000 1.152.986 0.86 Hrvatska 3.200.000 4.437.460 0.72 Albanija 800.000 3.563.112 0.22 21

Pruanje usluga pranja i suenja vea u zemljama u okruenju su priblina uslugama u naoj zemlji. Iz navedene tabele vidimo da poveanje broja stanovnika utie na poveanje tranje za ovim uslugama. Meutim, Albanija iako ima veliki broj stanovnika, ova vrsta delatnosti nije toliko razvijena, to znai da ovde broj stanovnika ne utie na tranju za ovim uslugama. Relevantni faktori tranje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budueg kretanja): S obzirom da je naa zemlja u tekoj finansijskoj situaciji tranja za svim uslugama je u padu pa tako i za naim. Broj zaposlenih u Srbiji iz godine u godinu varira. U 2000.godini situacija u zemlji je bila takva da je zaposlenih bilo oko 3.093.676, a nezaposlenih 425.571 to znai da je procentualna stopa nezaposlenosti bila 12,1. to se tie 2009.godine broj zaposlenog stanovnitva je iznosio 2.590.188, nezaposlenog 517.369, u ovom sluaju procentualna stopa nezaposlenih je iznosila 16,6. Iz navedenog moemo zakljuiti da je broj zaposlenih od 2000. do 2009.godine konstantno bio u padu, dok je sa druge strane broj nezaposlenih rastao. Veliki broj nezaposlenih direktno utie i na poslovanje naeg preduzea, jer nezaposlenou slabi i kupovna mo naih korisnika. Al s obzirom da usluge ove vrste delatnosti nisu skupe dosta stanovnitva se opredeljuje za njih. Neekonomski faktori su: Demografski: to se tie broja stanovnika u naoj zemlji je 7.498.001 a to se tie strukture po polu razmera je 2:1, a prosena starost je 41,3 godine. U Srbiji ima dosta starije populacije koji nisu sposobni da samostalno obavljaju pranje i suenje vea, pa se opredeljuju za usluge ove vrste delatnosti. Klimatski faktori: Ovaj faktor je veoma bitan za nae preduzee jer od promene vremena zavisi tranja za naim uslugama. Prolee u perionicama donosi najvie posla jer se tada uglavno peru ebad, jastuci, posteljina, zimska garderoba. Takoe dosta posla perionice imaju i zimi, iz razloga to je teko osuiti zimi ve pa se domaice opredeljuju za usluno pranje i suenje vea. Psiholoki faktor: to se tie stila ivota, stanovnitvo u Srbiji se deli na one sa boljom finansijskom situacijom i sa loijom. Korisnici naih usluga su preteno oni sa boljom finansijskom situacijom, jer nisu svi u stanju da priute sebi ovakvu uslugu. to se tie segmentacije nae preduzee primenjuje multisegmentacionu strategiju iz razloga to postoje razlike izmeu korisnika naih usluga i te usluge moraju da se prilagode korisnicima.

1.3.

Analiza i procena promocije, distribucije i cene

1.3.1. Promocija Osnovni vid komuniciranja (oglaavanje, unapredjenje prodaje i odnosi sa javnou): Nae preduzee kao osnovni vid komuniciranja koristi oglaavanje. Oglaavanje vrimo putem davanja oglasa u radio i televizijske stanice kao i deljenjem flajera, letki. Ovo oglaavanje vrimo kako bi privukli potencijalne korisnike i obavestili ih o postojanju naeg preduzea. Ovim putem elimo da poruimo naim korisnicima da kod nas mogu uz dosta utede u novcu i u vremenu da zadovolje svoje osnovne potrebe. Smatramo da je ovaj nain obavetavanja javnosti o naim uslugama dosta dobar i da e odziv biti veliki.

22

Cene pojedinih oblika oglaavanja Vrsta medija Radio stanica Televizija Flajeri, letke Intezitet oglaavanja 3 puta dnevno po 10 sek. 5 puta dnevno po 10 sek. Dnevno 100 komada Meseni iznos promotivnih trokova iskazani u EUR 100 250 50

Kako bi iali u susret naim klijentima i kako bi ih upoznali sa naim uslugama na samom poetku rada naeg preduzea, organizovali smo dan besplatnog pruanja usluga kako bi korisnici uvideli sve poslove koje moemo za njih da obavimo, da bi nam u narednom periodu postali stalni kupci. Svake nedelje nae preduzee za svoje klijente priprema mala iznenaenja u obliku poklon pranja, sinenja na pojedine usluge i raznih drugih poklona kao to su miriljave jelkice za ormane, razne vrste popusta i sl. Takoe kako bi unapredili nau delatnost, obavljaemo dnevne promocije, odobravati odreene popuste stalnim korisnicima. 1.3.2. Distribucija Uobiajeni kanali distribucije (kratki, srednji ili dugi): Imajui u vidi da preduzee STUDENT LAUNDRY pruza usluge direktno svojim korisnicima koristimo kratki kanal distribucije,u tom sluaju korisnici naih usluga su nam unapred poznati. Nae preduzee direktno prua usluge potencijalnim korisnicima. Uobiajena distributivna politika (intenzivna, selektivna ili ekskluzivna): S obzirom na karakter kupaca u naem preduzeu vodi se intenzivna distributivna politika iz razloga to na naem ciljnom tritu uvek se moe pojaviti neki novi konkurent. Naa delatnost zadovoljava potrebe opteg karaktera i dostupni smo naim korisnicima. Uobiajeni subjekti distribucije: Poto koristimo kratki kanal distribucije naa distribucija je organizovana od strane pruaoca usluga tj. koristi se vozni park pruaoca usluga. Ovim voznim parkom omoguavamo dostavu na kunu adresu i time postiemo prednost u odnosu na nau konkurenciju. Usluga je kompletna: od trenutka kada doemo po ve klijenata do trenutka kada ga vratimo na kunu adresu uredno sloen, zapakovan i miriljav i do dostave vea naih klijenata protekne najvie 24 sata. Termini preuzimanja i isporuke se usklauju sa slobodnim vremenom i obavezama naih klijenata. Mi smo poslovino tani u minut. Ovo je veoma pogodno za nae preduzee ali s druge strane morali smo da odvojimo deo finansijskih sredstava kako bi obezbedili prevozno sredstvo u cilju postizanja prednosti u odnosu na konkurente.

23

1.3.3. Cena Osnovni ciljevi (kratkoroni i dugoroni): Poto smo mlado preduzee tj. tek smo poeli sa pruanjem naih usluga formirali smo cene znatno nie od naih konkurenata kako bi privuklu potencijalne korisnike. Ovim niim cenama smatramo da e svaki stanovnik na ciljnom tritu moi sebi da priuti nae usluge. Gledaemo da nam u budunosti cene uvek budu nie od konkurenata, pa tako ako kasnije jo neko konkurentsko preduzee zapone obavljanje ove vrste delatnosti, trudiemo se da nam cene budu primamljivije korisnicima kako ne bi izgubili stalne korisnike. Cenovna elastinost tranje: Za nae preduzee veoma je bitna tranja. Njeno reagovanje utie na porast ili pad cene. Poto je nae preduzee tek poelo sa radom, tranja za naim uslugama je niska ali kako bi poveali traznju smanjli smo cene naih usluga koje su nie od naih konkurenata. Kasnije kad postignemo odreeni nivo tranje i korisnici se upoznaju sa naim uslugama i kvalitetom koji pruamo, prilagodiemo cene naim konkurentima da bi ostvarili profit. Unificiranost cena: Za poetak naeg poslovanja formirali smo jedinstvenu cenu koja vai za sve korisnike, meutim kasnije u zavisnosti od koliine vea spremni smo da korigujemo cene u dogovoru sa svojim klijentima. Veim klijentima kao to su hoteli, fudbalski klubovi koji nam dostavljaju vee koliine vea kao i stalnim korisnicima naih usluga odobravaemo popuste tj. koliinski rabat. Uticaj ostalih instrumenata marketing mixa na cenu: Osnovni instrument marketing mixa koji utie na cenu naih usluga jesu trokovi promocije. Zboga dosta uloenih finansijskih sredstava u trokove promocije prilagodili smo cene naih usluga trokovima, kako ne bi poslovali sa gubitkom. Ali takoe cene su i dalje bile na nivou ispod konkurentskih cena. Poto nam ovakve cene ne donose profit ve samo pokrivaju trokove, gledaemo da u budunosti kada razvijemo svoj posao poveamo ih. Tekue cene preduzea STUDENT LAUNDRY Usluga Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava 1.4. Analiza i procena ponude Koliina u kg 5 5 5 1 1 Cena u din 1.000,00 1.000,00 1.500,00 300,00 200,00

Analiza prethodnog i tekueg pruanja usluga: Dugi niz godina optina abac je bila bez preduzea ovakve vrste delatnosti, tako da je celokupno stanovnitvo na ciljnom tritu moralo da samostalno podmiruje svoje potrebe pranja i suenja, to im je oduzimalo dosta vremena. Tek 2000. godine poinje sa radom prva usluna perionica CLEAN HOUSE, koja je na poetku do kraja 2001. godine poslovala slabo, a od 2002.godine kada su ljudi prihvatili ovakvu delatnost i kada su se upoznali sa uslugama poinje znatno da napreduje. Ponuda 24

usluga ovog preduzea je bila slaba, a potreba za ovim uslugama je iz godine u godinu sve vie rasla. Poto pored ovog preduzea od 2000. godine nijedno novo preduzee se nije pojavilo, zato smo se i odluili da zaponemo ovu delatnost. 2011 godine poinje sa radom nae preduzee sa boljim i kvalitetnijom ponudom usluga i smatramo da emo naim promotivnim aktivnostima poveati tranju za ovim uslugama. Prikaz pruanja usluga na ciljnom tritu Prualac usluga Godinje pruanje usluga u kg % ukupnog trita (kom.) CLEAN HOUSE 40.000 100% Ukupno: 40.000 100% S obzirom da je na naem ciljnom tritu do 2010.godine postojalo samo jedno preduzee koje se bavili uslunim pranjem i suenjem vea, zauzimalo je 100% ukupnog trita. Meutim sa pojavom STUDENT LAUNDRY situacija na ciljnom tritu se promenila. Analiza budue ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije: U budunosti planiramo da se nae klijente bolje upoznamo sa naim uslugama, da im pruimo to kvalitetnije usluge, takoe potrudiemo se proirimo asortiman naih usluga, sve u cilju zadovoljenja potrba naih klijenata. Garantujemo spremnost da ispunimo sve zahteve i potrebe za istim veom klijenata, kao i da im na taj nain pomognemo da svojom odeom budu zadovoljni i da na pravi nain prezentuje sebe, uvek i na svakom mestu, kao i specifinost i maksimalne uslove koji se zahtevaju. Otpoinjanje delatnosti pranja i suenja vea zahtevalo je dosta finansijskih sredstava koje smo uloili na kupovinu opreme i neophodnih sredstava, trokove promocije, takoe smo morali da izaberemo atraktivnu lokaciju koja e biti vie dostupna klijentima od konkurenata i odluili smo se za sam centar grada. U budunosti jedini problem koji nam moe ugroziti poslovanje, jeste nedostatak finansijskih sredstava za uspenost poslovanja. Izlazne barijere ne postoje, s obzirom da su pruaoci usluga samostalni u donoenju odluka prilikom naputanja. Ukoliko budemo poslovali sa uspenim rezultatom, teiemo da proirimo asortiman naih usluga tako to emo uvesti hemijsko ienje i time poveati ponudu, jedini problem kod uvoenja ove vtrste usluge jeste kako e je klijenti prihvatiti. Ne planiramo da se udruujemo sa drugim preduzeima. A ukoliko drugo preduzee proiri asortiman svojih usluga i povea svoju ponudu predstavljae opasnost za nas. 1.5. SWOT AnalizaSLABOSTI -Slabo uspostavljena veza izmeu investitora i klijenata -Nedostatak finansijskih sredstava za stalnim promotivnim aktivnostima PRETNJE -Velika fiskalna optereenja -Ulazak novih konkurenata na ciljno trite -Proirenje asortimana ponude postojeeg konkurentskog preduzea

SNAGE -Kvalitet usluga -Atraktivna lokacija -Savremena oprema -Povoljna cena MOGUNOSTI -Mogunost usavravanja ve postojeih usluga -Mogunost proirenja asortimana usluga

25

-Slaba kupovna mo korisnika

1.6.

Projekcija plasmana proizvoda

Promotivne aktivnosti i projektovani trokovi: Procenjuju se trokovi promotivne aktivnosti 300 meseno, a 3600 godinje. Promotivne aktivnosti e se ogledati u oglaavanju putem TV-a, radio stanice kao i deljenjem letki. Trokovi promotivnih aktivnosti su veoma visoki, s obzirom da smo mlado preduzee koje tek poinje sa radom i da jo nismo poeli da ostvarujemo profit. Projektovani kanali distribucije, distributivna politika i subjekti distribucije: Opredelili smo se za kratak kanal distribucije zato to smo u direktnoj vezi sa naim korisnicima, primenjujemo intenzivnu distributivnu politiku iz razloga to postoji mogunost ulaska novih konkurenata na ciljno trite, a subjekti koji vre distribuciju su nam pruaoci usluga. Prosena odloena naplata (kreditiranje kupaca): Nae preduzee ne praktikuje odloeno plaanje za klijente naih usluga. Projektovana cena (franko kupac, franko dobavlja i sl.) i projekcija unificiranosti cena: Cena e biti unificirana, koliinski rabat odobravan najveim korisnicima, a cene za pranje i peglanje e biti nie od cena postojeih konkurenata. Projektovani plasman u % tinog uea: Poto je od 2000. do 2010. godine postojalo samo jedno konkurentsko preduzee plasman njegovog trinog uea je bio 100%, a od danas sa pojavom naeg preduzea procenat trinog uea e se promeniti. Projektovani plasman u koliinama: Vrsta proizvoda Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava Ukupno: Projekcija plasmana u kg 2011. godina 2012. godina 20.000kg 25.000kg 18.000kg 22.000kg 15.000kg 20.000kg 20.000kg 25.000kg 15.000kg 20.000kg 88.000kg 112.000kg 2013-2020. 30.000kg 27.000kg 25.000kg 30.000kg 25.000kg 137.000kg

26

2. 2.1.

Plan nabavke Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi: Osnovna delatnost preduzea STUDENT LAUNDRY jeste usluno pranje i suenje vea, a prema tome osnovni materijalni inputi koji su nam neophodni za normalno odvijanje delatnosti su: repromaterijal i ambalaa. Bez ovih inputa preduzee ne bi moglo da funkcionie, jer oni zajedno sa programom profesionalnih maina koje nudimo daju to bolje rezultate naim korisnicima. Karakteristike osnovnih inputa: to se tie repromaterijala tu spadaju inputi koji su nam neophodni pri pranju i odravanju vea klijenata. A to su: deterdent za ve, omekiva za ve i sredstvo za uklanjanje fleka. Deterdent za ve je jedan od osnovnih inputa u naem preduzeu bez kojeg ne bi mogli da obavljamo svoju delatnost, a koristimo ga pri pranju vea. Na raspolaganju klijentima su dva tipa praka: teni praak i prakasti deterdent. Teni deterdent je skuplja kategorija od prakastog, zato ga i upotrebljavamo samo na zahtev kupaca, a prakasti deterdent koristimo pri svakom pranju vea. Vrste deterdenta koje koristimo u naem preduzeu su: Merix i Ariel. Trudimo se da koristimo to kvalitetnije deterdente kako bi bolje odravali rublje naih korisnika i kako bi oni bili zadovoljni naim uslugama. Deterdent nam pomae u efikasnom ienju i najzaprjlanijem veu. Nai deterdenti poseduju soda efekat koji prodire duboko u tkaninu i uva svako pojedinano vlakono od sivila. Ovim je garantovana sjajna belina vea naih korisnika ak i posle vie pranja. Takoe koristimo deterdente koji sadre omekiva za vodu i omoguavaju zatitu maina od kamenca. Omekiva za ve je jedan od bitnih materijalnih inputa koji koristimo pri pranju vea. Oni predstavljaju tenosti koje se dodaju rublju tokom pranja u ve maini kako bi ono bilo meke na dodir. Pored omekavanja, ovi proizvodi deluju na tkanine smanjujui elektricitet i doprinosei njihovom prijatnom mirisu. On daje mo omekavanju rublja, lakeg peglanja kao i odbijanja statikog elektriciteta, a miris je u istom veu postojan nedeljama. Omekivaa postepeno oslobaa jedinstvene mirise i ini da se nai klijenti u svojoj odei tokom itavog dana oseaju isto i svee. Omekivai koji se koriste kod nas su: Bohor, Lenor i Silan. U naem preduzeu zastupljeno je vie mirisnih nota, a na klijentima je da izaberu ime e se tretirati njihov ve. Od mirisnih nota na raspolaganju su: Bohor fresh donosi sveinu prolenog jutra i neophodnu energiju, Bohor floral karakteriu prijatne note sveih cvetnih pupoljaka, dok Bohor spring ima miris beskrajnih polja ljubiica. Bohor lemon ima prodoran, sve i okrepljujui miris limuna, dok je Bohor azure sa neponovljivim mirisom sveeg morskog predveerja i takoe, koristimo i Sensitive liniju koja obuhvata proizvode namenjene osobama sa osetljivom koom. Silan asortiman obuhvata takozvanu klasinu liniju proizvoda, koja potroaima prua dobro poznate cvetne i svee mirise. Preparate za uklanjanje mrlja (fleka) U naem poslu se nailazi na irok dijapazon mrlja. Shodno tome smo opremljeni posebnim preparatima za skidanje razliitih vrsta fleka koje ne oteuju tkaninu. To se posebno odnosi na restorane i privatne klinike koje peremo a koje zahtevaju visok kvalitet. U naem preduzeu koristimo sledea sredstva za otklanjanje raznih vrsta fleka VENIS (tecni, prakasti, sapun), ACE sredstvo za beljenje, PERVOL praak za vunu i osetljive stvari, Preparate za uklanjanje fleka moemo svrstati u dve grupe, prema boji materijala na koji deluju. U prvoj su izbeljivai, poput varikine, namenjeni iskljuivo belom rublju.

27

Druga grupa deluje na materijale u bojama. Takoe, sredstva za skidanje mrlja moemo podeliti na sledee grupe: - Sredstva na bazi hlora slino sredstvima za izbeljivanje, sadre hlor koji je vrlo efikasan u razbijanju fleka. Problem koji ograniava primenu hlora je to to ova supstanca utie na boje materijala, menjajui ih. Nagriza i vlakna materijala koja su nakon tretmana hlorom podlonija cepanju i kidanju, naroito vunena i svilena. - Sredstva na bazi kiseonika znatno su slabija u ienju, ali i manje opasna po materijal. Mogu da otete neke vrste vune i svile. -Sredstva na bazi enzima; enzimi su organske materije koje sa sastojcima fleke stupaju u hemijsku reakciju razgraujui ih. Razgrauju proteine, tako da nisu upotrebljivi za vunu i svilu. Od ambalae u naem preduzeu koristimo samo PVC vree koje nam omoguuju da ve naih klijenata bude uredno zapakovan i zatien od neprijatnih mirisa i spoljnih uticaja prilikom transporta. Dakle, nakon svakog pranja i peglanja ve se pakuje u zatitne PVC vree i kai na vealice. 2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Potrebe investitora u veku trajanja projekta: Potreba za repomaterijalom od strane investitora iskazana u kg Vrsta repomaterijala 2011. 2012. 2013-2020. Deterdent za ve 500 600 700 Omekiva za ve 500 600 700 Sredstvo za skidanje 100 200 300 fleka Na poetku naeg poslovanja nabavili smo rematerijala, to je prikazano u navedenoj tabeli, u skladu sa planiranim pruanjem godinjih usluga. Za poetak je to minimalna potrebna koliina jer smo mlado preduzee koje tek poinje sa radom, a ve sledee godine kada nam se povea i obim pruanja naih usluga planiramo da poveamo i obim rematerijala. Poto je deterdent za ve jedan od osnovnih materijalnih inputa, nabavljuamo ga u veoj koliini od ostalih inputa, jer se on najvie troi. to se tie sredstva za uklanjanje fleka koristie se samo prilikom otklanjanja fleka pre pranja, a poto je to rea usluga od ostalih i manje se trai nabavljamo je za poezak u malim koliinama. Potreba za ambalaom od strane investitora iskazana u komadima 2011. 2012. 2013-2020. Vrsta ambalae PVC vree 4.000 5.000 6.000

Ambalaa koja je neophodna u naem preduzeu su PVC vree. Njih koristimo prilikom pakovanja opranog i ispeglanog rublja . Poto u jednu PVC vreu stane oko 3kg rublja, za poetak smo u skladu sa planiranim obimom usluga nabavili 4.000 komada vrea na godinjem nivou, a kasnije kao i kod rematerijala sa poveanjem obima poveaemo i obim nabavke PVC vrea.

28

Proizvodnja inputa u prethodnom periodu: Kao i danas proizvodnja navedenih materijalnih inputa se proizvodila samo u dosta manjim koliinama, poto ljudi dugo nisu prihvatili takvu vrstu pranja. Do 2000.godine proizvodile su se samo klasine vrste deterdenata za ve, omekivaa i sredstava za uklanjanje fleka, a cene su bile dosta vie nego danas. Svake godine trite se sve vie irilo i ulazili su novi proizvoai koji su nudili kvalitetnije proizvode samo po dosta skupljim cenama. kategorija deterdenata za rublje pokazuje relativno stabilnu prodaju tokom godine, uz jedini pad u periodu nakon novogodinjih praznika. U Srbiji je 2006. na tritu deterdenata bilo nekoliko uvoznika, meu kojima i Procter&Gamble, i proizvoaa: Henkel, Beohemija Inhem i Albus. P&G je na trite uveo kompakt Ariel, a Henkel je poeo da proizvodi tradicionalni Merix u kompakt varijanti. Neto vie od godinu dana kasnije, u prodavnicama u Srbiji mogao se kupiti regularan Ariel, regularan Merix, kompakt Merix prestao je da se proizvodi, a jedini koncentrovani deterdent na tritu ostao je Persil. Domae kompanije Beohemija Inhem i Albus nastavile su da proizvode klasine prakove i ne pokuavajui da preu na koncentrovane oblike. U 2006.godini P&G i Henkel svojim prakovima za pranje obuhvatali su oko ezdeset odsto srpskog trita. Kompakt Merix postojao je od 2006. do 2008. godine, a zatim je prestao da se proizvodi. Obim prodaje deterdenata za ve u poslednjih godinu dana (septembar/oktobar 2008 - jul/avgust 2009), u odnosu na isti period prethodne godine, pokazao je blagi pad, za oko 2,1 odsto, dok je u istim periodima u koliini zabeleen rast od vie od 15 odsto. Omekivai za ve kao i deterdenti proizvodili su se u mali koliinama sve do 2002.godine, jer su ljudi smatrali da je omekiva nepotreban prilikom pranja vea. Cene su bile vie nego danas, iz razloga to je bilo malo proizvoaa i uvoznika, tako da nije bila velika konkurencija. Najvei proizvoai omekivaa za ve jeste kompanija Albus Novi Sad u njihovoj laboratoriji je tek tokom 2006. i 2007.godine na trite plasirane nove kolekcije koje su upotpunile palete tradicionalnih Albusovih proizvoda, meu kojima i omekiva za rublje Bohor. Vodei proizvoai omekivaa na tritu, poreani po abecednom redu, su: Albus, Henkel/Merima, Procter&Gamble, Saponia i Unilever. Njihovo zbirno uee u ukupno prodatim koliinama za 2007. godinu je iznosilo 90,7 odsto, a u ostvarenoj vrednosti prodaje 94,5 odsto. Sredstvo za uklanjanje fleka se neto ree proizvodilo u prethodnom periodu, koristili su se odreeni jaki izbeljivai koji nisu bili toliko prihvaeni u Srbiji zbog njihovog jakog dejstva koje je oteivalo rublje. Kasnije od 2005.godine na tritu sredstava za uklanjanje fleka pojavljuju se skidai fleka za areni i beli ve koji su manje tetili rublju od drugih izbeljivaa u prethodnom periodu. Da bi neko mogao da priuti sebi ovakvo sredstvo, morao je da izdvoji veu sumu novca jer je bilo izuzetno skupo i zbog toga su se proizvodila u manjim koliinama nego danas. Vree za pakovanje postoje ve dugi niz godina, samo to je bilo dosta manje proizvoaa nego danas i bilo je dosta tea nabavka njih. Na poetku njihove proizvodnje cene su bile dosta vie za razliku od danas kada se one mogu nabaviti po niim cenama. Upotreba deterdenta za ve u Srbiji Vrste deterdenta Upotreba u % Merix 33 Ariel 26 Duel 18 Bonux 10 Persil 6 Ostali 7 29

Kada su u pitanju kljuni pokazatelji uspeha, za poreenje smo odabrali pet marki. Izdvajaju se dva vrlo jaka brenda, Duel i Merix, koji su prilino izjednaeni i po pitanju broja kupaca i po njihovoj lojalnosti. I Duel i Merix su privukli vie od pedeset odsto kupaca praka za ve, a njihova lojalnost je via od 50 odsto. Ako posmatramo Bonux, koji je direktni konkurent pomenutim markama iz ovog segmenta, njegov broj kupaca i stopa njihove lojalnosti su nii (10 odsto). to se tie Ariela i Persila, oni se nadmeu u premijum segmentu, ali je Ariel uspeo da privue ne samo veu bazu kupaca (26 naspram 6 odsto), ve je osvojio i veu lojalnost. Kod vodeih marki deterdenata za ve, uoljiva je razlika izmeu Ariela sa jedne i Merixa, Duela i Bonuxa sa druge strane. Dok Ariel belei veu poznatost i korienje u Beogradu, meu ispitanicima vieg obrazovanja, primanja i uopte socijalnog statusa, Merix, Duel i Bonux su poznatije i ee koriene marke meu potroaima niih primanja i obrazovanja. Ocena mogunosti nabavke: Deterdent za ve: Kategorija deterdenata za ve veoma je dinamina, a borba za kupce ne prestaje. Proizvoai konstantno izbacuju nove varijante, mirise i pakovanja, i osmiljavaju nove akcije i promocije. Novi segment su teni deterdenti, namenjeni razliitim vrstama rublja, koji tek treba da zauzmu svoje mesto na tritu. Trend trita deterdenta za ve u odnosu na prolu godinu je blago opadajui - etiri odsto koliinskog pada. Taj pad dolazi od kompaktnih deterdenata. Regularni deterdent, na koji su potroai navikli, ini oko 97 odsto trita. Ako se to konvertuje u uporedive veliine, odnos kompaktnih i regularnih deterdenata je oko 95 prema pet odsto. Teni deterdenti su se tek skoro pojavili i zauzimaju ispod jedan odsto segmentacija trita se tek oekuje u budunosti. Mi trenutno nabavljamo samo Ariel i Merix od deterdenata, ali poto se non-stop uvode novi deterdenti na tritu planiramo da u budunosti nabavljamo druge vrste, sve na zahtev naih korisnika. Smatramo da nee biti nekih znaajnih razlika u ceni i potekoa prilikom nabavke. Omekiva za ve: S obzirom da na tritu postoji dosta naih i stranih proizvoaa, nabavka ovakve vrste inputa nee nam pretstavljati problem. Cene se nee razlikovati od sadanjih iz razloga to e se na tritu pojavljivati novi konkurenti koji e se nadmetati u to niim cenama, a to e za nas pretstavljati prednost u povoljnoj nabavci. Sredstvo za uklanjanje fleka: Poto su fleke svakodnevne i neophodno je uvek neko sredsvo za njihovo otklanjanje, na tritu se stalno pojavljuju neka nova i jaa sredstva. Tako da smatramo da Srbija nikad nee oskudevati ni u ovim proizvodima samim tim ni nama nee predstavljati problem u nabavci. Cene pri nabavci za ovakvu vrstu inputa e kao i kod ostalih materijalnih inputa u budunosti biti priblino jednake sadanjim. PVC vree: to se tie vrea za pakovanje samo na naem ciljnom tritu ima par proizvoaa kesa, njihove cene su uglavnom pribline, ali mi smo se opredelili pri naoj nabavci za najpovoljnijeg. Smatramo da pri ovoj nabavci neemo imati problema u budunosti jer i ako prestane sa radom neko od ovih preduzea na ciljnom tritu uvek se moemo okrenuti ka drugom za malu razliku u ceni.

30

Ocena mogunosti supstitucije inputa: to se tie supstitucije inputa, nai inputi imaju supstitute tj lako su zamenljivi drugim. Ukoliko ne budemo iz finansijskih ili nekih drugih razlogha mogli da nabavljamo neke od inputa koji su nam neophodni za obavljanje delatnosti, uvek ih moemo zameniti drugom vrstom. Ukoliko se drastino povea cena Ariela ili Merixa koje mi koristimo, opredeliemo se za Duel ili neki drugi praak koji je jeftiniji, ali ima isto dejstvo na rublje. Takoe i omekivai su supstitutivni inputi i mogu se uvek zameniti nekom drugom vrstom, a to se tie sredstava za uklanjanjae fleka kao i PVC vrea i oni isto predstavljaju supstitutivne inpute. 2.3. Analiza i procena uslova nabavke inputa

Glavni proizvodjai (distributeri): to se tie repromaterijala, prva tri proizvoaa dre 88 odsto ukupnog trita, i to su: Beohemija, Henkel i P&G. deterdenti se mogu nai u oko 2/3 maloprodajnih objekata u Srbiji, ukljuujui i kioske. Hiper i supermarketi su najznaajniji kanal za prodaju ove kategorije i u njima se proda neto vie od 40 odsto deterdenata. U velikim prodavnicama proda se oko 1/4 svih deterdenata i isto toliko u malim radnjama. Znaaj hiper/supermarketa je blago porastao u poslednjih godinu dana, a takoe je zabeleen i neznatni rast u znaaju malih radnji. Najvei snabdevai na naem ciljnom tritu su: Veleprodaja VUM, veleprodaja Maki i veleprodaja Transcom. A to se tie ambalae glavni proizvoai na ciljnom tritu su Trans Bogati i Bag abac. Kretanje cene u prethodnom periodu uz navodjenje pariteta: Cena za 100kg repromaterijala na paritetu Franko luka iskazana u EUR Vrsta repromaterijala VUM Maki Transcom Deterdent za ve Merix 100-120 90-110 110-150 Deterdent za ve Ariel 120-150 110-130 130-160 Omekiva za ve Bohor 80-100 100-120 100-130 Omekiva za ve Silan 90-110 100-140 110-150 Omekiva za ve Lenor 90-100 100-130 110-140 Sredstvo za fleke Ae 80-100 100-120 100-130 Sredstvo za fleke Venish 120-150 130-160 130-170 Sredstvo za fleke Pervol 130-150 140-160 150-160

Cena za 100kom PVC vrea na paritetu Franko luka iskazana u EUR Vrste vrea Trans Bag PVC vree 10-15 15-20 Kod navedenih proizvoaa cene repromaterijala (deterdenta za ve, omekivaa i sredstava za uklanjanje fleka) su priblino jednake. Preduzee VUM prua povoljne cene, ali ne omoguava dostavu kupljene koliine repromaterijala, preduzee transkom takoe ne omoguava dostavu, dok preduzee Maki na vee koliine odobrava dostavu sopstvenim vozilom. 31

U koliko se dostavlja koliina do 100kg, trokovi dostave su minimalni, a preko kupljenih 100kg odobrava se dostava besplatna. Nae preduzee se opredelilo da svoj repromaterijal nabavlja od dobavljaa Maki iz razloga to su cene inputa povoljnije od drugih i zato to fiziku distribuciju vri prodavac i to u roku od 2 dana od dana kupovine. Takoe za vee nabavljene koliine odobrava nam koliinski rabat. to se tie ambalae (PVC vree) u navedenoj tabeli smo naveli dva najvea proizvoaa na ciljnom tritu koja nam nude ovo vrstu proizvoda. Takoe kao i kod repromaterijala cene su priblino jednake kod oba proizvoaa ali ipak nae preduzee se opredelilo da ambalau nabavlja od Trans Bogati. Iako je udaljeno od naeg preduzea prodavac nam nudi dostavu na svaku veu koliinu. Preko kupljenih 1000 vrea ovo preduzee nam daje besplatnih 100 komada kesa, to je jo jedna pogodnost ovog preduzea. Kretanje prosenog vremena plaanja: Vreme plaanja usklaujemo u dogovoru sa dobavljaima. Preduzee Maki nam odobrava odloeno plaanje na 10 dana, to znai da od dana nabake robe imamo rok do kojeg moramo izmiriti obaveze prema dobavljaima. Ukoliko ne izmirimo te obaveze u roku dobavlja nam obraunava kamatu za svaki zakanjen dan od 5%. to se tie ambalae prilikom nabavke kod naeg izabrabog preduzea nemamo odloenog plaanja nego pri kupovini robe plaamo odmah, a trokovi dostave su nam uraunati u cenu. Kretanje relevantnih faktora ponude i oekivane promene relevantnih faktora: U prethodnom periodu na naem ciljnom tritu nuene su samo neke vrste ovih inputa i postojao je samo jedna veleproidaja tako da su cene bile visoke. Meutim danas je situacija neto drugaija zato to iz godine u godinu se pojavljuju novi proizvodi koji su skuplji u odnosu na prethodne. Postoji dosta veleprodaja koje nude potrebne inpute samo po razliitim cenama. Jedan od faktora koji moe da utie na preduzea od kojih nabavljamo inpute jeste cena koja bitno moe da promeni njihovu pozicija na tritu, broj kupaca koji imaju kao i njihova oekivanu buduu tranju. Ukoliko se cene kod tih veleprodaja poveaju smanjie se tranja kao i broj kupaca tj. preduzea koja nabavljaju robu od njih. Kupci e se okrenuti nekim drugim proizvoaima i veleprodajama koji nude pristupanije cene. U suprotnom ukoliko se cena smanji, to preduzee e privui vie kupaca. To znai da cena moe znatno da promeni situaciju kod proizvoaa, jer i male razlike u cenama mogu da utiu na okretanje kupaca drugim dobavljaima koji nude te iste inpute po niim cenama. Takoe, faktor koji moe da utie na koliinu inputa kao i na kretanje cena tih inputa jeste velika konkurencija. Konkurenata je sve vie koji nude iste inpute (proizvode). Uvoenje kvalitetnijih i novih proizvoda mogu samo da doprinesu smanjenju cena postojeih proizvoda tako da smatramo da u narednih 5 godina dugoroni uslovi nabavke inputa ne bi trebalo u znaajnoj meri da odstupi od sadanjih nabavki.

32

2.4.

Projekcija uslova nabavke inputa

Pretpostavke na osnovu kojih je izvrena projekcija (sniavanje uvoznih optereenja, stabilan devizni kurs, znaajan broj potencijalnih dobavljaa i dr.): Od 3 najvea proizvoaa na ciljnom tritu najvee pogodnosti prilikom nabavke prua nam veleprodaja Maki. Deterdent za ve( Merix) emo nabavljati od veleprodaje Maki po ceni od 100 eura za 100 kg, a to se tie Ariela i njega emo nabavljati od iste veleprodaje po ceni od 120 euraza 100 kg. Omekiva kao i sredstvo za uklanjanje fleka takoe emo nabavljati od ove veleprodaje. Ona nam odobrava za 100 l omekivaa cene u rasponu od 100-150 eura, a to se tie sredstva za uklanjanje fleka odobrava nam cenu u iznosu od 100 do 160 eura za 100 l. Takoe ovo preduee nam odobrava dostavu za repromaterijal sopstvenim vozilom tj. fiziki distributer je prodavac. Ukoliko nabavljamo robu do 100 kilograma plaamo minimalne trokove nabavke a preko 100 dostava do naeg preduzea je besplatna. Najpovoljnije uslove pri nabavci PVC vrea prua nam proizvoa Trans Bogati. On nam odobrava cenu za kupljenih 1000 komada vrea od 80-120 eura. Takoe prilikom kupovine 1000 komada vrea odobrava nam gratis od 100 komada vrea. I kod ovog preduzea distribucija se vri od strane prodavca i to najkasnije u roku od 2 dana od dana kupovine. Projektovano odloeno plaanje (kreditiranje od strane dobavljaa): Veleprodaja Maki nam nudi odloeno plaanje u roku od 10 dana od dana preuzimanja inputa, takoe ukoliko se ovaj rok ne ispotuje dobavlja predvia kamate od 5 % za svaki zakanjen dan. A to se tie proizvoaa Trans Bogati oni nam ne daju odloeno plaanje za kupljene inpute ve se prilikom kupovine kupljena roba odmah mora isplatiti. Nakon dugogodinje saradnje sa njima imaemo i tu pogodnost. Projektovane cene u veku trajanja projekta: Vrsta proizvoda/ usluga Deterdent Ariel Deterdent Merix Omekiva Bohor Omekiva Lenor Omekiva Silan Sredstvo za uklanjanje fleka ACE Venish Pervol PVC vree Cena u EUR/ jedinica 90-110 110-130 100-120 100-140 100-130 100-120 130-160 140-160 10-15

IV FINANSIJSKI PLAN33

1. DINAMIKA STVARNIH ULAGANJA

Vrsta ulaganja

Nabavna vrednost u EUR 300,00

Poetak radova tj. nabavke

Rok gradnje

Uslovi plaanja

Objekat

31.12.2010.

100% prilikom iznajmljivanja

Tehnika oprema Elektro oprema Transportno sredstvo Sredstva za proizvodnju Ukupno

12.000,00 1.000,00 5.000,00 1.000,00 19.300,00

30.06.2010. 31.10.2010. 31.12.2010. 31.12.2010.

6 meseci 2 meseca

50% prilikom ugovaranja 50% nakon 6 meseci 50% avansno na poetku 50% na kraju radova 100% prilikom kupovine

100% prilikom kupovine

Vrsta ulaganja

Iznos ulaganja u EUR

30.06.2010.

31.10.2010.

31.12.2010. 300,00

Objekat Tehnika oprema Elektro oprema Transportno sredstvo Sredstva za proizvodnju Ukupno:

300,00 12.000,00 1.000,00 5.000,00 1.000,00 19.300,00 6.000,00 500,006.000,00 500,00

6.000,00 500,00 5.000,00 1.000,00

12.800,00

2. ZALIHE 34

2.1. Zalihe sirovina, repromaterijala i ambalae

2.1. 1. Koeficijent obrtaBroj dana vezivanja zaliha potrebnih za redovno poslovanje 10 30 Broj dana vezivanj a ukupnih zaliha 10 17

Vrsta zaliha Repromaterijal Ambalaa

Broj dana vezivanja stalnih zaliha 5 2

Koeficijent obrta 36 21

2.1.2. Vrednosno iskazane godinje potrebe 2.1.2.1 Zalihe repromaterijalaIznos u 2011. u EUR 1910,00 120,00 905,00 2.935,00 Iznos u 2012. u EUR 2.420,00 120,00 1.157,50 4.115,50 Iznos u 2013-2020. u EUR 2.930,00 120,00 1.420,00 4.470,00

Elementi Trokovi sirovina Zavisni trokovi nabavke Trokovi platnog prometa UKUPNO

2.1.2.2. Zalihe ambalaeIznos u 2011. u EUR 800,00 905,00 1.705,00 Iznos u 2012. u EUR 1.000,00 1.157,50 2.157,50 Iznos u 2013-2020. u EUR 1.200,00 1.420,00 2.620,00

Elementi Trokovi ambalae Trokovi platnog prometa UKUPNO

2.2. Zalihe usluga

35

2.2.1. Koeficijent obrta uslugaBroj dana vezivanja ukupnih zaliha 1,5

Broj dana izmedju dve prodaje 1,5

Koeficijent obrta 240

2.2.2. Vrednosno iskazane godinje potrebeIznos u 2011. u EUR 63.210,00 Iznos u 2012. u EUR 66.697,50 Iznos u 2013-2020. u EUR 71.015,00

Element Ukupni rashodi

3. POTRAIVANJA 3.1. Koeficijent obrtaOdobrena odloena naplata u danima 3 Broj dana vezivanja 3 Koeficijent obrta 120

3.2. Vrednosno iskazane godinje potrebeIznos u 2011. u EUR 181.000,00 Iznos u 2012. u EUR 231.500,00 Iznos u 2013-2020. u EUR 284.000,00

Element Ukupni prihod

4. GOTOVINA 4.1. Koeficijent obrtaBroj dana vezivanja 3 Koeficijent obrta 120

4.2. Vrednosno iskazane godinje potrebeIznos u 2011. u EUR 181.000,00 Iznos u 2012. u EUR 231.500,00 Iznos u 2013-2020. u EUR 284.000,00

Element Ukupan prihod

5. IZVORI OBRTNIH SREDSTAVA 36

5.1. Obaveze prema dobavljaima 5.1.1. Koeficijent obrta

Vrsta inputa Repromaterijal

Odobreno odloeno plaanje u danima 10

Broj dana vezivanja 10

Koeficijent obrta 36

5.1.2. Vrednosno iskazane godinje potrebe 5.1.2.1. Dobavljai repromaterijalaIznos u 2011. u EUR 1.910,00 Iznos u 2012. u EUR 2.420,00 Iznos u 2013-2020. u EUR 2.930,00

Element Trokovi sirovina

5.2. OBAVEZE PO OSNOVU PLATA 5.2.1. Koeficijent obrtaOdloeno plaanje u danima 30 Broj dana vezivanja 30 Koeficijent obrta 12

5.2.2. Vrednosno iskazane godinje potrebeElement Rashodi po osnovu plata Iznos u 2011-2020. u EUR 25.620,00

6. ULAGANJA U TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

37

Obrtna sredstva

Vrednosno iskazane godinje potrebe u 2011. u EUR

Vrednosno iskazane godinje potrebe u 2012. u EUR

Vrednosno iskazane godinje potrebe u 2013-2020. u EUR

Koeficijent obrtna

Potrebe u 2011. u EUR 3.371,20

Potrebe u 2012. u EUR 4.251,09 67,22 47,62 277,91 1.929,17 1.929,17 2.202,22 67,22 2.135,00 2.048,87 865,73

Potrebe u 2013-2020. u EUR 5.167,77 81,39 57,14 295,90 2.366,67 2.366,67 2.216,39 81,39 2.135,00 2.951,38 902,51

I Poslovanjem uslovljena trajna obrtna sredstva Zalihe repromaterijala Zalihe ambalae Zalihe usluga Potraivanje od kupaca Gotovina II Izvori trajnih obrtnih sredstava Dobavljai Obaveze po osnovu plata Iznos trajnih obrtnih sredstava (I - II)Razlika trajnih obrtnih sredstava u odnosu na prethodnu godinu

1.910,00 800,00 63.210,00 181.000,00 181.000,00

2.420,00 1.000,00 66.697,50 231.500,00 231.500,00

2.930,00 1.200,00 71.015,00 284.000,00 284.000,00

36 21 240 120 120

53,06 38,10 263,38 1.508,33 1.508,33 2.188,06

1.910,00 25.620,00

2.420,00 25.620,00

2.930,00 25.620,00

36 12

53,06 2.135,00 1.183,14

38

7. IZVORI FINANSIRANJA 7.1. Oblici izvora finansiranjaVrsta ulaganja Objekat Tehnoloka oprema Elektro oprema Transportna sredstva Obrtna sredstva Ukupna sopstvena sredstva Ukupno kredit Ukupna ulaganja Iznos u EUR 300,00 12.000,00 1.000,00 5.000,00 2.951,38 21.251,38 / 21.251,38 Izvor finansiranja Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva Sopstvena sredstva 100% / 100%

8. UKUPAN PRIHOD 8.1. Ukupan prihod u 2011. god.Asortiman Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava UKUPNO Jedinica kg kg kg kg kg kg Prodaja u jedinicama 20.000 18.000 15.000 20.000 15.000 88.000 Cena po jedinici u EUR 2 2 3 1,5 2 10,5 Ukupan prihod u EUR 40.000,00 36.000,00 45.000,00 30.000,00 30.000.00 181.000,00

8.2. Ukupan prihod u 2012. god.Asortiman Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava UKUPNO Jedinica kg kg kg kg kg kg Prodaja u jedinicama 25.000 22.000 20.000 25.000 20.000 112.000 Cena po jedinici u EUR 2 2 3 1,5 2 10,5 Ukupan prihod u EUR 50.000,00 44.000,00 60.000,00 37.500,00 40.000,00 231.500,00

8.3. Ukupan prihod u 2013. god.Asortiman Pranje Suenje Peglanje Pakovanje Dostava UKUPNO Jedinica kg kg kg kg kg kg Prodaja u jedinicama 30.000 27.000 25.000 30.000 25.000 137.000 Cena po jedinici u EUR 2 2 3 1,5 2 10,5 Ukupan prihod u EUR 60.000,00 54.000,00 75.000,00 45.000,00 50.000,00 284.000,00

39

9. RASHODI 9.1. Trokovi sirovinaCena u EUR po jedinici 1,5 2 1,6 Godinji troak 2011. u EUR 750,00 1.000,00 160,00 1.910,00 Godinji troak 2012. u EUR 900,00 1.200,00 320,00 2.420,00 Godinji troak 2013-2020. u EUR 1.050,00 1.400,00 480,00 2.930,00

Vrsta troka Deterdent za ve Omekiva za ve Sredstvo za uklanjanje fleka UKUPNO

Jedinica Kg L l

9.2. Trokovi ambalaeCena u EUR po jedinici 0,20 Godinji troak Godinji troak 2011. u EUR 800,00 800,00 2012. u EUR 1.000,00 1.000,00 Godinji troak 2013-2020. u EUR 1.200,00 1.200,00

Vrsta troka Vree UKUPNO

Jedinica komad

9.3. Zavisni trokovi nabavkeGodinji troak po parametru/cen a po jedinici Godinji troak 2012. u EUR 120,00 Godinji troak 2013-2020. u EUR 120,00

Vrsta troka Tranport UKUPNO

Parametar/Jedinic a kamion

Godinji troak 2011. u EUR 120,00

Nabavljamo 2 puta u toku meseca robu, to znai da godinje nabavljamo robu 24 puta. Troak za jednu nabavku nas iznosi 5, a ukupan godinji troak transporta je 120,00. 9.4. Trokovi plataRadno mesto Generalni direktor Izvrni direktor Knjigovoa Glavni radnici Pomoni radnici Voza slubenog vozila UKUPNO Broj radnika 1 1 1 2 2 1 9 Prosena mesena neto plata po radniku u EUR 300,00 250,00 150,00 100,00 80,00 80,00 960,00 Godinji troak plate u 2011-2020. u EUR 6.300,00 5.250,00 3.150,00 4.200,00 3.360,00 1.680,00 25.620,00

40

9.5. Trokovi amortizacije (obraun sadanje vrednosti na kraju godine u EUR)Nabavna vrednost u EUR Am stopa Godinja amortizacij a u EUR

Stalna imovina

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

Tehnoloka oprema

12.000,00

10

1.200,00

10.800,00

9.600,00

8.400,00

7.200,00

6.000,00

4.800,00

Elektro oprema

1.000,00

10

100,00

900,00

800,00

700,00

600,00

500,00

400,00

Transportna sredstva

5.000,00

10

500,00

4.500,00

4.000,00

3.500,00

3.000,00

2.500,00

2.000,00

Sadanja vrednost Godinja amortizacija

18.000,00

1.800,00

16.200,00

14.400,00

12.600,00

10.800,00

9.000,00

7.200,00

1.800,00

1.800,00

1.800,00

1.800,00

1.800,00

1.800,00

41

9.6. Trokovi energenataCena u EUR po jedinici 0,05 0,05 1 Godinji troak 2011. u EUR 9.050,00 5.000,00 5.000,00 19.050,00 Godinji troak 2012. u EUR 11.575,00 5.000,00 5.000,00 21.575,00 Godinji troak 2013-2020. u EUR 14.200,00 5.000,00 5.000,00 24.200,00

Vrsta troka Elektrina energija (vezana za tehnoloku opremu) Elektrina energija (fiksni deo) Dizel gorivo (fiksni deo) UKUPNO

Jedinica Kwh Kwh litar

9.7. Trokovi investicionog odravanjaGodinji troak po Vrsta troka Objekat Tehnoloka oprema Elektro oprema Transportna sredstva UKUPNO Parametar stvarna ualganja stvarna ualganja stvarna ualganja stvarna ualganja parametru 2% 10% 2,1% Godinji troak 2011-2020. u EUR 300,00 240,00 100,00 105,00 745,00

9.8. Trokovi osiguranjaGodinji troak po Vrsta troka Tehnoloka oprema Elektro oprema Transportna sredstva Radnici UKUPNO Parametar stvarna ulaganja stvarna ulaganja stvarna ulaganja broj radnika parametru 3% 7% 4% 50 Godinji troak 2011-2020. u EUR 360,00 70,00 200,00 450,00 1.080,00

9.9. Trokovi marketingaVrsta troka Radio stanica Televizija Flajeri, letke UKUPNO Godinji troak 2011 - 2020. u EUR 1.200,00 3.000,00 600,00 4.800,00

42

9.10. Trokovi platnog prometaGodinji troak Vrsta troka Provizija UKUPNO Parametar ukupan prihod Godinji troak po parametru 0,50 Godinji troak 2011. u EUR 905,00 905,00 2012. u EUR 1.157,50 1.157,50 Godinji troak 2013-2020. u EUR 1.420,00 1.420,00

9.11. Trokovi porezaVrsta troka Naknada za isticanje firme na poslovnom prostoru UKUPNO Parametar Godinji troak po parametru Godinji troak 2011-2020. u EUR 2.000,00 2.000,00

9.12. Ostali trokovi poslovanjaVrsta troka PTT Slubena putovanja Lini rashodi Komunalne usluge Godinji troak iznajmljivanja lokala UKUPNO Godinji troak 2011-2020. u EUR 180,00 1.000,00 700,00 700,00 3.600,00 6.180,00

43

10. BILANS USPEHA2011. 181.000,00 181.000,00 63.210,00 1.910,00 800,00 120,00 25.620,00 1.800,00 19.050,00 745,00 1.080,00 4.800,00 905,00 2.000,00 6.180,00 117.790,00 11.779,00 106.011,00 106.011,00 2012. 231.500,00 231.500,00 66.697,50 2.420,00 1.000,00 120,00 25.620,00 1.800,00 21.575,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.157,50 2.000,00 6.180,00 164.802,50 16.480,25 148.322,25 254.333,25 2013. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 446.019,75 2014. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 637.706,25 2015. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 829.392,75 2016. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 1.021.079,25 2017. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 1.212.765,75 2018. 284.000,00 284.000,00 71.015,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 1.800,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 212.985,00 21.298,50 191.686,50 1.404.452,25

Ukupan prihod Prihod od prodaje proizvoda UKUPNI RASHODI Trokovi sirovina Trokovi ambalae Zavisni trokovi nabavke Trokovi plata Amortizacija Trokovi energenata Investiciono odravanje Trokovi osiguranja Trokovi marketinga Trokovi platnog prometa Trokovi poreza Ostali trokovi BRUTO DOBITAK Porez na dobitak NETO DOBITAK KUMULATIVNI NETO DOBITAK

44

11. NOVANI TOK

UKUPNI PRILIVI Prihod od prodaje proizvoda UKUPNI ODLIVI Trokovi sirovina Trokovi ambalae Zavisni trokovi nabavke Trokovi plata Trokovi energenata Investiciono odravanje Trokovi osiguranja Trokovi marketinga Trokovi platnog prometa Trokovi poreza Ostali trokovi Porez na dobitak NETO PRILIV KUMULATIVNI NETO PRILIV

2011. 181.000,00 181.000,00 61.410,00 1.910,00 800,00 120,00 25.620,00 19.050,00 745,00 1.080,00 4.800,00 905,00 2.000,00 6.180,00 11.779,00 119.590,00 119.590,00

2012. 231.500,00 231.500,00 64.897,50 2.420,00 1.000,00 120,00 25.620,00 21.575,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.157,50 2.000,00 6.180,00 16.480,25 166.602,50 286.192,50

2013. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 500.977,50

2014. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 715.762,50

2015. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 930.547,50

2016. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 1.145.332,50

2017. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 1.360.117,50

2018. 284.000,00 284.000,00 69.215,00 2.930,00 1.200,00 120,00 25.620,00 24.200,00 745,00 1.080,00 4.800,00 1.420,00 2.000,00 6.180,00 21.298,50 214.785,00 1.574.902,50

12. BILANS STANJA

45

31. 12. 2011

31. 12. 2012

31. 12. 2013

31. 12. 2014

31. 12. 2015

31. 12. 2016

31. 12. 2017

31. 12. 2018

46

AKTIVA (A+B) A Stalna imovina Tehnoloka oprema Elektro oprema Transportna sredstva B Obrtna imovina Zalihe Potraivanja Gotovina u trajnim obrtnih sredstvima Gotovina iz neto priliva PASIVA (C + D + E) C Kapital D Kratkorone obaveze Dobavljai Obaveze po osnovu plate

139.161,20 16.200,00 10.800,00 900,00 4.500,00 122.961,20 354,54 1.508,33 1.508,33 119.590,00 124.450,19 122.262,13 2.188,06 53,06 2.135,00

304.843,59 14.400,00 9.600,00 800,00 4.000,00 290.443,59 392,75 1.929,17 1.929,17 286.192,50 274.835,47 272.633,25 2.202,22 67,22 2.135,00

518.745,27 12.600,00 8.400,00 700,00 3.500,00 506.145,27 434,43 2.366,67 2.366,67 500.977,50 469.487,52 467.271,13 2.216,39 81,39 2.135,00

731.730,27 10.800,00 7.200,00 600,00 3.000,00 720.930,27 434,43 2.366,67 2.366,67 715.762,50 661.174,02 658.957,63 2.216,39 81,39 2.135,00

944.715,27 9.000,00 6.000,00 500,00 2.500,00 935.715,27 434,43 2.366,67 2.366,67 930.547,50 852.860,52 850.644,13 2.216,39 81,39 2.135,00

1.157.700,27 7.200,00 4.800,00 400,00 2.000,00 1.150.500,27 434,43 2.366,67 2.366,67 1.145.332,50 1.044.547,02 1.042.330,63 2.216,39 81,39 2.135,00

1.370.685,27 5.400,00 3.600,00 300,00 1.500,00 1.365.285,27 434,43 2.366,67 2.366,67 1.360.117,50 1.236.233,52 1.234.017,13 2.216,39 81,39 2.135,00

1.583.670,27 3.600,00 2.400,00 200,00 1.000,00 1.580.070,27 434,43 2.366,67 2.366,67 1.574.902,50 1.427.920,02 1.425.703,63 2.216,39 81,39 2.135,00

13. FINANSIJSKA ANALIZA

47

13.1. Racio analiza2011. 1) Pokazatelji likvidnosti Opti racio likvidnosti Rigorozni racio likvidnosti Neto obrtna sredstva (u EUR) 2) Pokazatelji aktivnosti Koeficijent obrta kupaca Prosena odloena naplata u danima Koeficijent obrta dobavljaa repromaterijala Koeficijent obrta ambalae Proseno odloeno plaanje u danima Proseno odloeno plaanje u danima 3) Pokazatelji finansijske strukture Udeo pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima Udeo dugoronih izvora u ukupnih izvorima 4) Pokazatelji rentabilnosti Stopa poslovnog dobitka Stopa neto dobitka 120.885,37 56,20 56,03 120.773,14 120 3 36 15 10 24 2012. 288.504,97 131,89 131,71 288.241,37 120 3 36 15 10 24 2013. 504.385,41 228,36 228,17 503.928,88 120 3 36 15 10 24 2014. 719.364,23 325,27 325,08 718.713,88 120 3 36 15 10 24 2015. 934.343,04 422,18 421,98 933.498,88 120 3 36 15 10 24 2016. 1.149.321,86 519,09 518,89 1.148.283,88 120 3 36 15 10 24 2017. 1.364.300,68 616,00 615,80 1.363.068,88 120 3 36 15 10 24 2018. 1.579.279,49 712,90 712,71 1.577.853,88 120 3 36 15 10 24

1,76 98,24

0,80 99,20

0,47 99,53

0,33 99,66

0,26 99,74

0,21 99,79

0,18 99,82

0,15 99,84

65,08 58,57

71,19 64,07

75 67,50

75 67,50

75 67,50

75 67,50

75 67,50

75 67,50

48

Koeficijent efikasnosti Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

2,86 145,52 147,74

3,47 100,19 100,94

4 78,12 78,48

4 56,18 56,36

4 43,86 43,97

4 35,97 36,05

4 30,49 30,54

4