Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

1

1. Uvod Brz razvoj privrede i drutva i urbanizacija naselja u proteklom periodu na podruju Vojvodine nije uporedo pratila izgradnja infrastrukturnih objekata koji obezbeuju stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje. Neadekvatno reenje vodosnabdevanja ogleda se pre svega u nestaici vode pri emu posebno treba istai neadekvatan kvalitet isporuene vode, koji u pojedinim regionima Vojvodine predstavlja osnovni problem vodovodnih sistema. Javno snabdevanje vodom u Vojvodini je orijentisano iskljuivo na korienje podzemnih voda iz razliitih vodonosnih sredina:

aluvijalnih sedimenata u priobalju Save i Dunava - "prva" izdan (dubine bunara do 50 m),

osnovnog vodonosnog kompleksa - osnovna izdan (dubine bunara od 50-250m) i subarteske i arteske izdani - duboka izdan (dubine bunara od 250m do 350m)

Problemi koji se javljaju u vodosnabdevanju prema svojoj prirodi mogu se generalno svrstati u dve grupe:

1. problemi vezani za resurs podzemnih voda 2. problemi vezani za vodovodne sisteme

Problemi vezani za resurs podzemnih voda se mogu svrstati u dve kategorije: problemi nedovoljnih koliina podzemnih voda i problemi neodgovarajueg kvaliteta. Period od poetka organizovanog vodosnabdevanja 60-tih godina prolog veka do danas karakterie se izrazitim porastom eksploatacije podzemnih voda na podruju cele Vojvodine (Zahvaene koliine podzemnih voda iz izdani koje se sporo obnavljaju (osnovne i duboke izdani) su znatno vee (4600 l/s) od koliina zahvaenih iz relativno brzo obnovljive izdani ("prve" izdani) - oko 1900 l/s. S obzirom na injenicu da su izvorita formirana u naseljima ili u njihovoj neposrednoj blizini, eksploatacija podzemnih voda se vri na malom prostoru to je dovelo do snienja nivoa podzemnih voda, kako lokalno tako i na irem podruju. Snienja nivoa su izraena u kontinentalnim delovima Vojvodine, dalje od veih renih tokova. Tako su danas na podruju Banata najizraenija snienja nivoa u Kikindi (~ 17 m) i Novom Kneevcu (od 5-7 m), dok se na podruju Bake najvea snienja pijezometarskog nivoa javljaju u Vrbasu i Kuli. Bitno je istai da najvei deo Vojvodine u celosti zasniva reenje vodosnabdevanja na eksploataciju sporo obnovljivih izdani (ceo Banat i veliki deo Bake). Kvalitet podzemnih voda na podruju Bake, Banata i Srema karakterie izrazita neujednaenost, od voda prihvatljivog kvaliteta do voda koje zahtevaju visok stepen prerade. Hemijski sastav podzemnih voda u podruju Srednje Bake karakterie povean sadraj organskih materija, arsena, gvoa, mangana dok u podruju Potisja i Zapadne

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

2

Bake (Odaci) utroak KMnO4 je preko 20 mg/l a dostie i vrednosti 100 mg/l (dozvoljena koncentracija je 8 mg/l). Sledea karakteristika ovih podzemnih voda je redovno povean sadraj gvoa koje ide i do 3 mg/l, kao i praktino odsustvo mangana, nitrita i nitrata. Hemijski sastav podzemnih voda na podruju Srednjeg i Severnog Banata ukazuje na postojanje dve karakteristine zone sa hidrohemijske take gledita: zona Banata severno od Begeja i Plovnog Begeja sa ukupnom mineralizacijom reda

500-700 mg/l, sadrajem gvoa od 0.2 do 1 mg/l (preteno 0.3 mg/l), arsena, amonijum jona od 0.2 do 1 mg/l i organskih materija (utrokom KMnO4 u irokom dijapazonu od 10 do 40 mg/l),

relativno uska zona na liniji Zrenjanin-itite sa visokom mineralizacijom (preko 1.200 mg/l), visokim sadrajem gvoa (najee 0.4 pa i preko 2 mg/l), arsena, zatim visokim sadrajem amonijum jona, (uglavnom vie od 2 mg/l ak i preko 10 mg/l) i izrazito visokim sadrajem organskih materija u podzemnoj vodi (utroak KMnO4 i preko 200 mg/l). Na pojedinim lokalitetima konstatovana je i pojava gasova u podzemnoj vodi (prvenstveno metana).

Poslednjih godina aktuelizovan je problem poveanog sadraja arsena u podzemnoj vodi (posebno u Srednjem Banatu i Zapadnoj i Severnoj Bakoj), ija je prisutnost posledica geohemijskih karakteristika sedimenata porozne sredine. Prema vaeem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl.list SRJ br.42/98) dozvoljena koncentracija iznosi 0,01 mg/l. Koncentracije arsena izmerene u vodi za pie u pojedinim delovima Vojvodine vie su i 10 do 50 puta od dozvoljenih. Problemi u vodosnabdevanju koji se javljaju u Vojvodini bili su predmet analize planskih stratekih dokumenta kao to su Vodoprivredna Osnova Srbije (VOS) (usvojena 2002.godine i Prostorni Plan Republike Srbije (1995.god). Prema Vodoprivrednoj Osnovi, snabdevanje vodom Vojvodine u budunosti e se oslanjati na kako na sopstvena, lokalna izvorita (uz dodatnu preradu) tako i na novoformirana regionalna izvorita. Regionalna izvorita e se formirati formiranjem izvorita podzemnih voda u aluvijalnim izdanima Save i Dunava ili zahvatanjem renih voda. U tom smislu VOS-om i Prostornim Planom su definisana zone potencijalnih regionalnih izvorita vodosnabdevanja (Slika 1).

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

3

LOKACIJA

BEZDAN-APATIN

LOKACIJA

KOVIN-DUBOVAC

LOKACIJA

KNICANIN-CENTA LOKACIJA

POTPORANJ

LOKACIJA

JARAK-KLENAK

LOKACIJA

JAMENA-KURJAKOVAC

LOKACIJA

BEZDAN-APATIN

LOKACIJA

KOVIN-DUBOVAC

LOKACIJA

KNICANIN-CENTA LOKACIJA

POTPORANJ

LOKACIJA

JARAK-KLENAK

LOKACIJA

JAMENA-KURJAKOVAC

Slika 1: Potencijalne zone izvorita regionalnog vodosnabdevanja Problemi neodgovarajueg kvaliteta vode za pie posebno su izraeni u Banatu, posebno na podruju Srednjeg i Severnog Banata i ogledaju se pre svega u poveanom sadraju organskih materija, gvoa, mangana, amonijaka i arsena. Visoke koncentracije organskih materija i arsena zahtevaju visok nivo prerade vode da bi se postigao kvalitet propisan vaeim Pravilnikom. Ovako sloene hemijske karakteristike podzemnih voda bile su predmet izrade vie pilot postrojenja za preradu vode (posebno u Zrenjaninu), o emu e biti vie rei u nastavku. Kvalitet podzemne vode na podruju jugoistonog Banata karakterie se neto poveanim koncentracijama gvoa, mangana i delimino amonijum jona. Tretman voda ovog kvaliteta se moe efikasno obavljati klasinim metodama preiavanja, tj aeracijom i filtracijom. Problem vodosnabdevanja stanovnitva u Severnom i Srednjem Banatu moe biti reen na 2 naina odnosno 2 koncepta vodosnabdevanja :

Izgradnjom regionalnih sistema (koncept centralizovanog vodosnabdevanja) i

Korienjem lokalnih izvorita vodosnabdevanja uz izgradnju postrojenja za tretman (koncept decentralizovanog vodosnabdevanja)

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

4

Svakako da postoje i brojne varijante kombinacija ova 2 koncepta, s obzirom da je nerealno oekivati da bilo koji budui regionalni vodovodni sistem povee sva predmetna naselja u 1 ili vie regionalnih sistema. Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje regionalnog vodovodnog sistema Dubovac-Zrenjanin-Kikinda analizirae obe koncepcije i izvriti njihovo poreenje sa tehnikog i ekonomskog aspekta. Izgradnja regionalnog vodovodnog sistema zasniva se na konceptu centralizovanog vodosnabdevanja. Postoje dve varijante regionalnog sistema: prva se zasniva na zahvatanje rene vode iz Dunava i njihovih tretmanom i druga, zahvatanjem podzemnih voda i njihovim tretmanom. Kao povoljno podruje za formiranje regionalnog izvorita podzemnih voda na osnovu dosadanjih brojnih istranih radova, izvedenih za potrebe zatite priobalja Dunava od uticaja HE erdap, oznaeno je podruje izmeu Kovina i Dubovca, koje i razmatrano u ovoj Studiji. Prethodnom Studijom opravdanosti obuhvaene su sledee optine (ukupno 11):

Panevo, Kovaica, Kovin, Opovo, Plandite, itite, Zrenjanin, Kikinda, Nova Crnja, Novi Beej i Seanj.

Dodatno su uzete u razmatranje i najsevernije optine Novi Kneevac i oka (Slika 2). Razmatrane varijante regionalnog sistema vodosnabdevanja obuhvataju svih 13 optina ili manje, u zavisnosti od potreba i zainteresovanosti subjekata za prikljuenje.

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd

5

Slika 2: Podruje Banata obuhvaeno Prethodnom Studijom izvodljivosti Predmet izrade Prethodne Studije izvodljivosti izgradnje regionalnog vodovodnog sistema Dubovac-Zrenjanin-Kikinda je analiza varijantnih reenja snabdevanja vodom naselja na podruju Srednjeg i Severnog Banata sa potencijalnog regionalnog izvorita podzemnih voda na podruju Kovin-Dubovac. Varijante snabdevanja vodom su formirane na osnovu potreba za kvalitetnom vodom u periodu do 2030. godine, postojeeg stanja vodosnabdevanja naselja, planova razvoja vodovodnih sistema i zainteresovanosti subjekata za prikljuenje na regionalni sistem. Analiza varijanti obuhvata poreenje mogunosti korienja lokalnih resursa (izvorita) sa aspekta koliina, kvaliteta sirove vode i mogunosti sprovoenja uslova zatite naspram mogunosti prikljuenja na regionalni sistem vodosnabdevanja. Varijante su poreene sa tehnikog i finansijskog aspekta. Posebno je data analiza uslova i mogunosti formiranja regionalnog izvorita podzemni