Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 1

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd 1

1. Uvod Cilj izrade ove prethodne studije opravdanosti jeste dokazivanje ekonomske, finansijske i drutvene opravdanosti ulaganja sredstava u izgradnju regionalnog vodovodnog sistema "Dubovac-Zrenjanin-Kikinda".

Osnovna svrha investiranja u ovaj sistem je omoguavanje snabdevanja vodom 13 optina (sa pripadajuim naseljima) u Vojvodini. Postoje brojni razlozi zbog kojih treba investirati u izgradnju ovog sistema.

Sa aspekta drutvene zajednice izgradnja ovog regionalnog vodovoda predstavlja drutveno koristan zadatak iz vie razloga: organizovano snabdevanje vodom veeg broja stanovnika i industrijskih i drugih objekata uz odgovarajui kvalitet, smanjenje teta po ljude i ivotinje koje vode loeg kvaliteta mogu naneti.

Koristei princip korisnik plaa formira se cena usluge snabdevanja vodom u koju ulaze i trokovi ovog regionalnog vodovoda. Naplata ovih usluga predstavlja ustvari prihod javnog komunalnog preduzea koje e upravljati ovim sistemom. Iz dobijenih prihoda podmiruju se trokovi poslovanja. Na ovaj nain utie se da preduzee posluje ekonomino.

Ekoloki ciljevi koji su jako bitni u ovom sluaju predstavljaju ustvari eliminisanje teta koje neadekvatno snabdevanje vodom donosi. Odlaganje izgradnje ovog sistema moglo bi da prouzrokuje viestruke tete po zdravlje ljudi kao i usporavanje privrednog razvoja podruja.

Izgradnja ovog sistema omoguava bolji urbanistiki razvoj na podruju obuhvaenih optina (Kovin, Panevo, Opovo, Zrenjanin, Kovaica, Novi Beej, Nova Crnja, Kikinda, oka, Novi Kneevac, Seanj, Plandite, itite) uz poveavanje vrednosti graevinskog i poljoprivrednog zemljita.

2. Opis regionalnog vodovodnog sistema

Javno snabdevanje vodom u Vojvodini je orijentisano iskljuivo na korienje podzemnih voda iz razliitih vodonosnih sredina:

aluvijalnih sedimenata u priobalju Save i Dunava - "prva" izdan (dubine bunara do 50 m),

osnovnog vodonosnog kompleksa - osnovna izdan (dubine bunara od 50-250m) i

subarteske i arteske izdani-duboka izdan (dubine bunara od 250m do 350m)

Problemi koji se javljaju u vodosnabdevanju prema svojoj prirodi mogu se generalno svrstati u dve grupe:

problemi vezani za resurs podzemnih voda

problemi vezani za vodovodne sisteme

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 1

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd 2

Problemi vezani za resurs podzemnih voda se mogu svrstati u dve kategorije: problemi nedovoljnih koliina podzemnih voda i problemi neodgovarajueg kvaliteta. Period od poetka organizovanog vodosnabdevanja 60-tih godina prolog veka do danas karakterie se izrazitim porastom eksploatacije podzemnih voda na podruju cele Vojvodine (Zahvaene koliine podzemnih voda iz izdani koje se sporo obnavljaju (osnovne i duboke izdani) su znatno vee (4600 l/s) od koliina zahvaenih iz relativno brzo obnovljive izdani ("prve" izdani) - oko 1900 l/s.

Problemi neodgovarajueg kvaliteta vode za pie posebno su izraeni u Banatu, posebno na podruju Srednjeg i Severnog Banata i ogledaju se pre svega u poveanom sadraju organskih materija, gvoa, mangana, amonijaka i arsena. Visoke koncentracije organskih materija i arsena zahtevaju visok nivo prerade vode da bi se postigao kvalitet propisan vaeim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Slubeni List SRJ 42/98). Ovako sloene hemijske karakteristike podzemnih voda bile su predmet izrade vie pilot postrojenja za preradu vode (posebno u Zrenjaninu). Kvalitet podzemne vode na podruju jugoistonog Banata karakterie se neto poveanim koncentracijama gvoa, mangana i delimino amonijum jona. Tretman voda ovog kvaliteta se moe efikasno obavljati klasinim metodama preiavanja, tj aeracijom i filtracijom. Poslednjih godina aktuelizovan je problem poveanog sadraja arsena u podzemnoj vodi (posebno u Srednjem Banatu i Zapadnoj i Severnoj Bakoj), ija je prisutnost posledica geohemijskih karakteristika sedimenata porozne sredine. Prema vaeem Pravilniku dozvoljena koncentracija iznosi 0,01 mg/l. Koncentracije arsena izmerene u vodi za pie u pojedinim delovima Vojvodine vie su i 10 do 50 puta od dozvoljenih.

Prema Vodoprivrednoj Osnovi Srbije, snabdevanje vodom Vojvodine u budunosti e se oslanjati na kako na sopstvena, lokalna izvorita (uz dodatnu preradu) tako i na novoformirana regionalna izvorita. Regionalna izvorita e se formirati formiranjem izvorita podzemnih voda u aluvijalnim izdanima Save i Dunava ili zahvatanjem renih voda. U tom smislu VOS-om i Prostornim Planom su definisana zone potencijalnih regionalnih izvorita vodosnabdevanja razliitih regiona u Vojvodini. Kao povoljna zona za formiranje regionalnog izvorita za vodosnabdevanje Srednjeg i Severnog Banata identifikovano je podruje aluvijona izmeu Kovina i Dubovca. Regionalni Vodovodni Sistem za vodosnabdevanje razmatranih 13 optina u Banatu oslanjao bi se na izvorite formirano na ovom podruju.

Problem vodosnabdevanja stanovnitva u Severnom i Srednjem Banatu moe biti reen na 2 naina odnosno 2 koncepta vodosnabdevanja :

Izgradnjom regionalnih sistema (koncept centralizovanog vodosnabdevanja) i

Korienjem lokalnih izvorita vodosnabdevanja uz izgradnju postrojenja za tretman (koncept decentralizovanog vodosnabdevanja)

Svakako da postoje i brojne varijante kombinacija ova 2 koncepta, s obzirom da je nerealno oekivati da bilo koji budui regionalni vodovodni sistem povee sva predmetna naselja u 1 ili vie regionalnih sistema.

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 1

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd 3

Slika 1: Podruje Banata obuhvaeno Prethodnom Studijom izvodljivosti Koncept regionalnog vodovodnog sistema Dubovac Zrenjanin Kikinda je zahvatanje vode sa potencijalnog izvorita Kovin Dubovac koja se nakon prerade u PPV-u dalje distribuira ka optinama koje su obuhvaene ovom Studijom (Kovin, Panevo, Opovo, Kovaica, Zrenjanin, Seanj, Plandite, Zitite, Nova Crnja, Novi Beej, Kikinda, oka i Novi Kneevac). Pitanje transporta vode unutar nekog mesta, odnosno mrea unutar optine i asovne neravnomernosti nisu predmet ove Studije.

Za ovakav koncept razmatrano je vie varijanti konfiguracije RVS, sa prikljuenim manjim ili veim brojem Optina. Varijante su formirane na osnovu potreba za kvalitetnom vodom u periodu do 2030. godine, postojeeg stanja vodosnabdevanja naselja, planova razvoja vodovodnih sistema i zainteresovanosti subjekata za prikljuenje na regionalni sistem. Analiza varijanti obuhvata poreenje mogunosti korienja lokalnih resursa (izvorita) sa aspekta koliina, kvaliteta sirove vode i mogunosti sprovoenja uslova zatite naspram mogunosti prikljuenja na regionalni sistem vodosnabdevanja. Varijante su poreene sa tehnikog i finansijskog aspekta. Detaljan prikaz varijanti dat je u Poglavlju 5. Posebno je data analiza uslova i mogunosti formiranja regionalnog izvorita podzemnih voda na podruju Kovin-Dubovac-Banatska Palanka (hidrogeoloki uslovi, definisanje kapaciteta, potrebnog tretmana vode do kvaliteta zahtevanog vaeim zakonskim aktima), kao i tehniko reenje formiranja izvorita.

Prethodna Studija izvodljivosti izgradnje RVS Dubovac-Zrenjanin-Kikinda-Knjiga 1

Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd 4

3. Ocena razvojnih mogunosti investitora Potencijalni investitori ovog regionalnog vodovodnog sistema su: R. Srbija, AP Vojvodina, JVP "Srbijavode", Beograd, JVP "VodeVojvodine", Novi Sad, optine na koje se vodosnabdevanje odnosi, JKP u tim optinama. Donoenju odluke o gradnji ovog sistema trebalo bi da prethodi planiranje sredstava u odreenom vremenskom periodu u "bilansima - budetima" sa kojima bi se zatvorila finansijska konstrukcija. Zbog postojanja velikog broja investitora potrebno je formirati odgovaruje telo (konzorcijum, direkciju ili preduzee u izgradnji) kojem bi bilo preputeno voenje investicije (prikupljanje sredstava, gradnja...). 4. Analiza prodajnog trita Proizvodni program kod ovakvih sistema je ve unapred odreen i nepromenljiv. Svrha izgradnje ovog projekta je distribucija vode od izvorita do mesnih vodovoda i dalje do potroaa. U ovom sluaju radi se o prodaji visoko kvalitetne vode, a broj potroaa, je razliit po varijantama. Najvei broj potroaa bio bi u varijanti A (svih 13 obuhvaenih optina ovom Studijom) a najmanji u varijanti E (sedam optina). Za ove potrebe raena je i anketa iz koje se mogu izvui podaci o potencijalnim potroaima po naseljima koja se nalaze u obuhvaenim optinama. To su stanovnitvo, industrijski potroai, neprivredne organizacije, ustanove. Meutim, nedostatak je to sve optine nisu dostavile traene podatke. Ako se radi o ceni vode koja e se distribuirati putem regionalnog vodovodnog sistema ista e po iznosu biti via u odnosu na dosadanju cenu, to e biti pokazano u posebnom poglavlju. U ovom sluaju raunata je ekonomska cena vode. Posmatrano po vodovodnim organizacijama cena vode koju potroai plaaju na obuhvaenom podruju je daleko ispod ekonomske ( 20 do 40 centi po m3). U ovoj ceni sadrani su svi trokovi funkcionisanja vodovodnog sistema (od vodozahvata do potroaa) tako da je ista daleko ispod ekonomske cene.

5. Prikaz generalnog projekta i tehniko tehnolokih reenja

5.1. Varijantna reenja vodosnabdevanja

U Studiji je razmatrano 5 varijanti regionalnog vodovodnog sistema, koje se razlikuju po broju obuhvaenih optina (od 7 do 13).

Prethodna Studija izvodljivost