STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU …• radionica • garderobe, kancelarije. Osnovna sirovina koja se koristi u procesu proizvodnje je polipropilen kojem se dodaju manje

PREDUZEĆE ZA INŽENJERING I KONSALTING

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

PROJEKTA REKONSTRUKCIJE I PROMENE NAMENE

POSTOJEĆEG POSLOVNOG OBJEKTA U POGON ZA

PROIZVODNJU OSTALIH PROIZVODA OD PLASTIKE, NA

KP 14729/1, KO NOVI GRAD U SUBOTICI

- NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA -

“ONDAPLAST BALKAN PROPERTY” d.o.o.

Decembar, 2017. godine

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije i promene namene postojećeg

poslovnog objekta u pogon za proizvodnju ostalih proizvoda od plastike, na KP 14729/1, KO Novi grad u Subotici

1

SADRŽAJ

1.0 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA..................................................................................... 3

2.0 OPIS LOKACIJE................................................................................................................... 4

3.0 OPIS PROJEKTA ................................................................................................................... 5

3.1. Opis prethodnih radova na izvođenju projekta ................................................................... 5

3.1.1. Opis postojećeg stanja na lokaciji ......................................................................................... 5

3.1.2. Opis planiranih radova .......................................................................................................... 5

3.2. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge

karakteristike ................................................................................................................................... 5

3.2.1. Opis objekta ........................................................................................................................... 5

3.2.2. Opis, tehnološke i druge karakteristike planiranog proizvodnog procesa ............................ 6

3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode i sirovina .................................... 7

3.3.1. Električna energija ................................................................................................................. 7

3.3.2. Energenti ............................................................................................................................... 7

3.3.3. Voda ...................................................................................................................................... 7

3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih materija,

posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u površinske i

podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu, zračenja

(jonizujuća i nejonizujuća) i dr. ...................................................................................................... 7

3.5. Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija 9

3.6. Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja ........... 9

4.0 PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO .............................................................................................................................. 9

5.0 PRIKAZ TRENUTNOG – SADAŠNJEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE (MIKRO I

MAKRO LOKACIJA), SA OBJAŠNJENJEM NA OSNOVU KOJIH I KAKO

DOBIJENIH PODATAKA JE PRIKAZANO STANJE ŽIVOTNE SREDINE ................... 10

6.0 OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU .. 11

6.1 Uticaji tokom redovnog rada ..................................................................................................... 11

Pri redovnom radu predmetnog projekta ne može doći do značajnijih kvalitativnih i kvantitativnih

promena u pogledu kvaliteta vazduha, voda i zemljišta, povećanja postojećeg nivoa buke i pojave

vibracija, s obzirom na napred navedene karakteristike predmetnog postrojenja, kao i na planirane mere

zaštite vode i zemljišta, navedene u Studiji. ...................................................................................... 11

6.1.1. Zagađivanje vazduha ........................................................................................................... 11

6.1.2. Zagađivanje vode i zemljišta ............................................................................................... 11

6.1.3. Buka i vibracije ................................................................................................................... 11

6.2. Zdravlje stanovništva ............................................................................................................. 12



2

6.3. Meteorološki parametri i klimatske karakteristike ................................................................. 12

6.4. Ekosistem ............................................................................................................................... 12

6.5. Korišćenje prirodnih resursa .................................................................................................. 12

6.6. Namena i korišćenje površina (izgrađene i neizgrađene površine, upotreba poljoprivrednog,

šumskog i vodnog zemljišta i sl.) .................................................................................................. 12

6.7. Komunalna infrastruktura ...................................................................................................... 12

6.8. Prirodna dobra posebnih vrednosti, nepokretna kulturna dobra i njihova okolina ................ 12

6.9. Pejzažne karakteristike područja ............................................................................................ 12

6.10. Generisanje otpada ............................................................................................................... 13

7.0 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA ....................... 13

8. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA, I, GDE JE

TO MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA

ŽIVOTNU SREDINU ................................................................................................................. 15



ŽIVOTNU SREDINU ................................................................................................................. 15

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i

rokovima za njihovo sprovođenje ................................................................................................. 15

8.2. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa ............................................................................. 17

8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine (reciklaža, tretman i dispozicija otpadnih

materija, rekultivacija, sanacija i dr.) ............................................................................................ 20

8.3.1. Tehničke mere zaštite životne sredine ................................................................................ 20

8.3.2. Mere zaštite u toku izvođenja radova .................................................................................. 21

8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu

....................................................................................................................................................... 22

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ....................................... 23

Kontrola kvaliteta otpadnih voda .................................................................................................. 23

Kontrola kvaliteta vazduha ........................................................................................................... 23



Aurora green d.o.o – Inženjering i konsalting za životnu sredinu

Bulevar Zorana Đinđića 159/4 – 11070 Beograd – Srbija

[email protected] - www.auroragreen.rs

3

1.0 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Nosilac projekta:

“ONDAPLAST BALKAN PROPERTY”

d.o.o.

Savski venac, Pivljanina Baja 9

11000 Beograd

Šifra delatnosti: 6810 – Kupovina i prodaja vlastitih

nekretnina

Telefon: +381 11 405 13 35

E-mail:

Matični broj: 21280488

PIB: 109988902

Odgovorno lice: Boris Milić






4

2.0 OPIS LOKACIJE

Lokacija na kojoj investitor „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o. planira

rekonstrukciju i promenu namene postojećeg poslovnog objekta (skladišno-distributivni centar) u

pogon za proizvodnju ostalih proizvoda od plastike nalazi se na katastastarskoj parceli br.

14729/1 KO Novi grad, u ulici Segedinski put bb u Subotici, u naselju Radanovac.

Prema Planu detaljne regulacije za deo prostora komercijalnih funkcija južno od magistralnog

puta M-22.1 u Subotici („Sl. list grada Subotica“ br. 18/2009) predmetna lokacija se nalazi u

južnom delu prostora Urbanističke zone Radanovac utvrđene Generalnim planom Subotica-Palić

do 2020. godine („Sl. list opštine Subotica“ broj 16/06, 17/06 i 28/06) u delu bloka 17.3.

namenjen komercijlanim funkcijama.

Neposredno uz samu granicu predmetne parcele nalazi se poljoprivredno zemljište. Preko puta

Segedinskog puta sa severne i severozapadne strane nalazi se parcela na kojoj je smešten

„Rasadnik“, preduzeće za proizvodnju sadnica.

Najbliži stambeni objekat se nalazi na udaljenosti od oko 50 m u pravcu zapada od predmetnog

postrojenja za proizvodnju ostalih proizvoda od plastike.

Na udaljenosti od oko 3 km u pravcu jugoistoka nalazi se park prirode „Palić“.

Pristup vozila predmetnoj lokaciji omogućen je sa severne strane sa planirane servisne

saobraćajnice koja ima direktan pristup na javnu saobraćajnicu – magistralni put M-22.1 –

Segedinski put, sa dve interne saobraćajnice za ulaz i izlaz sa parcele. Udaljenost predmetnog

postrojenja od pristupnog puta je oko 200 metara.

U blizini predmetne lokacije nema vodnih objekata od šireg značaja za vodoprivredu. Najbliži

vodotok je kanal Tapša, sliv reke Kereš koji se nalazi na udaljenosti od oko 750 metara istočno

od predmetne lokacije.

Predmetna parcela je obezbeđena i ograđena ogradom visine 2m, a na ulazu se nalazi kapija

širine 6 m.

Slika 2.1. Lokacija postrojenja






5

3.0 OPIS PROJEKTA

3.1. Opis prethodnih radova na izvođenju projekta

Operater „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY” d.o.o., za potrebe obavljanja delatnosti

proizvodnje ostalih proizvoda od plastike, planira da izvrši rekonstrukciju postojećeg poslovnog

objekta (skladišni i distributivni centar) „Metro Cash&Carry“, koji se nalazi na parceli KP

br.14729/1 KO Novi Grad, Subotica, Segedinski put bb. Za pomenuti objekat, koji je izgrađen

2010. godine, dobijena je Upotrebna dozvola br.IV-02-351-7259/2010 od 18.10.2010. god,

izdata od Službe za građevinarstvo, Gradske uprave, Grada Subotice.

Površina parcele je 43.203 m2, približnih dimenzija 274,26 x 154,50 m. Indeks izgrađenosti je

0,246, a indeks zauzetosti 26,90 %.

3.1.1. Opis postojećeg stanja na lokaciji

Objekat je lociran na južnoj strani parcele, dok se na severnoj strani nalazi parging prostor.

Obodno oko ivica kompleksa je saobraćajnica za jednosmerni saobraćaj širine 6 m sa po dve

trake.

Pored glavnog objekta na parceli se nalaze i prateći objekti infrastrukture koji su bili neophodni

za funkcionisanje distributivnog centra. Pomoćni objekti locirani su u blizini zapadne strane

glavnog objekta, i to: rezervoari za slučaj požara (sprinkler), kapaciteta 330 m3, podzemni

dvoplašni rezervoar za lož-ulje kapaciteta 30 m3, transformatorska stanica i dizel agregat.

Teren na većem delu lokacije je ravan u odnosu na obodne saobraćajnice. Pristupni plato prati

priključke na postojeću saobračajnicu i omogućava nesmetano odvodnjavanje sa njega i

poštujući ova dva parametra je u veoma blagom nagibu. Po obodu kompleksa je uski pojas

zelenila koji se na južnoj i severnoj strani proširuje. Predmetni objekat je spoljnih gabarita

116,38 m x 80,88 m i približno je pravougaone osnove.

Bruto površina prizemlja objekta je 9.882,31 m2, neto površina 10.340,40 m2, dok je ukupna

bruto površina objekta 10.643,92 m2.

3.1.2. Opis planiranih radova

Zbog promene namene, neophodna je rekonstrukcija saobraćajnih i drugih slobodnih površina i

prilagođavanje novoj nameni: uklanjanje sve saobraćajne signalizacije, žardinjera, ograda za

kolica i rušenje postojećih pešačkih i zelenih ostrva u okviru pristupnog platoa, sanacija

kolovozne konstrukcije pristupnog platoa i postojećih internih saobraćajnica, izgradnja pešačke

pristupne površine kod kontrolne kabine, postavljanje nove saobraćajne signalizacije,

rekonstrukcija podzemne instalacije kanalizacije i elektroenergetske instalacije za napajanje

objekta. Na ulazu u kompleks ugrađuje se kolska vaga u okviru postojećih saobraćajnih površina,

postavlja se kontrolna kabina i nadstešnica, sa svom pratećom opremom i instalacijama.

Gabariti objekta ostaju isti, tj. ne menjaju se. Unutar objekta je planirana rekonstrukcija,

adaptacija i sanacija konstruktivnih i nekonstruktivnih elemenata.

3.2. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnološke i druge

karakteristike

3.2.1. Opis objekta

U okviru fabrike koja će se instalirati unutar postojećeg objekta će se proizvoditi plastični

proizvodi različitih dimenzija i oblika koji se mogu podeliti u dve grupe:

1. Gotovi pločasti proizvodi namenjeni za prodaju,

2. Proizvodi različlitih oblika i namene (gajbe za voće i povrće, gajbe za flaše, kutije za

pakovanje različitih proizvoda, poleđine za frižidere i drugo).






6

Nova namena predmetnog objekta obuhvata:

- Proizvodnu halu pogona,

- Skladište gotovih proizvoda,

- Administrativni deo u prizemlju i deo za zaposlene na spratu i

- Tehnički blok u prizemlju i na spratu.

3.2.2. Opis, tehnološke i druge karakteristike planiranog proizvodnog procesa

Glavna namena novog proizvodnog pogona će biti ekstruzija plastike sa pratećim aktivnostima.

Osnovna sirovina koja će se koristiti je polipropilen, kako osnovni tako i regenerisani, sa

dodatkom malih količina drugih aditiva, kao što su: boje, aditivi otporni na UV zrake ili drugi

aditivi koji služe za poboljšanje fizičko-mehaničkih i hemijskih osobina.

3.2.2.1. Prostorna organizacija fabrike i proizvodne zone

U sklopu objekta planirane su sledeće celine:

• skladište sirovina i pomoćnih materijala

• proizvodni pogon

• magacin gotovih proizvoda

• tehničke prostorije

• radionica

• garderobe, kancelarije.

Osnovna sirovina koja se koristi u procesu proizvodnje je polipropilen kojem se dodaju manje

količine boja i aditiva radi postizanja otpornosti na UV zračenje i boljih fizičko-mehaničkih i

hemijskih svojsatva.

Proizvodnja obuhvata četiri faze:

1. Ekstruzija polipropilena i formiranje ploča;

2. Štancovanje prethodno formiranih ploča;

3. Sastavljanje delova dobijenih štancovanjem, savijanjem i lepljenjem toplim lepkom;

4. Reciklaža ostataka iz proizvodnog ciklusa mlevenjem.

Finalni proizvod su:

• polipropilenske kapilarne ploče i zahtevani artikli nastali spajanjem ovih ploča i daljom

obradom;

• industrijska ambalaža: pregrade za flaše, kutije, okviri.

• komponente: poleđine za frižidere, kalupi za gredne konstrukcije.

• ostalo: gajbe za voće i povrće, zaštitni elementi u poljoprivredi, materijal za ambalažu,

reklamni paneli, kancelarijski pribor, itd.

3.2.2.2. Opis instalacija za grejanje, hlađenje i ventilaciju

U objektu se nalazi instalacija prirodnog (zemnog) gasa. Priključak je doveden do fasade

objekta, ispod prostorije kotlarnice.

U objektu je izvedena gasna kotlarnica, sa mogućnošću snabdevanja sa lož-uljem.

U toplovodnoj kotlarnici je smešten toplovodni kotao sa kombinovanim gorionikom za

sagorevanje prirodnog gasa i lož-ulja kao alternativnog goriva u slučaju havarije. Lož-ulje se

skladišti u podzemnom rezervoaru sa dvostrukim plaštom i sistemom za detekciju curenja,

zapremine 30 m3, prečnika 2.200 mm, dužine 5.600 mm. Pored rezervoara nalazi se pumpna

stanica za cirkulaciju ulja za loženje.

Instalacije su postojeće sa pribavljenom upotrebnom dozvolom.






7

Za potrebe snabdevanja ekstrudera rashladnim fluidom, režima 7/12 °C je izabran vazduhom

hlađeni rashladni agregat sa integrisanim modulom za prirodno hlađenje („free cooling“).

Za potrebe klimatizacije kancelarija i prostorija projektovani su sistemi klimatizacije sa

freonskom vazdušnom toplotnom pumpom multi-split konstrukcije koju sačinjava jedna

spoljašnja i više unutrašnjih jedinica i vazdušnim toplotnim pumpama mono-split konstrukcije

koju sačinjava jedna spoljašnja i jedna unutrašnja jedinica.

3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije i energenata, vode i sirovina

3.3.1. Električna energija

Predmetno postrojenje će se napajati električnom energijom sa gradske elektroenergetske

distributivne mreže, nadležne Elektrodistribucije „Subotica“, odnosno iz postojeće montažno-

betonske trafo-stanice, izgrađene u krugu predmetnog postrojenja, koja po svom kapacitetu

zadovoljava potrebe nove namene objekta. Ukupna instalisana snaga proizvodnih mašina na

postrojenju „Ondaplast Balkan Property“ d.o.o. je 1.291 kW.

Za proces proizvodnje predviđen je rashladni agregat za hlađenje mašine za ekstruziju i mašine

za reciklažu, rashladnog kapaciteta 370 kW.

Pri nestanku ili smetnjama u napajanju mrežnim naponom, predviđeno je korišćenje

postojećeg dizelelektričnog agregata, snage 500 kWA, sa pripadajućim rezervoarom za gorivo,

kapaciteta 500 l, koji se nalazi van objekta u posebnom kontejneru naposredno pored

postojeće trafostanice kompleksa.

3.3.2. Energenti

Za potrebe grejanja celog postrojenja postojeća gasna kotlarnica sa jednim toplovodnim kotlom

će u potpunosti biti zadržana, zajedno sa merno-regulacionom stanicom maksimalnog kapaciteta

90 Sm3/h.

Gasna kotlarnica, je snabdevena kombinovanim gorionikom, te će se kao gorivo u slučaju

prekida napajanja prirodnim gasom, koristiti lož-ulje.

3.3.3. Voda

Voda će se za potrebe rada na predmetnom postrojenju koristiti za piće, sanitarno-higijenske

potrebe zaposlenih i protivpožarne potrebe. Tokom redovnih aktivnosti na postrojenju dnevna

potreba za vodom će biti 1.000 l.

3.3.4. Sirovina

Osnovna sirovina koja će se koristiti u procesu je polipropilen- PP, kako osnovni tako i

regenerisani, i polietilen- PE. Osnovnim sirovinama će se dodavati aditivi: boje, aditivi otporni

na UV zrake ili drugi aditivi koji služe za poboljšanje fizičko-mehaničkih i hemijskih osobina.

Dnevni ulaz osnovnih sirovina je oko 9 t, dok je dnevni izlaz gotovih proizvoda ili

poluproizvoda sa presa oko 8 t. Dnevna količina škarta koji se reciklira je oko 1 t.

3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, vode, i drugih tečnih i gasovitih otpadnih

materija, posmatrano po tehnološkim celinama uključujući emisije u vazduh, ispuštanje u

površinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljište, buku, vibracije, toplotu,

zračenja (jonizujuća i nejonizujuća) i dr.

Na osnovu navedenih aktivnosti koje će se obavljati tokom redovnog rada pogona za

proizvodnju ostalih proizvoda od plastike, mogu se očekivati različite vrste otpadnih materija.

Emisije otpadnih gasova – Zagađenje vazduha se može javiti usled emisije gasova iz

transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila kojima se vrši transport sirovina,






8

odnosno gotovog proizvoda. Emisije gasova se javljaju kao posledica nepotpunog sagorevanja

dizel D2 goriva, lokalnog su karaktera i mogu se zanemariti. Za potrebe grejanja predmetnog

postrojenja koristiće se parni kotao kapaciteta 700 kW, koji će kao pogonsko gorivo koristiti

prirodni gas. Poznato je da prirodni gas predstavlja najkvalitetnije gorivo koje u mnogim

sektorima privrede ima izrazite tehničke i ekonomske prednosti u odnosu na druga

konvencionalna goriva. Primena i korišćenje prirodnog gasa posebno su značajni sa aspekta

zaštite životne sredine, jer prirodni gas predstavlja najčistije gorivo. Globalni poremećaji poput

nagomilavanja CO2 u atmosferi, nastanak „kiselih kiša“ i „ozonskih rupa“, efekat „staklene

bašte“ i drugi, dobili su kako u svetskoj, tako i u našoj javnosti naznaku ekstremnog životnog

problema. Emisija „gasova staklene bašte“ („greenhouse gasess“) nastaje pri termičkim

postupcima korišćenja goriva, ali i pri eksploataciji, preradi i transportu goriva.

Zbog svega navedenog, ne očekuju se povišene vrednosti zagađujućih materija u vazduh, iako je

predviđen redovan monitoring emisija u vazduh na emiteru kotla.

Otpadne vode koje mogu nastati na predmetnoj lokaciji su:

• atmosferske vode (uslovno čiste i potencijalno zagađene) i

• sanitarno-fekalne vode.

Na lokaciji je izveden separatni kanalizacioni sistem za odvođenje sanitarno-fekalnih otpadnih

voda direktno u gradsku kanalizacionu mrežu, i odvođenje atmosferskih otpadnih voda u

retenziju, pre ispuštanja u gradsku kanalizaciju.

Atmosferske otpadne vode su vode koje se generišu kao otpadne vode sa krovnih površina

objekata i manipulativnih površina, a koje nastaju usled atmosferskih padavina. Atmosferske

vode sa krovnih površina su uslovno nezagađene i mogu se, bez prethodnog tretmana, razlivati

po okolnom zemljištu i betonskim površinama. Atmosferske otpadne vode sa manipulativnih i

saobraćajnih površina su potencijalno zagađne, zbog čega će se, pre upuštanja u retenziju te se

posebnim internim kanalizacionim sistemom odvode u postojeću armirano-betonsku retenziju

zatvorenog tipa, kapaciteta 470 m3, prečišćavati na separatoru masti i ulja. Retenzija se

postepeno prazni u gradski kolektor.

Sanitarno-fekalne otpadne vode, koje će nastajati svakodnevnim aktivnostima rada predmetnog

postrojenja, odvodiće se u gradsku kanalizaciju.

Odlaganje na zemljište – S obzirom na činjenicu da će se delatnost predmetnog postrojenja

odvijati u zatvorenom prostoru i da se otpadne vode kanalizacionim sistemom kontrolisano

odvode do gradske kanalizacione mreže, nema emisije zagađujućih materija u zemljište.

Buka će na predmetnoj lokaciji nastajati kao posledica odvijanja saobraćaja (od transportnih

vozila). Buka, koja će se javljati tokom redovnog rada proizvodnih mašina i prateće opreme,

neće imati uticaja na neposrednu okolinu, jer će se celokupna delatnost proizvodnje odvijati u

zatvorenom prostoru.

Jonizujuće i nejonizujuće zračenje i toplota – u pogonu koji je predmet ove Studije nije

predviđeno korišćenje bilo kakvih uređaja koji ispuštaju ili proizvode jonizujuća i nejonizujuća

zračenja niti će u toku svog redovnog rada proizvoditi toplotu.

Otpad koji nastaje tokom redovnog rada pogona za proizvodnju ostalih proizvoda od plastike –

Neopasan otpad - u toku rada predmetnog postrojenja generisaće se otpad koji čine: ostaci iz

proizvodnje PP i PE ploča, otpadna plastična folija i otpadna papirna i kartonska ambalaža.

Ostaci iz proizvodnog ciklusa, od ekstruzije, štancovanja i montaže, će se reciklirati mlevenjem i

vraćati nazad u proces ekstruzije kao sirovina. Procena je da će pri dnevnom unosu sirovine od

9.000 kg, nastajati 1.000 kg škarta koji će se reciklirati. Neopasna otpadna ambalaža će se

privremeno skladištiti na prostoru posebno predviđenom za tu namenu. Prema proceni, prosečne

mesečne količine otpadne papirne i kartonske ambalaže koja će se generisati na predmetnom

postrojenju je 250 kg, dok se očekuje oko 1.100 kg otpadne plastične folije na mesečnom nivou.






9

Opasan otpad - Kao opasan otpad na predmetnom postrojenju se može generisati mulj nakon

čišćenja separatora masti i ulja, zatim, otpadna ambalaža od hemikalija, a u slučaju udesnog

prolivanja ulja, usled sanacije, generisaće se i otpadni apsorbent (zeolit, strugotina i drugi

primenjeni apsorbenti). Opasan otpad, generisan u okviru predmetnog postrojenja, biće

uskladišten u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog

otpada i („Sl. glasnik RS“, br. 92/2010).

Komunalni otpad – javljaće se kao rezultat svakodnevnih aktivnosti na predmetnoj lokaciji i

odlagaće se u kontejnere nadležnog komunalnog preduzeća.

Komercijalni otpad – javljaće se u malim količinama, usled svakodnevnih aktivnosti rada u

kancelariji (papir, karton, spajalice, klemerice, ostali kancelarijski materijal i elektronska

oprema).

3.5. Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih

materija

U predmetnom postojenju obavljaće se reciklaža otpada koji nastaje u proizvodnji (škart) u

postupcima ekstruzije, štancovanja i montaže. Reciklaža će se vršiti u zoni za reciklažu na

mašini za reciklažu.

Ostaci iz proizvodnog procesa će se transportovati uz pomoć automatskih vazdušnih pumpi ili

velikih metalnih kaveza do odeljenja za reciklažu na mlevenje, a potom se tako dobijene PP

granule vraćaju u proces ekstruzije kao ulazne sirovine. Dnevna količina škarta koji će se

reciklirati je 1.000 kg.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom („Službeni Glasnik RS“ br. 36/09, 88/10 i 14/16)

sakupljanje otpada treba vršiti odvojeno, u skladu sa potrebom budućeg tretmana i na način koji

minimalno utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Komunalni otpad će se odlagati u kontejnere, koji će biti postavljeni na betonskom platou, sa

obezbeđenim direktnim i neometanim prilazom za komunalna vozila i radnike nadležnog

preduzeća za sakupljanje i transport komunalnog otpada.

Potencijalno zagađne atmosferske otpadne vode sa manipulativnih površina će se sistemom

interne kanalizacione mreže sakupljati i odvoditi u separator masti i ulja, na prečišćavanje.

Pražnjenje separatora masti i ulja vršiće se preko ovlašćenog operatera sa kojim će Investitor

sklopiti ugovor.

3.6. Prikaz uticaja na životnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnoloških rešenja

Investitor nije razmatrao drugačija tehnološka rešenja kada je reč o samom procesu proizvodnje

ostalih proizvoda od plastike.

Tokom odvijanja procesa generisane sanitarno-fekalne vode će se ispuštati u gradsku

kanalizaciju, dok će se potencijalno zagađene atmosferske vode sa manipulativnih površina i

saobraćajnica nakon prečišćavanja na separatoru masti i ulja ispuštati, najpre u retenziju, a potom

i u gradsku kanalizaciju. Tokom redovnog rada predmetnog postrojenja nema generisanja

otpadnih tehnoloških voda.

Kao gorivo za rad kotlovskog postrojenja koristiće se prirodni gas koji predstavlja najkvalitetnije

gorivo koje ima izrazite tehničke i ekonomske prednosti u odnosu na druga konvencionalna

goriva.

4.0 PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA

RAZMATRAO

Investitor se, razmatrajući alternativna rešenja, prilikom odabira lokacije odlučio za istu iz

sledećih razloga:






10

• objekat u kome bi se obavljala delatnost proizvodnje ostalih proizvoda od plastike je već

izgrađen i ima upotrebnu dozvolu (br. IV-02-351-7259/2010, od dana 18.10.2010. godine,

izdata od Službe za građevinarstvo, Gradske uprave, Grada Subotice);

• lokacija se nalazi u zoni namenjenoj komercijalnim funkcijama. Prema lokacijskim

uslovima, a u skladu sa navedenim PDR, na ovom prostoru je, u zavisnosti od veličine

parcele, dozvoljeno građenje i poslovno-proizvodno-skladišnih objekata.;

• na lokaciji već postoji potrebna infrastruktura (vodovod, kanalizacija, hidrantska mreža);

• omogućen je lak pristup i dobra saobraćajna povezanost predmetne lokacije sa lokalnim i

državnim putevima.

Investitor je razmatrao alternativna rešenja u pogledu tehničko-tehnoloških karakteristika

projekta u cilju nalaženja najboljih rešenja i mera koje će obezbediti uslove za očuvanje vazduha,

zbog čega se opredelio za prirodni gas kao energent.

5.0 PRIKAZ TRENUTNOG – SADAŠNJEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE (MIKRO I

MAKRO LOKACIJA), SA OBJAŠNJENJEM NA OSNOVU KOJIH I KAKO

DOBIJENIH PODATAKA JE PRIKAZANO STANJE ŽIVOTNE SREDINE

Kvalitet vazduha Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji Grada Subotice tokom 2016. godine

izvršeno je od strane zavoda za javno zdravlje Subotica, Centra za higijenu i humanu ekologiju,

Odeljenja za fizičko-hemijska ispitivanja, Odsek za vazduh, Laboratorija za ispitivanje

aerozagađenja. Na osnovu dobijenih rezultata urađen je godišnji izveštaj monitoringa

ambijentalnog vazduha u Subotici tokom 2016. godine.

Prekoračenja granične i tolerantne vrednosti sumpor-dioksida u 24-časovnim uzorcima vazduha

tokom 2016. godine nisu utvrđena. Srednja godišnja vrednost koncentracije sumpor-dioksida na

teritoriji grada bila je ispod granice.

Prekoračenje maksimalno dozvoljene vrednosti za čađ u 24-časovnim uzorcima vazduha tokom

2016. godine nije utvrđeno.

Prekoračenje granične vrednosti azot-dioksida u 24-časovnim uzorcima vazduha tokom 2016.

godine utvrđeno je na 3 uzoraka.

Koncentracija suspendovanih čestica PM2,5 je 19 puta prešla 25 μg/m³ tokom kalendarske

godine. Tokom 2016. godine, broj prekoračenja dnevne maksimalno dozvoljene vrednosti za

PM10 je 12 od ukupno 52 uzoraka (23%), dok je za prethoni period bilo 15 prekoračenja

dnevnih GVI od 50 uzoraka (30%). Godišnja srednja vrednost za 2016. iznosi 43 μg/m³

(granična vrednost za period usrednjavanja kalendarska godina je 40µg/m3).

Najbliža merna stanica “Palić Centar” na kojoj se mere SO2, NO2 i čađ i taložne materije se

nalazi u Vikend naselju bb i od preduzeća „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o

udaljena oko 2,5 km, međutim rezultati koji su u okviru godišnjeg izveštaja dobijeni su na

osnovu merenja parametara na mernoj stanici “Bolnica” koja je od predmetnog postrojenja

udaljena oko 5 km. Preduzeće „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o. na predmetnoj

lokaciji nije vršilo ispitivanje kvaliteta vazduha.

Površinske vode - Zavod za javno zdravlje Subotica, centar za higijenu i humanu ekoligiju

redovno vrši Monitoring kvaliteta vode na sledećim lokalitetima: Jezero Palić I nasip, Jezero

Palić II nasip, Jezero Palić III nasip, Jezero Palić IV sektor – sredina jezera, Jezero Palić IV

sektor – izliv iz jezera, Kanal Palić-Ludaš, Jezero Ludaš-severni deo, Jezero Ludaš-srednji deo,

Jezero Ludaš-južni deo. Na osnovu Uredbe o kategorizaciji, jezero je svrstano u II klasu voda.






11

Najbliži vodotok je kanal Tapša, sliv reke Kereš koji se nalazi na udaljenosti od oko 750 metara

istočno od predmetne lokacije.

Podzemne vode- Zavod za geotehniku, Subotica, je decembra 2007. izradio Geomehanički

elaborat iz koga se može zaključiti da se na predmetnoj lokaciji podzemne vode ne nalaze na

dubini manjoj od 4 m, međutim, nisu rađene analize kvaliteta podzemnih voda.

Kvalitet zemljišta- O zagađenosti zemljišta na samom lokalitetu i u neposrednom okruženju

nema podataka, jer ne postoji sistematsko praćenje i istraživanje.

6.0 OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1 Uticaji tokom redovnog rada

Pri redovnom radu predmetnog projekta ne može doći do značajnijih kvalitativnih i kvantitativnih

promena u pogledu kvaliteta vazduha, voda i zemljišta, povećanja postojećeg nivoa buke i pojave

vibracija, s obzirom na napred navedene karakteristike predmetnog postrojenja, kao i na planirane mere

zaštite vode i zemljišta, navedene u Studiji.

6.1.1. Zagađivanje vazduha

Usled redovnog rada predmetnog postrojenja, uticaj na kvalitet vazduha je primaran,

kumulativan, povremen i kratkoročan, visoke verovatnoće, ali malog obima, lokalnog karaktera.

U skladu sa zakonskom regulativom redovno će se vršiti merenje emisije zagađujućih materija u

vazduh iz emitera kotla.

Zagađenje vazduha se može javiti i usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom

dolaska i odlaska vozila sa predmetne lokacije. Emisije gasova će se javljati kao posledica

nepotpunog sagorevanja dizel D2 goriva ili ostalih goriva, lokalnog su karaktera i imaju

kratkoročan i povremen negativan uticaj malog obima na kvalitet vazduha.

6.1.2. Zagađivanje vode i zemljišta

Na predmetnom postrojenju će se tokom odvijanja proizvodnog procesa generisati:

• atmosferske otpadne vode uslovno čiste i potencijalno zagađene,

• sanitarno-fekalne otpadne vode.

Atmosferske vode– uslovno čiste su vode koje se generišu na lokaciji kao otpadne vode sa

krovnih površina objekta i nastaju usled atmosferskih padavina. Atmosferske vode su

nezagađene i mogu se, bez prethodnog tretmana, odvoditi u retenziju. Atmosferske otpadne vode

sa manipulativnih površina nakon prečišćavanja na separatoru će se odvoditi u retenziju, odakle

će se postepeno ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu.

Sve generisane sanitarne otpadne vode će se ispuštati u gradsku kanalizaciju.

Tokom redovnog rada predmetnog postrojenja se neće generisati tehnološke otpadne vode.

6.1.3. Buka i vibracije

Tokom redovnog rada postrojenja može doći do povećanja nivoa buke kao posledica rada mašina

i opreme, kao i saobraćaja koji će se obavljati za potrebe proizvodnje, a obuhvataće dopremanje

sirovina i odvoženje gotovih proizvoda. U cilju smanjenja nivoa buke na izvoru, sva oprema

koja proizvodi buku, usled rada pokretnih delova, će biti zaštićena gumenim oblogama, pri čemu

će biti ispoštovane i ostale mere zaštite od buke.

Zahvaljujući redovnom održavanju mašina i transportnih vozila, posebno održavanju motora i

izduvnog sistema, uticaj buke će biti sveden na minimum.






12

Tokom redovnog rada predmetnog postrojenja se ne očekuje emisija toplote ni zračenja, te neće

biti ni uticaja toplote i zračenja na životnu sredinu.

6.2. Zdravlje stanovništva

Celokupan proizvodni proces će se odvijati u zatvorenom prostoru, izgrađenom prema važećim

standardima, sa adekvatnim temeljima i podnom oblogom za tu vrstu opreme i delatnosti, tako

da se može zaključiti da uticaja predmetne delatnosti na zdravlje stanovništva nema.

6.3. Meteorološki parametri i klimatske karakteristike

Postojanje i rad predmetnog postrojenja neće dovesti do promena meteoroloških parametara i

klimatskih karakteristika područja u kojem se nalazi predmetna lokacija, s obzirom na do da

nema uticaja na iste.

6.4. Ekosistem

Postojanje i rad predmetnog projekta, uz primenu mera zaštite životne sredine, ne može dovesti

do negativnih uticaja na osnovne činioce ekosistema.

6.5. Korišćenje prirodnih resursa

U procesu proizvodnje ostalih proizvoda od plastike na predmetnoj lokaciji, voda će se koristiti

za sanitarne i protivpožarne potrebe. Električna energija će se koristiti za osvetljenje, rad

kancelarijske i druge prateće opreme.

6.6. Namena i korišćenje površina (izgrađene i neizgrađene površine, upotreba

poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta i sl.)

Predmetni privredni objekat je već izgrađen na zemljištu koje se nalazi u južnom delu prostora

Urbanističke zone Radanovac u delu bloka 17.3. namenjen komercijalnim funkcijama. Prema

lokacijskim uslovima na ovom prostoru je, u zavisnosti od veličine parcele, dozvoljeno građenje

i poslovno-proizvodno-skladišnih objekata. Ako se to ima u vidu, kao i sve ranije navedeno,

može se zaključiti da izvođenje predmetnog projekta ne zahteva zauzeće i gubitak kvalitetnog

poljoprivrednog ili neke druge vrste neizgrađenog zemljišta, te neće imati uticaja na namenu i

korišćenje površina.

6.7. Komunalna infrastruktura

Predmetna lokacija na kojoj je planirano izvođenje i rad predmetnog projekta opremljena je svim

potrebnim infrastrukturnim komunalnim objektima i sadržajima. Postojanjem i radom

predmetnog projekta, uz primenu mera zaštite životne sredine, ne može doći do uticaja na

komunalnu infrastrukturu (javnu vodovodnu mrežu, elektro-mrežu, javne saobraćajnice i dr).

6.8. Prirodna dobra posebnih vrednosti, nepokretna kulturna dobra i njihova okolina

U okviru analize postojećeg stanja nije registrovano postojanje kulturnih i prirodnih zaštićenih

dobara, pa nema osnova za analizu uticaja postrojenja na životnu sredinu u tom smislu.

6.9. Pejzažne karakteristike područja

Uzimajući u obzir karakteristike područja u kojem se nalazi predmetna lokacija, kao i činjenicu

da će se predmetna delatnost obavljati unutar postojećeg objekta, može se zaključiti da

realizacija i rad predmetnog projekta neće uticati na postojeće pejzažne karakteristike

posmatranog područja.






13

6.10. Generisanje otpada

Tokom redovnog rada postrojenja, generisaće se komercijalni, komunalni, kao i otpad iz

proizvodnog procesa.

Komunalni otpad – javljaće se kao rezultat svakodnevnih aktivnosti na predmetnoj lokaciji i

odlagaće se u kontejnere nadležnog komunalnog preduzeća.

Komercijalni otpad – javljaće se u malim količinama, usled svakodnevnih aktivnosti rada u

kancelariji (papir, karton, spajalice, klemerice, ostali kancelarijski materijal i elektronska

oprema). Komercijalni otpad će se razvrstavati i predavati kao sekundarna sirovina ovlašćenim

operaterima.

Otpad koji nastaje tokom redovnog rada pogona za proizvodnju ostalih proizvoda od plastike –

u toku rada predmetnog postrojenja generisaće se otpad koji čine: ostaci iz proizvodnje PP i PE

ploča, i neopasan otpad- otpadna plastična folija i otpadna papirna i kartonska ambalaža.

Neopasna otpadna ambalaža će se privremeno skladištiti na prostoru posebno predviđenom za tu

namenu, do predaje ovlašćenom operateru na dalje zbrinjavanje.

Opasan otpad - Kao opasan otpad na predmetnom postrojenju se mogu pojaviti otpadni apsorber

– zeolit, strugotina i drugi primenjeni apsorbenti (mogu se javiti usled sanacije akcidentnog

prolivanja ulja), kao i mulj nakon čišćenja separatora masti i ulja. Opasan otpad, generisan u

okviru predmetnog postrojenja (apsorbenti i mulj od čišćenja separatora) biće uskladišten u

skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada i („Sl.

glasnik RS“, br. 92/2010) do predaje ovlašćenim operaterima na dalji tretman uz popunjavanje

Dokumenta o kretanju opasnog otpada.

7.0 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U SLUČAJU UDESA

Na predmetnoj lokaciji investitora „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o. vršiće se

proizvodnja ostalih proizvoda od plastike. U cilju sagledavanja potencijalnih udesnih situacija na

postrojenju, potrebno je izvršiti identifikaciju opasnih materija, procesa i drugih elemenata

postrojenja koji su značajni sa stanovišta nastajanja udesa.

Identifikacija opasnosti obuhvata identifikaciju kritičnih tačaka, odnosno mesta u procesu ili na

postrojenju koja predstavljaju najslabije tačke ili moguće izvore opasnosti sa aspekta nastajanja

udesa. U okviru identifikacije se analizira i ljudski faktor kao mogući uzrok udesa.

Na osnovu analiziranih izvora opasnosti kao i postojećih rizika prema specifičnosti pogona za

proizvodnju ostalih proizvoda od plastike u sklopu prenamene postojećeg poslovnog objekta

(skladištno-distributivni centar) preduzeća „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o.

identifikovane su sledeće udesne situacije koje se mogu dogoditi:

1) požar;

2) procurivanje naftnih derivata;

3) udes na gasnoj kotlarnici;

4) procurivanje lož-ulja;

5) Procurivanje freona iz sistema za klimatizaciju.

Požar- Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi,

materijalna dobra i životna sredina. Na osnovu analize karakteristika uređaja i predmetne

tehnologije, procenjuje se da je požar mogući akcident sa aspekta ugrožavanja kvaliteta vazduha.

U slučaju požara kao akcidenta, mogu se očekivati povećane koncentracije zagađujućih materija

na lokaciji i neposrednom okruženju kao posledica sagorevanja prisutnih količina polipropilena i






14

drugih sagorivih materijala. Polipropilen je inertan materijal sa visokom tačkom topljenja,

međutim, njegovim sagorevanjem dolazi da nastanka isaprenja koja mogu biti štetna po ljudsko

zdravlje u slučaju udisanja istih.

U slučaju nastanka požara, primeniće se sve predviđene mere za zaštitu od požara, uz upotrebu

odgovarajuće opreme za protivpožarnu zaštitu od strane zaposlenih na postrojenju i vatrogasne

jedinice iz nadležnosti vatrogasne službe (u slučaju potrebe).

„ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“ d.o.o. izradio je Elaborat zaštite od požara i drugu

dokumentaciju prema Zakonu o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“ br. 111/2009 i 20/2015).

Procurivanje naftnih derivata- Do prucurivanja naftinih derivata može doći na dizel agregatu

(dizel i ulje) kao i na transformatorskoj stanici i kompresoru (ulje). Do procurivanja može doći

usled neadekvatnog održavanja ili slabljenja pojedinih elemenata ovih uređaja. U slučaju udesne

situacije procurivanja ulja ili dizel goriva, potrebno je sprovesti mere sprečavanja daljeg širenja

rasutog fluida i na taj način ograničiti posledice udesa.

Udes na gasnoj kotlarnici- Do udesa na gasnoj kotlarnici može doći usled: propuštanja na

zaptivačima kotla i cevovoda, prskanja cevi ili posuda, loma na pumpi, požara koji može ugroziti

postrojenje i uređaje i ostalih nepredviđenih događaja.

Imajući u vidu veoma veliku pouzdanost ovakvih sistema s obzirom na primenu svih propisanih

mera prilikom projektovanja, izgradnje, eksploatacije, kontrole i pregleda, može se zaključiti da

je verovatnoća pojave udesnih situacija na ovakvim sistemima veoma mala.

Procurivanje lož-ulja- Gasna kotlarnica, je snabdevena kombinovanim gorionikom, te će se kao

gorivo u slučaju prekida napajanja prirodnim gasom, koristiti lož-ulje.

Eventualno razlivanje lož-ulja oko same kotlarnice može izazvati lokalno zagađenje manjeg

intenziteta koji se može na brz i efikasan način otkloniti i kontrolisati. Akcidentne situacije

ovakvog tipa su veoma retke i mogu se dogoditi samo u slučaju krajnje nediscipline i

nepridržavanja uputstava u toku manipulacije lož-uljem. Iz tog razloga neophodno je preduzeti

sve mere opreza propisane uputstvom proizvođača, propisima, normativima i drugim

standardima koji regulišu upravljanje naftnim derivatima i drugim opasnim materijama. Za

slučaj akcidentnog prosipanja ulja mora se izvršiti izbor adekvatnog adsorbenta, njegova

primena, postupak sakupljanja sorbenta nakon primene, regeneracija i postupak za konačno

odlaganje zagađenog sorbenta.

Procurivanje freona iz sistema za klimatizaciju- Do procurivanja freona (R410a) iz sistema za

klimatizaciiju može doći usled oštećenja ili pucanja cevi u kojima se nalazi freon. Visoke

koncentracije freona mogu da izazovu gušenje zaposlenih. Verovatnoća nastanka akcidenta na

uređajima za hlađenje se procenjuje kao mala (p > 10 – 3). Uzimajući u obzir moguće posledice

takvog akcidenta, može se zaključiti da je rizik od sistema za klimatizaciju na predmetnoj

lokaciji prihvatljiv, pod uslovom da se preduzimaju i sprovode adekvatne mere prevencije.

Neophodna je stalna kontrola rada i ispravnosti rashladnih sistema. U slučaju da se kvar

identifikuje, potrebno je sprovesti interventne postupke opravke, sanacije kvarova.






15



ŽIVOTNU SREDINU

U cilju svođenja mogućih negativnih uticaja, usled rada predmetnog postrojenja, u granice

prihvatljivosti i zaštite životne sredine, uz istovremeno ostvarenje planiranog obima rada,

primenjivaće se sve uobičajene mere zaštite predviđene regulativom i tehničkim normama u ovoj

oblasti. Redovnim radom projekta neće se ostvarivati značajni uticaji na životnu sredinu.



ŽIVOTNU SREDINU

8.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i

rokovima za njihovo sprovođenje

U cilju svođenja mogućih negativnih uticaja, tokom izgradnje/rekonstrukcije i usled rada

predmetnog postrojenja, u granice prihvatljivosti i zaštite životne sredine, primenjivaće se sve

uobičajene mere zaštite predviđene zakonom (kompletan spisak propisa dat je u poglavlju 1.3) i

tehničkim normama u ovoj oblasti, kao i mere propisane rešenjima nadležnih organa i institucija:

- Tehničku dokumentaciju izraditi u skladu sa važećim propisima i normativima za navedenu

vrstu objekata/radova i tehničko rešenje definisati prema propisima o potpunoj zaštiti vodnog

režima u uslovima korišćenja voda, zaštite od voda i zaštite površinskih i podzemnih voda od

zagađenja, uz usklađivanje planiranih objekata s postojećim objektima.

- Tehničkom dokumentacijom predvideti takva tehnička rešenja, tehnološki postupak i

izvođenje radova, da za vreme izvođenja radova i tokom eksploatacije objekata ne dođe do

ugrožavanja stabilnosti vodnog režima i zagađenja podzemnih i površinskih voda. Sva

eventualna ugrožavanja stabilnosti vodnog režima i zagađenja podzemnih i površinskih voda

prouzrokovana izvođenjem radova ili tehnološkim postupkom, invstitor je u obavezi da

otkloni prema zahtevima stručne službe JVP „Vode Vojvodine“, u najkraćem roku i bez prava

nadoknade troškova.

- Za sve druge aktivnosti koje će se eventualno obavljati u okviru predmetnog prostora,

predvideti adekvatno tehničko rešenje, u cilju sprečavanja zagađenja površinskih i podzemnih

voda i promene postojećeg režima vode.

- Prevideti mere za sprečavanje zagađivanja vode i zemljišta do koga može doći u slučaju

udesnih situacija.

- Obaveza investitora je da blagovremeno, pismenim putem obavesti Javno vodoprivredno

preduzeće „Vode Vojvodine“, o početku izvođenja radova, radi praćenja uticaja radova sa

stanovišta njihovog uticaja na vodni režim i kvalitet podzemnih i površinskih voda.

- Investitor je u obavezi da, prema članu 122 i 127 Zakona o vodama („Sl. glasnik RS“, br.

30/10, 93/12 i 101/16), nakon izgradnje/rekonstrukcije predmetnog objekta, od JVP „Vode

Vojvodine“ pribavi vodnu dozvolu.

- Za potrebe vodosnabdevanja predmetnog objekta, predvideti priključenje na javnu vodovodnu

mrežu, u svemu prema uslovima nadležnog javnog komunalnog preduzeća.

- Dimenzionisanje objekata za sakupljanje, transport i prečišćavanje otpadnih voda izvršiti na

osnovu hidrauličkih proračuna i analiza za sve generisane otpadne vode. Svi objekti za

sakupljanje i tretman otpadnih voda moraju biti vodonepropusni i otporni na agresivne

komponente kako ne bi došlo do zagađenja podzemne izdani i havarijskog izlivanja.

- Predvideti separatni sistem prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, odnosno,

interne kanalizacione mreže, i to posebno za:






16

o uslovno čiste atmosferske vode,

o potencijalno zagađene atmosferske vode, i

o sanitarno-fekalne vode.

- Sistemi odvođenja otpadnih voda internom kanalizacijom moraju biti izgrađeni i održavani

tako da osiguravaju pravilno i sigurno odvođenje proračunatih količina otpadnih i drugih

voda, a grade se i koriste prema postojećim propisima i vodoprivrednim uslovima.

- Sanitarno-fekalne otpadne vode priključiti na javnu kanalizacionu mrežu, u skladu sa opštim

konceptom kanalisanja, prečišćavanja i dispozicije otpadnih voda na nivou naselja, prema

uslovima i uz saglasnost nadležnog javnog komunalnog preduzeća.

- Količinu atmosferskih voda koje treba evakuisati sa krovnih površina, saobraćajnih,

manipulativnih i drugih površina u sastavu predmetnog objekta, odrediti koristeći merodavnu

usvojenu vrednost intenziteta kiše sa najbliže kišomerne stanice).

- Uslovno čiste atmosferske vode sa krovnih ravni, nadstrešnica i drugih čistih površina se

mogu, bez prečišćavanja, ispuštati u internu kanalizacionu mrežu objekta, odnosno, u

retenziju u okviru parcele.

- Potencijalno zagađene atmosferske vode, pre ispusta u internu atmosfersku kanalizaciju,

sistemom posebne kanalizacije sprovesti kroz uređaj za primarno prečišćavanje potencijalno

zagađenih voda (separator-taložnik), radi izdvajanja mineralnih i drugih ulja i brzotaloživih

čestica (separator-taložnik).

- Obezbediti čišćenje uređaja za primarno prečišćavanje potencijalno zagađene atmosferske

vode, za manipulaciju sa materijama izdvojenim iz uređaja za predtretman, rešetke, separatora

i taložnika i za krajnju dispoziciju izdvojenih materija, na način koji u potpunosti obezbeđuje

zaštitu zemljišta i površinske i podzemne vode od zagađivanja, u skladu sa Zakonom o

upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/20109, 88/2010 i 14/2016).

- Kanalizaciona mreža potencijalno zagađenih atmosferskih voda treba da je opremljena

kontrolnim šahtom za uzorkovanje otpadne vode na ulazu i izlazu iz uređaja za tretman.

- Ovako prečišćene vode, pri čemu kvalitet efluenta mora dostići kvalitet zahtevan propisima,

mogu se odvesti u internu atmosfersku kanalizaciju.

- Obaveza investitora je kontrola kvaliteta ispuštene prečišćene otpadne vode prema Pravilniku

o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini

izveštaja o izvršenim merenjima („Sl. glasnik RS“ br. 33/16).

- Kvalitet efluenta koji se ispušta u javnu kanalizacionu mrežu mora ispunjavati uslove

propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima

za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016), Odlukom o javnoj

kanalizaciji („Sl. list grada Subotice“, br. 42/2015) i drugim važećim propisima kako je to

naznačeno u Vodnim uslovima, dobijenim od JVP „Vode Vojvodine“ iz Novog Sada broj I-

1230/5-17 od 25.10.2017. godine.

- Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ispušta otpadne vode u javnu kanalizaciju mora da

izgradi kontrolni revizioni silaz za omogućavanje uzorkovanja.

- Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ima postrojenje za prethodno prečišćavanje otpadnih

voda mora imati kontrolni revizioni silaz za omogućavanje uzorkovanja pre i posle

odgovarajućeg prečišćavanja otpadnih voda.

- Privredna društva, kao korisnici javne kanalizacije, koji pri obavljanju privrednih i drugih

delatnosti koriste opasne materije, materije koje ometaju odvođenje otpadnih voda ili procese

biološkog prečišćavanja, kao i korisnici koji svoje tehnološke otpadne vode ispuštaju u javnu

kanalizaciju, dužni su da, pre ispuštanja, otpadne vode odgovarajućim postupkom prečiste

tako da njihov kvalitet zadovoljava kriterijume propisane tabelom 1. Odluke o javnoj

kanalizaciji („Sl. lista grada Subotice“, br. 29/2015, 38/2015- autentično tumačenje i

42/2015).

- Nosilac projekta je dužan da ovlašćenom preduzeću obezbedi pristup svim priključcima na






17

javnu kanalizaciju, radi obavljanja operativnog monitoringa.

- Investitor, kao korisnik javne kanalizacije, dužan je da ovlašćenom preduzeću plaća cenu za

odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, koja se obračunava prema m3 odvedenih otpadnih

voda.

- Cenu za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda utvrđuje ovlašćeno preduzeće primenom

elemenata za obrazovanje cene komunalnih usluga u skladu sa važećim propisima i uz

saglasnost osnivača.

- U slučaju da ovlašćeno preduzeće operativnim monitoringom dođe do informacija da kvalitet

ispuštenih voda ne odgovara propisanim vrednostima ili da količine zagađujućih materija koje

se ispuštaju u javnu kanalizaciju ometaju procese odvođenja i prečišćavanja, investitoru će

naložiti da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa otkloni uzrok zagađenja i dovede kvalitet

otpadne vode na propisan nivo.

- Ovlašćeno preduzeće mora da bude blagovremeno obavešteno o redovnom ili vanrednom

uzorkovanju, a njegov predstavnik da prisustvuje prilikom uzorkovanja.

- Za odlaganje otpada potrebno je obezbediti odgovarajuće posude (ili kontejnere) koje moraju

biti smeštene na pogodnoj lokaciji u sklopu parcele. Potrebno je omogućiti nesmetan pristup

nadležnom komunalnom preduzeću, radi odvoženja istog na gradsku deponiju.

- Neophodno je ispoštovati sve tehnološke, saobraćajne, ekološke i protivpožarne uslove

izgradnje.

- Izvori buke moraju se upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u

sredini u kojoj čovek boravi.

- Zabranjeno je koristiti svaki izvor buke čiji najviši merodavni nivo emitovan u otvoreni

prostor životne sredine prelazi vrednost maksimalnih dozvoljenih nivoa iz člana 2. Odluke o

merama za zaštitu od buke u životnoj sredini („Sl. List grada Subotice“, br. 33/2011).

- Izvori buke mogu se koristiti ako imaju isprave o podacima i izmerenom nivou buke dB(A)

pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja u određenim zonama.

- Merenje buke izvršiti na osnovu pismenog zahteva građana, a po nalogu inspektora, ako

postoji osnovana sumnja da buka prelazi dozvoljene vrednosti dB(A).

- Za merenje buke angažovati organizaciju koja je ovlašćena od ministarstva nadležnog za

zaštitu životne sredine.

8.2. Mere koje će se preduzeti u slučaju udesa

a) Mere prevencije udesa i pripravnosti

U cilju sprečavanja i preventivnog delovanja na identifikovane udesne situacije potrebno je

preduzimati odgovarajuće mere zaštite. Mere zaštite preduzete pri projektovanju i

izgradnji/rekonstrukciji i mere zaštite koje se ostvaruju u toku rada postrojenja (organizacione i

tehnološko-tehničke mere zaštite) su propisane na osnovu:

• makro i mikro lokacije objekata,

• vrsta građevinskih objekata i materijala i

• elemenata zaštite građevinskih konstrukcija.

Da bi se obezbedila odgovarajuća preventivna zaštita od požara u toku redovnog rada treba

preduzimati sledeće:

• Redovno kontrolisati ispravnost svih elektro-instalacija i uređaja;

• Redovno kontrolisati ispravnost opreme za gašenje požara (mobilne);

• Rad sa opremom, održavanje opreme i preventivna zaštita u toku procesa zavarivanja,

rezanja i lemljenja treba da budu u skladu sa odredbama Uredbe o merama zaštite od

požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja („Sl. glasnik SRS“, br. 50/79);

- Redovno kontrolisati (periodično svaka dva meseca) ispravnost svih elektro i mašinskih

uređaja, oformiti i voditi posebnu evidenciju (kontrolna knjiga);






18

- Zaposlene i ostalo osoblje obavestiti o načinu ponašanja u cilju sprečavanja izbijanja požara;

- Svi zaposleni treba da prođu osnovnu obuku iz oblasti zaštite od požara, najkasnije u roku od

30 dana od dana stupanja na rad, a provera znanja vrši se jednom u tri godine;

- U radnim i pomoćnim prostorijama vidno istaknuti UPUTSTVO U SLUČAJU POŽARA.

- Teorijski i praktično osposobiti sve zaposlene za rukovanje aparatima za gašenje požara i

upoznati ih sa postupcima u slučaju požara;

- Investitor je u obavezi da izradi dokumentaciju u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara („Sl.

glasnik RS“, br. 111/2009 i 20/2015) i na istu pribavi saglasnost nadležnog organa;

- Odrediti lica koja će biti zadužena za primenu preventivnih mera zaštite od požara;

- Obaveza je nosioca projekta da izradi Uputstvo o načinu ponašanja zaposlenih u slučaju udesa

i da ih na isti uputi;

- Za sve identifikovane udesne situacije utvrditi postupak reagovanja koji će definisati: akcije

koje se preduzimaju, eksterne institucije koje se obaveštavaju o udesu, i način saniranja

posledica udesa;

- Obezbediti pesak, zeolit ili drugi sorbent u slučaju razlivanja štetnih materija (naftnih

derivata);

- Objekat, mašine i uređaji moraju biti zaštićeni od atmosferskog pražnjenja, gromobranskim

instalacijama i odgovarajućim uzemljenjem;

- Požarni putevi i prolazi i putevi za evakuaciju moraju biti vidno obeleženi i u svako doba

moraju biti čisti i prohodni kako bi u slučaju požara intervencija bila brza i efikasna.

- Aparati za gašenje požara moraju biti uvek raspoređeni i postavljeni u blizini mesta mogućeg

izbijanja požara, uvek na uočljivom i pristupačnom mestu, zaštićeni od požara.

- Mobilne protivpožarne aparate periodično kontrolisati i poštovati sledeće uslove:

• svaki aparat mora imati vidno istaknut kontrolni LIST koji sadrži tehničke podatke,

• serviser mora voditi redovnu evidenciju podataka o aparatima,

• kontrola ispravnosti vatrogasnih aparata vrši se prema odgovarajućem standardu, na svakih

šest meseci,

• zamenu aparata vršiti aparatima istog tipa,

• aparati koji se postavljaju na otvorenom treba da budu zaštićeni od atmosferskih uticaja,

• praktičnu obuku rukovanja aparatima sprovoditi prema planu obuke, a ukoliko nije

utvrđeno, najmanje jednom u godinu dana;

- Voditi knjigu održavanja instalirane opreme.

- Gasne instalacije štititi od atmosferskog pražnjenja uzemljenjem, pri čemu se svi metalni

delovi povezuju u galvansku celinu i na više mesta povezuju sa uzemljivačem. Svakih šest

meseci se mora vršiti provera veze metalnih delova sa uzemljivačem.

- Rukovanje instalacijom vrše ljudi koji su za tu svrhu obučeni i kvalifikovani, koji su detaljno

upoznati sa tehnološkim procesom i sa radom svih uređaja i instrumenata, kao i opasnostima

koje mogu da nastanu u toku eksploatacije.

Preventivne mere koje je potrebno primenjivati prilikom rukovanja dizel agregatom (finalne

provere agregata pre puštanja u rad):

- Proveriti nivo ulja u motoru, tečnosti za hlađenje i napuniti rezervoar za gorivo;

- Uključiti osigurače, a prekidač opterećenja (ako je ugrađen) isključiti i staviti u položaj „0“

- Isprazniti vazduh iz sistema za gorivo pomoću ručne pumpe na agregatu;

- Proveriti napon akumulatora, povezati polove polazeći od pozitivnog pola (+), a zatim

negativni pol (-);

- Kada je upravljačka ploča napojena, proveiti ispravnost pritskajući taster za test (pogledati

uputstvo proizvođača)

- Proveriti napon, frekvenciju, pritisak ulja, temperaturu rashladne tečnosti, kada je agregat u

periodu testiranja;

- Održavanje agregata mogu vršiti samo kvalifikovani serviseri koji pri tom koriste originalne






19

delove; pogrešno održavanje kao i neadekvatni rezervni delovi mogu uzrokovati greške i

oštećenja koja mogu izazvati udesne situacije;

- Preduzeti mere bezbednosti na mestu postavljanja agregata, da bi se umanjio rizik pojave

plamena, eksplozije i požara;

- Prilikom rukovanja izolacionim i hidrauličnim uljima potrebno je primenjivati odgovarajuće

preventivne mere i postupati u skladu sa opštim pravilima zaštite kada je u pitanju rad sa ovim

vrstama materija;

- Prilikom manipulacije i zamene ulja i maziva u agregatu ili reduktoru potrebno je koristiti

odgovarajuću zaštitnu opremu;

- Prilikom manipulacije potrebno je poznavati svojstva i karakteristike ovih materija navedenih

u Bezbednosnom listu;

- Zabranjeno je ovu vrstu proizvoda skladištiti u otvorenim i neobeleženim sudovima;

- Obavezna je maksimalna radna disciplina i pridržavanje propisanih uputstava za rad i

ponašanje;

- Interni transport ulja i maziva primenjivati uz poštovanje svih mera prevencije nastajanja

udesa;

- Preventivne mere zaštite koje je potrebno primenjivati na uređaju separator masti i ulja su:

o Obezbediti redovan obilazak i kontrolu separatora u skladu sa procedurama i uputstvima;

o Vršiti redovno čišćenje separatora i predaju sadržaja ovlašćenom operateru na

zbrinjavanje. Sa operaterom potpisati ugovor o čišćenju separatora masti i ulja i zadužiti

lice koje će biti zaduženo za komunikaciju sa operaterom.

Preventivne mere koje je potrebno primenjivati prilikom rada gasne kotlarnice:

- Redovno održavanje regulacionih uređaja i opreme;

- Prostor kotlarnice se mora redovno preovetravati i održavati u skladu sa standarnim

radnim uslovima;

- Uputstvo o rukovanju i održavanju gasne kotlarnice mora se postaviti na vidno mesto u

kotlarnici i mora da sadrži:

o šeme izvedenog stanja gasne ložišne instalacije i električne opreme;

o funkcionalnu šemu sigurnosne zaštite gasne ložišne instalacije;

o opis gasne ložišne instalacije i njenih sigurnosnih tehničkih uređaja;

o način rukovanja električnom instalacijom;

o postupak prilikom puštanja u pogon;

o postupak prilikom pojave smetnji;

o postupak pri dužem prekidu rada postrojenja;

o postupak kontrole sistema za sigurnost i zaštitu gasne ložišne instalacije;

o postupak u slučaju opasnosti.

Preventivne mere koje je potrebno primenjivati prilikom rada sistema za klimatizaciju sa

freonom:

- Obezbediti kontrolu rada uređaja za hlađenje preko senzora za detekciju freona;

- Rashladni sistem održavati prema tehničkom uputstvu, uz primenu mera zaštite na radu sa

opasnim materijama;

b) Mere odgovora na udes i otklanjanja posledica udesa

- Gašenje početnih požara vršiti protivpožarnim aparatima tipa „S“ i aparatima sa SO2;

- Vatrogasna oprema mora uvek biti u pripravnosti za dejstvo i u tom cilju treba je zaštititi od

eventualnih oštećenja, a naročito od požara i eksplozije;

- U slučaju požara izbegavati udisanje gasova i pare. Za gašenje vodom, gasiti smerom niz

vetar i izvan zgrade ako je moguće. Upotrebiti izolacione aparate za disanje ako se razvijaju

gasovi;

- Požare na električnoj instalaciji gasiti isključivo podesnim sredstvima za gašenje, tj. suvim

prahom. Vodu NIKAD ne treba upotrebljavati za gašenje požara na pomenutim instalacijama;






20

- Odmah ugasiti napajanje električnom energijom u celom objektu;

- U slučaju razvijenog požara, obaveza je lica koje je uočilo požar da o udesu obavesti

profesionalnu vatrogasnu jedinicu pozivom na telefonski broj 193;

- Dolaskom vatrogasne jedinice, sva lica koja su učestvovala u gašenju požara stavljaju se pod

komandu komandira jedinice i izvršavaju njegova rešenja u daljoj akciji gašenja požara.

Ukoliko se požar toliko brzo rasplamsava da za kratko vreme zahvati velike površine što

može dovesti rušenja konstrukcije ili zidova objekta, a time izazvati i materijalne štete većih

razmera, kao i povređivanje ljudstva, potrebno je i izvestiti stanicu za hitnu pomoć na telefon

194.

- Zbog mogućih složenih aktivnosti prilikom evakuacije i gašenja, po dolasku vatrogasne

jedinice na lice mesta, treba formirati operativni štab, čiji je zadatak da se poveže i organizuje

sva taktička dejstva (spasavanje ugroženih lica, gašenje požara, nesmetano snabdevanje

vodom, dopremanje potrebne opreme i dr.).

- Nakon udesne situacije, izvršiti sanaciju i dovođenje terena u prvobitno stanje.

Mere koje treba primenjivati u slučaju curenja naftnih derivata (dizela i ulja) na

transforamtorskoj stanici, kompresoru i dizel agregatu:

- Mesto izlivanja ograditi i obeležiti da bi se sprečila opasnost od klizanja i pristupa licima koja

ne učestvuju u odgovoru na udes;

- Zasuti razlivenu količinu ulja i maziva dovoljnom količinom apsorbenta, pa ponoviti

zasipanje nakon 3-5 minuta;

- Kontaminirani apsorbent prikupiti i skladištiti u odgovarajuće posude;

- Zatvorenu posudu sa kontaminiranim apsorbentom predati ovlašćenom operateru radi

zbirnjavanja;

- Prilikom prikupljanja i čišćenja prostora, sve površine koje su kontaminirane ponovno zasuti

apsorbentom radi dodatnog upijanja, a nakon toga pažljivo pokupiti svu količinu

kontaminiranog absorbenta;

- Ukoliko je u udesnoj situaciji prolivena veća količina ulja, nakon prikupljanja izvršiti

ventiliranje prostora.

Mere koje treba primenjivati u slučaju curenja ili izlivanja lož-ulja:

- Identifikovati mesto curenja ili isticanja lož-ulja;

- Ukoliko je curenje goriva uočeno na cevovodu, odmah zatvoriti zaporni ventil da bi se

sprečilo dalje isticanje i iscurelu količinu zasuti apsorbentom;

- Prineti mobilni aparat za gašenje požara;

- Sakupiti apsorbent koji je natopljen gorivom u za to pripremljene posude, kante sa poklopcem

ili burad sa poklopcem;

- Ukloniti delove opreme i druge materijale koji mogu da izazovu požar.

Ukoliko je došlo do curenja lož-ulja van prostora objekta zagađivanja životne sredine, koje

zahteva sanaciju ili remedijaciju prostora od strane specijalizovanih preduzeća, obavestiti u

najkraćem roku ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

8.3. Planovi i tehnička rešenja zaštite životne sredine (reciklaža, tretman i dispozicija

otpadnih materija, rekultivacija, sanacija i dr.)

8.3.1. Tehničke mere zaštite životne sredine

- Vršiti periodična ispitivanja, odnosno merenja nivoa električnog polja i gustine magnetskog

fluksa, u skladu sa zakonom i dostavljanje podataka i dokumentacije o izvršenim

ispitivanjima nejonizujućeg zračenja nadležnom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog

merenja.

- Ugraditi taložnik i separator masti i ulja, adekvatne zapremine, dimenzionisan na osnovu

slivne površine i na osnovu merodavnih padavina, za potrebe prečišćavanja zagađenih






21

atmosferskih voda sa manipulativnih površina pre njihovog upuštanja u recipijent;

- Izvršiti merenje buke prilikom puštanja u rad postrojenja kod najbližih stambenih objekata. U

zavisnosti od rezultata merenja buke primeniti i dodatne tehničke mere zaštite;

- Izvršiti garancijsko merenje, a nakon toga vršiti i periodično, dva puta godišnje merenje

emisije zagađujućih materija na emiteru kotla u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima

emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Sl. Glasnik RS“, br.

6/16), angažovanjem ovlašćene laboratorije;

- Postaviti sudove za odvojeno sakupljanje otpada;

- Otpadni škartni proizvod (ostaci iz proizvodnje) koji nastaje na predmetnom postrojenju

sakupljati i privremeno skladištiti, zatim usitnjavati na mlinu i ponovo koristiti u tehnološkom

procesu proizvodnje ostalih proizvoda od plastike;

- Ostali otpad koji ima karakter sekundarnih sirovina predavati ovlašćenim operaterima koji

imaju dozvole za sakupljanje, transport ili tretman izdate od strane nadležnog organa;

- Opasan otpad obeležiti i čuvati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i

obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik RS“, br. 92/10);

- Pribaviti rešenje kojim se utvrđuje podobnost objekta za upotrebu u pogledu sprovedenosti

mera zaštite od požara predviđenih u tehničkoj dokumentaciji, od nadležnog Ministrastva

unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u simislu člana 36. Stav 2. Tačka 4. Zakona o zaštiti

od požara (,,S. Glasnik RS“, br. 111/09 i 20/15);

- Urediti pristupne puteve i prolaze za vatrogasna vozila do objekata (shodno Pravilniku o

tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređenje platoa za vatrogasna vozila u

blizini objekata povećanog rizika, „Sl. list SFRJ“, br. 8/95);

- Predvideti bezbedonosne pojaseve između objekata kojima se sprečava širenje požara.

8.3.2. Mere zaštite u toku izvođenja radova

Pri formiranju gradilišta i izvođenju radova na rekonstrukciji objekta obezbediti da ni u kom

slučaju ne dođe do prodora opasnih i štetnih materija (naftnih derivata, masti, ulja, antifriza,

razređivača, boja, aditiva, i td.) u površinske i podzemne vode i zemljište. Kako će se za potrebe

rekonstrukcije predmetnog objekta celokupna mehanizacija nalaziti na već postojećim

manipulativnim površinama izvan i unutar objekta, ne očekuje da će doći do zagađivanja životne

sredine na ovaj način. Međutim, neophodno je primeniti sledeće mere:

- Sve prepravke i sanacije unutar, kao i one na objektu, koji je predmet rekonstrukcije, treba da

budu adekvatno i kvalitetno izvedene, u skladu sa važećim propisima i standardima za tu

vrstu objekta;

- Manipulativne površine tokom izgradnje/rekonstrukcije objekata prostorno ograničiti;

- Snabdevanje mašina naftom i naftnim derivatima obavljati na posebno opremljenim

prostorima, a u slučaju da dođe do izlivanja ulja i goriva u zemljište, izvođač je u obavezi da

izvrši sanaciju, odnosno remedijaciju zagađenog zemljišta;

- Pranje i čišćenje angažovane mehanizacije, opreme i alata, dozvoljeno je samo na za to

namenjenim privremenim vodonepropusnim površinama- platoima, uz obavezno prikupljanje,

tretman na separatorima i peskolovima i evakuaciju tretiranih otpadnih voda u recepijent u

skladu sa uslovima nadležnih službi,

- U slučaju kvara na angažovanoj mehanizaciji, ista se mora ukloniti sa gradilišta i zameniti

drugom/ispravnom (mehanizacijom);

- U slučaju prosipanja manjih količina ulja, goriva, aditiva, boja, otpadnih (zagađenih) voda i

sličnog, neophodno je izvršiti hitnu lokalizaciju i sanaciju. U svrhu lokalizacije zagađenja i

sanacije akcidenta potrebno je obezbediti dovoljne količine adekvatne opreme i materijala;

- Komunalni otpad i šut koji nastanu u toku izgradnje, adekvatno sakupljati, skladištiti na za to

namenjenoj lokaciji– vodonepropusnom platou, uz organizovano redovno uklanjanje od

strane nadležne komunalne službe;






22

- Svi zaposleni angažovani na izgradnji/rekonstrukciji objekata moraju biti upoznati sa

potrebnim procedurama i uputstvima prisutnih radnih aktivnosti, načinu rukovanja sredstvima

i opremom, merama zaštite od požara, merama zaštite- bezbednosti na radu, kao i merama

zaštite životne sredine (preventivne i sanacione mere).

8.4. Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnih uticaja na životnu

sredinu

- U toku redovnog rada obezbediti redovno čišćenje i održavanje objekta, pristupnih i

manipulativnih površina čime se smanjuje mogućnost zagađivanja;

- Rukovanje sa instalacijama, opremom za proizvodnju PP i PE proizvoda i manipulaciju sa

uskladištenim materijama mogu da obavljaju samo lica odgovarajuće struke, obučena i sa

ovlašćenjem za takvu vrstu poslova, odeveni i opremljeni propisnom odećom i alatom;

- Kako bi se smanjio nivo buke na izvoru, sva mesta koja proizvode buku, usled rada pokretnih

delova, moraju da budu zaštićena gumenim oblogama;

- Kompresore je potrebno postaviti u zatvoren prostor uz sprovođenje akustičnih mera zaštite;

- Skladištenje otpadnih materija vršiti samo na mestima koja su za to određena i adekvatno

obeležena;

- Sve otpadne materije koje imaju upotrebnu vrednost nije dozvoljeno bacati ni uništavati već

ih je neophodno razvrstavati i čuvati na bezbedan način do predaje ovlašćenom preduzeću na

dalji tretman;

- Sav čvrsti otpad koji nema upotrebnu vrednost, a po svojim karakteristikama ne spada u

štetne i opasne materije, odlagati u kontejner koji prazni nadležno komunalno preduzeće.

- Nakon predaje neopasnog otpada ovlašćenom operateru, čuvati kopije dokumenata o otpremi

otpada, sve dok se ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca,

kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Kompletirani dokument o kretanju otpada se mora

čuvati najmanje dve godine;

- Obaveza je preduzeća da izveštaj o godišnjim količinama proizvedenog otpada predaje

Agenciji za zaštitu životne sredine najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu

godinu. Izveštaji se moraju čuvati u arhivi preduzeća narednih pet godina;

- Izveštaje o ispitivanju otpada, koje je preduzeće „ONDAPLAST BALKAN PROPERTY“

d.o.o. preuzelo od vlasnika otpada prilikom primopredaje otpadnih materijala, kao i one koje

je preduzeće ishodovalo od ovlašćene laboratorije, je obavezno čuvati u arhivi preduzeća

minimum pet godina.

- Vršiti kvartalni monitoring potencijalno zagađenih atmosferskih otpadnih voda angažovanjem

ovlašćenih laboratorija za ispitivanje fizičko-hemijskog kvaliteta prečišćenih otpadnih voda, u

skladu sa zahtevima monitoringa iz poglavlja 9. ove Studije.

- Izveštaje o ispitivanju otpadnih voda dostavljati Javnom vodoprivrednom preduzeću,

ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine.

- Redovno čišćenje separatora masti i ulja i lakih tečnosti organizovati preko preduzeća koje je

ovlašćeno za obavljanje ove delatnosti, pri čemu obavezno obezbediti nesmetan prilaz

vozilima za prihvat sadržaja iz separatora.

- Dinamika pražnjenja i čišćenja separatora zavisi od količine izdvojenog mulja i naftnih

derivata, odnosno od načina rada i manipulacije na samoj lokaciji postrojenja. Prema

preporukama DIN-a 1999 interval čišćenja ili pražnjenja separatora ne bi smeo biti duži od 6

meseci.

- Organizovati preuzimanje zagađenog mulja iz separatora od strane preduzeća koje poseduje

dozvolu za sakupljanje i transport opasnog otpada ili od strane preduzeća koje poseduje

dozvolu za mobilno postrojenje za tretman opasnog otpada, a uz dokument o kretanju

opasnog otpada.

- Obaveza je nosioca projekta da sačini odgovarajući ugovor sa preduzećem koje poseduje






23

dozvolu za sakupljanje, transport, skladištenje ili tretman opasnog otpada (u skladu sa

Zakonom o upravljanju otpadom, „Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10 i 1/16) radi preuzimanja

taloga nastalog prilikom redovnog čišćenja i održavanja separatora.

- Voditi dokumentacionu evidenciju o čišćenju separatora masti i ulja i lakih tečnosti.

- Opasan otpad u vidu iskorišćenih sredstva za sanaciju manjih akcidenata prikupljati i

skladištiti u za to namenjenim sudovima, obeleženim adekvatnim indeksnim brojem otpada,

do predaje ovlaćenom operateru, ali ne duže od godinu dana;

- Prilikom predaje opasnog otpada popunjavati Dokument o kretanju opasnog otpada u skladu

sa Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog

obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo popunjavanje („Sl. glasnik

RS“, br. 17/17). Kompletirani dokument o kretanju opasnog otpada se mora čuvati u arhivi

preduzeća trajno;

- Obaveza je preduzeća da vodi dnevne izveštaje o otpadu, a izveštaj o godišnjim količinama

otpada da predaje Agenciji za zaštitu životne sredine, najkasnije do 31. marta tekuće godine

za prethodnu, na osnovu Pravilnika o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštavanja o

otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 95/2010 i 88/2015).

Izveštaji se moraju čuvati u arhivi preduzeća narednih pet godina.

- U slučaju trajnog prestanka rada Projekta, obaveza je uklanjanje opreme i predaja

prikupljenog otpada ovlašćenim operaterima na dalje postupanje uz dokument o kretanju

otpada.

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Kontrola kvaliteta otpadnih voda

Kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u gradski kanalizacioni sistem mora da odgovara Odluci

o javnoj kanalizaciji („Sl. lista grada Subotice“, br. 29/2015, 38/2015- autentično tumačenje i

42/2015) i Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za

njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016).

Izveštaj o izvršenim merenjima otpadnih voda treba kvartalno dostavljati javnom vodnom

preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji za životnu

sredinu.

Kontrola kvaliteta vazduha

Prema Članu 4 Uredbe o graničnim vrednostima emisije u vazduh iz postrojenja za sagorevanje

(„Sl. glasnik RS“, br. 6/2016), operater koji ne vrši kontinualno merenje emisije dužan je da vrši

povremena merenja emisije dva puta godišnje. Pojedinačno merenje emisije, kod stacionarnog

izvora kod kojeg se očekuje pretežno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena,

podrazumeva sukcesivnu analizu tri uzorka otpadnog gasa pri uobičajenom radu predmetnog

stacionarnog izvora.

Documents

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU …• radionica • garderobe, kancelarije. Osnovna sirovina koja se koristi u procesu proizvodnje je polipropilen kojem se dodaju manje