Studija Pumpe

ECOlogica URBO, Крагујевац

Агенција за пројектовање, израду студија и анализа

Ул. Саве Ковачевића 3/1 34000 Крагујевац

тел: +381 (0) 34 337 199 факс: +381 (0) 34 337 237

e-мail: ecourbo@gмail.coм

Матични број: 54931611 ПИБ: 101505921 Претежна делатност: 74202 Текући рачун: 220-19567-76 Pro Credit Banka

Крагујевац, јун 2011. године

СТУДИЈА

О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ ПРОЈЕКТА – ДОГРАДЊА СТАНИЦЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ

ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА, РЈ „ЕНЕРГОЖУПА“ Д.О.О. НА КП.БР. 3282/2 КО НОВИ ПАЗАР, ПОТЕС

СЕЛАКОВАЦ, ГРАД НОВИ ПАЗАР

НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА РЈ „ЕНЕРГОЖУПА” Д.О.О.

Александровац

Ботурићи бб

ECOlogica URBO Крагујевац

Студија о процени утицаја на животну средину Пројекта - доградња станице за

снабдевање горивом моторних возила на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, потес Селаковац, град Нови Пазар

НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА:

ИЗРАДА СТУДИЈЕ:

ОДГОВОРНО ЛИЦЕ: РАДНИ ТИМ:

РЈ „ЕНЕРГОЖУПА”д.о.о. Александровац Ботурићи бб

Агенција ECOlogica Urbo Крагујевац

Евица Рајић, дипл. еколог

Срето Л. Лазаревић,дипл. грађ. инг. Светлана Ђоковић, дипл.еколог Иван Цековић, дипл.еколог Иван Синђелић, дипл.маш.инг

Војислав Јовановић, дипл.технолог Мирјана Андрић, дипл. еколог Јасмина Радовановић, дипл. хемичар Иван Благојевић, дипл.просторни планер Весна Црноглавац, правник




ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА




ТЕКСТУАЛНИ ДЕО




ПРИЛОЗИ




Садржај:

Уводне напомене.............................................................................................................1

1.0. Носилац Пројекта.....................................................................................................2 1.1. Методологија процене утицаја и израде Студије о процени утицаја на животну средину 2 1.2. Законска регулатива релевантна за израду Студије о процени утицаја на животну средину ........................................................................................................................... 2 1.3. Постојећа документација коришћена за израду Студије о процени утицаја ................... 4

2.0. Опис и карактеристике локације.............................................................................5

2.1. Опис макро и микро локације ..................................................................................... 5 2.2. Могући кумулативни ефекти са пројектима из окружења ............................................. 7 2.3. Основне морфолошке, геолошке, хидрогеолошке и сеизмолошке карактеристике терена ............................................................................................................................. 8 2.4. Климатске, микроклиматске карактеристике и метеоролошки показатељи .................... 8 2.5. Опремљеност локације комуналном инфраструктуром ................................................. 9

3.0. Основне карактеристике Пројекта.........................................................................11 3.2. Опис и карактеристике објеката у комплексу ............................................................ 12 3.3. Технологија рада Пројекта ....................................................................................... 17 3.4. Приказ врсте и количине потребне енергије, воде, сировина, потребног материјала за предметну технологију ................................................................................................... 17 3.5. Приказ врсте и количине испуштених гасова, отпадних вода и других отпадних материја ........................................................................................................................ 30 3.6. Приказ технологије третирања, токови и биланс отпада на локацији Пројекта ............ 31 3.7. Приказ утицаја на животну средину усвојене технологије .......................................... 32

4.0. Приказ главних алтернатива и разлог за избор усвојеног решења....................... 33

5.0. Приказ тренутног стања животне срединена локацији и ближој околини(микро и макро локација)............................................................................................................34

5.1. Анализа локације - нулто стање, са аспекта заштите животне средине и погодности изабране локације за рад Пројекта ................................................................................. 34

6.0. Могући штетни утицаји на животну средину од редовног рада Пројекта .............. 36

6.1. Могући штетни утицаји на животну средину у току уређивања локације и изградње

објеката ........................................................................................................................ 36 6.2. Могући штетни утицаји на животну средину за време редовног рада Пројекта ............ 37

6.2.1. Емисија у ваздух и аерозагађивање .................................................................. 37 6.2.2. Могуће загађивање воде и земљишта ................................................................ 40 6.2.3. Бука као потенцијални фактор угрожавања животне средине ............................. 41 6.2.4. Негативни утицаји редовног рада Пројекта на намену површина, демографске карактеристике, насељеност и концентрацију становништва, природна и културна добра

акцидента и могуће последице........................................................................................ 42 7.0. Процена утицаја на животну средину у случају удеса ........................................... 44

7.1. Зоне опасности и угрожени простори на бензинској и пумпној станици за ТНГ ............ 44 7.2. Приказ и количине опасних материја ........................................................................ 52

8.0. Мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину..........................................................................................................................53

8.1. Мере заштите предвиђене техничком документацијом ............................................... 54 8.2. Мере које требе предузети на уређењу простора у току извођења Пројекта ................ 55




8.3. Мере које преба предузети у току експлоатације Пројекта ......................................... 56 8.4. Мере заштите у случају удеса ................................................................................ 58 8.5. Мере поступања у случају престанка рада Пројекта .................................................. 61

9.0. Програм праћења стања и утицаја на животну средину Пројекта Мониторинг животне средине...........................................................................................................62

9.1. Праћење количина и врста материја које се испуштају у животну средину .................. 62 Контрола отпадних вода из сепаратора масти и уља ........................................................ 63 Контрола и праћење квалитета ваздуха........................................................................... 63 Праћење емисије у тло ................................................................................................... 64

10.0. Нетехнички резиме релевантних података.. ........................................................ 65 11.0. Подаци о техничким недостацима.......................................................................68 12.0. Подаци о обрађивачу Студије..............................................................................69

ECOlogica URBO Крагујевац 1


снабдевање горивом моторних возила на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, потес

Селаковац, град Нови Пазар

Уводне напомене

Уговором број 132/11 од 09.06.2011. године, предузеће РЈ „ЕНЕРГОЖУПА” д.о.о.

из Александровца, Ботурићи бб, поверило је поступак процене утицаја - израду Студије о процени утицаја на животну средину Пројекта - доградња станице за снабдевање горивом моторних возила на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, потес Селаковац, град Нови Пазар, Агенцији ECOlogica URBO из Крагујевца, ул. Саве Ковачевића бр. 3/1.

Студија о процени утицаја на животну средину ради се у складу са Законом о заштите животне средине („Сл.Гласник‖ бр. 135/04, 36/09 и 72/09), Закон о процени утицаја на животну средину („Сл.Гласник‖ бр. 135/04 и 36/09) и Правилник о садржини

Студије о процени утицаја на животну средину („Сл.Гласник‖ бр. 69/05).

Циљ израде студије о Процени утицаја на животну средину je сагледавање свих потенцијално негативних утицаја на животну средину, анализа испоштованости мера

предвиђених од надлежног органа, oрганизација и предузећа и мера предвиђених Пројектном документацијом, како би се потенцијално лоши утицаји спречили, минимизирали и свели у Законом предвиђене и дозвољене оквире.

Савремени приступ очувања и заштите животне средине заснива се на концепту усклађеног, односно одрживог развоја, што значи да су прихватљиви они објекти и програми у сфери урбанизације, индустријализације, инфраструктуре и привређивања који обезбеђују развој уз дугорочно коришћење и очување природних ресурса и животне средине.

Карактеристика ове стратегије је интегрални приступ очувању животне средине, што значи да се уместо парцијалне анализе деловања објеката или делатности на један сегмент

животне средине разматрају сви аспекти интеракције (директне, индиректне, краткорочне, дугорочне) објеката и делатности са животном средином, па се тек онда врши валоризација планираних објеката и делатности.

На основу напред изнетог, може се закључити да је циљ Студије о процени утицаја,

да се на основу утврђене локације, постојећих података о стању у простору, стању животне средине и микролокацијских услова, процене могући утицаји при реализацији и у току редовног рада Пројекта, како би се исти спречили, отклонили, минимизирали и свели у

Законом дозвољене оквире.





1.0. Носилац Пројекта

РЈ„ЕНЕРГОЖУПА” д.о.о. Александровац Ботурићи бб Тел/fax: 020/ 53 23 707 тел: 065/ 300 31 03

матични број: 17340972 претежна делатност: 51510 ПИБ:100366931

1.1. Методологија процене утицаја и израде Студије

о процени утицаја на животну средину

Методолошки приступ и садржај Процене утицаја дефинисани су Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04 и 36/09) и Правилником о

садржини Студије о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 69/05).

За процену ризика по животну средину коришћен је модификован и прилагођен модел - „Rapid Urban Environмental Assessмent‖ са елементима модела Претходне процене утицаја на животну средину. Такође, за процену ризика по животну средину и здравље људи, коришћене су и методе дате у препорукама и упутствима Светске здравствене организације (WHO), Европске фондације за хемијско инжењерство (EFCE), Агенције за

заштиту животне средине USA (EPA-USA) и Међународне организације за рад (ILO):

• The Risk Assessмent Guidelines, EPA Washington DC, 1986;

• Environмental Iмpact Assessмent, МcGraw-Hill International edition, Sigapores,1996;

• Мajor Hazard Control, WHO, Geneve, 1990;

• Методе за анализу хазарда, Техничко упутство за контролу хазарда, Међународна организација за рад (ILO), Женева, 1990;

• Методе за анализу ризика, Европска фондација за хемијско инжењерство (EFCE)

Rugby, England, 1985;

• Методе за анализу хазарда, Техничко упутство за управљање акцидентима, Washington, USA-EPA, 1989;

• Environмental Iмpact Assessмent of Urban Developмent Project, Guidelines and Recoммendation, WHO, 1995.

1.2. Законска регулатива релевантна за израду

Студије о процени утицаја на животну средину

За израду Студије о процени утицаја, тумачење резултата, предлагање мера заштите и мониторинга животне средине коришћена је следећа регулатива:

• Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04, 36/09 и 72/09); • Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04 и 36/09); • Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС‖ бр. 72/09, 81/09, 64/10 24/11); • Закон о управљању отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10);





• Закон о амбалажном отпаду („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09); • Закон о заштити природе („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09, 88/10 и 91/10); • Закон о заштити ваздуха („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09); • Закон о хемикалијама („Сл.гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10); • Закон о заштити од буке у животној средини („Сл.гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10); • Закон о водама („Сл. гласник РС‖ бр. 30/10);

• Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС‖ бр. 111/09); • Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Сл. гласник

СРС‖ бр. 44/77, 45/85, 18/89 и „Сл. гласник РС‖ бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05); • Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник

РС‖ бр. 69/05); • Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о

процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 69/05); • Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и

води за наводњавање и методама њиховог испитивања („Сл. гласник РС‖ бр. 23/94);

• Правилник о опасним материјама у водама („Сл. гласник СРС‖ бр. 31/82); • Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода („Сл.

гласник СРС‖ бр. 47/83 и 13/84); • Правилником о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о

ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 27/71 и 29/71); • Правилником о техничким нормативима за уређаје и опрему за погон моторних

возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 7/84); • Правилником о техничким нормативима за стабилне судове под притиском („Сл. лист

СФРЈ‖, бр. 16/83). • Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл.гласник РС―

бр.56/10);

• Правилник о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл.гласник РС― бр.92/10);

• Правилник о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја о отпаду са упуством за његово попуњавање („Сл.гласник РС‖ бр.95/10);

• Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана

отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије

(„Сл.гласник РС ‖ бр.98/10); • Правилник о садржини Политике превенције удеса и садржина и методологија

израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Сл. гласник РС‖ бр. 41/10);

• Правилник о Листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС‖ 41/10);

• Правилник о садржини обавештења о новом севесо постројењу, односно комплексу, постојећем севесо постројењу, односно комплексу и о трајном престанку рада севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС‖ 41/10);

• Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке („Сл. гласник РС‖ бр. 72/10);

• Уредба о одлагању отпада на депоније („Сл.гласник РС― бр.92/10); • Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање

индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Сл. гласник РС‖ бр. 75/10);

• Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. Гласник РС‖ бр. 11/10 и 75/10);

• Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух („Сл. гласник РС‖ бр. 71/10);

• Уредба о класификацији вода („Сл. гласник СРС‖ бр. 5/68); • Уредба о категоризацији водотока („Сл. гласник СРС‖ бр. 5/68); • Стратегија управљања отпадом („Сл. Гласник РС‖ бр. 29/10).





1.3. Постојећа документација коришћена за

израду Студије о процени утицаја

За Студију о процени утицаја коришћена је следећа документација:

Решење БД 44455/5005 од 04.07.2005. године, Агенција за привредне регистре, Београд,

Решење о потреби процене утицаја на животну средину и о одређивању обима и

садржаја Студије о процени утицаја на животну средину бр. 501-151/11 од 20.05.2011. године, Одељење за стамбенокомуналне послове и заштиту животне

средине, Одсек за заштиту живозне средине, Градска управа за изворне и оверене послове града Новог Пазарара,

Копија плана R=1:1000, Извод из поседовног листа бр. 8287, Служба за катастар непокретности, Нови Пазар, Ситуација са зонама опасности,

Урбанистички услови, ЈКП, „Водовод и канализација―, бр. 374 од 28.04.2011. године, Мишљење бр. 1924/3 од 23.05.2010. године, ЈВП, „Србија воде―, Београд, ВПЦ

„Морава― Ниш, РЈ „Западна Морава― Чачак, Услови за прикључење на електроенергетску мрежу, Електродистрибуција Нови

Пазар, Погон Нови Пазар, Смернице бр. 35252/1 од 29.04.2011. године, Дирекција за технику, Нови Београд, Обавештење бр. 376-2 од 2011. Године, РС, Министарство одбране, Сектор за

матерјалне ресурсе, Управа за инфраструктуру, штење бр. 01-0321/2 од 01.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Услови бр. 01-0414/2 од 22.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Ваљево, РЈ

„Развој,―,

Услови бр. 01-0414/1 од 22.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Ваљево, РЈ „Развој,―,

ТК услови бр. 0099/384507/2 од 20.12.2010. године, Дирекција за технику, Нови Београд, Извршна јединица Ваљево,

Технички услови бр. 1003 од 11.03.2011. године, ЈП ЕПС- „Електросрбија―д.о.о. Краљево, Електродистрибуција Ваљево,

Обавештење бр. 1053-2 од 31.03.2010. године, РС, Министарство одбране, Сектор за матерјалне ресурсе, Управа за инфраструктуру, Београд,

Идејно решење бензинске станице „Ваљево 2― у Ваљеву, Дирекција за капиталну

изградњу и МТО, Сектор за пројектне радове, Београд, Елаборат за одобрење локације, „Термоинжињеринг― д.о.о., Зрењанин, Ситуациони план са приказом постојећег стања, Ситуациони план са локацијом објеката, опреме и приступних путева, Орто-фото снимак.





2.0. Опис и карактеристике локације

2.1. Опис макро и микро локације

Позиција комплекса у ширем простору (макролокација)

Предмет процене утицаја на животну средину јесте доградња гасне станице за снабдевање моторних возила ТНГ-ом. Предметна гасна станица чија је доградња у плану се налази на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пзар, птес Селаковац, град Нови Пазар, која заузима површину од 8ari 96m2 и представља грађевинско земљиште у грађевинском подручју. Према Плану детаљне регулације „потес Селаковац и део потеса Луг― кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар се налази у

зони продичног становања са централним функцијама.

Предметна парцела се налази са десне стране Дубровачке улице, која истовремено представља главну саобраћајницу Нови Пазар – Сјеница. Са наведене саобраћајнице је омогућен приступ локацији и веза са гравитационим подручјем. Окружење локације чине радни комплекси и зона становања.

Западно од комплекса постојеће гасне станице на удаљености од око 30m је

наближи стамбени објекат, а источно је најближи пословни објекат који је удаљен од исте око 40m. Преко пута, са јужне стране се налази зона породичног становања са изграђеним пословним објектима. Источно и северозападно од локације се налазе верски објекти – џамије, удаљене око 400 и 550m. Градски центар се налази источно на удаљењу од око 2600m. Основна школа „Селаковац― је на око 300m, западно од комплекса. Фабрика опекарских производа „Слога― и експлоатација глине је југоисточно од локације на око 1200m. Најближи водоток је река Рашка која протиче јужно од комплекса на удаљености од

око 410m. Здравствени центар Нови Пазар је југоисточно у односу на локацију и удаљен је око 2000m од исте. Стадион ФК Нови Пазар је источно на удаљености од око 2500m.

Слика 1. – Приказ локације гасне станице и окружења





Источно и западно од локације у ширем окружењу су зоне становања са индивидуалним стамбеним и пословним објектима. Шире окружење локације са северне стране представљају неизграђене и пољопривредне површине. Сви осетљиви објекти, као што је и наведено се налазе у ужем језгру градског центра који је од локације на безбедном удаљењу од око 2500m. Локација је равна, осунчана, добро проветрена и налази се на 517mnm.

На локацији се налази објекат гасне станице за снабдевање моторних возила ТНГ-ом и пратећи садржаји.

Карактеристике комплекса постојеће станице за ТНГ (микролокација)

На локацији се налази изграђена гасна станица са пратећим објектима. У оквиру постојеће бензинске станице налазе се следећи објекти и садржаји:

• подземни резервоар за ТНГ запремине V=30m3, • претакачки мост са пумпом високог притиска, • контура заштитне ограде око резервоарског модула, • претакалиште гаса из аутоцистерне у резервоар, • простор за ауттоцистерну, • приступни и проттивпожарни пут, • два аутомата за пуњење резервоара моторних возила гасом,

• острво за аутомате, • надстрешница изнад аутомата и острва, • пословни објекат, • малопродајно складиште боца са ТНГ-ом, • интерне саобраћајнице и саобраћајни прикључак на саобраћајницу, • водоводна и хидрантска мрежа, • ограде, стазе и зелене површине.

Приступ предметној локацији обезбеђен је са улице Дубровачке.

Просторно-положајне карактеристике предметног комплекса могу се анализирати на основу графичких прилога:

• Копија плана, R=1:1000, • ситуационог плана R=1:500, • Орто-фото снимка (Google).

У циљу повећања и капацитета гасне станице предвиђа се постављање подземног резервоара, подељеног на четири дела за течне нафтне деривате капацитета V=70m3 . У оквиру предметног Пројекта планирају се следћи садржаји:

• Подземни реyервоар за дизел гориво и МB 1x70m3, подељен у четири коморе: • R1 – Euro D (V=20m3), • R2 - Dizel (V=20m3),

• R3 – BмB 95 (V=15m3), • R4 - BмB 98 (V=15m3),

• Одушне цеви складишних резервоара за дизел гориво МB, • Мултиплекс аутомат за истакање дизел горива и МB у погонске резервоаре

моторних возила (4+4), постављен на постојећем бетонском острву на коме се налази постојећи аутомат за истакање ТНГ-а,

• Издвојено место за истакање дизел горива и МB из аутоцистерне у складишни

резервоар (утакачки шахт), • Пиезометар за повремену контролу квалитета подземних вода у појасу око

складишних резервоара горива ø60мм, h=-8,0m. Oтпрема горива из складишнoг резервоара вршиће се преко аутомата за истакање горива.





Напомена: Постојећа станица за снабдевање моторних возила ТНГ-ом (складишни резервоар за ТНГ запремине V=30m3 , гасна пумпа, претакалиште гаса и аутоматза истакање ТНГ-а у погонске резервоаре моторних возила) остају на постојећој локацији.

На предметном комплексу ће се урадити нове инсталације за нафтне деривате у земљи од складишних резервоара до аутомата за зстакање горива.

Са аспекта потребних површина земљишта за реализацију планираних садржаја предметног Пројекта нема ограничења обзиром да површина предметне парцеле омогућава размештај и диспозицију објеката и инсталација дистрибутивне гасне станице у свему према одредбама Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 24/71 и 26/71) и Правилника о

изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 27/71), као и према урбанистичким нормама и стандардима.

Носилац Пројекта поседује Сагласност на локацију за постављање резервоара – Решење бр. 217-72/11 од 16.03.2011. године издато од стране Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Сектор за ванредне ситуације, Одељење за ванредне ситуације у Новом Пазару, које је дато у Прилогу Студије. Такође Носилац Пројекта је у обавези да уради Главне Пројекте и Противпожарни елаборат и да од Противпожарне полиције добије Сагласност на техничку документацију, као да у свему поступа у складу са Законом о заштити од пожара („Сл. Гласник РС‖ бр. 101/05 и 111/09).

По постављању резервоара извршиће се технички пријем предметног Пројекта, као и контрола испуњености Мера заштите од пожара и мера у случају удеса. У току редовног рада предметног Пројекта еколошка инспекцијска служба у обавези је да врши контролу рада предметног Пројекта, односно контролу испоштованости свих Мера које су прописане предметном Студијом.

2.2. Могући кумулативни ефекти са пројектима из окружења

Анализом вулнерабилности утврђено је да у непосредном окружењу предметног Пројекта не постоје реализовани пројекти, радни комплекси, стамбени објекти, као ни други објекти који би потенцијално били угрожени редовним радом предметног Пројекта као и уколико би на предметној локацији дошло до појаве акцидента (пожар или експлозија).

Предметна локација се налази са десне стране пута Нови Пазар - Сјеница. Кумулативни ефекти са наведеним пројектима се не очекују, обзиром на њихову удаљеност и делатност коју обављају.

Капацитет животне средине на локацији и окружењу трпи извесне негативне утицаје као последица одвијања собраћаја на путу Нови Пазар - Сјеница, а који се пре свега испољавају у повременом прекорачењу дозвољених граница буке и концентрација

аерополутаната.

Реализација предметног Пројекта обухвата низ захвата - земљани радови,

постављање и инсталирање опреме, захтева ангажовање мехнизације. При форсираном раду механизације долази до емисије буке и специфичних полутаната атмосфере што условљава привремено краткотрајно прекорачење граничне вредности. Обзиром да су наведени утицаји временски ограничени и престају без вероватноће понављања по завршетку радова, реализација Пројекта не представља значајан фактор разматрања са

аспекта кумулативних утицаја на животну средину.

Уз адекватну саобраћајну организацију комплекса, контролисан рад и поштовање технолошке дисциплине, инсталирање модерне опреме са уграђеним уређајима за повратак паре, кумулативни негативни утицаји на животну средину у редовном раду Пројекта биће минимизирани, односно, Пројекат неће условити повећање нивоа специфичних аерополутаната и прекорачење ГВИ.





Обзиром на режим саобраћаја на локацији, очекивану концентрацију возила, карактеристике саобраћајног застора, у редовном раду се не очекује значајна емисија буке и вибрација на локацији и у анализираној зони и прекорачење дозвољених вредности за предметну зону.

Анализа постојећих услова на локацији, карактеристка Пројекта и очекиваног стања, показује да је предметни Пројекат локационо - еколошки прихватљив и одржив и да

неће значајно утицати на умањење капацитета животне средине, као и да неће имати значајне кумулативне ефекте са пројектима из окружења.

Предметни комплекс је инфраструктурно опремљен и повезан на системе електродистрибуције, водоводне и канализационе мреже.

2.3. Основне морфолошке, геолошке, хидрогеолошке и

сеизмолошке карактеристике терена

За адекватну анализу интеракције предметнoг Пројекта са животном средином

неопходно је извршити анализу природних чинилаца просторне целине у оквиру које се предметни комплекс налази.

Обзиром да на предметној локацији, као и непосредном окружењу нису вршена инжењерско-геодетска испитивања и не постоје релевантни подаци о геолошкој грађи, педолошким својствима земљишта и хидрогеолошким карактеристикама саме локације, па ће бити дати подаци о ширем окружењу локације.

Предметна локација се налази на равном терену, који је осунчан и добро

проветрен. Хипсометријски локација се налази у зони од 517mnm.

Рељеф Новог Пазара формирао се у подручју интензивне тектонске активности и ерозионих процеса. Због дуготрајне и снажне вулканске активности, у геолошкој грађи заступљене су са великим распрострањењем еруптивне стене с туфовима.

Геолошку грађу чине: дијабаз-рожне формације, палеозојски шкриљци, тријаски и кредни кречњаци, формација горњокредног филита, серпентини, дацито-андензити и њихови туфови, неогени језерски седименти, делувијалне наслаге и алувијални наноси.

Рељеф околине Новог Пазара чине четири изражене морфографске целине: Новопазарска котлина, подпланинско подбрђе, Пештерска површ и планина Рогозна. Централни, највећи део у овој области представља Новопазарско поље. Карактеристичне црте рељефа Новопазарске котлине чине расредни одсек северно од Новог Пазара низ

Рашку, флувијалне терасе и звездаста конфигурација долина.

На локацији нису запажени индикатори високог нивоа подземних вода.

Сеизмичност подручја Новог Пазара окарактерисана је степеном интензитета сеизмичности 7˚ МCS.

2.4. Климатске, микроклиматске карактеристике

и метеоролошки показатељи

Клима општине Нови Пазар је умерено-континентална, али обзиром на висинске разлике, постоје одређене температурне разлике. У пределима са надморском висином већом од 1000мnм зиме су оштре и дуге, са обимним снежним падавинама, лета су кратка и

често прохладна, а пролећа и јесени хладни, са честим падавинама. У нижим пределима клима је блажа.





Испитивања су показала да се први мразеви јављају на местима чија је надморска висина изнад 1000м у првој половини октобра и да трају до почетка маја, број мразних дана у току године износи 244, а у нижим пределима 212 дана. Снежни покривач траје у просеку три месеца. Ветрови су чести и преовлађује континентални северац.

Најблажа клима је у Новопазарској долини.

На основу средњих дневних температура ваздуха у појединим месецима, сезонама и

у току године произилази да је средња температура ваздуха у подручју Новог Пазара 10,2˚C и да је најхладнији месец јануар са средњом температуром од -0,8˚C, а најтоплији јули са 21,9˚C. Годишња амплитуда температуре ваздуха износи 22,7˚C, што заједно са поменута два екстрема даје клими овог подручја континентална обележја.

На падавински режим Новог Пазара и околине преовлађујући утицај имају циклонске активности различитог порекла, које се манифестују у продорима влажних и

хладних ваздушних маса са Атлантског океана са запада и северозапада, топлих са југа и југозапада из области средоземља, као и зимских продора хладних ваздушних маса са

севера и североистока.

Средња годишња висина падавина износи 815мм. Облачност је климатски елемент чији се годишњи ток поклапа са релативном влажношћу ваздуха и количином падавина. За разлику од тога облачност је обрнуто сразмерна инсолацији, радијацији и температури ваздуха. Изражава се у десетинама неба покривеног облацима.

Годишња облачност у Новом Пазару износи 5,6. Највећа је у децембру 7,2 а најмања у августу 3,6. Пролеће је облачније и самим тим хладније и кишовитије од јесени. Просечан број ведрих дана у Новом Пазару је 78 а број тмурних дана је 118. Први су карактеристични за летње и јесење, а други за зимске и пролећне месеце.

На подручју Новог Пазара магла се јавља у зимској половини године. Карактеристичне су приземне магле које се образују услед инверзије температуре ваздуха, као последица ноћног израчивања топлоте на подлогу. Магле нестају после изласка Сунца.

Ако нема ветра приземна магла се претвара у росу која је од посебног значаја за вегетацију.

Према вредностима годишњих честина праваца ветрова и тишина може се закључити да највећу учестаност јављања у анализираном подручју имају тишине, које су заступљене са 182 дана. Од појединих ветрова најчешћи је северни ветар са 157дана, док најмању учестаност има југозападни ветар са свега 35дана.

Из свега наведеног може се закључити да ружа ветрова за Нови Пазар има највећи

утицај из северног правца. Највећу учестаност тишина има децембар, због чега је облачност највећа у децембру.

2.5. Опремљеност локације комуналном инфраструктуром

Предметна локација се налази уз фреквентну саобраћајницу, пут Нови Пазар -

Сјеница и представља изграђено земљиште у грађевинском подручју. Према Плану детаљне регулације „потес Селаковац и део потеса Луг― кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар се налази у

зони продичног становања са централним функцијама.

На основу увида на терену може се констатовати да је локација изграђена и инфраструктурно опремљена. На предметној локацији налази гасна станица за снабдевање ТНГ-ом, која обухвата објекaт и 1 подземни резервоар од V=30m3 за ТНГ. У циљу повећања капацитета и проширења асортимана на истој се планира уградња подземног резервоара

(подељеног на 4 (четири дела) за течне нафтне деривате запремине V=70m3).

Вода за санитарне и противпожарне потребе обезбеђена је прикључком на градску водоводну мрежу.

Санитарно - фекалне отпадне воде из санитарног чвора ће се интерном канализационом мрежом одводити у градску фекалну канализацију према условима надлежног комуналног предузећа.





Атмосферске воде са крова објеката одводиће се на травнате површине, а армосферске воде са манипулативних површина, воде од прања и одржавања тих површина (претакачка места, точећа места и друго) предвидети одговарајући третман на талажнику за механичке нечистоће и сепсрстору уља и масти и лаких течности пре испуста у градску канализациону мрежу, према условима ЈКП. Квалитет вода на испусту мора да задовољи прописане услове.

За обављање usvojene технологије користи се електрична енергија према условима надлежног електродистрибутивног предузећа. Снабдевање предметног Пројекта електричном енергијом обезбеђено је са постојеће електроенергетске мреже.





3.0. Основне карактеристике Пројекта

На кп.бр. 3282 КО Нови Пазар, налази се изграђена гасна станица за снабдевање потрошача ТНГ-ом, која обухвата објекат и 1 подземни резервоара од V=30m3 за ТНГ. У циљу повећања капацитета и асортимана предвиђа се уградња подземног резервоара за течна горива.


• подземни резервоар за ТНГ запремине V=30m3, • претакачки мост са пумпом високог притиска,

• контура заштитне ограде око резервоарског модула, • претакалиште гаса из аутоцистерне у резервоар, • простор за ауттоцистерну, • приступни и проттивпожарни пут,

• два аутомата за пуњење резервоара моторних возила гасом, • острво за аутомате, • надстрешница изнад аутомата и острва, • пословни објекат, • малопродајно складиште боца са ТНГ-ом, • интерне саобраћајнице и саобраћајни прикључак на саобраћајницу, • водоводна и хидрантска мрежа,

• ограде, стазе и зелене површине.

Приступ предметној локацији обезбеђен је са улице Дубровачке.

На постојећој станици за снабдевање моторних возила течним нафтним гасом

дограђује се:

• Подземни резервоар за дизел гориво и МB 1x70m3, подељен у четири коморе: • R1 – Euro D (V=20m3),

• R2 - Dizel (V=20m3), • R3 – BмB 95 (V=15m3), • R4 - BмB 98 (V=15m3), • Одушне цеви складишних резервоара за дизел гориво МB, • Мултиплекс аутомат за истакање дизел горива и МB у погонске резервоаре

моторних возила (4+4), постављен на постојећем бетонском острву на коме се налази постојећи аутомат за истакање ТНГ-а,

• Издвојено место за истакање дизел горива и МB из аутоцистерне у складишни резервоар (утакачки шахт),

• Пиезометар за повремену контролу квалитета подземних вода у појасу око складишних резервоара горива ø60мм, h=-8,0m.

Размештај и диспозиција објеката и инсталација постојеће гасне планиране

бензинске пумпне планиран је у свему према одредбама Правилника о изградњи постројења

за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 24/71 и 26/71) и Правилника о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 20/71 и 23/71).

3.1. Опис припремних радова који предходе реконструкцји Пројекта

На предметној локацији, у циљу повећања капацитета и проширења асортимана,

планирана је уградња подземног резервоара за течне нафтне деривате и пратећа опрема. Од постојећих објеката све се задржава, не мења се. За потребе реализације планираног Пројекта потребно је на локацији извршити претходне радове:





•нивелације и уређења терена, •фундирања нових објекта и уређаја, •инфраструктурно опремање локације.

Наведене активности подразумевају грађевинске радове ископавања на локацији (за потребе фундирања), уклањање зеленог покривача и вишка земље, привремено

ускладиштење грађевинског материјала, постављање инсталација струје и воде потребних за извођење грађевинских радова.

3.2. Опис и карактеристике објеката у комплексу

предметног Пројекта

На парцели кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, површине 8ari 96m2, изграђена је гасна станица и планирана је реализација пумпне станице за течне нафтне деривате. Организација на парцели биће прилагођена микролокацијским условима и условима терена предметне просторне целине.

Резервоари за течне нафтне деривате

Складишни простор за течне нафтне деривате чини 1 подземни резервоар за складиштење течног горива запремине V=70m3, подељен на четири дела,

• R1 – Euro D (V=20m3), • R2 - Dizel (V=20m3), • R3 – BмB 95 (V=15m3), • R4 - BмB 98 (V=15m3), • Одушне цеви складишних резервоара за дизел гориво МB, • Мултиплекс аутомат за истакање дизел горива и МB у погонске резервоаре

моторних возила (4+4), постављен на постојећем бетонском острву на коме

се налази постојећи аутомат за истакање ТНГ-а, • Издвојено место за истакање дизел горива и МB из аутоцистерне у складишни


складишних резервоара горива ø60мм, h=-8,0m.

Сваки резервоар мора у свему бити изграђени према SRPS M.Z2.600. Резервоар се

поставља на темеље који се изводе бетоном MB30 на претходно припремљеној подлози (тампон слој дебљине 10 cм) и лаког бетона дебљине слоја 5cm. Резервоар ће бити укопан у односу на терен 60 cм од плашта резервоара. Тело резервоара се ослања на темеље преко два челична постоља, уз омогућавање дилатације резервоара. Резервоар се поставља под нагибом 0,5% - 1% према клизним челичним ослонцима. Цели резервоар се поставља у слој набијеног сувог песка, без камена, земље и шљунка, дебљине 20cm. Са спољне стране резервоар мора имати хидроизолацијски слој са минимално 6мм дебљине. Резервоар као

суд под притиском мора бити одобрен од Републичке инспекције парних котлова.

Резервоар мора имати следеће ознаке: назив произвођача, фабрички број, годину израде, дебљину плашта и поднице, ознаку материјала од којег је изграђен, жиг или друге ознаке надлежне инспекције. Укупан садржај посуде, радни притисак у барима, ознаку максимално дозвољеног пуњења гасом при t=40˚C, ознаку SRPS.

За постављање потпуно укопаног подземног резервоара морају бити испуњени следећи услови:

• да је резервоар израђен и опремљен за подземну уградњу, • да је пре укопавања испитан, • да су му спољне површине заштићене хидроизолационим слојем дебљине

минимум 6mm.





Резервоар мора бити окружен зеленом површином и ограђен транспарентном оградом на металним стубовима висине 2,0m.

Резервоар мора бити снабдевен свом потребном арматуром, опремом, мерним и сигурносним уређајима. У погледу безбедоносних удаљења у потпуности морају бити испоштовани услови из Правилника о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖ бр. 27/71) и Правилника о

изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Сл. лист СФРЈ‖ бр. 24/71 и 26/71).

Прикључни елементи и опрема резервоара

Пењалице - су обавезни елементи подземних резервоара и морају бити уграђене и на оба краја причвршћене, а служе за улаз и постављају се непосредно у продужењу улазног отвора.

Заштитно окно - мора бити изграђено од метала или бетона, заштићено поклопцем са бравом и служи за смештај опреме подземног резервоара. Врх окна мора бити најмање 20 cм уздигнут од околног терена. Дубина заштитног окна не сме прелазити 50cm и не сме имати слободан простор већи од 0,5 m3.

Прикључни елементи - на подземним резервоарима се морају налазити на горњој страни резервоара, по правилу на отвору за улаз. Подземни стабилни резервоари морају бити опремљени прикључцима за следећу регулациону, мерну и сигуроносну арматуру:

• Прикључак за улаз у резервоар са прирубницом и грлом за заваривање и равним поклопцем.

• Два показивача нивоа течности, која раде на различитом принципу: – механички показивач нивоа течне фазе, – магнетни показивач нивоа течне фазе.

• Један манометар, опремљен славином са контролним прикључком непосредно везаним на парни простор резервоара.

• Један термометар урађен у „Ex‖ заштити и непосредно везан са течном фазом у резервоару.

• Вентил против лома: – ако прикључци за арматуру имају пречник већи од 12 mm, вентил мора

имати пригушнице пречника рупе од 1,2 mm, – вентил против лома се по правилу уграђује унутар резервоара или

непосредно на цевни прикључка и не може се сматрати запорним органом. Вентил против лома се мора аутоматски затворити, ако проток парне или течне фазе прелази 1,5 до 2 пута границу протока предвиђену за прикључак на коме је уграђен. Иза сваког уграђеног вентила против лома мора постојати и један сигуроносни запорни орган (вентил, славина, засун),

– најмање два вентила сигурности који су уграђени у зеједничку сабирну главу која омогућава само појединачно затварање сигуроносног вентила без

смањења предвиђеног капацитета испуштања. Крајеви одушних цеви сигуроносних вентила морају се сигурно учврстити и налазити на висини од најмање 2,5 м изнад околног терена. Завршни крајеви одушних цеви морају

имати слободни, укошени отвор, који омогућује експанзију испуштеног гаса вертикално на горе. Одушне цеви не смеју се затварати поклопцима или жичаним мрежицама, а гас се не сме усмеравати на доле. На свакој одушној цеви мора постојати испуст за воду и кондензат који се не може затворити.

На сигуроносном вентилу морају се назначити: ▫ притисак отварања (bar), ▫ пречник отвора или капацитет испуштања, ▫ жиг контроле или број атеста, ▫ црвени прстен по ободу округлог дела вентила.

Капацитет испуштања сигуроносних вентила подземног (укопаног) резервоара мора

бити највише 30% мањи од капацитета испуштања сигуроносних вентила за надземне резервоаре.





Резервоари се прикључују на цевоводе преко прикључница:

• DN 50 PN 25 - прикључак за пуњење резервоара, • DN 50 PN 25 - прикључак за пражњење резервоара, • DN 40 PN 25 - прикључак гасне фазе, • DN 25 PN 25 - повратна веза из пумпног постојења и аутомата за истакање

горива.

Електрична инсталација изнад подземног резервоара мора испуњавати услове одређене прописима о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.

Ватрогасна инсталација подземних резервоара се састоји од хидрантске мреже од најмање два надземна хидранта (на растојању од 25 – 35m од резервоара) и преносног апарата за гашење пожара (по један апарат капацитета 50kg праха или другог

одговарајућег средства за гашење пожара по резервоару).

Претакалиште из аутоцистерне у подземне резервоаре

Претакалиште је прикључно место за претакање ТНГ-а и у складу је са одредбама Правилника о утврђеним зонама опасности. У зони претакалишта не смеју постојати никаква удубљења на терену. Подземни резервоар ТНГ-а се мора налазити ван заштитне зоне претакалишта, а дужина приступног пута мора бити одговарајућа. Саобраћај на претакалишту се одвија у једном смеру. Сви прикључни делови претакалишта изводе се

надземно. Прикључци за спајање транспортних цистерни морају бити означени натписима односно ознакама које показују да су спојени са простором парне односно течне фазе складишног резервоара.

Одушне цеви вентила претакалишта усмерене су вертикално на горе и висине су 2,5m изнад околног терена. Сигуроносни вентили на непокретном цевоводу у зони претакалишта могу се извести без одушних цеви. Опрема претакалишта састоји се од:

• прикључних цевовода парне и течне фазе гаса са уграђеном арматуром,

• прикључних савитљивих цеви, • приступног пута са опремом, • електричних инсталација претакалишта, • ватрогасне опреме претакалишта.

Сва опрема претакалишта мора бити одобрена за гас. Арматура и цевоводи морају бити испитани на притисак од најмање 25 bara хладним воденим притиском.

У саставу цевовода течне фазе гаса налазе се:

запорни орган, хватач нечистоћа, вентил против лома цеви, сигуроносни вентил, показивач протока, манометар,

одушни вентил.

У саставу цевовода парне фазе гаса налазе се:

запорни орган,

вентил против лома цеви,

сигуроносни вентил,

манометар,

одушни вентил.

Прикључивање транспортних цеви на претакалишту изводи се еластично, помоћу савитљивих цеви у једном комаду. Дужина тих цеви зависи од количине гаса која не сме

прелазити 60 литара. Савитљиве цеви испитују се један пут у три месеца хладним воденим притиском од 25 bara. При том се на цев ставља налепница жуте боје са датумом





испитивања о чему се води посебна евиденција. Код споја за претакање мора бити присутно одговорно стручно лице и то од момента када су спојеви успостављени, па до њиховог растављања. Претакалиште ће бити прилагођено за рад са цистернама за ТНГ.

Претакалиште је планирано у виду армирано - бетонског зида у који су учвршћени цевоводи течне и гасне фазе ТНГ-а. Бетонски зид је намењен за случај да се цистерна покрене пре раздвајања прикључка и стабилне инсталације. Бетонски зид је ширине 90cм,

дебљине 15cм и висине 80cм изнад коте терена, са дубином фундирања 80cм. Изводи се од AB MB 30 бетона.

Пумпна станица

Пумпна станица служи за дистрибуцију гаса из аутоцистерни у складишни резервоар и до аутомата за пуњење аутомобилских резервоара. Она је опремљена пумпом у „Ex‖ заштити.

На телу пумпе је сигурносни вентил који је неопходан за растерећење од превисоког

притиска. Пумпа се у рад пушта помоћу електропрекидача. Надземним цевоводима фиксираним на бетонским анкерима, повезана је са складишним резервоаром, а подземно - надземним цевоводом са дистрибутивним стубом и са претакалиштем.

Технолошка инсталација за течни нафтни гас је предвиђена од челичних бешавних цеви (SRPS C B5. 221). Подземни део инсталација изводи се на дубини од 80 cм и комплетно је заштићен хидроизолацијом и слојем од 15 cм сувог песка.

Приступни пут са опремом

За приступни пут транспортних цистерни до места прикључења на пертакалишту планиран је приступни пут који је саставни део претакалишта и користи се само ради претакања гаса. Дужина приступног пута је двоструко већа од укупне дужине цистерни које се прикључују. Приступ возила која нису намењена за транспорт гаса онемогућава се ланцима који се постављају са обе стране приступног пута на 10 м од габарита прикљученог возила.

На почетку приступног пута постављају се следећи натписи: „Забрањено пушење и приступ отвореним пламеном‖, „Незапосленима приступ забрањен‖, „Опасност од пожара и екплозије‖, „Стоп, цистерна прикључена‖ и „Обавезна употреба алата који не варничи‖.

Предвиђени саобраћај аутоцистерне на претакалишту одвија се у једном смеру на зато означеном и одређеном путу. Претакалишту могу и смеју приступити само исправне цистерне. Пуњење или пражњење аутоцистерни сме се вршити само ако је мотор возила

угашен. Аутоцистерне смеју приступити претакалишту само са хватачем варница постављеним на издувној цеви мотора. Точкови транспортних цистерни морају за време претакања бити укочени и обезбеђени за ту сврху израђеним подметачима. Пре и после претакања мора се утврдити исправност транспортних цитерни од стране стручног лица под чијим се надзором врше све манипулације на претакалишту. На претакалишту није дозвољено пуњење преносних резервоара и боца.

Аутомат за дистрибуцију ТНГ-а

За пуњење резервоара аутомобила користиће се мерни уређаји за истакање горива. Дистрибутивни стуб има прикључак за течну фазу и за повратак течне фазе. Систем је обезбеђен потребном арматуром и аутоматиком укључивања и искључивања са подизањем пиштоља на дистрибутивном стубу. Аутомат за пуњење биће смештен на острву са аутоматима. Острво ће бити уздигнуто 14cm у односу на манипулативни плато.

Аутомат за издавање ТНГ-а се смешта на разделном острву на бетонском темељу.

Издигнут је 14cm изнад нивоа коловоза и удаљен 50cm од ивице коловоза интерне саобраћајнице.

Аутомат се састоји из следећих елемената:

•кућишта израђеног од нерђајућег материјала, •волуметра повезаног са електронским бројилом са ценом,





сепаратора гасова, неповратног вентила, лоптастог вентила за линију гасне фазе, манометра, високопритисног црева за пуњење, пиштоља за точење,

сигуроносног вентила, диференцијалног вентила, противломног вентила, оперативног прекидача, сигналне лампице за рад мотора пумпе, разводне кутије,

пулс трансмитера, осветљења.

Разводни гасоводи за претакање и пуњење

Систем за претакање који повезује аутоцистерну и подземне резервоаре је повезан гасоводима гасне фазе DN40 и гасоводом течне фазе DN50.

Систем за пуњење од подземних резервоара ка потрошачима повезан је цевима за течну фазу DN32 и за почетак течне фазе DN25.

Сви гасоводи се изводе делом надземно а делом подземно од црпних бешавних цеви од материјала квалитета - 1212 према SRPS CB 5 221.

Надземни гасовод штити се од корозије и боји зелено (течна фаза), оранж (гас), зелено (повратак течне фазе) и црвено (одушак гасне фазе). Део цеви (гасовода) који се поставља под земљом, потребно је хидроизоловати

основним заштитним премазом и декородал - пластичном траком специјално намењеном за изолацију гасовода.

Цевоводи су постављени најкраћим путем у равним потезима. Цевовод се поставља надземно или подземно, стим да дубина укопавања

према пропису, буде најмање 80cm испод нивоа терена. Цевоводи су пројектовани тако да не ометају саобраћај и да нису изложени

топлоти или оштећењу. Инструменти, арматуре и прикључци дистрибутивног стуба на гасни вод

спајају се цевним гасним навојним спојем. Секције цевовода спојене прирубницама и осталим вијчаним везама не смеју

се укопавати у земљу. Нигде дуж трасе нема укрштања цевовода за ТНГ са канализационим цевима. Цевоводи се спајају искључиво заваривањем. Спајање цевовода

прирубницама врши се при уграђивању арматура. Цевоводи морају бити уземљени и заштићени одговарајућим средствима

против корозије, а прирубнички спојеви морају бити премошћени. Арматура цевовода мора се заштитити од механичког оштећења и

евентуалног коришћења од неовлашћеног лица.

Између свака два запорна органа постављени су сигуроносни вентили довољног капацитета за дату секцију цевовода.

Цевоводи течне фазе гаса обезбеђени су сигуроносним вентилима тако да на сваких 25 литара течне фазе гаса долази један сигуроносни вентил.

Сигурносни вентили су постављени на свим цевоводима течне фазе а и на цевоводима гасовите фазе на местима на којима се може очекивати кондензација гаса.

Одушне цеви вентила усмерене су вертикално на горе и висине су 2,5 m

изнад терена.





Карактеристике објеката на бензинској станици

Део комплекса који функционално припада бензинској станици, процес рада обухвата четири међусобно повезана система:

• систем за претакање горива, • систем за складиштење горива, • систем за развод горива, • систем за издавање горива.

Систем за претакање горива чини процес претакања горива слободним падом из

аутоцистерне преко шахта за истакање, помоћу гумених цеви.

Систем за складиштење горива oбухвата један подземни резервоара-подељен на четири дела, запремине 70m3, за предвиђене врсте горива и опрему подземних резервоара. Облик, главне димензије и запремина резервоара, морају одговарати стандарду SRPS M.Z2.600. Постављају се на бетонске ослонце - седла и полажу у слој набијеног и опраног

песка дебљине 20cм и обезбеђују од дејства подземних вода. Ниво плашта се налази на дубини од најмање 60cм испод нивоа терена. Са спољне стране морају имати одговарајући

слој хидроизолације, а на горњој површини постављене улазне отворе ради чишћења и периодичних прегледа.

Систем за развод горива састоји се од челичних поцинкованих цеви називног пречника DN50. Спајање цевовода обавља се помоћу спојница са навојем, а заптивање тефлонском траком. Цевна мрежа се од резервоара до аутомата полаже у бетонски канал, који се након испитивања цевовода на притисак и хидроизолацију пуни ситним сувим песком. Димензије цевовода су тако предвиђене да омогућавају исправан рад пумпи

аутомата за издавање горива. Све цеви се изводе у паду од минимум 1℅ према складишним резервоарима.

Систем за издавање горива се састоји од стабилних пумпних аутомата. Аутомати су опремљени турбо пумпом, воуметром за мерење издате количине горива, регистром за регистровање издате количине горива, гуменим цревом и пиштољем за истакање горива.

3.3. Технологија рада Пројекта

Технологија рада на бензинској и ТНГ станици, представља принцип утакања горива у аутомобилске резервоаре, додатних услуга и наплате и заснива се на систему опслуге

помоћу особља. Овакав систем пружа пун комфор корисницима услуга уз минимално задржавање на комплексу. Процес истакања нафтних деривата и ТНГ-а из аутоцистерни у подземне резервоаре и утакање горива у аутомобилске резервоаре, мора се обављати према важећим условима, законским одредбама, нормама и стандардима за ову област.

Планирана технологија рада је једноставан процес организован према важећим нормама и стандардима и не захтева посебне мере заштите. Планирана опрема и уређаји за

функционисање у оквиру самог објекта су у складу са капацитетом Пројекта и предвиђених норми и стандарда за предметну делатност.

3.4. Приказ врсте и количине потребне енергије, воде, сировина,

потребног материјала за предметну технологију

Обзиром на напред изнете карактеристике Пројекта и делатности, планирани Пројекат се може сврстати у категорију малих капацитета са аспекта захтева за потрошњом обновљивих и необновљивих ресурса.

Потрошња земљишта као природног ресурса није значајна обзиром да ће се Пројекат реализовати на већ изграђеној парцели кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, на којој већ постоји гасна станица а планирани Пројекат представља доградњу исте, те као таква нема бонитетну вредност.





Реализација планираног Пројекта не захтева коришћење природних необновљивих (тешко обновљивих) ресурса ван норми и стандарда предвиђених за изградњу објеката и пратећих садржаја.

У току реализације Пројекта ангажована механизација ће као погонско гориво користити нафтне деривате. Обзиром на обим радова, њихово локално и временски ограничено трајање, коришћење ових ресурса није предмет разматрања. Радови су

краткотрајни, користи се мали број грађевинских машина и потрошња нафтних деривата у фази изградње није значајна.

Електрична енергија ће се користити за осветљење објеката и рад инсталиране опреме у складу са условима надлежног електодистрибутивног предузећа.

Вода ће се користити за санитарне и противпожарне потребе, рационално и на начин који неће угрожавати доступност наведеног ресурса за предметну зону, према

условима ЈКП-а.

Бензин (C2H2n+2) jе запаљива течност, а добија се фракционом дестилацијом на температури од 50-200˚C.

Пропан - бутан је запаљив, безбојан гас који није корозиван и токсичан. Лако се утечњава под притиском при нормалним температурама, због чега се транспортује и складишти у течном стању.

Састав ТНГ одређен је према JUS B.H2.134. По овом стандарду смеше пропан -

бутана варирају по садржини пропана између 40-60%, а остатак је бутан са мањим процентом етана и пентана.

Течни нафтни гас (ТНГ) је запаљив и експлозиван, а тиме може бити опасан за околину. Да би се постигла сигурност у коришћењу, мере које се предузимају иду у два правца:

превентивне мере, регулација функционисања опреме.

Течни нафтни гас (ТНГ) састављен је од таквих угљоводоника које се на температури околине и атмосферском притиску налазе у гасовитом стању, а при релативно малом повећању притиска (без снижавања температуре) прелазе у течно стање. Падом притиска угљоводоничне течности испаравају и прелазе у парну фазу. Основне компоненте ТНГ-а су засићени или парафински угљоводоници од којих у ТНГ-у има највише пропана и бутана.

Општа хемијска формула парафинских угљоводоника је CnH2n+2.

Табела 1. Карактеристике бензина

Карактеристике

Молекулска маса (kg/Kмol) ≈110

Температура кључања (˚C) 100-140

Густина (kg/м3) 0,72

Густина PAE мерена у односу на ваздух 4,00

Температура запаљивости(˚C) ≈0

Доња граница експлозивности (DGE) 0,8%

Горња граница експлозивности (GGE) 6,5%

Граница експлозивности 2,2-9,5

Температура самопаљења(˚C) 250

Температуна класа T3

Класа опасности AI

Средства за гашење суви прах, угљендиоксид, пена

Дизел гориво (смеша угљоводоника) је запаљива течност која се добија фракционом дестилацијом на температури од 280-350˚C.





Табела 2. Карактеристике дизел горива

Карактеристике

Температура кључања (˚C) ›150-360

густина (kg/м3) 0,85

Густина PAE мерена у односу на ваздух 7,00

Температура запаљивости (˚C) ≈43-88

Доња граница експлозивности (DGE) 0,6%

Горња граница експлозивности (GGE) 6,5%

Граница експлозивности 2,2-9,5

Температура самопаљења (˚C) 220

Температурна класа T3

Класа опасности AII, AIII

Средства за гашење суви прах, угљендиоксид, пена

Табела 3. Карактеристике ТНГ-а пропан-бутан

Карактеристике ТНГ-а (пропан - бутан)

Карактеристике Пропан Бутан

Хемијска ознака C3H8 C4H10

Молска маса (kg/kмol) 44,09 58,12

Агрегатно стање на 20˚C и 760ммHg gas gas

Гасна константа (J/kg˚K) 188,8 143,2

Тачка кључања на 760ммHg (˚C) -42,20 -0,6

Парни притисци на: t=15.5˚C(60˚F) (kg/cм2) t=37,8˚C(100˚F) (kg/cм2)

7,43 13,32

2,10 3,92

Критични параметри: Критична температура (˚C) Критични притисак(kg/cм2) Густина (kg/мol) Запремина (l/kмol)

95,60 43,60 0,226 1,949

152,80 34,70 0,226 2,578

Температура самозапаљења (˚C) 500 429

Граница експлозивности 2,2 - 9,5 1,9 - 8,5

Експлозивна група A A

Tемпературна класа T1 T2

Степен експлозивне заштите IIAT1 IIAT1

Ссредства за гашење суви прах, угљендиоксид,

Табела 4. Безбедносни лист (International Cheмical Safety Card (ICSC) за бутан) извор: http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/index.htм

БУТАН ICSC: 0232 (noveмbar 2003)

n-butan

CAS 106-97-8 C4H10

RTECS EJ4200000 Молекуларна маса 58,1

UN 1011

EC 601-004-00-0

EINECS 203-448-7

http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/index.htm





Врста опасности/

изложеност

Критична опасност/

симптоми

Превентива Прва помоћ/

заштита од пожара

ПОЖАР Врло запаљиво Забрањен отворен пламен, варнице, пушење

Затворити довод гаса, ако то није могуће и ако нема ризика по окружење, пустити да се ватра сама угаси, у осталим случајевима гасити прахом и угљендиоксидом

ЕКСПЛОЗИЈА Експлозивне смеше гас/ваздух

Манипулација затвореним системима, вентилација, уређаји у Еx заштити, спречавање појаве статичког електрицитета (на пр. уземљењем) за течну фазу. Користити алат који не варничи

У случају пожара резервоаре прскати водом. Пожар гасити са заклоњеног места

ИЗЛАГАЊЕ

ИНХАЛАЦИЈА Поспаност, несвестица Затворени системи и добра вентилација

Чист ваздух и одмор. Могућа потреба апарата за

дисање. Потребна медицинска помоћ

КОЖА Контакт са течним ТНГом изазива промрзлине

Рукавице за заштиту од хладноће. Заштитно одело

За промрзлине: испрати са доста воде, не уклањати одећу. Обратити се за медицинску помоћ

ОЧИ У контакту са течним ТНГом јављају се промрзлине

Заштита за лице Прво добро испирати водом неколико минута (уклонити контакт сочива ако је лако изводљиво), потом одвести код лекара

ГУТАЊЕ

ПРОСИПАЊЕ ПАКОВАЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ

Евакуисати опасно подручје! Консултовати експерта. Уклонити све изворе паљења. Вентилирати. Никада не дејствовати воденим топовима директно на течност. Користити личну опрему за дисање

ЕУ Класификација

Симбол: F+

R:12

S:(2-)9-16-33

УН класификација

УН класа опасности: 2.1





Одговор на хитне случајеве

(Eмergensy Response)

Складиштење

Транспортна картица за хитне случајеве

Тransport Eмergensy Card: TEC (R)-20S10111

NFPA Code: H1; F4; R0

Отпорно на пожар, хладно

ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Физичке особине, изглед

Без мириса

Безбојан компресован утечњен гас

Физичка опасност

Гас је тежи од ваздуха и може се кретати по површини тла, могућа удаљена иницијација и може се акумулирати у просторијама са ниским плафоном при чему долази до потискивања ваздуха, односно недостатка кисеоника. Као резултат протицања, комешања, могу се генерисати електростатски набоји.

Дозвољене концентрације:

TLV: 800ppм as TWA

(ACGIH 2003)

MAK: 1000ppм; 2400мg/м3

Peak liмitation категорија: II(4)

Група ризика по трудноћу: IIc

(DFG 2003).

Начин излагања

Супстанца може бити унешена у организам инхалацијом

Угрожавање инхалацијом

У случају ослобађања из транспортног или складишнох суда течност брзо испарава и потискује ваздух што представља значајан ризик од гушења у затвореним просторима

Ефекти краткотрајног излагања

Нагло испаравање течности може извазвати промрзлине. Супстанца може утицати на нервни систем.

ФИЗИЧКЕ ОСОБИНЕ

Тачка кључања: -0,5°C

Тачка топљења: - 138°C

Релативна густина (вода=1):0,6

Растворљивост у води, g/100мl на 20°C: 0,0061

Притисак паре, kPa на 21,1°C:213,7

Релативна густина паре (ваздух=1): 2,1

Тачка паљења: - 60°C

Температура самозапаљивости: 365°C

Опсег експлозивности: vol% у ваздуху: 1,8÷8,4

Коефицијент односа октанол/вода као лог Pow: 2,89

ПОДАЦИ О УТИЦАЈУ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ





НАПОМЕНЕ

Проверити садржај кисеоника пре укласка у простор са ТНГ-ом. Посуду која цури окренути тако да место цурења буде горе, како би се избегло цурење гаса у течној фази. Све информације, сем физичких особина се односе и на изобутан (CAS 75-28-5). Високе концентрације у ваздуху могу изазвати недостатак кисеоника што представља ризик од губитка свести или смрти. „Карта сигурности‖ је делимично дорађена октобра, 2005. године.

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

ПРАВНЕ НАПОМЕНЕ

Ни CEC ни IPCS нити било која особа која представља CEC или IPCS није одговорна за употребу информација изнетих у овом документу

©IPCS, CEC 2005

Табела 5. Карта хемијске опасности (International Cheмical Safety Card (ICSC) за пропан)извор: http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/index.htм

ПРОПАН ICSC: 0319 (noveмbar 2003)

n-пропан

CAS 74-98-6 C3H8

RTECS ТX2275000 Молекуларна маса 44,1

UN 1978

EC 601-003-00-5

EINECS 200-827-9




симптоми



ПОЖАР Врло запаљиво Забрањен отворен пламен, варнице, пушење

Затворити довод гаса, ако то није могуће и ако нема ризика по окружење, пустити да се ватра сама угаси, у осталим случајевима гасити прахом и угљендиоксидом

ЕКСПЛОЗИЈА Експлозивне смеше гас/ваздух

Манипулација затвореним системима, вентилација, уређаји у Еx заштити,

У случају пожара резервоаре прскати водом. Пожар гасити са заклоњеног места






спречавање појаве статичког електрицитета (на пр. уземљењем) за течну фазу. Користити алат који не варничи

ИЗЛАГАЊЕ

ИНХАЛАЦИЈА Поспаност, несвестица Затворени системи и добра вентилација

Чист ваздух и одмор. Могућа потреба апарата за дисање. Потребна медицинска помоћ

КОЖА Контакт са течним ТНГом изазива промрзлине

Рукавице за заштиту од хладноће. Заштитно одело

За промрзлине: испрати са доста воде, не уклањати одећу. Обратити се за медицинску помоћ

ОЧИ У контакту са течним ТНГом јављају се промрзлине

Заштита за лице Прво добро испирати водом неколико минута (уклонити контакт сочива ако је лако изводљиво), потом одвести код лекара

ГУТАЊЕ


Евакуисати опасно подручје! Консултовати експерта. Уклонити све изворе паљења. Вентилирати. Никада не дејствовати воденим топовима директно на течност. Користити личну опрему за дисање

ЕУ Класификација

Симбол: F+

R:12

S:(2-)9-16

УН класификација

УН класа опасности: 2.1





Тransport Eмergensy Card: TEC (R)-20S1978


Отпорно на пожар, хладно







Без мириса

Безбојан компресован утечњен гас


Гас је тежи од ваздуха и може се кретати по површини тла, могућа удаљена иницијација и може се акумулирати у просторијама са ниским плафоном при чему долази до потискивања ваздуха, односно недостатка кисеоника. Као резултат протицања, комешања, могу се генерисати електростатски набоји.

Дозвољене концентрације:

TLV: 800ppм as TWA

(ACGIH 2003)

MAK: 1000ppм; 2400мg/м3

Peak liмitation категорија: II(4)

Група ризика по трудноћу: IIc

(DFG 2003).


Супстанца може бити унешена у организам инхалацијом


У случају ослобађања из транспортног или складишнох суда течност брзо испарава и потискује ваздух што представља значајан ризик од гушења у затвореним просторима


Нагло испаравање течности може извазвати промрзлине. Супстанца може утицати на нервни систем.


Тачка кључања: -42°C

Тачка топљења: - 189°C

Релативна густина (вода=1):0,5

Растворљивост у води, g/100мl на 20°C: 0,007

Притисак паре, kPa на 21,1°C: 840


Тачка паљења: - 104°C


Опсег експлозивности: vol% у ваздуху: 2,1÷9,5

Коефицијент односа октанол/вода као лог Pow: 2,36

ПОДАЦИ О УТИЦАЈУ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

НАПОМЕНЕ

Проверити садржај кисеоника пре укласка у простор са ТНГ-ом. Посуду која цури окренути тако да место цурења буде горе, како би се избегло цурење гаса у течној фази. Високе концентрације у ваздуху могу изазвати недостатак кисеоника што представља ризик од губитка свести или смрти.

ДОДАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ


Ни CEC ни IPCS нити било која особа која представља CEC или IPCS није одговорна за употребу





информација изнетих у овом документу

©IPCS, CEC 2005

Табела 6. Безбедносни лист (International Cheмical Safety Card (ICSC) за дизел горивo) извор: http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/index.htм

Дизел гориво ICSC: 1400 (Октобар 2004)

Disel fuel

Disel oil

CAS 68476-34-6

RTECS LS9142500

UN 1202

EC 649-227-00-2




симптоми



ПОЖАР Запаљив.Испарава токсичне и иритантне гасове,

Без отвореног пламена.

Гасити воденим топом, алкохолно резистентном пеном,

ЕКСПЛОЗИЈА Експлозивна смеша гас/ваздух је експлозива на 52 0 C

Изнад 52 0 C затворити систем, ветрити, косристити уређаје у Еx заштити, спречавање појаве статичког електрицитета (на пр. Уземљењем). Користити алат који не варничи

У случају пожара резервоаре склонити. Прскати водом.

ИЗЛАГАЊЕ

ИНХАЛАЦИЈА Слабост. Главобоља.Несвестица, мучнина.

Вентилација, извлачење гасова или коришћење заштите опреме за дисање

Чист ваздух и одмор. Потражити медицинску помоћ

КОЖА Изазива исушеност коже. Црвенило.

Заштитне рукавице.

Испрати и затим опрати кожу водом и сапуном.

ОЧИ Црвенило.Бол. Заштитне наочаре или заштиту за очи, или комбинацију са заштитноом опремом за дисање.

Прво добро испирати водом неколико минута (уклонити контакт сочива ако је лако изводљиво), потом одвести код лекара






ГУТАЊЕ (слино као и код удисања) Не јести, пити или пушити за време рада

Испрати уста. Не у случају повраћања. Попити доста воде. Затражити медицинску помоћ.


Покупити испуштену течност у херметичке контејнере што је више могуће. Користит песак

како апсорбент или неки други инертни абсорбент и одложити на сигурно место. Користити личну опрему за дисање.

XN симбол

Р: 40

С: (2)36/37

Ознака : H

UN класа опасности: 3

UN ознака паковања: III





Тransport Eмergensy Card: TEC (R) 30S1202


Херметички затворено.



Браон, слабо вискозна течност, са карактеристичним мирисом.

Дозвољене концентрације

TLV:100ppм as TWA;A3;(ACGIH 2004)


Супстанцa се абосрбује у организам и удисањем аеросоли.


Штетна концетрација је најмања при температури од 200 C.


Супстанца је штетна за очи, кожу или респираторни тракт. У колико се тецност попије или удисањем унесе у плућа може доћи до оштећења. Супстанце може деловати на централни нервни систем.

Ефекти дуготрајног излагања

Изазива дерматолошке промене.






Тачка кључања: 282-338°C

Tачка топљења:-30--18°C

Растворљивост у води, g/100мl на 200 C: 0.0005

Густина: 0.87—0.95 g/cм3


Тачка паљења:< 52°C

Температура самозапаљивости: 254-285°C

Опсег експлозивности: vol% у ваздуху: 0.6-0.65

Коефицијент односа октанол/вода као лог Pow:>3.3

ПОДАCИ О УТИCАЈУ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Штетна је за водене организме.

НАПОМЕНЕ



©IPCS, CEC 2001

Табела 7. Безбедносни лист (International Cheмical Safety Card (ICSC) за бензин) извор: http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/icsc/dtasht/index.htм

БЕНЗИН ICSC: 1400 (Октобар 2001)

Benzin

CAS 886290-81-5

RTECS DE350000

UN 1203

EC 649-378-00-4




симптоми



ПОЖАР Врло запаљиво Без отвореног пламена, варница, пушења

Гасити прахом, пеном, карбон диоксидом

ЕКСПЛОЗИЈА Експлозивна смеша Затворити систем, вентилација

У случају пожара резервоаре склонити.






гас/ваздух косристити уређаје у Еx заштити, спречавање појаве статичког електрицитета (на пр. Уземљењем). Користити алат који не варничи

Прскати водом.

ИЗЛАГАЊЕ

ИНХАЛАЦИЈА Поспаност, несвестица, слабост, кашаљ, главобоља.

Вентилација, извлачење гасова или коришћење заштите опреме за дисање

Чист ваздух и одмор. Потражити медицинску помоћ

КОЖА Може се абсорбовати. Изазива исушеност коже. Црвенило.

Заштитне рукавице. Заштитно одело

Уконити контаминирану одећу. Испрати и затим опрати кожу водом и

сапуном.

ОЧИ Црвенило.Бол. Заштитне наочаре или заштиту за очи, или комбинацију са заштитноом опремом за дисање.

Прво добро испирати водом неколико минута (уклонити контакт сочива ако је лако изводљиво), потом одвести код лекара

ГУТАЊЕ Мучнина. Повраћање. (слино као и код удисања)

Не јести, пити или пушити за време рада

Испрати уста. Не у случају повраћања. Попити доста воде. Затражити медицинску помоћ.


Евакуисати опасно подручје! Консултовати експерта. Уклонити све изворе паљења. Покупити сву просуту течност са земље, песка или другог не-запаљивог материјала.Не уносити ову хемикалију у окружење. Користити личну опрему за дисање

Т симбол

Р: 45-65

С: 53-45

Ознака : H, P

UN класа опасности: 3

UN ознака паковања: И

Загађивач мора.





Тransport Eмergensy Card: TEC (R) 30S1203


Отпорно на пожар.







Покретна течност


Гас је тежи од ваздуха и може се кретати по површини тла, могућа удаљена иницијација.Смешом гасова са ваздухом , лакше се формира експлзивна маса. Као резултат протицања, комешања, могу се генерисати електростатски набоји.


Супстанца може бити унешена у организам инхалацијом или преко коже.


Штетна концетрација је највеће при температури од 200 C.


Супстанца је штетна за очи, кожу или респираторни тракт. У колико се тецност попије или удисањем унесе у плућа може доћи до оштећења. Супстанце може деловати на централни нервни систем.

Ефекти дуготрајног излагања

Изазива дерматолошке промене. Може деловати на централни нервни систем. Мозе бити канцероген за људе.


Тачка кључања: 20-200°C

Релативна густина (вода=1):0.7-0.8

Растворљивост у води, g/100мl : није растворљив

Притисак паре(ваздух =1) :3-4


Тачка паљења:<- 21°C


Опсег експлозивности: vol% у ваздуху: 1.3-7.1

Коефицијент односа октанол/вода као лог Pow: 2-7

ПОДАCИ О УТИCАЈУ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Штетна је за водене организме.

НАПОМЕНЕ

Препоручује се периодични лекарски прегледа за лица која реде са овом супстанцом.

Може садржати додатке који могу утицати на људско здравље и животну средину. Карта је обновљена 2005.







©IPCS, CEC 2001

Наведени енергенти ће се складиштити у 2 подземна резервоара запремине по

V=70m3 – подељен на четири дела (складиштење D2, ED, BМB-95 и МB-95) и резервоар запремине V=30m3 (ТНГ). На локацију ће бити допремани аутоцистернама. Поступање, транспорт и складиштење нафтних деривата и ТНГ-а биће у потпуности у складу са Правилником о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 20/71 и 23/71), Правилником о

изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 27/71 и 29/71), Правилником о техничким нормативима за уређаје и опрему за погон моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 7/84) и Правилником о техничким нормативима за стабилне судове под притиском („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 16/83).

3.5. Приказ врсте и количине испуштених гасова,

отпадних вода и других отпадних материја

Планирани Пројекат спада у комерцијалне делатности, тако да се о типичном

технолошком процесу у правом смислу речи не може говорити.

Утицај Пројекта на животну средину се испољава кроз емисију аерополутаната.

Потрошачи, односно корисници услуга на реализованој гасној станици и будућој бензинској пумпи биће учесници у саобраћају на путу Нови Пазар - Сјеница. Са наведене саобраћајнице је омогућен приступ локацији и веза са гравитационим подручјем. Возила која на локацију уђу кретаће се истом брзином и са истим режимом рада мотора, те ни по чему емисија продуката сагоревања нафтних деривата у моторима возила неће бити већа

него у постојећем стању, а исто важи и за постојеће нивое буке у животној средини.

Процеси претакања нафтних деривата у подземне резервоаре представљају једини вид аерозагађења који је директна последица рада Пројекта. Према литерарним подацима (Пут и животна средина, Жабљак 1998., „Бензинске пумпе као фактор угрожавања‖ В. Најденов) при пуњењу резервоара (ваздух са бензинским парама) се преко одушних цеви и

утакачке шахте потискује из резервоара. При претакању 20 t бензина емитује се 160 kg бензинских пара (емисија угљоводоника). Дизел гориво испарава знатно мање (и до 30% у

односу на бензин), те се очекује емисија око 53 kg (угљоводоника). Просечно се на једној бензинској станици (емпријски подаци постојећих пројеката истог типа) допуњавање једног резервоара врши једном недељно. Аутоцистерне просечно имају запремину која износи 30 m3 односно око 28 t. При утакању наведене количине нафтних деривата емитоваће се око 224 kg испарљивих угљоводоника за бензин, односно 74 kg када је у питању бензин. При утакању горива у резервоаре моторних возила у просеку се емитује око 130 g бензинских

пара - према литерарним подацима (Пут и животна средина, Жабљак 1998., „Бензинске пумпе као фактор угрожавања‖, В. Најденов). Процена је да ће се у предметном комплексу дневно услужити око 120 возила, што ће условити емисију око 15 kg бензинских пара. У редовном раду, према литературним подацима („Човек, нафта и животна средина‖, др.





Душанка Милошевић, 1999.) кроз одушне цеви подземних резервоара долази до емисије бензинских пара у количини од око 0,02 запреминска процента течности у резервоару. Обзиром да количина течности у резервоарима опада од тренутка пуњења у зависности од потрошње конкретне врсте горива није могуће дати конкретан податак о емисију у сваком тренутку. Емисија пуног резервоара се креће око 7,3 kg дневно. Емисија угљоводоника се односи на фракцију нафтних угљоводника са ниским бројем угљеникових атома, пре свега

на алифатичне угљоводонике C1–C5. Обзиром да у окружењу аерозагађење највећим делом потиче од саобраћаја, односно да полутанте чине продукти сагоревања нафтних деривата, неће бити значајног кумулативног ефекта.

Подизање постојећег нивоа буке као последица егзистенције планиране пумпе је мало вероватно. Возила која се иначе крећу наведеном саобраћајницом производе буку широкопојасну и променљиву. Кретање наведених возила кроз предметну локацију

производи знатно мању, емисију буке обзиром да је брзина кретања знатно мања од оне на магистрали. Слична ситуација је и при уласку аутоцистерни на комплекс ради претакања горива у подземне резервоаре. При задржавању возила у комплексу (време истакања

горива из цистерни, време утакања горива у аутомобиле, боравак у пословно – комерцијалном објекту) возила су искључена.

Комплекс је нивелисан, са саобраћајно решеним прикључком који омогућуе безбедно и лако укључење у саобраћај на пут Нови Пазар - Сјеница, те ни у том моменту

нема повећане емисије буке.

У редовном раду Пројекта ствара се комунални отпад, са карактеристикама опасног отпада, санитарно-фекалне отпадне воде и зауљене атмосферске воде. Адекватним мерама заштите животне средине, инфраструктурног уређења, комуналне хигијене, спречиће се негативни утицаји ових загађујућих материја на животну средину.

Евентуални значајнији негативни утицаји на животну средину могу настати само у случају акцидента на локацији.

У циљу превенције, спречавања, смањења, отклањања и минимизирања могућих штетних утицаја на животну средину, треба планирати, пројектовати и спровести мере

заштите и мониторинга животне средине.

3.6. Приказ технологије третирања, токови и

биланс отпада на локацији Пројекта

У току редовног рада будуће бензинске и пумпне станице доћиће до генерисања различитог отпада са којим се мора поступати у складу са Законом о управљњу отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 36/2010).

Комунални отпад настајаће на локацији као последица боравка запослених и корисника услуга. Одлагање ове врсте отпада вршиће се према условима надлежног

комуналног предузећа у одговарајуће врсте контејнера са поклопцем. Обавеза Носиоца Пројекта је да у поступку реализације Пројекта, у складу са Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 36/2010) и нормативом локалне управе склопи уговор са

надлежним комуналним предузећем.

Рециклабилни и амбалажни отпад се мора сакупљати у оквиру комплекса према одредбама Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл.гласник РС‖ бр.56/10) и Закона о амбалажном отпаду („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09) и уступаће се

заинтересованим лицима на даљи третман.

Санитарно-фекалне отпадне воде отпадне воде из санитарног чвора ће се интерном канализационом мрежом одводити у градску фекалну канализацију према условима надлежног комуналног предузећа.

Атмосферске воде са условно чистих површина, могу се испустити у околне зелене површине или други пријемник, без предходног третмана.





Зауљене армосферске воде са манипулативних површина, воде од прања и одржавања тих површина (претакачка места, точећа места и друго), предвидети одговарајући третман на талажнику за механичке нечистоће и сепсрстору уља и масти и лаких течности пре испуста у градску канализациону мрежу, према условима ЈКП. Квалитет вода на испусту мора да задовољи прописане услове.

Отпад карактеристика опасних материја настајаће повремено на локацији а

представља амбалажу од аутокозметике, антифриза, моторног уља, као и талог који настаје у процесу чишћења резервоара (на сваких пет година врши се чишћење резервоара) и таложника - сепаратора масти и уља. Поступање са таквим отпадом мора бити у складу са Правилник о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл.гласник РС‖ бр.92/10). Тако настао отпад се мора привремено складиштити у одговарајућој амбалажи (непропусна бурад са поклопцем) у наткривеном простору поред објекта

бензинске станице, на месту које је означено као простор за постављање амбалаже за складиштење опасног отпада. У поступку техничког пријема објекта врши се контрола испуњености услова (утврђен обележен простор за постављање непропусног, обележеног

бурета). За сав отпад из резервоара Носилац Пројекта је у обавези да склопи Уговор са овлашћеном, акредитованом институцијом за преузимање истог.

На предметној локацији није предвиђена прерада, рециклажа ни складиштење отпадних материја. Није дозвољено спаљивање било каквих материја на локацији.

3.7. Приказ утицаја на животну средину усвојене технологије

У редовном раду предметног Пројекта долази до емисије аерополутаната, настанка комуналног отпада, рециклабилног отпада, санитарно-фекалних отпадних вода, атмосферских отпадних вода, зауљених атмосферских вода као и до повећаног нивоа буке.

Адекватним мерама заштите животне средине, инфраструктурног уређења, комуналне хигијене, спречиће се негативни утицаји ових загађујућих материја на животну средину.

Предметна локација и пројекат се налазе у подручју које је у знатној мери изложено утицају постојеће буке, која настаје обављањем саобраћаја на путу Нови Пазар - Сјеница. Узимајући у обзир карактеристике предметне локације и Пројекта, затим карактеристике подручја у којем се налази предметна локација, може се закључити да

утицај буке, која настаје обављањем напред наведене делатности, не може изазвати значајније негативне утицаје у окружењу предметне локације и у животној средини, односно да не може доћи до повећања постојећег нивоа буке у посматраном подручју.

За предметни Пројекат није карактеристична емисија електромагнетног зрачења, вибрација, радијације, те са тог аспекта нема ризика по становништво у окружењу.

Топлота се у животну средину ослобађа преко издувних гасова на локалном и локацијском нивоу, те неће доћи до измене климатских карактеристика у анализираној

зони.

Евентуални значајнији негативни утицаји на животну средину могу настати само у случају акцидента на локацији.

У циљу превенције, спречавања, смањења, отклањања и минимизирања могућих штетних утицаја на животну средину, треба планирати, пројектовати и спровести мере заштите и мониторинга животне средине.





4.0. Приказ главних алтернатива и разлог за избор усвојеног решења

За реализацију планираног Пројекта нису понуђена алтернативна решења. Из тих разлога Носилац Пројекта није разматрао могуће алтернативе са аспекта избора локације. Разлози за избор предложене локације су:

• на предметној локацији већ се налази гасна станица а у циљу повећања капацитета

и проширења асортимана носилац Пројекта има у плану доградњу исте додавањем резервоара за течне нафтне деривате,

• просторне могућности и капацитет комплекса дозвољавају избор адекватног понуђеног решења при размештају планираних садржаја бензинске и пумпне

станице за ТНГ,

• локација је адекватно инфраструктурно опремљена у складу са захтевима

планиране технологије, према условима и сагласностима надлежних предузећа и организација,

• планирана бензинска пумпа ће побољшати снабдевеност гравитирајућег подручја течним нафтним дериватима.

У оквиру саме локације, вршена је анализа могућих алтернатива везаних за организацију и положај складишног (резервоарског простора), точећих места, претакалишта, паркинг простора, станичног објекта и надстрешнице. Избор варијантног

решења организације бензинске и пумпне станице ТНГ-а, које је и предмет процене утицаја, представља најбоље понуђено решење са аспекта:

• најбоље организације простора према противпожарним условима и зонама

противпожарне заштите,

• најбезбеднијег кретања возила у комплексу (аутоцистерни и корисника услуга).

Са еколошког аспекта, поштујући принципе одрживог развоја, на предметној локацији је могућа реализација планираног Пројекта – доградња станице за снабдевање

горивом моторних возила, уз поштовање мера заштите животне средине и мера еколошког мониторинга.





5.0. Приказ тренутног стања животне срединена локацији и ближој околини(микро и макро локација)

Стање животне средине, као и медијума животне средине, није праћено у претходном периоду тако да не постоје подаци о капацитету, карактеристикама и стању животне средине, те се стање може дати као процена.

Процена стања животне средине може се дати на основу природних карактеристика

локације и просторне целине којој припада, створених вредности и услова на локацији и окружењу и опсервацијом на терену уз идентификацију извора загађења.

5.1. Анализа локације - нулто стање, са аспекта заштите животне средине

и погодности изабране локације

за рад Пројекта

Непосредно окружење карактерише изграђено земљиште и други комерцијани објекти. У анализираној зони нема заштићених биљних и животињских врста, биоценоза, споменика природе.

Концентрација становништва на предметној локацији зависиће, пре свега, од броја

запослених и корисника услуга, као и од броја учесника у саобраћају на путу Нови Пазар - Сјеница.

Као мобилни извор аерозагађења идентификован је саобраћај на путу са којег је обезбеђен приступ локацији. Саобраћај представља извор специфичних полутаната, који настају емисијом продуката потпуног и непотпуног сагоревања горива и мазива. Из мотора са унутрашњим сагоревањем емитују се полутанти NOx, SOx, CO, CO2, CxHу, HCHO, оксиди

олова, чађ, чија је концентрација у околини саобраћајнице у директној зависности од

интензитета саобраћаја, карактеристика саобраћајнице и абиотичких фактора окружења.

Планирани Пројекат ће бити видљив учесницима у саобраћају, на путу Нови Пазар - Сјеница.

Реализација предметног Пројекта неће условити демографске промене у окружењу. Неће доћи до расељавања, насељавања, промене традиционалног начина живота.

У предметној зони изграђена је канализациона мрежа. Одвођење отпадних вода из

објекта је решено изградњом новог канализационог прикључка, према условима надлежног комуналног предузећа. На тај начин ће бити спречено загађење земљишта, површинских и подземних вода у анализираној зони.

Бука и вибрације као потенцијални фактори угрожавања животне средине неће прелазити Законом нормиране вредности за предметну зону. Са аспекта квалитета животне средине и потенцијалног угрожавања буком и вибрацијама, предметни Пројекат је еколошки прихватљив уз обавезну примену техничких мера заштите тј. реализацију

заштитног зеленила које подразумева линеарно зеленило односно дрвореде уз постојећe саобраћајнице, а посебно према зонама становања. Такође, унутар комплекса предвиђено је формирање појасева заштитног зеленила ниског и средњег растиња, дугог вегетационог периода.

У оквиру предметног комплекса нема заштићених природних и културних добара и археолошких налазишта, која би била угрожена реализацијом и радом предметног Пројекта.

На основу анализе на терену и увидом у релевантну просторно - урбанистичку

документацију утврђено је да постоје негативни утицаји на медијуме животне средине у анализираној зони, али да обзиром на карактер и обим утицаја, као и на просторне и климатске карактеристике, капацитет животне средине није значајно угрожен. Планирани Пројекат неће довести до кумулативног, синергијског дејства са пројектима у окружењу.





Уз поштовање техничко - технолошких мера, услова надлежних органа, организација и предузећа и мера очувања животне средине, примењених и пројектованих за предметни Пројекат, може се очекивати да предметни комплекс неће угрожавати медијуме животне средине.





6.0. Могући штетни утицаји на животну средину

од редовног рада Пројекта

Могуће промене и утицаје на животну средину, односно њено угрожавање од стране предметног Пројекта потребно је разматрати са више аспеката:

• утицаји током реализације предметног Пројекта (уређивања локације и укопавања резервоара),

• утицаји у току редовног рада Пројекта,

• утицаји у ванредним – акцидентним ситуацијама.

6.1. Могући штетни утицаји на животну средину у

току уређивања локације и изградње објеката

Утицаји који се могу јавити приликом извођења грађевинских радова на припреми

локације планираног Пројекта су привремени и краткотрајни, а последица су рада грађевинских машина. Поред привременог повишеног нивоа буке, емисије полутаната – издувних гасова из мотора механизације и прашине у топлим и сувим данима, највећи негативни утицај и осећај непријатности је визуелна деградација простора – изглед градилишта са одложеним грађевинским материјалом, земљом, блатом, каналима и грађевинским машинама.

Ипак, радови на реализацији пројекта трају кратко, те су сви негативни утицаји, иако интензивнији, краткотрајни и неће довести до значајних негативних последица по здравље и живот становништва.

Само у случају хаварије на локацији, која представља квар са исцуривањем нафтних деривата, уља и мазива на механизацији може доћи до локалног загађења, односно површинске контаминације земљишта у површини на којој се нафтни дериват

просуо (максимално 2–3 m3). Санација је једноставна у том случају и обухвата уклањање загађеног слоја, сакупљање у полиетиленске вреће или непропусну бурад и евакуацију, односно предају акредитованом правном лицу на даље поступање, односно деконтаминацију.

Изградња бензинске станице (Укопавање подземног резервоара) на анализираној

локацији имаће мали (занемарљив) утицај на промену квалитета ваздуха у непосредном и ширем окружењу. За извођење радова на локацији биће ангажована механизација која представља извор аерозагађивања полутантима атмосфере (NOx, CO, CO2, CxHx, HCHO, чађ). Један од главних полутаната који се јавља током извођења грађевинских радова је

прашина. Прашина је већином неорганског порекла (песак, цемент, креч итд.), али је присутна и прашина органског порекла (дрво, земља, асфалт, смола).

Примена грађевинских машина, које за рад користе дизел гориво, доводи до

загађивања доњих слојева атмосфере издувним гасовима. Обзиром на карактер, величину и капацитет Пројекта, тешке и остале грађевинске машине за укопавање резервоара биће ангажоване у кратком временском периоду, што не представља значајан утицај на животну средину и здравље становништва. Ови утицаји су привремени, краткотрајни без понављања

и јављају се само при уређивању локације и изградњи објекта.

Реализација Пројекта неће довести до испуштања отпадних вода у земљиште и подземне воде.





Као негативан утицај јавља се и емисија буке импулсног типа, пореклом од ангажоване механизације и уређаја. Према литературним подацима, механизација која се користи при изградњи објекта бензинске станице (багери, грејдери, камиони итд.) развија буку од преко 85 dB(A). Овај повећан ниво буке у току грађења сматра се краткотрајним утицајем без понављања, тако да ти параметри нису узети као меродавни за прорачун.

За потребе реализације Пројекта на предметној локацији обавеза Носиоца Пројекта

је да:

• ангажује исправну механизацију и уређаје на уређивању локације и извођењу грађевинских радова,

• настали комунални отпад уклони са локације, сагласно условима надлежног комуналног предузећа,

• радове изводи у складу са пројектном документацијом,

• примени мере заштите животне средине.

6.2. Могући штетни утицаји на животну средину

за време редовног рада Пројекта

Бензиска и пумпна станица је комерцијални објекат намењен малопродајној дистрибуцији нафтних деривата. У редовном раду Пројекта возила која учествују у саобраћају на околним саобраћајницама улазе на комплекс, стају поред острва за истакање горива и уз услугу запослених утачу гориво у резервоаре возила.

Поред наведених услужних делатности на локацији се периодично допуњавају складишта горива и ТНГ-а. Аутоцистерна улази на локацију, поставља се уз претакачки мост (за ТНГ) или шахту за истакање течних горива, обезбеђује и искључује, након чега се врши претакање.

Наведени поступци у комплексу доводе до:

• емисије издувних гасова из возила која се крећу кроз станицу • емисије буке од возила која се крећу кроз станицу, • емисија угљоводоника при истакању горива у складишне резервоаре и утакању

горива у резервоаре возила, • таложење продуката издувних гасова и деривата нафте по радним површинама, • генерисања чврстог отпада, • одбацивање органских и неорганских отпадака на радним површинама.

6.2.1. Емисија у ваздух и аерозагађивање

Анализе везане за проблематику аерозагађења темеље се на параметрима за које се

са прихватљивом тачношћу може доћи до нумеричких података. Сматра се, наиме, веома битним да се у анализе поред угљенмоноксида укључе и друга хемијска једињења, лебдеће честице и прашина. Истраживања су показала да су азотови оксиди, обзиром на дозвољене вредности, често ближе дозвољеној граници него што је то случај са угљенмоноксидом.

Изнете чињенице условиле су да се као меродавне компоненте аерозагађења усвоје: угљен моноксид, азот моноксид, азот диоксид, сумпор диоксид, угљоводоници, оксиди олова, честице прашине и чађи. Пораст броја возила са дизел-моторима нарочито је повећао

значај азотових и сумпорних оксида уз оксиде олова, што је условило прелазак на еколошки прихватљивије енергенте - безоловни бензин и ТНГ.

На предметној локацији, при редовној експлоатацији, јавиће се неколико главних извора загађивања ваздуха:

• емисија испарљивих угљоводоника при претакању горива у подземне резервоаре, • емисија испарљивих угљоводоника при утакању горива у моторна возила,

• емисија испарљивих угљоводоника преко одушних цеви резервоара,





• емисија гасовитих загађујућих материја из возила при кретању на простору пумпе (директна веза са бројем возила на комплексу) - током манипулације возила на простору бензинске пумпе емитују се издувни гасови.

Продукти сагоревања горива у моторним возилима – полутанти из саобраћаја имају већу штетност по здравље људи и по животну средину, али мању концентрацију, односно

емитује се знатно мања концентрација у ваздух. Највећу штетност имају честице чађи које на себи имају продукте непотпуног сагоревања нафтних деривата – ароматичне угљоводонике попут бензопирена и антрацена.

Са друге стране емисија испарљивих компоненти течних горива има за последицу периодично ослобађање веће количине мање штетних полутаната. Испарљиев компоненте горива као смеше угљоводоника су угљоводоници са ниским бројем угљеникових атома –

најчешће парафини C1-C5, и њихови изомери. Метан, етан, бутан, пропан, пентан су гасови и паре које немају изражено токсично дејство на становништво, већ спадају у загушљивце, односно асфиксаторе (у затвореним просторима потискују кисеоник). Такође, у великим

количинама, могу да иритирају кожу, слузокожу и дисајне органе. Не задржавају се у организму, брзо се фотохемијски разграђују до угљоводоника и разређују ваздушним струјањима. Највеће време полураспада има пентан (12 – 24 h у зависности од количине светлости). Граница штетних концентрација у ваздуху за наведене материје су 1000 ppм,

односно 2400 – 2950 мg/м3, у зависности од молске масе наведених једињења. Озбиљније, али повратне последице по здравље људи очекују се тек при понављаном или дуготрајном излагању концентрациама изнад 10000 ppм. Извор за пентан који има негативнији утицај од осталих (EPA/600/8-88/048 jul, 1987 – Health Effects Assessмent for n-Pentane – Environмental criteria and Assessмent Office of Health and Environмental Assessмent Office of Research and Developмent U.S. EPA, Cincinnati).

Као VOC материје представљају гасове стаклене баште, обзиром да се њиховим распадањем у атмосфери добија угљен диоксид.

Према литерарним подацима (Пут и животна средина, Жабљак 1998., „Бензинске пумпе као фактор угрожавања‖ В. Најденов) изнети су неки подаци о емисији угљоводоника при претакању нафтних деривата што је већ наведено у поглављу 4.5.:

• претакање садржаја једне аутоцистерне емитује се око 224 kg испарљивих угљоводоника за бензин, односно 74 kg када је у питању дизел гориво,

• при утакању горива у резервоаре моторних возила у просеку се емитује око 130 g бензинских пара

• емисија пуног резервоара преко одушних цеви се креће око 7,3 kg дневно.

Очекује се да се један резервоар нафтних деривата допуњава једном недељно па је укупна количина емитована у току месец дана при претакању горива у подземне резервоаре:

Qr=(Q1+Q2+Q3) x n=(224+224+74) x 4=2088 kg/мesec

Qr – укупна месечна количина

Q1 – количина која се емитује при пуњењу 1. комере са бензином

Q2 – количина која се емитује при пуњењу 2. коморе са бензином

Q3 – количина која се емитује при пуњењу резервоара за дизел

n – број пуњења месечно

Утакање горива у резервоаре возила за процењени број од 120 возила у 24 h емитује:

Qu=q x n x a=0,13 x 120 x 30= 468 kg

Qu – Укупна количина за месец дана

q – количина по утакању у једно моторно возило

n – просечан број пуњења у 24 h





a – број дана у месецу

Емисија из једног резервоара бензина преко одушних цеви износи око 7,3 kg, док је емисија из резервоара са дизелом преко одушних цеви минимална. Значи да се на овај начин месечно иземитује:

Qo= 2 x q x 30 =438 kg – укупна количина емитована преко одушних цеви.

Укупно емитована количина месечно је збир наведених количина и износи 2994 kg.

Претакање ТНГ из цистерни у резервоаре и из резервоара у возила врши се херметички затвореним путевима те нема значајне емисије у атмосферу.

Емисија полутаната атмосфере може се очекивати из возила, која користе услуге Предметног Пројекта на локацији. Из мотора са унутрашњим сагоревањем емитују се

полутанти NOx, SOx, CO, CO2, CxHу, HCHO, оксиди олова, бензен, чађ. Прорачун концентрација специфичних аерополутаната извршен је уз помоћ модела дефинисаног у смерницама за загађење ваздуха на путевима (Мerkbiat uber Luftverunreinigungen an

Strassen, МluS-82).

Ki(i)=K*i · gi(i) · мi(i) · fsi · fw (мg/м3)

•K*i - стандардна концентрација поједине компоненте (i) на месту емисије,

•gi(i) - функција промене концентрације у зависности од растојања,

•мi(i) - функција претварање NO у NO2,

•fsi - функција која укључује карактеристике саобраћаја,

•fw - функција која дефинише утицај ветра.

Промена концентрација компонената аерозагађивача у функцији растојања, кроз коју се пружа могућност анализе за зону утицаја, дата је у облику израза:

gi(d)=exp(a0 · d/100 + a1i · arctan · d/100)

где је:

•d - управно растојање од емисионе до имисионе тачке,

•a0i, a1i - коефицијенти.

Како са удаљењем од извора загађивања долази до претварања NO у NO2 у прорачун за концентрацију азотдиоксида се уводи функција корекције мi(i)=f(b,l,n). Утицај метеоролошких фактора на концетрације аерополутаната уводи се у прорачун кроз функцију fw=f(u) где је (u) брзина ветра у имисионој тачки. Резултрат прорачуна су средње

годишње вредности за дефинисане компоненте отпадних гасова. На основу изнетих чињеница извршен је прорачун концентрација меродавних полутаната за карактеристике транспортних возила и механизације. Добијени подаци су приказани табеларно.

Табела6.2.1. Концентрација аерополутаната као последица саобраћаја (мg/м3)

растојање (м) 00 25 50 75 100 200 300

COsv 0,0332 0,0163 0,0086 0,0051 0,0034 0,0013 0,0009

COмax 0,1220 0,0640 0,0350 0,0220 0,0150 0,0060 0,0040

HxCysv 0,0036 0,0018 0,0009 0,0006 0,0004 0,0001 0,0001

HxCyмax 0,0133 0,0069 0,0039 0,0024 0,0016 0,0007 0,0005

NOsv 0,0056 0,0024 0,0011 0,0006 0,0004 0,0001 0,0001

NOмax 0,0201 0,0093 0,0046 0,0026 0,0016 0,0005 0,0001

NO2sv 0,0027 0,0022 0,0015 0,0011 0,0009 0,0005 0,0003

NO2мax 0,0097 0,0083 0,0062 0,0047 0,0037 0,0022 0,0017

Pbsv 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

Pbмax 0,00002 0,00001 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

SO2sv 0,0029 0,0015 0,0008 0,0005 0,0003 0,0001 0,0001

SO2мax 0,0116 0,0057 0,0031 0,0019 0,0013 0,0005 0,0004

CCsv 0,0010 0,0005 0,0003 0,0002 0,0001 0,0000 0,0000

CCмax 0,0041 0,0021 0,0011 0,0007 0,0004 0,0002 0,0001





На основу вредности датих у табели може се уочити да је концентрација аерополутаната пореклом из возила на локацији највећа на месту самог извора, а да са удаљавањем од истог постепено опада (на удаљености од 300m вредности су занемарљиве). Обзиром да је за сумпордиоксид средња дневна вредност 150 мg/м3 (средња годишња је 50 мg/м3), а за азотдиоксид средња дневна је 85 мg/м3 (средња годишња је 60 мg/м3) неће долазити до прекорачења ГВИ.

6.2.2. Могуће загађивање воде и земљишта

У току експлоатације бензинске и пумпне станице за ТНГ са пратећим садржајима на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, град Нови Пазар, може доћи до акумулације штетних материја на простору самог комплекса. Ово се јавља услед појаве падавина, при чему се штетне материје растварају, суспендују или емулгују и продиру у дубље слојеве земљишта у непосредној околини самог објекта на локацији. У циљу спречавања загађивања подземних

вода, тло ће се обезбедити слојем шљунка како не би дошло до контаминације истих и како би се повећала апсорциона моћ тла, односно повећала његова водонепропустљивост.

Проблематика загађења вода и тла присутна је првенствено као последица редовне експлоатације бензинске и ТНГ станице и може настати и као последица акцидентних ситуација, које могу бити изазване хаваријом на резервоарима или пак хаваријом возила са нафтиним дериватима (најчешће код истакања) на локацији бензинске станице.

Загађења која су последица експлоатације су константна и временски и просторно релативно одређена и резултат су пре свега:

просипања горива, таложење издувних гасова,

хабања гума и подлоге, деструкције каросерије и процеђивања терета, просипања терета, одбацивања органских и неорганских отпадака, развејавања услед проласка возила.

Последица одвијања саобраћаја на манипулативним површинама је перманентно

таложење штетних материја на коловозној површини и пратећим елементима, које се код појаве падавина или прања спирају. Ради се пре свега о таложењу честица, уља и мазива, хабању гума и коловоза, хабању каросерија и слично.

Сезонска загађења су везана за одређени годишњи период. Типичан пример ове врсте загађења је употреба соли за одржавање пута и манипулативних површина бензинске станице у зимским месецима. Ова врста загађења карактеристична су по томе што се у врло

кратком временском периоду, који обухвата сољење коловоза и отапање поледице, јављају велике концентрације натријум - хлорида.

У водама које се сливају са коловозних површина присутан је низ штетних материја

у концентрацијама које су често изнад максимално дозвољених за испуштање у водотоке. Ради се пре свега о компонентама горива као што су угљоводоници, органски и неоргански угљеник, једињења азота и др.

Посебну групу елемената представљају тзв. тешки метали као што су олово (додатак

гориву), кадмијум, бакар, цинк, гвожђе и никл. Значајан део представљају и чврсте материје различите структуре и карактеристика које се јављају у облику таложивих, суспендованих или пак растворених материја. Такође је могуће регистровати и материје које су последица коришћења материјала за заштиту од корозије. Посебну групу веома канцерогених материјала представљају полиароматски угљоводоници (бензопирен) који су продукат непотпуног сагоревања горива и коришћеног моторног уља.

Основни односи који су од посебне важности за квантификацију могућих загађивача могу се систематизовати у виду следећих ставова:

Концентрације већине загађивача директно зависе од трајања периода сувог времена пре кише, односно прања и од саобраћајног оптерећења;

Највеће концентрације се постижу у првих 5-10 минута трајања кише

односно прања а затим нагло опадају;





Концентрације суспендованих честица пропорционалне су интензитету кише односно прања и највеће концентрације се добијају у току највећег протока;

Губици воде због прскања приликом проласка возила не прелазе 10% укупних количина;

Највеће концентрације загађивача у водама, које отичу са асфалтиарних површина биће у току зимских месеци због интензивног посипања сољу,

Расипање материјала са коловоза у току сувог периода услед ваздушних струјања због проласка возила не утичу битније на повећање концентрације;

Загађење површинских вода отицањем са манипулативних површина је значајно због чега се морају применити одговарајуће техничке мере заштите;

Уважавајући напред наведене параметре, одводњавање са асфалтираних површина мора бити решено затвореним канализационим системом, при чему ће се све потенцијално

зауљене атмосферске воде са асфалтираних и саобраћајних површина одводити у таложник - сепаратор уља и масти који ће бити постављн у оквиру комплекса.

У фази реализације, односно доградње постојеће гасне станице настајаће грађевински отпад (грађевински шут и вишак земље). Носилац Пројекта је дужан да у складу са одредбама Закона о управљању отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10) грађевински отпад организовано уклања из комплекса према условима надлежног комуналног предузећа што ће бити потврђено Уговором о пружању услуга.

Комунални отпад настајаће на локацији као последица боравка запослених и корисника услуга. Одлагање ове врсте отпада вршиће се према условима надлежног комуналног предузећа у одговарајуће врсте контејнера са поклопцем. Обавеза Носиоца Пројекта је да у поступку реализације Пројекта, у складу са Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10) и нормативом локалне управе склопи уговор са надлежним комуналним предузећем.

Рециклабилни и амбалажни отпад се мора сакупљати у оквиру комплекса према

одредбама Правилника о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина („Сл. гласник РС‖ бр. 55/01, 72/09 и 56/10) и Закона о амбалажном отпаду („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09) и уступаће се заинтересованим лицима.

Отпад карактеристика опасних материја настајаће повремено на локацији, у процесу чишћења талога из резервоара (на сваких пет година обавезно је чишћење резервоара) и таложника - сепаратора масти и уља. Поступање са таквим отпадом мора

бити у складу са Правилником о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл. гласник РС‖ бр. 92/10). Тако настао отпад се мора привремено складиштити у одговарајућој амбалажи (непропусна бурад са поклопцем) у наткривеном простору, на месту које је означено као простор за постављање амбалаже за складиштење опасног отпада. У поступку техничког пријема објекта врши се контрола испуњености услова (утврђен обележен простор за постављање непропусног, обележеног бурета). Носилац Пројекта је у обавези да склопи Уговор са овлашћеном, акредитованом институцијом за

преузимање овеврсте отпада.

6.2.3. Бука као потенцијални фактор угрожавања животне средине

У возила која највише стварају буку на простору комплекса спадају друмска возила.

Проблематика буке на предметном комплексу, на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, разматрана је у склопу укупних односа који се формирају као последица одвијања саобраћаја на путу Нови Пазар - Сјеница и експлоатације бензинске станице са основним

програмом пратећих садржаја.

Саобраћајним решењем комплекса (обавеза Носиоца Пројекта) које обухвата нивелацију локације и саобраћаних површина, нарочито на прикључцима, обезбеђење потребних радијуса, адекватан избор подлоге омогућава да се возила на локацији крећу са ниским режимом рада мотора тј. без већих оптерећења која би довела до повећања емисије буке. То значи, да редовни рад пумпе не може довести до повећања постојећег нивоа буке у животној средини.





Ниједан од уређаја на локацији не ствара вибрације које се могу осетити у непосредном окружењу.

Бука у окружењу бензинске станице потиче доминантно од саобраћаја који се одвија на путу Нови Пазар - Сјеница.

6.2.4. Негативни утицаји редовног рада Пројекта на намену површина,

демографске карактеристике, насељеност и концентрацију становништва, природна и културна добра

Планирана доградња станице за снабдевање горивом моторних возила биће реализована на месту постојеће гасне станице на кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар, потес Селаковац, град Нови Пазар.

Реализација Пројекта неће узроковати демографске промене у анализираном

подручју, нити ће изазвати повећану густину становања и концентрацију становништва.

Повећање концентрације људи у комплексу предметног Пројекта очекује се у току радног времена пумпе. Редовни рад Пројекта неће довести до промене устаљеног начина живота. Предметни Пројекат ће бити изложен и сагледив свим учесницима у саобраћају на путу Нови Пазар – Сјеница и становништву из окружења. На предметној локацији и њеном непосредном окружењу не налазе се заштићена природна и културна добра, тако да се о утицају редовног рада Пројекта на њих не може говорити.

На основу процене могућих утицаја на животну средину може се закључити да се:

• не очекују штетни утицаји на животну средину уз примену мера превенције, спречавања и отклањања потенцијалних узрочника. Сви утицаји од планиране делатности су процењени као утицаји малог обима и микролокацијског карактера;

• наведене врсте утицаја за предметну делатност не представљају посебно сложене утицаје, за време уређивања локације, редовног рада и у случају престанка рада Пројекта. Обзиром да ће се поступак реализације одвијати по Законом предвиђеној

процедури, обезбеђени су сви услови за примену и спровођење мера превенције, спречавања и минимизирања потенцијално штетних утицаја по животну средину. На тај начин ће се спречити потенцијално штетни утицаји на животну средину и здравље људи;

• поступак уређивања локације је краткорочан, временски и просторно ограничен. Применом мера заштите животне средине сви потенцијални утицаји ће се временски ограничити, без вероватноће понављања;

• предметни Пројекат на усвојеној локацији неће утицати на кумулативно дејство и кумулативне ефекте по животну средину.

На основу напред наведених процена и „очекиваних ситуација‖ на терену може се закључити да се могући утицаји на животну средину могу превенирати и спречити, а применом мера заштите и мониторинга може се омогућити безбедно функционисање и одвијање делатности предметног Пројекта на анализираној локацији.

6.3. Процена утицаја на животну средину у случају

акцидента и могуће последице

Процена ризика од акцидентних ситуација на локацији Пројекта се може извршити на основу идентификације хазарда, процене вероватноће настанка и анализе последица. Процена вероватноће настанка удеса и ризика врши се на основу анализе Пројекта, односно технологије рада. Поред идентификације, за процену ризика је потребно извршити

и анализу последица која има за циљ да предвиде обим могућих ефеката удеса, величину штете и обим одговора за удес.





Удесне ситуације које могу настати на предметној локацији Пројекта, а могу се

предвидети су:

процуривање нафтних деривата из ангажоване механизације у фази реализације Пројекта,

пожар, експлозија.

Процуривање нафтних деривата у фази припреме локације је акцидент мале вероватноће. У случају таквог догађаја потребно је одмах приступити санацији терена, а отпад настао санацијом паковати у непропусну бурад (посуде) са поклопцем и поступати према одредбама Правилника о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл. гласник РС‖ бр. 92/10). Тако настали отпад се на локацији чува према одредбама поменутог Правилника или уступа овлашћеним институцијама на даљи третман

уз обавезну евиденцију о преузимању опасног отпада.

Применом одређених превентивних мера заштите, коришћењем исправне

механизације у поступку уређивања локације за планирану делатност, ризик од акцидента - процуривања или просипања нафтних деривата и потенцијална контаминација земљишта и подземних вода је сведен на минимум.

Пожар, као потенцијални акцидент имаће малу вероватноћу појављивања са малим последицама и неће представљати фактор угрожавања животне средине и становништва.

У случају пожара као потенцијално угрожени, од ослобађања и ширења отровних материја, идентификовани су следећи објекти и супстрати животне средине:

запослени радници на комплексу, објекти на комплексу и објекти у окружењу.

Ниво концентрације загађујућих материја у димном облаку који настаје као последица пожара, зависиће од временских услова. При неутралним и нестабилним стратификацијама атмосфере, највећа концентрација ће бити при тлу у релативној близини

запаљеног објекта и то до растојања од 20 његових висина, честице из облака дима се

временом таложе и падају на околни простор. На овај начин би дошло до извесног загађења простора.

Загађујуће материје настале удесом делују штетно на људски организам, пре свега на респираторни тракт. Дужим боравком у загађеној атмосфери могућа је појава нових систематских обољења, алергија, астме, тровања и друго. Међутим, обзиром да је овакво

удесно загађење ваздуха релативно краткотрајно, предвиђа се да неће доћи до настанка неких тежих обољења. Код људи непосредно присутних на месту удеса може доћи до озбиљних повреда због механичког озлеђивања, опекотина веће површине коже и тежег степена гушења услед удисања отровних гасова, контакта са електропроводницима, све са могућим смртним исходом.

У случају удеса овог типа долази до ослобађања велике количине енергије у атмосферу у виду топлоте. Ово повећава унутрашњу топлоту - долази до термичког

оптерећења. Сви ови утицаји су краткотрајни, па немају дужи ефекат на стање животне средине. Загађујуће материје делују штетно на флору и фауну, као и на људски организам.

Токсично деловање на биљке везано је за разградњу хлорофила и поремећај асимилације. Осим тога, таложење чађи и прашине на лисним површинама омета процес фотосинтезе. Не постоји могућност преношења пожара на зоне становања.

Из наведених разлога посебна пажња се мора посветити противпожарној заштити, избору и размештају средстава за гашење пожара. Основна противпожарна опрема за

гашење почетног пожара састоји се од:

апарата за гашење пожара, апарата за дисање, остале опреме.





7.0. Процена утицаја на животну средину

у случају удеса

7.1. Зоне опасности и угрожени простори на бензинској и

пумпној станици за ТНГ

Зоне опасности су дефинисане Техничким прописима о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштењу и претакању запаљивих течности.

У предметном комплексу дефинисане су следеће зоне:

ЗОНА I (0) - зона највеће опасности обухвата унутрашњост складишних резервоара, окна

изнад улазних отвора резервоара и аутомата за пуњење, мерачи протока, арматура и

остала опрема, која чини целину уређаја за пуњење.

ЗОНА II (1) - зона повећане опасности обухвата простор 3 m хоризонтално и 1 m висине око окна улазних отвора (око шахта резервоара) и одушног цевовода, 2,5 m око и 1 m изнад аутомата за истакање, као и просторију у којој се држе и продају запаљиве течности I, II и III групе.

ЗОНА III (2) - зона опасности, обухвата простор од 5,0 m од ивице зоне 2 хоризонтално мерено и 0,5 м мерено од тла.

У зони 2 не смеју се налазити канализациони отвори за одвођење атмосферских падавина, јаме и отоврени канали за каблове и цевоводе.

Захтеви за електричне уређаје у зонама опасности

ЗОНА I - зона у којој се употреба електричних уређаја избегава. Уколико се употреба електричних уређаја у овој зони не може избећи морају се употребљавати уређаји

високог нивоа сигурности. Морају бити искључени сви узрочници паљења који могу настати у нормалном погону, сви узрочници који могу настати због грешке, а који се очекују под

нормалним условима, као и искључење свих узрочника паљења насталих због грешке у нормалним радним условима који се не очекују. Дозвољени су уређаји са једном од следећих врста заштите посебно изграђени за употребу у зони опасности 1:

• ако су испитани у складу са стандардом JUS N.S8.321 и другим одговарајућим стандардима или испитани као нарочита врста против експлозивне заштите са ознаком „Ex‖ која има одговарајући ниво сигурности, ако је сваки део заштићен

двоструком врстом заштите,

• уређаји и инсталације у овој зони морају у свему испуњавати захтеве стандарда JUS.N.SB.090.

ЗОНА II - зона у којој се, код уређаја који се постављају, морају искључити сви узрочници паљења који могу настати у нормалном погону, као и сви узрочници паљења настали због грешке, а који се очекују под нормалним радним условима. Електрични

уређаји у овој зони морају бити противексплозијски заштићени и испитани за једну или

више врста противексплозијске заштите, а према стандардима JUS N.S8.011, и означени су у складу са стандардом JUS U.S8.090.

ЗОНА III - у овој зони, за електричне уређаје који се употребљавају, морају бити искључени сви узрочници паљења који могу настати у нормалном погону.

Процена опасности од могућег удеса на бензинској станици

Да би се извршила процена опасности од могућег удеса неопходно је претходно

дефинисати могуће удесне ситуације код подземних резервоара нафтних деривата.





Удесне ситуације на подземном складишту нафтних деривата могу бити различите, па самим тим варира и интензитет потенцијалног угрожавања животне средине. При одређеним технолошким операцијама на подземном складишту може доћи до локалног цурења и просипања мањих маса нафтних деривата. Њиховим испаравањем могуће је извесно загађивање ваздуха у непосредној околини (посебно код цурења бензина). Загађивање ваздуха у овим ситуацијама не може бити од значаја за угрожавање животне

средине или здравља становништва у околини бензинске станице.

На складиштима запаљивих нафтних деривата могу се теоретски догодити следећи хемијски акциденти:

•експлозија пара течности која је у стању кључања (Bleve - boiling liquid expanding vapor explosions),

•експлозија неограниченог гасног облака (UVCE-UNCON fined vapor cloud explosions),

•ограничена експлозија (confined explosions) и •пожар.

Из дефиниције Bleve-a као разарање резервоара у два или више делова када је течност у резервоару на температурама знатно вишим од температуре кључања течности на атмосферском притиску произилази да се ови услови евентуално могу постићи једино у случају великог пожара на неком од суседних резервоара или диверзијом.

Међутим, чак и тада, обзиром да судови нису под притиском, ефекат Bleve-a би био

много слабији него у случајевима резервоара под притиском где би утечњени гас (носач угљеника) нагло испарио у атмосферу, помешао са ваздухом и експлодирао. Са друге стране, резервоари који нису под притиском су далеко отпорнији на разарање које иде са растом температуре, чиме се даје довољно времена противпожарној екипи да реагује и спречи појаву Bleve-a.

Из тог разлога се сматра да за подземне резервоаре нафтних деривата није потребна посебна топлотна изолација од спољашњег извора топлоте. У литератури, о

досадашњим акцидентима на резервоарима за бензин у мирнодопским условима ниједан случај Bleve-a није описан, што потврђује да је вероватноћа могућег одигравања, код

подземних резервоара за бензин, веома мала и да се може искључити из даље процене опасности.

Бензин, смеша алифатичних C6 i C7 деривата угљоводоника, са којима се врши манипулација на пумпној станици, може у парном стању у смеши са ваздухом, уз довољно

енергије активације, да дефлагира, тј. детонира. Према томе, за настанак UVCE-a неопходна је довољно велика маса бензинских пара и снажан извор топлоте за иницијацију.

Теоријски гледано ефекат UVCE-a може да варира од малих структурних оштећења, па до потпуног уништења пумпне станице за гориво. Највећа опасност од UVCE-a је што на складиштима бензина може створити услове за Bleve.

Не улазећи детаљније у физичко-термодинамичке процесе стварања детонабилног облака бензин-ваздух, неопходно је нешто више рећи о начину његове иницијације, јер од

тога између осталих фактора, зависи вероватноћа одигравања детонације у реалним условима. Од енергије иницијације у многоме зависи да ли ће смеша бензинска пара - ваздух да сагори, дефлагира или детонира. Са друге стране, ова енергија зависи и од тежинског односа бензинска пара - ваздух. За α=1 (вредност стехиометријског односа

кисеоника из ваздух - бензинска пара), што одговара 16% тежински горива у ваздуху јачина иницијације износи мање од 50g еквивалената ТНТ-а.

Међутим, овај тежински однос не омогућава и максималне вредности за брзину и притисак детонације гасног облака ваздух - бензинска пара. Максимална вредност за притисак детонације је 19bar-a, а за брзину детонације 1800м/sec за 8% (тежински) бензинских пара у ваздуху. Притисак и брзина детонације гасног облака показују максимум

у врло уском интервалу тежинских односа ваздух - бензинска пара, што указује да је детонациони процес врло нестабилан и да лако може доћи до његовог гашења и појаве пожара и дефлаграције. У реалним условима, концентрација бензинских пара у ваздуху је неравномерна тако да се могу очекивати знатно нижи притисци детонације од 19bar-a. Експериментална мерења су показала да притисци у облику смеше бензин - ваздух не





прелазе 6-8bar-a. Међутим, мерења, а и теоретски прорачуни су показали да примарниударни талас услед одбијања од подлоге и препрека може да се појача 3-5 пута, тако да измерене вредности у неким правцима простирања ударног таласа износе и до 40bara.

Код процена дефлаграције гасног облака бензин - ваздух ударни талас је недефинисан и не прелази вредност од 1-2 bara надпритиска. Практично је тешко

раздвојити дефлаграциони процес од процеса горења. При процењивању опасности од детонације гасног облака бензин - ваздух главни параметри су интензитет ударног таласа, топлотна зрачења и хемијски агенси као продукти детонационог процеса. Феномен ударног таласа везан је за тренутно ослобађање енергије услед детонације облака бензин - ваздух што изазива нагло повећање притиска које се простире од места детонације брзином увек већом од брзине звука у ваздуху. Са удаљавањем од места детонације максимални ударни

притисак опада док се време његовог трајања, на објектима који су под дејством ударног таласа, повећава. Ако фронт ударног таласа наиђе на чврсту препреку долази до његове рефлексије и повећања притиска ударног таласа. Притисак рефлексног ударног таласа је

функција ударног притиска и упадног угла. Оно што је од битног значаја за разумевање феномена детонације гасне смеше бензин - ваздух је чињеница да притисак у детонационом облику зависи од величине облака и односа бензин - ваздух у смеши. За сваки однос бензин - ваздух, који је у оквиру лимита за детонацију, крива притиска пада са растојањем,

односно величином облака је специфична, а до ње се долази експерименталним путем.

Имајући у виду удаљеност потенцијално вулнерабилних објеката уз примену мера заштите и превенције, предметни Пројекат не угрожава објекте у окружењу.

Код анализе повредивости објеката у непосредном окружењу предметног комплекса, мора се поћи од претпоставке да ће се одређеним организационим мерама и контролом онемогућити неконтролисано истицање бензина као последица акцидента. Ово практично значи да ће модел за оцену последица од евентуалног ударног таласа морати да пође од

оне масе бензина која ће се неконтролисано ослободити до тренутка реаговања људског фактора.

Узимајући у обзир протоке на аутомату, као и пречник црева код претакања горива

из аутоцистерне, може се са великом вероватноћом претпоставити да акцидентно исцурење масе бензина неће бити веће од 90l. Максимална величина детонационог облака за смешу бензин - ваздух 95:5 (најнеповољнија варијанта) би могла бити до 12 метара.

Рачунајући са одређеним обавезним разблажењем детонационе смеше услед формирања облака на отвореном простору и под дејством конкретних метеоролошких фактора, максимални притисак детонације који се реално може очекивати је 12-15 bar-a. Уколико овакав детонациони талас наиђе на препреку густе живе ограде дебљине 1,5м доћи ће до драстичног пада ударног таласа на веома кратком растојању.

Притисак ударног таласа иза такве препреке не би био већи од 3 до 4 bar-a. Овакав притисак ударног таласа довео би до одбацивања људи у непосредној близини отвореног

прозора или врата на стамбеном или јавном објекту. Из тих разлога предлаже се постављање допунске препреке која би притисак ударног таласа оборила испод 1 bara.

Ради потпуног сагледавања вероватноће стварања и детонације гасног облака

бензин - ваздух потребно је истаћи још неколико чињеница. Бензин од 98 октана у себи садржи тетраетил-олово као антидетонационо средство. Сем тога, у циљу побољшања октанског броја овом бензину се додају ароматски угљоводоници (бензол и толуол), па уколико овај проценат пређе 7% (тежински) могућност детонације гасног облака практично

не постоји. У случају безоловног бензина, где садржај аромата прелази 20% (тежински) ни теоретски не постоји могућност детонације гасног облака.

Дизел горива имају високу температуру кључања која онемогућава стварање детонабилне смеше са ваздухом.

Вероватноћа за тзв. ограничену експлозију (цонфинед еxплосионс) на конкретном подземном складишту бензина је практично једнака 0, јер резервоари нису у танкванама,

тако да је немогућ контакт бензинских пара од исцурелог бензина и ваздуха што је





потребан услов за ову врсту експлозије. Из тог разлога се за овај случај ниво оштећења и могућ утицај на животну средину и здравље људи неће разматрати.

Што се класичног пожара тиче, треба констатовати да одговарајући пројекат противпожарне заштите мора да прође ревизију, па се у овој Студији о процени утицаја неће разматрати осим што ће се истаћи неколико момената битних за сагледавање угрожености животне средине и здравља људи у непосредном и ширем окружењу

комплекса, од продуката сагоревања деривата нафте.

Највећи проблем подземних складишта нафтних деривата је што се у случају пожара не могу изместити, чиме је омогућено континуирано додавање горива у пожар.

За процену ризика по здравље становника у непосредној близини пумпне станице (поред већ анализираних удесних ситуација), неопходна је процена састава гасова који би настали потпуним или непотпуним сагоревањем запаљивих нафтних деривата, њихова маса

односно запремина, као и токсиколошки параметри на основу којих ће се проценити ризик од горења по животну средину и здравље становника у непосредној близини комплекса

пумпне станице.

Да би се анализирала токсикологија специфичних органских једињења она се морају прецизније дефинисати. Код непотпуног горења хипотетички композит POx може да обухвати преко 20 различитих једињења чија би се средња молекулска маса, када је дизел гориво у питању, кретала између 40-45 g/мol и са највећим процентом формалдехида и

метана.

Узмајући у обзир токсикологију продуката сагоревања, масу гасовитих производа, топлоту и брзину сагоревања, као и најчешће временске прилике на микролокацији, може се проценити да у случају пожара може доћи до локалног и недуготрајног загревања ваздуха без трајних последица, као и да је ризик по здравље околног становништва мали, јер брзина горења дозвољава евакуацију евентуално угрожених на сигурна растојања.

У ширем смислу под удесне ситуације на пумпним станицама за гориво спада и

акцидентално просипање у процесу претакања. Да акцидентално просут нафтни дериват не

би угрозио животну средину, неопходно је извршити санацију полутаната. Поступак санације треба да буде обрађен у Правилнику о раду пумпне станице за гориво. Узимајући у обзир светска искуства за овакве удесне ситуације се мора прописати:

•избор адекватног сорбента, •куповина, транспорт и складиштење сорбента,

•примена сорбента, •поступак сакупљања након примене, •регенерација (ако је сорбент регенерабилан), •коначно одлагање и чување загађеног сорбента уз контролу и надзор или уступање

овлашћеној институцији на даљу обраду (према Правилнику о поступању са отпацима који имају својства опасних материја („Сл. гласник РС‖, бр. 12/95)).

Уколико се коректно одраде све активности и унесу у Правилник о раду пумпне

станице за гориво, акцидентно просути нафтни деривати неће угрозити животну средину. Обавеза Носиоца Пројекта је да уради и верификује Правилник о раду пумпне станице за гориво пре пуштања исте у рад. Такође, обавеза је и израда Плана за случај удеса како не

би дошло до паничне „ad хoc‖ реакције оператера у случају акцидента.

Могуће акцидентне ситуације на пумпној станици за ТНГ и потенцијални штетни утицаји

На основу података о количини, односно запремини складишног простора за ТНГ (V=30 m3), а у складу са одредбама Правилника о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Сл. гласник РС‖, бр. 60/94) за постројења и инсталације за дистрибуцију ТНГ-а потребно је урадити анализу опасности.





Анализа опасности се ради у три фазе:

фаза - Идентификација опасности,

фаза - Анализа последица,

фаза - Оцена ризика.

I фаза - Идентификација опасности

Идентификација опасности подразумева поступак прикупљања потребних података

о материјама у процесу, као и проверу свих критичних тачака процеса и постројења.

Поред идентификације хазардних материја у процесу, у овој фази анализе потребно

је извршити идентификацију и извора опасности. За ову анализу коришћене су методе, Мajor Hazard in tхe Transport and Storage of Pressure Liquefied Gassess, Proceedings, International Conference, Canada 1987.

Анализа стабла догађања

1. Догађај на целом резервоару

a) акцидент на загрејаном резервоару (Bleve)

б) акцидент на хладном резервоару

• Формиран облак се креће хоризонтално:

-иницијација се дешава одмах уз формирање ватрене лопте,

-иницијација се дешава касније уз настанка пожара или експлозије облака,

-не долази до иницијације.

• Формиран облак се креће навише:

-иницијација се дешава одмах из формирање ватрене лопте,

-удаљава се од резрвоара и након тога долази до иницијације или експлозије облака,

-не долази до експлозије.

• Могуће иницијације на целом резервоару:

-ватрена лопта,

-пожар,

-експлозија гасног облака,

-дисперзија облака без иницијације.

a) Акцидент на загрејаном резервоару

У питању је Bleve узрокован деловањем повишених температура изван резервоара. Оваква се ситуација искључује код укопаних резервоара.

б) Акцидент на хладном резервоару





Акцидент на читавом резервоару са утечњеним ТНГ-ом ће узроковати нагло испаравање и формирање облака гаса, уз турбулентно мешање са ваздухом. Имајући у виду да се ради о укопаном резервоару, претходна разматрања су само теоретска, а вероватноћа настанка описаних акцидената је веома мала те не захтева даљу анализу.

2. Акциденти на разводном систему

Могући догађаји:

Истицање течности из разводног система, које може довести до:

• пламена када одмах дође до иницијације,

• формирања облака и његово кретање са иницијацијом и настанком VCE-a или пожара,

• нема иницијације.





Шема 1. Стабло догађаја са потенцијалним последицама због емисије из разводног система

Дa Не

II fаза - Анализа последица

Анализа последица је следећа фаза анализе опасности која за циљ има да предвиди обим могућих последица удеса и величину штете. На основу идентификације хазарда могло се закључити да су основне последице акцидента на комплексу од дистрибуције ТНГ-а:

•експлозија гасног облака, •пожар,

•дисперзија облака без иницијације.

a) Експлозија гасног облака VCE

Величина надпритиска се може израчунати на одређеним одстојањима од извора (SD-scaled distance).

SD= r/(0,42xM)1/3.

Надпритисак на

фронту UT (bar)

Ефекти

0,1 ограничено рушење зграда безопасно по људе

0,2 средње рушење зграда лаке повреде људи на отвореном простору

0,4 значајно рушење зграда средње озледе на људима

0,6 рушење зграда потпуно тешке озледе на људима

б) Пожар на разводном систему

Истицање Иницијација

одмах

Накнадно Последице

Пламен VCE

Пожар

Безбедно VCE

Пожар

Истицање са

разводног

система

Безбедно

Занемарљиво





Пречник цеви мм 25 50 75 100 150

Дужина пламена м 10-15 20-30 30-45 40-60 60-90

Ширина пламена м 3-5 7-10 10-15 14-20 20-30

III Фаза - Оцена ризика

Ризик од удеса процењује се на основу вероватноће настанка удеса и обима могућих последица.

Процена вероватноће настанка удеса

Вероватноћа настанка удеса процењује се на основу података о догађајима и удесима на истим или сличним инсталацијама код нас и у свету и података добијених идентификацијама опасности. Према подацима објављеним на симпозијуму ICHEME у Будимепшти 1991. године:

Догађај вероватноћа udaljenost (м)

Мала цурења велика 10

Пуцање цеви, спојница мала 10-100

Пуцање резервоара и ватрена лопта веома мала неколико 100

Пуцање резервоара, VCE изузетно мала неколико 100

Пуцање резервоара, формација облака изузетно мала неколико 100

Процена могућих последица

Могуће последица по здравље људи и животну средину представљају се на основу

података добијених анализом повредивости. Анализом повредивости сагледавају се сви вулнерабилни објекти у околини потенцијалног извора удеса:

•запослени у предметном комплексу, •учесници у саобраћају,

•корисници услуга на локацији, •запослени и корисници радних комплекса у окружењу предметне локације, •становништво у ширем окружењу предметног комплекса.

На основу анализе повредивости и капацитета резервоара може се проценити да би, у најнеповољнијој ситуацији могуће последице удеса биле мале. Истовремено, узимајући у обзир вероватноћу настанка удеса са малим последицама, може се проценити да је ризик од





рада бензинске и пумпне станице за ТНГ на предметној локацији мали и као такав се може прихватити и контролисати.

Да би се минимизирала вероватноћа дешавања акцидента и да би се спречила, односно минимизирала негативна дејства на здравље људи и животне средине, пројектован је низ мера заштите животне средине.

Објекти у комплексу су пројектовани у складу са важећим прописима

противпожарне заштите.

Пасивна заштита објекта од пожара обезбеђена је применом незапаљивих и негоривих материјала за конструкцију (бетон, глинени блокови, метална конструкција), као и правилним распоредом објеката и уређаја у оквиру комплекса.

Активна заштита је предвиђена хидратантском мрежом и апаратима за гашење пожара.

Електроинсталација је пројектована у „Ex‖ заштити уз мере заштите од струје кратког споја, преоптерећења, случајног додира делова под напоном, превисоког напона, статичког електрицитета, електромагнетног поља.

Пројектована је адекватна заштита од атмосферског пражњења.

У циљу спровођења квалитетне противпожарне заштите Носилац Пројекта је дужан да организује и спроведе противпожарну обуку за запослене у предметном комплексу, да постави видљива упуства употребе противпожарних средстава и поступања у случају

пожара.

За све фазе технолошког поступања предвиђене су максималне мере сигурности које онемогућавају грешке због погрешног руковања опремом и уређајима.

Носилац Пројекта је дужан да сачини План за случај удеса, као прелазно решење до израде процене опасности од удеса, како не би дошло до паничне реакције.

Услови за управљање ризиком односе се на:

-спровођење мера превенције, приправности и одговора на удес,

-предузимање мера отклањања последица удеса, односно санације.

7.2. Приказ и количине опасних материја

Предметни Пројекат представља комерцијалну делатност – складиштење и дистрибуција нафтних деривата и ТНГ-а.

Нафтни деривати и ТНГ се сврставају у опасне материје.

У фази редовног рада предметног комплекса, повремено на локацији, долази до стварања талога који има карактеристике опасних материја – при чишћењу резервоара за бензин и ТНГ и таложника-сепаратора уља и масти и лаких течности у који се упуштају

потенцијално зауљене атмосферске воде са интерних саобраћајница. Поступање са таквим

отпадом мора бити у складу са Правилником о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл. гласник РС‖ бр. 92/10) и Правилником о опасним материјама у водама („Сл. Гласник СРС― бр. 31/82).

Тако настао отпад се привремено складишти у одговарајућој амбалажи (непропусна бурад са поклопцем) која се складиште на бетонској подлози у наткривеном простору, уз обележавање, надзор и евиденцију, или се уступа овлашћеној институцији на даљи третман уз обавезну евиденцију (Уговор).





8.0. Мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину

Мере заштите животне средине се могу поделити на техничке мере и решења које комплекс инфраструктурно опремају на начин који спречава или минимализује загађење животне средине и технолошке, односно огранизационе мере, које дефинишу поступке које запослени морају спроводити у виду контроле, одржавања, превенције, како би се спречиле

значајне негативне последице по становништво и животну средину.

И техничке и организационе мере, се могу поделити на мере сречавања или минимализовања загађења животне средине, односно спречавања или минимализовања

негативних утицаја на здравље и квалитет људи у окружењу у току редовног рада пројекта, у случају затварања пројекта, односно у случају удеса на локацији.

Све огранизационе мере се могу сматрати превентивним, али се код мера заштите у

случају удеса могу одвојити и организационе мере одговора на удес и санације насталих последица.

Код нових пројеката, све техничке мере се могу уврстити у мере заштите у фази реализације, јер се морају извести пре започињања рада Пројекта, како би се обезбедио систем заштите животне средине.

Код постојећих пројеката, део техничких мера је изведен те се оне могу категорисати као изведене техничке мере заштите животне средине, а део мера се налаже

на основу утврђених недостатака у систему заштите живиотне средине на локацији, те се само те мере могу сматрати мерама које је потребно реализовати у фази извођења Пројекта.

На крају, подела мера се може извршити са акцентом на утврђеној проблематици

загађења, односно према утврђеним приоритетима. На основу пројектне документације, увида на терену, те на основу утврђених карактеристика животне средине, може се одредити који је чинилац животне средине најугроженији радом пројекта, те се често издвајају мере заштите ваздуха, мере заштите површинских и подземних вода, мере

управљања отпадом и мере превенције и одговора на удес.

Једна мера заштите животне средине се врло често може сврстати у неколико категорија, тако да многе мере заштите од удеса, уједно представљају и кључне мере заштите ваздуха, воде, земљишта или заштите становништва.

Свака мера заштите животне средине, као и Идејни и Главни пројекат мора бити у сагласности са важећим прописима Републике Србије:

• Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04, 36/09 и 72/09); • Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04 и 36/09); • Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС‖ бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11); • Закон о управљању отпадом („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10);

• Закон о амбалажном отпаду („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09); • Закон о заштити природе („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09, 88/10 и 91/10); • Закон о заштити ваздуха („Сл. гласник РС‖ бр. 36/09);

• Закон о хемикалијама („Сл.гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10); • Закон о заштити од буке у животној средини („Сл.гласник РС‖ бр. 36/09 и 88/10); • Закон о водама („Сл. гласник РС‖ бр. 30/10); • Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС‖ бр. 111/09); • Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Сл. гласник

СРС‖ бр. 44/77, 45/85, 18/89 и „Сл. гласник РС‖ бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/05); • Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник

РС‖ бр. 69/05); • Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о Студији о

процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 69/05);





• Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања („Сл. гласник РС‖ бр. 23/94);

• Правилник о опасним материјама у водама („Сл. гласник СРС‖ бр. 31/82); • Правилник о начину и минималном броју испитивања квалитета отпадних вода („Сл.

гласник СРС‖ бр. 47/83 и 13/84); • Правилником о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о

ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 27/71 и 29/71); • Правилником о техничким нормативима за уређаје и опрему за погон моторних

возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 7/84); • Правилником о техничким нормативима за стабилне судове под притиском („Сл. лист

СФРЈ‖, бр. 16/83). • Правилник о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл.гласник РС―

бр.56/10); • Правилник о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада

(„Сл.гласник РС― бр.92/10);

• Правилник о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја о отпаду са упуством за његово попуњавање („Сл.гласник РС‖ бр.95/10);

• Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије

(„Сл.гласник РС― бр.98/10); • Правилник о садржини Политике превенције удеса и садржина и методологија

израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса („Сл. гласник РС‖ бр. 41/10);

• Правилник о Листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС‖ 41/10);

• Правилник о садржини обавештења о новом севесо постројењу, односно комплексу, постојећем севесо постројењу, односно комплексу и о трајном престанку рада севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС‖ 41/10);

• Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке („Сл. гласник РС‖ бр. 72/10);

• Уредба о одлагању отпада на депоније („Сл.гласник РС― бр.92/10);

• Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Сл. гласник РС‖ бр. 75/10);

• Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. Гласник РС‖ бр. 11/10 и 75/10);

• Уредба о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух („Сл. гласник РС‖ бр. 71/10);

• Уредба о класификацији вода („Сл. гласник СРС‖ бр. 5/68); • Уредба о категоризацији водотока („Сл. гласник СРС‖ бр. 5/68); • Стратегија управљања отпадом („Сл. Гласник РС‖ бр. 29/10).

8.1. Мере заштите предвиђене техничком документацијом

1. Сва опрема и уређаји који се инсталирају морају имати одговарајуће атесте.

2. Носилац Пројекта је у обавези да инсталирану опрему, уређаје и средства рада редовно контролише и одржава у исправном стању.

3. Главним технолошким пројектом и пројектима машинских инсталација, пројектовати

монтажу опреме са мерама контроле, заштите и надзора.

4. Главним пројектом машинских инсталација предвидети резервоаре са двоструким плаштом, опрему и оперативни простор и начин уградње, тако да се обезбеди заштита подземних вода од потенцијалног загађења нафтним дериватима (у складу са прописима Правилника о техничким нормативима за уређаје и опрему за погон





моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖ бр. 7/84)).

5. Главним пројектом машинских инсталација предвидети да се резервоари (посуде под притиском) поставе на темеље и укопају према прописима, тако да се ниво плашта налази најмање 60cм испод нивоа терена у слоју опраног песка без камена, земље и шљунка, дебљине 20cм (према одредбама Правилника о изградњи постројења за

течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 24/71 и 26/71)).

6. Пре укопавања резервоара извршити контролу стања изолације. Најмање једанпут у току првих пет година, а после тог временског периода, сваке друге године, извршити недеструктивну контролу дебљине зидова резервоара и контролу евентуалне појаве и напредовања корозивних процеса.

7. Веза аутоцистерне и црева за претакање, као и веза црева са отвором за претакање на подземном резервоару мора бити апсолутно непропусна.

8. Истакање горива из аутоцистерни у подземне резервоаре мора се вршити уз уређаје за повраћај пара. Овај уређај потребно је предвидети и уградити на свим аутоматима за издавање горива, као и на заједничком утакачком шахту.

9. Гориво ће бити достављано специјализованим цистернама за превоз горива.

10. Површине на којима се врши претакање запаљивих течности и приступни путеви

претакалишту морају бити бетонирани, видно означени, са кретањем возила искључиво у једном смеру.

11. Делови претакалишта који служе за прикључење аутоцистерни налазе се изнад земље.

12. Сензори за контролу перфорација у унутрашњем и спољњем зиду резервоара за гориво повезани су са контролним системом који активира аларм са светлосним и звучним сигналима што је знак постојања перфорација у спољашњем или

унутрашњем зиду резервоара.

13. Резервоаре за гориво чистити од талога најмање на сваких 5 година. Чишћење резервоара спроводи искључиво Специјализовано предузеће и одговарајуће ЈКП са којим склапа посебан уговор, у свему према Правилником о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл. гласник РС‖ бр. 92/10).

8.2. Мере које требе предузети на уређењу простора

у току извођења Пројекта

14. Све активности на предметној локацији морају бити у складу са условима надлежних

органа, организација и предузећа.

15. При монтажи цевовода водити рачуна о прописаном паду и растојању покретних ослонаца (са дозвољеним одступањем од +10% од прописаних техничком

документацијом).

16. Цевна мрежа мора бити тако изведена да цеви имају могућност несметаног истезања, скупљања, а да при том не дође до оштећења истих, кидања прикључака и веза.

17. Пре минизирања и бојења обавезно је резервоаре, цевоводе и арматуру подвргнути техничком испитивању на притисак.

18. После монтаже извршити испитивања на чврстоћу и заптивеност цевовода за ТНГ, добро их очистити челичном четком од оксида па извршити заштиту антикорозивним премазом (минијум, цинколит) у два слоја, а преко, стандардно обележавање цевовода течне и гасне фазе ТНГ-а.





19. Пуштање и регулацију рада пумпног агрегата врши извођач радова.

20. Пројектовати интерну канализациону мрежу на локацији за санитарно – фекалне отпадне воде.

21. Противпожарну мрежу решити у свему према постојећим прописима и Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара („Службени лист СФРЈ‖ бр. 30/91) са надземним хидрантима при чему цеви разводног цевовода у

прстенастој мрежи спољњих хидраната не смеју бити мање од ø 100.

22. Саобраћајне, манипулативне површине и платое, пројектовати за меродавна оптерећења и покрити адекватним коловозним застором према саобраћајним и технолошким захтевима и условима надлежних органа.

23. Електроенергетске потребе објеката и садржаја планираног Пројекта, обезбедити прикључењем на електроенергетску мрежу. Главним пројектом предвидети све

потребне инсталације према технолошким захтевима, а према условима надлежног

електродистрибутивног предузећа.

24. У поступку припреме терена и извођења радова ангажовати исправну механизацију, а градилиште обезбедити сагласно условима надлежних органа.

25. Објекте бензинске и пумпне станице за ТНГ пројектовати у складу са сеизмичком зоном угрожености и према меродавном статичком опртерећењу.

26. Диспозицију таложника – сепаратора на локацији утврдити на основу

микролокацијских услова на комплексу и зона противпожарне заштите.

27. Одредити визуелно заклоњен простор партерне ложе намењен за смештај контејнера за отпад.

8.3. Мере које преба предузети у току експлоатације Пројекта

Мере заштите вода

28. Забрањено је упуштање (уношење) свих врста отпадних вода које садрже хазардне и загађујуће супстанце изнад прописаних граничних вредности емисије које могу довести до погоршања тренутног стања површинских и подземних вода.

29. Забрањено је испуштање (упуштање) свих отпадних вода у стајаће воде, ако је та

вода у контакту са подземном водом, која може проузроковати угрожавање доброг еколошког или хемијског статуса стајаће воде.

30. Забрањено је испуштање у јавну канализацију свих отпадних вода које садрже хазардне супстанце изнад прописаних вредности, које могу штетно деловати на могућност пречишћавања вода из канализације, које могу оштетити канализациони систем и постројење за пречишћавање вода, које могу негативно утицати на

здравље лица која одржавају канализациони систем.

31. Водоснабдевање објекта за санитарне и противпожарне потребе по квантитету и

квалитету обезбедити прикључењем на јавни водовод ( према условима надлежног комуналног предузећа).

32. Предвидети сепарациони систем канализације за атмосферске и санитарно-фекалне отпадне воде.

33. Атмосферске воде са условно чистих површина (кровови, надстрешнице, и друге

некомуникацијске површине) могу се без предходног пречишћавања слободно испуштати у околне зелене површине.

34. Загађене-зауљене кишне воде са манипулативних површина као и воде од прања и одржавања истих морају се посебно каналисати, спровести кроз таложник за механичке нечистоће и сепаратор уља и масти, тако да квалитет испуштених вода не





угрози прописане параметре дефинисане Правилником за упуштање у градску канализацију, а према условима ЈКП.

35. Оперативни платои који нису планирани да се озелене треба да буду избетонирани и да се предвиде ободне бетонске риголе усмерене ка најнижој тачки свих изнивелисаних површина (саобраћајних и манипулативних) како би се на једном месту прихватиле све загађене кишне воде.

36. Санитарно-фекалне отпадне воде настале у склопу предметног комплекса прикупити посебним системом канализације, спровести кроз сепаратор масти и уља, и прикључити на постојећу градску канализацију, према условима ЈКП.

37. За све објекте водовода и канализације укључујући и таложник-сепаратор спровести потребне хидрауличке прорачуне и њихово димензионисање.

38. Обавезе правног лица, предузетника, односно физичког лица који испуштају или

одлажу материје које могу загадити воду су:

да те материје, пре испуштања у систем јавне канализације или реципијент, делимично или потпуно одстрани, у складу са овим законом и посебним законима који уређују област заштите животне средине, односно прописа донетих на основу тих закона.

правно лице, предузетник, односно физичко лице које испушта отпадну воду непосредно у реципијент дужно је да обезбеди пречишћавање отпадних вода до

нивоа који одговара граничним вредностима емисије, односно до нивоа којим се не нарушавају стандарди квалитета животне средине реципијента (комбиновани приступ), узимајући строжији критеријум од ова два.

ради обезбеђивања пречишћавања отпадних вода, правно лице, односно предузетник које испушта отпадну воду у реципијент или јавну канализацију дужно је да обезбеди средства и утврди рокове за изградњу и погон тих уређаја, у складу са планом заштите вода од загађивања и посебним законима који уређују област

заштите животне средине.

Акт о испуштању отпадних вода у јавну канализацију доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

39. Након малтерисања унутрашњих зидова таложника - сепаратора масти и уља потребно је извршити изолацију истих, препаратом који је отпоран на агресивне материје (што се доказује атестом произвођача).

40. Поставити уређај за континуирано мерење отпадних вода које се упуштају у пријемник. У зони складишних резервоара техничком документацијом предвидети пијезометар за контролу квалитета подземних вода.

41. Носилац Пројекта дужан је да ангажује правно лице које је овлашћено од стране Министарства за обављање испитивање квалитета отпадних вода, да изврши испитивање квалитета отпадних вода. (Министар решењем овлашћује правно лице из става 1. овог члана, ако има:

акт о додели акредитације од стране надлежног акредитационог тела;

референце за обављање послова из става 1. овог члана.)

42. Извештај о извршеним мерењима достављати квартално Јавном водоводном предузећу, Министарству заштите животне средине и просторног планирања и Агенцији за заштиту животне средине.

43. Обзиром да ће Носилац Пројекта вршити испуштање потенцијално зауљених атмосферских вода у реципијент дужан је да плаћа накнаду за загађивање вода.

Накнада за загађивање вода умањује се ако се отпадне воде пречишћавају, у складу са ефектима пречишћавања.

Мере заштите земљишта

44. Отпад од чишћења таложника-сепаратора уља и масти обзиром да има својства опасних материја, чувати у некорозивној амбалажи а у све му у складу са одредбама





Правилника о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл.гласник РС‖ бр.92/10), до предаје овлашћеној организацији (која поседује сертификат за обављање те врсте делатности) према Уговору о преузимању отпада и уз обавезну евиденцију о врсти и количини отпада и уз Документ о кретењу отпада.

45. Сав чврсти отпад који потиче од боравка запослених на планираној локацији, прикупљати организовано, постављањем контејнера са поклопцем у ниши за то

предвиђеној партерним решењем. Део тог отпада (картон, пластична амбалажа) скупљати и предавати на рециклажу.

46. Пражњење контејнера и евакуација комуналног отпада са локације мора бити организована преко надлежног предузећа. Учесталост пражњења контејнера утврдити током редовног рада на комплексу.

47. Обавеза Носиоца Пројекта је да одржава сталну контролу комуналне хигијене

комплекса.

Мере заштите ваздуха

48. Истакање горива из ауто-цистерни у подземне резервоаре мора се вршити у „затвореном технолошком систему‖;

49. Ауто-цистерне треба да буду снабдевене свим потребним уређајима и прикључцима за функционисање „затвореног технолошког система‖;

50. Техничком документацијом и примењеном технологијом истакања и претакања

горива, односно системом повратка пара, нема емисије гасовитих загађујућих материја приликом пуњења резервоара и пуњења резервоара возила.

51. Носилац Пројекта је обавезан да изврши једно контролно мерење штетних материја на локацији у сврху оцењивања квалитета ваздуха, а касније по потреби и налогу надлежног инспекцијског органа.

52. Мерно место и локација за узимање узорака одређују се тако да је узорак ваздуха репрезентативан за квалитет ваздуха на делу улице дужем од 100м када се прати

загађење од саобраћаја и најмање 250x250м у индустријском подручју, где је то могуће („Сл. гласник РС―, бр.11/2010 и 75/2010).

53. Носилац Пројекта је у обавези да пејзажно уреди комплекс;

54. У избору врста за озелењавање определити се за оне које су отпорне на издувне гасове. Како зеленило треба да има заштитну функцију током целе године, при избору користити лишћарске и зимзелене врсте;

55. Поред цевовода за снабдевање горивом, поставља се и цевовод за повратак бензинских пара од аутомата до резервоара;

8.4. Мере заштите у случају удеса

Техничке мере превенције:

56. Пројектовати заштиту објекта и инсталација од атмосферског пражњења.

57. Са простора комплекса уклонити сав запаљив материјал у циљу смањења последица евентуалног пожара у склопу превентивних мера заштите.

58. У оквиру предметног комплекса није дозвољено спаљивање отпадног и других горивих материјала.

59. Ватрогасну опрему дневно визуелно прегледати. Опрема мора бити у приправости за дејство.

60. Пројектном документацијом предвидети да је Носилац Пројекта у обавези да на свим

приступним местима бензинске и пумпне станице за ТНГ, истакне табле са називима објеката, врстом гаса и табле упозорења и забране (Т1 – складишни резервоар, Т2 – претакачки мост, Т3 – опасност од пожара и експлозије, Т4 – забрањена употреба





алата који варничи, Т5 – истакалиште, Т6 – забрањен приступ незапосленим лицима и употреба отвореног пламена).

61. Поступање са насталим отпадом, карактеристика опасних материја, усагласити са одредбама Правилника о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл. гласник РС‖ бр. 92/10)

62. Монтажу и повезивање експлозивно заштићених уређаја може вршити само лице

оспособљено за рад са таквим уређајима (поседује овлашћење).

63. На „Ех‖ уређајима нису дозвољене никакве интервенције које би могле угрозити степен заштите истих.

64. Вршити сталну контролу антикорозивног премаза и боја у циљу спречавања оштећења инсталација. Цевоводе означити одговарајућом бојом према прописима.

65. На комплексу обезбедити допунске техничко – безбедоносне мере, пре свега систем

детекције истеклог ТНГ-а, помоћу преносног детектора гаса.

66. Слободне површине у другој зони заштите обложити машинским тампоном (или каменом) и без растиња како се евентуално неконтролисано истекли гас не би задржавао у близини објеката.

67. Обавеза је да се обезбеди стална контрола над функционисањем инсталација и уређаја као и мере заштите од свих врста оштећења на дистрибутивној гасној станици.

68. Противпожарна инсталација предвиђене бензинске пумпе ће се састојати од хидрантске мреже, једног превозног апарата за гашење пожара капацитета 50 kg праха и седам преносних апарата распоређених по објекту и поред точећих пиштоља, као и једног сандука са песком и лопатом.

69. Мобилна опрема за гашење пожара је дефинисана на основу Захтева Правилника, а према следећим критеријумима:

- Уз сваки аутомат за истакање, предвиђен је по један ручни апарат за гашење пожара,

капацитета пуњења 9 кg праха;

- У просторији за смештај запосленог особља предвиђен је један ручни апарат за гашење пожара, капацитета пуњења 9 кg праха;

- За време претакања горива из аутоцистерне у складишни резервоар, на месту на коме се врши претакање, предвиђен је за евентуалну употребу један превозни апарат за гашење пожара капацитета пуњења 50 кg праха;

- У близини места на којима је могућност просипања запаљивих течности на станици највећа, предвиђени су сандуци са песком, запремине 0,3 м3;

- У осталим просторијама су предвиђени мобилни апарати за гашење капацитета пуњења 9 кg праха.

70. У зонама опасности од пожара, на видним местима предвиђено је постављање 13 табли упозорења са следећим натписима:

- „стоп цистерна прикључена‖;

- „обавезна употреба алата који не варничи‖; - „опасност од пожара и експлозије‖; - „забрањена употреба отвореног пламена‖; - „забрањено пушење‖; - „гаси мотор‖; - „незапосленима приступ забрањен‖.





Мере приправности и одговора на удес:

71. Пожар се идентификује и јавља преко детектора пожара, преко ручних јављача или гласним повиком. Руководилац службе безбедности и заштите на раду организује евакуацију запослених и формира тим за одгово на удес, односно тим који ће учествовати у гашењу пожара.

72. Идентификује се место настанка пожара и материјал који је захваћен.

73. Дејством са више апарата одједном приступа се гашењу пожара. Пожар на

електричним инсталацијама гаси се прахом, а пожар на инсталацијама високог напона гаси се угљен диоксидом. Пожар нафтних деривата гаси се прахом, угљен диоксидом, а може се користити и песак и земља.

74. Пожар у објекту може се гасити свим врстама апарата за гашење пожара и водом. Пре гашења водом морају се искључити електричне инсталације у том делу комплекса.

75. Уколико је могуће из угрожене зоне уклонити сав гориви материјал.

76. Ако је дошло до повређивања запослених евакуисати их и пружи ти им прву помоћ до доласка јединице хитне помоћи.

77. Ако пожар не може да се угаси сопственим снагама, затворити врата и удаљити се до доласка професионалне ватрогасне јединице.

78. Лица која учествују у гашењу пожара морају се поставити супротно од смера ваздушног струјања, односно ван димног облака.

Мере откалњање последица удеса

79. Поступање у случају процуривања нафтних деривата, уља и мазива на плато – дефинисањем поступака у случају цурења нафтних деривата и уља спречиће се разношење уљастих материја, спирање атмосфералијама, јављање клизавих површина на саобраћајницама и подовима објеката. Радник који примети цурење или просипање нафтних деривата и уља мора да поступи на следећи начин:

Одмах искључити возило или машину која се користи и из које цури гориво и

уље.





Јавити надређеном о насталом акциденту.

Уклонити загрејане предмете и запаљив материјал.

употребити непропусни суд за прикупљање течности која цури

површину на којој се разлила уљаста течност посути песком као апсорбентом.

Зауљени песак прикупити у непропусни суд намењен за чување тако насталог отпада, поклопити га и чувати до предаје овлашћеном лицу на даљи третман.

Прикупљен остатак уља чувати у затвореном суду у простору где се чува опасан отпад до предаје овлашћеном правном лицу на даљи третман.

80. По грашењу пожара потребно је извршити санацију локације, која обухвата следеће операције:

Ангажовати акредитоване лабораторије да испитају квалитет ваздуха на

локацији, квалитет земљишта у непосредном окружењу, стање инсталација.

Испитати узрок настанка пожара и обим последица.

Рразврстати настале отпадне материје и преко акредитоване лабораторије извршити карактеризацију насталог отпада.

Сачинити план санације којим се дефинише начин поступања са насталим врстама отпада и начин чишћења локације.

Евакуисати настали отпад и очистити терен.

Уколико је дошло до контаминације земљишта у окружењу извршити уклањање

контаминираног слоја, обезбедити место одлагања и третман контаминираног земљишта.

Извршити рекултивацију захваћене површине земљишта у окружењу.

Објекте и инсталације обновити према новој техничкој документацији.

8.5. Мере поступања у случају престанка рада Пројекта

81. У случају престанка рада Пројекта, Носилац Пројекта је дужан да предметну

локацију доведе у задовољавајуће стање сагласно законским прописима.

82. При извођењу радова на уређењу локације у случају престанка рада Пројекта, обавезно је организовано прикупљање чврстог отпада карактеристика опасног отпада, комуналног отпада, грађевинског отпада, отпада са карактеристикама сакундарних сировина, уз обавезно поступање и евакуацију у складу са Правилником о начину складиштења, паковања и обележавање опасног отпада („Сл.

гласник РС‖ бр. 92/10) и Правилником о условима и начину разврставања, паковања и чувања сакундарних сировина („Сл. гласник РС‖ бр. 55/01, 72/09 и 56/10).

83. Носилац Пројекта је дужан да са локације безбедно и ефикасно уклони инсталирану опрему и уређаје.

84. Са комплекса евакуисати све отпадне материје, сировине, полупроизводе и готове производе уз уредну евиденцију.

85. При извођењу радова на уређењу комплекса ангажовати исправну механизацију.

86. Извршити уклањање свих средстава рада и инсталација на начин који неће условити загађивање животне средине.





9.0. Програм праћења стања и утицаја на животну

средину Пројекта - Мониторинг животне средине

У циљу спречавања, отклањања, минимизирања и свођења у законске оквире свих негативних утицаја на животну средину и становништво прописане су мере заштите животне средине изложене у поглављу 8.0. Поред прописаних мера заштите животне средине, постоји још један механизам превенције и заштите – еколошки мониторинг, односно програм праћења утицаја на животну средину. Прописане мере еколошког мониторинга

Носилац Пројекта мора спроводити при раду Пројекта, уз поштовање важеће законске

регулативе.

За реализацију мониторинга биће задужене овлашћене институције и организације. Извештаји о резултатима мониторинга морају бити достављани надлежној еколошкој инспекцији.

9.1. Праћење количина и врста материја које се испуштају у

животну средину

Локација на којој се планира реализација предметног Пројекта се налази у зони пута Нови Пазар - Сјеница који представља извор специфичних полутаната атмосфере

пореклом од саобраћаја који се на њему одвија, што указује да непосредно и шире окружење предметног комплекса са идентификованим изворима полутаната, већ пре почетка рада Пројекта, трпи извесна негативна дејства.

Идентификацијом еколошких аспеката и оценом локације гасне и бензинске пумпне станице, сагледавањем свих прописаних мера заштите у току уређивања локације и припреме терена, изградње објеката и монтаже опреме, изградње интерних саобраћајница

и платоа, у току редовног рада и за случај акцидента, може се констатовати следеће:

• Предметна локација представља изграђено земљиште, у грађевинском подручју, где је дозвољено обављање предметне делатности.

• У току редовног рада бензинске и пумпне станице за ТНГ, настале потенцијално зауљене атмосферске воде одводиће се у таложник – сепаратор уља и масти, планиран на локацији, а санитарно – фекалне отпадне воде одводе се интерном канализационом мрежом у градску канализацију.

Обзиром на адекватну саобраћајну регулацију и уређење предметног комплекса, редовни рад предметног Пројекта неће битно утицати на повећање нивоа буке на локацији и у непосредном окружењу и не очекује се достизање

граничних вредности нивоа буке.

У току редовног рада предметног Пројекта неће доћи до повећања постојећег нивоа јонизујућег и нејонизујућег зрачења.

У случају појаве пожара као акцидента у атмосферу би се емитовали продукти

потпуног и непотпуног сагоревања и распростирали у простору уз мешање са ваздухом. Утицај продуката сагоревања насталих у потенцијалном пожару је ограничен временски и просторно, локалног и привременог карактера.

Програм мониторинга и заштите животне средине мора бити у складу са захтевима праћења стања на локацији у циљу превентивног деловања и примене мера заштите.





Применом мера заштите, законских, мера пречишћавања нуспродуката, у току редовног рада и у случају удеса на локацији, потенцијална деградација и загађење животне средине биће сведени на најмању могућу меру, односно биће минимизирани што ће обезбедити еколошку одрживост и прихватљивост Пројекта.

У оквиру еколошког мониторинга су уведени следећи параметри и задаци праћења штетних утицаја на животну средину:

Контрола отпадних вода из сепаратора масти и уља

У току експлоатације, мониторинг отпадних вода из сепаратора уља се заснива на узорковању воде на излазу из сепаратора и обради узорака. Обрада узорака се обавља у овлашћеној лабораторији где се са технолошког аспекта добијају подаци о квалитету воде, као и закључци о њеним евентуалним променама. Параметре контроле треба да дефинише

ЈКП. Квалитет отпадних вода мора задовољавати критеријуме прописане Правилником о

техничким и санитарним условима за упуштање отпадних вода у градску канализацију као и Правилником о минималном броју испитивања квалитета отпадних вода („Сл.гласник СРС‖ бр.47/83).

Неопходно је мерења и обраду података вршити на свака три месеца. То су временски пресеци у јануару, априлу, јулу и октобру. Такође, неопходно је и водити

евиденцију о пражњењу и чишћењу сепаратора уља и масти са таложником.

Контрола и праћење квалитета ваздуха

У циљу праћења и контроле заштите животне средине од могућих штетних утицаја услед складиштења и манипулацијом бензином, дизел горивом, ТНГ-ом и других активности које ће се вршити у планираној станици за снабдевање горивом моторних возила неопходно је врштити контролу и праћење животне средине у складу са Законом о заштити животне

средине („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04, 36/09 и 72/09), Закона о заштити ваздуха („Сл.

гласник РС‖ бр. 36/09) и Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. Гласник РС‖ бр. 11/10 и 75/10) и у складу са осталим посебним законима и правилницима који уређују ову област заштите животне средине.

Параметри који се обавезно морају пратити су:

• олово, • NO2,

• CO, • укупни угљоводоници, • лакоиспарљива органска једињења.

Осим таложних и суспендованих материја параметри праћења треба да буду приземни озон, угљоводоници, оксиди азота и сумпора, угљенмоноксид и угљендиоксид.

Носилац Пројекта је обавезан да изврши једно контролно мерење штетних материја на локацији по реализацији Пројекта, а пре Техничког пријема, при пуњењу складишних резервоара, у циљу оцењивања квалитета ваздуха, а касније по потреби и налогу

надлежног инспекцијског органа.

Мерно место и локација за узимање узорака одређују се тако да је узорак ваздуха репрезентативан за квалитет ваздуха на делу улице дужем од 100м када се прати загађење од саобраћаја и најмање 250x250м у индустријском подручју, где је то могуће (Уредба о

условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха „Сл. гласник РС‖, бр.11/2010 и 75/2010).

Минимални број места и локација за фиксна мерења концентрација сумпор диоксида, азот диоксида и оксида азота, суспендованих честица (РМ10, РМ2.5), олова бензена и угљенмоноксида у ваздуху одређује се у циљу података о концентрацијама загађујућих материја у ваздуху ради поређења са прописаним граничним вредностима за заштиту здравља људи, у зонама и агломерацијама у случају када су мерења на мерним местима и





локацијама за фиксна мерења једини извор података у односу на насељеност подручја и на утврђене максималне концентрације.

Број мерних места и локација за фиксна мерења у сврху оцењивања загађења у непосредној близини тачкастих извора, одређује се с обзиром на густину емисија, очекивану расподелу загађујућих материја у ваздуху и потенцијалну изложеност становништва.

Праћење емисије у тло

У циљу ефикасног мониторинга стања земљишта у непосредној околини планиране бензинске и пумпне станице за ТНГ са пратећим садржајима, потребно је, према Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту („Сл. гласник РС‖ бр. 23/94) извршити мерења и испитивања за елементе: pH вредност, азот, фосфате, сулфате, арсен, никл, хром, цинк, бакар, кадмијум, олово, живу, пестициде,

полицикличне ароматичне угљоводонике (PAU), минерална уља (укупни угљоводоници C10-

C40) и полихлоровани бифенили (PCB) у земљишту и методама њиховог испитивања.

У складу са чланом 5. овог Правилника прописан је начин узорковања, испитивања и анализе. Утврђивање дозвољеног садржаја опасних и штетних материја се, према члану 4. Правилника, врши лабораторијским методама AAS, GC или HPLC.

Ради адекватног мониторинга потребно је изабрати локацију за узимање узорака. Узорковање тла и испитивање присуства нафтних деривата треба вршити на дубинама од 10cм и 50cм, а број узорака мора бити минимум 6. Избор локација треба да буде адекватан,

како би се обезбедило најефикасније утврђивање промене квалтета земљишта. Једно од обавезних места мора да буде у непосредној близини шахта за претакање горива из цистерни у пумпне резервоаре, где се може очекивати највећа угроженост земљишта.

Праћење загађења подземних вода

У зони складишних резервоара извести пијезометар који ће се користити за узимање узорака квалитета подземних вода. Квалитет подземних вода испитивати преко

акредитоване лабораторије једном годишње у складу са Правилником о опасним материјама у водама („Сл. гласник РС‖ бр. 31/82).

Напомена: Носилац Пројекта је у обавези да води уредну евиденцију о извршеним мерењима, резултатима мерења и да еколошки мониторинг за предметни комплекс интегрише кроз доступност података, у мониторинг на нивоу града,

када исти буде успостављен.





10.0. Нетехнички резиме релевантних података

На кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар налази се гасна станица за снабдевање течним горивом, која обухвата објекат, 1 подземни резервоар V=30m3 за TNG и точећих места. У повећања капацитета и повећања асортимана планирана је уградња подземног резервоара за течне нафтне деривате V=70m3 .


• подземни резервоар за ТНГ запремине V=30m3,

• претакачки мост са пумпом високог притиска, • контура заштитне ограде око резервоарског модула,

• претакалиште гаса из аутоцистерне у резервоар, • простор за ауттоцистерну, • приступни и проттивпожарни пут, • два аутомата за пуњење резервоара моторних возила гасом,

• острво за аутомате, • надстрешница изнад аутомата и острва, • пословни објекат, • малопродајно складиште боца са ТНГ-ом, • интерне саобраћајнице и саобраћајни прикључак на саобраћајницу, • водоводна и хидрантска мрежа, • ограде, стазе и зелене површине.

Приступ предметној локацији обезбеђен је са улице Дубровачке, односно пута Нови Пазар - Сјеница.

У циљу повећања и капацитета гасне станице предвиђа се постављање подземног

резервоара, подељеног на четири дела за течне нафтне деривате капацитета V=70m3 . У оквиру предметног Пројекта планирају се следћи садржаји:

Подземни реyервоар за дизел гориво и МB 1x70м3, подељен у четири коморе:

• R1 – Euro D (V=20m3), • R2 - Dizel (V=20m3), • R3 – BмB 95 (V=15m3), • R4 - BмB 98 (V=15m3), • Одушне цеви складишних резервоара за дизел гориво МB, • Мултиплекс аутомат за истакање дизел горива и МB у погонске резервоаре

моторних возила (4+4), постављен на постојећем бетонском острву на коме

се налази постојећи аутомат за истакање ТНГ-а, • Издвојено место за истакање дизел горива и МB из аутоцистерне у складишни


складишних резервоара горива ø60мм, h=-8,0m.

Oтпрема горива из складишнoг резервоара вршиће се преко аутомата за истакање горива.

Размештај и диспозиција објеката и инсталација бензинске и пумпне станице за ТНГ планиран је у свему према одредбама Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 24/71 и 26/71) и Правилника о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Сл. лист СФРЈ‖, бр. 20/71 и 23/71).

Предметна локација се налази уз пут Нови Пазар - Сјеница. Са наведене

саобраћајнице је омогућен приступ локацији и веза са гравитационим подручјем. Окружење локације чине радни комплекси и зона становања.





Према Плану детаљне регулације „потес Селаковац и део потеса Луг― кп.бр. 3282/2 КО Нови Пазар се налази у зони продичног становања са централним функцијама.

Цела зона је без идентификованих висококвалитетних природних ресурса, минералних и рудних богатстава. У непосредном окружењу нема значајнијих парковских површина, линеарног и заштитног зеленила.

Технологија рада на бензинској и ТНГ станици, представља принцип утакања горива у аутомобилске резервоаре, додатних услуга и наплате и заснива се на систему опслуге помоћу особља. Овакав систем пружа пун комфор корисницима услуга уз минимално задржавање на комплексу. Процес истакања нафтних деривата и ТНГ-а из аутоцистерни у подземне резервоаре и утакање горива у аутомобилске резервоаре, мора се обављати према важећим условима, законским одредбама, нормама и стандардима за ову област.

Планирана технологија рада је једноставан процес организован према важећим

нормама и стандардима и не захтева посебне мере заштите. Планирана опрема и уређаји за функционисање у оквиру самог објекта су у складу са капацитетом Пројекта и предвиђених норми и стандарда за предметну делатност.

Утицај Пројекта на животну средину се испољава кроз емисију аерополутаната. Поред аерозагађивања услед редовног рада предметног Пројекта долази и до наснатка комуналног отпада, рециклабилног отпада, санитарно-фекалних отпадних вода,

потенцијално зауљених атмосфрских вода, отпадних вода из аутоперионице и опасног отпада који настаје услед чишћења талога из сепаратора масти и уља.

Обзиром да је за предметни Пројекат планирано управљање комуналним отпадом и рециклабилним отпадом, као и прикупљање отпадних вода (санитарно-фекалних и атмосферских вода) неће доћи до значајног утицаја на земљиште, површинске и подземне воде као медијуме животне средине.

Носилац Пројекта је у обавези да примени мере заштите животне средине

(прописане овом Студијом у поглављу 8.0.) које ће минимизиратуи и отклонити све

потенцијално негативне утицаје на медијуме животне средине.

Удесне ситуације које могу настати на предметној локацији Пројекта, а могу се предвидети су:

процуривање нафтних деривата из ангажоване механизације у фази реализације Пројекта,

пожар, експлозија.

Процуривање нафтних деривата у фази припреме локације је акцидент мале вероватноће. У случају таквог догађаја потребно је одмах приступити санацији терена, а отпад настао санацијом паковати у непропусну бурад (посуде) са поклопцем и поступати према одредбама Правилника о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл.гласник РС‖ бр.92/10). Тако настали отпад се на локацији чува према

одредбама поменутог Правилника или уступа овлашћеним институцијама на даљи третман уз обавезну евиденцију о преузимању опасног отпада.

Обзиром на активне и пасивне мере заштите, поштовање технолошке дисциплине, пожар и експлозија као потенцијални акциденти у предметном комплексу имаће малу вероватноћу појављивања са малим последицама и неће представљати фактор угрожавања животне средине и становништва.

На основу свега изнетог може се закључити да уз примену мера превенције,

спречавања и отклањања потенцијалних догађаја који могу изазвати ризик од настанка удеса, предметни Пројекат је прихватљив и еколошки одржив, а ризик од настанка удеса сведен на минимум с малом вероватноћом јављања.

Осим прописаних мера за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја, обавеза Носиоца Пројекта је примена мера еколошког мониторинга. Програм мониторинга заштите животне средине мора бити у складу са захтевима праћења стања на локацији у





циљу превентивног деловања и примене мера за спречавање и отклањање потенцијално штетних утицаја и спровођење мера заштите животне средине. Праћење и надзор потенцијалних утицаја Пројекта на животну средину мора бити усклађен са важећим законским прописима и подзаконским актима, нормативима и стандардима.

На основу свеобухватне анализе планираног Пројекта може се извести закључак да реализацијом ове бензинске станице неће доћи до негативних последица на животну

средину, већ ће се стање животне средине подићи на виши ниво.

Уз стриктно поштовање прописаних услова, мера управљања ризиком, мера превенције, отклањања, минимизирања и свођења у законске оквире свих негативних утицаја на животну средину, уз поштовање технолошке и комуналне дисциплине у оквиру предметног комплекса планирани Пројекат – доградња станице за снабдевање моторних возила горивом, неће имати значајне последице

по животну средину, здравље и квалитет живота становништва.





11.0. Подаци о техничким недостацима

или непостојању одређених стручних знања и вештина

У току израде предметне Студије о процени утицаја на животну средину, обрађивач Студије је имао увид у сву потребну документацију и податке, те се може закључити да

нема идентификованих недостатака, непостојања стручног знања и вештина, и да је Студија израђена у складу са Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС‖, бр. 135/04, 36/09 и 72/09) и Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС‖ бр. 135/04 и 36/09).





12.0. Подаци о обрађивачу Студије

Agencija ECOlogica URBO, основана је 2005. године (од 2000-2005 године

функционисала је под називом ECOLOGICA) и регистрована је за:

• Просторно и урбанистичко планирање • Израду Студија и Елабората из области заштите животне средине, за потребе

урбанистичког и просторног планирања и реализације Пројеката • Инжењеринг • Консалтинг за област животне средине, енергетске ефикасности, просторног и

урбанистичког планирања, пројектовања,

• Административне послове

ECOlogica URBO има усвојене принципе рада:

• формирање мултидисциплинарног тима у складу са пројектним задатком • максимално озбиљан приступ и поштовање рокова • пружање стручних, техничких, технолошких и организационих савета Носиоцу

Пројекта у поступку Процене утицаја пред надлежним органом у току реализације Пројекта, редовном раду и мониторингу животне средине

Preduzeće ECOlogica URBO d.o.o. Крагујевац регистровано је 2006. године.

Preduzeće ECOlogica URBO d.o.o. Крагујевац је члан кластера GALENIT и EU Tiм.

Референц листа ECOlogica URBO обухвата:

Стратешке процене утицаја на животну средину:

• Генералног плана Врњачка Бања (прва Стратешка процена утицаја урађена по

ступању на снагу Закона о Стратешкој процени утицаја на животну средину, „Сл.

гласник РС‖ бр. 135/04), • Плана детаљне регулације индустријске зоне „Змич‖, општина Параћин, • Плана детаљне регулације Градског спортског центра „Језеро‖, град Крагујевац, • Плана детаљне регулације зоне пословања на углу Улица Саве Ковачевића и

Миодрага Влајића Шуке, град Крагујевац, • Плана детаљне регулације зоне пословања дуж трасе аутопута, локација Сервис II -

II фаза, град Крагујевац, • Плана детаљне регулације зоне изворишта „Врело‖, општина Топола, • Плана детаљне регулације сервисне саобраћајнице, са регулацијом простора уз

магистрални пут М23 Београд-Крагујевац на деоници од моста на потоку „Моравица‖ до скретања за Аранђеловац са комплетном регулацијом раскрснице путева М23 и М4 у Тополи, општина Топола,

• Плана општег уређења Антистрес центра „Савинац‖, општина Горњи Милановац

• Плана генералне регулације насеља Горња Топлица и Плана детаљне регулације

Бање Врујци, општина Мионица, • Генералног плана Осечина 2025, • Просторног плана општине Пожега, • Подручја планине Венчац, општина Аранђеловац, • Плана детаљне регулације Централне зоне са главним бањским парком, општина

Врњачка Бања,

• Просторног плана општине Сурдулица, • Плана детаљне регулације локалитета Јарам на Копаонику, општина Брус, • Плана детаљне регулације локалитета Сребрнац на Копаонику, општина Брус, • Плана генералне регулације предела Гоч, за део Гоча који припада територији

општине Врњачка Бања,





• Плана детаљне регулације за комплексе одморишта типа II са бензинском станицом „Пећинци-север‖ и мотела типа ИИ са бензинском станицом „Пећинци-југ‖ (око kм 540+600),

• Плана детаљне регулације „Радна зона 2 - индустријска зона у Лапову‖, • Плана генералне регулације индустрије „Плима М‖ у Крушевцу, • Плана општег уређења „Индустријска зона 1‖ у насељу Поповић, општина Сопот,

• Плана детаљне регулације „Индустријска зона 1‖ у Свилајнцу, • Плана детаљне регулације стамбеног комплекса „Равњак 3Б‖ у Крушевцу, • Плана детаљне регулације „Гуњевац 08‖, општина Топола, • Плана општег уређења приобаља Голупца, • Просторног плана општине Голубац, • Плана општег уређења за водоснабдевање општине Брус,

• Плана генералне регулације Бајине Баште, • Плана детаљне регулације „Видрењак 1‖ и „Видрењак 2‖, општина Тутин, • Плана детаљне регулације „Технопарк Лескова‖, општина Тутин,

• Плана детаљне регулације центра за интегрално управљање отпадом за општине Вршац, Бела Црква, Пландиште и Алибунар у Вршцу,

• Генералног урбанистичког плана Врања, • Плана детаљне регулације за ревитализацију тврђаве „Голубачки град‖, општина

Голубац, • Просторног плана Града Крушевца, • Плана детаљне регулације на потесу јужне магистрале – јужне обилазнице у

Параћину, • Државне студије локације за дијелове сектора 47 и 48 и 43 и 45, Црна Гора, • низ Стратешких процена у изради;

Студије о Процени утицаја на животну средину за:

• пансионски објекат у Националном парку Копаоник, • рекреативни центар „Раља‖, општина Смедерево,

• угоститељске објекте на Златибору, Копаонику, • комплекс за прераду млека „Алфа Пропертиес‖, општина Тутин, • комплекс „Љубичевац‖, фабрика за флаширање воде, град Крагујевац,

• комплекс „Стублина‖, погон за ливење, машинску обраду, галванизацију и пластифицирање металних делова са третманом отпадних вода, општина Аранђеловац,

• комплекс „Валман‖, производња арматуре за вододводне и канализационе цеви, општина Смедерево,

• луку „Toмi trade‖, град Смедерево, • комплекс „ДИС‖, град Смедерево, Крушевац, Јагодина, Лазаревац, Младеновац,

општине Смедеревска Паланка,Велика Плана, Пожаревац, • комплекс „Колибрис‖, фабрика за производња обуће, град Крагујевац, • фабрику бетона „Простор‖, град Крагујевац, • бензинске и пумпне станице за ТНГ (Крагујевац, Чачак, Рашку, Смедерево,

Пожаревац, Нови Пазар, Параћин, Прешево, Велику Плану, Јагодину, Ћуприју), • комплекс „Тепе‖, експлоатација и прерада глине, општина Нови Пазар,

• експлоатацију кречњака као техничког грађевинског камена лежишта „Катића

мајдан‖, општина Ваљево, • експлоатацију кварцног шљунка и песка на делу лежишта „Боговађа‖, општина

Лајковац, • експлоатацију кречњака са лежишта „Ковиловача‖, општина Деспотовац, • експлоатацију кварцног шљунка и песка на делу лежишта „Боговађа‖ општина

Лајковац,

• експлоатацију андезит-базалта Бечевица, општина Кнић, • експлоатацију кварцног песка, општина Уб, • постројења за прераду камена кречњачког порекла, општина Чајетина, • постројења за прераду камена кречњачког порекла КО Каменица, општина Ваљево, • постројења за прераду камена кречњачког порекла, општина Аранђеловац,





• детаљна геолошка истраживања и експлоатације зеолитних туфова на подручју Јабланице, општина Крушевац,

• постројења за производњу асфалта - асфалтне базе у општинама Велика Плана, Горњи Милановац, Сјеница, Рашка,

• комплекс „Ћуковић‖, погон за производњу намештаја, град Крагујевац, • комплекс „Јеловица‖, погон за производњу намештаја и грађевинске столарије, град

Крагуујевац, • објекта за сервисирање авио опреме, „Laurence Walter Dončić‖ Смедерево, • фабрику за производњу феролегура, општина Мајданпек, • погона за производњу кисеоника „Гиле Гас‖, општина Јагодина, • комунално-санитарно депонију „Врбак‖, општина Лапово, • центар за интегрално управљање отпадом, општина Вршац,

• привремено складиштење опасног отпада, „Метали 1992‖, општина Бор, • минихидроцентрале, општине Рашка, Александровац, Нова Варош, Деспотовац,

Пирот,

• комплекс „Металсистеми‖, град Крагујевац, • низ Студија о процени утицаја у изради;

Студије о процени утицаја затеèеног стања на животну средину за:

• демонтажу сферних резервоара ТНГ8 (С-7664) и ТНГ9 (С-7665) у комплексу НИС - Рафинерија нафте Нови Сад,

• комплекс „Фрувита‖, производња сокова, општина Смедерево, • комплекс „Bi Voda‖, производња и паковање минералне воде и освежавајућих

напитака, општина Бујановац, • комплекс „Koмpact Мet Gal‖, производња металне галантерије, општина Смедерево, • комплекс „Алпос‖, општина Алексинац,

• комплекс „Expans‖, Брзан, општина Баточина, • подрум вина „Александровић‖, општина Топола, • комплекс кланице „Будућност‖ у Грошници, град Крагујевац,

• комплекс за обраду и прераду млека, „Kuč Coмpany‖, град Крагујевац • комплекс „Азма‖, град Крагујевац, • комплекс хладњаче „Зенит‖, град Крагујевац,

• зоне изворишта водоснабдевања „Врело‖, „Божурња‖ и „Кречана‖, општина Топола, • комплекс „Векапласт‖, општина Лапово, • комплекс за секундарне сировине „Марси‖, општина Прешево, • комплекси за секундарне сировине „Универзал Јовановић‖ и „Феропромет‖, општина

Параћин, • комплекс „Металпрерада‖, обрада челичних лимова и профила, општина Смедерево, • постројење за пречишћавање отпадних вода „Каменица‖, општина Топола,

• комплекс „Мultiserv‖ d.o.o. за прераду шљаке и издвајања метала у комплексу US Steel Serbia d.o.o., општина Смедерево,

• објекат за клање, прераду и обраду меса „Котленик промет‖ Лађевци, • комплекс „Дрвопромет‖, општина Деспотовац, • комплекс „Папирпак‖, општина Чачак

Процене опасности од хемијског удеса за:

• складишта нафтних деривата на локацијама у Нишу, Баљевцу и Краљеву, „Атако‖ Београд

• складишта нафтних деривата, „Гиле Гас‖ Остриковац, општина Ћуприја • складиште течног нафтног гаса у комплексу „Бамби‖ Пожаревац • погон за производњу алуминијум-сулфата, „Маркинг‖ Ужице • комплекс „Спектар‖ Александровац

IPPC

• Процедура прибављања IPPC дозволе за фабрику картона и папира „Умка‖ Београд





Просторно и урбанистичко планирање и пројектовање

• Просторни план општине Чачак - Стратегија - Приказ стања и оцена животне средине са основама заштите, очувања и унапређивања животне средине у функцији одрживог развоја општине Чачак,

• План детаљне регулације „Индустријска зона 1‖ Свилајнац, • План детаљне регулације „Радна зона 2 - индустријска зона у Лапову‖,

• План детаљне регулације верског објекта – џамије, општина Прибој, • План општег уређења „Врховине‖, општина Уб;

Сарадња са Архитектонским факултетом Универзитета у Београду на изради:

1. Просторног плана општине Уб, 2. Просторног плана општине Голубац, 3. Просторног плана општине Сурдулица,

4. Плана генералне регулације насеља Сурдулица, 5. Плана генералне регулације Рачанска Шљивовица,

6. Плана генералне регулације Калуђерске баре, 7. Плана генералне регулације Соколина, 8. Плана генералне регулације Перућац, 9. Плана детаљне регулације локалитета „Јарам‖ на Копаонику, општина Брус,

10. Плана детаљне регулације локалитета „Сребрнац‖ на Копаонику, општина Брус;

Урбанистички пројекти

• Урбанистички пројекти парцелације и препарцелације у општинама Прибој, Крагујевац, Свилајнац, Прешево, Параћин и др.

Пројектна документација

• Пројекти санације и рекултивације депонија: „Увац‖ у Сјеници, депоније у Ковину,

„Рамњак‖ у Смедеревској Паланци, „Брегови‖ на Златибору, градске депоније у Руми, депоније у Медвеђи

Вршење стручног надзора над изградњом система дегазације депоније у Ковину, као и вршење контроле над извођењем радова

Планови управљања отпадом

• за општине: Зајечар, Деспотовац, Вршац, Бела Црква, Алибунар, Пландиште, Рума (у сарадњи са фирмом „ENVITECH‖ из Београда)

Елаборати - Еколошки извештаји за Светску банку

Консултантске услуге локалним управама, привредним субјектима, предузећима, Носиоцима Пројекта у области животне средине

Еколошки програми - ЛЕАП за општину Чајетина

Eвица Рајић – завршила Природно-математички факулет у Београду 1986. године.

Радно ангажовање:

1986. године:

- ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу, Крагујевац, ангажована на пословима као:

• Стручни сарадник, • Главни планер 1 на пословима просторног и урбанистичког планирања и екологије

1988. године:

- Скупштина општине Крагујевац, ангажована као:

• Стручни сарадник на пословима заштите животне средине;





1988. године:

- ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу, Крагујевац, ангажована као:

• Кординатор 1 за: • нове програме, • послове посторног и урбанистичког планирања и екологије у планирању простора, • заштите животне средине,

• студијска истраживања, • Студије о валоризацији простора за даљи урбани развој насеља и градова, • Студије управљања отпадом, • Анализе утицаја на животну средину;

2000. године:

• Агенција ECOlogica, Крагујевац, ангажована као:

• Одговорно лице за израду:Анализа утицаја на животну средину и Процена утицаја

на животну средину;

2005. године:

• ECOlogica URBO Д.О.О. Крагујевац, ангажована као: • Директор и одговорно лице на изради:Стратешких процена утицаја на животну

средину,Процена утицаја на животну средину,Просторних и Урбанистичких планова и пројеката.

Срето Л. Лазаревић - завршио Грађевински факултет у Београду (Дипломирани грађевински инжењер одсек за конструкције)

• Стручни испит • Лиценца за пројектовање конструкција објеката високоградње, нискоградње и

хидроградње • Лиценца за извођење конструкција објеката високоградње, нискоградње и

хидроградње • Испит за ред у државним органима

Радно ангажовање:

1992. - 1995. године:

• СЗР таxи превоз у Београду

1998. - 1999. године:

• ГИК „1.мај‖ Лапово, ангажована као:

• Руководилац погона за производњу елемената бетонских монтажних конструкција • контрола производње и квалитета фабрике бетонских елемената

1999. - 2001. године:

• СЗР „Лазаревић‖: • Извођење завршних радова у грађевинарству

2002. - 2008. године:

• Општинска управа Лапово (Оделење за урбанизам, грађевинарство, стамбено-комуналне и имовинско-правне послове)

• Самостални стручни сарадник (послови урбанизма и грађевинарства)

2008. - до данас:

• Агенција за инжињеринг „СРЕТО‖

Светлана Ђоковић – звршила природно-математички факултет у Крагујевцу јуна 2004. године (дипломирани биолог – еколог). Од јула 2006. године до данас ради у Агенцији ECOlogica URBO у Крагујевцу, као сарадник на пројектима из области прехрамбене индустрије и управљања отпадом.





Иван Цековић - завршио Природно-математички факултет у Крагујевцу новембра 2003. године (дипломирани биолог - еколог). Од децембра 2003. године до маја 2004. године радио у Дирекцији за урбанизам и изградњу као стручни сарадник. Од јуна 2004. године до данас ради као стручни сарадник у Агенцији ECOlogica URBO у Крагујевцу. У Агенцији задужен за вођоње пројеката из области хемијске и машинске индустрије, процена опасности од хемијског удеса и вођење пројеката по Закону о интегрисаном спречавању и

контроли загађивања животне средине (―Сл. гласник РС‖ бр. 135/04).

Иван Синђелић – завршио Машински факултет у Крагујевцу априла 2008. године (дипломирани машински инжењер - енергетика и процесна техника). Од јануара 2009. године до данас ради у Агенцији ECOlogica URBO у Крагујевцу као сарадник за енергетску ефикасност и процесну технику.

Војислав Јовановић, дипл. технолог – завршио Технолошко-металуршки факултет у

Београду септембра 2002. године. Од октобра 2002. године до јануара 2010. године радио у фабрици Минерална вода „Нересница― на месту шефа производње. Од јануара 2010. године

ради у „Прохеми СРБ― на месту представника PPG. Kao стручни сарадник ради у ECOlogica Urbo од јуна 2009.године.

Мирјана Андрић - звршила природно-математички факултет у Крагујевцу марта 2006. године (дипломирани биолог – еколог). Од децембра 2007. године до данас ради у Агенцији

ECOlogica URBO у Крагујевцу, као сарадник на пројектима из области заштите природе.

Јасмина Радовановић – завршила природно-математички факултет у Крагујевцу маја 2009. године (дипломирани хемичар). Од марта 2010. године ради у Агенцији ECOlogica URBO у Крагујевцу, као сарадник на пројектима из области управљања отпадом и процене опасности од хемијског удеса.

Иван Благојевић – завршио Географски факултет у Београду фебруар 2010. године

(дипломирани просторни планер). Од априла 2010. године ради у Агенцији ECOlogica URBO у Крагујевцу као сарадник на Стратешким проценама утицаја.

Весна Црноглавац - завршила Правни факултет у Крагујевцу 1992. године. Од 1989.-1996. године у Предузећу Меркур из Крагујевца ради на обављању правних и

административних послова. Од оснивања Агенције ECOlogica URBO до данас ради као правник у вођењу правних процедура, консултанских услуга и административних послова.





Прилози:

Решење БД 44455/5005 од 04.07.2005. године, Агенција за привредне регистре, Београд,

Решење о потреби процене утицаја на животну средину и о одређивању обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину бр. 501-151/11 од 20.05.2011. године, Одељење за стамбенокомуналне послове и заштиту животне средине, Одсек за заштиту живозне средине, Градска управа за изворне и оверене послове града Новог Пазарара,

Копија плана R=1:1000,

Извод из поседовног листа бр. 8287, Служба за катастар непокретности, Нови Пазар, Ситуација са зонама опасности, Урбанистички услови, ЈКП, „Водовод и канализација―, бр. 374 од 28.04.2011. године, Мишљење бр. 1924/3 од 23.05.2010. године, ЈВП, „Србија воде―, Београд, ВПЦ

„Морава― Ниш, РЈ „Западна Морава― Чачак, Услови за прикључење на електроенергетску мрежу, Електродистрибуција Нови

Пазар, Погон Нови Пазар,

Смернице бр. 35252/1 од 29.04.2011. године, Дирекција за технику, Нови Београд, Обавештење бр. 376-2 од 2011. Године, РС, Министарство одбране, Сектор за

матерјалне ресурсе, Управа за инфраструктуру, штење бр. 01-0321/2 од 01.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Услови бр. 01-0414/2 од 22.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Ваљево, РЈ

„Развој,―, Услови бр. 01-0414/1 од 22.02.2011. године, ЈКП „Водовод Ваљево―, Ваљево, РЈ

„Развој,―, ТК услови бр. 0099/384507/2 од 20.12.2010. године, Дирекција за технику, Нови

Београд, Извршна јединица Ваљево, Технички услови бр. 1003 од 11.03.2011. године, ЈП ЕПС- „Електросрбија―д.о.о.

Краљево, Електродистрибуција Ваљево, Обавештење бр. 1053-2 од 31.03.2010. године, РС, Министарство одбране, Сектор за

матерјалне ресурсе, Управа за инфраструктуру, Београд, Идејно решење бензинске станице „Ваљево 2― у Ваљеву, Дирекција за капиталну

изградњу и МТО, Сектор за пројектне радове, Београд, Елаборат за одобрење локације, „Термоинжињеринг― д.о.о., Зрењанин, Ситуациони план са приказом постојећег стања, Ситуациони план са локацијом објеката, опреме и приступних путева, Орто-фото снимак.

Documents

Studija Pumpe