-
Probiotici pre i tokom putovanja
NOVE
Godina II • Broj 127 • 9. avgust 2019. • Cena: 40 dinara
9772560365004
ISS
N 2
56
0-3
65
5IS
SN
25
60
-36
55
DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!
éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br.
6
str 12
str
9
Ljudi
str 7
Grad
str 4-5
„Dužijanca” u nedelju, na Gradskom trgu!
Da znamo ko smo i da sačuvamo tradiciju! str 10
Karina Češujko govorila je na tribini podsećanja na prognane u
„Oluji”
Sećanja
Život bira čoveka
Kako se zaštititi od putničke dijareje
Ljudi
str 2
O b e l e ž e n a 24 . g o d i š n j i c a s t r a d a n j a
i p r o g o n a s r p s k o g n a r o d a u a k c i j i „ O l u
j a ”
U srPskim korenima je
mnoGo snaGe!
Simo Brdar, reditelj dokumentarnih filmova:
Dr Vasa Isakov
-
NOVEsećanja2 Broj 1279. avgust 2019.
•U Subotici u Ve-
stibilu Gradske
kuće organizova-
na izložba „Olu-
ja – zločin koji se
pamti“, u znak
podsećanja na
stradanja srpskog
naroda, prikazan
je dokumentar-
ni film Sime Br-
dara „A Bog je ću-
tao“ i predstavlje-
na monografija
„Kordun od Vojne
granice do repu-
blike Srpske Kra-
jine (1881-1995)”!
U Subotici je u Gradskoj kući obeležena 24. godišnjica
strada-nja srpskog naroda u akciji po-groma „Oluja“. Savez srpskih
udruženja SBO organizovao je izložbu „Oluja, zločin koji se pamti“,
au-tora Nenada Antonijevića i Veljka Đurića Mišine, izložena su
dokumenta i fotografije o stradanju Srba na području Hrvatske i
Bosne i Hercegovine od 1991. do 1995. godine.
Prikazan je i potresan dokumentar-ni film Sime Brdara „A Bog je
ćutao“ o mučenju i smrti dece, žena i starijih koje su počinili
ustaški zločinci.
„ Film „A Bog je ćutao“ prikazan je u svim svetskim muzejima
Holokausta. Od Jevrejskog kulturnog centra u Stokhol-mu, do
Njujorka, Vašingtona, u Knesetu, u Tel Avivu, u Melburnu,
Litvaniji, u Mu-zeju Siguhara u Kaunasu, državnom mu-zeju genocida.
Taj film putuje po svetu i podseća na mučna stradanja. Ljudi sa
empatijom pamte ta dokumentarna sve-dočenja stradanja. Sećam se,
mlada de-vojka me zamolila posle gledanja tog po-tresnog svedočenja
o ustaškom divljaš-tvu nad našim narodom, da joj napišem tekst za
prijemni na fakultetu. Ubedila me je, da ustaški zločini genocida u
lo-goru Jasenovac, dokumentovani u filmu, nisu samo svedočenje o
stradanju jednog naroda, nego univerzalna poruka svetu i
čovečanstvu o nezamislivim zločinima“, rekao je u Velikoj većnici
Simo Brdar i dodao, da sećanje mora biti živo, ali da je kultura
sećanja ipak praktičan život, u kojem se krvolocima ne sme dati
šansa, ali se mora negovati vera i nada u smi-sao života“.
Karina Češujko, profesor Univerzi-teta u Litvaniji govorila deo
monodrame Oklopter, priču o nama, ljudima. Karina
je promovisala dokumentarne filmove Sime Brdara u Rusiji i
Litvaniji, a orga-nizovala više promocija o srpskoj istori-ji i
stradanju srpskog naroda.
Monografiju Instituta za savremenu istoriju, „Kordun – od Vojne
granice do Republike Srpska Krajina (1881-1995)”, autora dr Biljane
Stojšić, dr Aleksandra Lukića, Nebojše Stambolije, dr Drago-mira
Bondžića, dr Milana Gulića, prof dr Vladimira Vuletića i prof dr
Milana Lju-bičića, istoričara Instituta za savremenu istoriju iz
Beograda“, prezentovalo je više autora te knjige.
Dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta, kaže da ta
knjiga daje deo od-govora na složeno pitanje, šta se dogodi-lo
tokom poslednjih 120 godina sa Srbi-ma u Hrvatskoj.
Gulić kaže da je na žalost „put pomi-renja naroda još uvek dug,
jer nije bilo iskrenih nastojanja da do njega i dođe.“
„Jednostrana slika krivaca i žrtava u ratu devedesetih godina,
iz sveta namet-nuta od početka rata, razlog je da i danas govorimo
samo o žrtvama jedne zajedni-ce, sa manjim izuzecima. U Srbiji je
bilo svesti da zločini nad drugim narodima nekako i prodiru, ali u
javnosti BiH i Hr-vatske, dosta je teško govoriti o zločini-ma koje
su počinili pripadnici hrvatskog, odnosno muslimanskog danas
bošnjač-kog naroda. Prosto put do pomirenja je još uvek dug, ali
cilj je da razumemo, šta se dogodilo. Kada to razumemo, pomire-nje
će doći samo po sebi, kaže dr Gulić.
Borivoje Vukajlović, predsednik Saveza srpskih udruženja SBO
govorio
je o stradanjima Srba ali i o kulturi sećanja kojom se ne
zaborav-ljaju učinjeni zločini.
„Samo u avgu-stu 1995. godine, sa područja tadaš-nje Hrvatske
prote-rano je između 220 i 250.000 Srba, uz brojne žrtve i
stra-danja, a u Subotici je našlo utičište više od 10.000 prognanih
žena, dece i starijih“, kaže Vukajlović.
Simo Brdar, au-tor dokumentarnog filma „A Bog je ću-tao“, kaže
da su nje-govi dokumentar-ci „filmovi muka i mraka, genocida i
holokausta“.
Preživeli Jevrej iz Jasenovca, Sadik Da-non govori u filmu o
strahotama holo-kausta i genocida, u NDH. Film je prika-zan u svim
svetskim muzejima holokau-sta, a u Subotici sada, tokom
obeležavanja 24. godine pogroma u akciji „Oluja“.
Simo Brdar je re-kao u Subotici, pre projekcije filma, da
preživeli užasa u Ja-senovcu najpotresni-je svedoče o tom uža-
su smrti, a Danon „faktografski govori o najstrašnijim zločinima
nad decom i lju-dima, koji su umrli u mukama na tom po-ligonu
smrti.“
O filmu Sime Brdara, Vukajlović kaže, da autor tu priču kazuje
dokumentima, ali ne kao provokaciju ili gorkorečivost, već kao
zavet i opomenu.
„Oluja a i Jasenovac su opomena i čo-veku i čovečanstvu”, rečeno
je na tribi-ni uz poruku da srpski narod mora da bude čuvar svoje
istorije, kulture, sveto-savlja i pravoslavnog zaveta čuvanja
srp-skog imena i u Hrvatskoj, kako zabora-vom ne bi došlo do
ponavljanja istorije stradanja.
Monografija „Kordun od Vojne granice
do republike Srpske Krajine (1881-1995)”, više istoričara i
naučnika Instituta za sa-vremenu istoriju iz Beograda, pisana je i
na osnovu projekta, pokrenutog pre pet godina, u okviru proučavanja
istori-je Srba u Hrvatskoj, sa namerom da se i u drugim regionima
gde su Srbi živeli, istraži život i raseljavanje srpskog naroda i z
Severne Dalmacije, Like, Banije, Sla-vonije, Baranje, Zapadnog
Srema.
„Ovo je knjiga o istini i slobodi srp-skog naroda, a autori su
na osnovu arhi-va u Srbiji i Hrvatskoj istražili zašto više nema
Srba u tim krajevima, ili ih je osta-lo veoma malo“, rekao je dr
Milan Ga-lić, ističući da su podsećanja na te užasne događaje i deo
kulture sećanja našeg na-roda, kao i da su ti događaji o
strahota-ma 90-ih godina koje su preživeli i krajiš-ki Srbi, dali
deo odgovora zašto Srba da-nas nema na prostorima hrvatske
drža-ve“, istakao je dr Gulić.
Jovan Cvijić istoričar smatra da na Balkanu retko ima oblasti,
gde je narod toliko patio kao na Kordunu, za koje au-tori kažu da
je 200 godina bio „najkrva-vije razbojište, a još preko 100 godina
ve-čiti nemir i straža, kada je postojao široki pusti pojas ničija
zemlja, a i kad su povu-čene granice, nisu se poštovale“.
„Istorija Korduna je u minijaturi isto-rija srpskog naroda u
Hrvatskoj, isto-rija suživota i surovih zločina organizo-vanog
egzistencijalnog otpora ustaškim divljim zločinima, kroz
partizanski otpor i stradanje., naseljavanja i raseljavanja
stanovništva, posebno srpskog, od Voj-ne granice, preko zbegova, od
ubilačkog nasrtaja ustaša, sistematske kolonizacije preostalog
popaljenog, ogolelog, obose-log i desetkovanog stanovništva na
pro-stor Vojvodine, posle Drugog svetskog
rata, pa sve do brutalnog proterivanja od strane hrvatske vojske
i policije 1995. go-dine, uprkos činjenici da je Kordun bio
uključen u područje pod zaštitom UN-a (UNPA). To proterivanje se u
Hrvatskoj predstavlja kao oslobođenje Korduna, sa kojeg je srpsko
stanovništvo izbeglo, u etničkom čišćenju, početkom i tokom
av-gusta 1995. godine. A tada je proterano gotovo čitavo srpsko
stanovništvo sa pro-stora Severne Dalmacije, Like, Korduna i
Banije, koje je tu živelo vekovima”, kaže Momčilo Pavlović u
predgovoru mono-grafije Kordun -od Vojne granice do Re-publike
Srpske Krajine (1881-1995).
Nada H. Karanović
Obeležena 24. godišnjica stradanja i progona srpskog naroda
akcijom „Oluja”
„Oluja – zločin koji se pamti“!
Borivoje Vukajlović, predsednik Saveza srpskih udruženja SBO
-
NOVE grad 3Broj 1279. avgust 2019.
izlaze nedeljno
IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko -
izdavačku delatnost
Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042
Matični broj: 21255947, PIB: 109859609
Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529
([email protected]),
Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel:
552-859([email protected]);
Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović ,
Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić,
Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić
Kolumnista:Milutin Mitrić,
Karikaturista:Milenko Kosanović
Tehnički urednik: Robert Kiš ([email protected])
Marketing: tel: 553—914, e-mail:
[email protected]
Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])
Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd
CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије,
Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID
22996660
[email protected]
NOVE
CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:
6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi
6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi
Internet je drugi imaginarni svet u kojem živimo. Kada
razmišljamo kako taj svet izgle-da, uvek pomislimo na nas koji
putem moder-nih telefona, kompjutera i tableta idemo na društvene
mreže. Nevolja je u tome što mi ni-smo jedine ribe koje plivaju u
ovom akvariju-mu. Više od polovine (52%) internet sadržaja prave
–botovi.
Bot je skraćeni naziv za softverskog robo-ta, koji je uvek
direktno priključen na mozak svog kreatora. To je postao uređaj
kome nedo-staje sve ono što karakteriše čoveka. Saosećaj, savest i
sloboda uma. Njihova osnovna ulo-ga je izvrtanje istine. Oni
kreiraju lažno jav-no mnjenje (uglavnom sakriveni pod lažnim profi
lima na Tvitteru i društvenim mrežama) imitirajući navodni „glas
naroda“. Botovanje ili kako ga u svetu zovu „astroturfi ng“ je u
ne-kom obliku prisutan još od antičkih vremena, bar ako je suditi
prema Šekspirovoj interpre-taciji: u drami “Julije Cezar” postoji
scena u kojoj Kasije piše “lažna pisma iz naroda” pro-tiv Cezarove
vlasti. Zato, kad budete vaspita-vali decu, pored onog klasičnog,
nemoj da bu-deš lopov, nemoj da se drogiraš, obavezno na-glasite:
nemoj nikada da budeš bot!
Ispričaću vam jednu basnu koju sam dobro iskusio kroz život.
-Bio jednom jedan pas. Tužan pas. Uvek je imao neke tužne priče,
hodao podvijenog repa i bio stalno u problemu. Da li zbog njegovog
držanja ili zlehude sudbine bio je stalna meta napada svih
životinja, onako hobija radi. Sva-ko ko je prošao kraj njega bi ga
klepio šapom, ujeo ili oborio na leđa. A on bi jadan,
prijatelj-stva radi pokazivao svoju dobrotu tako što bi jačim od
sebe lizao jaja. Samo da ga ne dira-ju. Najlepše mu je bilo u
dubini šume kada ni-kog ne bi sretao. Jednog lepog dana iznenada, u
senci stogodišnjeg hrasta sretne se licem u lice sa starim liscem i
uplašeno obori pogled. Stari lisac vidi da je pas podvijenog repa i
pre-plašen pa kaže:
– Ne boj se. Neću ti ništa. Pas ga samo gleda.
– Ne samo da ti neću ništa nego ću da ti po-mognem da te više ne
diraju ostale životinje. Znam šta je tvoj problem i kako da ga
rešiš.
– Ma pusti me. Moju muku ne znaš. Svi me maltretiraju.
– To je zato što svima podvijaš rep. A treba da pokažeš zube!
Zareži! Uspravi se!
Tu se pas i lisac rastanu i svak pođe svo-jim putem. Pas prvo
naiđe na nekog malog pr-gavog ptičara. Odmah zareža na njega i ovaj
se skloni. Naš pas dobio novo samopouzda-nje i samo ide po šumi i
reži na svaku živo-tinju na koju naiđe. Naišao on i na vuka i na
medveda, zarežao i oni se sklone. Što je sigur-no, sigurno je. Šta
ako ima besnilo“. Tako se u ovoj basni pas spasio terora pokazujući
zube protivnicima.
Ovu basnu sam ispričao da bi je uporedio sa događajem koji mi se
ovih dana desio. Na-đem se ja zbog nekih zdravstvenih problema na
Hitnom prijemu u Bolnici pred šalterom. Ispričam šalterskom
službeniku zbog čega sam došao i iz novčanika izvadim nekoliko
ličnih dokumenata da “sestra” izabere zdrav-stvenu knjižicu.
-Nisam ja tu na šalteru, da vam tražim do-kumenta, kad ih nađete
javite se!
-Ali sestro ne vidim dobro! Lična, zdrav-stvena i saobraćajna,
skoro su iste, pa se pla-šim da ne pogrešim”.
To je vaš problem,- veli mi gospođa na šalteru. Pronađoh
zdrastvenu i sedoh u če-kaonicu da čekam prozivku. Ponovo mi đavo
ne da mira i priđem šalteru da pitam “sestru” da slučajno moj
izabrani lekar nije dežurni.
-Ko ste vi, da vam podnosim izveštaj dežur-nih lekara u
bolnici,- odbrusi žena na šalte-ru. Čekajući tako doktora setih se
basne o psu i liscu. Velim sebe, što i ja malo ne bih “za-režao” na
ovu šaltersku službenicu, a ne da “podvijam rep” i ćutim.
-Dobro ste vi gospođo rekli, nigde čovek to-liko nije mali kao
pred vašim šalterom, ali da li slučajno znate da isto tako nigde
mali ljudi nisu toliko veliki kao kad se nađu s druge stra-ne
šaltera. Hvala vam što se ljubazni”! Gospo-đa me pogleda, malo se
zamisli i ostavih je na šalteru da razmišlja.
Na Urološkom odeljenju gde sam sme-šten na lečenje, sasvim druga
i pitoma pri-ča. Briga i toplina ovih mladih ljudi daju mi svetlo
iz kojeg crpim snagu. Biti medicin-ska sestra nije posao, već način
življenja, jer svaki pacijent ovde traži heroja u belom mantilu.
Evo ovde sam ih našao na Urološ-kom. Priču o tome pisaću u narednoj
kolu-mni. Biću piar iz bolničkog kreveta a ne sa Pinka.
Ispred „Sim-pa“ ovako je svaki dan. Osim što se često za-teknu i
teretnja-ci koji doprema-ju robu, a ovog puta su nešto manje
„gabarit-na“ vozila. Do-voljno, ipak, u nizu da se zapi-tamo – da
li je ovo parking pro-stor? Na popločanom delu i ispod drveća, gde
bi trebalo da bude trava („zelena površina“), a samo su duboke rupe
od točkova, par-kiraju se vozila redovno, kao da je to namenjeno
baš za njih, i isto tako redovno – niko ne reaguje iako je,
očigledno, u pitanju ne-propisno parkiranje. Ili možda nije?
Čini se da „pauk“ ne zalazi na ovu stranu. Zašto? Ako u drugim
delovima grada, pre svega centra, vozači mogu da budu kažnjeni zbog
istog prekršaja, i da im vozila čak budu uklonjena pa da ih onda
debelo košta dok ih sa depoa na koji su odneta dobiju nazad, uz
prekršajnu kaznu, kako je ispred „Simpa“ zaštićen onaj ko
toč-kovima siđe na travnjak, istina nepostojeći – ali samo zato što
su ga vozila ugazila? Ili se popne na pločice koje, ziher, nisu
predvi-đene kao parkig-prostor?
Neko će reći da ljudi (vozila) nemaju tamo gde da stanu, da
mo-raju da se zaustave blizu ulaza ako nešto kupuju da bi ubacili u
auto, da ima nekoliko prodavnica kojima se doprema razna roba
različitim transportnim sredstvima!
Tačno! Ali, sada se postavlja pitanje – da li je jedan od uslova
da bi neka prodavnica/lokal mogla da radi, da uopšte dobije
do-zvolu za to, da ima obezbeđen pristup za dopremanje robe? Jeste
propisano, ali...u toku postupka izdavanja dozvole se na njega
„za-boravi“ i kada se konačno ona dobije, ne kontroliše se da li je
taj uslov ispunjen! Otuda i „gledanje kroz prste“ kada tovarna
vozila rasteruju pešake sa trotoara ili se pojedini vozači ovako
„načička-ju“ kao na ovom snimku.
Radnje i lokale, da se podsetimo, zatvaraju na mesec ili dva ako
kupcu/mušteriji ne izdaju fi skalni račun, po čemu je to
nepošto-vanje propisa a ovo nije – rade, a nemaju za to sve
uslove?
MR
Foto + rečU RETROVIZORU
Piše: Milutin Mitrić
POKAŽI ZUBEA gde je „pauk“?
Kosanović
-
NOVE
•Centralna proslava „Dužijanca 2019” održaće se u nedelju 11.
av-gusta, na Gradskom trgu, gde će uz blagoslov završetku žetve i
novom hlebu, biti proglašeni ovogodišnji bandaš Pavle Horvacki i
bandašica Snežana Skenderović, koji će tra-dicionalno
gradonačelniku Bog-danu Labanu predati hleb od ovogodišnjeg žita! •
Ovogodišnjoj „Dužijanci” prisustvovaće i Tibor Navračić, evropski
komesar za kul-turu, obrazovanje, sport i mlade u EU u Briselu!
„Dužijanca” na severu Bačke ima tradi-
ciju dugu 109 godina, povodom završetka žetve, a centralna
svečanost s eove godine obeležava na Glavnom trgu Subotice, u
ne-delju 11. avgusta, uz bogat četvorodnevni kulturno umetnički
program, koji traje od 8. avgusta.
Procesijama od crkve do njive, još od kraja aprila počinju
manifestacije u okolnim selima, a proslavi Dužijance u Subotici
prethode i slavlja u Đurđinu, Mirgešu i Maloj Bosni, početkom
avgusta.
Književnom večeri u organizaciji društva „Ivan Antunović”, u
Binjevačkom kolu u Subotici počinje ovogodišnja „Dužijanca”, a u
petak 9. avgusta je organizovana
izložba umetničkih radova od slame, nas-talih na 34. Sazivu
kolonije slamarki u Ta-vankutu. Tokom tamburaške večeri biće
predstavljeni bandaš i bandašica, izbor pratilaca i proglađen
najlepši izlog, a na Glavnom trgu je izložba rukotvorina.
Najbolji bandaš u ovoj godini je Pa-vle Horvatski a bandašica
Snežana Skenderović, dok su mali bandašica i
bandaš Petra Ivković i Matija Matković.
Andrija Andrašić, predsednik udruženja bunjevačkih Hrvata
Dužijanca istakao je po-red ostalog, da Dužijanca već ima karakter
ne samo kulturne i turističke, već i duhovno religizne
mani-festacije, kao zahvala Bogu za završetak žetve i pohva-la
čoveku na njegovom tru-du i radu u slavu novog hle-ba ovogodišnjeg
žita.
„Centralnoj Dužijanci prethodila su obeležavanja u okolnim
selima, a sada centralna povorka izla-zi na ulice Grada, a prošle
godine smo proslavili 25 godina objedin-javanja gradske i crkvene
Dužijance. Ove
godine sa gradonačelnikom Subotice obeležićemo zahvalu Bogu na
žetvi i hlebu svagdašnjem i svima koji su radom obe-zbedili kruh za
sve, ali i onima koji rade na kulturnom i drugim poljima na
dobro-bit naroda”, rekao je Andrašić pozivajući sve građane
Subotice i okoline na central-nu proslavu.
U subotu je Skupština risara na Glav-nom trgu i polaganje venaca
od žita na spomen bistu Blašku Rajiću, u parku is-pred Gradske
kuće, a od 20 sati na Gra-dskom trgu je nastup folklornih
ansamba-la „Dužijanca”.
Nedelja je dan Dužijance, kada građani u svečanoj odeći dočekuju
svečanu po-vrku u centru Subotice, ukrašene kočije, bandaša i
bandašicu koji svečano na bini predaju hleb od novog žita
gradonačelniku Bogdanu Labanu.
„U deset sati biće održana Sveta misa u katedrali Svete Terezije
Avilske , a od podneva svečana povorka kreće kroz grad do centralne
bine, kod Gradske kuće. U 19 sati na Kerskom groblju je poseta
spo-meniku Blaška Rajića, gde će bandaš i bandašica položiti venac
od žita, u znak
zahvalnosti što nam je u baštinu ostavio Dužijancu”, najavio je
Andrašić.
Ljiljana Dulić, zamenica predsednika Udruženja navela je da će
na svečanosti nastupiti veliki broj kulturno umetničkih društava,
srpskih mađarskih i hrvatskih, a uz ostale najavljene događaje, na
završnoj svečanosti Dužijance očekuje se i tradicio-nalno
Bandašičino kolo.
Ona je istakla i da su komisije vredno radile, biće dodeljene i
predviđene nagra-de za najlepši izlog, položeni venci Risaru i na
spomen bisti Blašku Rajiću.
Dužijancu organizuje udruženje bu-njevačkih Hrvata Dužijanca, a
Marinko
Piuković, direktor Organizacionog odbo-ra je istakao da je Grad
Subotica podrža-la manifestaciju, kao i ranijih godina, a da ove
godine Dužijanca ima podršku i Tibo-ra Navračića, evropskog
komesara za kul-turu, obrazovanje, sport i mlade u EU u Briselu.
Navračić će prisustvovati central-noj proslavi na Trgu.
Piuković je ocenio da je to potvrda da „Dužijanca” izlazi i iz
lokalnih okvira, što je još prošle godine potvrđeno međuna-rodnom
turističkom nagradom „Zlatni in-terstas” i uvršćenja u Klub
istaknutih in-stitucija u međunarodnom turizmu.
Nada H. Karanović
grad4 Broj 1279. avgust 2019.
Редакција недељника Нове суботичке новине
расписује Конкурс :
5. САЛОН САВРЕМЕНЕ
СРПСКЕ КАРИКАТУРЕ – СУБОТИЦА 2019.
Право учешћа на Конкурсу имају карикатуристи и ликовни ствараоци
старији од 18 година из Републике Србије.
ТЕМА : ЉУБАВ И ВИНОФормат радова А – 4, 300 дпи, ЈПГ, 2 МБ
максимално.
Радови се шаљу до 1.СЕПТЕМБРА 2019.године на
адресу:[email protected]
Редакција,НОВЕ СУБОТИЧКЕ НОВИНЕ,Максима Горког 8.24000
СУБОТИЦА
Сваки аутор може послати до 5 оригиналних радова, који нису
награђивани, у ликовној техници коју сами изаберу, рачунајући и
електронску форму.
Жири који ће бити именован од стране организатора од приспелих
радова одабраће радове за излагање и објављивање у Каталогу Салона
и доделити награде и признања:
НАГРАДЕ НАГРАДА : трофеј и новчана награда у износу од 50.000,00
динара
(бруто), диплома и каталог,НАГРАДА : трофеј и новчана награда у
износу од 30.000,00 динара
(бруто), диплома и каталог,НАГРАДА : трофеј и новчана награда у
износу од 20.000,00 динара
(бруто), диплома и каталог.Проглашење добитника, уручење награда
и отварање изложбе одржаће се
на Палићу 14 септембра 2019. Изложба ће након Палића бити
отворена и у Суботици.
Награђивани аутори биће позвани на уручење награда и отварање
Салона. Радови на приспели Конкурс се не враћају, већ остају у
збирци Салона и Салон задржава право коpишћења без посебне накнаде
ауторима.
После отварања изложбе аутори награђених радова радиће бесплатно
портрете посетилаца.
U slavu završetka žetve, tradicionalna proslava 109.
„Dužijance”
„Dužijanca” u nedelju, na Gradskom trgu!
Izložba kruna i programU Suvenirnici biće održana i
tradicionalna izložba kruna, koja će trajati i nared-
nih dana, a programom Dužijance je predviđeno i 8. avgusta, u 19
sati Književna večer u organizaciji Katoličkog društva „Ivan
Antunović“ – Svečana dvorana HKC „Bunjevačko kolo“, Subotica.
9. avgusta u 19 sati je Izložba radova od slame nastalih na
XXXIV, nastalih na Sazivu kolonije slamarki u Tavankutu –Vestibul
Gradske kuće, u 20 sati Tambu-raška večer, predstavljanje bandaša i
bandašice i izbor pratilaca, proglašenje naj-ljepšeg izloga i
zložba rukotvorina - Glavni trg, Subotica.
10. avgusta u 18 sati je Svečana Večernja – katedrala-bazilika
sv. Terezije Avil-ske, Subotica, a u 19,30 sati polaganje venca od
žita na spomenik Risaru i na spo-men-bistu Blaška Rajića – park
ispred Gradske kuće, a u 20 sati Skupština risara i nastup
folklornih ansambala „Dužijanca“ –Gradski trg, Subotica
11. avgust središnja proslava „Dužijance”, u 8,45 sati.
Blagoslov i ispraćaj ban-daša i bandašice – crkva sv. Roka, od 9 do
9,45 sati povorka do katedrale sv. Tere-zije Avilske, gde je u 10
sati Svečano euharistijsko slavlje. U 12 sati kreće Svečana povorka
kroz grad, sledi predaja hleba gradonačelniku na Gradskom trgu, a u
20 sati Bandašicino kolo kao završni čin manifestacije!
Zatvorene ulice oko Centra
Povodom održavanja Dužijance, 11. avgusta u nedelju režim
saobraća-ja biće prilagođen manifestaciji, biće zatvorene ulice oko
Centra Subotice i oko Katedrale, u periodu održavanja mise od 9.30
do 11.30.
Najlepši izlog „Dužijance”
Proslava „Dužijance” počinje još u aprilu, blagoslovom žita u
Đurđinu i procesijom od crkve do njive, a tokom juna i jula održano
je 14 manifestacija u okolnim selima, Bajmoku, Tavan-kutu, Maloj
Bosni i Žedniku, preska-kanjem vatre , dečjim igrama na temu
običaja Dužijance, etno i kolonijama vitražne umetnosti u tehnici
slame, takmičenja u pucanju bičevima, revi-ja novog ruha, a svake
godine se ukra-šava i izlog u centru grada, u takmiče-nju aranžera
koji izlog će poneti titulu najlepšeg izloga!
-
NOVE
U skladu sa tradici-jom, u četvrtak, 15. av-gusta, bunjevačka
za-jednica obeležiće je-dan od svoja četiri na-cionalna praznika
„Dan Dužijance”. I sama činjenica da su običaji vezani za zahvalu
Bogu na novom žitu i hlebu uvršteni kao jedan od četiri nacionalna
pra-znika, dovoljno govori koliko je dužijanca, kao običaj i
tradicija, važna za bunjevačku zajednicu u Srbiji.
Svečano obeležavanje nacionalnog praznika „Dana Dužijance” biće,
kako je to kod Bunjevaca i običaj, na Veliku Gospo-jinu, a biće to
najsvečaniji čin velikog pro-jekta koji praktično traje od aprila,
kada je blagosovljeno mlado žito, do septembra.
– Najveća razlika u odnosu na dosadašnje proslave „Dana
Dužijance” biće to da će celokupni program biti na otvorenom,
odnosno na bini na gradskom trgu. Dobijali smo ranije molbe da to
tako uradimo, jer postoji veliko interesovanje, pa smo odustali od
uobičajene svečane akademije i pripremili prigodnu prosla-vu sa
bogatim kulturno-umetničkim pro-gramom. Ideja je ostala ista, da
prosla-vio naš nacionalni praznik jedni sa dru-gima, ali i da
budemo dobri domaćini
svima koji nam dođu u goste – is-takla je dr Suza-na Kujundžić
Ostojić, pred-sednica Nacio-nalnog saveta bunjevačke nacio-nalne
manjine.
Čast da ove godine nomi-nuje bandaša i bandašicu imao je
Bunjevački kul-turni centar „Ta-vankut”, a ta uloga pripašće V l a
d i m i r u Vukoviću i Dun-ji Mačković. Oni će biti predstavl-
jeni dan ranije, u sredu, 14. avgusta, na misi zahvalnici u
Franjevačkoj crkvi koja počinje u 18 sati, i na kojoj će biti
blagoslovljen hleb od no-vog žita.
– Dužijanca je naš stari običaj, do-neli smo ga na ove prostore
i ljubomor-no ga negujemo više od tri veka, ali ga rado i delimo sa
svima onima sa koji-ma živimo na ovim prostorima. U toku je proces
zaštite ovog običaja, kao dela ne-materijalne kulturne baštine,
uradili smo sve što je bilo do nas, neke druge institu-cije koje se
time bave su ceo proces pro-longirale, ali se nadamo da će sve biti
okončano ove jeseni.
Kata Kuntić, predsednica Odbora za kulturu u NSBNM, kazala je da
je okupl-janje učesnika svečane povorke od 19 sati, na Korzou,
ispred Bunjevačke matice, te dodala:
– Povorka kreće od 19,20 sati, ide cen-trom grada, a u 19,40 je
predviđeno po-laganje venaca na bistu Blašku Rajiću. Svečani
program počinje u 20 sati, on predviđa predaju hleba domaćinu
Dužijance, slede pozdravni govori, a posle toga je koncert pesama i
igara. Učestvuju BKC „Tavankut”, BKC „Baj-mok”, PG „Kolo” Tompa,
GKUD „Sombor” , KPD „Jedinstvo-Egyseg”, OKUD „Mla-dost” Subotica,
KUD „Aleksandrovo” Su-botica i KUDŽ „Bratstvo” Subotica, a svi će
se predstaviti bunjevačkim igrama. U okviru programa nastupaju još
Katarina
Novaković, Tamburaški orkestar „Taj-na”, Marija Bošnjak i Stipan
Budimčević sa scenskim prikazom običaja. Sve ćemo zaključiti
tradicionalnim „bandašicinim kolom”, čime će svečani program
cen-tralnog obeležavanja nacionalnog pra-znika biti zaključen.
U slučaju lošeg vremena i kiše, pro-gram će biti održan u
Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici. Program obele-žavanja
„Dana Dužijance” realizuju Naci-onalni savet bunjevačke nacionalne
ma-njine i Ustanova kulture „Centar za kultu-ru Bunjevaca”. N.
S.
grad 5Broj 1279. avgust 2019.
www.pusin.rs
Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h
Nacionalni praznik bunjevačke zajednice u Srbiji
Dužijanca – zahvala za hleb od novog žita
Vraćanje tradicijiU okviru velikog projekta obele-
žavanja nacionalnog praznika uklju-čena su mnoga mesta, ne samo
Su-botica. Tako su programi održani, ili tek slede, u Aleksi
Šantiću, Čonoplji, Somboru, Maloj Bosni, Tavankutu, Baji, Kaćmaru,
Novom Sadu...
– Naša želja je bila da sva mesta, pa i ona najmanja, u smislu
brojno-sti, a ne važnosti i lepote kako se ovaj običaj proslavlja,
budu uključena. Čini mi se da smo u dobroj meri us-peli. Nije važno
samo da se proslavi Dužijanca, nego je važno da se naši ljudi
okupljaju, da imaju osećaj pri-padnosti zajednici, jer iz toga
izla-ze druge vredne stvari značajne za našu tradiciju i kulturu –
naglasila je dr Kujundžić Ostojić.
Dužijanca nacionalno obeležje
Bunjevaca Prvi Nacionalni savit bunjevačke
nacionalne manjine, koristeći prava Zakona o nacionalnim
manjinama, 2003. godine za jedan od čeitri nacio-nalna praznika
Bunjevaca odabrao je „Dan Dužijance”, koji se redovno pro-slavlja
svakog 15. avgusta, na Veliku Gospojinu.
Dužijanca je bunjevački narodni običaj i potiče iz paganskih
vremena, koji je vekovima prenošen sa kolena na koleno. S verom u
Boga privodi se kraju najvažniji posao u godini – ris. Kada bandaš
kaže gazdi da je ris go-tov, a gazda mu odgovori – s Božijom pomoći
– i pozove sve risare, komšije i rodbinu na Dužijancu – počinje
slav-lje završetka žetve. Hleb se spominje kod Bunjevaca i svakog
dana kroz mo-litvu „...kruv naš svagdašnji...”.Blaško Rajić je
1911. godine, u Župi Svetog Roke u Keru, prvu javnu proslavu
Du-žijance organizovao uvođenjem sim-bola dužijance u crkvu.
Simboli DužijanceSvi učesnici slavlja se kite zlatnim
klasjem, posebno bandaš i bandašica kao centralne ličnosti
običaja. Banda-šev šešir okićen je vencom upletenim od novog klasja
kao simbolom života, dok se bandašica kiti sa bogatim per-licama na
kosi i grudima.Od zlatnog klasja žita upliću se dugačke plete-nice,
žitni venci za oltar, vrata, kapi-je, fijakere...U novije vreme
centralno mesto zauzima hleb – kruv od novog žita, bilo na oltaru,
svečanom stolu, izložbi..., kao i radovi od slame – kru-ne, slike,
skulpture i predmeti... Sve su to delovi kulturnog nasleđa
Bunje-vaca, sa jasno izraženom specifično-šću ovog naroda i kroz
koje se ogleda istorijska i umetnička vrednost.
-
U organizaciji Mađar-skog kulturnog centra „Nepker“ i Grada
Su-botice, od 22. do 26. avgusta, održaće se osamnaesti po redu
Interetno festival. Ce-remonija otvaranja će se održati 23.
avgu-sta, a ceremonija za-tvaranja 26. avgusta. Nakon osamnaest
go-dina Interetno festival postao je jedan od naj-istaknutijih
festivala u našem regionu.
Interetno je započeo svoju istoriju kao jednodnevni fe-stival,
da bi danas prerastao u višednevno dešavanje ši-rokog dijapazona
umetnosti. Tokom osamnaest godina fe-stival je imao više od
dvesta
pedeset hiljada posetilaca.- Izuzetno mi je drago i ushi-
ćen sam što slavimo punoletstvo našeg festivala. Posebno mi je
drago što imamo preko sto vo-lontera koji će pomoći u orga-nizaciji
i realizaciji ovogodiš-njeg festivala. Takođe, posebno nam je drago
što ćemo ove go-dine pokušati da dobijemo ser-tifikat i
kvalifikaciju našeg fe-stivala od strane mađarskih fol-klornih
festivala što predstav-lja izuzetan rang – naglasio je Bela
Bodrogi, direktor Inte-retno festivala.
Ove godine Interetno festival imaće devetsto pedeset izvođa-ča i
učesnika, a sedamsto pede-set plesača nastupiće na pozorni-ci
Interetno festivala i to iz dva-deset tri domaće i sedam stranih
plesnih grupa iz Bolivije, Kolum-bije, Mađarske, Malezije, Rusi-je.
Gotovo četiristo pedeset dece pokazaće svoje umeće na smotri
mađarskih dečijih ansambala iz cele Vojvodine, a svojim koncer-tima
osamdeset muzičara zabav-ljaće publiku, uključujući nastu-pe Petera
Novaka i orkestra „Et-nofon“. Kao stalni gost festiva-la nastupiće
ansambl „Ravnica“.
U festivalskom klubu publika će biti u prilici da čuje Reginu
Za-boš zajedno sa Nevenom Pejčić kao i Mozeša Sabadija sa svojim
bendom. Kao i prethodnih godi-na programi će se odvijati u
Et-nopolisu, na glavnom trgu Su-botice i u prostorijama Mađar-skog
kulturnog centra „Nepker“. Prateća dešavanja uključuju va-šar
starih zanata na kojem će biti preko sto izlagača, vinara i
razli-čitih gastronomskih specijalite-ta, međunarodni konkurs i
izlož-bu pristiglih radova pod nazivom „Ex-Libris“ i igraonicu na
otvo-renom prostoru pod nazivom „Zlatna kapija“. Tokom festiva-la
održaće se Interetno dani u Kiškunhalašu, Srbobranu i Sen-ti. Za
sve koji posete ovogodiš-nji festival, pripremljen je pasoš za
Etnopolis, koji je pun intere-santnih informacija, te sadrži
de-taljan program, upoznaje nas sa plesnim ansamblima i bendovi-ma,
pruža mogućnost besplat-nog ulaska u festivalski klub i ku-pone za
nagradne igre. Više in-formacija o programu može se pronaći na veb
stranici Interet-no festivala.
J. T.
grad6 Broj 1279. avgust 2019.NOVE
Od 30. jula do 04. avgusta, na području Policijske uprave u
Subotici dogodilo se 10
saobraćajnih nezgoda
Jedna osoba poginula, 17 teže i lakše povređenih!U periodu od
30. jula do 04. avgusta 2019. godine na području
Policijske uprave u Subotici dogodilo se 10 saobraćajnih
nezgoda. U devet saobraćajnih nezgoda jedna osoba je poginula, osam
osoba je teže povređeno, devet osoba je lakše povređeno dok je u
jednoj sao-braćajnoj nezgodi pričinjena samo materijalna šteta.
U navedenom periodu, policija je podnela 32 zahteva za
pokreta-nje prekršajnog postupka, izdato je 688 prekršajnih naloga
i iz sao-braćaja su isključena 22 vozača od kojih je za pet vozača
određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune
alkoholisanosti.
U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne
situaci-je u Subotici imali su 12 intervencija.
N.H.K.
Uhapšeno dvoje osumnjičenih Subotičana za dilovanje i
neovlašćenu proizvodnju droge!
Policija u Subotici zaplenila 7 kilograma
marihuane!
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici zaplenili
su sedam kilograma marihuane i uhapsili M.S. (1994) i P.D. (1994)
iz Subotice, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično
delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih
droga
Policija je u pomoćnoj prostoriji kuće, u kojoj boravi M. S.,
pronašla laboratoriju za uzgoj marihuane u veštačkim uslovima, oko
6,9 ki-lograma marihuane i digitalnu vagu, a u pretresu kuće P. D.
manju količinu marihuane i kutiju sa semenkama kanabisa.
Sumnja se da su njih dvojica zajedno uzgajali
marihuanu.Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova
nakon
čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom
tužilaštvu u Subotici.
N.H.K.
Novosađanin i Subotičanin osumnjičeni za krivično delo teške
krađe
Uhapšeni zbog krađe pištolja, prilikom provale!
•Provalili na salaš kod Subotice, ukrali pištolj. Policija
uhapsila dve osobe.Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u
Subotici uhapsili su
P. P. (1963) iz okoline Novog Sada i Z. S. (1978) iz Subotice,
zbog pos-tojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo teška
krađa.
Sumnja se da su oni provalili u kuću na salašu, u blizini
Subotice, odakle su ukrali pištolj, koji je policija pronašla.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega
će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu
u Subotici. N.H.K.
U organizaciji Mađarskog kulturnog centra „Nepker“ i Grada
Subotice održaće se osamnaesti po redu Interetno festival
Punoletstvo interetno festivala
-
NOVE intervju 7Broj 1279. avgust 2019.
U spontanom susretu, inter-vju Sime Brdara, reditelja pre-ko 40
dokumentarnih filmo-va o stradanjima srpskog naro-da, Novim
Subotičkim novina-ma, dobili smo „preko veze”. Br-dar ne voli
intervjue, ali ovoga puta je pristao da govori, zbog svojih
prijatelja u Subotici, koje poštuje.
Vaši dokumentarci prika-zani su a i danas se prikazu-ju u
najvećim muzejima Ho-lokausta u svetu. Film „A Bog je ćutao” o
mučenjima i smrti dece, žena i starijih, počinjenim od ustaških
zlo-činaca, prvi put je sada pri-kazan u Subotici, na tribi-ni o
podsećanju na užasna stradanja srpskog naroda u NDH, Krajini i
vojnoj i poli-cijskoj akciji „Oluja”. Kakve reakcije Vaš film ima
ovde, a kakve u svetu?
„ Film „A Bog je ćutao“ pri-kazan je u svim svetskim muze-jima
Holokausta. Od Jevrejskog kulturnog centra u Stokholmu, do
Njujorka, Vašingtona, u Kne-setu, u Tel Avivu, u Melburnu,
Litvaniji, u Muzeju Siguhara u Kaunasu, državnom muzeju ge-nocida.
Taj film putuje po sve-tu i podseća na mučna stradan-ja. Ljudi sa
empatijom pamte ta dokumentarna svedočenja stra-danja. Sećam se,
mlada devo-jka me zamolila posle gledan-ja tog potresnog svedočenja
o ustaškom divljaštvu nad našim
narodom, da joj napišem tekst za prijemni na fakultetu. Ubedi-la
me je, da ustaški zločini geno-cida u logoru Jasenovac,
doku-mentovani u filmu, nisu samo svedočenje o stradanju jednog
naroda, nego univerzalna poruka svetu i čovečanstvu o nezamisli-vim
zločinima. Sećanje mora biti živo, ali kultura sećanja je ipak
praktičan život, u kojem se krvo-locima ne sme dati šansa, ali se
mora negovati vera i nada u smi-sao života”.
Tvrdite, da život bira čoveka, za određenu temu, a da čovek sam
ne odlučuje o tome?
„Evo kako. Moj đed Simo je završio u 40-oj godini u Ze-munu.
Ubile su ga ustaše. Mog oca su zarobile ustaše u Kor-dunskoj
ofanzivi i poveli u lo-gor Jasenovac. neke čudne okol-nosti su se
desile i on nije sti-gao u Jasenovac. Ali sam ja sti-gao u
Jasenovac kao radnik Spo-men područja Jasenovac i čitav život nisam
izašao iz te teme. Ja sam produžio taj put verovat-no na sreću, da
bih kasnije ka-zivao te poruke sa tog strašnog mesta, ali ne kao
provokaciju, ne kao slatkorečivost, nego kao činjenice i opomene,
jer biranje reči zahteva etiku, taj visok ko-deks poštovanja koji
je možda i moj rečnik prilagodio temi i liči na književni jezik.
Pogoto-vo, što sam ličnim molitvama tražio i velikane koji su
govorili
na tu temu. Često pominjem i da je Danilo Kiš kao pisac i
ličnost, možda trenutno u meni i svojim književnim delom i slovom
još više uravnotežio moj odnos pre-ma takvoj etici. Mislim da
pre-zentacija njegovog dela bi treba-lo da bude ogledalo našeg
mo-ralnog odnosa prema toj temi. U njegovom delu „Enciklopedija
mrtvih”, našao sam mnoge odgo-vore. Kad beležimo na spomeni-cima
ime onoga ko se preselio i gde ćemo i sami otići, veoma grubo
grešimo. Nije čovek samo dva datuma, kad dolazi i odlazi na
onosvet. To je datum i tačka. Ali, kad pričamo o deci, koja su
umorena u strašnim mukama, u Jasenovcu, gde su u logoru bila i
deca, treba reći sve. I kako je devojčica nosila haljinicu na
tuf-bice i rose soknice, jer muzeolo-gija jeste posebna nauka. Ali
ona nema smisla, ako vi ne izazove-te živo osećanje. Muzeji su
često samo paučina u izolatoru, u od-nosu na stvarnost. Oni mora-ju
imati jasnu i živu poruku, ne izazivati mržnju. Niti sejem lju-bav
niti izazivam mržnju svojim dokumentarcima, pokušavam pokazati šta
se to desilo. Pitanje Jasenovca i Donje Gradine jeste
civilizacijsko pitanje”.
Film „ A Bog je ćutao” je potresno kazivanje i svedočenje o
genocidu, da li je to svedočenje i sadržaj još uvek „prejaka reč”
za neke učesnike u zločinima.
„Priča tog filma jeste doku-mentarna, autentična i kazi-vanje o
genocidu i ustaškom
zločinu jeste poruka čitavom čovečanstvu. Smatram da bi čovek
trebalo da govori i o sops-tvenom grehu. Šta si ti učinio i šta su
drugi učinili, jer nije uvek sve samo na drugoj strani. Na ovim
prostorima, međutim, uvek se sve tako odvija, da je uvek samo neko
drugi kriv”
Zašto je i danas aktuelna tema Jasenovca?
„Ti događaji će još dugo biti aktuelni, jer se radi o faktima i
činjenicama. Pristalica sam onog načina razumevanja stva-ri, da je
često narod istorija, nje-govo pamćenje i sećanje je oblast kulture
sećanja. Proveravao
sam i istorijske i narodne priče. Najviše sam činjenica nalazio
u narodnim pričama. Prošle godi-ne prošao sam svetom svojim fil-mom
„Krst od krvi”, koji je bio i u zvaničnom programu države Hrvatske
povodom 73. godi-ne sećanja na prve transpor-te logoraša u nemačke
logore u Norveškoj. U zavičaju je kružila priča o neverovatnom
događaju u logoru, u kojem je stražar pu-cao u logoraša Miloša
Banjca. Njegov brat Marjan ga je uzeo u naručje. Obojica u krvi,
Mar-jan spušta brata Miloša u led i šakom grabi bratovljevu krv,
crta na steni krst, krvlju svog brata. To je zaista, krst od krvi.
Norvežani do danas čuvaju taj krst na steni, obnavljajući ga
bo-jom, čuvajući autentičan izgled. Taj odnos crveno-belo, krv i
sneg, to je već andrićevsko kazi-vanje, koje ostavlja na vas
neve-rovatan utisak. Kada sam tamo
predstavljao film, a stigao je i do Melburna i Kazahstana,
go-vorio sam da je to neverovatan znak pored puta, značajniji od
saobraćajnih, jer govori kako bismo to trebali u životu vozi-ti i
biti oprezni prema svakom čoveku, poštovati ga. U tom kon-tekstu su
i moji filmovi, kazivani autentičnim faktima, ljudskom sudbinom.
Kulturom sećanja može mnogo da se poruči svetu, o nečinjenju
greha”.
Može li se kulturom sećanja doprineti pomiren-ju dva naroda?
„Teško je i prihvatiti priču o pomirenju, ako se negde ne sme
glasno ni reći, šta se zapravo do-godilo. Tragedija je i to, što
neki ljudi govore da je genocid i ho-lokaust ekonomsko pitanje, što
je za emotivce vrlo apsurdna tr-vrdnja. Porobite narod, uzmete mu
sve, ubijete čoveka, otmete mu sve i postajete gazda. Sve su to
surove činjenice, ali kada vidi-te odakle potiče kamen ili hrast u
nekim rezidencijama, podloga za izgradnju Venecije, ne čude nas ni
apsurdi drugačijeg sveta i etike.
Kakve su refleksije u Evro-pi i svetu na vaše dokumen-tarne
filmove o holokaustu i potresnim sudbinama lju-di i Srba?
„Evo šta se dogodilo u Moskvi. Rusi su me pitali, kako to da je
Bog ćutao, jesam li ja to jeretičar, a ja kažem, pa to nije moja
reč. Ja sam je odabrao iz izjave gos-podina Danona, koji je u filmu
svedočenjem kazivao strašnu su-dbinu ubijenih i dece, a sam je među
retkima preživeo logor. On je rekao „oni su radili svoj po-sao, a
Bog je ćutao”. Oni mi pak rekoše, ali Vi ste se odlučili za taj
naslov. Stvari ponekad odu mno-go daleko, pa je tako u Sankt
Pe-terburgu, profesor doktor na psihijatriji, doživeo grč desne
ruke, kada je posle filma krenuo da se pozdravi sa mnom i da mi
čestita na filmu, nije mogao da reaguje rukom. Refleksije su vrlo
čudne i uvek ima poruke. Film „A Bog je ćutao” nema nijednu
na-gradu, za mene je to najveće pri-znanje. Jer, kako neki
kritičari kažu, film je štivo, a ne predmet za nagrade. Nagrada
dođe sama po sebi, a moji filmovi se prika-zuju u ;itavom svetu, u
muzeji-ma Holokausta, u Štokholmu, Moskvi, Melburnu, Knesetu. To su
filmovi dugi 15-ak minuta, to su zrnca istine i osećate se od Boga
pomilovani, ako ste nešto uradili i sačuvali. Kada se film vrati iy
sveta, kao da vam se dete vratilo kući iz sveta. Život ima smisla,
život bi trebalo poštovati, jer je možda jedini ovakav u kos-mosu.
Niko nema prava da dru-gom čoveku uzme život, o tome govore i
pravne i filozofske i sve etičke norme.
Nada H.Karanović
INTERVJU Simo Brdar, reditelj dokumentarnih filmova o stradanju
srpskog naroda
Život bira čoveka!•Moji dokumentarci su znak pored puta. Ba-
veći se onosvetom, moram da istaknem i da
poštujem onosvet. Tu reč razumemo, ona je
moja, to su mi i priznali. Jer, sva dokumen-
ta i prava na svetu štite onosvet, a zakon
je i namenjen onima koji su slabiji u životu,
pogotovo nemoćnima, koje je potrebno za-
štititi vo vjeki vjekov. Život bira čoveka, za
određenu temu, o tome nisam ja odlučivao,
kaže Simo Brdar o sebi, predstavljajući se
u svetu i svetlu svoje vokacije čoveka i redi-
telja filmova - kazivanih autentičnom ljud-
skom sudbinom! •Ustaški zločini i genocid u
logoru Jasenovac, dokumentovani u mom
filmu „A Bog je ćutao”, nisu samo svedo-
čenje o stradanju jednog naroda, nego uni-
verzalna poruka svetu i čovečanstvu o ne-
zamislivim zločinima, kaže Brdar!
-
NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1279. avgust
2019.
- Za bavljenje ovim poslom potrebno je po-znavati obradu
zemlji-šta, zaštitu biljaka, vrste sadnica, a pored svega toga,
potrebno je uloži-ti puno truda i ljubavi. Baštovanstvo se može
posmatrati i kao vr-sta umetnosti i iziskuje osećaj za lepo.- rekao
je Boško Zubkov, bašto-van u Gerontološkom centru Subotica.
Kako izgleda je-dan radni dan baštovana?
Ustajem rano i čim dođem na posao počinjem da čistim svo smeće
koje se skupilo tokom noći. Zatim idu svi poslovi po potre-bi, kao
što je zalivanje trave i slično. U svom poslu koristim motiku,
ašov, grabulju, pijuk, vinogradarske makaze, makaze za podrezivanje
žbunja, testeru, sekiru i prskalice.
Da li je posao stresan?
Mislim da je po-sao baštovana jedan od
najmanje stresnih poslova. Da li neko može da kaže da ne uživa u
mirisu i lepoti biljaka? Kada se čovek nalazi među biljkama i
zelenilom, dokazano je da se stres znatno smanjuje kao i da se
snižava krvni pritisak. Posao je relaksirajući, bez stresa i bez
napora.
Šta je potrebno da se neko zaposli kao baštovan?
Da bi se dobilo zvan-je baštovan, najpre mora da se završi smer
pejzažna arhitektu-ra u srednjoj Politehničkoj školi. Obučavanje za
posao baštovana podrazumeva uređivanje travn-jaka, načine
uređivanja staza u baštama, proučavanje vrsta bil-jaka koje su
zastupljene u ukras-noj sadnji u baštama, koji je najčešći
baštenski sadržaj i koja su načela sadnje najčešća.
Šta biste poručili mladi-ma koji žele da se bave ovim
poslom?
Da biste ovaj posao, u budućnosti, radili uspešno i kva-litetno,
morate poznavati načine vršenja izbora biljaka za sadnju i to koja
vrsta nege se primenjuje posle sadnje, kako izgleda postu-pak
zalivanja, đubrenja i uklan-janja korova, kako se orezuju bi-ljke i
kako se postiže oblikovanje biljke orezivanjem.
Baštovan je profil zvanja koji može da radi svako ko ima čvrstu
ruku a oko sokolovo. Jer vizuel-ni izgled svake carske bašte
sve-den je na izgled „Kao pod konac“, a profesionalan radnik zna
dobro šta to znači – sve ima svoj red i pravilo sađenja, kako bi
izdaleka, ali i izbliza izgledalo jednostavno rečeno, savršeno!
U svakom slučaju, ovim zanimanjem mogu da se bave samo
zaljubljenici u prirod-ne lepote i prirodna bogatstva u svakom
smislu te reči, jer je-dini uslov za dobrog i kvalitetnog baštovana
je dobro strpljenje, ali i poznavanje pri-rodnih tokova, jer svaka
biljka ima svoj tok rasta i brzinu na-pretka. Samim tim lepa bašta
kao iz ba-jke mora imati u sebi dušu, ali znanje onog je
održava.
Na teorijskom delu nastave u školi za baštovana učiće koja je
klima pogodna za stvaranje bašte i koji je najbolji položaj za
stvaranje bašte.
U okviru smera za baštovana naučiće koji su oblici formal-nog
tipa bašte i kakav
se plan rasporeda pravi u formal-nom tipu bašte. Isto to
savladavaće i kada je u pitanju klasični stil bašte. U školi za
baštovana baviće se i neformalnim tipovima bašte i njenim
elementima.
Da li je lako zaposliti se kao baštovan?
Zaposlenje baštovana znatno je traženije u ekonomski bogati-jem
društvu gde postoji veći broj privatnih firmi koje su
zaintere-sovane da ulažu novac u projekte za oplemenjivanje i
osmišljavanje eksterijera. Međutim, i kod nas postoje mogućnosti.
Stručnjaci ovog zanimanja se mogu za-posliti u privatnim firmama za
uređenje prostora i u državnim firmama u sektorima koji se bave
zelenilom, te do onih koji se bave urbanizmom.
L. Marjanov
Razgovor sa Boškom Zubkov, baštovanom
Zanimanje koje ulepšava okolinu
Ovu rubriku podržava grad Subotica
Baštovan se bavi uređivanjem bašte, parka, vrta, pri
čemu obrađuje zemljište, seje, sadi i presađuje biljke, šti-
ti biljke od štetočina, podrezuje, okopava, zaliva, itd. Za
baštovane se danas kaže da se bave hortikulturom. Oni,
po već utvrđenom planu od strane nadležnih, mogu ure-
đivati javne površine: parkove, travnjake, leje sa cve-
ćem, dvorišta raznih institucija.
Pejzažna arhitektura i hortikultura
Pejzažna arhitektura je profesija koja se bavi oblikovanjem
pejzaža. Bilo da je u pitanju izgrađeni ili prirodni predeo, mali
ur-bani vrt ili sistem otvorenih prostora čitavog grada, u
planiranju se polazi od ekoloških uslova, potreba čoveka i
zajednice, a uzima se u obzir buduće upravljanje i održavanje datih
prostora. Kroz planiranje predela i projektovanje otvorenih
gradskih prostora, pejzažne arhitekte teže kreiranju estetski,
ekološki i društveno skladnih prostora. Osnovnu delatnost pejzažnog
arhitekte čine planiranje predela, projektovanje javnih parkova,
trgova, rekre-ativnih zelenih površina, porodičnih vrtova,
izvođenje radova na uređenju zelenih površina i održavanje zelenih
površina.
Za određene poslove pejzažne arhitekture neophodno je
po-sedovanje licence. Licenca je dokument koji svedoči o
profe-sionalnom iskustvu inženjera koji je poseduje i na osnovu
koje inženjeri imaju pravo ali i odgovornost da rukovode određenim
poslovima. U Srbiji pejzažne arhitekte imaju pravo na licence
odgovornog planera, odgovornog urbaniste, odgovornog pro-jektanta i
odgovornog izvođača radova.
-
NOVE ljudi 9Broj 1279. avgust 2019.
• Ponosna sam na
srpski narod, a
takav ponos može
i Vama dati nadu,
šta sve može Sr-
bija sama da ura-
di za svoj narod,
ne osvrćući se ni
na Rusiju, ni na
zapad. Gledajući
istoriju Srba, ose-
tila sam da je u
njenim korenima
mnogo snage i da
može da se oslo-
ni i na sebe samu,
kaže Karina Če-
šujko, profesorka
i društveo anga-
žovana intelektu-
alka iz Litvanije!
Karina Češujko, rođena u Li-tvaniji, završila je fakultet
Uni-verziteta u Moskvi, gde je i radi-la na odseku kinematografije,
te-leviziji i pozorištu. Sada se vrati-la u Litvaniju, gde živi i
radi na Fakultetu umetnosti u gradu Kal-nasu, a u Gradskoj kući
Subotice na tribini o podsećanju na prog-nane i stradale u „Oluji”,
govori-la je tekst reditelja Sime Brdara, o snazi srpskog
mentaliteta, pre-poznatljiv i u liku dečaka.
Karina ima samo 35 godi-na, a već mnogo kulturnog i društvenog
angažmana ne samo u Rusiji i Litvaniji, nego i u Sr-biji za koju je
posebno vezana, promovišući istoriju srpskog na-roda u svetu,
saučestvujući sa njim, zbog tragičnih događaja koje je preživeo u
ratu i posle pogroma.
Karina Češujko je vezana za Srbiju godinama, a nakon sus-reta sa
rediteljem dokumentar-nih filmova o srpskim stradanji-ma, Simom
Brdarom, na jednom festivalu, počela je poslovno i da sarađuje sa
njim.
„Sarađivala sam sa Simom, dok je radio svoj dokumentar-ni film
„Krst od krvi”, gde smo moja kompanija kinoasocijacija i ja kao
direktor, koproducenti tog
Bradarovog filma. Danima smo pričali o tom filmu, a reditelj mi
je rekao da sakuplja u sebi energiju za priče o njegovom zavičaju.
Ra-zumela sam šta je sve najvažnije za sve Srbe, srpski narod. U
srp-skim korenima je mnogo snage, koja je vidljiva iz života
srpskih predaka, đedova i čitave istori-je”, kaže za Nove Subotičke
novi-ne Karina Češujko.
U mnogim pričama sa Simom Brdarom osećala je, kaže, ponos za
srpski narod, ne samo za is-torijske trenutke Srba, nego i u
sadašnjem teškom vremenu za Srbiju.
„Taj ponos može i da vam da nadu, šta može Srbija sama da uradi
za svoj narod, ne osvrćući se ni na Rusiju, ni na zapad. Gledajući
istoriju Srba, nau;ila sam da je ta istorija jaka, tragična
i bogata, osetila sam da je u nje-nim korenima mnogo snage i da
može da se osloni i na sebe samu i državu Srbiju”, kaže
Češujko.
Ona ističe saradnju sa auto-rom preko 40 dokumentaraca o srpskoj
istoriji stradanja Sime Brdara, koja je već četvrti put do-vodi u
Srbiju.
„Posredovala sam i organizo-vala više izložbi i predavanja
au-tora o holokaustu i genocidu u NDH, u Jasenovcu, Donjoj
Gra-dini. U Litvaniji je to sa intere-sovanjem primljeno, naš narod
je malo znao o tim stradanjima, a neki od njih su i profesori
isto-rije. Nakon tih promocija, pisali su mi da su saznali mnogo
toga i da su tek tada počeli malo više da istražuju dokumenta oi
podatke o zločinima nad srpskim naro-dom”, kaže Karina.
Veoma obrazovana znanjem iz više oblasti, ta izuzetna mla-da
žena kaže, da u Srbiji ima div-nih ljudi koje je srela, da je
kul-tura u Srbiji veoma bogata kao
i tradicija, i da je u rangu sa svet-skom ili evrop-skom
literaturom i kinematografi-jom, književno-šću, i pozorišnim
predstavama.
„Tek sam ne-davno saznala da je moja pra-baka bila u Srbi-ja.
Deda mi je re-kao da je živela u Srbiji, a pobegla je da bi sa
dedom živela u Ukraji-ni. Eto kako je svet mali, to sam saznala tek
sada , a mnogo ranije sam proučavala i upoznala se sa istorijom
srpskog naroda”, priča nam Karina Češujko.
Kaže nam i da je različit život u Litvaniji i Srbiji, da je i
narod drugačiji.
„Ja sam rođena u Litvaniji, ali imam i ruske, ukrajinske,
li-tvanske korene, a nemam tipi-čan ruski mentalitet. Razumem
i govorim i čitam više jezika i Do-stojevskog i zapadne pisce.
Pre-dajem i psihološki deo oblasti u tom govornom jeziku. Ja sam i
glumica, teško je glumiti na dru-gim jezicima, ali radim i u
pozo-rištu, pišem priče i imam name-ru da izdam knjigu tih priča o
lju-dima iz Srbije. Vidim mnogo od-govora na pitanja koja su danas
savremena. Kada znate kakav je život nekog naroda u prošlosti,
njegov identet, vi možete da pod-sećate nove generacije na
prošla
događanja, na neke stvari koje bi bile zaboravljene, da se ne
saču-vaju u dokumentima ili knjiga-ma. Moja razmišljanja nisu
okre-nuta samo ka istoriji, nego i ka kulturi srpskog naroda. Na
taj način bih želela da zaokružim svoj dugogodišnji kontakt sa
Sr-bijom, da dam nešto svoje i emo-tivno i psihološko i književno i
da delom svog bića budem i deo Sr-bije”, kaže Karina.
Na kraju razgovora, naša sa-govornica kaže da bi mogla svoj
život da zamisli i u Srbiji.
„Mogu svoju decu da zami-slim u srpskim školama, koje su dobre.
Može sve da se dogodi, po-
nekad nas ne-očekivano ži-vot dovede i na mesta o kojima nismo
mnogo znali, a onda smo poželeli da nam budu i dom. Moji ro-ditelji
su doš-li u Suboticu, prvi put 1989. godine, to je bio prvi grad u
bivšoj Jugo-slaviji, gde su boravili. Sada kad ja imam više od 30
go-dina, posetila sam Suboticu
i veoma mi se sviđa. Ranije sam bila u Republici Srpskoj, u
Du-bici, to je mali grad u odnosu na Suboticu. Mnogo sam kilometara
i peške obilazila neke krajeve. Za mene su te promene veoma
zna-čajne, jer su to duhovne promene za svakog čoveka, a meni su
dra-gocene, jer iz njih crpem i mnoga znanja o srpskom, ali i svom
na-rodu”, kaže Karina Češujko.
Nada Harminc Karanović
EKSKLUZIVNO: Karina Češujko, profesor i umetnica iz Litvanije, u
Gradskoj kući Subotice govorila je na tribini podsećanja na
prognane u „Oluji”
U srpskim korenima je mnogo snage!
-
NOVE
Udruženje je osnovano kao
nestranačko, nevladino i
neprofitno, radi ostvari-
vanja ciljeva u oblasti ne-
govanja kulture i tradici-
je srpskog naroda i zaštite
njegovih nacionalnih pra-
va i interesa na područ-
ju grada Subotice. Baviće
se organizovanjem temat-
skih tribina i predavanja i
drugim oblicima aktivno-
sti usmerenih ka sticanju
saznanja o prošlosti, obi-
čajima i tradiciji koji su
preživeli vekove, radi bo-
ljeg upoznavanja i zbliža-
vanja naroda koji žive na
ovim prostorima.
Među brojnim zavičajnim udruženjima koja deluju na području
Subotice, od prošlog meseca zvanično je upisano u registar i
Udruženje Srba grada Subo-tice „Arsenije Čarnojević“. Na prvi
po-gled nesvakidašnje je postojanje ovakvog udruženja, jer sva ona
do sada osnova-na okupljaju Subotičane kojima je zavičaj negde
daleko od ovog grada, pa je njiho-vo organizovanje razumljiva
potreba da se podsećaju na njega i svojim potomcima rođenim u
ravnicama Bačke prenose na-jdragocenija sećanja na „stari
kraj“.
Ali, ako je reč o Srbima „starosedeoci-ma“ (sa ili bez znakova
navoda, jer je to pojam koji može da ima razne konotaci-je i
podstiče dodatne rasprave i pitanja!), u svakom slučaju onima čiji
su koreni već odavno srasli sa ovim tlom, zbog čega je potrebno
jedno takvo udruženje, da li je ono specifično u odnosu na sva
druga i sa kojom idejom je osnovano?
„Može na neki način da se kaže da je specifično, upravo zbog
pomenutih okolnosti da je prvenstveno okrenuto starosedelačkom
življu na području Subo-tice i Vojvodine, ali je isto tako slično i
ima slične ciljeve kao i mnoga druga postojeća udruženja. Ideja o
„Arseniju Čarnojeviću“ rodila se upravo iz te činjenice da mi
je-dini ovde nemamo svoje udruženje i po-trebe da znamo ko smo,
odakle potičemo i kako da sačuvamo svoju tradiciju. Istori-jski
gledano, najviše podataka od pre Veli-ke seobe Srba sa Kosova i
njihovog nasel-javanja u Panonskoj ravnici imamo iz vre-mena Jovana
Nenada Crnog 1527. godine, ali znamo i da su se još neposredno
posle Kosovske bitke Srbi naseljavali u Budimu i Sent Andreji. Od
mađarskih istoričara, uostalom, saznajemo da su prostori između
Dunava i Tise bili uglavnom nena-seljeni i močvarni i nije neobično
da nisu
svi Srbi, sklanjajući se od Turaka, dos-pevali do Budi-ma, nego
su osta-jali da žive u suvim delovima Panoni-je i tu otpočnu novi
život“, kaže dr Vasa Isakov, poznati agronom i počasni građanin
Subotice, koji je na osnivačkoj Skupštini Udru-ženja jednoglasno
izabran za njegovog prvog predsednika.
U životu srp-skog naroda, pa-trijarh Arseni-je III Čarnojević
imao je vidnu ulo-gu što je, uz nepobi-tnu činjenicu da na ovim
prostorima živi veliki broj potomaka onih koji su 1690. godine
krenuli u Veli-ku seobu pod njegovim vođstvom, bilo odlučujuće da
Udruženje ponese ime ove značajne istorijske ličnosti. Noseći
narod-ne svetinje, knjige i druge relikvije, Srbi-ji su peške,
kolima i lađama išli sve dalje ka severu. Stigli su čak do iza
Budima i do Komorana. Tu su se, uglavnom, “zadržali u velikim
zbegovima”, kako navodi Rajko L. Veselinović u knjizi „Arsenije
III“
Nepolitički ciljevi!
Članom 2 Statuta Udruženja predviđeno je: negovanje kulture i
tradicije Srba sa
područja grada Subotice, očuvanje njiho-vog identiteta i prava,
organizovanje, sa-mostalno ili u saradnji sa drugim
orga-nizacijama, skupova, radionica, saveto-vanja, književnih
večeri, umetničkih nas-tupa, predavanja, seminara i edukaci-ja,
objavljivanje publikacija, saradnja sa sručnim institucijama i
druge aktivnos-ti. Da li to znači da „Arsenije Čarnojević“ ima
isključivo nacionalni karakter sa političkom pozadinom?
„Ne, članstvo u Udruženju moguće je svima koji su zainteresovani
za ovu te-matiku, bez obzira na nacionalnost i veru, i nema nikakve
političke ciljeve. To je udruženje građana, i nama je želja da
okupimo što više Subotičana, bez obzi-ra na poreklo i bez namere da
raspravlja-mo o tome ko je ovde „prvi došao“, jer na-rodi su oduvek
živeli zajedno, a očuvana tradicija i običaji kod svakog
pojedinačno, pa tako i Srba, i njihovo negovanje i upo-znavanje
treba da budu zalog budućnosti i zbližavanja a ne razdvajanja i
suprosta-vljanja. Mislimo da mnogo toga treba i možemo da uradimo
upravo u tom pra-vcu, da sačuvamo svoj identitet, upozna-mo se
međusobno, i ostavimo potomstvu što više saznanja o tome od kada
postoji-mo na ovim prostorima, kako smo živeli kroz sve te vekove i
kakvu smo ulogu ima-li u istoriji za razvoj i kulturu ovih krajeva.
A ona nije bila ni mala ni beznačajna. Pos-toje podaci u
Istorijskom arhivu o broj-nim subotičkim Srbima koji su plaćali
po-rez na imovinu kao veoma imućni, a sa-mim tim i uticajni
građani“, kaže dr Vasa Isakov.
Do sada je Udruženju pristupilo više Subotičana, članarina se ne
plaća a akti-vnost finansira donacijama i dobrovolj-nim prilozima.
„Svako je dobro došao, ko prihvata ciljeve Udruženja i Statut i
pod-nese prijavu za učlanjenje“, kaže predsed-nik i napominje da su
upravo u toku leta, uvođenju u Registar udruženja, prethodili izbor
Upravnog odbora i drugih neophod-nih organa za njegovo
funkcionisanje. Značajnu ulogu imaće Programski savet, koji će
predlagati aktivnosti kojima će se Udruženje „Arsenije Čarnojević“
baviti.
Ko je bio Jovan Nenad?
Ne samo Seoba iz 1690. godine, nego i dalja prošlost zanimljivi
su za istraživanje kulture i naroda na severu Bačke, a jedna od
najintrigantnijih epizoda jeste ličnost Jovana Nenada Crnog 1527.
godine, kada se mnogi Srbi ovde doseljavaju a on
proglašava za vladara teri-torije koja danas približno odgovara
području AP Vojvodine.
„Univerzitetski profe-sor Boris Stojkovski, ina-če rođeni
Subotičanin, objavio je nedavno studiju „Car Jovan Nenad – život,
delo i nasleđe Crnog Čo-veka“. Ona je 2018. godi-ne izašla u
Budimpešti, u izdanju Srpskog Instituta i do sada je najznačajnije
i najobimnije delo o ovoj temi. Nameravamo da u septembru ili
početkom oktobra održimo prvu tri-binu u organizaciji „Arse-nija
Čarnojevića“, koja će biti posvećena traženju odgovora na pitanje –
ko
je bio Jovan Nenad Crni? Profesor Stoj-kovski rado je prihvatio
naš poziv i sigur-ni smo da će mnogo Subotičana biti
zain-teresovano da se upozna sa knjigom i da čuje rezultate
njegovih istraživanja, koja su dovela da je o ovoj istorijskoj
ličnosti pronašao podatke čak i u španskim arhi-vima i zapisima sa
engleskog dvora!“, kaže dr Vasa Isakov.
Udruženje planira da uspostavi sarad-nju sa istoričarima i
literarnim stvaraoci-ma koji se bave ovom tematikom, da ini-cira i
podstiče istraživačku delatnost, da se zainteresuje za podatke u
crkvenim ar-hivima ali isto tako sarađuje i sa drugim
organizacijama i udruženjima na negova-nju tradicije i kulture na
prostorima seve-ra Bačke.
M.Radojčin
društvo10 Broj 1279. avgust 2019.
Dr Vasa Isakov, predsednik Udruženja Srba grada Subotice
„Arsenije Čarnojević“
Da znamo ko smo i da sačuvamo tradiciju!
Dr Vasa IsakovRođen u Subotici 1932. godine,
doktor poljoprivrednih nauka i viši naučni saradnik, zaslužan za
stvara-nje novih domaćih mesnatih rasa svi-nja. Objavio preko 80
naučnih radova zajedno sa akademikom profesorom Jovanom Belićem.
Dobitnik je Sed-mojulske nagrade Republike Srbije a 1996. proglašen
je počasnim građani-nom Subotice.
„Jedan od motiva da se angažu-jem u Udruženju Srba grada
Subotice „Arsenije Čarnojević“, pored toga što sam potomak
starosedelaca ovih pro-stora, jeste i taj što je moja struka
po-ljoprivreda, a ona čini i neodvojivi je deo istorije
stanovništva severa Bač-ke“, kaže dr Isakov.
GrbUdruženje je za grb odabralo sim-
bol sa nadgrobnog spomenika patri-jarha Arsenija III Čarnojevića
(1633 - 1706), koji je sahranjen u manastiru Krušedol. Obeležje je
lični grb koje u sebi objedinjuje dvoglavog orla, sim-bola srpske
srednjovekovne drža-
ve, a sadrži i insignije patrijarha kao duhovnog poglavara. Lav
je verovat-no znak plemenske pripadnosti patri-jarha ali i
svevremeni simbol hrabo-sti i dostojanstva u mnogim srpskim
graničarskim sredinama na brani Au-strijskog carstva, pa i u
Subotici, gde je i dalje deo gradskog grba. Ovakvim simbolom želimo
da odamo poštu ve-likanu našeg naroda i proširimo svest o srpskoj
heraldici na ovim prostori-ma, kažu u Udruženju
Dr Vasa Isakov, predsednik Udruženja Srba grada Subotice
„Arsenije Čarnojević“
-
NOVE enigmatika 11Broj 1279. avgust 2019.
-
NOVEzdravstvo12 Broj 1279. avgust 2019.
Milena Gavrilović, dr stomatologije
Stomatitis herpetica Herpetični stomatitis je obolje-
nje sluzokože usne duplje karak-teristično za predškolski
uzrast, koje izaziva isti virus kao i labi-jalni herpes – virus
herpes sim-plex. Za razliku od labijalnog her-pesa, herpetični
stomatitis se ret-ko javlja kod odraslih osoba. On predstavlja
primarnu infekciju herpes simplex virusom i nasta-je iz direktnog
kontakta sa obole-lom osobom. Virus kasnije ostaje u organizmu u
latentnom stanju i može da se pod određenim uslo-vima ispolji kao
labijalni herpes.
Bolest počinje visokom temperaturom, malaksalošću, glavobo-ljom
i groznicom. Tek nakon 1-2 dana se javljaju promene u ustima
tipične za herpes: vezikule (mehurići) ispunjene tečnošću koje jako
brzo pucaju pa ostavljaju za sobom rane koje mogu da se nađu po
či-tavoj usnoj duplji. Desni su izrazito upaljene, otečene i
crvene. Jezik je obložen, javlja se zadah iz usta i pojačano
lučenje pljuvačke.
Herpetične lezije su veoma bolne pa deca odbijaju hranu i
tečnost, što može da pogorša opšte simptome, naročito zbog gubitka
tečno-sti iz organizma.
Terapija je uobičajena za virusne infekcije – simptomatska. Za
olakšavanje opštih simptoma daju se antipiretici, vitamini i dosta
tečnosti. Lokalna terapija podrazumeva ispranje usta
dezinficijen-tnim sredstvima da ne dođe do sekundarne bakterijske
infekcije. An-tivirusni lek aciklovir se ordinira kod težih oblika
infekcije.
Zora Pavlović, viša medicinska sestra
BorovnicaKod borovnice se za lečenje
upotrebljavaju list i sveža ili suva bobica.
Plodovi borovnice pokazuju od-lične terapeutske efekte kod
tego-ba probavnog trakta, pre svega de-beog creva. Ovi lekoviti
efekti su zasnovani na dejstvima tanina. Ta-nini zatezanjem
sluzokože obavlja-ju istovremeno i eliminisanje be-lančevina sa
podloga čime oduzi-maju uslove za razvijanje infekcija. Ovim
delovanjem umanjuju meha-ničke i hemijske nadražaje i time
obavljaju zaštitu sluzokože debe-log creva. Brojna lekovita
svojstva koja sadrži borovnica , (voćne ki-seline, i karoten)
umanjuju simp-tome proliva; Iz zrna borovnice tanini se sporo
oslobađaju , pa svo-je dejstvo ispoljavaju u dubljim delovima
probavnog trakta, ne opte-rećujući stomak.
Čajem od plodova borovnice, upešno se leče i hemoroidi. Logič-no
je da plodovi borovnice nisu dragocena pomoć samo kod proli-va, već
i kod drugih tegoba koje zahvataju debelo crevo. Misli se pre svega
na različite upalne procese (kolitise) debelog creva, različitog
uzroka akutnog ili hroničnog toka. Zbog svojih snažnih
antiseptičkih svojstava borovnica će smirivati zapaljensku
komponentu svih koliti-sa. Borovnica je odlično sredstvo kod
grčeva, bolova u stomaku, po-java zatvora ili učestale stolice,
koja je često tanka kao olovka, a de-šava se kod nervoznih,
neurasteničnih osoba, studentima pred ispi-te , uopšte ljudima pred
velike i važne odluke i događaje u životu. Borovnicu je moguće
primeniti kod infekcija disajnog sistema, a po-sebno tamo gde je
prisutan i kašalj, kao simptom i posledica infek-cije. To sve
proizilazi iz snažnog antiseptičkog delovanja borovnice. Tu
antiseptičnost imaju i listovi i plodovi. Primećeno je i
blagotvor-no dejstvo listova borovnice kod psorijaze. Važno
delovanje borovni-ce je protiv alergija. Time se potvrđuje primena
borovnice kod obo-lenja respiratornog trakta, astme, opstruktivnog
bronhitisa, alergij-skog rinitisa i slično.
Čaj od listova borovnice: 2 k.k. suvih listova borovnice preliti
so-jom (200 ml) proključale vode i ostaviti poklopljeno 15 - 20
min. Procediti i piti 2-3 soje na dan.
Upotrebom uobičajenih količina čaja ne dešavaju se nikakve
štet-ne reakcije. Oprez je potreban kod većih količina, pre svega
zbog ve-likih količina tanina.
SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE
- Pojava proliva je češća pri putovanjima u tropske krajeve.
Uglavnom putnički proliv uzro-kuju bakterije, od kojih su naj-češće
Escherichia coli, Shigella, Salmonella. Posebno su pod ri-zikom
osobe koje imaju pore-mećaj imunog sistema, osobe sa dijabetesom,
trudnice, odoj-čad i mala deca koja brže dolaze u stanje
dehidratacije od odra-slih, pa posebnu pažnju treba obratiti na
njih. Ove infekci-je se uglavnom dobijaju putem konzumiranja lokal
ne hrane, pre svega termički neobrađe-nog povrća, mesa i morske
hra-ne. Izvestan rizik nosi i upotre-ba leda, nepasterizovanog
mle-ka i neoljuštenog voća.- istakao je dr Dragi Kuzeljević,
dok-tor medicine u Domu zdravlja Subotica.
Koja je klinička slika put-ničke dijareje?
Bolest najčešće počinje 2 - 3 dana po povratku sa putovanja.
U većine obolelih se javljaja do 5 stolice dnevno, ređe je taj
broj preko 10. Prosečna dužina traja-nja bolesti je 3 - 5 dana.
Putnič-ku dijareju karakterišu učesta-le tečne (vodensate) stolice
pra-ćene mučninom, povraćanjem, grčevima u stomaku, tempera-turom,
a ponekad i prisustvom krvi u stolici. Međutim, izgled stolice može
i varirati, imajući u vidu koji su sve mogući uzroč-nici putničkog
proliva. Poreklo putnika je takođe važno, jer su putnici iz
nerazvijenih zema-lja i zemalja u razvoju u princi-pu otorniji na
različite patoge-ne mikroorganizme.
Koja je terapija?Terapija je uglavnom simp-
tomatska a sastoji se od nado-knade vode i elektrolita.
Antibi-otska te rapija je rezervisana za teže slučajeve. Takođe,
tokom trajanja dijareje preporuču-je se nešto laganija hrana koja
podrazumeva bistre supe, tost,
bareni krompir, pirinač i bare-ne jabuke. Lekovite biljke kao
što su kamilica i nana deluju umirujuće i pomažu u slučaju grčeva
koji često prate dijareju.
Kako delovati preven-tivno na pojavu putničke dijareje?
Probiotici se preporučuju pre i tokom putovanja, jer su efikasni
u prevenciji. Podrazu-meva se i da se sve vreme traja-nja putovanja
treba pridržavati odgovarajućeg higijensko - di-jetetskog režima:
redovno prati ruke, piti samo flaširanu vodu, jesti oljušteno voće.
Hrana koju treba izbegavati su nekuva-no meso, sirovo povrće i
mor-ski plodovi. Mlečni proizvodi i voda iz česme su takođe, hra-na
visokog rizika. U restorani-ma je preporučljivo jesti samo kuvanu
hranu.
A. Šiška
Kako se zaštititi od putničke dijareje
Probiotici pre i tokom putovanja
Putnički proliv (dijareja) - je najčešći akutni i čest
klinič-
ki sindrom, infektivne prirode. Definiše se kao promena
stolice usled povećanja tečnosti u njoj, pri čemu stolica
postaje učestala ili vodenasta. Nastaje zbog činjenice da
lokalna hrana i voda mogu sadržati dopuštene količine
mikroorganizama uobičajenih za to područje na koje je
lokalno stanovništvo otporno, ali turistima mogu stva-
rati velike probleme.
-
NOVE grad 13Broj 1279. avgust 2019.
kroz suboticu od petka do petka
U periodu od 9. do
15 . avgusta Subo-
tica nudi raznolik i
bogat program, te
će Subotičani moći
da uživaju u razli-
čitim i zanimlji-
vim dešavanjima.
Petak, 9. avgustU Savremenoj galeriji Suboti-
ca, u 18 časova, svi zainteresova-ni mogu pogledati izložbu pod
na-zivom Boroš: Umetnik i pedagog. Rad Đerđa Boroša doprineo
bo-gatom nasleđu u oblasti likovnih umetnosti u Vojvodini. Izložba
će se moći pogledati i narednog dana u istom terminu.
U kafeu Borsalino sa početkom u 23 časa nastupiće bend “Mam-ma
Mia”. Informacije i rezervacije na br. tel.: 024/4 100 600 ili 066
6006 700.
Subota, 10. avgustu kafeu Borsalino u 21 čas na-
stupiće Baša i Solga. Informacije i rezervacije na br. tel.:
024/4 100 600 ili 066 6006 700.
Nedelja, 11. avgustAkcija 4 godišnja doba u Su-
botičkoj peščari-Leto u peščari.
Za sve zainteresovane okupljanje će biti do 8 i 15 časova na
okret-nici prigradskog autobusa Kele-bija, državna granica. Dolazak
je predviđen sopstvenim prevozom ili prigradskim autobusom, lini-ja
br. 22, polazak u 7 i 30 časova
sa glavne autobuske stanice u Su-botici. Pešačenje če se odviti
tra-som: okretnica Kelebija, državna granica - Đombe, najviši vrh
Bač-ke - Hrastovača - jezero Majdan - Kelebijska šuma - Kelebija,
dr-žavna granica. Dužina staze biće
do 20 km. Potrebno je poneti do-voljno vode, a odeću i obuću
pri-lagoditi vremenskim uslovima na dan održavanja akcije Svi
učesni-ci koji prepešače stazu dobiće po-klon bedž sa logom akcije.
Završe-tak akcije je do 14 i 30 časova, po-vratak za grad autobusom
u 15 i 10 časova.
Povodom Međunarodnog dana mladih, u parku na Prozivci sa
po-četkom u 18 časova brojna sport-sko-rekreativna i kulturna
udruže-nja doživeće svoju promociju.
Sreda, 14. avgustNa Letnjoj pozornici na Paliću
u 20 i 30 časova prikazaće se pred-stava „Hotel 88“. Ovu
romantič-nu priču napisao je Noel Kaurad
(po motivima komada „Privatni život“), adaptirala i režirala
Sta-ša Koprivica, dok produkciju pot-pisuje Ljubomir Dorontić. Cena
iznosi 900 dinara a može se kupi-ti u svim prodajnim mestima
Tic-kets-a (nekadašnji Eventim) onli-ne ili na prodajnim mestima:
knji-žara Laguna, OMV pumpa, Exclu-sive Change 5 menjačnica u
mar-ketu Roda kao i u Vinotekama Vi-narije Zvonko Bogdan- Vinoteka
1 u ulici Matije Korvina 12, br. tel.: 024/553-242 i Vinoteka 2 u
Rudić ulici 1, br. tel.: 024/600-616.
U Savremenoj galeriji Subotica, do 24. avgusta, sa početkom u 19
časova, svi zainteresovani mogu da pogledaju izložbu pod nazivom
Matija Radović: Estetika forme i oblika. Matija Radović, mladi
cr-nogorski vajar, izložbom “Estetika forme i oblika” prvi put se
predsta-vio Srbiji. Na postavci je prezento-van najnoviji opus
skulptura ovog umetnika isklesanih u kamenu čije polazište su
prirodne forme koje autor prevodi u visoko estetizovan i pročišćen
skulptorski izraz.
J. T.
Izložba umetnosti u tehnici slame u čast
“Dana Dužijance”
U prostorijama Bunjevačke matice u utorak, 13.avgusta
2019.godine biće otvorena izložba umetnosti u tehnici slame: U čast
Dana Dužijance“, sa početkom u 18.časova. Biće izloženo oko 20
slika, koje su izradili svojim vrednim prstima pletući slamu
umet-nici iz Sombora i Subotice. Organizator izložbe je “Bunjevačka
matica” uz podršku Bunjevačkog nacionolnog saveta, jer je izlož-ba
upriličena povodom jednog od četiri nacionalna praznika Bu-njevaca.
Idejna tvorkinja izložbe je Ivana Dulić koja je želela da prikaže
kako je na severu Srbije, u Subotici i Somboru i njihovoj okolini
narodna umetnost je podignuta na visok nivo.
Da podsetim, u početku su likovni kritičari slikanje u tehnici
slame uvrstili u ručni rad, a ne u likovnu umetnost jer lepljenje
ravne slame na selotejp i seckanje slame nisu smatrali umetnošću.
Međutim godine 1986., profesor istorije umetnosti Bela Duranci
ukazuje da pletivo predstavlja umetnost slikanja u tehnici slame i
kaže „ lepiti i seckati slamu može svako, a plesti ne“.
Umetnost slamarstva je zasnovana na bunjevačkom običaju pletenje
slame, a vezuje se za proslavu završetka žetvenih sve-čanosti
“Dužijancu“. Svaka slika koja je izrađena u tehnici slame ima svoju
priču koja se oslanja na istoriju, običaje i ideju. Danas, umetnost
slamarstva se razvila i kod drugih naroda širom Srbi-je, Hrvatske,
Rumunije I drugih zemalja u okruženju. Specifična je po tome što je
I danas velikim delom vezana za običaje i ritua-le. Pored toga, što
Bunjevke i Bunjevci slamom oslikavaju salaše, crkve, običaje, Sava
Nikolić Poljanski iz Aleksandrovca izrađuje ikone u tehnici slame.
S.N.
BioskopiOd petka do srede biće prikazani sledeći
filmovi
EurocinemaAnimirani film “Kralj lavova” sa početkom u 17 časova,
kao i
filmovi “Poslednja prevara” u 19 časova, “Paklene ulice-Hobs i
Šo” u 21 čas. Za vikend će biti prikazan animirani film “Hrabri
mališan 2” sa početkom u 11 časova. Film “Dečija igra” prikazaće se
u petak i za vikend u 23 časa.
Aleksandar Lifka“Plan bekstva 3” sa početkom u 19 časova,
“Poslednja preva-
ra” u 21 čas. Animirani film “Kralj lavova” sa početkom u 17
ča-sova, dok će istoimeni film za vikend biti prikazan i u terminu
od 11 časova.
-
NOVEoglas/istorija14 Broj 1279. avgust 2019.
ЈАВНИ ПОЗИВЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА
КОРИШЋЕЊА БЕЗ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ
ЗЕМЉИШТА У ДРЖАВНОЈ СВОЈИНИ НА ТЕРИТОРИЈИ
ГРАДА СУБОТИЦЕ ЗА 2020. ГОДИНУ
У складу са Законом о пољопривредном земљишту („Службени гласник
РС“, бр. 62/06, 65/08 – др. Закон, 41/09, 112/2015, 80/2017 и
95/2018-др.закон) и Правилником о условима и поступку давања у
закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини
(“Службени гласник РС”, број 16/2017, 111/2017, 18/2019 и 45/2019),
Комисија за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења
пољопривредног земљишта ( у даљем тексту: Комисија, расписује јавни
позив којим обавештава:
- образовнe установe - школe, стручнe пољопривреднe службe и
социјалнe установe да им се може дати на коришћење површина
пољопривредног земљишта у државној својини која је примерена
делатности којом се баве, а највише до 100 хектара;
- високообразовнe установe - факултетe и научнe институтe чији
је оснивач држава и установe за извршење кривичних санкција да им
се може дати на коришћење површина пољопривредног земљишта у
државној својини која је примерена делатности којом се баве, а
највише до 1.000 хектара;
- правнa лицa у државној својини регистрована за послове у
области шумарства;
да доставе потребну документацију ради остваривања коришћења без
плаћања накнаде пољопривредног земљишта у државној својини на
територији града Суботице за 2020. годину, до дана 31.октобра 2019.
године.
Потребна документација:1) Захтев за остваривање бесплатног
коришћења без плаћања
накнаде потписан од стране одговорног лица 2) Акт о оснивању
установе, односно извод из привредног
регистра за правно лице (не старији од шест месеци);3) Изјава
подносиоца захтева коју површину пољопривредног
земљишта у државној својини већ користи без плаћања накнаде (у
складу са чланом 61. Закона о пољопривредном земљишту) на
територији Републике Србије.
Подносиоци захтева достављају потребну документацију из овог
јавног позива, у неовереним копијама које морају бити читљиве, при
чему Комисија, задржава право да у случају потребе затражи
достављање оригинала или оверене копије достављене
документације.
Образац захтева може се преузети сваког радног дана од 8,00 до
14,00 часова, у просторијама Службе за пољопривреду и пољопривредно
земљиште Градске управе Суботица Суботица, Трг слободе, бр. 1, II
спрат, канцеларија број 200, или са сајта www.subotica.rs.
Рок за достављање захтева и потребне документације из овог
јавног позива је 31. октобар 2019. године. Захтев приспео по истеку
датума одређеног у овом јавним позиву сматраће се неблаговременим и
Комисија ће га вратити подносиоцу неотвореног.
Захтев са потребном документацијом се подноси непосредно на
писарници Градске управе Суботица или поштом, у затвореној коверти
са назнаком на предњој страни: „Право коришћења пољопривредног
земљишта у државној својини без плаћања накнаде за 2020. годину“ за
Комисију за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења
пољопривредног земљишта на адресу: Градска управа града Суботице,
Служба за пољопривреду и пољопривредно земљиште, Суботица, Трг
слободе бр. 1. На полеђини коверте наводи се назив и адреса
подносиоца захтева.
Све информације у вези са овим јавним позивом могу се добити
лично у Служби за пољопривреду и пољопривредно земљиште (Градска
кућа, канцеларија II/200) или на телефон 024/626-871.
Овај јавни позив објавити у листу “Нове суботичке новине”,
“Magyar Szó” i “Hrvatska riječ”, интернет страници града
www.su-botica.rs, на огласној табли Градске управе и огласним
таблама месних канцеларија.
Председник КомисијеШимон Острогонац с. р.
Život poznatog
akademskog sli-
kara Aksentija
Marodića samo
je delimično ra-
svetljen. Uzrok
tome je nedovolj-
na upoznatost na-
učne javnosti sa
njegovom pisme-
nom zaostavšti-
nom, koja je za-
sada locirana na
dva mesta u No-
vom Sadu i Beo-
gradu. Direktnim
uvidom u Maro-
dićeva pisma po-
hranjena u Ar-
hivu SANU (Beo-
grad), otkriveno
je da njegov život
nije bio usko ve-
zan za slikarstvo.
Jedan od prvih akademskih slikara kod Srba, Aksentije Ma-rodić
(1838-1909) predstavlja svakako značajnu ličnost u isto-riji srpske
kulture. To mesto je dobio naročito zahvaljujući svo-jim delima iz
tematike nacional-ne istorije, kao npr. čuveni por-tret Vuka
Karadžića iz 1862. (Vu-kov i Dositejev muzej, Beograd, inv. br.
A/30), čije reprodukci-je krase zidove mnogih osnovnih škola u
Srbiji, zatim, ništa ma-nje vredni portreti crnogorskog vojvode
Mirka Petrovića Njego-ša i kulturno-prosvetnog radni-ka Aleksandra
Sandića, autora „Himne Svetom Savi“. Marodić je rano skrenuo na
sebe pažnju. Tako novosadski časopis „Dani-ca“ za 1863. piše o
njegovoj slici vojvode Mirka sledeće: „Sada je zgotovio sliku
slavnoga vojvode crnogorskoga Mirka. Lice mu je tako dobro umeo
harakterisati, a i celu opremu tako je dobro po-desio, da mu zaista
služi na čast i pohvalu. Slika ova zaista bi dičila svačiju
dvoranu.“
Kao umetnik, Marodić nije
stvarao samo na prostoru Voj-vodine, nego i dalje. Posao ga je
odveo u Sentu, Karlovu, Veli-ku Kikindu, Martonoš, Beč, Be-ograd,
Stari Bečej, Cetinje, Novi Sad, Pančevo, Ilandžu, Tovar-nik,
Đakovo, Zagreb, manasti-re Kovilj, Bođani i Privinu Glavu itd.
Međutim, Marodićeva delat-nost nije bila usko vezana za
sli-karstvo. To se vidi iz njegovih pi-sama pohranjenih u Arhivu
Srp-ske akademije nauka i umetnosti (ASANU). Reč je o Marodićevim
pismima kolegi-slikaru Dimitriju Tirolu Mlađem (1833-?), autoru
portreta Dositeja Obradovića. Iz
sačuvanih koverti, vidi se da su upućena na adresu: Wien,
Lan-dstrasse Marokkaner-gasse No. 23. Po istorijskom značaju,
izva-ja se pismo adresirano na Ceti-nju 14. septembra 1871. po
rim-skom (gregorijanskom) kalenda-ru. Nosi signaturu ASANU
9252/II-13 (16). Donosimo ga u celini:
Cetinje 14/9 871 p. r. Dragi moj GospodineNesumnjam da ste pismo
moje
iz Trsta primili u toliko manje što sam ga recomandovao, dakle
na svaki način znate da sam put moj u Italiju zamenuo sa Crnom
go-rom. U koliko vas cenim i poštu-jem vidi se otuda što na vas
vrlo često mislim; a evo vam svedodž-be što tako udaljen od vas
ipak mislim na vas i evo vam i pišem, istina neću vam o ovdanjim
stva-rima ništa pisati počem ću na svaki način ako Bog da zdravlja
23 o. m. p. r. iz Crne gore kre-nuti se, te ću ja u Beč pak ću vam
sve usmeno pričati moći. Toliko vam kazati mogu da se ovde živo
radi, zdanija grade. Gospodar se već uselijo u svoj novi Dvor škola
je lepo sagrađena ali još nije go-tova, ona će za sad samo u toliko
zgotovljena biti da se u njoj pri-likom svečanosti Obed i večernja
Zabava drž
