Sudska psihijatrija 1

7/23/2019 Sudska psihijatrija 1

1/30

SUDSKA PSIHIJATRIJA (1)-ôvek od davnina poku{ava da pronikne u su{tinu svojihpsihi~kih procesa, unutra{njih doìvljavanja, jednom re~ju daupozna svoj psihi~ki ìvot. Istovremeno, on stupa u odnose saokolinom, realizuju}i ih kroz razli~ite oblike svog pona{anja,te se razvio interes i za prou~avanje ~ovekog pona{anja.Vremenom su ti interesi za prou~avanje normalnih psihi~kihsadràja i normalnog ljudskog pona{anja dobili i kvalitet

nauke, koja se danas naziva PSIHOLOGIJA.- Me|utim, nekada psihi~ki ìvot u manjoj ili ve}oj meriodudara od normale. Te izmene psihi~kog ìvota, mentalnebolesti i poreme}aje prou~ava posebna nauka koja se nazivaPSIHIJATRIJA.

Njeni zaradi u savremenoj fazi ogledaju se u utvr|ivanjuuzroka mentalnih poreme}aja, prevenciji, dijagnostici, terapiji,rehabilitaciji i resocijalizaciji lica sa mentalnim poreme}ajima.Time se stvaraju uslovi za o~uvanje mentalnog zdravlja i

pobolj{anje kvaliteta ìvota m.o.l.


2/30

Sa druge strane, Pravo reguli{e razne modalitete

~ovekovog pona{anja i aktivnosti, pa u pojedinim

svojim segmentima ima interes i da dobijeobja{njenja za one oblike ljudske aktivnosti kojina neki na~in odudaraju od normale. U tome jojveoma ~esto u pomo} priska~e Psihijatrija,ta~nije njena grana koja se naziva SUDSKAPSIHIJATRIJA.Def. Tur~in, Krsti}, Kova~evi}

SUDSKA PSIHIJATRIJA je specijalna grana

psihijatrije koja za potrebe pravne teorije iprakse sagledava i tuma~i psihi~ke fenomene imentalne poreme}aje i nalazi prakti~nuprimenu u sudskom postupku


3/30

Terminolo{ki naziv Sudska ili forenzi~ka psihijatrijapoti~e od latinske re~i Forum (trg ili javno mesto), gdesu se u Starom Rimu odràvali sudski procesi.Pojam se odrào: Forensic (eng.), Forense (ital.),

Forensish (ger.), a u slovenskim jezicima Sudebnaja.Razvoj:Anti~ki period: Prve veze izme|u medicine i prava sre}u se

jo{ u radovima Hipokrata, a u Starom Rimu du{evnooboleli ozna~avani su nazivom furiosi. U Justinijanovom

kodeksu (6.v.n.e.), prvi put se sre}u jasniji kriterijumi zaneura~unljivost i to: patolo{ka li~nost, patolo{ki proces ipatolo{ka reakcija.

Srednji vek: Uticaj demonskih sila (nazadovanje s.p.)Code civile iz Napoleonovog perioda.Mac Naghten case (1843.g.) - odbrananeura~unljivo{}u

(insenity deffence), a kasnije umanjena odgovornost-(diminished responsibility)Kod nas: 1861.g. Aktom pope~iteljstva pravosu|a

naloèno da se s uma si{av{i iz kazamata prevedu unovoosnovani dom za ta lica. 1881.g. propis da je ~isto

lekarski posao davati mi{ljenje o du{evnom stanju.


4/30

Savremena era: nastaje kao rezultat novih saznanja i upsihijatriji i u pravu, ali i kao posledica porastakriminaliteta, potrebe da se sagleda li~nost izvr{ioca

kriv. dela, prou~avanja nekih novih oblikakrminaliteta (maloletni~ka delinkvencija) i drugihnovih okolnosti. U okviru ovih okolnosti mo`e segovoriti o

Predmetu i zadacima sudske psihijatrije:- u oblasti Psihijatrijskih ve{ta~enja- Le~enje i rehabilitacija osoba sa mentalnimporeme}ajima- Edukacije kadrova (osnovne studije: Medicina,Pravo, Policijska akademija, Psihologija,Defektologija i dr. i Poslediplomske studije: spec. izPsihijatrije, U`a specijalizacija, magistarske idoktorske teze, Pravnici, Psiholozi, defektolozi ipedagozi itd.)- NIR (multidisciplinarnost, autenti~nost i egzaktnost


5/30

Sudsko-psihijatrijsko ve{ta~enje- Jedan od osnovnih ciljeva sudskog postupka jeutvr|ivanje objektivne istine u odnosu na odgovaraju}u

pravnu normu. Najve}i broj tih ~injenica pravnici suosposobljeni da sami procenjuju, ali su neke specifi~nogkaraktera i obele`ja, te zahtevaju i procenu i analizustru~njaka iz drugih oblasti. Upravno je jedan od na~ina

za utvr|ivanje ovih okolnosti sprovo|enje ve{ta~enja,kao dela dokaznog postupka, pa i u krivi~no pravnojoblasti. (razne vrste ve{ta~enja)

(!) Dokazna radnja u sudskom postupku

kojom se daje stru~no mi{ljenje oodre|enim pitanjima iz oblasti psihijatrije,tj. vr{i procena psihi~kog stanja jedne osobei odre|enjih njenih psihi~kih sposobnosti uodnosu na pojedini zakonski propis.


6/30

Postupak ve{ta~enja odre|uje procesni zakon (ZKP). U skladu satim potrebno je ista}i slede}e:

a) Psih. ve{ta~enje odre|uje i njime rukovodi organ koji vodipostupak-sud (po sopstvenoj proceni ili na predlog stranaka).Sud je uglavnom nezavisan pri izboru kome }e ve{ta~enje

poveriti, sem u nekim posebnim situacijama (napr. kodpredloga za izricanje M.B. le~enja u zdravstvenoj ustanovitraì se mi{ljenje psihijatrijske institucije)

b) ZKP ne sadrì precizne odredbe o situacijama kada psih.ve{ta~enje treba sprovesti, a teorija i praksa pokazuju da je

ono poèljno u slede}im situacijama:- kada postoji med. dokumentacija koja ukazuje na aktuelni iliraniji mentalni poreme}aj

- ako je pona{anje izvr{ioca kriv. dela u vreme delikta, premapostoje}im okolnostima, odudaralo od uobi~ajenog inormalnog

- kod postojanje sumnje na opijenost ili drogiranost- kod izvr{enja te{kih krivi~nih dela, koja po na~inu izvr{enja

mogu upu}ivati na izmenjeno psihi~ko stanje izvr{ioca- kada pona{anje izvr{ioca odudara od njegovog dotada{njeg

ìvotnog stila, na~ina pona{anja ili kada su nejasni ili ~udnimotivi pona{anja


7/30

c) Ve{ta~enje se odre|uje NAREDBOM, koja treba dasadr`i slede}e elemente:

- Ko vr{i ve{ta~enje (pojedinac, komisija ve{taka,

institucija- Uslovi pod kojim se obavlja ve{ta~enje (gde se obavlja,vreme obavljanja, rok u kome ga treba okon~ati i sl.)

- PREDMET I ZADACI ve{ta~enja predstavljajunajbitnije sadr`aje Naredbe. U ovmo segementu treba

precizno odrediti delokrug rada ve{taka, kako bi seizbegla njegova tuma~enja i interpretacije.Slede}e, postavljenem zadataka jasnim jezikom, sudposredno od ve{taka zahteva i takvo izja{njenje.

Cave: izbegavati samo formulaciju odre|uje sepsihijatrijsko ve{ta~enjeKada sud precizno odredi zadatke ve{taka i preciznoformuli{e pitanja, onda mu je zna~ajno lak{e i dasprovede kriti~ku ocenu sudsko-psihijatrijskog

ve{ta~enja.


8/30

d) Podela ve{ta~enja prema MESTU IVREMENU obavljanja:

- Prema MESTU mogu biti:a) Ambulantna (ambulanta zdravstvene

ustanove, zatvor, prostorije suda itd.)b) Hospitalna (vi{ednevno posmatranje iispitivanje u specijalizovanoj ustanovi zaobavljanje sudsko-psihijatrijskih ve{ta~enja)

- Prema VREMENU:a) Za`ivotnab Postmortalna


9/30

Specifi~nosti forenzi~kog rada koje mogudeterminisati karakteristike ve{taka (1)

Specifi~nost odnosa ve{tak-ekspertizna li~nosti(~esto izostaje slobodna èlja ispitanika za psihijatrijskimispitivanjem, ~ime se moè stvoriti i specifi~na formaprinude za psihijatrijskim ispitivanjem; Ne retko se ~ako~ekuje i kooperativnost tog lica pri pregledu, kao iodgovori koji nisu vezani samo za njega, ve} i za lica iz uèi {ire okoline)

Dominantna dijagnosti~ka usmerenost ve{taka iprocena forenzi~kih pitanja, te naj~e{}e izostajekonkretni terapijski pristup (sem eventualnog predloga zamere bezbednosti medicinskog karaktera)


10/30

Specifi~nosti forenzi~kog rada koje mogudeterminisati karakteristike ve{taka (2)

Zapaànja o ispitaniku (za raliku od ostalogdela psihijatrije) izlaze "van zidova" mesta

gde se obavlja pregled, tj. dobijaju javnu

dimenziju ("Dualna pozicija ve{taka"- da javnoprezentuje svoje vi|enje psihi~kog stanja lica koje seve{ta~i i da je njihova procena izloèna kriti~nojoceni i pitanjima nemedicinara, domanantnopravnika)

Obaveza da se kroz ve{ta~enja {tite, osim

interesa pojedinca, i interesi dru{tva ({tododatno da e na sloènosti i s ecifi~no ozivi i


11/30

nos ps a ara prema orenz oaktivnosti

U praksi naj~e{}e sre}emo dve mogu}nosti:

Da se svaki psihijatar ne èli baviti sudskompsihijatrijom, ~ak do mere da neke ne interesujuaktivnosti i modaliteti rada forenzi~ara, iako jezna~ajan broj njih sa kvalitetnim stepenompoznavanja i iskustva u klini~koj psihijatriji Druga, verovatno nepovoljnija varijanta, da nekipsihijatri èle da se bave forenzikom, ~ak i dolaze

do ve{ta~enja, iako su stepen njihovih forenzi~kihznanja i/ili li~ne osobine relativno skromne i te{koodgovaraju sloènoj forenzi~koj problematici kojase pred njih postavlja


12/30

Sudsko-psihijatrijski ve{takGoetz: " Ve{tak treba da bude visoko klini~ko-

medicinski obrazovan, mora posedovati i pravnaznanja, visok stepen emocionalne samokontrole ivisok kvantum li~nog po{tenja " - time se moguadekvatno ceniti medicinski interesi onih koji su

predmet ve{ta~enja, a istovremeno i {tititi interesidru{tva

Kova~evi}: " Sudski psihijatar je psihijatar sa

posebnom forenzi~kom edukacijom, koji jeemocionalno uskla|en i koji po{tuje eti~kekodekse svoje struke, pa je tako osposbljen damentalno zdravlje drugih tuma~i u interesu

medicinske istine "


13/30

(1)

* Dobro klini~ko znanje i velikoiskustvo (iskustvo u celokupnoj psihijatriji i dobradijagnosti~ka ve{tina u odnosu na {irok spektarmentalnih poreme}aja)

* Autenti~na zainteresovanost zasagledavanje neuobi~ajenih oblikapona{anja i ~injenica multidimenzio-nalnog kvaliteta (sklonost za shvatanjem isagledavanjem uticaja i zna~aja brojnih socijalnih,kriminolo{kih i drugih faktora koji mogu biti odzna~aja u forenzi~koj proceni)


14/30

tru n personaln atr but ve takapsihijatra(2)

* Tolerantan odnos prema te{kimpacijentima ili ispitanicima (stvaranjeempatijskog odnosa treba da omogu}i adekvatnosagledavanje psihi~kog stanja i forenzi~ku

procenu-neophodnost suzbijanja svojih negativnihstavova, ostvarivanje poverenja i sl.)

* Jasni stavovi i dr`anje ve{taka, aposebno jasno}a mi{ljenja ijasno}a izra`avanja (ovo treba daomogu}i da i u~esnici postupka bez psihijatrijskogobrazovanja mogu da dobro razumeju nalaz i

mi{ljenje ve{taka-razumljivost jezika i za laike)


15/30

ru n persona n a r u ve a a ps a r(3)

* Temeljnost u radu i pa`nja u procenirazli~itih okolnosti i detalja(ve{tak ~ak trebada insistira na prikupljanju i sagledavanju svihrelavantnih okolnosti od zna~aja za ve{ta~enje-medicinska dokumentacija, podaci iz sudskih spisa i dr.)

* Sposobnost i `elja da se prilagoditimskom radu i da ~esto u njemuprihvati vode}u ulogu (ve{tak da budesposoban da koordini{e i usmeri rad stru~njaka druhiprofila: psiholog, socijalni radnik, pedagog, lekar drugespecijalnosti i dr., kako bi se optimalno procenilopsi~ko stanje ekspertizne li~nosti i adekvatno odgovorilo

na postavljeni predmet ve{ta~enja)


16/30

tru n personaln atr but ve taka ps h atr(4)

* Dobro organizovana i energi~na osoba(kako bi se prihva}ene sudske obaveze zavr{avale uodre|enim rokovima, ~ime se doprinosi dobrom ia`urnom radu pravosudnih organa)

* Korektan stepen kolegijalnosti ispremnost da ~uje i suprostavljenami{ljenja* Spremnost da se odupre raznimpriscima i izazovima, da budenepotkupljiv i da iska`e puno po{tenjei odgovornost u radu

t t t


17/30

e a et a p tan a u orenz o teor praksi

- pitanja vezana za lekarsku tajnu u sudskojpsihijatriji;

- dileme oko toga koji psihijatriji treba da

obavljaju psihijatrijska ve{ta~enja, u smislu da lisu to terapeuti ili psihijatri bez prethodnihrelacija sa pacijentom, odnosno ekspertiznomli~no{}u;

- eti~ka pitanja vezana za oblast mera

bezbednosti medicinskog karaktera i dr.


18/30

Izuze}a od ~uvanja lekarske tajne(1)- kada pacijent ili njegov zakonski zastupnik daju

odobrenje za izuze}e od ~uvanja lekarske tajne;- kada se informacije zahtevaju od suda, te sudposebnim aktom osloba|a ve{ataka obaveze~uvanja lekarske tajne (ovde ve{tak treba da

insistira da se ta~no precizira koji su to podacidobijeni od pacijenta u odnosu na koje seosloba|a obaveze lekarske tajne-u smislu danema "op{teg" izuzimanja od ove obaveze)

- u situacijama kada su podaci dobijeni odpacijenta od zna~aja za javni interes (napr. kadapacijent ili neka druga osoba predstavlja lice zakoje postoji velika verovatno}a da }e izvr{iti neko

te{ko krivi~no delo-ubistvo, terorizam, izazivanjeo {te o asnosti i sl.


19/30

Izuze}a od ~uvanja lekarske tajne(2)

- kada je sa medicinskog stanovi{ta pacijentov

pristanak bez zna~aja (u smislu njegovenekriti~nosti za procenu ovih okolnosti), ainformacije se pruàju najbliìm ro|acima ili

licima koja su preuzela brigu nad pacijentima- u cilju medicinskih istraìvanja (uglavnom se

u tim situacijama traì saglasnost

odgovaraju}eg Eti~kog komiteta)- u cilju prosle|ivanja informacija o pacijentu

budu}em terapeutu, kako bi se ostvario {to

bolji terapijski uspeh.


20/30

Koji psihijatar treba da obavlja ve{ta~enja ?

- Stavovi u ovoj oblasti su podeljeni u smislu da

jedni smatraju da ve{ta~enja traba da obavljajuoni psihijatri koji le~e pacijenta (ispitanika), adrugi da to treba da obavljaju ve{taci psihijatrikoji prethodno nisu imali nikavu relaciju sa tom

osobom.- Preovla|uju stavovi da ve{ta~enje treba daobavljaju nezavisni psihijatri, jer se timeobezbe|uje ve} stepen objektivnosti, smanjujumogu}nosti pristrasnog odnosa terapeutaprema svom pacijentu i mogu}nosti zareme}enje uspostavljenog poverenja u

terapijskom postupku, koji je veoma zna~ajan

E i~ki i d


21/30

Eti~ki stavovi u odnosu na merebezbednosti medicinskog karaktera

- Sporno pitanje je da li psihijatri, kao i drugomedicinsko osoblje, treba da prihvate svojuparticipaciju u delu koji se odnosi na ~uvanje

mentalno obolelih izvr{ilaca krivi~nih dela.

- S toga i predlozi da se naziv mere preformuli{e u

mere psihijatrijskog le~enja u boni~kim iliambulantnim uslovima, a da se izostavi pojam~uvanje, jer psihijatri ne mogu u~estvovati u

sprovo|enju penalnih, tj. represivnih mera

SUDSKO PSIHIJATRIJSKI ASPEKT


22/30

SUDSKO-PSIHIJATRIJSKI ASPEKTURA^UNLJIVOSTI

Procena ura~unljivosti izvr{ilaca kriv. dela je naj~e{}aaktivnost ve{taka psihijatara u krivi~nom postupku.Ura~unljivost je pravni pojam i isklju~iva privilegija

upotrebe prava i pravnika, te se psihijatri ne mogu

izja{njavati upotrebljavaju}i ovaj pojam.Ura~unljivost je, zajedno za vino{}u, konstitutivnielement krivi~ne odgovornosti i ona predstavlja deosubjektivnog odnosa izvr{ioca prema krivi~nom delu.

Pitanja vezana za ura~unljivost odre|uju i specifi~anodnos Prava prema onim delinkventima kod kojihpostoji neki mentalni poreme}aj i izmena psihi~kihsposobnosti-time se odre|uje njihov druga~ijikrivi~no-pravno polo`aj u odnosu na psihi~ki zdraveizvr{ioce krivi~nih dela.

V { ~ j k i i~ i


23/30

Ve{ta~enja u krivi~no-pravnimpostupcima:

- Ve{ta~enja izvr{ilaca krivi~nih dela (naj~e{}epitanja vezana za ura~unljivost, opasnost po

okolinu, mere bezbednosti medicinskogkaraktera)

- Ve{ta~enja `rtava krivi~nih dela (podobnost za

davanje iskaza, ve{ta~enja `rtava seksualnihdelikata, posebno ako su u pitanju deca)

- Ve{ta~enja svedoka (za`ivotna i postmortalna)


24/30

Pravo defini{e neura~unljivost, odnosno uzakonodavnom smislu ura~unljivost je negativnoodre|ena, te se do pojma ura~unljivosti dolazi

posredno, izvode}i ga iz pojma neura~unljivosti.

- Dosada{nji pristupi izdvoji su tri metoda usagledavanju neura~unljivosti:

a) Biolo{ki metod-po njemu neura~unljivost seidentifikuje sa postojanjem du{evnog oboljenja(trajno ili privremeno), privremene du{evneporeme}enosti ili zaostalosti u du{evnom razvoju

b) Psiholo{ki metod, po kome je za postojanjeneura~unljivosti potrebna takva kompromitacijapsihi~kih funkcija da izvr{ilac u vreme izvr{enjakrivi~nog dela nije bio sposban da shvati zna~aj

svog dela i/ili da upravlja svojim postupcima


25/30

c)Me{oviti (kombinanovani) ili biolo{ko-psihilo{ki

metod koji je u primeni u najve}em brojusavremenih krivi~nih zakonodavstava, uklju~uju}i i

na{e. Ovaj metod u stvari predstavlja rezultantuprethodna dva, kada je za utvr|ivanjeneura~unljivosti potrebno postojanje jednog odozna~enih mentalnog poreme}aja u vreme izvr{enjakrivi~nog dela, kao i to da je navedeni poreme}ajuzrokovao nemogu}nost shvatanja zna~aja dela i/iliupravljanja svojim postupcima.

Dakle, me{oviti metod zahteva kumulativno postojanje

jednog od stanja koja pripadaju du{evnim bolestima,poreme}enostima ili zaostalom du{evnom razvoju iumanjenja sposobnosti shvatanja dela i/ili upravljanjasvojim postupcima u utvr|ivanju ura~unljovosti, ~imeje pravno na~inilo kvalitativni korak unapred u odnosuna ranije primenjivani biolo{ki ili psiholo{ki metod.


26/30

Navedene ~injenice dovele su do slede}eg zakonskogodre|enja (~l. 12 OKZ):

(1) Nije ura~unljiv u~inilac koji u vreme izvr{enja krivi~nogdela nije mogao shvatiti zna~aj svog dela ili nije mogaoupravljati svojim postupcima usled trajne ili privremenedu{evne bolesti, privrene du{evne poreme}enosti ilizaostalog du{evnog razvoja (neura~unljivost).

(2) U~inilac krivi~nog dela ~ija je sposobnost da shvatizna~aj svog dela ili sposobnost da upravlja svojimpostupcima bila bitno smanjena uzled nekog stanja izstava 1. ovog ~lana mo`e se bla`e kazniti (bitno smanjenaura~unljivost).

(3) Krivi~no je odgovoran u~inilac krivi~nog dela koji

upotrebom alkohola, droga ili na drugi na~in dovede sebeu stanje u kome nije mogao shvatiti zna~aj svog dela iliupravljati svojim postupcima, ako je pre nego {to sedoveo u to stanje delo bilo obuhva}eno njegovimumi{ljajem ili je u odnosu na krivi~no delo kod njegapostojao nehat, a zakon za takvo delo predvi|a krivi~nuodgovornost i za nehat.


27/30

* Ura~unljivost i njeni modaliteti nisu trajnasvojstva li~nosti i ne mogu se identifikovati sadu{evnim zrravljem i njegovim poreme}ajima.

* Ura~unljivost je privremena kategorija, kojase procenjuje samo u odnosu na vremenski

period izvr{enja krivi~nog dela-parcijalnaura~unljivost (primeri: Epilepsija, Paranoja,psihi~ki zdravi u stanju bez izmenjenostipsihi~kih funkcija i u stanjima afektivnih

uzbu|enja i dr.

* Actiones liberae in causa sada{nje pravno

odre|enje i dileme koje se mogu javiti

P ihij t ij ki kt ~ lji ti


28/30

Psihijatrijski aspekt ura~unljivosti

* Mesto psihijatrije u oblasti vezanoj za ura~unljivost

uglavnom se sastoji od slede}ih zadataka:a) Utvr|ivanje du{evnog zdravlja izvr{ioca krivi~nogdela u vreme njegovog izvr{enja (zakon mentalneporeme}aje koji su biolo{ki preduslov neura~unljivostirazvrstava na Trajna ili Privremena du{evna oboljenja,Privremenu du{evnu poreme}enost i Zaostalost udu{evnom razvoju), ali i u vreme obavljanja ve{ta~enja.

- Anahronizam izme|u pravne i psihijatrijske klasifikacijementalnih poreme}aja

Trajna du{evna oboljenja: oni mentalni poreme}aji kojise smatraju neizle~ivim ili im se ne mo`e odrediti trajanje istepen oporavka. Imaju hroni~ni i progresivni tok i dolazido zna~ajnog stepena poreme}aja svih psihi~kih funkcija(sch, demencije, hroni~ne psihoze i dr.)


29/30

Privremena du{evna oboljenja: postojiizmenjenost svih ili ve}ine psih. fukcija, koji imajuograni~eno trajanje i spontano prestaju ili primenom

le~enja (privremeni karakter javljanja, povremenikarakter javljanja i periodi~ni karakter javljanja.Privremena du{evna poreme}enost: relativnokratka stanja izmenjenosti svih ili gotovo svih

psihi~kih funkcija, koja traju dok traju dok traje iuzrok koji je do njih doveo ili kratko vreme posleprestanka njegovog postojanja (stanja napitosti ilidrogiranosti, patolo{ko napito stanje, patolo{ki afekt,

afektivna reagovanja i dr.Zaostali du{evni razvoj: stanja nedovoljne du{evnerazvijenosti, u obliku uro|enog ili rano ste~enogdefekta inteligencije (prenatalno, perinatalno ipostnatalno-organski i psiho-socijalni faktori)


30/30

b) Procena psihi~kih sposobnosti u odnosu na krivi~nogdelo, posebno sposobnosti shvatanja zna~aja svogdela i upravljanja svojim postupcima.

Celokupnost mentalnog funkcionisanja ostvaruje seo~uvano{}u psihi~kih procesa, psihi~kih osobina iostalih psihi~kih svojstava.Psihi~ki procesi:

a)Intelektualno-saznajni (kognitivni): omogu}avaju

adekvatnu i realnu spoznaju orkuùju}e stvarnosti isamog sebe (mi{Ljenje, pa`nja, opaànje, pam}enje,inteligencija)

b) Emocionalni procesi: predstavljaju subjektivni doìvljajosoba, prdmeta i pojava i samog sebe

c) Voljono-motivacioni (konativni): podsti~u ilizaustavljaju ~ovekovu aktivnost i pona{anje (volja,nagoni, motivi i motivacija)Psihi~ke osobine: temperament, karakter, navike,

t b b ti i t i i d

Documents

Sudska psihijatrija 1