SUDSKI POSLOVNIK

("Sl. glasnik RS", br. 110/2009)

I Glava

UVODNE ODREDBE

lan 1

Sudskim poslovnikom propisuje se unutranje ureenje i rad sudova u Republici Srbiji.

Primenom Sudskog poslovnika (u daljem tekstu: Poslovnik) obezbeuje se uredno i blagovremeno obavljanje poslova sudske uprave i drugih poslova vanih za unutranju organizaciju i rad suda.

lan 2

Unutranja organizacija i rad suda odvojeni su od suenja i obuhvataju upravne, administrativne, tehnike, strune, informacione, finansijske i ostale pratee poslove znaajne za sudsku vlast.

Ovi poslovi organizuju se tako da sud svoju funkciju vri zakonito, blagovremeno i efikasno, kako bi se strankama olakalo obavljanje poslova u sudu sa to manje trokova.

lan 3

O sprovoenju i pravilnoj primeni Poslovnika stara se predsednik suda (u daljem tekstu: predsednik) izdavanjem naredbi i uputstava.

Primenu Poslovnika nadzire ministarstvo nadleno za poslove pravosua (u daljem tekstu: ministarstvo), preko lica ovlaenog za nadzor.

lan 4

Ministarstvo preko lica ovlaenog za nadzor kontrolie obavljanje poslova sudske uprave, postupanje u predmetima u propisanim rokovima, postupanje po pritubama i predstavkama, kancelarijsko poslovanje u sudu i druge poslove vezane za unutranju organizaciju i rad suda.

Nadzor se obavlja pribavljanjem izvetaja od Predsednika ili neposrednim uvidom. U sudu se naroito kontrolie primena Poslovnika, postupanje u rokovima i postupanje po pritubama.

Posle obavljenog nadzora, lice ovlaeno za nadzor sainjava zapisnik o izvrenom nadzoru kojim konstatuje uoene nedostatke koji dostavlja predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadlenom za poslove pravosua (u daljem tekstu: ministar).

lan 5

Predsednik neposredno vieg suda u roku od 30 dana od dana prijema zapisnika o izvrenom nadzoru, obavetava predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i o razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

II Glava

SUDSKA UPRAVA

1. Poslovi sudske uprave

lan 6

Poslovi sudske uprave su poslovi koji slue vrenju sudske vlasti.

Poslovima sudske uprave obezbeuju se uslovi za pravilan i blagovremen rad i poslovanje suda.

Pod poslovima sudske uprave smatraju se poslovi unutranje organizacije odreeni zakonom, ovim poslovnikom, a naroito:

- ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu;

- pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika;

- poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae;

- razmatranje pritubi i predstavki;

- voenje statistike i izrada izvetaja;

- izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija;

- finansijsko i materijalno poslovanje suda;

- overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu;

- struni poslovi u vezi sa ostvarivanjem prava, obaveza i odgovornosti sudskog osoblja u sudu;

- donoenje optih i pojedinanih akata koji se odnose na sistematizaciju, unutranju organizaciju, radne odnose i druge opte akte kojima se ureuju odnosi u sudu;

- poslovi u vezi sa strunim usavravanjem i obukom sudija i sudskog osoblja;

- poslovi upravljanja sudskim zgradama i nepokretnostima koje se dodeljuju sudu na korienje;

- poslovi u vezi sa naplatom sudskih taksi;

- drugi poslovi vezani za unutranju organizaciju i poslovanje suda kada je to odreeno zakonom ili optim aktom suda.

2. Ovlaenja i dunosti predsednika

lan 7

Predsednik rukovodi sudskom upravom. Pojedine poslove sudske uprave predsednik moe poveriti zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja.

U poslovima sudske uprave predsedniku pomau sekretar suda i organizator poslova u sudu (menader suda).

U veim sudovima moe se organizovati i posebna organizaciona jedinica za vrenje poslova sudske uprave kojom rukovodi organizator poslova u sudu (menader suda).

lan 8

Predsednik nadzire rad sudskih odeljenja i slubi pregledom upisnika i pomonih knjiga, rokovnika i roita, stalnim evidentiranjem predmeta ije reavanje due traje, pribavljanjem izvetaja i na drugi pogodan nain.

Koristei odgovarajue evidencije i pregledom zaduenja i ekspeditivnosti, predsednik ostvaruje stalni uvid u rad suda kao celine i preduzima mere za zakonit, pravilan, taan i blagovremen rad.

Predsednik vri poslove u vezi sa programom strunog usavravanja i obuke sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika.

lan 9

Predsednik razmatra pritube stranaka i drugih uesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlai, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovarajue mere, u skladu sa zakonom.

Predsednik je duan da o osnovanosti pritube i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritube i predsednika neposredno vieg suda u roku od 15 dana od prijema pritube.

Ako je prituba podneta preko ministarstva, vieg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritube i preduzetim merama obavetavaju se, istovremeno ministar, predsednik neposredno vieg suda i Visoki savet sudstva.

lan 10

Ako je predmet pritube raspored mesta suenja ili preduzimanja pojedine sudske radnje, predsednik moe odrediti drugo mesto suenja ili preduzimanja sudske radnje, najkasnije do pripremnog roita ili prvog roita za glavnu raspravu, ukoliko se time omoguava ostvarivanje prava stranke na nesmetan pristup sudu i potovanje zakonom utvrene mesne nadlenosti.

Odluku iz stava 1. ovog lana predsednik donosi najkasnije u roku od tri dana od dana podnoenja pritube sudu.

Ako predsednik ne odlui o podnetoj pritubi, odluku iz stava 1. ovog lana donosi predsednik neposredno vieg suda.

Odredbe st. 1. do 3. ovog lana primenjuju se i u sluaju kada sudija koji postupa po predmetu predloi izmenu rasporeda mesta suenja ili preduzimanja pojedine sudske radnje.

lan 11

U poslovima sudske uprave predsednik neposredno vieg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nieg suda i da pri neinjenju predsednika nieg suda donese akte iz njegovog delokruga.

U obavljanju nadzora, vii sud moe traiti od nieg suda obavetenja o primeni propisa, toku postupka, izvetaje kao i druge potrebne podatke.

Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredan uvid u rad nieg suda o emu se sainjava pisani izvetaj.

lan 12

Ako se pri razmatranju godinjeg izvetaja o radu utvrdi da u sudu postoji vei broj nereenih predmeta, predsednik donosi Program reavanja starih predmeta (u daljem tekstu: Program) najkasnije do 31. januara za tekuu godinu.

Programom se mogu uvoditi mere radi blagovremenog obavljanja poslova u sudu, kao to su izmene unutranje organizacije suda, uvoenje dodatnog rada sudija i sudskog osoblja, privremena preraspodela radnog vremena i druge mere, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.

Predsednik moe, u okviru pripreme i sprovoenja Programa da predloi upuivanje sudija iz drugog suda i donese izmenu godinjeg rasporeda.

Predlog Programa predsednik dostavlja na razmatranje sednici svih sudija.

O donetom Programu predsednik obavetava predsednika neposredno vieg suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednik meseno prati i nadzire sprovoenje Programa radi njegove izmene i dopune, odnosno obustavljanja njegovog daljeg sprovoenja.

lan 13

Predsednik vieg suda moe organizovati obilaske niih sudova sa svog podruja. Prilikom obilaska nieg suda moe traiti obavetenja o primeni propisa i problemima u suenju.

Predsednik vieg suda moe za pribavljanje podataka iz stava 1. ovog lana koristiti informaciono-komunikacionu tehnologiju.

lan 14

Kada predsedniku prestane funkcija i bude izabran novi predsednik, obavezno se vri primopredaja dunosti o emu se sainjava zapisnik koji potpisuju raniji predsednik i novoizabrani predsednik. Zapisnik sadri naroito: izvetaj o finansijsko-materijalnom poslovanju u sudu, stanje blagajne, poslove sudske uprave (broj pritubi, stanje u upisnicima "Su", "Su-Pov" i sl.).

III Glava

UNUTRANJE UREENJE SUDA

1. Sudsko odeljenje

lan 15

U sudovima sa veim brojem vea i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti obrazuju se krivino i graansko odeljenje, a mogu se obrazovati i odeljenja za radne, porodine i statusne sporove, kao i vanparnino, ostavinsko, izvrno i odeljenje sudske prakse, a po potrebi mogu se obrazovati i druga odeljenja.

U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu, mogu se obrazovati odeljenja za voenje prekrajnog postupka u oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.

U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke prema maloletnicima, radne sporove, a mogu se obrazovati i odeljenja za krivina dela protiv Vojske Srbije, organizovanog kriminala, ratnih zloina i visokotehnolokog kriminala.

Odeljenja iz st. 1. do 3. ovog lana obrazuju se ako poslove obavljaju najmanje tri sudije.

Ako nema uslova za osnivanje posebnog odeljenja za krivine postupke prema maloletnicima, radne sporove, odeljenja za porodine, statusne sporove, vanparninog i izvrnog odeljenja, sudovi su u okviru tih odeljenja, duni da osnuju posebno vee, odnosno tim predmetima zaduiti odgovarajue sudije.

Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom miljenju sudija odeljenja, postavlja predsednik.

2. Pripremno odeljenje

lan 16

U okviru suda, odnosno sudskog odeljenja moe se organizovati pripremno odeljenje radi ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za voenje postupka i odluivanje o pravnim lekovima, kao i za obavljanje drugih poslova.

Godinjim rasporedom poslova blie se odreuju poslovi koji se obavljaju u pripremnom odeljenju, sudijski pomonici koji obavljaju poslove i sudija koji nadzire njihov rad.

3. Delokrug sednice odeljenja

lan 17

Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, nain poboljanja rada i strunosti sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaaja za rad odeljenja.

Odeljenja Privrednog apelacionog suda, Vieg prekrajnog suda i apelacionog suda razmatraju i pitanja vana za rad sa svog podruja.

lan 18

Sednicu sudskog odeljenja saziva predsednik odeljenja ili Predsednik, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od vea, odnosno sudije u odeljenju.

Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.

lan 19

Aktom o sazivanju sednice predlae se dnevni red, a prilau se i materijali o kojima e se raspravljati i dostavljaju se predsedniku ako on nije sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoniku u sastavu odeljenja. Predsednik koji saziva sednicu predlae izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zakljuaka donetih na sednici. Svi pozvani duni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

lan 20

Za punovaan rad na sednici odeljenja potrebno je prisustvo veine sudija koji su u sastavu odeljenja.

Odluka je doneta kada za nju glasa veina prisutnih sudija.

lan 21

Ako doe do podele glasova na jednake delove, sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija.

Na isti nain postupie se i u sluaju ako vee pri ponovnom odluivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odeljenja.

lan 22

O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva miljenja u toku raspravljanja, kao i rezultat glasanja.

Zapisnik potpisuju predsednik odeljenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomonik koji je sainio zapisnik.

lan 23

Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odeljenja izrauje izvestilac. Ukoliko njegov predlog nije prihvaen, nacrt izrauje sudija koga odredi sudsko odeljenje.

Nacrt se dostavlja svim lanovima odeljenja na miljenje.

Konani tekst pravnog shvatanja potpisuju svi lanovi odeljenja. Sudija koji se ne slae sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazloenjem, nee potpisati pravno shvatanje, ve e svoje miljenje odvojeno izloiti i priloiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

4. Zajednika sednica odeljenja

lan 24

Zajednika sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.

Zajedniku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik, a njome rukovodi predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.

Prilikom glasanja na zajednikoj sednici potrebno je da se za zajedniki stav izjasni veina prisutnih lanova svakog odeljenja.

5. Sednica svih sudija

lan 25

Na sednici svih sudija razmatraju se izvetaji o radu suda i sudija, odluuje o pokretanju postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih optih akata, razmatra primena propisa kojima se ureuju pitanja iz delokruga sudova, daje miljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odluuje o svim drugim pitanjima od znaaja za ceo sud.

Sednica svih sudija Upravnog suda, Privredno apelacionog suda i Vieg prekrajnog suda utvruje i pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti tih sudova.

lan 26

Sednicu svih sudija saziva predsednik po svojoj inicijativi, na predlog sudskog odeljenja, odeljenja izvan sedita suda, ili na predlog najmanje jedne treine svih sudija.

Sednicom svih sudija rukovodi predsednik i na njoj se moe odluivati ako je prisutno vie od polovine sudija.

Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasa javno.

Odluka je doneta kada za nju glasa veina prisutnih sudija.

U radu sednice svih sudija uestvuju i sudijski pomonici, ako predsednik drugaije ne odlui.

Svi pozvani duni su da prisustvuju, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika.

6. Odeljenje sudske prakse

lan 27

Odeljenje sudske prakse moe postojati u sudu s veim brojem sudija.

Odeljenje sudske prakse prati i prouava praksu sudova i meunarodnih sudskih organa i obavetava sudije, sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.

Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuje predsednik.

Odeljenje sudske prakse Upravnog suda i Vieg prekrajnog suda ine dvoje sudija iz sedita suda i po jedan sudija iz odeljenja izvan sedita suda, odreen Godinjim rasporedom poslova.

lan 28

U sudu se vodi opti registar pravnih shvatanja u koji se u saetom obliku unose pravna shvatanja izraena u odlukama suda u pojedinim predmetima ili primljena od vieg suda, a koja su od znaaja za sudsku praksu.

Pored opteg, sud vodi i poseban registar u koji se unose pravna shvatanja usvojena na sednici svih sudija, sednicama odeljenja, savetovanjima i radnim sastancima sudija.

Opti i poseban registar pravnih shvatanja vode se odvojeno za svaku granu sudskog rada hronolokim redom i mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda.

Pravna shvatanja koja je sud uneo u registre dostavljaju se Vrhovnom kasacionom sudu za potrebe Pravosudnog informacionog sistema Republike Srbije.

lan 29

U cilju jedinstvene sudske primene prava, razmatranja primene zakona i drugih propisa, odeljenja sudske prakse sudova opte i posebne nadlenosti mogu organizovati zajednika savetovanja i konsultativne sastanke, samostalno ili u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom.

Sporna pravna pitanja razmatraju se na osnovu referata sudije izvestioca, a usvojeni zakljuci mogu se objaviti u posebnoj zbirci ili na veb-stranici suda.

lan 30

Kada se poslovi praenja sudske prakse obavljaju primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, primenjuje se jedinstvena metodologija i raunarski programi utvreni u Pravosudnom informacionom sistemu Republike Srbije.

7. Sednica odeljenja sudske prakse

lan 31

Na sednici odeljenja sudske prakse utvruju se i pripremaju predlozi o pitanjima iz sudske prakse koji e se izneti na sednici svih sudija radi zauzimanja odreenog stava u cilju ujednaavanja sudske prakse.

Odeljenje sudske prakse stara se o pripremi sednice svih sudija i moe u tu svrhu obaviti konsultacije sa predsednicima vea, predsednicima odeljenja sudske prakse drugih sudova ili strunjacima iz odreene naune oblasti.

8. Sastanci i savetovanja

lan 32

Radi usklaivanja rada u sudu kao celini, u okviru jednog ili vie sudskih odeljenja ili slubi, po potrebi se odravaju radni sastanci.

Radne sastanke saziva predsednik ili predsednik odeljenja u cilju reavanja pojedinih pitanja, bolje saradnje izmeu sudskih odeljenja, odnosno sudskog osoblja.

Vii sud moe organizovati zajednike sastanke i savetovanja predsednika drugih sudova i sudija tog suda, kao i sudijskih pomonika radi razmatranja pitanja od zajednikog interesa.

lan 33

Radi razmatranja spornih pitanja sudske prakse u sudu se za jedno ili vie odeljenja odrava sastanak sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika.

Po potrebi predsednik saziva i sudije porotnike radi razmatranja pitanja od znaaja za njihovo uee u radu suda.

lan 34

Sudije i sudsko osoblje imaju pravo na struno usavravanje i obuku.

U cilju ostvarivanja prava i obaveza iz stava 1. ovog lana i razmene miljenja o pitanjima koja su od zajednikog interesa, sudovi organizuju i uestvuju na savetovanjima i konsultativnim sastancima sa predstavnicima drugih sudova ili drugih organa i organizacija.

Predsednik odreuje sudije i sudsko osoblje koji e zavisno od pravne oblasti na kojoj rade i koja je na dnevnom redu uestvovati na savetovanju i sastancima iz stava 2. ovog lana.

9. Sudska pisarnica

lan 35

Administrativni i tehniki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u seditu suda. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi, mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita suda.

Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice pisarnice, kao to su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekspediciju pote i sl. Ove organizacione jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita suda.

Poslove iz st. 1. i 2. ovog lana koji e se obavljati u seditu suda, sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedita suda odreuje predsednik u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehniko-organizacionih potreba suda, promene godinjeg rasporeda poslova i sl.

lan 36

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno moe voditi i poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice.

Kada je pisarnica podeljena na vie odseka ili odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja pod nadzorom upravitelja pisarnice.

10. Raunovodstvo

lan 37

Finansijsko-materijalni poslovi obavljaju se u raunovodstvu, po pravilu u seditu suda pod neposrednim nadzorom predsednika, u skladu sa posebnim propisima.

11. Zajednika sluba

lan 38

Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova i drugih pravosudnih organa, sporazumom funkcionera koji rukovode tim organima, moe se obrazovati zajednika sluba.

Ukoliko do sporazuma iz stava 1. ovog lana ne doe, predsednik suda najvieg ranga ija je sudska uprava smetena u sudskoj zgradi, reenjem odreuje koji e se poslovi obavljati zajedniki.

Sporazumom iz stava 1. ovog lana utvrdie se kod kog e se pravosudnog organa organizovati zajednika sluba. U sluaju organizovanja zajednike finansijsko-materijalne slube za svaki pravosudni organ vodi se odvojeno knjigovodstvo.

U sudskoj zgradi u kojoj je organizovana zajednika sluba za vie pravosudnih organa, pojedini poslovi se mogu poveriti organizatoru poslova u sudu (menader suda).

Pored zajednike finansijsko-materijalne slube, zajedniki se mogu obavljati i sledei poslovi: upravljanje objektima koje organi koriste, obezbeivanje prostorija za rad, staranje o sprovoenju mera bezbednosti i zatite zdravlja na radu, koordinacija razliitih slubi u organima i van njih, voenje linih i kadrovskih evidencija, obezbeivanje uslova za tehniku i drugu komunikaciju u zgradi, poslovi voznog parka, odravanja i poslovi obezbeenja suda.

12. Sluba za informatiku i analitiku

lan 39

Za poslove koji se odnose na uspostavljanje i odravanje informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: IKT) i elektronsku obradu podataka, skladitenje i prenos informacija u sudu, moe se obrazovati sluba za informatiku i analitiku.

U cilju reavanja pitanja u sudovima o nainu primene poslovnog softvera za upravljanje predmetima u postupku prikupljanja i obrade podataka i sainjavanja izvetaja, ministar moe obrazovati posebnu komisiju za standardizaciju naina prikupljanja i obrade podataka.

Sastav komisije iz stava 2. ovog lana, odreuje ministar.

13. Javne knjige

lan 40

Poslovi voenja javnih knjiga, ureeni po posebnim propisima, obavljaju se pod neposrednim nadzorom predsednika ili sudije koji je godinjim rasporedom poslova odreen za rad na tim predmetima.

14. Biblioteka

lan 41

Sudsku biblioteku ine izdanja, zakoni i drugi propisi, strune knjige i asopisi, slubeni glasnici, publikacije i sudska praksa u knjigama, kako u tampanom tako i u elektronskom obliku.

Predsednik, ili sudija koga on odredi, stara se o nabavci knjiga i pretplati na asopise i druge publikacije, kao i odravanju knjinog fonda.

lan 42

Bibliotekom rukovodi bibliotekar.

U biblioteci se vodi knjiga inventara za knjige i knjiga inventara za periodine publikacije, u koje se unose hronolokim redom nabavke. U biblioteci se poslovi obavljaju, u skladu sa propisima kojima se ureuje biblioteka delatnost.

15. Izvetaj i statistika

lan 43

Sudska uprava organizuje rad suda tako da se unos i obrada podataka iz predmeta u redovnim i povremenim izvetajima o radu suda i sudija, vri na standardizovan nain.

Sudska pisarnica sastavlja redovne i povremene izvetaje o radu odeljenja i slubi, koji su potrebni sudskoj upravi.

Na osnovu izvetaja iz stava 1. ovog lana razmatraju se rezultati rada pojedinih odeljenja, slubi i suda kao celine i daju predlozi za unapreenje rada u sudu.

lan 44

Sudovi tromeseno, estomeseno, godinje i trogodinje sainjavaju izvetaje o radu suda, odeljenja i sudija po propisanoj jedinstvenoj metodologiji i dostavljaju ih ministru, neposredno viem sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva.

Izvetaji o radu iz stava 1. ovog lana sainjavaju se prema posebnim obrascima i uputstvima koji su propisani ovim poslovnikom i ine njegov sastavni deo.

Predsednik je ovlaen da pored izvetaja iz stava 1. ovog lana samostalno sainjava i druge izvetaje.

IV Glava

RASPORED POSLOVA

lan 45

Rasporedom poslova u sudu se formiraju sudska vea i odreuju sudije i sudsko osoblje u seditu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda.

Rasporedom poslova predsednik moe odrediti zamenika predsednika suda koji ga zamenjuje u sudskoj jedinci ili odeljenju izvan sedita suda.

Kad sud ima vie zamenika predsednika suda, predsednik odreuje jednog zamenika koji ga zamenjuje u sluaju spreenosti ili odsutnosti.

Predsednik moe rasporedom poslova poveriti pojedine poslove sudske uprave zameniku predsednika ili predsednicima odeljenja. Poslovi odluivanja o pravima sudija po osnovu rada, utvrivanja godinjeg rasporeda poslova, odluivanja o pravima iz radnog odnosa sudskog osoblja u sluaju kada je to zakonom odreeno, kao i o udaljenju sudija i sudija porotnika sa dunosti ne mogu se poveravati.

1. Godinji raspored poslova

lan 46

Godinjim rasporedom poslova u sudu predsednik odreuje vrstu sudijskog posla za svakog sudiju u sudu, sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedita suda.

Godinjim rasporedom poslova predsednik moe odrediti da se u sudu, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda sudi i preduzimaju sudske radnje samo iz jedne ili vie pravnih oblasti.

Prilikom odluivanja koji e sudija raditi u kojoj sudskoj jedinici odnosno odeljenju izvan sedita suda, Predsednik e posebno uzeti u obzir okolnosti koje utiu na efikasnost i trokove postupka, potreban broj sudija za odreenu pravnu oblast, kao i broj i vrstu predmeta u kojima e se postupati.

Predsednik moe godinjim rasporedom poslova odrediti da se pojedine sudske radnje preduzimaju u zgradi sedita suda ili u drugim zgradama na podruju suda.

U prekrajnim sudovima u kojima nema uslova za osnivanje sudskog odeljenja, za odreenu oblast moe se zaduiti i manje od tri sudije (npr. izvrenje).

Godinji raspored poslova za narednu godinu utvruje se po prethodno pribavljenom miljenju sudija i saoptava na sednici svih sudija najkasnije do 1. decembra tekue godine.

lan 47

U toku jedne godine sudija se godinjim rasporedom poslova, po pravilu, odreuje da radi na predmetima iz iste pravne oblasti u sudu, sudskoj jedinici ili odeljenju izvan sedita suda.

Kada u sudu ima dovoljno predmeta iz jedne pravne oblasti (npr. krivina, graanska), predsednik moe godinjim rasporedom poslova odrediti da pojedine sudije, odnosno vea rade iskljuivo po tim predmetima.

lan 48

Godinjim rasporedom poslova odreuju se sudska odeljenja, vea i sudije koje ih ine, predsednici odeljenja odnosno, vea i sudije koje e ih zamenjivati, kao i poslovi sudijskih pomonika.

Predsednik odeljenja, odnosno vea, stara se da se poslovi obavljaju zakonito, tano, blagovremeno, uredno i jednoobrazno.

Sudska vea u sastavu odeljenja oznaavaju se arapskim brojevima.

2. Raspodela predmeta

lan 49

U cilju obezbeivanja podjednake optereenosti svih sudija u sudu, novoprimljeni predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim rasporeuju prema astronomskom raunanju vremena prijema, metodom sluajnog odreivanja sudije, u skladu sa utvrenim godinjim rasporedom poslova.

Predmeti se rasporeuju runim upisivanjem u upisnik prema redosledu prijema i rednom broju, odnosno primenom poslovnog softvera za upravljanje predmetima, s tim da se najpre rasporeuje grupa novoprimljenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi nain.

Stranka koja je predala inicijalni akt u sud ima pravo da u roku od tri dana od dana njegove predaje sazna broj predmeta, ime sudije koji je odreen da postupa i mesto preduzimanja sudskih radnji.

lan 50

Hitnim predmetom u smislu odredaba ovog poslovnika smatra se predmet u kome je posebnim zakonom odreeno hitno postupanje (pritvor, postupci prema maloletnicima, krivini postupci u kojima se maloletnik pojavljuje u svojstvu oteenog, prekrajni postupci kod kojih je propisana mogunost izvrenja osuujue presude pre pravnosnanosti, privremene mere, izvrenje, brani i porodini sporovi, sporovi u vezi sa javnim informisanjem, steajni postupak, smetanje dravine, izdravanje maloletne dece, radni sporovi, izborni sporovi, i sl.).

Predmeti se mogu razvrstati po pravnoj oblasti, vrsti postupka, vrsti spora ili krivinog dela, broju uesnika, broju zahteva i sl.

lan 51

U sudovima u kojim postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem IKT, raspodela novoprimljenih predmeta vri se korienjem posebnog programa (matematikog algoritma) koji obezbeuje da na kraju jednog ciklusa raspodele sve sudije imaju podjednak broj novoprimljenih predmeta u radu i da budu podjednako optereene.

Ciklus raspodele predmeta traje jedan mesec.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, ciklus raspodele predmeta moe biti dui, ako je broj novoprimljenih predmeta manji od broja sudija rasporeenih za odreenu pravnu oblast. U tom sluaju sud godinjim rasporedom poslova odreuje trajanje ciklusa.

lan 52

Kada sud istovremeno primi vie inicijalnih akata, a u sudu ne postoje uslovi za voenje elektronskih upisnika korienjem IKT, inicijalni akti se mogu razvrstati prema: azbunom redu prezimena ili nazivu stranaka. Nakon toga predmeti se rasporeuju sudijama u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika.

U postupku po pravnim lekovima, razvrstavanje se moe vriti i prema datumu prijema inicijalnog akta.

lan 53

U sudskim jedinicama predmeti se po pravilu rasporeuju polazei od zakonom utvrene mesne nadlenosti i prava stranke na nesmetan pristup sudu, kao i zahteva da se postupak sprovede efikasno i sa to manje trokova.

lan 54

Posebnom odlukom predsednika moe se odstupiti od redosleda rasporeivanja predmeta zbog opravdane spreenosti sudije da postupa (privremena spreenost za rad, odsustvo u skladu sa posebnim propisima i sl.).

U sluajevima prestanka sudijske funkcije, napredovanja ili upuivanja sudije u drugi sud ili organ, promene propisa o nadlenosti i organizaciji suda, zateeni predmeti rasporedie se na nain predvien u lanu 49. ovog poslovnika.

lan 55

U ponovnom postupku po pravnom leku, predmet se rasporeuje sudiji, odnosno veu koje je prethodno postupalo u tom predmetu.

lan 56

Poslove razvrstavanja i raspodele predmeta obavlja pisarnica prema utvrenom godinjem rasporedu poslova, odnosno posebnoj odluci predsednika.

Kontrolu raspodele predmeta vri predsednik, sekretar suda ili upravitelj sudske pisarnice.

V Glava

OBAVETAVANJE JAVNOSTI O RADU SUDOVA

lan 57

U cilju obezbeivanja objektivnog, pravovremenog i tanog obavetavanja javnosti o radu suda i sudskim postupcima, predsednik, sudije i sudsko osoblje duni su da obezbede potrebne uslove, kao i odgovarajui pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodei rauna o interesima postupka, privatnosti, kao i bezbednosti uesnika u postupku.

Vreme, mesto i predmet suenja svakodnevno se objavljuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj e se suenje odrati ili na drugi pogodan nain.

Za suenje za koje postoji vee interesovanje javnosti sudska uprava e obezbediti prostoriju koja moe primiti vei broj lica. Sudsko vee je duno da po nalogu predsednika odri suenje u veoj prostoriji koja je obezbeena.

lan 58

Obavetenja za medije o radu suda i pojedinim predmetima daje predsednik, lice zadueno za informisanje javnosti (portparol) ili posebna sluba za informisanje.

Sudovi republikog ranga, apelacioni sudovi i sudovi sa posebnim odeljenjima ili veim brojem sudija odreuju lice zadueno za informisanje javnosti (portparol).

Informacije o pravnosnano okonanim postupcima pred sudom obavezno se objavljuju kada je zakonom, ili posebnim propisom predvieno, kao i u sluajevima za koje je javnost posebno zainteresovana.

Informacije i podaci koji se dostavljaju javnosti moraju biti tani i potpuni. Podaci koji prema posebnim propisima predstavljaju tajnu i zatieni podaci ije objavljivanje je iskljueno ili ogranieno zakonom se ne saoptavaju.

Prilikom kontakta sa javnou i medijima koristie se sredstva savremene komunikacije u skladu sa materijalno-tehnikim mogunostima suda (prostorija za pres konferencije - medija centar, izvetavanje putem veb-stranice i sl.).

O ravnomernoj zastupljenosti predstavnika razliitih medija na suenjima starae se predsednik.

lan 59

Fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda moe se obaviti samo uz prethodno pribavljeno pisano odobrenje predsednika, u skladu sa posebnim zakonom.

lan 60

Fotografisanje, audio i video snimanje na roitima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika vea, sudije i pisanog pristanka stranaka i uesnika snimljene radnje.

Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodie se rauna o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti uesnika u postupku.

Fotografisanje, audio i video snimanje u sudnici, nakon pribavljenog odobrenja, obavljae se pod nadzorom sudije, na nain koji obezbeuje nesmetan tok suenja i red u sudnici.

lan 61

Sud najmanje jedanput godinje, a najkasnije do 1. februara tekue godine za prethodnu godinu, izrauje informator sa osnovnim podacima o radu, koji su propisani posebnim zakonom i ovim poslovnikom, a od znaaja su za ostvarivanje prava graana i prezentaciju organizacije rada suda javnosti. Informator sadri: naziv i sedite suda; godinji raspored poslova; kontakt informacije (telefon, faks, veb-stranicu i adresu elektronske pote), imena rukovodilaca sudske uprave, podatke o radnom vremenu suda i njegovih slubi, imena i kontakte lica ovlaenih za prijem, obavetavanje stranaka i postupanje po pritubama, imena i kontakte lica ovlaenih za izdavanje uverenja i overu potpisa; imena i kontakte lica ovlaenih za omoguavanje razgledanja, prepisivanja i kopiranja spisa.

Informator iz stava 1. ovog lana, zbirke odluka i pravnih stavova, sud moe objavljivati u tampanom ili elektronskom obliku.

VI Glava

RADNO VREME I SUDSKI ODMOR

1. Radno vreme

lan 62

Radno vreme u sudu odreuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, u skladu sa posebnim propisom.

U okviru odreenog radnog vremena predsednik utvruje dnevni raspored radnog vremena, koji se objavljuje na orijentacionoj tabli na ulazu u zgradu suda.

Radnje koje se po odredbama pojedinih procesnih zakona smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme.

Zapoeta roita, ije bi odlaganje izazvalo nepotrebne trokove ili odugovlaenje postupka, dovrie se i nakon redovnog radnog vremena.

2. Sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi

lan 63

Van propisanog radnog vremena se, po odobrenju predsednika, mogu obavljati samo poslovi koji ne trpe odlaganje.

Godinjim rasporedom poslova predsednik rasporeuje sudije i sudsko osoblje za sprovoenje radnji koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, a koji e naizmenino biti u sudu u dane i vreme kada sud ne radi, ili e biti u pripravnosti da dou u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to ukae potreba (pripravnost). O tom rasporedu obavetavaju se nadleni javni tuilac i policija.

U mestima u kojima se nalazi sedite vieg suda i jednog ili vie osnovnih sudova, kao i kada je vie sudova smeteno u istoj zgradi, predsednici tih sudova se mogu sporazumeti da u pripravnosti budu sudije i sudsko osoblje samo jednog suda.

3. Raspored korienja godinjeg odmora

lan 64

Prilikom sainjavanja rasporeda korienja godinjeg odmora vodie se rauna o tome da u sudu ostane dovoljan broj sudija i sudskog osoblja kako bi se obezbedilo nesmetano voenje postupka u predmetima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju (pritvorskim, istranim, postupcima prema maloletnicima, krivinom postupku kada je maloletnik oteeno lice, putanja na uslovni otpust, radnim sporovima, predmetima smetanja dravine, porodinim sporovima, po predlogu za obezbeenje dokaza, odreivanje privremenih mera, meninim, ekovnim i steajnim postupcima, sporovima u vezi sa javnim informisanjem, prekrajnim postupcima hitne prirode i sl.).

VII Glava

SUDIJE, SUDIJE POROTNICI I SUDSKO OSOBLJE

1. Sudije

lan 65

Sudije su odgovorne za blagovremeno postupanje po predmetima i dune su da predsednika obavetavaju kada prvostepeni postupak nije okonan u roku.

U izvrnim, vanparninim i drugim nespornim stvarima sudija je duan da u roku od est meseci od dana prijema predmeta u sud obavesti predsednika zato prvostepeni postupak nije okonan.

2. Sudije porotnici

lan 66

U sudu se vodi evidencija sudija porotnika i prikupljaju podaci potrebni za voenje linih listova sudija porotnika.

O neopravdanim izostancima sudija porotnika predsednik obavetava Visoki savet sudstva.

lan 67

O potrebi pozivanja sudija porotnika predsednik vea deset dana pre odravanja roita obavetava predsednika. Ako je s obzirom na prirodu predmeta potrebno uee odreenih sudija porotnika, predsednik vea duan je oznaiti i te posebne okolnosti.

Predsednik poziva na raspravu sudiju porotnika i rasporeuje ga u vee najmanje osam dana pre odravanja rasprave, odnosno pretresa.

Predsednik vea koji postupa i kao sudija pojedinac u okviru jednog sudeeg dana, odredie, po pravilu, predmete iz nadlenosti vea.

lan 68

Sudije porotnici pozivae se prema utvrenom redosledu, odnosno prema njihovim znanjima, vetinama kao i potrebama suda i specijalizovanih sudskih vea.

3. Obaveze predsednika pri dostavi podataka za voenje linih listova

lan 69

Podatke potrebne za voenje linih listova za sudije, sudije porotnike i zaposlene evidentiraju sudovi.

Predsednik je duan da dostavlja Visokom savetu sudstva podatke potrebne za voenje linih listova.

Za tanost podataka koji se dostavljaju radi upisivanja u lini list odgovoran je predsednik, kao i lice na koje se podaci odnose, ako ih je ono saoptilo.

Ukoliko u sudu postoje uslovi, podaci koji se prikupljaju radi upisivanja u lini list mogu se voditi u elektronskom obliku, vodei pri tome rauna o zatiti i tajnosti podataka.

4. Sudsko osoblje

lan 70

Sudsko osoblje obavlja poslove u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

lan 71

Sudsko osoblje ima pravo i obavezu na struno usavravanje i obuku koju organizuje sud, ministarstvo i institucija nadlena za obuku u pravosuu.

5. Sekretar suda

lan 72

Sekretar suda pomae predsedniku u poslovima sudske uprave u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

6. Organizator poslova u sudu

lan 73

Sud moe imati organizatora poslova u sudu (u daljem tekstu: menader).

Menader pomae predsedniku u poslovima sudske uprave koji se odnose na finansijsko-materijalno i administrativno-tehniko poslovanje suda u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, a moe obavljati i druge poslove po nalogu predsednika.

7. Sudijski pomonik

lan 74

Sudijski pomonik prouava predmete koje mu dodeli sudija i priprema ih za suenja, obavlja poverene poslove u pripremnom odeljenju, sainjava zapisnik o sastancima, sednicama vea i odeljenja, priprema strune izvetaje, analize i obavetenja po nalogu sudije, uzima izjave stranaka na zapisnik obrauje pritube graana i obavlja druge poslove utvrene godinjim rasporedom poslova i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Sudijskom pomoniku moe se poveriti i obavljanje drugih poslova pod nadzorom sudije, kao to su: izrada nacrta odluke koja se odnosi na ispitivanje procesnih pretpostavki za voenje postupka, nacrt sudske odluke, nacrt odluke o dozvoljenosti pravnog leka, pripremanje referata za sudiju izvestioca, odreivanje visine sudske takse, razvrstavanje predmeta i sl.

8. Sudijski pripravnik

lan 75

Sudijski pripravnik upoznaje se sa predmetima koje mu dodeli sudija, prati suenja i usavrava se u skladu sa programom obuke propisanim od strane institucije nadlene za obuku u pravosuu i aktom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

9. Slubena legitimacija i identifikaciona kartica

lan 76

Sudija ima slubenu legitimaciju.

Predsednik propisuje ko od sudskog osoblja ima slubenu legitimaciju (dostavlja, sudski izvritelj, overitelj i dr.).

Legitimacija je dimenzija 10 x 6,5 cm. Sadraj i oblik legitimacije dati su na posebnom obrascu (Obrazac. br. 93 i 94) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo.

Po razreenju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika legitimacija se vraa i ponitava.

lan 77

Predsednik moe odrediti da sudije i sudsko osoblje poseduju i identifikacionu karticu - oznaku identiteta, kao i da je sudsko osoblje obavezno da tokom radnog vremena tu oznaku nosi na vidnom mestu.

Identifikaciona kartica je dimenzija 5,5 x 8,5 cm.

Sadraj i oblik identifikacione kartice dati su na posebnom obrascu (Obrazac broj 95) koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo.

Po razreenju, prestanku radnog odnosa, odnosno po odluci predsednika identifikaciona kartica se vraa i ponitava.

10. Odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka i drugih uesnika u sudskom postupku

lan 78

Sudije, sudije porotnici, stranke i sudsko osoblje obavezni su da se odevaju prikladno, na nain kojim se uva ugled suda i lino dostojanstvo. O prikladnom odevanju sudskog osoblja stara se sekretar suda, odnosno organizator poslova u sudu (menader suda).

lan 79

Sudije u toku suenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama nose slubenu odeu (u daljem tekstu: toga).

Toga se razlikuje u zavisnosti od ranga suda (crna sa detaljima boja dravne zastave). Detalji na togi sudije prvostepenog suda su bele boje, drugostepenog suda plave boje, a Vrhovnog kasacionog suda crvene boje.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda preko toge nosi pozlaenu kolajnu, sa medaljonom na kome je grb Republike Srbije, ispod koga je natpis "Vrhovni kasacioni sud".

Izgled toge i kolajne prikazan je na crteima 1 i 2 koji ine sastavni deo ovog poslovnika.

lan 80

Toga se ne nosi van prostorija suda.

Toga se uva i odlae u posebnoj prostoriji u sudu. O odravanju toge (popravke, hemijsko ienje, obnavljanje, ivenje), stara se sudska uprava.

Trokovi odravanja toge padaju na teret budetskih sredstava suda.

lan 81

Sudsko osoblje u toku suenja na raspravama, pretresima i javnim sednicama moe da nosi slubenu odeu.

lan 82

Prilikom rada i boravka u sudnici sudsko osoblje koje ne nosi slubenu odeu, stranke i drugi uesnici u sudskom postupku ne mogu nositi sportsku odeu (trenerke, patike, papue i sl.), kao ni drugu odeu koja nije primerena prirodi i ozbiljnosti posla koji se obavlja u sudnici.

O prikladnom odevanju u sudnici stara se sudija koji vodi postupak i ovlaen je da neprikladno odevene udalji iz sudnice.

lan 83

Pravosudna straa nee dozvoliti ulazak u sudsku zgradu neprikladno odevenim licima (u ortsevima, kratkim pantalonama, majicama bez rukava i sl.).

VIII Glava

SUDSKA ZGRADA I RADNE PROSTORIJE

1. Sudska zgrada

lan 84

Svim sudskim zgradama i nepokretnostima koje su namenski dodeljene sudu na korienje upravlja sud.

Pojedina odeljenja jednog suda mogu se nalaziti i u drugim zgradama na podruju tog suda. U istoj zgradi moe biti smeteno vie sudova ili odeljenja tih sudova.

Predsednik Vieg prekrajnog suda moe odrediti da odreeni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan odeljenja Vieg prekrajnog suda.

Predsednik apelacionog suda moe odrediti da odreeni broj sudija i sudskog osoblja koristi za rad prostorije koje se nalaze izvan sedita apelacionog suda.

Ako je u istoj zgradi smeteno vie sudova, sudskom zgradom upravlja sud najvieg ranga ija je sudska uprava smetena u zgradi suda.

Ako su u sudskoj zgradi smeteni i drugi dravni organi, zgradom upravlja sud.

lan 85

Na ulazu u zgradu suda postavlja se natpis sa slubenim nazivom suda i dravnom zastavom.

Naziv suda ispisuje se na posebnoj tabli etvorougaonog oblika dimenzije 45 x 25 cm.

Tabla sa natpisom sadri: grb i naziv Republika Srbija, naziv i sedite suda. Tekst mora biti napisan velikim tampanim slovima, jezikom i pismom koje je u slubenoj upotrebi u sudu. Ukoliko je u sudu u slubenoj upotrebi, pored srpskog jezika i irilikog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa redosledom predvienim posebnim zakonom.

Tabla sa natpisom se istie na desnoj strani zgrade uz glavni ulaz. Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova table sa natpisom istiu se na istoj strani zgrade tako da najpre bude privrena tabla sa nazivom vieg suda a zatim ostalih sudova.

Ako su u sudskoj zgradi smeteni i drugi dravni organi tabla sa natpisom ostalih dravnih organa istie se na levoj strani zgrade.

Zastava mora biti sainjena od kvalitetnog materijala i postavljena na jarbolu vertikalno ili na fasadi zgrade.

2. Raspored radnih prostorija

lan 86

Predsednik odreuje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom odreuju prostorije za odravanje suenja (sudnice), prijem stranaka i njihovo zadravanje u zgradi, smetaj predsednika, sudske uprave, sudija, sudija porotnika, sudskih odeljenja i vea, pisarnice i ostalih slubi u sudu.

Prilikom odreivanja prostorija za sudsku pisarnicu, zemljine i druge javne knjige, vodie se rauna da se strankama olaka obavljanje poslova u sudu.

Prijemna kancelarija odredie se u neposrednoj blizini ulaza.

U sluaju da sedite javnog tuilatva nije u zgradi suda, odredie se prostorija koju e koristiti javni tuioci i njihovi zamenici.

U sudovima sa veim obimom poslova, odredie se prostorija za advokate.

Ako je u sudskoj zgradi smeteno vie sudova ili drugih dravnih organa, predsednik neposredno vieg suda, po pribavljenom miljenju predsednika sudova, odnosno funkcionera koji rukovode drugim dravnim organima, odreuje koje e prostorije u sudskoj zgradi koristiti sud nieg ranga, odnosno drugi dravni organi.

lan 87

Raspored radnih prostorija istai e se na vidnom mestu na ulazu u sudsku zgradu, na orijentacionoj tabli.

Orijentaciona tabla izrauje se u grafikom obliku, a moe biti izraena i u elektronskom obliku.

Orijentaciona tabla sadri: pregled sudskih prostorija po odeljenjima i slubama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odeljenja, vea i slube sa imenima predsednika vea, odnosno sudija pojedinaca, kao i sudskog osoblja koje neposredno postupa sa strankama. Ukoliko je u sudu u slubenoj upotrebi, pored srpskog jezika i irilikog pisma, i jezik i pismo nacionalnih manjina, tekst se ispisuje u skladu sa posebnim zakonom.

Na ulazu u svaku radnu prostoriju istie se natpis sa oznakom odeljenja, vea ili slube, kao i imena sudija i sudskog osoblja. Sudnice i prostorije u kojima se odrava suenje moraju biti opremljene grbom i dravnom zastavom, koji se, po pravilu, postavljaju na zidu iza sudskog vea.

lan 88

Prostorije u sudu, osim onih koje su namenjene za upotrebu i boravak stranaka, se zakljuavaju kada se u njima ne nalaze sudije i sudsko osoblje.

Predsednik odreuje prostorije u kojima nije dozvoljen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, raunovodstvo, raunarski centar i sl.).

Po zavretku radnog vremena predmeti, slubeni materijal, kancelarijski pribor i drugi predmeti vee vrednosti, zakljuavaju se. Peati, tambilji i igovi zakljuavaju se u posebnim pregradama.

Radne prostorije, hodnici, ekaonice za stranke i advokate moraju biti uredne, iste i opremljene higijenskim sredstvima i propisanim protivpoarnim ureajima.

3. Kuni red

lan 89

Kunim redom propisuje se nain korienja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadravanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za uvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu.

Kunim redom utvruju se obaveze lica koja koriste prostorije suda ili se u njima povremeno zadravaju.

Sa kunim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblje, a izvod iz kunog reda koji se odnosi na graane istie se na vidnom mestu u sudu i na drugi pogodan nain.

lan 90

Kuni red propisuje predsednik. Ako je u istoj zgradi smeteno vie pravosudnih ili dravnih organa, kuni red propisuje predsednik vieg suda, a ako su u zgradi smeteni sudovi istog ranga, predsednici sudova sporazumno propisuju kuni red.

lan 91

Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblje i pravosudna straa duni sud da se prema strankama i licima koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvoenju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose tako da potuju dostojanstvo njihove linosti.

Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi duni su da se pridravaju kunog reda i da ne remete rad suda.

U sluaju krenja kunog reda od strane stranaka i drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna straa moe primeniti mere koje su odreene zakonom i aktom o pravosudnoj strai.

4. Oglasna tabla

lan 92

U sudskoj zgradi se na vidnom mestu postavlja oglasna tabla za objavljivanje sudskih oglasa, saoptenja i dostavljanja koja se vre po procesnim zakonima, raspored zakazanih suenja, kao i sva obavetenja o prijemu stranaka i drugih lica kojima nije upuen sudski poziv.

U sudu se postavlja i oglasna tabla za dostavu, u skladu sa posebnim propisima.

U privrednim sudovima se postavlja se i posebna steajna oglasna tabla na kojoj se objavljuju sve odluke u vezi sa steajem i likvidacijom.

U sudu se moe postaviti i elektronska oglasna tabla.

lan 93

Upravitelj pisarnice, stara se o blagovremenom i urednom isticanju i uklanjanju oglasnih primeraka na oglasnu tablu.

Upravitelj pisarnice, stavlja beleku o danu isticanja i uklanjanja oglasnog primerka, potpisuje beleku, overava je peatom i ulae u odgovarajui spis.

IX Glava

POSLOVANJE U SUDU

1. Postupanje sudskog osoblja sa strankama

lan 94

Stranke, njihovi punomonici i druga lica koja dolaze u sud radi traenja obavetenja, razgledanja i prepisivanja spisa, dobijanja potvrda i sl., primaju se u vreme odreeno za to godinjim rasporedom poslova.

Podnesci i druga pismena primaju se tokom celog radnog vremena.

lan 95

Stranke i druga lica prima predsednik, sekretar suda, kao i sudsko osoblje odreeno rasporedom poslova za prijem stranaka, tokom redovnog radnog vremena. Predsednik moe odrediti krae vreme za obavljanje pojedinih radnji (razgledanje spisa i sl.).

Predsednik odreuje vreme kada prima stranke. Prijem stranaka predsednik moe poveriti zameniku predsednika suda ili predsedniku pojedinog odeljenja.

lan 96

Stranke kojima je zbog udaljenosti ili drugih razloga otean ponovni dolazak u sud primie se i van vremena odreenog za primanje stranaka. Na isti nain e se postupiti i u hitnim i drugim opravdanim sluajevima.

lan 97

Obavetenja iz delokruga sudske uprave daje predsednik, zamenik predsednika suda ili predsednik pojedinog odeljenja.

Stranke, njihovi punomonici i druga ovlaena lica obavetavaju se o stanju predmeta u pisarnici na osnovu podataka iz upisnika i spisa. Obavetenja e se ograniiti na nune podatke o stadijumu postupka u kome se predmet nalazi.

Sudskom osoblju nije dozvoljen razgovor sa strankama o pravilnosti sudskih radnji, sudskih odluka ili o verovatnom ishodu spora.

Obavetenja e se davati i pismeno ili na drugi pogodan nain, a kratka i hitna i telefonom, ako je to po prirodi stvari mogue.

U sudovima u kojima se koristi IKT, odreene informacije se mogu davati i putem Interneta u zavisnosti od tehnikih mogunosti suda.

lan 98

Stranke mogu, da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spise kod kojih je postupak u toku u svako vreme, osim tri dana pre zakazanog roita, ukoliko bi se time ometala priprema suenja.

Stranke mogu da pregledaju spise u sudskoj jedinici i odeljenju izvan sedita suda, pod uslovima iz stava 1. ovog lana.

Zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa, odnosno umnoavanje podnosi se na obrascima propisanim ovim poslovnikom (Obrazac br. 134, 135 i 136). Obavetenje o mestu i vremenu pregledanja spisa, bie dostavljeno, odnosno saopteno stranci najkasnije u roku od 24 sata od prijema zahteva, na pogodan nain.

O zahtevu za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odluuje se, u skladu sa zakonom.

Stranke pregledaju i prepisuju spise na za to odreenom mestu i pod nadzorom sudskog osoblja u pisarnici, a mogu zahtevati fotokopiranje celog spisa, pojedinih delova spisa ili pojedinih pismenih dokaza ( fotografisanje, snimanje, elektronski oblik i sl.). Stranke mogu da pregledaju spise u elektronskom obliku ukoliko za to postoje tehniki uslovi.

Ostalim licima koja imaju opravdan interes da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju pojedini spis dozvola se daje, u skladu sa zakonom.

Po pravnosnanom okonanju postupka dozvolu za pregledanje spisa daje predsednik.

Ako se zahtev za pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje spisa odnosi na informaciju od javnog znaaja, o zahtevu odluuje predsednik u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, u skladu sa posebnim zakonom.

Nacrti neotpravljenih odluka, slubene beleke sudije i dokazi u vezi sa kojima je iskljuena javnost, pre pregledanja e se izdvojiti iz spisa.

lan 99

Na zahtev stranke, treih lica koja imaju opravdan interes i kad je to propisima odreeno, sud izdaje uverenje o injenicama o kojima vodi slubenu evidenciju.

O sadraju sudskih odluka, zapisnika i drugih akata u spisima nee se izdavati potvrda, ve e se sainiti prepis tih pismena.

Izvodi iz javnih knjiga izdaju se, u skladu sa posebnim propisima.

lan 100

Sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivini ili prekrajni postupak, na podruju za koje je sud nadlean. Ukoliko su dva ili vie sudova povezani IKT, sud izdaje uverenje da se protiv lica koje podnosi zahtev ne vodi krivini ili prekrajni postupak na teritoriji za koju su sudovi nadleni.

Ako sud utvrdi da se krivini ili prekrajni postupak vodi, izdae uverenje u kome e to konstatovati i navesti broj predmeta, lino ime stranke, jedinstveni matini broj i podatke o stadijumu postupka (zakonski osnov i naziv dela).

Na zahtev lica sud izdaje i uverenja da li je lice u odreenom periodu kanjavano za prekraj ili privredni prestup na podruju za koje je nadlean, odnosno za teritoriju za koju su nadleni sudovi koji su povezani IKT.

2. Pravna pomo graanima

lan 101

Pravnu pomo graanima pruaju sudovi, u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom.

Svaki sud je duan da van sudskog postupka, na mestima posebno odreenim i vidno oznaenim u zgradi suda, graanima bez obzira na imovno stanje da opte pravne informacije i poetan pravni savet (o pravnom statusu osobe, o mogunostima postizanja mirnog reavanja spora, informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i pojedine faze postupka, o nadlenosti suda, pojedinim pravilima postupka, trokovima postupka, nainu i mestu izvrenja odluke, o mogunosti ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomo, kao i o pravu na obaveznu odbranu).

Pravnu pomo mogu pruati sudijski pomonici i drugo sudsko osoblje, u sudu u skladu sa poslovima koje obavljaju.

Odreene informacije se mogu objavljivati tampanjem, javnim objavljivanjem ili uruivanjem pisanog teksta u zgradi suda ili u sredstvima javnog informisanja (veb-stranica ili na drugi pogodan nain).

lan 102

U graanskom postupku, sud moe dostaviti i pisano obavetenje koje sadri: pouku o pravu na oslobaanje od plaanja trokova postupka, pravu na besplatnu pravnu pomo i besplatno zastupanje, pravu na besplatnog tumaa, medijaciju i sl.

Obavetenje iz stava 1. ovog lana moe se dostaviti uz poziv za pripremno ili prvo roite za glavnu raspravu, lino ili preko punomonika, kao i u postupku prethodnog ispitivanja tube, ukoliko sud proceni da je to potrebno, u skladu sa odgovarajuim odredbama procesnog zakona.

U krivinom postupku, sud moe dostaviti pisano obavetenje osumnjienom odnosno okrivljenom, pre prvog sasluanja kojim ga obavetava o njegovim pravima prilikom sasluanja (pravu na odbranu, branioca, odnosno postavljenje obaveznog branioca, da u postupku koristi jezik koji razume, prevodioca i tumaa, poverljiv razgovor pre sasluanja), u skladu sa odgovarajuim odredbama procesnog zakona.

3. Meusobna pravna pomo

lan 103

Poslove meusobne pravne pomoi, koji se odnose na saradnju sa drugim sudovima i dravnim organima obavlja predsednik.

Sudija koji po predmetu postupa sarauje neposredno sa drugim sudovima, javnim tuilatvima, drugim dravnim organima i ustanovama u skladu sa procesnim zakonima koji se primenjuju u konkretnom predmetu.

Sudsko osoblje postupa u stvarima pravne pomoi kada je za to izriito ovlaeno.

Spisi se mogu dostaviti drugim dravnim organima, u skladu sa posebnim zakonom, samo na osnovu saglasnosti predsednika i sudije koji postupa po predmetu, ukoliko se time ne ometa sudski postupak.

lan 104

Zamolnice za pravnu pomo upuene drugim sudovima trebalo bi da budu jasne i potpune i da sadre naroito: oznaku predmeta, lina imena stranaka, predmet, kratku i odreenu sadrinu zahteva, oznaku da li je sa rasprave, odnosno pretresa javnost iskljuena, da li su se stranke odrekle prava prisustvovanja ili traile da svedok na svoj iskaz poloi zakletvu i sl.

Ako se zahteva sasluanje, navee se sve okolnosti o kojima bi sasluani trebalo da se izjasni.

Predmet po kome se trai pravna pomo dostavlja se zamoljenom sudu samo izuzetno, kada postoje opravdani razlozi za to. U tom sluaju, pisarnica formira pomoni omot, u koji stavlja kopiju zamolnice i unosi datum predevidencije. Rok povraaja predmeta evidentira se i u spisku poslatih predmeta koje bi trebalo vratiti.

Zamoljeni sud je duan da obavesti sud koji je poslao zamolnicu ukoliko postoje okolnosti koje spreavaju da se po zamolnici postupi u primerenom roku.

4. Meunarodna pravna pomo

lan 105

Domai sudovi odreeni zakonom pruaju meunarodnu pravnu pomo stranim sudovima, organima i meunarodnim organizacijama u skladu sa zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorima.

Zahtev za meunarodnu pravnu pomo inostranim organima podnosi se u vidu izlazne zamolnice za meunarodnu pravnu pomo u krivinim i graanskim stvarima.

Domai sudovi zahtevaju meunarodnu pravnu pomo podnoenjem izlazne zamolnice, koju upuuju stranim sudovima, organima i meunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom i potvrenim meunarodnim ugovorima.

Izlazna zamolnica trebalo bi da bude jasna i potpuna i da sadri naroito: naziv suda koji upuuje zamolnicu i naziv zamoljenog inostranog suda, organa, odnosno diplomatsko-konzularnog predstavnitva Republike Srbije u inostranstvu, pravni osnov zahteva za meunarodnu pravnu pomo (zakon odnosno meunarodni ugovor), lino ime, prebivalite ili boravite, dravljanstvo, odnosno naziv i sedite stranke i njeno svojstvo u postupku, lino ime i adresu zastupnika stranke, oznaku spisa i opis sluaja za koji se trai meunarodna pravna pomo, predmet zamolnice - opis radnje meunarodne pravne pomoi koja se trai, sadraj zamoljene radnje (npr. vrsta dokaza ili mera koje se trae, okolnosti na koje bi trebalo izvesti dokaze i sl.), kao i druge elemente koji su neophodni za pojedine vidove meunarodne pravne pomoi (Obrazac broj 170).

Zamolnice, koje se dostavljaju u inostranstvo, potpisuje predsednik.

Sudske odluke se mogu dostavljati stranim dravama ili meunarodnim organizacijama u overenom prepisu na latininom pismu uz dostavljane originalne odluke, po njihovoj molbi ili ako je to predvieno potvrenim meunarodnim ugovorom.

5. Overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu

lan 106

U svakodnevnom poslovanju, a naroito u vezi sa overavanjem isprave za upotrebu u inostranstvu, sud je duan da obrati panju na sadraj i itkost pojedinih pismena i isprava koje se overavaju, na kvalitet hartije, otisak peata i na sve drugo to je od znaaja za spoljni izgled pismena i isprave.

Ako pismeno ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana, predsednik moe uskratiti overu pismena i uputiti podnosioca da podnese uredno pismeno, koje je i po spoljnom izgledu podobno za upotrebu u inostranstvu.

lan 107

Predsednik svojim potpisom i peatom suda potvruje da je navedeno lice pred sudom potpisalo ispravu, ili priznalo za svoj potpis na ispravi. Tekst overe dat je na posebnom obrascu koji se nalazi na kraju ovog poslovnika i ini njegov sastavni deo (tambilj broj 25 - Apostille).

Tekst overe stavlja se neposredno iza poslednjeg reda teksta isprave, a ako je prostor nedovoljan stavlja se na na posebnoj strani.

Predsednik i sudija koji ga zamenjuje u poslovima meunarodne pravne pomoi, deponuju u ministarstvu svoje izvorne potpise.

6. Voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina

lan 108

Sudski postupak se moe voditi na jeziku nacionalne manjine, ako je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi u sudu, u skladu sa posebnim propisima.

Ako se sudski postupak ne vodi na jeziku nacionalne manjine, a u sudu je pored srpskog jezika u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, pripadniku nacionalne manjine koji to zahteva pismena se dostavljaju na njegovom jeziku.

U ostalim sluajevima primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama.

Prevoenje podnesaka i isprava dostavljenih sudu na jezicima nacionalnih manjina vri prevodilac.

Zapisnici i odluke u prvostepenom postupku u vezi s tim postupkom izrauju se, kao autentini tekstovi, na srpskom jeziku i na utvrenom jeziku postupka. Po potrebi se i prevode na drugi jezik nacionalne manjine, ako to zahteva pripadnik nacionalne manjine kao uesnik postupka koji se ne vodi na njegovom jeziku.

Zapisnici i odluke u postupcima po pravnim lekovima izrauju se na srpskom jeziku. Prevoenje odluka donetih po pravnim lekovima na utvreni jezik postupka i po potrebi na drugi jezik nacionalnih manjina, kao i dostavljanje u verodostojno prevedenom tekstu na odgovarajui jezik (pripadnicima nacionalnih manjina kao uesnicima postupka koji to zahtevaju), vri prvostepeni sud.

lan 109

Sud evidentira postupke koji se vode na jezicima nacionalnih manjina.

Naznaka da se postupak vodi na odreenom jeziku nacionalne manjine stavlja se na omot spisa i unosi u odgovarajui upisnik.

lan 110

Sudovi sarauju i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome taj jezik nije u slubenoj upotrebi, prilae se i prevod na srpski jezik.

X Glava

POSLOVANJE IZVAN SEDITA SUDA

1. Sudska jedinica

lan 111

U sudskim jedinicama izvan sedita osnovnih i privrednih sudova, sudi se i mogu se preduzimati sve sudske radnje odreene ovim poslovnikom, osim meunarodne pravne pomoi po ulaznim zamolnicama inostranih sudova, nadlenih organa i meunarodnih organizacija.

Godinjim rasporedom poslova blie se ureuju sudske radnje koje se preduzimaju u sudskim jedinicama i odreuju pravne oblasti u kojima se postupa.

2. Odeljenje izvan sedita suda

lan 112

U odeljenju izvan sedita suda trajno se sudi i preduzimaju druge sudske radnje u skladu sa zakonom.

3. Poslovi sudske jedinice i odeljenja izvan sedita suda

lan 113

U sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, predsednik godinjim rasporedom poslova odreuje:

1) broj vea, sudija i sudskog osoblja koji e u njima raditi, raspored korienja radnog vremena (sudiju koji sudi u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, a odluke radi u seditu suda i sl.);

2) podruje suda (sudsku jedinicu, odeljenje izvan sedita suda) na kojem e se preduzimati pojedine sudske radnje iz nadlenosti suda;

3) vrstu sudijskog posla koji se obavlja, pravnu oblast i vrstu predmeta po kojima se postupa (samo po predmetima iz krivine materije, istranim predmetima, nadlenost sudije pojedinca, da se u odreenim posebnim postupcima postupa samo u seditu suda i sl.).

lan 114

Predaja pismena vri se u seditu suda, sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda. U sudskoj jedinici vodi se posebna evidencija za pismena koja se predaju u sudskoj jedinici. Primerak pismena ostaje u sudskoj jedinici i se uva u skladu sa posebnim propisima.

Pismena se predaju u dva primerka za sud i u dovoljnom broju primeraka za suprotnu stranu.

Na inicijalni akt koji se predaje u sudsku jedinicu ili odeljenje izvan sedita suda, stavlja se prijemni tambilj. Sudski broj predmeta odreuje se u komunikaciji sa seditem suda, elektronskim putem, telefonskim putem i sl.

Inicijalni akt primljen u sudskoj jedinici dostavlja se osnovnom sudu u kojem se vri upis u glavni upisnik i raspodela predmeta u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika (Obrazac broj 168).

Sudska jedinica upisuje podatke iz Obrasca utvrenog stavom 4. ovog lana, kao i broj predmeta iz upisnika osnovnog suda i lino ime sudije kojem je predmet dodeljen, u odgovarajui pomoni upisnik koji se vodi u sudskoj jedinici.

U sluaju kada se sudske radnje nee preduzimati u sudskoj jedinici u kojoj je inicijalni akt predat, jedan primerak inicijalnog akta zadrae se u sudskoj jedinici, a ostali primerci inicijalnog akta sa prilozima, dostavie se pisarnici u seditu suda.

Inicijalni akt kojim se pokree upravni spor, predaje se u seditu Upravnog suda.

lan 115

U seditu suda pored osnovnog upisnika vodi se posebna evidencija za predmete u kojima se postupa u sudskoj jedinici. Ova evidencija sadri naroito podatke o broju predmeta, strankama (lino ime stranke, prebivalite i sl.) i predmetu spora.

lan 116

Zavreni predmeti se uvaju u prirunoj arhivi odeljenja izvan sedita suda najdue dve godine, a zatim se predaju arhivi suda u seditu.

Odeljenje izvan prekrajnog suda vodi evidenciju o predmetima do njihovog arhiviranja, a predsednik odeljenja je duan da periodino, a najmanje jednom meseno obavetava predsednika o broju i strukturi predmeta u radu.

4. Sudski dani

lan 117

Odluku o odravanju sudskih dana donosi predsednik.

Odlukom o odravanju sudskih dana odreuje se: mesto, dan i vreme suenja i preduzimanja odreenih sudskih radnji izvan sedita suda.

Sudski dani oglaavaju se u mestu u kome se odravaju putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan nain (oglasna tabla sudske jedinice, mesne kancelarije ili druga mesta podobna za isticanje oglasa).

lan 118

Pojedine sudske radnje sud obavlja izvan sedita suda, kad je to posebnim zakonom predvieno, ako se drugaije ne mogu obaviti ili ako je to celishodnije.

O potrebi izlaska odluuje sud uvek kad je u pitanju odravanje roita izvan sudske zgrade, uviaj, vetaenje, sastavljanje testamenta i overavanje isprava i potpisa licima koja zbog bolesti ili starosti nisu u stanju da dou u sud. U drugim sluajevima, o obavljanju sudskih radnji izvan sudske zgrade odluuje predsednik, ukoliko posebnim propisima nije drugaije odreeno.

Svaki sudski izlazak zavodi se u dnevnik slubenih izlazaka (Obrazac broj 109) i prijavljuje predsedniku, koji svojim potpisom na nalog za slubeno putovanje dozvoljava izlazak.

lan 119

Predsednik se stara da se u jednom pravcu i u okviru jednog izlaska obavi to vie slubenih poslova, vodei rauna da se time trokovi stranaka ne poveavaju.

Izlasci u vezi sa uestvovanjem vetaka, organizuju se tako, da se jednog dana obavi vie vetaenja.

5. Podmirenje sudskih trokova

lan 120

Sudski trokovi podmiruju se, u skladu sa posebnim propisima.

Sudska radnja izvan sudske zgrade odreena na zahtev i troak stranke moe se sprovesti nakon to stranka poloi sudu odreenu svotu novca za tu svrhu (predujam).

lan 121

Za obavljanje pojedinih sudskih radnji izvan sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu trokova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog dravnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno i vozilom slubenog lica.

Vozila suda koriste se, po pravilu, za obavljanje slubenih radnji na osnovu putnog naloga koji je izdao predsednik.

XI Glava

OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NAIN PISANJA I POTPISIVANJA

1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena

lan 122

U svom radu, sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane rei i rei koje nisu opte usvojene u radu suda. Jeziki izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv.

U izreci i obrazloenju odluke stranke se uvek oznaavaju njihovim punim linim imenom, a ne po redu nabrajanja (prvoredni tuilac, drugooptueni i sl.). Kada se podaci upisuju u javne knjige izreka sadri i line podatke propisane posebnim propisima (ime jednog od roditelja, devojako prezime, godina roenja, JMBG i dr.).

Vremensko trajanje kazne, i novani iznosi oznaavaju se u izreci odluke slovima.

Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraenom obliku (ZPP, KZ), a oni koji nisu u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i oznaenjem slubenog glasnika i broja u kome su objavljeni (npr. "Sl. gl. RS", broj 27/10).

lan 123

Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik.

Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik vea, odnosno sudija pojedinac.

Upravitelj pisarnice moe potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene odluke ili uputstava predsednika vea, odnosno sudije pojedinca.

Pismena koja se odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, vetaka, dostavljanje tube, odgovora na tubu i druge poslove ekspedicije potpisuje lice koje ih otpravlja, na nain propisan stavom 3. ovog lana.

lan 124

U sluaju trajne spreenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji mogunost da predsednik vea ili zapisniar potpiu odluku koja je doneta, ali nije izraena odnosno potpisana, odluku e izraditi ili potpisati umesto predsednika vea, drugi sudija, a umesto zapisniara - drugi zapisniar, odnosno lice koga odredi predsednik.

Predsednik e posebnom odlukom odrediti sudiju koji e dalje postupati u predmetu u sluaju iz stava 1. ovog lana, ako je doneta odluka potpisana, a nije ekspedovana, odnosno da po predmetu treba da se postupa.

Ako je zakljuena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik e u sluaju iz stava 1. ovog lana, predmet dati u rad drugom predsedniku vea ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede postupak.

lan 125

U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se zaglavlje koje sadri: grb Republike Srbije, naziv Republika Srbija, naziv suda, oznaku i broj predmeta, datum i sedite suda. Ako je odluka ili pismeno izraeno u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, u zaglavlju se pored naziva navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedita suda.

Presude, reenja, zapisnici i reenja drugostepenog suda piu se na celom listu formata A4, a ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slina pismena mogu se pisati na listu formata A5.

Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno sastavljeni i odtampani korienjem IKT ili pisaom mainom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviaju, zapisnici u postupku izvrenja i sl.).

U sudovima u kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veliina i vrsta slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.).

2. Izvornici i prepisi

lan 126

Izvornikom se smatra odluka suda sastavljena u propisanom obliku, koju je potpisao predsednik vea - sudija koji je odluku doneo i zapisniar, ako je njegovo uestvovanje obavezno, ili sudijski pomonik kome je to rasporedom poslova povereno.

Izvornik ostaje u predmetu.

lan 127

Prepisi izvornika izrauju se korienjem IKT, pisaom mainom, ili na drugi mehaniki nain, fotokopiranjem, ili mikrofilmovanjem.

Prepisi moraju biti uredni, jasni i itki, a sadrina mora odgovarati izvorniku.

Izvornici i prepisi mogu se sainiti odgovarajuim popunjavanjem obrazaca kad je to zbog njihove slinosti celishodno.

Pre otpravljanja prepisi se sravnjuju sa izvornikom i potpisuju.

lan 128

Prepis sadri ime predsednika vea, odnosno sudije pojedinca koji je potpisao izvornik, otisak tambilja, koji potpisuje upravitelj pisarnice ili drugo lice koje ovlasti predsednik i jasan otisak peata suda.

Na prepis odluke stavlja se pouka o pravnom leku.

lan 129

Za odluke koje se esto ponavljaju moe se sainiti izvornik u skraenom obliku, ukoliko to nije suprotno zakonu.

Umesto izvornika odluke kojim se usvaja predlog moe se na samom podnesku staviti beleka o tome (npr.: "Usvaja se predlog, Trokovi predlagaa 25 din., odluka o trokovima mora se obrazloiti, Datum, Potpis"). Moe se naznaiti i broj tambilja (na primer: "tambilj 1") kada se prepis sastavlja popunjavanjem otisaka tambilja. Prema potrebi moe se u beleci o usvajanju predloga izdati uputstvo da se u otisku tambilja neto izmeni, izostavi ili doda.

lan 130

Kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara reenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, moe se izdati skraeni prepis reenja stavljanjem otisaka tambilja koji sadri tekst kojim se usvaja predloeno reenje. Stranka koja pismeno predaje sudu moe tekst tambilja sa svim potrebnim podacima unapred odtampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.

Prepisi e se sainiti skraeno samo pod uslovom da je reenje suda na izvorniku stavljeno tambiljem.

Sudovi e nastojati da stranke, u stvarima po kojima se mogu izdati skraeni prepisi, predaju sudu podneske u potrebnom broju primeraka koji su podobni da se upotrebe kao skraeni prepisi.

3. Obnavljanje spisa

lan 131

Ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traenja ne mogu se pronai, ili se unite ili tako otete da su neupotrebljivi, pokrenue se postupak za njihovo obnavljanje.

Obnavljanje spisa se sprovodi po pravilima vanparninog postupka, shodnom primenom odredaba koje ureuju ponitaj isprava.

Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokree sud reenjem po slubenoj dunosti.

Kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnano okonan, postupak za obnavljanje pokree se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes. Reenje o tome donosi sud po slubenoj dunosti ili na zahtev stranke.

U sluajevima gubitka ili oteenja dela ili kompletnog spisa koji se uva u elektronskom obliku vri se njegovo obnavljanje korienjem IKT.

Postupak obnavljanja nee se pokrenuti ako je protekao rok do koga se po postojeim propisima uvaju takvi spisi.

lan 132

U postupku obnavljanja predmeta po kojima je postupak u toku postupa predsednik vea, odnosno sudija pojedinac prvostepenog suda kome je predmet po godinjem rasporedu poslova dodeljen u rad, a u predmetima po kojima je postupak okonan - predsednik vea, odnosno sudija pojedinac koga odredi predsednik.

Obnavljaju se samo oni spisi u predmetu koji su od bitnog znaaja za postupak.

Predmet se obnavlja na osnovu prepisa nestalih, oteenih ili unitenih spisa kojima raspolau stranke ili sud, podataka iz upisnika i pomonih knjiga, a po potrebi i na osnovu saglasnih izjava stranaka, svedoka, vetaka, zastupnika i drugih lica koja su uestvovala u postupku. Kad o pojedinim radnjama nema podataka, a izjave navedenih lica nisu saglasne, te radnje e se ponoviti ukoliko nije bila doneta prvostepena odluka.

Stranke se obavetavaju samo o nestanku onih spisa po kojima je postupak u toku i ujedno pozivaju da donesu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolau.

lan 133

Predlog za obnavljanje spisa kojima je postupak u toku i sve radnje u postupku obnavljanja upisuje se pod istim brojem u upisnik u kome je zaveden izgubljeni, oteeni ili uniteni spis.

Predlog za obnavljanje spisa po kojima je postupak pravnosnano okonan zavodi se u upisnik "Su", a posle donetog reenja, kojim se nareuje obnavljanje, uvodi se pod novim rednim brojem u odgovarajui upisnik.

4. Peati, tambilji, obrasci i metalni ig

lan 134

Peat suda izrauje se, koristi i uva u skladu sa posebnim zakonom kojim se ureuje namena, sadraj, izgled i upotreba peata dravnih organa.

Sud ima vie primeraka peata koji su istovetni po sadrini.

Peat suda koristi se u svim sudskim jedinicama i odeljenjima izvan sedita suda.

Predsednik odreuje ukupan broj peata u sudu, nain korienja i lice kome je peat poveren na upotrebu i uvanje.

Odluka predsednika iz stava 4. ovog lana se objavljuje na oglasnoj tabli suda ili na drugi pogodan nain.

lan 135

Za pojedine radnje i evidencije sudovi upotrebljavaju obrasce i tambilje koji se nalaze na kraju ovog poslovnika i ine njegov sastavni deo.

tambilji imaju tekst ispisan na srpskom jeziku, irilikim pismom.

tambilji i peati mogu biti spojeni (npr. na jednom telu prijemni tambilj, na njemu peat suda i datumar i sl.).

Sud moe za svoje potrebe i za potrebe stranaka, sastavljati i umnoavati obrasce za pojedine radnje i poslove koji se esto ponavljaju (uobiajeni dopisi, potvrde, izvetaji, zahtevi za izdavanje uverenja i slina pismena).

lan 136

Za pojedine kratke i este zabeleke, oznake, naredbe, uputstva za rad i slina postupanja u poslovanju upotrebljavaju se odgovarajui tambilji.

Pored tambilja propisanih ovim poslovnikom sud moe upotrebljavati i druge tambilje koje sam uvede (faksimil za potpis i sl.).

lan 137

Na prepise (otpravke odluka, dopise i slubene potvrde i druga pismena koja se dostavljaju strankama, sudovima, drugim organima i organizacijama), stavlja se otisak okruglog peata.

Za peaenje voskom upotrebljava se metalni ig, koji ima isti tekst kao i okrugli peat.

Metalni ig moe imati prenik malog peata od 20 do 28 mm ili prenik od 40 do 60 mm.

U pogledu teksta, nabavke i uvanja peata i igova vae posebni propisi. Ako se na jednom telu nalaze i peat i tambilj, primenjuju se pravila za peat.

lan 138

tambilji i igovi se evidentiraju.

Peati, igovi i tambilji uvaju se na nain kojim se onemoguava neovlaeno korienje.

tambilje koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u radu pisarnice, uva upravitelj pisarnice, odnosno ef odseka pisarnice.

Predsednik vea i sudija pojedinac zaduuju se tambiljima koji se po svojoj nameni upotrebljavaju u veima.

tambiljem se smatra i tekst tambilja odtampan kao formular, sainjen u elektronskom obliku ili otkucan na pismenu.

5. Korienje informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u radu suda

lan 139

U sudovima se, po pravilu, u radu koristi IKT za obradu teksta, voenje svih vrsta evidencija (upisnici, pomone knjige i sl.), obradu i prikupljanje statistikih podataka, elektronsku razmenu podataka, tampanje (omoti spisa, dostavnice i sl.), raunovodstvene poslove, praenje propisa i sudske prakse, kao i u sudskoj upravi i pisarnici.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, ne vode se upisnici i pomone knjige u pisanoj formi, ve se sav postupak evidentira u elektronskoj formi.

U radu sa IKT, shodno se primenjuju posebni propisi i odredbe ovog poslovnika.

U sudovima koji raspolau skenerima, pismena se skeniraju (podnesci stranaka sa prilozima, dostavnice o obaveznoj linoj dostavi, sudske odluke, pisani dokazi i sl.).

lan 140

Sud moe u radu koristiti internu raunarsku mreu ili vriti razmenu podataka u okviru Pravosudnog informacionog sistema sa drugim pravosudnim organima korienjem IKT, razmenjivati podatke sa drugim dravnim organima, primati podatke od tuilaca koji imaju veliki broj tubi, kao i primati predloge za izvrenje, vodei rauna o zatiti i tajnosti podataka.

U sluaju iz stava 1. ovog lana, sud moe strankama i drugim dravnim organima izvetaje davati na isti nain.

XII Glava

SUDSKE TAKSE, NAKNADE I TROKOVI POSTUPKA

1. Opte odredbe

lan 141

Sudska taksa se plaa na odgovarajui evidentni raun prihoda organa, a kao dokaz o uplati, takseni obveznik prilae uplatnicu.

Ako je stranka jednom uplatnicom platila taksu za vie predmeta, dokaz e se uloiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je dokaz o uplati.

Ukoliko sud raspolae poslovnim softverom za upravljanje predmetima, obraun i evidencija naplate sudskih taksi moe se voditi kroz poslovni softver suda.

lan 142

Ako je uz pismeno upueno sudu potom priloen novac, potreban iznos uplatie se na odgovarajui evidentni raun prihoda organa, a uplatnicu blagajnik ulae u predmet.

lan 143

Predsednik i sudija, redovno kontroliu naplatu takse.

Kada je naloena prinudna naplata i u predmetu postoji dokaz da je nadleni organ taj nalog primio, smatrae se da je taksa naplaena.

Predmet se ne moe arhivirati dok ovlaeno lice svojim potpisom ne overi zabeleku da je taksa naplaena.

Otisak tambilja sa zabelekom da je taksa naplaena stavlja se na naslovnu stranu omota spisa, u desni gornji ugao, ispred oznake predmeta.

2. Oslobaanje od plaanja

lan 144

Kada je stranka osloboena plaanja takse i trokova postupka, to se belei stavljanjem otiska odgovarajueg tambilja u desni gornji ugao omota spisa, a na zapisnicima i drugim pismenima - na prvoj strani lista, na dan kad je doneta odluka o oslobaanju.

Iznosi takse koje stranka nije platila zbog oslobaanja plaanja, uvode se u popis taksa, a ostali trokovi postupka koje stranka nije platila zbog oslobaanja od plaanja, a koji su prema posebnim propisima isplaeni iz budetskih sredstava unapred, unose se u popis trokova isplaenih unapred iz sredstava suda.

Predmet se ne moe arhivirati dok sud ne odlui o naknadi trokova iz st. 1. i 2. ovog lana i dok ih ne naplati ili zatrai njihovu prinudnu naplatu.

lan 145

Po pravnosnanosti reenja, kojim je stranci nareeno da plati trokove isplaene iz sredstava suda, pisarnica unosi potrebne podatke u Kontrolnik trokova postupka od kojih je stranka bila osloboena (Obrazac broj 149).

3. Polaganje predujma

lan 146

Kad jedna ili obe stranke polau predujam za trokove koji e nastati usled izvoenja dokaza, sud e naloiti strankama da poloe potreban novani iznos na depozitni raun suda.

U reenju kojim se nalae polaganje predujma navee se pored ostalog, broj rauna na koji se uplauje iznos koji treba poloiti i posledice koje e nastupiti ako se predujam ne poloi.

Ako ista stranka ima vie predmeta u kojima istovremeno polae predujam, sud e naloiti jednim aktom, koji e zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je nalog.

Reenje o odreivanju roita za izvoenje dokaza donee se tek kada se utvrdi da je predujam poloen.

lan 147

Kad raunovodstvo obavesti pisarnicu da je predujam poloen, izvrie se sve ostale radnje, ije je izvrenje bilo uslovljeno polaganjem potrebnog iznosa.

Ako je stranka jednom uplatnicom platila predujam za vie predmeta, dokaz e se zalepiti u predmet koji nosi najmanji broj. U ostalim predmetima e se zabeleiti gde je dokaz o uplati.

Ako predujam ne bude poloen u roku, pisarnica e o tome staviti zabeleku ispod naredbe o dostavi reenja za polaganje predujma i predmet izneti sudiji.

4. Naknada za izgubljenu zaradu

lan 148

Licu koje je pozvano u sud i koje to zahteva, posle obavljene radnje, za ostvarenje naknade za izgubljenu zaradu, sudija daje potvrdu za ostvarivanje naknade za izgubljenu zaradu (Obrazac broj 113).

Ako se isplata licu iz stava 1. vri iz poloenog predujma, u potvrdi e se navesti da e se predujam vratiti, ukoliko poslodavac u odreenom roku ne zahteva vraanje isplaenog iznosa naknade (regres).

O izdatim potvrdama, vodi se evidencija.

lan 149

Novani iznos na ime novane kazne, trokova postupka i oduzetu imovinsku korist, osim za krivina dela iz lana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela ("Slubeni glasnik RS", broj 97/08), okrivljeni uplauje uplatnicom putem pote ili banke.

Izuzetno, kada je okrivljeni spreen da postupa na nain iz stava 1. ovog lana, u dane kada pota ili banka ne radi, sud e novane iznose primati od okrivljenog neposredno i o tome sainiti priznanicu iz bloka priznanica u tri primerka, od kojih e jedan primerak dati uplatiocu, drugi primerak priloiti uz blagajniki nalog a trei primerak uloiti u spise predmeta.

Priznanicu potpisuju uplatilac, sudija i zapisniar.

Od okrivljenog se naplauju i trokovi uplate.

Sudija, odnosno predsednik vea e neposredno primiti jemstvo, samo u sluaju kada do polaganja gotovog novca na ime prihvaenog jemstva doe u dan odnosno, u vreme kada pota ili banka ne radi.

U sluaju iz st. 2. i 5. ovog lana, sudija je duan da narednog dana preda primljeni novani uznos ili dragocenost, u depozit suda, odnosno nadlenom organu.

lan 150

Ako je kanjeno lice novanu kaznu, trokove postupka, odnosno, imovinsku korist, vie ili pogreno uplatilo, nadleni prekrajni sud duan je da donese reenje sa nalogom o vraanju pogreno ili vie uplaenog iznosa.

Reenje iz stava 1. ovog lana se dostavlja nadlenom organu za poslove finansija radi povraaja pogreno ili vie uplaenog iznosa od korisnika na iji je raun iznos uplaen.

XIII Glava

TOK SUDSKOG POSTUPKA

1. Prijem pismena

lan 151

Svi podnesci, spisi, novana pisma, telegrami, paketi i drugo (u daljem tekstu: pismena) primaju se na odreenom mestu u prijemnoj kancelariji.

Pismena se ne mogu primati van sudske zgrade odnosno mesta odreenog za prijem pismena van sedita suda.

lan 152

Pismena se primaju u redovno radno vreme suda i predaju licu koje je odreeno za prijem pismena.

Van redovnog radnog vremena, kao i u dane kada sud ne radi, sud je duan da primi samo pismena u vezi sa predmetima po kojima je obavezan da postupa. Pismena se predaju licu koje je za to odreeno odlukom predsednika.

lan 153

Zaposleni koji u sudu prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena.

Ako pismeno sadri neke formalne nedostatke (npr. nije potpisano, nema priloga navedenih u tekstu, nema adrese stranke i sl.), zaposleni moe ukazati podnosiocu na njih i uputiti ga kako da ih otkloni.

Ako sud nije nadlean za rad po pismenu, zaposleni moe na to upozoriti podnosioca i uputiti ga nadlenom organu. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se pismeno primi, zaposleni e ga primiti, a na pismeno staviti zabeleku o upozorenju.

lan 154

Zaposleni je duan da u zabeleci o prijemu pismena (tambilj broj 22) naznai mesto i vreme prijema (dan, as i minut), naziv suda, nain prijema (neposredno - potom, obino - preporueno), broj primeraka sa prilozima, datum predaje preporuene poiljke poti, primljeno sa ili bez takse, nalog za plaanje takse, primljene vrednosti i sl.

Zaposleni odreen za prijem potvrdie prijem pismena stavljanjem otiska skraene zabeleke o prijemu pismena (tambilj broj 23) koja sadri: naziv suda, mesto i vreme prijema. Zabeleka se stavlja na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaena, uruie stranci i opomenu za plaanje takse. Opomena za plaanje takse moe se staviti i tambiljem.

Ukoliko je pismeno poslato sudu preko pote sud je duan da na primljeno pismeno stavi zabeleku o prijemu pismena (tambilj broj 22) i uz pismeno zadri potansku kovertu, odnosno omot ako je dostavljeno na drugi nain.

Ukoliko je u rad suda uveden poslovni softver za upravljanje predmetima, evidencija o prijemu pismena i sve radnje iz st. 1. do 3. ovog lana vezane za obradu pismena obavljae se u poslovnom softveru suda.

lan 155

Prijem pismena od poiljaoca koji potu dostavlja koristei dostavnu knjigu, potvruje se stavljanjem datuma i potpisa na nju, kao i na dostavnici, povratnici ili kopiji pismena iji se original prima, ako su priloeni. Pored potpisa obavezno se stavlja slubeni peat i vreme prijema (as i minut). Ovaj podatak belei se i na primljenom pismenu, odnosno na njegovom omotu, ako zaposleni koji ga je primio nije ovlaen i da ga otvori.

lan 156

Pismena koja se sudovima dostavljaju potom prima i podie iz potanskog pregratka, zaposleni koji je za to odreen. Ovlaeni zaposleni ne sme podii poiljku na kojoj je oznaena vrednost, kao i preporuenu poiljku, ako utvrdi da je poiljka oteena. U tom sluaju mora zahtevati od pote da se stanje i sadrina poiljke komisijski utvrde, a zatim preuzme poiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.

lan 157

Ako zaposleni koji primi poiljku nije ovlaen i da je otvori, duan je da je odmah po prijemu, poto stavi na omot datum i vreme prijema (as i minut), preda zaposlenom ovlaenom za njeno otvaranje. Ovo posebno vai za poiljke upuene lino predsedniku ili istranom sudiji, poiljke koje imaju spoljnu oznaku "poverljivo" ili "strogo poverljivo", kao i za poiljke u vezi sa licitacijom, konkursom i sl.

Obine poiljke predaju se zaposlenom ovlaenom za otvaranje neposredno, dok se preporuene poiljke i poiljke sa oznakom "poverljivo", "strogo poverljivo" i druga pota iji je prijem pismeno potvren, predaju preko dostavne knjige.

2. Otvaranje i pregledanje pote

lan 158

Svu potu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni u pisarnici koji je odreen za prijem.

Poiljku poverljive prirode upuenu predsedniku, ist