Nemanja  Džuverović                    

 Studije  mira  ,  30.  april  2015  

Sukobi na prostoru bivšeg SSSR

Mapa SSSR

Kontekst

•  Kraj  Hladnog  rata  doveo  do  raspada  SSSR  

•  Problem  granica  koje  postaju  međudržavne  •  Jermenija-­‐Azerbejdžan,  Ukrajina,  Gruzija  

•  Proširenje  NATO  na  zemlje  bivšeg  SSSR  •  BalJčke  republike,  Ukrajina  

•  Rusija  kao  regionalni  arbitar  

•  ‘ZamrznuJ  sukobi’  •  Moldavija  (Pridnjestovlje),  Nagorno-­‐Karabah  

•  Sirovine  kao  faktor  (ne)stabilnosJ  •  Azerbejdžan,  Kazahstan  

•  Marginalizacija  manjina  •  Rusi  u  balJčkim  republikama  (Estoniji)  

Nagorno-Karabah (Jermenija i Azerbejdžan)

Istorijski kontekst

Azerbejdžan    

�  Azerbejdžan  podeljen  između  Rusije  i  Persije  u  19.  veku  

�  Crvena  armija  osvaja  Azerbajdžan  (1920),  a  Staljin  poklanja  Nagorno-­‐Karabah  Azerbejdžanu,  iako  je  većinsko  stanovništvo  jermensko    

�  Azerbajdžan  postaje  nezavisna  država  1991.  godine  

 

Jermenija    

�  Jermenija  je  među  najstarijim  hrišćanskim  zemljama    

�  Genocid  od  strane  Turske  (1915)  koja  je  uzela  deo  njene  teritorije  u  Prvom  svetskom  ratu  

�  Sa   Gruzijom   i   Azerbejdžanom   stvara   Zakakvkasu   sovjetsku   federaJvnu  socijalisJčku  Republiku  i  pridružila  se  Sovjetskom  Savezu  (1922)    

�  Jermenija  postaje  nezavisna  država  1991.  godine  

Nagorno-Karabah - 1

•  Veštačkom  podelom  se  došlo  do  situacije  gde  se  jermenska  enklava  Nagorno   Karabah   nalazi   u   Azerbejdžanu,   dok   se   azarska   oblast  Nakičevan  nalazi  na  jermenskoj  teritoriji  •  uloga  SSSR  i  posebno  Staljina  u  stvaranja  ovakve  situacije  

•  slična  situacija  sa  Krimom  u  Ukrajini  i  Južnom  OseJjom  u  Gruziji  

 

•  Sukob  počinje  1987.  godine  kada  Nagorno-­‐Karabah  traži  ujedinjenje  sa   Jermenijom   što   dovodi   do   prvih   sukoba   i   proterivanja   Azara   i  Jermena  iz  maJčnih  država.  

•  Raspadom  SSSR  i  povlačenje  sovjetskih  trupa  započinje  sukob  tokom  koga  je  Jermenija  zauzela  Nogorno  Karabah,  ali  i  okolno  teritorije  uz  proterivanje  Azara.  

Nagorno-Karabah - 2

�  Primirje  je  potpisano  1994.  godine  čime  je  sukob  ‘zamrznut’  •  Iz  Jermenije  i  Nagorno-­‐Karabaha  proterano  oko  700  000  Azara,  dok  je  iz  Azerbejdžana  proterano  oko  400  000  Jermena.  

•  Etnička  homogenizacija  dve  države    �  Nagorno-­‐Karabah  promenio  svoj  zahtev  iz  autonomije  u  nezavisnost  

�  Međunarodno   nije   priznaJ   okupacija   od   strane   Jermenije,   ali   ni  nezavisnost  Nagorno-­‐Karabaha  

�  Grupa   Minsk   (pod   okriljem   OEBS)   kao   glavni   pregovarač   između  suprostavljenih  strana  �  nemogućnost  posJzanja  sporazuma,  i  pored  Praškog  procesa  (2004)  

�  Jermenija   zadržava   svoju   poziciju   uz   podršku   Rusije,   dok  Azerbejdžanove  zahteve  podržavaju,  pre  svega,  Tursa  i  SAD  

   

Nagorno-Karabah - 3

�  Sporna  pitanja  u  pregovorima  �  Povratak  teritorija  koje  okružuju  Nagorno-­‐Karabah,  a  okupirane  su  od  strane  Jermenije  

�  Povlačenje  jermenskih  snaga  sa  Nagorno-­‐Karabaha  

�  Konačan  status  Nagorno-­‐Karabaha  �  Nezavisna   država,   pripajanje   Jermeniji,   vraćanje   pod   nadležnost  Azerbejdžana,  konfederacija  sa  Azerbejdžanom,  itd.  

�  Povezivanje  Nagorno-­‐Karabaha  i  Jermenije  

�  Povratak  izbeglica  i  interno  raseljenih  lica  

� Međunarodne   bezbednosne   garancije   koje   uključuju   i   mirovne  operacije.    

   

Gruzija

Istorijski kontekst

•  Gruzija   kao   deo   carske   Rusije   uz   period   kratkotrajne  nezavisnosJ  (1918-­‐21)  

 •  Nezavisnost  Gruzije  od  raspada  SSSR  (1991)  

�  poliJčka  nestabilnost  (Zvian  Gamsahurdija,  Eduard  Ševarnandse)  

�  ‘Revolucija  ruža’  iz  2003  (Mihajl  Sakašvili)  

•  secesionizam  (Adžarija,  Abhazija  i  Južna  OseJja)  

•  oružani  sukob  sa  Ruskom  Federacijom  (2008)  

•  približanje  Gruzije  NATO  od  2004  

•  geostrateški  značaj  (Nabuko  nadovod)  

•  rat  iz  Čečenije  se  prelio  u  Gruziju  

Abhazija, Adžarija i Južna Osetija - 1

•  Abhazija   i   Adžarija   u   sastavu   Gruzije   od   kraja   Prvog   svetskog   rata,  dok   je   OseJja   podeljena   između   Gruzije   (Južna   OseJja)   i   Ruske  Federacije  (Severna  OseJja)  •  u   Adžariji   religijska   raznolikost   (većina   populacije   muslimanske  veroispovesJ),   dok   u   Južnoj   OseJji   i   Abhaziji   etnička   podela   (Abhazi   i  OseJ  kao  većinsko  stanovništvo).  

•  Prvi   sukobi  1989.   kada   se   traži   veća  kulturna   i  poliJčka  autonomija  (Južna  OseJja)  ali  i  ujedinjene  sa  SSSR  (Abhazija)  •  sa   Južnom  OseJjom  potpisan  mirovni   sporazum  uz  posredovanje  Rusije  1992  godine;  

•  u   Abhaziji   sukobi   dodatno   intezivirani   1992.   kada   je   zatraženo  konfederalno  uređenje  dok  je  primirje  posJgnuto  uz  posredovanje  Rusije  koja  je  razmesJla  svoje  trupe  na  teritoriji  Abhazije  (1994)  

Abhazija, Adžarija i Južna Osetija - 2

•  ‘Revolucijom  ruža’  na  mesto  predsednika  dolazi  Mihail  Sakašvili  •  bez  većeg  otpora  ostvaruje  ponovnu  kontrolu  nad  Adžarijom  (2004)  

•  neuspeli  pregovori  o  većoj  autonomiji  sa  Južnom  OseJjom  i  Abhazijom  u  periodu  2005-­‐8  

•  Sakašvili  2008.  godine  vojnim  putem  pokušava  da  zauzme  Južnu  OseJju  što  izaziva  odgovor  Rusije  (‘Petodnevni  rat’)  koja  osvaja  teritoriju  sve  do  glavnog  grada  Tbilisija  

•  rezultat  sukoba  je  stvaranje  nezavisnih  država  Abhazije  i  Južne  OseJje    •  priznate  od  strane  Rusije,  Venecuele  i  Nikaragve    

•  Smanjenje   inteziteta   sukoba   odlaskom   Sakašvilija   sa   mesta  predsednika  Gruzije  (2013)  •  dve  teritorije  pod  nadležnošću  Rusije,  a  samo  deklaraJvno  nezavisne  

Ruska Federacija

Istorijski  kontekst  

�  Stanovništvo   većinsko   čečenskog   porekla   i   religijski   (Islam)  drugačije  u  odnosu  na  ostatak  Rusije.  

�  Dodatni   faktor   predstavljaju   prirodni   resursi   (nada)   kao   i  istorijska  pozadina  čečenske  države  

 �  Tri  faze  sukoba    

�  sukob  tokom  carske  Rusije  (Čečenija  osvojena  1870-­‐ih)  

�  sukob  za  vreme  SSSR    pri  čemu  su  Čečeni  optuženi  za  saradnju  sa  nacisJma,  a  njihova  autonomije  poništena  (Staljin)    

�  sukob  nakon  raspada  SSSR  i  kraja  Hladnog  rata    

Prvi  čečenski  rat  (1994  –  1996)    

�  Nakon   raspada   SSSR   (1991)   general   Džohar   Dudajev   osvaja  vlast  u  Čečeniji   što  nije  dovelo  do  odgovora  Rusije  na  samom  početku  �  Neuspela  vojna  intervencija  ruske  vojske  

�  Čečen-­‐IngušeJja   se   raspala   1993.   godine   kada   se   IngušeJja  pripojila  Ruskoj  Federaciji,  a  Čečenija  proglasila  nezavisnost.  

 �  Rusija  otpočinje  rat  (1994)  kako  bi  povraJla  teritoriju  

�  Sukob  sa  velikim  brojem  žrtava  sa  obe  strane  (50  000)  

�  Uništen  glavni  grad  Čečenije  (Grozni)  

�  Primirje  nije  rešilo  osnovni  razlog  izbijanja  sukoba    

�  Većina  Rusa  i  ne-­‐čečenskog  stanovništva  napusJlo  Čečeniju  

Drugi  čečenski  rat  (1999-­‐2002)    

�  Čečeni  napadaju  susedni  Dagestan  sa  idejom  da  se  ujedinenja  što  dovodi  do  odgovora  Rusije  koja  započinje  vojne  operacije  �  Rusi  uspostavljaju  svoju  vlast  sa  Ahmadom  Kadirovim  na  čelu    

�  Ruska  vojska  izvršila  invaziju  i  osvojila  celokupnu  čečensku  teritoriju    

�  Rusija  organizuje  referendum  (2003)  –  većina  se  izjasnila  da  ostane  u  okviru  Ruske  federacije    �  umor  od  ratovanja    

�  Predsednik  Kadirov  ubijen  (2004),  a  sledeće  godine  i  vođe  Čečena  Aslan  Mashadov  i  Šamil  Basajev  koga  zamenjuje  Doku  Umarov  �  Predsednika  zamenio  njegov  sin,  Ramzan  Kadirov  

�  Ruski  kandidaJ  dobijaju  većinu  na  parlementarnim  izborima  

�  Danas  je  Čečenija  pacifikovana  federalna  jedinica  (?)  

Posledice  rata  u  Ruskoj  Federaciji  

�  Rat   imao   posledice   na   celu   Rusiju   –   prelivanje   sukoba   kroz  terorisJčke  akcije  čečenskih  pobunjenika  

�  Upad  u  pozorište  u  Moskvi  (2002)  

�  Napad  na  moskovski  metro  (2004)  

�  Napad  na  školu  u  Beslanu  (2004)  u  Severnoj  OseJji  

�  Napadi  na  javni  prevoz  u  Volgogradu  (2013)  

�  Nakon  drugog  rata  u  Čečeniji  dolazi  do  radikalizacije  borbe  od  strane  čečenskih  pobunjenika  koji  sada  teže  stvaranju  Kavkaskog  emirata.  

 �  Poslednjih  godina,  vlasJ  pokušavaju  da  znatnim  ulaganjima  u  obnovu  i  oživljavanje  čečenske  ekonomije  smanje  uJcaj  čečenskih  boraca  

Bibliografija

Petrović   Dragan,   Anđelković   Dragomir   i   Nikolić,   Goran   (2010).  GeopoliJka   Zakavkazja,   Beograd:   InsJtut   za   međunarodnu   poliJku   i  privredu.  

Tatalović,   Siniša   (2010).  Globalna  bezbednost   i   etnički   sukobi.   Zagreb:  

PoliJčka  kultura.  

Štavljanin,   Dragan   (2009).   ‘Hladni   mir   (Kavkaz   i   Kosovo).   Beograd:  Čigoja  štampa.