Mala skola elektronike - V deo

V dopunjeno i prosireno izdanje

Vladimir D. Krstic

v

Zeljko V. Krstic

Beogradr 2005. godina

Matethr logo

'IIIIf"" -.--~

r

I !, Mala skola elektronike - V deo

sa kompletima delova

V dopunjeno i prosireno izdanje

Autori:

Recenzent:

Lektor:

Stampa:

Izdavac:

Fotografije:

Naslovna strana:

IVladimlr D.K~St:itl i Zeljko V. Krstic Izoran M.Necleljkovic, dipl.inz1 Vera Nikolic

Stamparija "Caligraph", Beograd

Radio klub 0.0.0., Beograd, Timocka 18

Zeljko V. Krstic i Tomislav Krantic

Mirjana Gavrilovic

Kompjuterska obrada: Zeljko V. Krstic

Http:\\WWW.RADIOKLUB.CO.YU

email: info@radioklub.co.yu Mojim najmilijim, Vladici, Radmili i Vladi

ISBN 86-902115-7-8 ZelJko

--_.....,

Matethr logo

Matekokice thr

""'"I

.....

Uvod

_.-.--1

Predgovor prvom izdaniu Od aprila meseca 1964. godine, kada je roelena "Mala skola elektronike" u "Tehnickim novinama", objavljeno je vise stotina clanaka i nastavaka "Male skole" i tridesetak knjiga sa naslovima "Mala skola elektronike" iii "Radio Kit".

Osnovni princip sadrfan od pocetka je j danas zadrzan. To je "samostalno bez tude pomoci" sagradite...

Orugi princip glasi "bez obzira na skolsku spremu, godine starosti i pol". Sledeci princip je da se sve gradnje mogu sagraditi "od materijala koji je

dostupan na domaeem trZiStu". I to smo ispoStovali. Sve konstrukcije su bile i jesu dostupne u kompletima delova "Radio Kit" koji se

mogu nabaviti u prodavnici "Radio Klub 0.0.0.", TimOCka 18, Beograd. MoguCa je i telefonska porudzbina na telefone (011) 402-096 i 422-792. I telefax se moze koristiti 24 Casa dnevno na broju (011) 2401-768.

Za one koji imaju pristup internetu pripremljen je Home Page sa adresom WWW.RADIOKLUB.CO.YU.Sa ove internet adrese uvek mozete besplatno preuzeti najnoviju bazu sa cenama j programom za pretrazivanje. Elektronsku poStu, E-Mail mozete uputiti na adresu INFO@RADIOKLUB.CO.YU.

Pored kompleta delova, u prodavnici "Radio klub 0.0.0." mozete nab jos preko 8000 raznih elektronskih komponenti, alata, pribora i drugih artikala vezanih za elektroniku. Oetaljnije informacije imate u Stampanom katalogu u vidu knjige od 200 strana .

"Mala skola elektronike - V deo", koja je pred Vama, sadrzi skoro stotinu konstrukcija koje su rezultat vise decenija rada na obrazovanju mladih i onih koji pocinju da se bave ovom tehnikom. Sve konstrukcije su proverene u visegodisnjem testiranju koje provode citaoci nasih knjiga i kupci kompleta delova "Radio Kit". Veoma cesto ti kompleti

1

Matekokice thr

imaju za osnovu poznate i popularne gradnje vodeCih svetskih proizvodaca, kao !ito su "SGS-Thomson", "Philips", "National", "Siemens", "Samsung" i drugi. .

Kompleti delova "Radio Kit" predstavljaju izvanredne radne vezbe u obrazovanju. Spominju se u mnogobrojnim "Metodskim uputstvima", knjigama, udzbenicima. Koriseeni su na mnogobrojnim skolama, seminarima za nastavnike i ucenike sirom Jugoslavije. Preporuceni su i od nastavno-tehnicke komisije "Saveza Radioamatera Jugoslavije".

U "Maloj !ikoli elektronike - V deo" po prvi put se najavljuje nas novi komplet RK2000 koji omoguCava izradu pedesetak raznih uredaja sa tranzistorima i integrisanim kolima a koji ce biti predmet knjige "Mala Skola Elektronike - VI deo" koju sada prvi put najavljujemo.

Autori April, 2000. godine Vladimir Krstic, YU1NM

Zeljko V. Krstic

z

"'-----

.....

Predgovor drugom izdaniu,

Nasa bojazan da knjiga neee proci kod citalaca, brzo je nestala. Tempo prodaje pokazivao nam je da ce knjiga da bude rasprodana za manje od godinu dana. I obistinilo se, knjiga je prodata.

U meauvremenu, uz pomoc vernih citalaca, na!iih najboljih saradnika, otklonHi smo greske koje su postojale u prvom izdanju. Istovremeno smo pratili interesovanje kupaca i stvarali nove komplete delova.

Tako, u drugom izdanju imamo i 25 potpuno novih kompleta delova koji su vee puSteni u prodaju i koji se vee dokazuju svojom funkcionalnoscu u praksi kod mnogobrojnoh kupaca.

DoSli sma do jedne knjige od skoro 400 strana koja vise neee moci da se uveCava. Morace da se deli da bi dabiii dve prisupacnije i prikladnije knjige.

Jos jedna stvar. Knjiga je sada skuplja. Sada su sve knjige optereeene porezom na promet od 20%, koji neverujemo da se moze izbeei. On je stvarnost i moramo se priviknuti na njega.

Na kraju, da jOs jednom zahvalimo svima koji su pomogli da ova knjiga bude bolja ida stigne do citaoca. To su nasi mnogobrojni citaoci-saradnici i prodavci knjiga koji su nam pomogli u distribuciji knjige.

U Beogradu,

01. maj 2001. Autori

~

3

./

Predgovor trecem izdaniu

Druga izdanje, kao i prvo, prodato je brzo, za manje od godinu dana. Knjiga je oeigledno primljena na trZiStu i pored nasih primedbi da je nema u knjizarama pojedinih gradova. Ali je ima u Zajeearu, Nisu, Pirotu, Pozareveu, Novom Sadu, Senti, Subotiei i naravno u Beogradu.

Posebno treba reci da je knjiga prihvacena u mnogobrojnim tehnickim skolama, a pre svega u Tehnickoj skoli "Radoje MariC" iz Uziea. U toj skoli je zahvaljujua nastavniku Vidoju Milovanovicu prodato preko 120 primeraka knjige. Istovremeno knjige nema ni u jednoj knjizari u Uzieu!

Nasi prilozi redovno su i dalje bili objavljivani u populamim Tehnickim Novinama gde je "Mala skola elektronike" i nastala daleke 1964. godine.

Citaoei nam pisu, telefoni zvone, padaju predlozi, dopune, izmene , pronalaze se greske. Hvala svima na saradnji. Sve greske i primedbe koje ste nam ukazali unete su u ovo treCe prosireno izdanje.

I ne samo to. Uneto je i 22 nova poglavlja uovo izdanje. ad toga su 20 novih kompleta delova. Ato su RK2960, RK2992, RK3130, RK3213, RK3257, RK3289, RK3339, RK3405, RK3520, RK3533, RK3556, RK3572, RK3580, RK3641, RK3642, RK3643, RK5535, RK5551, RK5847 i RK7057.

Posebno napominjemo novo poglavlje u knjizi koje govori 0 kompletima delova u SMD tehnici. To su kompleti eiji serijski broj pocinje na 5.

Sva nova poglavlja obelezena su su sijalieom u naslovu. Toje preko 16% objavljenog materijala !

Na kraju jos jednom zahvalnost svima citaocima - saradnieima koji su nam tokom niza godina postojanja ukazali na greske, propuste, nove ideje. Hvala i prodaveima knjiga koji su pomogli da ova knjiga stigne do citaoc:a.

U Beogradu,

Maj , 2002. godine Autori

4

-'"

Predgovor cetvrtom izdaniu

Godina dana brzo proce. Hiljadu primeraka knjige se proda i pojavi se potreba da

se Stampa novo prosireno i dopunjeno izdanje jer novi kupei i dalje traze. Nama, nespremnim autorima, za takav poduhvat trebalo je par meseci da pripremimo za Stampu ovo novo, jos jednom prosireno i dopunjeno izdanje.

Trebalo je zavrSiti sa novim kompletima i negde stati. I stali smo kod dvanaestog kompleta delova, tako da nova knjiga pored drugih noviteta ima i dvanaest novih kompleta delova Sto sa vee objavljenim cini celinu od 150 razlicitih kompleta.

Novi kompleti su: RK3205N Novi antenski ispravljac, RK3240 Ispravljac za audio pojacavaee, RK

3258 Vitsonov most za merenje otpornosti, RK3261 Ispitivac N-kanalnih FET tranzistora, RK3284 Diferencijalni tempereraturni regulator, RK3546 Kamionske fanfare, RK3551 Prekidac za prvi sumrak, RK3567 Strobosou Golijat, RK3568 Adapter nov AC na 1l0V AC, RK4017 Plivajuce svetlo sa LE diodama, RK4030 Lovae na blago i RK755612V DC Dimerregulator jacine svetla.

Svaka knjiga ima gresaka i propusta. I nasa Mala Skola ne zaostaje u tome. Ali, citaoei su nam pomagali da mnoge greske ispravimo. Najefikasniji u tom pogledu je bio voditelj elektronike u Casopisu "Tehnicke novine", Nenad S. Krstic. On nam je pomogao da mnoge nedoumice ispravimo i njemu posebna zahvalnost.

U svakom slueaju knjiga sad ima 532 strane. To nije kraj knjige Mala skola. Oeekujemo iduCe godine novo izdanje. Oeekujemo i

Vase primedbe i predloge koji Ce sigurno uci u tu novu knjigu na opSte zadovoljstvo. Usvakom slucaju hvala Vam Sto ste nam poklonili paznju i nadamo se da necemo

izneveriti Vasa oeekivanja i zelje.

Deeembar , 2003. godine Autori

P.s. Dvadeset i prvog dana novembra, 2003. godine, uracen je otisak ove knjige i

kompletna priprema i ostao je dogovor da u ponedeljak, 24. novembra, knjigu zajedno odnesemo u stampariju. Na zalost, dan kasnije, 22.11.2003. prestalo je da kuca srce moga oca, ucitelja i saradnika, Vladimira D. Krstica u 71. godini zivota.

Meni, kao koautoru i sinu, ostaje pored ogromnog bola i praznine, veliki zadatak da se ova knjiga pojavi pred citaoeima ida od stotina drugih, Sto dovrsenih - sto nedovrsenih nasih ideja, nastavim njegovo delo. Nadam se da neeu razoearati ni njega ni Vas, naSe citaoee.

Zeljko V. Krstic

s

-.... /

........

,......----..

40 Godina "Male skole elekITonikellPredgovor petom izdaniu Na inicijativu "Tehnickih novina" poeetkom 1964. pokrenuta je akcija osnivanjaDosli smo i do petog izdanja. Kao i prethodna i ovo je "prosireno" - ovoga puta sa podlistka u "Tehnickim Novinama" koji bi okupljao mlade radio-amatere j omogucio im da

uvodnim delom namenjenim poeetnicima. sagrade samostalno desetak uredaja bez tude pomoCi, sa deset prstiju, bez alata, bez obNa zalost od smrti moga oca nisam uspeo da dovrsim ni jedan novi komplet u zira na pol, uzrast i skolsku spremu. OdrZan je na tu temu okrugli sto sa predstavnidma Satakvoj meri da se moze objaviti, ali nadam se da u skoroj buducnosti ce ito biti prevazide veza Radioamatera Jugoslavije, Zavoda za tehnicku kulturu Srbije, Prosvetno pedagoskog no. saveta, Centra za vazduhoplovno modelarstvo, Centralnog veca Narodne tehnike, Radio

U meduvremenu, promenjeni su nam telefoni ali je adresa ostala ista -l1mocka kluba "Nikola Tesla" iz Beograda i novinara Tehnickih Novina. 18, Beograd. Nasi novi telefoni su (011) 2835-704 i 2835-239. Novi broj faksaje 2835-977. Na okruglom stolu zakljueeno je 0 korisnosti takve rubrike i izvrSena je raspodela

zaduzenja. Dogovorenoje da u "Tehnickim Novinama" rubriku vodi urednikAleksandar SiJos jednom, hvala nasim vernim citaocima na poklonjenoj paznji i razumevanju. mic, prodaju materijala vrsi Centar za Vazduhoplovno modelarstvo a tehnicku stranu, pisa

nje i konstrukcije vodi Radio Klub "Nikola Tesla" iz Beograda. Upravni odbor Radio kluba razmatra situaciju 0 radu konstruktorske sekcije sa mladima i zakljucuje da bi Krstic Vladimir trebao da preuzme rubriku u "Tehnickim Novinama" i da na dalje predstavlja Radio Klub u "Tehnickim Novinama".

I u aprilu 1964. pocinje da izlazi "Mala skola elektronike", dva puta mesecno. Rubrika izaziva veliko interesovanje kod citalalaca, tako da "Tehnicka knjiga" odlucuje da 1966. objavi prvo izdanje, prve knjige "Mala skola elektronike -TN sistem".

Za cetrdeset godina objavljeno je pet delova knjige "Mala skola erektronike" u preko 30 izdanja, pa cak i dye knjige u Rumuniji u tirazu od po 50.000 primeraka.

Sve vreme "Tehnicke novine" drze rubriku koja je u zavisnosti od urednika nosi naziv Mala skola, Velika skola, skola erektronike, elektronika i t.d.

Autor "Male skore elektronike" je Vladimir Krstic. U novije vreme sa njim se kao koautor kod izdanja knjige pojavljuje sin Zerjko V. Krstic. U"Tehnickim novinama" i dalje izlaze konstrukcije iz serije "Radio Kit". Tu je voditelj Nenad S. Krstic.

Sada se navrsava 40. godina "Mare skore erektronike" sa cetvrtim izdanjem petog,Zeljko V. KrsticOktobar, 2005. godine dopunjenog i prosirenog, dera knjige sa preko 150 konstrukcija na preko 500 strana teksta i nebrojeno slika.

-...

.)

Prvobitna montaina Sasija, prototip iz 1964. godine sa sagradenim multivibratorom

16

........."._", ..

Predgovor recenzenta

Samostalna izrada elektronskih konstrukcija interesuje mnoge Ijubitelje elektronike razliCitih uzrasta i profesiija. Osnovno opredeljenje za izradu takvih konstrukdja je kada postoje tehniCki podaei, elektricna Cema veza, princip funkeionisanja i spedfikaeija potrebnih komponenata. Na ovom konceptu autori su napisali knjigu ciju sam recenziju obavio.

Naslov knjige "Mala skola elektronike - V deo" navodi nas da je to skola koja zalazi u siroke oblasti elektronike i sa konstrukeijama za amaterske iii profesionalne namene. Na stranicama ove knjige neeete sresti teorijska tumacenja dokazana na metodima matematike, zato &0 je glavno usmerenje autora bilo da upoznaju citaoca sa prakticnim moguCnostima primene elektronike. Upravo, ta teznja autora, koristeci dostignuCa elektronike i steCeno viSegodisnje iskustvo u prakticnom radu prezentirali su konstrukdje za samostalnno sklapanje sa objasnjenjem funkeionisanja i uputstvom za podesavanje.

Sve konstrukdje opisane u ovoj knjizi izradene su u viSe primeraka, zatim sistematizovani rezultati ispitivanja i dobijeni podaei pripremljeni su za objavljivanje Stampanje. Izmedu znatnog broja konstrukdja autori su izabrali one koje ee interesovati veliki broj Ijubitelja elektronike, kao i citaoce koji su tehniCki obrazovani.

Imamo obavezu da napomenemo, da bi ova knjiga postala odlican saradnik na putu VaSeg usavrSavanja ne treba teziti da prvo sastavite slozenu konstrukeiju, vee predlazemo da se driite prineipa od jednostavnih ka slozenijim konstrukdjama. Ovako steCeno iskustvo je garaneija uspeha.

Smatramo da ee ovakvu vrstu knjige prihvatiti citaoci, kao sto su prihvatili prethodna izdanja, i doprineti zainteresovanim da se upoznaju sa velikim moguenostima primene elektronike.

U Beogradu,

Recenzent Maj. 2002. godine

Zoran M. Nedeljkovie, dipl.inz.

. Cltanle sema

+++234 5

Svaki uredaj je Sematski prikazan raznim linijama i simbolima. Kada pogledate neki uredaj, primetieete da je u njemu najvise zica, a na Semi najvise linija. Znaci, linije su ziee, provodnid, kao na slid 5. Isprekidana linija, sa slike 4, je eventualna veza iii najcesee oklop. Ukrstanje zica vidimo na slid 2 i 3 a spajanje zica je slika 1.

i ~ 1 ! Jr

6 7 8 9 10

Antena se po pravilu prikazuje strelicom, kao na slid 6, a zemljovod iii masa, Sasija, prikazuje se simbolom sa slike 7 iii 8. Prikljucak, k1ema iii kako kazemo buksna je simbol 9 iii 10.

1 T ~% itL~ ~i ~

11 12 13 14 15 16 17

Kalem se erta kao sto je predstavljeno na slid 11, sa visokofrekventnim jezgrom je slika 12, a sa gvozdenim jezgrom, kao kod transformatora je na sliei 13. Kondenzator je na sliei 14. Promenljivi kondenzator je na slid 15, a polupromenljivi iii trimer kondenzator je na slici 16. Elektrolitski kondenzator se predstavlja simbolom kao na sliei17. Ima jos naCina kako se erta elektrolitski kondenzatori, ali mi u knjizi uvek koristimo gornji simbol.

1i[ ]~ ]~ 18 19 20 21 22

Visoko frekventni transformator vidimo na sliei 18, a nasliei 19 vidimo niskofrekventni transformator sa gvozdenim jezgrom i sa duplim sekundarom. Neki kalemove i transformatore prikazuju kao na slid 20. Simbol za naizmenicnu struju je na slid 21, a za jednosmernu struju na sliei 22.

9

y/

8

o~OJr%~@

23 24 25 26 21 28 29

Otpornik, tako rest u uredajima, erta se kao pravougaonik na sliei 23. otpornik iii takozvani reostat imamo na sliei 24. Poteneiometar se crta simbolom sa 25. Promenljivi otpornik iii reostat moze se prikazati i simbolom sa slike 27. NTC iii PTC otporniei, odnosno otporniei sa negativnim iii pozitivnim temperaturnim koefidentom prikazuju se simbolima 28 i 29.

..,.

N-kana/ni MOSFET tranzistor se erta kao Sto je prikazano na sliei 48, a N-kanalni M05FET sa indukovanim kana10m ertamo kao na sliei 49. Takode, kao i kod obicnih N-FET tranzistora, postoje i verzije sa P-kana/om, koje se slicno P-FET-u crtaju sa zarotiranom strelieom za 180 na sors izvodu. Imamo i fototranzistor. To je simbo/50.Takode, postoje i foto otporniei, na sliei 51.

~~~ ~Q 48 49 50 51

~!~ ~ ~ ~ I ~ ~

30 31 32 33 34 as 36

Zvucnik ima simbol sa slike 30 a slusaliee sa slike 31. Mikrofon se erta prema slid 32. Prekidac se erta kao na slid 33 a taster prema slid 34. Nekada se za taster kombinuje slika 33 i 34. 5ijalica ima simbol 35, a instrument, indikator, kao na sliei 36.

~~~f.$~~

37 38 39 40 41 42

LED, svetleea dioda ima simbol37, a obicna dioda kao na slid 38. Zener iii cener dioda ima simbol39 a dijak iii bidirekdonalna dioda erta se prema simbolu 40. Trijak se crta prema slid 41 a tiristor prema slid 42.

~~~~~ 43 44 45 46 47

NPN tranzistor prikazuje se prema slid 43, a PNP prema slid 44. Kod njih razlikujemo (6) 6azu, (E) Emiter i (C) kolektor. Na slid 45 imamo N-Darlington tranzistor , a na sliei 46 tranzistor za ugradenom diodom izmedu kolektora i emitera. Tranzistor sa efektom polja, FET se erta kao na sliei 47. Izvodi se oznaeavaju sa gejt (G), drejn (D) i sors (5). U pitanju je N-kanalni FET. P-kanalni se erta isto s tim 51:0 strelica sa gejta mora biti zarotirana za 180.

-L c:::J

T 52

$ 53

Jt. I 54

Kristal oscilatora crta se prema sliei 52 a kristalna sJusalica iii piezo elementi kao na slid 53. Baterija neophodna za napajanje uredaja prikazuje se prema sliei 54.

Nije ovo sve. Naiocete i na druga obelezavanja, manje iii viSe slicna. Ne dajte se zbuniti. Niste viSe potpuni poretnik. Pa znate vee skoro pedeset simbo/a za crtanje Sema!

....,

10 11

----~~-------------- F

r~'

U prindpu lemljenje je jednostavan postupak. Lemilo se prisloni na lemno mesto prema slici 1. Neku sekundu kasnije kada se je lemno mesto zagrejalo, prilazimo sa tino-Lemlienie 10m koji se u dodiru sa zagrejanim lemnim mestom topi i razliva kao na slid 3. Kako ne treba da se lemi vidimo na sledeeoj slici. Tu vidimo cetiri losa i jedno lepo, ispravno lemno mesto-tacku.Elementi u radio-tehniei i elektronid spajaju se lemljenjem a rede vijeima iii uvrtanjem ziea - vrapovanjem kako se to engleski kaie.

Za naSe komplete vaii uvek samo lemljenje i poneki vijak, kada se radi 0 upotrebi ~ redne stezaljke, takozvane reglete. Glavna alatka za nas je elektricna lemiliea. Gasne lemiliee iii one na eumur koriste

se uglavnom kod limara za lemljenje velikih komada lima. Elektricne lemilice razlikuju se pre ...-------------

svega po proizvodacu pa onda po potrosnji koja je na njima naznaeena. Ima stotine i hiljade proizvodaca. Kod nas je najmasovnija i najstarija lemiliea proizvodnje ELPRD iz Groeke. Pored desetine tipova koje se nude mislimo da je najprikladnija za amaterske prilike L'_____________..... lemiliea snage laW. Dna ispunjava osnovne Lemilo marke Antex uslove - ima siljat vrh i dovoljno jak grejac.

Vrh lemila je najeesee bakaran. Rede je od gvozda. Mora da je kalajisan. Za to mora .-------------da se oeisti krpom, pamucnom, rede smirglom, a turpiju izbegavajte. Kao lemnu masu koristite tinol iieu. To je iiea napravljena od 60% kalaja Sn i 40% olova Pb, u cijem se "srcu" nalazi bezkiselinska smesa antioksidacionih sredstava medu kojima je najpoznatiji kalafonijum. Kad kaiemo kalafonijum, on se cesto koristi za kalajisanje vrha lemila. Inace u muziei kalafonijum se koristi za mazanje gudala violine a u masinstvu za mazanje pogonskih remena. Cesto se nade u muzickim radnjama i boljim farbarama. Paste za lemljenje se ne koriste u elektronici. One su samo za grube limarske i kazandzijske poslove. Retko kada se njima sme raditi u elektronici. Jedino mozda kod kalajisanja lemilice.

Tinol se pravi u razlicitim debljinama, 13 od 0.5 do 3 mm. Za nas je najpogodniji onaj od 0.5 do 1 mm. Uglavnom se za finije Iemove koristi tanji, a za grublje, u limariji, deblji, od 3 mm iii Cak onaj koji dolazi u stapovima i sipkama. ZaSto tanji, pitaee neko? Zato jer se tanji lakSe dozira na lemno mesto. A njega treba dozirati tako da ga ne bude ni malo ni previSe, da lemno mesto izgleda prema skid 3.

12

ill~ov

2 ,~-;;;,. ~

I

L'-------------.... Pravilan nacin lemljenja

..

Standardna jeftina vakuum pumpa

11

,

,****t,

Vrh lemila povremeno ocistite pamuCnom krpom. Naravno pazite da se ne ispe

eete jer je vrh lemila na temperaturi preko 300C. Kada smo vee kod temperature moramo da kazemo da postoje lemila sa automatskom regulacijom temperature vrha lemila. To je za naprednije i one koji se profesionalno bave elektronikom. Amater moze sebi sam napraviti regulator temperature tako da koristi komplet delova RK 3562 koji je namenjen i za regulaciju jaone svetla i brzine busilice. To je jeftino i sigurno reSenje.

Lemila sa regulacijom temperature, marke Solomon Pored lemljenja postoji i razlemljivanje. To je postupak obrnut od lemljenja. Za

pravoto je skidanje zalamljenog, obicno neispravnog dela sa Stampane plociea da bi se zamenio novim iii druge vrednosti. To se radi sa vakuum pumpicom. To je pumpiea u vidu veCeg naliv pera iii olovke koja ima u sebi oprugu i klip a na vrhu teflon sku sisaljku za usisavanje rastopljenog kalaja. Lemilieom se rastopi kalaj na mestu gde razlemljujemo i prinese vakuum pumpiea koja aktiviranjem opruge pumpice usisa visak kalaja. Tako bez mnogo natezanja oslobadamo zalemljeni dec

Jedinice elektricnih velicina Znamo da za duzinu koristimo metar, sa manjim jedinicama centimetar i milimetar kao i sa veeom jedinicom kilometar. Slicno je i sa elektricnim velicinama.

Osnovna jedinica za merenje jacine elektricne struje je 1 Amper (lA), a koriste se takoae i:

1 mikroamper (1 ~A) 0.000001 A 1 miliamper (1 mA) 0.001 A Postoji i neSto Sto se zove "fitilj" iii "pletenica" za skidanje viska kalaja sa dela koji 1 kiloamper (1 kA) 1,000 A zelimo da skinemo. Fitilj je, ustvari, splet finih bakarnih zicica koji upija visak kalaja sa Osnovna jedinica za merenje elektricnog napona je 1 volt (lV), druge eeste jedimesta koje zelimo da razlemimo.

nice su: 1 mikrovolt (l~V) 0.000001 V 1 milivolt (1 mV) 0.001 V 1 kilovolt (1 kV) 1,000 V 1 megavolt (lMV) 1,000,000 V Osnovna jedinica za merenje elektriCne otpornosti je 10m, (Hl), ali se koriste i

sledeee jedinice: 1 miliom (1 mQ) 0.001 om 1 kiloom (1 KQ) 1,000 oma 1 megaom (1 MQ) 1,000,0000ma Komponente koje imaju odreaenu otpornost nazivaju se otpornicima.

Lemilo snage l8W proizvodnje ELPRO - Grocka U dosadasnjem obelezavanju velicina nailazimo na grcka slova mikro (~) i omega (n). Meautim koriste se u elektrotehnid i elektronici i druga slova i skraeenice, pa evo i njihovog znaeenja:

Naziv znak mnozitelj piko p 0.000000000001 nanD n 0.000 000 001 mikro 0.000001~ mili m 0.001 centi c 0.01 deci d 0.1 deka D 10 hekto H 100 kilo K 1000 mega M 1000000 giga G 1000000000

Stalak za lemilo, nezamenljiv deo opreme elektronieara

1514

Vezivanje kondenzatora, otpornika, baterija i dioda

Veoma cesto treba zameniti neki kondenzator, pa se umesto njega stavljaju dva iii vise kondenzatora, usled nedostatka onog jednog sa originalnom vrednoscu. Kako se to radi, odnosno, Sta biva sa kondenzatorima vezanim paralelno iii u seriji? Kakav je kapaeitet tako spojenih kondenzatora?

Da se pre svega podsetimo koje su to jediniee za merenje kondenzatora. To su:

1.000.0001lF (mikrofarad)Farad F --- -----~-.------

1.000.000pF (pikofarad) Mikrofarad IlF Santimetar sm 1,llpF

1.000pFnFNanofarad _____J I ~-

najmanja jediniea koja se najcesce upotrebljavaPikofarad pF I

Jediniea santimetar, danas se uopSte ne upotrebljava. Cesto se koristi nanofarad nF iii, kako ga ponegde obelezavaju, kilopikofarad iii kpF.

Formula za izracunavanje kapaeiteta glasi: C= EXS(cm2)

4 X B(cm) gde su 8 - dielektricna konstanta, koja za vazduh iznosi 1, povrsina ploca u em 2 i B

rastojanje izmedu ploCa u em.

I"'-~-.n.-rh--,j t.V-q:J

(1) (2) (3)

Ako vezemo dva kondenzatora u seriju (skica 1), time se u stvari povecava razmak izmedu ploca. Iz gornje formule vidi se da je kapaeitet obrnuto srazmeran rastojanju izmedu ploca. Znaci, kapaeitet serijski spojenih kondenzatora je manji od upotrebljenih, i

16

~

to manji od manjeg, od dva nejednaka upotrebljena kondenzatora, a izracunava se poformuli:

Kadase imaju dva jednaka kondenzatora, kao na skiei 1, a spojena su u seriju, ClXC2Cx Cl+C2

onda se njihov kapacitet izracunava po formuli:

C CX=T

Za tri jednaka kondenzatora spojena u seriju, formula ce glasiti: C

CX ="3 Na primer, dva serijski spojena kondenzatora od po 1O,000pF imaju kapaeitivnost

od S,OOOpF, a tri serijski spojena kondenzatora imaju 3,333pF. Iz formule za izracunavanje kapaeiteta kondenzatora videlo se da je kapaeitet

upravo proporeionalan povrsini ploCa. Odatle proizilazi da se paralelnim spajanjem kondenzatora (skica 2 i 3) sabira povrsina ploCa, a time i njihov kapaeitet.

Na primer, dva kondenzatora od 1O,000pF daju 20,000pF, a tri - 30,000pF. Kod spajanja kondenzatora u seriji ispitni napon na njima se sabira. Tako kada

spojimo dva kondenzatora od lOIlF/SOOV u seriji dobijamo SIlF ali 1000V. I ovakve kombinacije se cesto koriste.

Kod spajanja kondenzatora u paraleli napon ostaje isti koji je naznacen na kondenzatoru. Reeimo dva komada po SIlF/SOO V u paraleli daju lOIlF i napon ostaje isti SOOV.

I otpornost ima svoju jedinieu. To je Om (0, omega). Vece jediniee su KQ (Kiloom) i MO ( Mega om).

1MO = 1.000 KO = 1.000.0000 1 KO 1.0000

Otpornost otpornika iii nekog provodnika moze se izracunati po formuli:

R= p L(m)

gde su: p -speeificni otpor (za srebro iznosi 0.016, a za bakar 0.017), L - duzina provodnika i 5 - poprecni presek.

Ako vezemo dva otpornika u seriji (primer 4), time u stvari poveeavamo duzinu L,

17

--

odnosno sabiramo otpornost, Znaci, otpornost serijski spojenih otpora moze se racunati po formuli:

Rx = Rl+~+R3+.+Rn

Primer: Dva otpornika od 1,000 daCe otpornost od 2,000 a tri - 3,000. Paralelnim spajanjem otpornika (primer 5) poveeavamo poprecni presek S. Kako je otpornost otpornika obrnuto proporeionalna preseku, znaci da se otpornost paralelno spojenih smanjuje, a racuna se po formuli:

Rx= R1 X R2

Nepoznata otpornost je uvek manja od otpornosti manjeg otpornika. Dva jednaka otpornika spojena paralelno racunaju se po formuli:

RRX=T

a tri (kao na sliei 6) po formuli: RRX=T

Na primer, dva paralelno spojena otpornika od 10,000 oma daju otpornost od 5,000 oma a tri od 3,333 oma.

Snaga otpornika kod paralelnog vezivanja se sabira ako su otporniei isti. Na mer, dva otpornika od 100 oma snage od 1W, spojena u seriju, daju 200 oma, kao Sto smo ranije rekli i sada daju snagu 2W. Sa tri otpornika imacemo 300 Oma i snagu od 3W. Kod spajanja u seriju istih otpornika snaga se sabira. Reeimo dva otpornika od 1000 Oma i 1/4W daju 2000 Oma i 1/2 W snage. Kod spajanja nejednakih otpornika mora se racunati . snaga za svaki otpornik, koja je proporeionalna sa otpornoscu, pa se tek onda moze sabrati.

Rl

(4) (5) (6)

18

Sa baterijama je slicna stvar. Kada ih vezujemo u seriju (kao na sliei n napon im se poveCava. Tako imamo baterije od 3V iii od 4.5V. IIi imamo olovne akumulatore od 2Va kada spojimo6 takvih celija dobijamo automobilski akumulator od 12V. Uslov je da se plus (+) jedne spaja za minus (-) druge Celije akumulatora.

f r1.rn ~~~ (7) (8) (9)

I baterije i akumulatori spajaju se i paralelno (slike 8 i 9). Time se uvecava kapaeitet baterija odnosno akumulatora. Logika je jednostavna. Mala baterija - mali kapadtet, velika baterija - veliki kapadtet!

Kod poluprovodnickih dioda (slike 10 i 11) imamo dYe velicine koje nas najcesce interesuju. Prva velicina je napon. Spajanjem u seriju njihov napon se sabira. Za visoke napone spaja se i deset dioda u seriju. Druga velicina, vazna kod dioda, je struja. Kada je potrebna veca struja spajaju se dYe iii vise dioda u paralelu i time se dobijaju dva iii viSe puta vece struje. Videli smo u praksi i pedeset dioda spojenih paralelno i zalivenih epoksidom u jednom metalnom kuciStu, cime je dobijena dioda za ekstremno velike struje.

Tako reeimo, ako spojimo u seriju dye diode (kao na sliei 10), napona 1000V i struje lA, kao Sto je reeimo cesto koriscena dioda 1N4007, dobicemo diodu koja izdrZava napon od 2000V iii 2kV (kilovolta).

(10) (11)

Ukoliko bi nam trebala dioda od 1000V, snage 2A, mozemo, kao sto je predstavljeno na sliei 11, iskoristiti iste, gore pomenute 1N4007, vezane paralelno. Ako bi nam eventualno trebala dioda snage lOA, u krajnjoj varijanti i nedostatku odgovarajuce, mogli bi iskoristiti deset dioda od 1A vezanih u paralelu.

19

- --

Omovzakon

Omov zakon govori 0 odnosima izmedju snage (P), napona (E), struje (1) i otpora (R). Jedan Om je otpornost na kojoj nastaje pad napona od jednog Volta kod jacine struje od jednog Ampera. U principu uvek moramo da znamo vrednosti dve velicine da bi izracunali trecu.

P = Wat 2

Wat = volt om

Wat = Amper 2 Om Waf = Volt Amper

E =Volt

Volt = iwat Om

volt=~Amper Volt = Amper Om

1= Amper Volt

Amper = Om Wat

Amper ='Volt ~watAmper = Om

Volt Om ='Arfij)er

Volt2 om=-wat

Wat Om = Amper2

1 A = 1.000 mA

1 mA =1.000 1-\A

(E) !'Japon je razlika u elektricnom potencijalu izmedu dve tacke u elektricnom

kolu. On je pokretac struje u elektricnom kolu. Meri se u voltima (V). Veea jedinica je kilovolt (kV). Manje jedinice su milivolt (mV) i mikrovolt (1-\V). Odnosi su sledeCi:

1 kV = 1.000 V

1 V = 1.000 mV

1 mV= 1.000 1-\V

(R) Otpornost odreduje jaonu struje koja ce proticati u nekom strujnom kolu.

Otpomici se koriste za regulisanje napona i jacine struje. Velika otpornost omogueava protok male jaone struje, dok mala otpomost uslovljava protok velike jaone struje. Otpomost se men u omima (Q). Veca jedinica je kiloom (KQ) a jos veea je megaom (MQ). Odnosi su sledeCi:

1 MQ = 1.000.000 Q = 1.000 KQ

1 KQ = 1.000 Q

(P) Snaga je proizvod jacine struje i napona na odreaenoj taCki i meri se u vatima

(W). Veca jedinica je kilovat (kW). Cesto se koristi i manja jedinica milivat (mW) a redje mikrovat (1-\W). Odnosi su sledeci

1 kW = 1.000 W 1 W = 1.000 mW 1 mW = 1.000 1-\W Prvi primer. Imamo strujno kolo koje se sastoji od izvora, baterije 12V i otporni

ka 120ma . U kolu tece struja lA. Kolika je snaga otpornika? Raeunamo snagu P u Watima (stika 1).

r,

C

(1)

a.

b.

v2 122 144P = Waf =-=-=-=12WR 12 12

P = Waf = 12 X R =12 X 12 = 12W

~

c. P =Wat =E X 1 =12 Xl = 12W

21

Kod racunanja preko Omovog zakona sve vrednosti se daju i dobijaju u Amperima, Voltima, Omima i Vatima.

Struja je one Sto protice putem fice iii drugog provodnika kao voda Sto protice rekom. Struja protice od tacke sa vecim potendjalom ka tacki sa manjim potencijalom, povrsinom provodnika. Meri se u amperima (A). Manja jedinica je miliamper (mA) a jos manja je mikroamper (1-\A). Odnosi su sledeCi:

20

Drugi primer. Imamo strujno kolo koje se sastoji iz baterije napona 6V i sijalice Cetvrti primer. Treba jednu elektronsku cev, sa naponom grejanja od nov, da 6W koja ima otpornost od 6 Oma. Kolika je struja u kolu (slika2)? spojimo na napajanje od 220V preko odgovarajueeg otpornika, snage S.SW, Kolika je

potrebna otpornost otpornika (slika 4)?

6W

+16V 60

(2) (4)

E 110d. I = Amper = ~ = ~ =lA j. R =Om = Ii: = 0.05 = 2200 0 2 2e. I = Amper = ~ = ~ = lA k. R = Om =-L =~ = 12100 = 22000 P 55 55

f. =Amper =~ ~ =~ ~ ='f= lA I. R = Om =~ =~ = 55 = 22000 12 0.052 0.0025

Treci primer. Imamo slozeno strujno kolo, koje se sastoji iz izvora napona 12 V, LE diode za 2V i otpornika 500 Oma. U strujnom kolu treba da teee struja od 0.02 A. Koliko iznosi pad napona na otporniku od 500 Oma (slika 3).

+

(3)

~

g. E = Volt =~P X R =~0.2X500 =~100 = 10V

h. E = p -Volt =-.- 0.20.02 =10V

i. E =Volt = I X R = 0.02 X 500 =10V

Telefoni: 1) 2835-239 1) 2835-977

~ Telefax: E-Mail:

(011) 2835-977 (0-24h) INFO@RADIOKLUB.CO.YU

"RADIO KLUB 0.0.0.", Timocka 18, 11000 Beograd

22 2J

"-- ..

Kirhovlieva Pravila

Ptvi Kirhovljev Zakon govori da je pojedinacan zbir jaCina struja u kolu jednak jacini struje u zajednickom kolu. I = Ii + 12 + 13

U U 13= JL11=- 12= R3R1 R2

Drugi Kirhovljev Zakon govori 0 zbiru napona unutar zajednickog strujnog kola i glasi - zbir napona u kolu jednak je naponu izvora.

U1 = R1 x I, U2=R2 x If U3=R3 x I

U = U1 + U2 + U3

Rli U3Ul U2

-,

Vezivanie volt-metra, amper-metra i om-metra Merenje napona

Napon merimo instrumentom koji se naziva voltmetar. Koriscenje voltmetra je jednostavno. Pre svega, odredimo da Ii je mereni napon jednosmeran iii naizmenican. Zatim, izaberemo najvece memo podruqe univerzalnog instrumenta, recimo 2000V i prikljucimo ga paralelno izvoru napona koji zelimo da izmerimo, prema semi 1. Ako je pokazivanje malo, smanjimo merno podruge na 200V pa probamo ponovo. Ako je otklon jos uvek mali predimo na memo podruge 20V i ocitajmo napon.

.L

.::I:

.::I:

.::I:

.::I:"L......_--'

III

Kod analognih instrumenata, onih sa kazaljkom, moramo da pazimo kod merenja jednosmernih napona na polaritet krajeva instrumenata. Inaee kazaljka skrece u kontra stranu. Kod digitalnih instrumenata ne moramo da pazimo na polaritet. Kod obrnutog polariteta ispred ocitane cifre pojavljuje se minus. Zapamtite - volt metar se uvek spaja paralelno merenom izvoru.

Merenje struje Merenje struje vrsi se instrumentom koji se zove ampermetar. Na slici 2 imamo

jedno strujno kolo koje se sastoji iz baterije i sijalice. Da bi merili jacinu struje u kolu, moramo prekinuti to kolo u tacki "x" i na to mesto spojiti ampermetar, kao na slid 3. Pre spajanja zakljuCimo 0 kakvoj struji se radi, jednosmernoj iii naizmenicnoj, pa prema tome izaberimo podruge univerzalnog instrumenta. Ako se radi 0 jednosmernoj struji pazite na polaritet kada koristite analogni instrumenat. Instrument svakako stavite na najvece po

+

2524

--

druqe, pa lagano silazite na manje podruqe da tacnije ocitate. Amper metar se uvek prikljucuje u seriju sa strujnim kolom u kome merimo jacinu struje !

Obavezno pazite i preslisavajte se pre nego prikljuCite instrument. U protivnom pregoreeete instrument koji veoma cesto ne moze da se popravi! Merenje otpornost

Merenje otpornosti vrSi se instrumentom koji se zove om-metar i najeesee je sadrzan u univerzalnom AVO-METRU. Ustvari, on u sebi ima bateriju koja sa ispitivanim otpornikom obrazuje strujno kolo u kome se men struja, koja nije ispisana na skali instrumenta. Ispisana je vrednost otpornosti otpornika koji merimo. Morate sarno menjati memo podruqe ommetra dok ne nadete najtacnije ootavanje. Moramo da zapamtimo kada merimo otpornosti otpornika u uredajima, uredaji moraju biti iskljuceni, skinuti sa napajanja. U protivnom napon iz merenog uredaja moze da osteti merni instrument.

Posle merenja instrument uvek prebacite na najvece merno podruqe!

Rx

(41

1~;1'][I]IKLUB Preduzeee Radio klub Doo je distributer firme Mastech, koja proizvodi veliki broj raznorodnih digitalnih i analognih memih instrumenata, ad onih za apsolutne poeetnike, pa do onih namenjenih profesionaldma 1~:;;CHr

26

~

Osnovni elementi u elektronici Otpornik

Otpornik je jedna od najcesah elektronskih komponenti. Ona ima dva izvoda i nije polarizovan, znaci da je nevazno kako Cemo ga okrenuti prilikom ugradnje.

Funkcija otpornika je da smanji koJicinu struje koja protice kroz njega. Velicina kOjom merimo otpornost je Om i uobieajene vrednosti su omi, kiloomi i

rede megaomi. Otprilike 22 megaoma je najvea otpornik koji se moze naci u slobodnoj j

prodaji, a ako Vam ipak zatreba veta vrednost, pogledajte poglavlje 0 Kirhofvljevim pravilima.

Kako sam otpornik radi? Zamislimo vodu koja protice kroz cev. Ukoliko tu cev suzimo na jednom delu,

smanjieemo i protok vode. Ukoliko poguramo vodu kroz suzenu cev, pritisak vode ce porasti a oslobodice se i odredena energija u obliku toplote. Kao dodatak, pojavice se znaeajna razlika u pritisku pre i posJe suzenja cevi.

Ukoliko zamenimo vodu u pomenutim cevima sa strujom, suzenje na cevi koje smo gore pomenuJi je u stvari otpornik, a cev je provodnik!

Otpornike koristimo veoma cesto i oni su jedan od osnovnih elementa u elektronid. Takode, oni spadaju u pasivne komponente, zajedno sa kondenzatorima.

za otpornike je direktno vezan Omov zakon, 0 kome smo raspravljati u jed nom od prethodnih poglavalja.

Da mi na primeru vidimo kako ot- .---------------pornik zaista i Sta radio Uzmimo kao izvor elektricne energije bateriju od 4.5V, uzmimo jednu LE diodu, za koju znamo da radi I I 125n na 2V i da trosi 20mA struje. Ukoliko bi smo povezali LE diodu direktno na bateriju, ona bi veoma brzo izgorela, obzirom da je njen I ... ~7J radni napon svega 2 volta. za to nam treba L..,:::;. ~ otpornik. Pomocu Omovog zakona, izracu- +I45V naeemo koliku otpornost ovaj otpornik treba da ima da bi naSe strujno kolo funkcionisalo kako treba:

o R je otpornost u omima, U je

razlika izmedu napona baterije i

napona na kome radi LE dioda u

voltima, a I je potrosnja struje u amperima.

R =U I I, tj. R =2.5V I O.02A = 125 oma! Fiksni otpornid koje najcesce koristimo su oni od O.25W iii 1/4W koji imaju tole

ranciju od 5%. Postoje i vea - snazniji otpornici, do 20W u regularnoj prodaji a i jos vea, snage od par stotina vati ali se dosta retko srecu. Takode, ponekada nam 5% tolerancije

27

C.... 10","",,

---

dovoljno, pa koristimo otpornike 1% tolerancije, recimo u unimerima iii eak i 0.1% tolerancije., /~

Da dodamo jos - / ........... neku rec 0 obelezavanju otpornika, obzirom da je one prilicno frustrirajuCe pocetnicima. Otpornici manjih snaga, 2W i manji, imaju otpornost i toleranciju oznaeenu bojama. Uobieajeno imamo eetiri iii rede pet prstenova. Kako se citaju ovi prstenovi imate na zadnjoj strani korica. Takode u semama i tekstovima iii na snaznim otpornicima snage pet i vise vati, mozete naci razne oznake. Tako recimo 6.8 kilo Izgled otpornika od 1/4W oma se obelezava i sa 6.8K i sa 6K8, a Uobieajene dimenzije tela su ponekad eak i sa 6800. Recimo 470 oma 6.3 X 2.3 mm mozete naa obelezen kao 470, 470R, 470E iii kao

470Q. Sve je to isto.

Izgled otpornika od 2W

Uobieajene dimenzije tela su 15 X 5 mm

Uobieajeno je da otpornici manjih snaga (zakljucno sa dva vata snage) imaju otpornost obelezenu bojama. Otpornici preko 2W snage su uobieajeno zieani otpornici u keramickom kuciStu.

28

~

..,....

..

Izgled otpornika od 17W

Uobieajene dimenzije tela su 50 X 9 X 9 mm

Imamo i jednu posebnu vrstu otpornika, a to su NTC otpornici. Vise 0 njima imate u poglavlju RK 3282 Cuvarfrizidera. Da ovde samo kazemo da su u pitanju otpornici cija se otpornost menja u zavisnosti od temperature.

~

5.Smax

x

~ N

"f ~ p~U rO.6

Izgled i skica NTC otpornika, serije K164, kakve koristimo u nasim

kompletima delova

Pored fiksnih otpornikal postoje i promenljivi otpornici, kao sto su trimer potendometri i potenciometri.

Promenljivi otpornici se koriste kada promenom njihove otpornosti menjamo neko stanje u uredaju. Recimo pojaeamo muziku na pOjaealu1 iii "popravimo" zvucnu sliku na predpojacalu tako sto "odvrnemo" basovel iii jednostavno menjamo brzimu okretanja eletromotora kao sto imamo u kompletu delova RK 3562.

29

"""

Izgled standarnog mono potenciometra sa osovinom preenika 6mm

Izgled trimer potenciometara PT15 (desno) i PT10 (Ievo), lezeei i stojeei

Kod trimer potenciometara, imamo tri uobieajene veliCine, PT6, PTlO i PTlS. Umesto ovih oznaka, eesto ove prve, zovemo minijaturnim, PTlO zovemo malim a PTlS velikim trimer potenciometrima. U svakoj od ovih velicina, imamo Ileieee" i "stojece" trimere. U cemu je razlika? Kod lezecih, kao na gornjoj slici levo, osovina za podesavanje ulazi vertikalno dok kod stojeCih, osovina ulazi horizontalno. Koji ee te Vi koristiti - na Varna je da odlucite, obzirom da sem te drugih razlika nema. Kondenzator

Kondenzator je elektronska komponenta koju takode jako cesto srecemo. Sastoji se iz dve metalne ploce odvojene izolatorom. Ovaj izolator se joS naziva i dielektrik. U zavisnosti od materijala od koga je napravljen dielektrik imamo keramicke, viSeslojne (multilejer, eng.), poliesterske, polipropilenske, stirofleks itd. Sve su to nepolarizovani kondenzatori i nije vazno kako ih vezujete u elektricnom kolu. Postoje i kondenzatori koji imaju polaritet, a to su elektrolitski i tantal kondenzatori. 0 svemu ovom malo posle.

Da mi vidimo Sta rade kondenzatori. Koristimo ih u elektricnom kolu kada imamo viSe signala koje je potrebno uskladiti, iii kao filter visokih frekvencija, iii kao elemente za dekuplazu - odvodenje viska napona, varnieenja i 51. (volim da se salim tako Sto kazem da u digitalnim kolima imam obieaj kada god neznam Sta CU, ja stavim 100nF od signala prerna masi, ne skodi a skoro da je dzabe).

30

I

Izgled keramickih kondenzatora

Takode, funkcija kondenzatora je da zadrZi elektricitet. Takode, kondenzatori propustaju naizmenicnu struju a blokiraju istosmernu. Kada dovedemo istosmernu struju u kondenzator, dokle se god on puni, struja tece. Onog trenutka kada se napuni, protok prestaje.

Na semama eete gotovo uvek naci na oznaku C (od engleske reci capacitor) za ovaj element. U jedinici mera osnovna mera je Farad (F) ali je to ogroman kapacitet. Tek od skoro, na trZiStu se mogu naci elektrolitski kondenzatori - takozvani "dual layer" kondenzatori. Oni se veoma retko koriste i to kao zamena za baterije u pojedinim uredajima, a radni napon im je S.SV iii kod nekih jos novijih svega 3V.

Uobieajene vrednosti su piko farad (pF), nanD farad (nF) i mikro farad (IlF, mF iii UF). Nepolarizovani kondenzatori su uglavnom velicine od piko farada do nekoliko mikro farada, dok su elektrolitski kondenzatori kapaciteta od pola mikrofarada pa do nekoliko desetina hiljada mikrofarada. Jedna interesantna stvar postoji -a to je da se vrednost mili farad NE koristi.

Jos jedna bitna velicina je radni napon kondenzatora. Moramo paziti da, ukoliko u strujnom kolu imamo napon, od recimo 20 volti, ne upotrebimo kondenzatore koji imaju radni napon od 16V.

Keramicki kondenzatori su najeesce u upotrebi, kapaciteta od 1pF do nemaju neku stabilnost kapaciteta i imaju dosta veliku toleranciju, ali su veoma jeftini. Malih su dimenzija, u obliku diska, precnika do Smm. Zbog tih dimenzija, obelezavanje je specificno, koristi se eksponencijalni zapis. Tako recimo 10 nanD farada se obelezava sa 103, Sto predstavalja 10 X 103 pF iii ako Yam je jednostavnije 10 i tri nule, tj. 10,000 pF. U takvoj notaciji 104 predstavlja 100nF, a 222 analogno tome predstavlja 2200 pF iii 2.2 nanD farada.

Multilejer iii viseslojni kondenzatori imaju dielektrik iz viSe slojeva pa otuda i naziv. Uobieajenevrednosti su od 4.7nF pa do 11lF. Takode, usled veoma malih dimenzija se koristi eksponencijalni zapis prilikom obelezavanja. Veoma su malih dimenzija, eak manji od keramickih. Ukoliko Yam sve ovo sa dodavanjem nula deluje komplikovano, verujte mi da je mnogo manje bolno nego kod SMD kondenzatora koji se uobieajeno NE obelezavaju. Sta Yam piSe na koturu - to je. Ako pomeSate... kapacitometar u ruke i spasavaj se ko moze!

Polipropilen kondenzatori se koriste u napajanjima, deliteljima frekvencija u zvu~nicima, u uredajima za osvetljenje, TV aparatima, monitorima, itd. Imaju dobre frekven

31

malih minusa sa one strane gde se nalazi minus izvod, a kod lezeCih pored minusa, nalaz; se i prsten koji obelezava minus pol.

Obzirom na polarizaciju, logicno je da se na elektrolit dovodi iskljuCivo jednosmeran na

p~n. Budite pazljivi kod ugradnje da ne okrenete polove, jer moze doci do

pucanja elektrolita.

~ Elektrolitski konden

zatori iii punim imenom alu

minijumski elektrolitski kondenzatori imaju r.--------------....

Izgled blok kondenzatora

tne karakteristike, malu toleranciju. Kapacitet im je od lnF do 10 J.lF, a radni naponi se krecu od 63V pa sve do 3000V. 5 toga su im i dimenzije veCe i idu do 40mm sirine.

Poliester iii Cesce metalizirani poliester konden

nazivom blok kondenzatori. To su sve bili nepolarizovani kon

denzatori. Pored ovih postoji jOs jedna

vrsta nepolarizovanih kondenzatora, takozvani bipolarni kondenzatori iii bipolL Oni se koriste u zvucnickim skretnicama uz zavojnice da odvajaju niske, srednje i visoke tonove. Izgledaju veoma slieno elektrolitskim kondenzatorima

zatori. Imaju dobru temperaturnu stabilnost, pristojnu toleranciju, a kapacitet ide do 33 mikrofarada i radni napon do 2000 volti.

Svi ovi poliester, polistiren, polipropilen kondenzatori se uobieajeno nazivaju zajednickim

sa aksijalnim izvodima, samo nemaju obelezen polaritet. To je specijalan tip kondenzatora gde su dva elektrolitska kondenzatora vezana na red, ali kontra (recimo plus na plus).

Pored nepolarizovanih, vee opisanih kondenzatora, postoje i polarizovani kondenzatori, oni kod kojih nije sve jedno kako ih okreeemo, koji imaju jasno obelezen plus i minus pol.

Elektrolitski kondenzatori imaju jasno obelezen polaritet. NajCesee su "stojeo" tj. izvodi su im radijalno postavljeni, a rede su "Iezeci", kada su im izvodi aksijalno postavljeni. Kao Sto rekosmo, jasno nje obelezen polaritet. Kod stojecih, uglavnom je to red

32

ploce od aluminijuma i dielektrik od oksida na aluminijumskim provodnicima. Imaju veliki kapacitet, ali zato i veliki sum, slabu toleranciju, nestabilni su na teperaturne promene itd. Takade, oni su komponenta koja najbrZe stari. Ukoliko Yam dade pod ruke neki vremesniji ureaaj, prvo mu proverite elektrolite. Sve ovo naravno pada uvodu kada Yam zatreba veliki kapacitetslucaj iz mreznih ispravljaca, kakvih ima dosta u ovoj knjizi. Takoae, prednost je i niska, da ne kazemo sve niza cena elektrolitskih kondenzatora, a i na trZiStu ima sve vise specijalizovanih kao sto su on; za radnu temperaturu do 105C stepeni iii on; sa "low ESR" karakteristikom i slicni.

Pored ovih polarizovanih konde

pozitivan pol. Pored svih ovih pomenutih,

kondenzatora, postoje i promenljivi, koji se uglavnom koriste u radio tehnici, za biranje stanica, recimo, a postoje i mali, trimerkondenzatori koji imaju sliCnu funkciju, s tim !lto ih mozemo naci i u novijim

fiksnih

Izgled tantal kondenzatora

33

~----.------

~

zatora, imamo i tantal kondenzatore. Za njih vazi gotovo sve kao i za standardne I +i'elektrolite, s tim Sto su precizniji, ostali te- !.IjJF hnoloski nedostaci su im ispravljeni ali je zato i cena veta. Kapacitet im je od 0.1 do ----------------Izgled i skica elektrolitskih 330 J.lF, a probojni (radni) naponi do ma kondenzatora ksimum SOY. Malih su dimenzija i izgledaju u obliku kapljice. Veoma Cesto su 1m kapaciteti obelezeni eksponencijalnim zapisom kao kod keramickih iii viseslojnih kondenzatora, a najeesce se sa "+" obelezava

uredajima nevezanim za radio, gde im je funkcija da pomoeu njih fino podesimo odredenu frekvenciju, recimo u nekom elektronskom casovniku iii slicno. Dioda

Oioda je elektronska komponenta za koju kazemo da je poluprovodnik. Rec poluprovodnikje nastala od engleske reci "semiconductor" i predstavlja element koji se u odredenim situacijama ponasa kao provodnik a u odredenim ne, vee ee pruzati otpor protoku struje.

Oioda ima dva kraja koja se nazivaju anoda (+) i katoda (-). Naravno, nije svejedno kako je okrenete u sklopu.

Kao Sto rekosmo, u smeru od anode ka katodi dioda ee propuStati struju i ponaSaee se kao provodnik, a u suprotnom smeru neee puStati struju.

Tako bi izgledala ideaIna dioda ali u realnom zivotu, to ne izgleda tako vee postoje neki izuzeci.

Postoji jedan odredeni napon koji dioda neee propustiti. Recimo za silicijumske diode onje oko O.lV, a eventualno moze doCi do IV na strujama prekojednog ampera. Sta to znaci? Ako na anodi imamo ulaz od 5V, na katodi ee se pojaviti otprilike 4.3V. Engleski ova pojava se naziva "forward voltage drop".

Takode, u obrnutom smeru, iako ne bi trebalo, dioda ee propustiti malu kolicinu struje (nekoliko mikro ampera) - tako da se to smatra za zanemarljivo. Naravno sve dok ne prekoracimo vrednost maksimalnog inverznog napona, kada ce dioda prestati da radi i propustiti sve - ponaSaee se kao provodnik.

U stvarnosti - kada koristimo diode, potrebno je da obratimo paznju na dva pa rametra. To su maksimalna jacina struje i maksimalni propusni napon. Uobieajeno je da su novije diode pravljene za izuzetno visoke napone, recimo IN4007. Ona trpi napon do IOOOV, eak Oiotec isporucuje verziju IN4007-1300 kOja trpi do 1300V i u stvari bi bila "stara" BY133. Recimo da IN4007 je pravljena za jacine struje do IA. Ukoliko uVasem uredaju treba da protice 12V iii 220V, ovu diodu mozete koristiti, bez obzira Sto je ona predvidena za lOOOV. Poenta glasi uvek smete staviti jacu, ali nikako slabiju. Isto vazi i za jacinu struje. Ukoliko Vam treba 500mA, smete staviti IN4007 iii eak i jacu, IN540S koja je predvidena za 3A. Ali ne smete iskoristiti IN414S, koja je za svega 150mA. Praksa je da se uvek stavi bar upola jaca dioda neko Sto sklop zaista zahteva.

Postoji vise tipova dioda u zavisnosti sta u stvarl rade.

~

Anoda Katoda

c:=(( ((c;:::.)== Izgled i polaritet najeesce upotrebljavanih dioda

34

Ispravljacke diode, kao IN4007 iii IN540S koje smo

pomenuli se koriste kako bi "is

pravili" napon sa naizmenicnog

na jednosmerni. Jednom ispra

vljackom diodom pravimo polu

talasno isprav/janje.

Posebna verzija isprav

Ijackih dioda su diode u pose

bnom greatz-ovom Spoju. Skra

eeno ih zovemo GREC. To su Ce

~ ;

E" case18.1tiri diode spojene na poseban

nacin i tada dolazi do punota/a

snog ispravljanja. Grecevi se

pakuju u razna kuCista, a uvek

imaju Cetiri izvoda koja bi treba

~ ~ ., ..."10 da budu obelezena sa zaN ~ .,.:!iulaz naizmenicne struje i sa + i 'El

- za izlaz jednosmerne. Jedno

vreme su bili obelezavani sa

BxxxxCyyyy gde je xxxx maksi

malni napon u voltima ayyyy ja ~i5.2\;,:.1 cina struje u miliamperima. U I f... 16,6 ...j p~slednje. vrem~ proizvodaci 5kica grecovog spoja za struje od 15 _ 35ApnbegavaJU svoJlm oznakama

tako da vise nije lako otkriti 0

kakvom grecu se radi.

Imamo i signalne diode, kao IN414S, koje se koriste za male struje, do 150mA, za protok odredenih signala samo ujednom smeru (od anode ka katodi). Ove diode koristimo i kao zastitu na kontaktima spulne relea prilikom iskljucivanja.

Zener dioda je posebna vrsta diode. Ona se koristi kao stabi/na naponska referenca. Naime, kod zener diode je tacno definisan maksimalni inverzni napon, posle koga ona poCinje da provodi struju. Ako tu struju ogranicimo (naprimer rednim otpornikom), na polovima inverzno polarisane zener diode ee vladati relativno stabi/an napon, koji nije znaeajno zavisan od napona napajanja redne veze otpornik-dioda.

Nekada su zener diode postojale samo sa naponima od 2.lV do 33V, dok danas imamo od IV do 200V. Uobieajene snage su OAW, 1.3W i 5W, a rede sejavljaju i one kojeImaju snagu od lOW u DO-4 kuCistu.

Gotovo svaki poluprovodnik postoji u "foto" varijanti pa tako postoje i foto diode. One su u stanju neprovodljivosti, sve dok ih ne osvetlimo. Neke su posebne pa traze samo Infra crvenu svet/ost dok neke provode i na dnevnom svetlu.

Svakako "najinteresantnije"od svih dioda su lE diode - diode koje emituju svetlost pa eemo njima posvetiti posebno poglav/je.

3S

LE dioda light Emitting Diode, kako na

engleskom glase su diode koje emituju svetlost. Kada dovedemo struju do LE diode, sloj od nekada Galijum Arsenida, danas i raznih drugih kombinadja, pretvara tu energiju u svetlo. Za razliku od sijalica u kojoj se nalazi vlakno, ovde vlakna nema, tako da je trajnost izuzetna, a potroSnja struje minimalna.

Nekada su bile uobieajene crvena, ~uta i zelena boja. Potom se pojavila narandZasta a zatim i plava. Sve su one dugo godina koriseene kao indikatori, ali je bilo primetno da svetle vrlo slablm sjajem. Poslednjih par godina, napravljen je pravi pomak, pojavile su se bele LE diode, pojavile su se LE diode sa izuzetnim sjajem, cene onih skupljih kao Sto su bele i plave su pale, IANODA pojavile su se LE diode koje imaju disipaciju od lW, 3W pa i 5W snage!

Da mi krenemo od osnovnih stvari. Standarno su okruglog oblika sa poluloptom na vrhu i imamo ih raznih preenika od 1.Bmm, preko 3mm, 5mm, Bmm do 10mm, a od skora I 20mm. U najceseoj upotrebi su one od 3 i 5mm. Njihova kuoSta se jOs nazivaju i T-l za 3mm i T-l 3/4 za 5mm. Kao sto vidite na slici imamo dva izvoda, anodu (+) i katodu (-). Takode, jedno od

ZASECENA

KATODA (kracl Izvod)

) .......

~

..' ______________..1

pravila je da je izvod katode malo kraci, kao i da je sa te strane same LE dioda blago zaserena. Ukoliko je kuclSte LE diode dovoljno providno, mozete primetiti, kao na skid da je u unutrasnjosti sama katoda veta od anode.

Kao Sto smo rekli, LE diode imaju svoj polaritet i svetleee samo kada je ispravno postavimo. Ukoliko joj greskom okrenemo polaritet niSta se neee desiti. Ali ukoliko premasimo neku od vrednosti, a to su maksimalna struja napajanja i jacina struje, onda ce se ona bukvalno zapaliti.

LE diode nikada nemojte testirat! pomoeu obiene baterije. U zavisnosti od tipa LE diode one zahtevaju odredeno napajanje. Crvene, zute i zelene su uvek tu negde oko 2V, dok bele i plave mogu iei i do 4V. Standardna potrosnja struje je oko 20mA, premda ima I onih koje idu i do 40mA, a imamo i posebne tipove LE dioda, takozvane "Low Current" koje troSe svega 2mA struje. Kao Sto je u zivotu uobieajena izreka "koliko para toliko i muzike", one LE diode sa jacim sjajem svetlom, troSe i malo vise struje, pa njima treba izmedu 20 i 40mA. Kod testiranja je vazno znati da ukoliko je LE dioda predvldena da svetli na 20mA, svetleee i na 10mA, malo slabijim intenzitetom - ali svetleCe. Jako je bitno da znamo sa kakvom LE diodom radimo, da bi smo imali predzne strujne karakteristike za istu. LE diodu uvek moramo vezivat! sa otpornikom vezanim u seriju.

36

Kako to u praksi izgleda? Koristieemo Omov zakon. Ukoliko usklopu imamo napon od 9V, a koristimo recimo crvenu LE diodu za koju znamo da je tipieno napajanje 2V i potrosnja struje od 20mA, matematika je sledeta.

360n

___ 9V ~ +

Vezivanje LE diode kao u nasem primeru

Otpornik koji Ce nam ogranieavati napon raeunamo preko Omovog zakona koji glasi R UII

Tacnije koristimo verziju: R = (Un - UI) / I

gde su Un napon napajanja u voltima - u nasem slueaju 9V, UI je napona na kome radi LE dioda - u nasem slueaju 2V, a I je potrosnja LE diode u amperima, u nasem slueaju to je 20mA odnosno O.02A.

R =(9-2)/0.02 =7/0.02 =350 oma Obzirom da resto prilikom ovakvih kalkulacija dodemo do vrednosti otpornika ko

je ne postoje, kao Sto je 350 oma, uvek uzimamo prvi sledeei veo otpornik, znaei u nasem slueaju je to 360 oma iii jos verovatnije 390 oma! Na taj nacin ce LE dioda svetleti za nijansu slabije ali ce potrosnja struje biti manja i eventualno baterijsko napajanje ce duze trajati.

Ukoliko zelite da vezete vise LE dioda koje Ce svetJeti istovremeno, jedno od resenja je vezati ih u seriju. Kada su ovako vezane, tada teee ista struje kroz svaku od njih, pa je neophodno da sve LE diode budu iste iii da imaju iste karakteristike.

Napajanje mora da bude dovoljno za sve diode, obzirom da se ovde koristi Kirhofvljevo pravilo. Sta to znaci u praksi? Ako nam LE dioda radi na 2.2V a imamo tri vezane u seriju, znaei da 3 X 2.2V = 6.6V i da nam treba makar BV napona napajanja, kako bi ceo sklop radio.

Formula je sliena predhodnoj R = (Un - ( UI X Y / I

gde nam je Un napona napajanja, UI je 2.2V, y je ukupan boj LE dioda, a I je 20mA, pa zamenom nepoznatih dodemo do

37

R = ( 8 - ( 2.2 X 3 ) I 0.02 = ( 8 - 6.6 ) I 0.02 = 1.4 I 0.02 = 70 oma Obzirom da takav otpornik ne postoji, prvi sledeei je 7S oma - ako ga nademo, a

verovatnije da cemo naci 82 oma, koji je ipak cesci.

"" "" 7sn

+18V

Vezivanje LE dioda u seriju

Drugi nacin vezivanja je vezivanje LE dioda u paralelu. Ovakvo vezivanje preko jednog otpornika je neSto sto Vam nikako ne bih preporucio. Posebno Sto kod vezivanja u pralalelu mozete vezati ralicite LE diode, sa razlicitim karakteristikama tako Sto ce svaka imati svoj pojedinarni otpornik.

180n I

~

+112V ~~ ~~

Vezivanje LE dioda u paralelu pomoCu jednog otpornika

Recimo da imamo tri LE diode, koje imaju napon napajanja od 2.2V, da nam je napon napajanja ove Seme 12V (kao automobilski akumulator) i da LE diode troSe 20mA svaka pojedinacno.

Da bi smo izracunali vrednost potrebnog otpornika, koristieemo slicnu formulu kao i malopre, sa malom izmenom:

R = (Un - UI)/ I X Y gde namje Un napona napajanja (12V), Ulje 2.2V, yje ukupan boj LE dioda, arje

20mA, pa zamenom nepoznatih dodemo do

R = ( 12 - 2.2 ) I 0.02 X 3 =9.8 I 0.06 =163.3 oma Obzirom da takav otpornik ne postoji, kOristieemo prvi sledeei a to je 180 oma. Ali,

ovde se javlja jOs jedan problem - a to je disipacija toplote na otporniku. Koriseenjemformule iz Omovog zakona:

P = (Un - UI ) X ( I X y) dobijamo da je snaga u miJivatima jednaka: P =(12 k 2.2) X ( 0.02 X 3 ) = 9.8 X 0.06 =0.588W =588mW Sta ovo u praksi znao? Umesto uobieajenog otpornika od 0.2SW, moracemo po

formuli da koristimo otpornik od 0.S8W, odnosno, barem 30-40% jaci od izracunate vrednosti, tako da smo dosli do otpornika od 1W snage. U engleskoj literaturi ovakvo uzimanje vece vrednosti se naziva "safe pick" iii u prevodu siguran izbor.

Kao Sto smo rekli, ovakvo vezivanje ima smisla samo kada imate iste LE diode - ito Iste kako po napajanju tako i po potrosnji. Neka se jedna od njih razlikuje, rizikujete da Va,neka od LE dioda izgori. .

I Ov~~~~~~~~1.1. I +16V

180n

Vezivanje LE dioda u paralelu pomocu vise otpornika

Korektnije je vezati ih u paraleJu tako da svaka LE dioda ima svoj otpornik. Tu nemoramo da brinemo 0 potrosnji svih dioda zajedno nego koristimo adekvatne otpornike za svaku LED posebno.

J8 J9

Recimo da imamo napajanje od 6V i tri LE diode, crvenu koja radi na 2V, zelenu koja radi na 2.3V i plavu koja radi na 4V. postaviCemo ih tako Sto ee sve katode biti vezane na minus pol napajanja a svaku anodu preko odgovarajuCeg otpornika Cemo vezati na plus pol napajanja. Pretpostavimo da sve tri LE diode trose po 2SmA. Tako ce nam, koristea gornju formulu

R = (Un - UI) /1 za crvenu LE diodu trebati R= (6 _ 2) 10.02 = 160 oma - koristiCemo 160 oma, ako nemamo, onda 1800ma za zelenu LED nam treba

R::: (6 - 2.3) 10.02'" 148 oma - koristiCemo 150 oma,

i konacno za plavu LED

R = (6 - 4) I 0.02 = 80 oma - koristieemo 82 oma

Da dodamoj05 par reci 0 izgledu i bojama. Boja LE diodejeodreaena tipom poluprovodnickog materijala koji je koriSten. Pomenuli smo Galijum Arsenid koji se koristio u poeetku. Koristi se i danas s tim Sto se koriste jos neke varijacije sa Galijumom, tako da imamo sve one razne boje. LE diode mogu biti u boji kojoj svetle, difuzne iii mleene kako ih neki zovu, a mogu biti skroz providne a opet da svetle odreaenom bojom. Ove druge se nazivaju "water clear" - vodeno bistre. postoje i one kOje se nazivaju transparente, one su relativno najreae, i one imaju boju u kojoj Ce svetleti ali su i dalje skroz providne.

Pored ovih LE dioda koje svetle jednom bojom svetla, imamo i takozvane Bi-kolor, koje mogu da svetle u dve razlicite boje, a ponekad ; u tri, naravno ne u ;sto vreme. One se prave tako Sto se u jedno kuaSte montiraju dve LE diode, recimo crvena i zelena, pa tako ta LE dioda ima tri izvoda, najCe5Ce zajednicku katodu i odvojene anode za svaku boju, ali ima i obrnutih slueajeva, gde je anoda zajedniCka a katode su odvojene. Pored ovakvih, imamo i LE diode u kojima su montirane dve LE diode ali sa dva izvoda, tako da se katoda i anoda menjaju, u jed nom smeru svetli jedna boja, a u drugom druga.

U poslednje vreme, pojavile su se i RGB diode, koje bukvalno uz malo truda mogu da isteraju ceo spektar. One imaju cetiri izvoda, katodu i tri anode za svaku od RGB bojacrvenu, zelenu i plavu.

Takoae, postoje i BUNK LE diode, koje su po mnogo cemu specifiene. Najnoviji modeli ovakvih diodat "rade" na naponu od 3V do eak 14V i ne svetle jednako vee migajublinkuju. Sigurno ste videli ovako neSto - ako ne drugde, onda kao indikacija rada alarma n,a automobilima.

Pored svih oviht postojej05 silne varijacije, kao 5to su LED klasteri, LED bargrafovi, sedmosegmentni LE displeji i razni drugi LED displeji. Tranzistor

Kao i dioda, tranzistor se takoae ubraja u poluprovodnikat s tim Sto je tranzistor aktivna komponenta. Klasiean bipolarni tranzistor 0 kome ce ovde biti reci moze da radi dve osnovne stvari, jedna je da bude prekidact a druga da pojaeava signal.

Ovakavtranzistorje otkriven 1949. godine i napravioje revoluciju! Autori su samo hteli da naprave sklop koji se bolje pona5a od elektronskih cevi u radarimat a dobili su neSto Sto ni u snu nisu oeekivali.l zaista, tranzistor se smatra za jedan od najvecih izuma

40

20. veka. Recimo samot da se u danasnjim procesorima u kakve imamo u personalnim racunarimat kao Sto je recimo Pentium, nalazi oko tri i po miliona tranzistora!

Da mi ostavimo istoriju onima koje to zanima i da vidimo kako izgleda i radi tranzistor.

Malo da teoretisemo. Tranzistor se sastoji iz tri sloja silicijuma velike cistoee. Nekada se koristio Germanijum, ali je to napuSteno sedamdesetih godina proslog veka i od onda se koristi silicijum. Ta tri sloja su "ono"NPN iii PNP Stostevecvideli kod obelezavanja tranzistora. Razlika izmeau njih je u polaritetu.

B B

Sematski prikaz NPN (levo) i PNP (desno) tranzistora

B - baza, C - kolektor, E - emiter

Bipolarni tranzistor uvek ima tri izvoda koji se obelezavaju sa B - baza, E - emiter i C - kolektor i svaki od tih izvoda ide na po jedan sloj koji smo malopre pomenuli.

Video sam desetine opisa kako radi "obiean" bipolami tranzistor. Veliki broj tih opisa je takav da mi nije niSta bilo jasno. Autori su se upetljali u fiziku, brojali elektronet rupe u reSetkama i eemu sve ali nikako da objasne kako to radi. Pamtim knjigu iz fizike s

41

2N2222

~ ~ TO-18

TO-3

~ 2N3055

-

pocetka sedamdesetih proslog veka u kojoj je bila prava papazjanija, diode, triode, tetrode, sve na gomili pa sta ko izvuce.

Meni je davno pala ideja na pamet da protok struje predstavim kao protok nekog gasa, a onda sam video i nesto slicno - umesto gasa je autor koristio tecnost. Sve jedno, bilo je lepo i plasticno objasnjeno pa cu i ja isto ovde probati.

Imamo sliku tranzistora koji radi na osnovu protoka vode, umesto struje. Imamo tri izvoda, bazu, kolektor i emiter.

E

Imamo rezervoar vode na kolektoru "C" (napon napajanja kod pravog tranzi

stora), ali ova voda nemoze da se kreCe zbog plovka - ventila, koji joj ne dozvoljava. Ukoliko povecamo kOlieinu vode u rezervoaru, nas "vodeni" tranzistor Ce se raspasti, kao i kad preteramo sa naponom kod pravog tranzistora. Potrebno je dakle dovesti do pomeranja ventila kako bi voda potekla od kolektora ka emiteru.

Kada pustimo vodu sa dovoda B (baza), pritisak vode Ce podici plovak - venti! na gore i tako omoguciti velikoj kolieini vode iz rezervoara C (kolektor) da poteee ka emiteru. Takode i neSto vode sa baze ce se tu naci, u tom toku. Ukoliko poveeamo kolieinu vode na bazi, plovak Ce se jos vise podiCi i omoguCiti joS veci protokvode sa kolektora ka emiteru.

Oa izvucemo neke zakljucke: 1. Mala kolicina vode koju smo doveli na bazu je dovoljna da pokrene veliku

kocinu vode od kolektora ka emiteru, pa smo tako dobili efekat pojaeanja. Ukoliko poveCavamo pritisak- kolicinu vode na bazi - srazmerno tom poveeanju ce se poveeavati i protok od kolektora ka emiteru. Na primer, ako imamo protok od baze ka ventilu u kolieini od llitra u minutu, a od kolektora ka emiteru 100 litara u minutu, to znaei da imamo faktor pojaeanja od 100 puta. Kod pravog tranizstora, protok struje merimo u Amperima iii miliamperima. Ukoliko nas tranzistor ima pojaeanje sto puta, to znaei da sa 1miliamperom

42

l. Jl '~

~.

""it

sa baze smo omogucili protok od 100mA od kolektora ka emiteru. Pojaeanje kod tranzistora se veoma Cesto obelezava greim slovom beta.

c B

E 2. Protok od kolektora ka emiteru kod naseg "vodenog" trantistora je ogranieen

presekom cevi koje smo koristili. Znaei bez obzira koliki protok imali sa baze, doci Ce momenat kada vise neeemo moci povecavati protok od kolektora ka emiteru. Jedino reSenje je koristiti jaei - veci tranzistor.

3. Tranzistorom, nasim "vodenim" smo ukljueivali i iskljueivali protok vode tako to smo dovodili malovode na bazu i podizali i spuStali plovak. Na taj nae;n je nas tranzistor radio kao prekidae. Isto je i kod pravog tranzistora. Ukoliko dovedemo maksimalnu struju na bazu, omogucicemo maksimalan protok od kolektora ka bazi. Tada je tranzistor ukljuCen. Kada struja nema bazi tranzistor ne provodi. Tada je iskljueen.

Kada god se nade u ovakvom stanju neprovodnom, tranzistor ce poeeti da se greje.

Oa dodamo jos malo podataka. Bilo kakav otpor u protoku struje u tranz;storu, prouzrokovace oslobadanje toplote. Kada je tranz;stor potpuno ukljueen, znae; da je struja baze oko maksimuma, tada nema gotovo nikakvog otpora izmedu kolektora i emitera i velika kolieina struje moze da teee a da se oslobada vrlo mala kolieina energije, usled velikog stepena korisnog dejstva. Kada na bazi nema curenja struje, kada je tranzistor u Iskljucenom stanju, tada se toplota ne oslobada. Ukoliko dovedemo recimo polovinu maksimalne struje na bazu, tada imamo situaciju da se javlja srazmeran otpor protoku od kolektora ka emiteru i tada, usled tog otpora, proizvodi se najvise toplote.

Oa bi sacuvali tranzistor iii gotovo bilo koji drugi poluprovodnik od preteranog gre1snja koje moze da ga uniSti, koristimo takozvane hladnjake - specijalne profile od alumini1uma koji omogueavaju da se toplota odvede sa poluprovodnika.

43

Vazno je rea da izmedu kuasta poluprovodnika i samog hladanjaka je potrebno ,naneti odredeni sloj spedjalne termoprovodljive paste. Takvu pastu resto nazivamo i sili Ir,konska, premda se nove prave potpuno bez silikona. Za pocetnike i naimlade

Hladnjak za tranzistore u TO-38 kuastu

Hladnjak za tranzistore u TO-220 kuciStu

Da pomenemo da pored bipolarnog tranzistora, postoje i FEr tranzistori - tranzistori sa efektom polja. Takode, postoje i darlington tranzistori koji se odlikuju izuzetnim pOjaeanjem, to su u stvari dva tranzistora u jednom kueiStu povezana Darlingtonovim spojem. Kao i kod dioda imamo i foto tranzistore. Oni provode struju kada se osvetle, obicnom iii infracrvenom svetlosc:u u zavisnosti od karakteristika. Mali kuriozitet vezan za ovakve tranzistore je da je jedan od najboljih ikada napravljenih sa kojima smo imali prilike da se susretnemo bio BC109C koji je prozivodio EI iz Nisa. U stvari, EI nije proizvodio foto verziju, vee samo "obican" BC109e. Sredinom sedamdesetih godina proslog veka nakon testiranja u radionid tadasnjeg Radio kluba "Nikola Tesla" doslo se do zakljuCka da se ovaj pokazao najbolje. Kako je to izvodeno? Relativno jednostavno, precizno se odsece vrh kuasta i napuni posebnom providnom smolom. Takode, dobro se pokazao i BCI09C koji je proizvodio holandski Philips. Poenta svega ovoga je bila nemogucnost nabavke nekog pravog foto tranzistora po pristojnoj ceni, kao recimo TIL81.

RK 2000 Konstruktorska kutiia

RADIO MATADOR

Utrenutku kada pUStamo u stampu "Malu skolu elektronike - V deo", parelo je kompletiranje najnovijeg kompleta - konstruktorske kutije "Radio Matador"-a koji omogUCava skalapanje pedesetak uredaja iz kompleta delova a koji Ce biti predmet opisivanja u sledecoj "Maloj skoli elektronike - VI deo",

Kakve uredjaje omoguCava taj najnoviji komplet? Da malo nabrajamo - migavac, prijemnik sa tri tranzistora, indikator kiSe, foto rele, termo rele, NF generator, blitzer, vremenski rele, akustiCki ommetar, ispitivac kristala kvarca, akusticki ispitivac tranzistora, signal injektor, predajnik, brodska truba, rasterivac komaraca, cuvar frizidera, signal traser, zujalica za urenje telegrafije, plivajuCe svetlo sa tranzistorima i tako dalje. Zatim slede gradnje slienih naslova iii sa integrisanim kolima. Pre svega sa papularnim kolima 7400 i NE555. I tu Ce biti joS dvadesetak gradnji. Sve u svemu komplet treba da bude za pedesetak gradnji sa tranzistorima i integrisanim IC kolima

Moze se odmah primetiti da se u programu gradnje nalaze mnogi naslovi iz ove knjige koju sada citate, To je tacno. Samo sada sve je to sadriano u jed nom bogatom kompletu delova sa Stampanom ploCicom. Sve se sklapa lemilicom koje nije u kompletu delova. Pored opisa pojedinih gradnji, knjiga Mala skola elektronike - VI deo, sadrii i opsti deo kao i svaka, tako da predstavlja kompletnu celinu namenjenu mladom iii starom radio

, .Imateru - poretniku. i);,. Na ovaj naon mislimo da smo popunili prazninu kOja se oseCala na trzistu. Sada

~.ilmamo komplet koji mozemo preporuciti svakom ko zeli da pocne, da proba, da vidi Sta je , . to radioamaterstvo, elektronika i radiotehnika. Idealan poklon za svakog pa i za dete Drosti preko 8 9 godina.

44

Montazna sema plivajueeg svetla sa tri kanala, sa tranzistorima

U prilogu vidite montazne skicu nekih od ureaaja iz novog kompleta RK2000, koji je ustvari modifikovani, poboljsani i osavremenjen komplet RK161, koji je opisan u knjizi "Mala skola elektronike - I deo", a koja je dozivela dvanaest izdanja. Pozelimo i sestom tomu "Male skole" slicnu popularnost.

i t

, Montazna Sema termo-relea

46

i

RK 2132a Zuialica za ucenie

telegrafiie

ZUjalica RK2132 se sklapa bez lemijenja pomoCu malene odvrtke na rednoj stezaljci (reglet), za desetak minuta rada. Uz odgovarajucu paznju i kontrolu spojeva zUjalica odmah radi i graditelj dozivljava zadovoljstvo svojim radom, verovatno jednom od svojihprvih elektronskih konstrukcija.

To je spoj sa dva komplementarna tranzistora AC125 i AC187. To su tipovi koji odgovaraju komplementarnom paru AC188 i AC187. Prvi je PNP a drugi je NPN tipa.

Sema veza je stvarno jednostavna. Frekvendja osci/adja odreauje se kondenzatorom od 4700pF (4.7nF) i otpornikom od 12 KQ. Menjanjem ovih elemenata menja se i frekvencija ovog jednostavnog osci/atora od nekoliko herca do nekoliko kiloherca.

Sa otpornikom, na semi obelezenim sa 820KQ odreauje se radna tacka PNP tranzistora AC125, a sa otpornikom od 560Q odreauje se radna tach, odnosno struja kojaprolazi kroz NPN tranzistor AC187.

5600

Raspored elemenata na regleti

41

820KO ~

Elektricna Serna zujalice

Napajanje je iz baterije napona 1.5V do 15V. Baterija od 4.SV koja je kod nas najpopularnija i najtrajnija, mozda je u ovom slueaju i najprihvatljivija. Naravno moguea je i upotreba odgovarajuceg ispravljaca. potrosnja je mala. Svega oko desetak miliampera. Prekidac za ukljucivanje nije potreban. Kada taster nije pritisnut, baterija se ne trosi.

Jedna primedba, vredna paznje. Repic na tranzistoru AC12S oznaeava emiter (E), dok kod tranzistora AC187 repic oznacava kolektorl Pazitel Sadriaj kornpleta delova: Tranzistor AC12S ..................................................................................................... 1

Tranzistor AC187 ..................................................................................................... 1

Zvucnik, 4 do SOQ, sa zalemljenim izvodima ............................................................. 1

Redna stezaljka - regleta ......................................................................................... 1

Otpornik, 1/4W, 33Q (narandzasta-narandzasta-crna-zlatna) ..................................... 1

Otpornik, 1/4W, S60Q, (zelena-plava-braon-zlatna) .................................. .... ........ 1

Otpornik, 1/4W, 12Kn, (braon-crvena-narandZasta-zlatna) ........................................ 1

Otpornik, 1/4W, 820Kn' (siva-crvena-zuta-zlatna) ................................... .... ........... 1

kondenzator, keramicki, 4.7nF =4700 pF, obelezava se sa 472 ................................. 1

Zica za spajanje ..................................................................................................... .3

uputstvo za sklapanje Telegrafija, Trajkovic Ljubomir, prirucnik za poCetnike

Prirucnik za kondiciranje telegrafista, knjiga

Izvod iz uputstva 0 telegrafskom saobraeaju, knjiga

48

'j, ,}

t

RK 2141 Tranzistorski migavac na rednoi stezalici - regleti Migavac iii treptavo svetlo uglavnom znamo Sta je. To je sijalica koja svetli sa prekidima, koja miga. Vida se na automobilima iii na zeleznickim rampama. Znamo da

svako treptajuce svetlo ima neku napravu koja prekida strujno kolo sijalice i koja se populama zove automat migavca. Takav automat moze biti sa releom, bimetalom, tranzistorski, tiristorski, sa IC kolom, a j ima ga svaki automobil i poneka svetleCa reklama iii zeleznicka rampa. Tranzistorski migavacje novijeg datuma i mi ga prikazujemo u ovom kompetu delova.

Predstavljamo vam tranzistorski migavac sa odredenim razlogom. Naime, migavac se sastoji ad multivibratora, a multivibrator je jedno od osnovnih kola iz kojih se sastoje kompjuteri, racunske masine, telekomandni ureaaji ili televizija. Tako zelimo da na posredan nacin prikazemo i savladanio jed no od osnovnih kola tih savremenih ureaaja, bez kojih bi nam zivot bio malo neobiean, da ne kazemo nemoguc! Koliko je to malo ostavljamo da procenite sami!

I I

Spajanje elernenata na rednoj stezaljci - regleti

49

~ 10KO 10KO ~ 1000 1000 4.5V

+

Elektricna iema veza tranzistorskog migavca

Multivibrator nije nova stvar i njegova sira primena pocinje u godinama uoCi Drugog svetskog rata, kada se javlja televizija sa svojim prvim javnim emisijama. Za vreme rata razvija se u telekomandama i radarima, a posle rata maksimalno dolazi do izrazaja u televiziji, racunskim masinama, kompjuterima i najzad u uredajima vezanim za program osvajanja vasione.

Multivibrator je oscilator, iii, kako se jos kaze, generator naizmenicne struje, cija frekvencija zavisi od veliCine kondenzatora i otpornika. Zato se i zove RC oscilator. Izvodi se uvek sa dYe elektronske cevi, triode, iii dva tranzistora u protivfaznom iii balans spoju spoju.

Sada mozemo da pogledamo elektricnu Semu veza ovog multivibratora. To su dva tranzistora, otpornici za polarizaciju baze, radn; otpornici kolektora, LE diode i kondenzatori za povratnu spregu.

Posredstvom kondenzatora, koji se naizmenicno pune i prazne, imamo situaciju da struja puni naizmenicno jedan pa drugi kondenzator, sto se prakticno manifestuje u paljenju i gasenju LE diode spojene u kolektorskom kolu. Na taj nacin znamo koji je tra nzistor je neprovodan a koji je provadan.

Frekvencija osdlovanja zavisi ad velicina RC. Vrednosti otpomika nije pozeljno menjati ali vrednosti kondenzatora se mogu veoma lako menjati i mogu se stavljati vea iii manji kondenzatori. Stavimo Ii veei kondenzator frekvencija ee biti manja i obrnuto. Frekvendja je broj treptaja LE diode u jedinici vremena.

Mozemo se zapitati - Sta Ce se dogoditi ako smanjimo iii poveeamo kapacitet samo jednog kondenzatora? Utom slueaju poveeava se iii smanjuje frekvencija oscilovanja. Samo, zbog nejednakosti kondenzatora dolazi i do nesimetricnosti spoja i do nesimetricno

so

sti osciladja. To se manifestuje tako sto krace vreme sveti ona LED dioda na cijoj je bazi tranzistora manji kapadtet i obmuto.

Za one koji vole da eksperimentisu moramo da kazemo da je red velicine kondenzatora od 10 do 1000~F. To vazi samo za probanje, dokje za najbolji rad migavca potrebankapacitet naznacen na semi.

Sada da kazemo i nesto 0 upotrebljenim tranzistorima. Mi smo upotrebili AF260 zbog duzine njegovih izvoda koji su pogodni za sklapanje na rednoj stezaljci regfeti. Mogu se upotrebiti bilo koji tranzistori PNP tipa bez ikakvih izmena. Ako zelite da upotrebite tranzistore NPN tipa morate okrenuti polaritet napajanja kao i polaritet elektrofitskih kondenzatora !

Za montiranje migavca neophodno je od alata imati malenu odvrtku i diepni nozieiii klesta. Prilikom montaze obratite paznju na polaritet elektrolitskih kondenzatora, LE

dioda t tranzistora i naravno baterije. U protivnom moze doei do oSteeenja efemenata i nefunkcionisanja migavca.

Sadrzaj kompleta delova RK2141: Redna stezaljka regleta ........................................................................................... 1

Tranzistor, germanijumski, PNP, AF260 .................................................................... 2

LE dioda ................................................................................................................. 2

Elektrolitski kondenzatori, aksijalni, 220~F ................................................................ 2

Otpornik, ugfjenoslojni, 1/4W, lOOn (braon-cma-braon-zlatna) ................................. 2

Otpornik, ugljenoslojni, 1/4W, lOKn (braon-crna-narandzasta-zlatna) ........................ 2 ~jca za spajanje elemenata tetvrtasta baterija, napona 4.5 V, nije u kompfetu delova

o WlII=NA ~ lll1., ~ ~ ~~

- III IllICATOOAIba"_AF260

I ~). ~

Raspored izvoda germanijumskog Raspored izvoda LE diodatranzistora AF260

S1

c

RK 8 Tehnicko obrazovanie za 8. razred, materiial za veibe, komplet delova Sadriaj kompleta delova RKS 1. Provodnici u raznim bojama preenika 0.5mm i duzine 150 mm ............................... 8

2. Provodnik Cr-Ni (Cekas) u spiraIi 5 em .................................................................. 1

3. Tranzistor NPN tipa BC 546B iii sliean ................................................................... 1

4. Tranzistor PNP tip a BC 327 iii sHean ...................................................................... 1

~ ~ Izgled i raspored izvoda univerzalnih Izgled i raspored izvoda univerzalnih NPN tranzistora tipa BCS46 i slicnih PNP tranzistora tipa BCSS6, BC327 i

slicnih

5. Otpornik 18n, braon-siva-erna-zlatna ................................................................... 1

6. otpornik 220n, crvena-crvena-braon-zlatna .......................................................... 1

7. Otpornik 6.8Kn, plava-siva-crvena-zlatna ............................................................. 1

8. Otpornik 33Kn,narandzasta-narandzasta-narandzasta-zlatna ................................. 1

9. otpornik 82Kn, siva-crvena-narandzasta-zlatna .................................................... 1

10. Sijalica 4.5V, podnozje E10, 300mA .................................................................... 1

11. Sijalicno grlo za podnozje E10, sa izvodima ......................................................... 1

Izgled podnozja za sijalicu sa navojem tipa El0

S2

Izgled sijalice od 4.SV sa navojem

El0

12. Prekidac, klizni, sa izvodima .. .... .. .... ...... .. ............................................... 1

13. Otpornik sa negativnim temperaturnim koeficijentom NTC, tipa K164 od 47-100Kn ............................................................................................................... 1

1~11

~,H ~

, E

" ~ N 'U r'

Izgled prekidaca NTC otpornik tipa K164

14. Ispitna Stampana plocica sa postoljima ............................................................... 1

15. Dioda 1N4148 ................................................................................................... 1

16. LE dioda crvena ................................................................................................. 1

-f>I--Anoda Katoda

=====Ie ({'*=,)== Izgled i polaritet univerzalne

silicijumske diode lN4148

AMOIIA

ZASEffNA STltANA,

I~

K

~* A

Izgled i polaritet LE diode

I,U slueaju potrebe pojedine komponente se mogu zameniti odgovarajucim ! ,'{ Napomena

, Umesto cekasa u spirali pod tackom 2, u komplet je stavljen kao poboljsanje ", otpornik 1On, snage 1W, (obelezen bojama: braon-erna-crna-zlatna), koji se koristi sa

~ Izvanrednim uspehom kod veibe broj 4 kao elektricni grejac za napon napajanja od 5-6V.

S3t',:, ' "'~----'~,-------..

Elektropionir

Komplet delova za opfte tehnicko obrazovanje, kao i osnova fizike. Konstruktorska kutita sa 153 ogleda i teoretskih izlaganja iz oblasti elektriciteta I magnetizma.

Ogledi su iz oblasti elektrostatickog elektriciteta, magnetizma, hemijsklh izvora struje, elektromagneta, primena elektromagneta u tehnici, generatora i elektromotora.

Za izvodenje ogleda, u konstruktorskoj kutiji se nalaze svi potrebni delovi, sa izuzetkom onih koji se mogu naei u svakoj kuei, kao sto su na primer: papir, ekseri, igle za sivenje, alumijumska folija, nozie, igle za pletenje, lepak i slicno.

Konstruktorska kutija namenjena je deci oba pola starijoj od 9 godina. pogodna je za pojedinacni i zajednicki rad i uspesno se moze koristiti u nastavi u osnovnoj skoli, iako je namenjena za licnu upotrebu.

ELEKTROPIONIR se proizvodi od 1959. godine neprekidno u lzoli, u Sioveniji, fabrici koja se danas zove "Mehano", a nekada se zvala "Mehanotehnika". Dobio je mnogobrojna priznanja. lma ga sirom Evrope, a sada ponovo i kod nas sa uputstvom na nasem jeziku.

S4

RK 3142 Tranzistorski migavac

Migavac iii treptajuee svetlo uglavnom znamo Sta je. To je sijalica kOja svetli sa prekidlma. Vida se na automobilima Iii zeleznlckim rampama. Znamo da svako treptajuee svetlo ima neku napravu kOja prekida strujno kolo sijalice i kOja se popularno zove automat migavca. Takav automat moze biti sa releom, bimetalom, tranzistorima iii sa Integrisanim kolom. Neka od ovih resenja ima svaki danasnji automobil. Tranzistorskl migavacje neko srednje reSenje. Zadovoljava I starije I mlade. Takav i mi predstavljamo sa ovim nasim kompletom delova namenjenim prvenstveno ueeniCima.

Predstavijamo Vam tranzistorski migavac sa odredenim razlozima. Naime migavac se sastoji od multivibratora, a multivibrator je jedno od osnovnih kola Iz kojih se sastoje raeunarl, telekomandni uredaji, televizija i dr. Tako zelimo da na posredan nacin prikafemo i jed no od osnovnih kola tih savremenih uredaja.

Multivlbrator nije bas nova stvar i njegova primena poeinje ugodinama pred drug; svetski rat, kada se javlja televizija sa svojim prvim javnim emisijama. Za vreme rata razvija se u telekomandama i radarlma, a posle rata dolazl do primene u televiziji, raeunarskoj tehnid I najzad u uredajlma vezanim za program osvajanja vasione. .

Multivlbrator je oscllator Iii kako se jOs za njega kaze, generator nalzmenlcne struje, elja frekvencija zavlsi od velieine kondenzatora i otpornika. Zato se on i zove RC osdlator. lzvodi se uveksa dYe cevi iii dva tranzistora u protivfaznom iii, kako sejos kaze, u balans iii pus-pul spoju!

Sada mozemo da pogledamo elektricnu semu veza ovog multivibratora dva tranzlstora, otpomici za polarizaciju baze, radni otpornici kolektora, LE diode i kondenzatori za povratnu spregu.

Posredstvom kondenzatora koji se naizmenicno pune i prazne, imamo situaciju da struja puni Cas jedan, cas drugi kondenzator, sto se prakticno manifestuje u paljenju I gaSenju LE diode spojene u kolektorskom kolu u seriji sa radnim otpomikom kolektora. Tako paljenjem ; gasenjem LE dioda vidimo koji je tranzistor provodan a koji zakoeen. Fre

i' kvendja zavis; od velieine RC spoja. Vrednost otpomika i kondenzatora moze se bez veCih posledica menjati u granicama od 20%. Stavimo Ii veee kondenzatore frekvencija ee biti manja i obmuto, a frekvencija je broj treptaja LED u jedinici vremena

Mozemo se zapitati Sta ee se dogoditi ako smanjimo iii poveeamo kapacltet je'" dnog kondenzatora. U tom sluCaju poveeava se iii smanjuje frekvenclja oscilovanja. Samo ','" zbog nejednakosti kondenzatora dolazi do nesimetrienosti oscilacija. To se manifestuje ta, ko Sto kraee vreme svetli ona sijalica na cljoj je bazi tranzistora manji kapacitet, i obmuto! t, Za one koji vole da eksperimentisu preporueujemo da kapadtet kondenzatora i otpornost radnog otpornika kolektora mogu da poveeavaju i smanjuju u granicama od 1

I,do 100llF i od 10 do 47000. Najbolje vrednosti oznaeene su na semi uz mogueu promenu , vrednosti do 20 %.

Upotrebljeni su tranzistori PNP tipa AF260. Sa jednakim uspehom mogu se koristiti i noviji tranzistori NPN tipa uz promenu polariteta izvora napajanja.

Mozemo dodati da je potrebno paziti na polaritet elektrolitskih kondenzatora. Kod ; banzistora pazimo n. emiter koje je obeleZen repic'em n. kUo!tu Iranzistora. Za LE diode

t "

ss

560K

12V

560K

+ 3.3mF 12V

Elektricna sema veza

vazi da je "seeeni" dec kUCiSta katoda i spaja se na minus pol napajanja. Na Stampanoj plaCici sve je lepo nacrtano i uz malo paznje neee biti greske.

Za napajanje preporucujemo napon 12 V, ali radice i sa manjim i sa vecim naponom.

Komplet delova sadrii: 1. Stampana plocica ................................................................................................ 1

2. Tranzistor AF 260 ............................................................................................... 2

3. Elektrolitski kondenzator 3.3 J.1F........................................................................... 2

4. Otpomik 1 KQ (braon-crna-crvena-zlatna) ........................................................... 2

5. Otpomik 560 KQ (zelena-plava-braon-zlatna) ....................................................... 2

6. lE diode ............................................................................................................. 2

56

RK 3110 Treptaiuca lutka sa Ie

kolom NE 555

Za devojcicu, sestru iii cerku treba napraviti poklon. Treba i njoj pokazati sta je elektronika. PomoCi joj da i ona zavoli elektroniku i da i ona bude jednog dana, mozda, profesionalni elektronicar.

Najprikladniji poklon za devojcicu je svakako lutka. Mi predlazemo lutku, koja ima oci sa kojima namiguje. Dei koje se pale i gase - koje sevaju. U stvari to je migavac. I

Jedna od najeescih gradnji amatera, poee- i tnika je svakako migavac. Dbicno je sa dva tranzistora PNP iii NPN, eetiri otpornika i dva kondenzatora. I to lepo radi i donosi puno srece i zadovoljstva graditelju.

Sa IC kolom 555 je neSto jednostavnije. IC kolo, cetri otpornika i samo jedan kondenzator. I to elektrolitski dosta malog kapaciteta. Svega 2.2 IlF, a frekvencija treptanja je vrlo niska. Za spoj sa tranzistorima trebalo bi sigurno stotinu mikrofarada kapaciteta kondenzatora za ovako malu i nisku frekvenciju treptanja. Ustvari ovde je frekvencija treptanja odredena otpornikom R2 od 330 Kn i kapacitetom elektrolitskog kondenzatora C1 koji Iznosi od 1 do 4.7 J.1F. Ako volite da eksperimentiSete probajte i druge vrednosti.

lzlaz je standardno na pinu 3. Spojene su dve lE diode. Jedna na minus a druga na plus pol napajanja. Narav- I no svaka preko zaStitnog otpornika od 3.9KQ. To su otpornici R3 i R4.

Napajanje je od de-vet do petnaest