7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

1/38

SVETA GRUZIJA

PRAVOSLAVNA GRUZIJA DANAS I OVDE

MUENJE NA TOKU SVETOG VELIKOMUENIKAGEORGIJA KAPADOKIJSKOG POBEDONOSCA

(10/23. novembar)

Jedna od najvelianstvenijih slika koje se otkrivaju pred ovekom je pogled na nebonou. U vedru bezoblanu no daleka ostrva zvezda u modro-crnom okeanu neba izgledajukao upaljena kandila, ognjeni cvetovi i rasuti dijamanti baeni u bezdan i beskrajna prostranstva, u bezdan Vaseljene.Himnografija esto Crkvu poredi sa nebom, a svece sa bezbrojnim skupinama zvezda.Izgleda da zvezde kao iva bia svojom udaljenom treperavom svetlou nemo besede sa oovom duom i otkrivaju tajnu venosti njegovom srcu. Zvezdano nebo je nalik na listSvete Knjige, gde je uifriranim i svetleim hijeroglifima skriveno otkrovenje o Tvorcu sveta. Zvezdano nebo je simvol viih duhovnih sfera u kojima sijaju Aneli i ugodnici Boji kao upaljene svetiljke.Ima imena svetaca iji ivot naroito mnogo govori ljudskom srcu, njihovi podvizi i st

radanja diraju najdublje strune naih dua. Jedno od takvih imena nalik na dragocenikamen u nebeskoj kruni je ime svetog velikomuenika Georgija nazvanog Pobedonoscem. S ovim imenom ljudi idu na daleki put, s ovim imenom stupaju u boj, ovim imenom se kunu na vernost, njime roditelji blagosiljaju svoju decu. Ovo ime je proslavljeno u svim hrianskim zemljama - od Sirije do Francuske, od peska pustinje Sahare do snegova Sibira. Srebrnae ikone velikomuenika su vojnici, spremajui se da stupe u boj stavljali na svoje grudi.U Gruziji su hramovi u ime svetog Georgija podignuti u svakom kraju, on se naroito potuje u planinskim predelima. ivot gortaka je nalik na ivot askete. Umesto bogattva on ima slobodu, umesto svetskih zabava - obiaje planina koje iteljima dolina izgledaju kao manastirski ustav. Put pastira i lovaca esto prolazi na vrtoglavoj visini, pod njihovim nogama puca bezdan. Staze na visokim planinama su esto tako uske da na njima ne mogu da se mimoiu dva oveka; ovde ovek nema zata da se uhvati, d

ne padne ako se spotakne o kamen: jedini oslonac za putnika koji se probija jedva primetnom stazicom prilepljenom uz stenu jeste molitva i snaga volje. Ako srce zatreperi, ako ne izdri, provalija e progutati oveka kao zmija koja privlai svojutvu oaravajuim, hipnotikim pogledom. Zbog toga su gortaci tako potovali hramove svg Georgija - ak i njihove razvaline, ruevine i kamenje. Sveti Georgije srce oveka uplanini ini vrstim kao ma u bici.Na grbu careva Gruzije Bagrationa sveti Georgije je prikazan kako ubija adaju. Ranije je lik velikomuenika na zastavama gruzinske vojske bio izvezen od svile. Zavreme bitke zastavu je drao Rustavski episkop, a svetenici - ikone. esto je lik svetog Georgija bio iskovan na oklopima vojnika.Na mnogim svetskim jezicima Gruzija se naziva zemljom Georgija. Ali ono glavno usvesti gruzinskog naroda jeste da je sveti velikomuenik Georgije njegov pokrovitelj. Postoji neka tajanstvena ciklinost u istoriji. Poslednji gruzinski car je no

sio ime Gergije, kao izvestan znak da se sa njegovom smru sudbina zemlje poveravasvetom Georgiju. Poslednji ruski car je bio Nikolaj II - poznato je da Rusi naroito potuju svetitelja Nikolaja; poslednji vizantijski imperator je bio KonstantinXII, a sveti ravnoapostolni Konstantin Veliki je osnovao Carigrad i Vizantijskudravu; poslednji bugarski car je Boris, a za vreme ravnoapostolnog Borisa je u Iveku bila prosveena Bugarska; poslednji etiopski imperator je Solomon (Salasije):dinastija etiopskih imperatora - jedna od najdrevnijih u svetu vodi svoje poreklo od biblijskog cara Solomona i carice Savske. ime to objasniti, sluajnom podudarnou ili time to ljudska istorija ima svoj duhovni podtekst? esto se ona u svojim rimovima i pojavama odgoneta kao pria, i otkriva kao proroanski zapis. Samo potovanje

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

2/38

svetaca od strane naroda, naroita, izuzetno topla ljubav prema njima, svedoi da ovi svetitelji postaju njegovi pokrovitelji. Zbog toga su i grb i vojniki barjaciGruzije zajedno sa udotvornim ikonama i motima svetog Georgija sluili kaotit zemljeu toku mnogih vekova.Gortaci su takoe imali predanje da je u peini stene Kazbek, u stara vremena, iveo pdvinik po imenu Georgije, kojeg oni potuju kao svog prosvetitelja. Obino ovakva predanja kao podlogu imaju istorijsku injenicu i predstavljaju seanje naroda, zbog toga se prema njima treba odnositi sa najveom panjom.Praznik svetog Georgija u novembru je ustanovljen kao seanje na njegovo muenje natoku. Ovaj praznik je uao u telo i krv naroda Gruzije ija istorija predstavlja sammartiriolog - letopis o muenjima. Muenje svetog Georgija Pobedonosca na toku je verovatno jedini praznik u Crkvi kada se proslavlja jedan od muenikih podviga, posebno izabran iz celog ivota sveca. U vreme najezde alal-ed-Dina koji je Tbilisi pretvorio u pehar krvi, Tamerlana, koji je kao avet smrti sa kosom u rukama proao od istoka do zapada Gruzije,aha Abasa, koji je gradove pretvorio u ruevine, a sela u brloge divljih zveri, ovako neobian praznik kaoto je seanje na muenje velikomuenikaorgija na toku je bio naroito blizak dui naroda Gruzije. U novembru je Crkva ustanovila jo jedan praznik u ast velikomuenika - u seanje na prenoenje njegovih motijuima u Palestinu u grad Lidu - domovinu njegove majke, gde je kasnije u ime Georgija Pobedonosca bio sagraen i osveen hram. U starim gruzinskim kalendarima novembar se naziva mesecom svetog Georgija.Uopte, u Gruziji osim crkvenih praznika svetog Georgija postoje takoe lokalne narodne svetkovine po nazivima hramova i krajeva: ,,Beli Georgije, ,,Mletski Georgijeitd.

Judejski i paganski svet koji su predstavljali Kajafa i Pilat, osudio je Hristana smrt. Propoved hrianstva je svuda nailazila na mrnju i progone, svuda su kapljice muenike krvi postajale zrno budueg uzlaska Crkve. Neki istraivai ovo objanjavamo osobenostima rimskog paganstva za koje je sama drava bila boanstvo. Ali nita manje surove progone hrianstvo nije iskusilo van granica Imperije. Rimski panteon jeu svojim zidinama skupljao bogove svih pobeenih naroda i osvojenih provincija. Idoli su iveli mirno kao istokrvna i slona porodica. Verovatno je onaj koji je kasnije panteon nazvao elitarna groblja posedovao izuzetnu pronicljivost. Panteon u prevodu znai ,,Hram svim bogovima. Meutim, paganski svet je sreo hrianstvo kaoto gator sa isukanim maem u cirkuskoj areni sree svog neprijatelja. Za vreme paganskihcareva Crkva je doivela deset velikih progona. Najstraniji od njih, koji je odneortava vie nego svi ratovi sa varvarima se obruio iznenada posle dugog zatija, kao ovitlac na moru, za vreme imperatora Dioklecijana.

Dioklecijan je bio sin roba, koji je dobio slobodu i popeo se na tron rasklimatanim stepenicama zahvaljujui svom pronicljivom umu i vatrenoj energiji. Rim je u to vreme liio na Pompeju koju su potresale podzemne eksplozije. Meusobne borbe i najezde varvarskih naroda su pretile da sahrane dravu ispod lave i pepela. Dioklecijan je u zemlji i armiji brzo sproveo potrebne reforme. On je za svoje savladareuzeo dva avgusta i dva cezara, poveao broj vojske, proirio broj i autonomiju provincija, u Nikomidiji osnovao novu prestonicu. Meutim, car je svoju u poetku tako blistavu vladavinu zavrio mranim zlodelom - dugogodinjim progonima hriana.U svesti naroda istorija Rima sa njegovim slavnim pobedama je bila neraskidivo povezana sa paganskom religijom, drava - sa kultom imperatora. Hriani koji su odbijali da se klanjaju idolima i da odaju boanstvene poasti imperatorima izgledali su kao neprijatelji drave i uzronik svih zala. Neron je hriane okrivio za podmetanje poa u Rimu, Dioklecijan - za podmetanje poara u celom carstvu. Neron se iz loe Kolos

euma naslaivao gledajui kako lavovi i gladijatori ubijaju hriane, sainjavajui priirljive pesme. Stari Dioklecijan je iz svog dvorca u Nikomidiji kao sa kule-straare gledao stranu hekatombu (1), koja se odvijala po itavoj Imperiji u toku nekoliko godina. Za vreme ovih progona na muenje i smrt je bio predat i Dioklecijanov vojskovoa-velikomuenik Georgije Pobedonosac.Sveti Georgije je roen u III veku u Kapadokiji. Poticao je iz kneevskog roda; njegov otac je zauzimao visoko mesto u rimskoj vojsci, meutim, ubrzo je pretrpeo smrtza Hrista, i majka je sa detetom prela da ivi na svoje imanje u Palestini, u gradLidu. ivot je posvetila vaspitanju sina, nauila ga je Svetom Pismu, esto mu je prila o hrianskim muenicima i o herojskom podvigu njegovog oca.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

3/38

Sveti Georgije je stupio na vojniku slubu i zahvaljujui svojim sposobnostima i hrabrosti pokazanim u borbi ve u mladosti je dobio zvanje vojskovoe i tribuna. U to vreme je Dioklecijan pod uticajem reeva i svog zeta Galerija reio da uniti sve hre u Carstvu.On kao da je na hrianima hteo da ispuni Kaligulinu elju: ,,Kada bi oveanstvo imalodnu glavu ja bih je posekao jednim udarcem maa.U Rimu je postojao senat, ali je on odavno poeo da lii na pozorinu dekoraciju. Svaglavna pitanja dravnog ivota su reavana na tajnom savetu u kojem su uestvovali samoimperator i njegovi najblii prijatelji. Jednom je, okupivi takav savet nou (kaoto jPlaton propisivao u svojoj knjizi ,,Zakoni), Dioklecijan objavio odluku da ognjem i maem iskoreni hrianstvo. Prisutni su izrazili svoje odobravanje. Bilo je odluenda se izda edikt protiv hriana: zabranjivano je hriansko bogosluenje, propisivaloda se hramovi srue ili predaju paganima, sve hrianske knjige je odmah trebalo spaliti. Samo ispovedanje hrianstva je izjednaeno sa najteim dravnim prestupima za koje sledila smrtna kazna. A odstupnici od hrianstva su oslobaani svake odgovornosti ikazne samo ako bi izrazili spremnost da uestvuju u paganskim ritualima.Kada je sve ovo bilo izreeno sveti Georgije, koji je prisustvovao na savetu ustade i obrati se imperatoru i avgustima reima: ,,Dug cara i vladara je da potuju pravinost i datite ivot i prava svojih podanika, a vi ste odluili da predate smrti nevie ljude i da u zlodelima prevaziete varvare koji nemaju zakona.,,Ko te je nauio da to kae? upita antipat (2) Magnecije.,,Istina, odgovori Georgije.,,Ata je istina?,,Hristos, Kojeg vi hoete ponovo da razapnete.

Imperator dade znak slugama. Oni se bacie na Georgija, vezae ga, poee da ga udarajupo licu i bacie ga u tamnicu. Tirani su u dvorcima imali naroite zatvore - podzemlja, gde su uvani najopasniji prestupnici, a najee lini neprijatelji. Tiranin je uvmogao da proveri kako se zatvor uva ili da, odmarajui se od dravnikih poslova, ujecaje zatoenika u okovima i krike muenih ljudi. Ova ,,muzika je tiraninu najprijatnija. Na grudi svetog Georgija stavie ogroman kamen. Sledeeg jutra Dioklecijan sieu tamnicu i upita:,,Kako si, Georgije?,,Dobro, odgovori ovaj.Odgovor razjari cara i on naredi da se sveti Georgije preda muenju na toku - surovom i istananom muenju. Muenik je kanapom privezivan za toak ispod kojeg se nalaziladaska, prepuna otrica noeva, eksera i otrih kukica. delati su okretali toak, otri

urezivale u telo i sekle ga na komade; kukice su ubadajui se u njega, otkidale delove ivog mesa. Obino je ovek umirao za vreme takvog muenja. Sveti Georgije je osto iv za nova muenja.Rei svetog Georgija ,,dobro sam, koje je Dioklecijan shvatio kao podsmeh bile su istina: za vreme stradanja Gospod Svojim strastotrpcima daje nebesku utehu, nijetek tako u jednoj propovedi svetitelj Jovan Zlatoust rekao: ,,Sa Hristom je i upaklu dobro. Sveti Georgije je bio pogubljenest meseci nakon muenja na toku: glava u je odseena maem.Promislu Boijem je bilo ugodno da prosvetiteljka Gruzije postane roaka svetog Georgija - sveta ravnoapostolna Nina. ivot i podvizi velikomuenika su postali poznatigruzinskom narodu iz usta njegove sestre; ime Georgija Pobedonosca je u Gruzijudolo istovremeno sa njenom propoveu. Od tada ono sija na nebu Iverske Crkve sjajemjutarnje zvezde. Najvie hramova u Gruziji je osveeno u ast Majke Boije i svetog Ge

rgija. Zanimljivo je da je hram koji je izgraen nad grobnicom svete deve Nine nazvan imenom svetog Georgija, kao da je sama ravnoapostolna Nina pred smrt besedila sa svojim bratom o budunosti Gruzije.Prikazivanje svetog Georgija kao konjanika koji kopljem ubija adaju nije samo seanje na dvoboj sa obogotvorenim udovitem i na spasenje libanske princeze od smrti, to je simbol pobede hrianstva nad paganstvom; pobede hrianina nad zmijom greha i strsti u ljudskom srcu, pobede dobra i svetlosti nad zlom i duhovnom tamom..

.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

4/38

.

.

.

.

IKONA ,,Slava Gruzinske Katolianske Crkve

Krajem dId veka u duhovnom ivotu Gruzije desio se znameniti dogaaj. Poznati hagiogrf i ikonopisac Mihail-Gobron Sabinjin je na osnovu drevnih gruzinskih ikona, fresaka i minijatura, koje je briljivo izuavao u toku svog ivota, naslikao ikonu ,,Sla

va Gruzinske Katolianske Crkve, koja lii na velianstveni svod gruzinske hagiografij.Poto je bio duboko religiozan ovek on je od detinjstva poseivao manastire i svetinje Gruzije, dugo je iveo meu monasima, bio je podvinik u linom ivotu i u poznim godma je naslikao ovu velianstvenu ikonu - kao da je napisao svetenu poemu, duhovno zavetanje potomcima, himnu Gruzinske Crkve. Ovde je na izuzetno malom prostoru ovaplotio duhovnu istoriju Gruzije u likovima njenih svetaca: muenika i prepodobnih,careva i vojnika, episkopa i monaha.U njegovom delu, kao u svetlosnom polju oslikana je sama dua verujueg naroda. U ovoj ikoni u molitvenom tihovanju se uje kako kuca ivo srce Gruzinske Crkve. Sabinjin nije samo ikonopisac nego zaista i izvanredan hagiograf i istoriar. On je skupio itija svetaca Gruzije u opiran zbornik, koji je izdao na gruzinskom i ruskom jeziku. Svako itije se zavrava molitvom koju je on sastavio. Drevne ikone i freske on

nije prosto prouavao kao umetnik ve ih je molitveno sozercavao i mistiki doivljava, zbog ega se njegova ikona odlikuje neprevazienom unutranjom kompozicionom harmonijom, istorijskom tanou i visokom duhovnou.Pravoslavna ikona je otkrovenje Boije, to je realno prisustvo svetaca na zemlji.To je ispoljavanje duhovnog sveta na vizuelnom planu, to je polje Boanstvenih sila i energija, to je javljanje Crkve Nebeske u Crkvi zemaljskoj, to je mistiki prozor u nebo odakle se na zemlju izliva nevidljiva svetlost. Zbog toga ikona ,,Slava Gruzinske Katolianske Crkve nije toliko dostignue samog Sabinjina koliko je darBoji celoj Gruzinskoj Crkvi. Na njoj su prikazani mistiki tvorci ikona - prepodobni i muenici.Gruzinski letopis ,,Kartlis chvoreba, saborna crkva Svetichoveli i ikona ,,SlavaGruzinske Katolianske Crkve su pojave koje se ne mogu uporediti po svojim dimenzijama i znaaju. Ipak, imaju neto zajedniko. One su ovaplotile istoriju Gruzinske Crkv

e: jedna - na pergamentu, druga - u kamenu, trea - u bojama.U gornjem delu ikone prikazan je Isus Hristos kao na ikoni Vaznesenja - sa rukama rairenim u blagoslovu. Od Hrista ishode svetlosni zraci obasjavajui dve sfere -nebo i zemlju, inei ih uzajamno proetim, objedinjujui jedinstvenu Crkvu Boanstvenoogosa, Koji se otkriva kao ivot i svetlost. Sa Hristove desne strane je prikazanaBogomajka, u njenim rukama je omofor - dugaka uska marama koju su nosile jevrejske devojke. Majka Boija prostire svetlei omofor iznad Gruzinske Crkve isto kaoto gaje rasprostrla nad ljudima koji su se molili u Vlahernskom hramu kada su neprijatelji opkolili Konstantinopolj i kada kao da je bio prikljeten pipcima ogromne hobotnice.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

5/38

Po predanju Iverija je apostolski reb Djeve Marije. Posle Vaznesenja Apostoli seokupie u Sionskoj gornjoj odaji kako bi odluili ko od njih treba da ide u koju zemlju. Djeva Marija je poelela da uestvuje u apostolskoj propovedi i zapao Joj je reb- Iverija. Bogomati se spremila na put, ali Joj Gospod zapovedi da ostane u Jerusalimu i obea da e se njen reb prosvetiti kasnije. I tada Bogorodica, pozvavi aposole Andreja i Simona urui im Svoju nerukotvornu ikonu za blagoslov Gruzije. Podaci o ovome postoje u gruzinskom i ruskom letopisu, kao i kod Nikona Crnogorca. Gruziju je Udelom Majke Boje nazvao veliki svetac poslednjih vremena Prepodobni Serafim Sarovski, kojem se Carica Nebeska javljala mnogo puta za vreme njegovog zemaljskog ivota.U knjizi proroka Danila opisuje se tajanstvena borba Anela kod prestola Boijeg. Jedan Aneo je simvolino nazvan persijskim knezom, drugi - grkim knezom; Arhaneo Gavrio se bori protiv ovih knezova.Egzegeti, tumai Svetog Pisma objanjavaju da Nebeska Crkva uestvuje u Boanstvenom Prmislu o narodima sveta, da su svakoj zemlji, narodu i plemenu dati Aneli-uvari i simvolika borba Anela jesu njihove molitve za narode na zemlji. U datom sluaju nebeski pokrovitelj jevrejskog naroda, Arhaneo Gavrilo, se molio za zavretak Vavilonskog ropstva i vraanje judejskog naroda u domovinu kako bi se obnovio Jerusalimski hram. Aneo-pokrovitelj persijskog naroda se molio da se ropstvo produi kako bi Persijanci preko Jevreja doli do vere u Jedinog Boga. Oba Anela su revnovala za slavuBoiju, oba su se molila za spasenje ljudi. Zbog toga je njihova molitva bila blagoestiva, bila je iskazivanje ljubavi prema narodu koji je svaki od njih uvao.Aneo-uvar Gruzije je Sama Carica Nebeska. To je velika milost, ali je u zemaljskomsmislu - to Boiji poziv na podvig i portvovanje. ljubav Boija se poznaje u iskuenj

ma, za koja je Gospod Apostolima rekao: au dakle koju Ja pijem ispiete (Mk. 10, 39). ivot Majke Boije je bio utljivo sluenje Bogu, bio je krst i stradanje, bio je duhvna Golgota. Istorijski put Gruzinske Crkve je mueniki put, to je mnogovekovni putborbe za Pravoslavlje sa paganskim i muslimanskim svetom. Istorija Gruzije je knjiga napisana krvlju strastotrpaca i suzama prepodobnih, osveena jarko crvenim plamenom zgarita i zaslepljujuim munjama bitaka. Bilo je vremena kada je Gruzija predstavljala ostrvo u ustalasanom moru inovernog sveta koje se sa tutnjavom i zavijanjem obruavao na njene kao planine, koje su se penile od talasa krvi i kada jeizgledalo da e Gruzija nepovratno biti progutana mranom svirepom puinom. Ali je milost Carice Nebeske bila sa Gruzijom, njen svetozarni omofor je prostrt nad Gruzinskom Crkvom.Velika carstva Huna, Hazara i Mongola su nestala sa lica zemlje. O mnogim narodima, koji su ranije postojali znamo samo po nekom izlizanom natpisu na kamenu ili

sluajno naenoj moneti; drugi narodi i plemena su otili ne ostavivi ak ni traga u orijskim analima. A Gruzija je pobedivi bure vekova kao srce svoje sauvala Hristovo ime, kao svoju duu Pravoslavlje.Djeva Marija je divni cvet svih dobrodetelji. Ali ona naroito zrai smirenjem, istotom i ljubavlju. Ako hriani u svojoj dui ne prodaju ove tri vrline za druga prividnablaga, njen svetozarni omofor e kao aneoska krila, kao i ranije uvati Gruzinsku Crkvu u vreme svih iskuenja.Odmah pored Djeve Marije je prikazan sveti velikomuenik Georgije Kapadokijski, roak ravnoapostolne Nine. On je bio sjajan vojskovoa i carev ljubimac, ali je vie voleo muke za Hrista od svetske slave i umro je, kako prilii vojniku, u duhovnoj borbi u kojem je sama smrt postala njegova pobeda. Lik svetog Georgija koji pobeujeadaju - lik neustraivog viteza, nebeskog pokrovitelja vojnika - postao je blizak Gruziji koja je esto morala da stupa u boj sa stranim i monim neprijateljima; ovde j

e posle Isusa Hrista i Djeve Marije njegovo ime najee prizivano u molitvama, naroitu planinskim krajevima.Sa leve strane Hrista Koji blagosilja stoje apostoli Andrej Prvozvani i Matej.Andrej Prvozvani je prvi od Apostola krenuo za Hristom. On je propovedao Jevanelje u Megarskoj koloniji Vizantije (budui Konstantinopolj), Kolhidi, Iveriji, na Severnom Kavkazu, u Tavridi (na Krimu) i Skitiji. A zavrio je svoj ivot u grkom graduPatri, gde je bio razapet na krstu.Apostol Matej je bio izabran meu 12 Apostola po rebu - umesto Jude Iskariotskog. On je propovedao u Abhaziji, obratio je u hrianstvo Svane i njihovu caricu Diodoru,a zatim se vratio u Jerusalim, gde je umro istom smru kao prvomuenik Stefan: sine

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

6/38

drion ga je osudio na kamenovanje.Treba istai da su u Gruziji takoe propovedali apostoli Simon Kananit, iji se grob nalazi u Anakopiji (Novi Aton) i apostol Vartolomej, koji je propovedajui obiao jugo-istonu Gruziju. Po nekim podacima Kolhidu je posetio sveti apostol i jevanelistaMatej - pre svog putovanja u Etiopiju. Apostoli su osnivali prve hrianske zajednice, rukopolagali su za njih apostole i prezvitere. njihova propoved je bila nalik na prozranu i istu svetlost sunca u svanue - njeni zraci su zlatnim bojama obojili planinske vrhove, ali su doline jo uvek leale u magli i tami.Hronoloki prva svetica Gruzinske Crkve je blaena Sidonija, mchetska Jevrejka, sestra rabina Elioza (3). Ona nije videla Hrista, ali je uvi za njega odmah poverovalau njega kao Mesiju i Spasitelja sveta, poverovala je svom snagom i ljubavlju svog srca. I kada se njen brat zajedno sa hodoasnicima uputio u Jerusalim (to je bilo one godine kada je Spasitelj pogubljen) ona ga je preklinjala da sa sobom u Mchetu kao veliki blagoslov donese bilo koju stvar koja je pripadala Hristu. Elioz je ispunio molbu svoje sestre. Nalazio se na Golgoti kada je Spasitelj bio razapet, kupio njegov Hiton od jednog od vojnika-izvrilaca smrtne kazne i ovo dragoceno blago doneo u Mchetu. Sveta Sidonija je doekala brata na kapiji. Onjoj je ispriaota se dogodilo na Golgoti i dao joj Hiton. Sidonija je privila Hitonuz grudi i od velike alosti zbog krsnih stradanja Spasitelja i velike blagodatikoja je zraila iz Hitona Gospodnjeg bez daha pala na zemlju. Ceo grad se okupio oko mrtve devojke.Za to je saznao car Amazaer (Adarnas) i poeleo da uzme Hiton kako bi ga sam obukao, ali nikakva sila nije mogla da razdvoji ruke mrtve devojke. Sahranjena je u carskom vrtu zajedno sa Hitonom na grudima. Na tom mestu je izrastao veliki kedar

, koji je pokrio Sidonijin grob svojim korenjem. Stanovnici Mchete su primetilida su bolesne ptice koje su letele na kedar, sletale na njegove grane i kljucaleiglice odletale zdrave; da su ak i divlje zveri dolazile do kedra i jele otpaleiglice. Prolo je mnogo godina, ljudi su zaboravili na Hiton Gospodnji i Sidonijingrob, ali je narod prema samom kedru gajio strahopotovanje.Hiton Gospodnji je najvea svetinja Gruzinske Crkve. U sakralnom smislu Hiton Gospodnji, koji se danas kao u carskom ivotu uva u sabornoj crkvi Svetichoveli (4) semoe uporediti sa duhovnim suncem koje iz nedara zemlje izliva svoju nevidljivu svetlost, ili sa podzemnim izvorom koji je nevidljiv za oko, ali hrani korenje cvetova i biljaka. To je onaj Hiton koji je bio izatkan rukama Preiste Marije Djevei okropljen krvlju Spasitelja na njegovom krsnom putu od Getsimanije do Golgote.Zbog ove svetinje je Mcheta nazvana ,,drugim Jerusalimom. Unutar saborne crkveSvetichoveli je izgraena kapela koja po svom obliku podsea na kuvukliju - onu

koju je car Konstantin izgradio iznad groba Gospodnjeg u jerusalimskom hramu Vaskrsenja. Hiton Gospodnji koji je dovezen u Mchetu iz Jerusalima je duhovnim nitima povezao Palestinu i Gruziju, hram Vaskrsenja i Svetichoveli. U sakralnom smislu Hiton Gospodnji je stub duhovnog plamena, koji dostie do neba, divniji od onog koji je vodio Mojsija sa narodom Sinajskom pustinjom meu neprijateljskim plemenima u Zemlju Obeanu. To je mesto gde Aneli silaze na zemlju, a ljudske due u molitvi ushode ka nebesima. U Jevanelju se govori o tome kako je ena koja je patila od neizleive bolesti priavi Spasitelju u gomili tajno dotakla njegov Hiton i odmah se iscelila od neduga (Lk. 8, 43 - 48). I danas isceljenje od Hitona Gospodnjeg dobijaju oni koji mu prilaze sa verom i strahopotovanjem.Sabor Svetichoveli, gde se Hiton uva je srce Gruzinske Crkve, zakovano u kamen igranit. Ime ,,Sidonija na finikijskom jeziku znai ,,riba. Riba je simvol hrianina,r u vodi prilikom krtenja ovek dobija veni ivot.

Sidonija je postala prva hrianka Gruzije. Ne videvi Hrista ona Ga je zavolela svomduom, kao jedna od ena-mironosica i u mislima Ga pratila kao Marija Magdalina. Kada je ula stranu vest o Hristovom pogubljenju njena ljubav se pretvorila u patnju ibol i ona je mrtva pala na zemlju, kao srna koju je loveva strela pogodila pravou srce. njene grudi postadoe sveteni presto Hitona Gospodnjeg. Tako su u drevnojCrkvi u tamnicama na grudima muenika zatoenici-hriani sluili Liturgiju. Postoji prnje da e za vreme drugog Dolaska Gospoda naeg Isusa Hrista Sidonija izai njemu u susret drei u rukama Hiton kao svedoanstvo svoje vene ljubavi.Svetichoveli je mistiki centar u kojem se skupljaju i iz kojeg se razilaze svetlosni zraci-radijusi, koji spajaju Svetichoveli sa svakim manastirom i hramom u Gr

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

7/38

uziji. A Sidonija je njegova vratarka koja dostojnima otvara dveri u sveteni prostor hrama, u Svetinju nad Svetinjama, nevidljivo ispunjenu duhovnom svetlou i napaja blagodau Hitona Gospodnjeg kao vodom besmrtnosti sve one koji sa verom ulaze uMchetsku sabornu crkvu. Hiton Gospodnji, okropljen Spasiteljevom krvlju je kamen-temeljac Gruzinske Crkve i njen blistavi venac.Kompozicioni centar ikone ,,Slava Gruzinske Katolianske Crkve je ivotvorni Stub, aispod njega - telo Sidonije sa Hitonom na grudima. Unaokolo u molitvenom sozercanju stoje sveci Gruzinske Crkve. njihova lica, usredsreena u duhovnom podvigu, osvetljava meka, tiha svetlost, koja ishodi od ivotvornog Stuba i Hitona Gospodnjeg. Kao rajski cvetovi, kao zapaljene svetiljke, kao dragoceno kamenje u NebeskomJerusalimu, kao strujanja miomirisnog mira koje ishodi od Hitona Gospodnjeg, kao venac koji ne vene, spleten rukama Bogomajke kao ljiljani Kavkaskih planina irue Kartalinije, kao zvezde koje su s neba sile na zemlju, kao dijamanti i rubinikoji se uvaju u riznici Crkve, kao svetitelji, zatvornici, pustinjaci, Hrista radi jurodivi, stolpnici i pravednici - tvrava, zatita, slava i sjaj Gruzinske Crkve.Ovaj zbor svetaca, koji okruuju Hiton Gospodnji lii na zlatnu carsku dijademu koja venava Gruzinsku Crkvu.II vek je u Gruziji obeleen progonima hriana, ali su progoni u Zakavkaskim zemljamaza razliku od Rimskog carstva i Irana bili sluajnog i ogranienog karaktera i nisuulazili u dravnu politiku ovih drava.Prvi poznati muenici Gruzinske Crkve jesu 17 knezova nazvanih Mesuhevijskim po imenu stratega, a kasnije njihovog duhovnog nastavnika Suhija (5). Ovi knezovi - Gruzini po poreklu su sluili u vojsci alanskog cara i zauzimali visok poloaj na njegovom dvoru. Na planinama Kavkaza primie Krtenje od uenika apostola Tadeja i poee

no da vode poviniki ivot krijui vlasenice pod odeom velmoa i vojnikih oklopa, okse nou na molitvu. Uz svitu alanske princeze oni doputovae u Armeniju, ali ih jeprestoniki ivot optereivao kao muno ropstvo i knezovi odluie da po uzoru Jovana Kelja i proroka Ilije postanu pustinjaci. Oni tajno napustie dvorac kao zatoenici tamnicu, zamenie kneevsku odeu prosjakim ritama i nou izaoe van kapija prestonicet iz osuenog grada - ne osvrnuvi se za sobom. Zato su se odrekli bogatstva i slave?Neka to ispria planinski orao koji se otrgao iz pozlaenog kaveza gde su ga do sitosti hranili leinama i koji sad rairivi mona krila lebdi u tirkiznom okeanu; gradovsa velelepnim dvorcima i sela u zelenom okviru od polja sa visine iznad oblakaizgledaju mu kao mravinjaci. Domovina orla i otelnika su nebo i planinski klanci.Suhije i njegova duhovna braa se nastanie na divljoj kamenitoj planini na vrhovimaEuvrata. ivot im je proticao u tihovanju i neprestanoj molitvi. Pustinja je postala njihov hram; zidine tog hrama su bile strme stene koje su se dizale prema ne

bu i otvarale se u provaliji ispod nogu; zapaljene svee - zvezde, a kristalna kupola - tirkizno nebo, bojeno sunevom svetlou izlazaka i zalazaka u purpurnim i zlatnim bojama. Oni su se kao planinske srne hranili korenjem i travom i gasili e kinicom koja se sauvala u pukotinama stena i rosom koja se pojavljivala na kamenju. Odletnje ege i zimske studeni njihova tela pocrnee i pokrie se dugim dlakama kao ivotnjsko krzno i sasuie se i prilepie za kosti, ali su njihove due, oistivi se od gri strasti sijale kao zraci svetlosti. njihov podvig, za koji je znala samo utljiva pustinja bliio se kraju.Albanski knez Barnanas ih je sa svojim vojnicima pronaao meu stenama, gde je izgledalo da ljudska noga nikada nije kroila - tako lovci pronalaze orlie u gnezdu kojevisi nad bezdanom. Naredio je otelnicima da se odreknu Hrista i vrate u prestonicu, ali ovi odgovorie: ,,Mi smo ve mrtvi za ovaj svet, a na ivot je Hristos. Vojvonaredi svojim slugama da ih veu iznad zemlje uz kolac, obloe granjem i spale na ti

hoj vatri. Pred smrt otelnici zapevae psalam o izlasku Izrailja iz Egipta. Planina na kojoj pronaoe utoite od sveta kao srne u kamenju od divljh zveri postade zajednika grobnica njihovim kostima i pepelu.U II i III veku hrianstvo se i daljeirilo u Gruziji. Meu uenicima svetenomuenikata koji je proteran u Tavridu bili su Kolhi i Iverijci. Poznate su episkopske katedre u Pontu i Kolhidi. U Istonoj Gruziji je u to vreme preovladavao mazdeizam -uenje Zaratustre, koje se obino naziva ognjepoklonstvom, a u Zapadnoj - helenskipaganizam i naroito kult Hekate, boginje smrti i magije, koja se prikazuje u obliku meseca ili ene obavijene zmijama. Hrianske zajednice su postajale oaze u ovoj duhovnoj pustinji.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

8/38

Dolo je vreme kada je Presveta Bogorodica prosvetila Iverijsku zemlju preko Svojeizabranice - svete Nine. Prisnodjeva je na apostolski podvig blagoslovila devu.Nevesta Paraklita, Duha Svetog izabra inokinju, koja je sebe posvetila Bogu oddetinjstva i uini je Apostolom Gruzije.Sveta Nina je rodom bila iz Kapadokije, zemlje koja je svetu dala velike svetitelje. Sveceli njen ivot je bio podvinitvo, beskrvno muenitvo i neprestana borba sa lenim silama. Kaoto je sveti Georgije pobedio adaju i spasio libansku princezu odsmrti tako je i sveta Nina krstom, kojim ju je darivala Majka Boija, pobedila paganstvo u Gruziji, svrgla idol, iupala iz eljusti Kartli i Kahetiju.Postoji veza izmeu oveka i njegovog imena. Jedni ime Nina izvode od ,,Nin (asirski)- ,,plodorodan, drugi od ,,Nona (grki, koptski) - ,,monahinja, pustinoiteljka. Ovnaenja se dopunjuju i njenom imenu pridaju novi smisao. Deva postade Hristova nevesta i duhovna mati cele zemlje. Kapadokija je bila slavna po podvinikom ivotu monaha i anahoreta (otelnika), po pustinjama koje su skrivale hriane za vreme progona ipeterskim manastirima. Ninina dua je od detinjstva gorela kao svetilnik aneoskom ljubavlju prema Bogu. njena rana mladost je protekla u svetom gradu Jerusalimu. Bila je nalik na divnu palmu koja je rasla kraj jerusalimskih svetinja kao na izvoru vode. Kao Djeva Marija nekada, ona je ivela pri hramu i u gusto naseljenom istonjakom gradu bila usamljena kao u pustinji. Buka gomile kao ogromne konice, blejanje ovaca, uzvici ulinih trgovaca i vozara kamila, svadbene pesme i naricanja nasahranama, zvuk oruja legionara, buka grada koja lii na buku udaranja talasa razbijala se i postajala neujna pokraj zidina hrama. U njegovoj nevidljivoj svetlostii tajanstvenom tihovanju, sveta Nina je sluala glas venosti. njena dadilja Nianfora joj je ispriala kako je Hiton Gospodnji bio prenet iz Jerusalima u Mchetu. Svet

a Nina je poelela da se uputi u zemlju u kojoj se nalazi Hiton Gospodnji, da pronae Sidonijinu grobnicu, da se pokloni Hristovoj Rizi, i da zatim posveti sebe propovedi Jevanelja stanovnicima Gruzije. Gospod se javio svetoj Nini u vienju i blagoslovio ju je na apostolski podvig, a Djeva Marija joj je na udesan nain dala krstod vinogradne loze.Loza je simvol Gruzinske Crkve. Ova udesna loza je brzo poela da raste i da se razmnoava, dala je obilne plodove, dosegla svojim granama do vrhova Kavkaza, a senkom listova pokrila doline Gruzije.Kod Jezdre je napisano: ,,Od svih biljaka Gospod izabra Sebi vinogradnu lozu. Loza je slika jevaneljskog uenja. Kod mistika ona je slika ljubavi prema Bogu koja ispunjava ovekovo srce duhovnom radou. Loza je simvol evharistijske ae sa Krvlju Spaelja i ae muenitva koja je do ivice napunjena krvlju svetaca.U Tbilisiju, u sabornoj Sionskoj crkvi, uva se krst od vinogradne loze, obavijen

vlasima svete Nine. Usled vremena se grane loze povie, kao sputena krila ptice - kao pod teinom koju je nosila Gruzinska Crkva u mnogovekovnoj borbi sa paganstvomi islamom, vidljivim i nevidljivim neprijateljima Krsta. Djeva Nina se srela sasmru licem u lice u Armeniji, kada sluge cara Tiridata rasekoe maevima na delove tela njenih duhovnih sestara - Ripsimije, Gajane i drugih devojaka koje su sebe posvetile Bogu. Ali je njoj Gospod umesto muenikog venca dao sjajniji venac Apostola. Kada Presveta Djeva sa Mladencem Isusom skrivajui se od Iroda doe u Egipat idoliu Memfijskom hramu padoe kao da se zemlja pod njima zatresla. Sada su se u prestonici Iverije u Mcheti po molitvama svete Nine idoli rasipali u prah, koji je nagovetavao pad paganstva.Sveta Nina se nastanila u carskom vrtu, u kolibici ispletenoj od granica drveta.U njoj nije bilo niega osim prostirke na kojoj se ona molila i spavala. Kod sveteNine su dolazili itelji Mchete i susednih sela da uju njenu propoved o Hristu, da

je zamole za molitve i duhovnu pomo. Kod nje su donosili bolesnike i ona ih je isceljivala stavljajui na njih sa molitvom krst kojim ju je blagoslovila PresvetaBogorodica. Nije se odvajala od krsta kao vojnik u boju od maa. Teki bolesnici, opsednuti demonima, ljudi na umoru su dobijali isceljenje u kolibici svete Nine kao u Jerusalimu u Ovijoj banji gde je silazio Aneo.Proli su vekovi, od carskih dvoraca u Mcheti nije ostalo ni traga. Reka vremena je sve odnela sa sobom, ali je ubogo stanite svete Nine postalo mesto stalnog hodoaakako za njenog ivota tako i posle smrti. U grkim hronikama sveta Nina je nazvanazarobljenicom. Ona je postala zarobljenica, ali ne ljudi, ve svoje ljubavi premaHristu. U starom svetu je postojao zakon: kada je gospodar kupovao roba odsecao

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

9/38

mu je pramen kose i uvao kod sebe kao dokaz da taj ovek pripada njemu. Ovaj obiaj se simvoliki odraava u Tajni Krtenja i u monakom postrigu. Sveta Nina je dobivi krsd Djeve Marije obavila ovaj krst svojim vlasima u znak da se odrie sebe i da savsvoj ivot posveuje sluenju Bogu. Zarobljenica ljubavi Hristove je donela narodima Gruzije vest o oslobaanju od duhovnog ropstva venoj smrti. Kaoto su krstai sa znamenem Krsta, prikazanim na grudima i natitovima, ili na Istok da oslobaaju Grob Gospodnji, tako je i sveta Nina - Iverska krstonosica ila sa krstom Majke Boije kako biu bici sa paklenim silama oslobodila od Armaza i Zadena, od paganskih hramova ibogomolja mesto na kojem se nalazila velika Svetinja hriana celog sveta - Hiton Gospodnji, da bi dala duhovnu slobodu i svetlost narodima Iverije.Vreme je proticalo, i svake godine se sve vie naroda iz svih krajeva Kartlija skupljalo pod znamenje krsta. Pred carem Mirianom je stajalo muno pitanje:ta dalje? Hoe li Gruzija ostati paganska zemlja, saveznica Irana ili e primiti hrianstvo po prmeru Vizantije? Car je bio nalik na konjanika koji se zaustavio na raskrsnici unedoumici: kuda da usmeri korak svog konja? Mirian je znao za boanstvenu silu i dar uda deve Nine, u svom srcu je teio ka hrianstvu, ali ga je paganski svet jo uverao u vlasti svojih ulnih strasti, religioznih predstava i magijskih rituala na koje je bio navikao. Persijski car je svog sina Miriana vaspitao u krugu reca-mobidana i pesnika, koji su opevali nekadanju veliinu Irana i podvige njegovih junaka.A sada, poto je postao car Gruzije Mirian je morao da rei sudbinu svoje nove domovine. On ju je ve vie putatitio sa maem u rukama, ali... tada mu je pomagao persijskh. reci-ognjepoklonici, koji su bili u carevom okruenju proricali su gnev Ormuzdai Mitre, njihove pretnje su liile na graktanje vrana i krike leinara nad bojnim poljem prepunim leeva.

Zbog prihvatanja hrianstva pretila je osveta Irana. Car je poeo da se priklanja odluci da pogubi svetu Ninu i da uniti sve hriane u zemlji, ali mu glas savesti nije davao mira i on se u tekim mislima udaljio u planinu u lov kako bi ostao sam. Paganski svet je ve preivljavao stanje agonije, ali kaoto je divlja ivotinja pred smrt aroito svirepa i surova tako je i ovaj svet mogao da umre grcajui u krvi svojih rtava. Ipak Promisao Boji nije dopustio da car Mirian postane Dioklecijan Gruzije. Nebesko znamenje je obratilo cara ka Hristu.Svoj dalji ivot je posvetioirenju hrianstva u Gruziji i izgradnji hramova. Postoji redanje da je car iao na hodoae u Svetu zemlju za vreme kojeg je sreo car Konstantia koji je poklonio Mirianu deo zemlje u Jerusalimu, gde je u drevna vremena raslo drvo Krsta (drvo od ijeg stabla je bio napravljen Spasiteljev Krst). Na ovom mestu je bio izgraen poznati Iverski Krstovski manastir unutar ijih zidova su monasiprvi put preveli na gruzinski jezik knjige Starog i Novog Zaveta. Ovaj dogaaj je

imao ogroman znaaj za Gruzinsku Crkvu.Biblija je bila prevedena na gruzinski jezik tamo gde su Proroci objavljivali narodu volju Boiju, gde su se deavali glavni dogaaji u duhovnoj istoriji sveta, tamogde je Hristos ustanovio Tajnu Evharistije, bio razapet i vaskrsao, tamo, gde jeDuh Sveti siao na Apostole, gde je inilo se, sam vazduh uvao zvuke glasa Hrista Koji je besedio sa uenicima i molio se Nebeskom Ocu, a zemlja - tragove njegovih stopa. Prevod Biblije u Krstovskom manastiru je neugasivi plamen upaljen od Blagodatnog Ognja na Grobu Gospodnjem, zraci svetlosti od Sionske bazilike - prve hrianske crkve - gde je na Apostole siao Duh Sveti. Manastirski zidovi, kao i ikonostas hrama ne skrivaju, nego otkrivaju oveku daljine i dubine velianstvenog sveta, samo sveta drugaijeg, sveta venih sutina i venih svetlosnih emanacija.Svetitelj Jovan Zlatoust je pisao da je Antonije Veliki pored Apostola. Podvig pravoslavne monake askeze daje oveku mogunost da ue u mistiko optenje sa Apostolim

proita Jevanelje njihovim oima, da vidi skrivene dubine Svetog Pisma, da uhvati one boje, nijanse, zvuanje i vibracije rei, onu svetlosnu simfoniju za koju je slepi gluv ovek potonuo u svetsku ispraznost. Kaoto putniku koji se penje na vrh planine zvezde izgledaju naroito jarke, kao da su ive, tako i dua koja se oistila u plamnu tihovanja i molitve kao ivu osea svaku re Biblije u njenim mistikim dubinama, snim talasima i venoj lepoti. Zbog toga e drevni prevodi Biblije na gruzinski jezikostati zauvek neprevazieni, zauvek e ostati dragoceno blago i sakralni jezik Gruzinske Crkve.Godine 326. ravnoapostolni car Konstantin je na poklon Gruziji poslao deo drvetaivotvornog Krsta, jedan od eksera kojim je Telo Spasitelja bilo pribijeno na Krs

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

10/38

t, moti svetaca, bogoslubene sasude, knjige i svetene odede. Sa carevim izaslanicimkoji su doneli pismo caru Mirianu doao je i klir predvoen episkopom Jovanom, kaoi neimari.U prozranim vodama Aragve kao u srebrnoj krstionici bilo je obavljeno krtenje Gruzije. Prvo su se krstili car i velmoe, zatim - ostali narod. Tog dana su jake struje Aragve sprale sa lica Gruzije krv idolskih rtvenika. Gruzija je bila nalik nanevestu ispod venca, odevenu u sneno bele rize, blistavu od lepote. A car Miriani sveta Nina uz pomo grkih neimara pristupie izgradnji hrama na mestu gde se na grudima Sidonije nalazi Hiton Gospodnji.U centru ikone prikazan je stub napravljen od stabla mirotoivog kedra koji je Aneopodigao uvis nalik na Vozdvienje Krsta. On je trebalo da poslui kao glavni oslonac za kupolu hrama u izgradnji. Ova slika osim bukvalnog ima i simvoliko znaenje:1) ona ukazuje na metafiziku stranu pravoslavnog hrama. Hram je sveto mesto, koncentracija duhovne svetlosti gde realno prisustvuje vinji svet. Hram je pojava venosti u vremenu i beskonanosti u prostoru;2) mistika izgradnja hrama jeirenje hrianstva na zemlji, ona e trajati do Drugog Dska Spasitelja;3) Nebeska Crkva nevidljivo, ali stalno uestvuje u sudbini Crkve zemaljske. Obe Crkve ine jedinstven mistiki organizam;4) Aneo-uvar nam pomae u zidanju hrama naeg srca. Glavni stub ovog duhovnog hrama jpravoslavna vera, zidovi su nada, vrh - ljubav.Sveta Nina je zavrila svoj ivotni put u Kahetiji. Pred smrt je zamolila cara da ispuni njenu poslednju elju - da ne prenosi njene moti u prestoni grad Mchetu, ve daih ostavi gde jesu - kao blagoslov i zatitu Kahetije (6).

Car Mirian nije dugo iveo posle oprotaja od deve Nine. Pred smrt je zavetao svom sinu Bakaru da obrati u hrianstvo kavkaska plemena. Car Mirian i njegova supruga, carica Nana, sahranjeni su pod svodovima Samtavrijskog hrama.Revnosni pomonik svete Nine u propovedi Jevanelja bio je potomak Elioza Avijatar,jevrejski rabin, koji je primivi hrianstvo kao apostol Pavle celog ivota trpeo mukei iao za Hristom trnovitim putem. njegova smrt i grob su ostali nepoznati svetu.Osveta Persije je bila brza i svirepa. Jo za Mirianovog ivota persijska vojska upade u Kartli, ali njen napad bi odbijen. Naroito dugu i krvavu borbu sa Iranom Gruzija je morala da vodi u vreme cara Vahtanga Gorgasala (7). Vizantijski orao jeleteo daleko od Gruzije razgledajui svoja nepregledna imanja, a iranski lav je leao kraj samih njenih granica uvek spreman na smrtonosni skok, zbog ega je Kartli esto morao sam da se bori sa svojim monim neprijateljem. Vahtang Gorgasal se boriou bitkama kao obian vojnik. O njegovoj hrabrosti su pisane pesme, njegovo ime je

plailo neprijatelje. Ali se on vie proslavio izgradnjom gradova i hramova, manastira i tvrava nego vojnikim podvizima. U njegovo vreme je bio osnovan Tbilisi, a nadgrobom Sidonije na mestu drvene crkve podignut kameni hram. On je bio veliki neimar Gruzije kao Justinijan Vizantije. Hrabrost je u njemu bila spojena s krotou,a mudrost s trpljenjem. Kada je arhiepiskop Mihajlo pred vojskom i narodom udario cara po licu, car nije odgovorio na uvredu dajui primer svojim podanicima: duhovnog oca treba potovati vie od cara.Za vreme Vahtanga Gorgasala u mnogim manastirima i hramovima su otvorenekole, gdesu svetenici uili narod, i skriptorije, u kojima su se kaligrafi, uglavnom monasi, bavili prepisivanjem Biblije i bogoslubenih knjiga. Poznat je manastir Kapata uPalestini gde su ivele gruzijske devojke iz aristokratskih porodica. njihovo glavno posluanje je takoe bilo prepisivanje knjiga koje su se zatim slale u Gruziju.Za vreme cara Vahtanga ponovo je bio izgraen Krstovski manastir. Mnogi gruzinski

mladii su se obrazovali u Antiohiji, Edesi, Nizbiji i drugim gradovima Male Azije. Veran pomonik cara Vahtanga u prosveivanju Gruzije i nove organizacije Crkve jebio katolikos Petar.Vei deo svog ivota car-vojnik nije proveo u dvorcu na tronu, ve u ratnikom sedlu, nsa skiptrom, ve sa maem u ruci. U jednoj od bitaka sa Persijancima ranio ga je njegov rob, kaoto je naeg Gospoda na smrt izdao njegov uenik.U doba carstva Gorgasala au muenitva je ispila do dna sveta uanik, carica Ranska,amenitog armenskog vojskovoe Vardana, koji je umro smru junaka i strastotrpca u borbi s Persijancimatitei hrianstvo u Zakavkazju. njegov ivot i podvizi, nalik na deJude Makavejca, opisao je oevidac i uesnik u tim dogaajima Egie.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

11/38

Ime uanik (Susana) znai ,,ljiljan. Sveta uanik je sneno beli ljiljan, ona je svoce okropila krvlju stradanja i muenja. Mu uanikin - Pitah Varsken - doe kod persicara i da bi mu se dodvorio prihvati mazdeizam i obea da e u ognjepoklonstvo da obrati svoju porodicu i narod. Vest o verolomstvu i izdaji mua pogodi uanikino srceuasom i alou, ali ni pretnje, ni molbe nisu mogle da slome njenu volju i pokolebajuljubav ka Hristu. Kaoto se Varsken odrekao Hrista tako se uanik odrekla mua i on potade njen muitelj i delat. Varsken zatoi svoju enu u tamnicu blizu dvorca; u njoj jona provela 7 godina kao zazidana u kamenu grobnicu. Pitah je se seao samo zato da bi je podvrgao novim batinama i muenjima.Sveta uanik je boravila u svojoj tamnici kao shimnica u zatvoru - u molitvama i pojanju psalama. Nosila je okove u koje ju je mu okovao kao podvinike verige. Od bezbrojnih metanija i kleanja na kolenima okovi se urezae u njeno telo do kostiju. Podantiohijskom mantijom skrivala je vlasenicu koju nikada nije skidala sa svog tela pokrivenog irevima i ranama. Jo za ivota uanik je dobila dar isceljenja. Narod dolazio pred njenu tamnicu kao pred zidine svetilita molei je za molitve. Kada secar Vahtang Gorgasal vratio iz indijskog pohoda i saznao za muenje i smrt uanik pogubio je Varskena. uanikino telo je bilo preneto u Tbilisi u Metehski hram PresveteBogorodice. (8)Grobnica uanik je plamena svea upaljena na kamenom svenjaku Metehske stene. To je dhovna rumena svetlost koja sija iznad Isene - kolevke Tbilisija. Dve tvrave Isanii Narikala su za 15 vekova postale kovezi kostiju i krvi muenika. Kasnije je u naem veku zbog satanske mrnje prema svetinji Metehi - prvi hram koji je sagraen u Tbilisiju - pretvaran as u skladite baruta, as u zatvor, as u pozorite, kao da je istja grada poela od zatvora ili pozorita. Meutim, i tada su vernici javno i tajno ili

na osramoenu i oskrnavljenu svetinju i dobijali kraj zidina Metehskog hrama isceljenje, oprotaj grehova i nebesku pomo. Sada se zavrilo vreme drugog ropstva i zatoeitva svete uanik: hram je otvoren, upaljena su kandila u njegovom oltaru, grob svetiteljke je osloboen ropstva. Sveta muenica usliava nae molitve kao mati patnje i boi svoje dece.Metehi je sveto mesto Tbilisija. Kaoto reka izvire iz izvora tako je od hrama Presvete Bogorodice zapoeo ivot grad sa svojim mnogovekovnim letopisom. Pred grobniceuanik ile su kolone muenika; ovde je Vahtang Gorgasal razmiljao o buduoj prestonruzije kao car Konstantin o planu Carigrada; ovde su u paklu ratova i progona bile spaljivane nevine rtve pretvarajui se u divne nebeske cvetove.U drugoj polovini V veka je Iran, odbivi najezdu nomada iz Turana skoncentrisao svoje snage na borbu s hrianstvom u Zakavkazju. Gruzija je postala poprite ove borbe poput arene rimskog Koloseuma kojim je tri veka tekla muenika krv. Plamen rat

a je zahvatio svu zemlju. Danju se sunce nije videlo zbog dima od gradova i selau plamenu, koji se dizao iznad zemlje kao olujni oblaci i nadnosio nad doline kao crna magla. Nou su nebeski svod osvetljavale eksplozije kao krv crvene rumenesvetlosti od poara. Iran nije vodio borbu samo protiv ivih ve i protiv mrtvih. Persijanci su skrnavili groblja, izbacivali trupove hriana da ih pojedu psi i grabljivice.Najblii drug u ratu cara Vahtanga Gorgasala je bio Raden, Persijanac iz roda Sasanida, koji je primio hrianstvo u Gruziji i ostao do smrti veran Hristu i svojoj novoj otadbini. Car mu je poverio datiti prilaze Mcheti. Raden je izvojevao nekoliko pobeda, ali je u jednoj bici kod tvrave Armazi zarobljen. Persijskiah je nagovaraosvog zarobljenika da se odrekne Hrista i vrati u mazdeizam, koristei svu svoju obilnu krasnoreivost. Raden je odgovorio: ,,Tvoja obeanja su prah i dim, a smrt za Hrista je besmrtnost.

ah je naredio da se podvrgne mukama. Radena su tukli po licu, upali mu kosu, izbiliekiem zube, vukli ga po zemlji tako da se itavo njegovo telo pretvorilo u ranu. Metim, nikakva muenja iz usta zarobljenika nisu izvukla jecaj ili molbu da ga potede. Liio je na stenu za vreme bure na koju su se obruavali talasi, ali razbivi se o kamenje u kapljice i penu, ponovo vraali nazad. ah je shvatao da gubi bitku sa nenaoruanim zatoenikom koji umire u krvavim ranama. Neke velmoe su dale savet da se Radn pusti u Mchetu da se oprosti od roaka, ali da se zakune da e se vratiti u dan ukoji je bilo zakazano pogubljenje. Car se sloio nadajui se da e zatoenik pogaziti ri da e ostati u Mcheti te da e u oima Gruzina i Persijanaca ispasti kukavica i laovMeutim, Raden je izabrao sudbinu mrtvog lava, a ne ivog psa. Doao je u Mchetu, blag

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

12/38

slovio decu, oprostio se od roaka i prijatelja, podelio milostinju ubogima i pourio da se vrati u persijski logor. Persijanci su bili zaueni videvi Radena koji je naik na jagnje Boije sam doao do rtvenika na klanje. Car je odluio da se Raden na mui pogubljenje preda Cromskom vladaru. Podvrgli su ga bievanju, i okovanog baciliu tamnicu. Ali mu se u divnom sijanju svetlosti javio Hristos i blagoslovio gana poslednji podvig. Sami delati su se umorili muei zarobljenika. Nastao je dan njegovog pogubljenja. Vojnici privezae Radena za krst i zatim, takmiei se meu sobom pa ga gaaju strelama kao metu. Umro je proboden otrovnim strelama - od otrova - kao od ujeda zmijskih zuba. Car Vahtang je po Radenovo telo poslao episkopa.Roaci i prijatelji su dva puta oplakivali Radena: kad se vraao iz Mchete u persijski logor i kada je njegovo telo doveeno kako bi bilo sahranjeno. Radenove moti su bile poloene u Ikortski manastir i ljudi su odmah poeli da ga potuju kao sveca. Zbogtoga je Gruzinska Crkva Radena nazvala prvomuenikom. (9)Crkva proslavlja muenike - mladie Kolijske koji su iveli u selu Kola u gornjem tokureke Kure. Oni su primili hrianstvo i ubili su ih njihovi roditelji i roaci-pagani. Na njima su se ispunile Spasiteljeve rei: Pustite djecu neka dolaze k Meni; i ne branite im, jer je takovijeh Carstvo Boije (Mk. 10, 14). Deca-muenici lie na ljiljan koji je izrastao meu koprivom i trnjem, na neprocvalo cvee koje je srp pokosiou polju, na ptie koji su jo bez krila, koje je u gnezdu prodrla nona ptica-grabljiica. Duh Sveti, obasjavi ista srca mladia uini ih mudrijim od staraca-idolopoklonik, jer je najvea mudrost - iveti i umreti sa Hristom.Na ikoni je prikazan velikomuenik Jevstatije Mchetski, koji je poticao iz najviegsloja reca-ognjepoklonika, koji su se nazivali magovima i mobidanima. Rastao je upodnoju svetilita Ormuzda, pazio na neugasivi ,,sveti oganj kojem su se ljudi klan

jali kao boanstvu, uio je ukoli reeva i po primeru svojih roditelja i predaka pripao se da postane mobidan. Iran nije bio suparnik Vizantije samo na bojnom polju,on je biotedar pokrovitelj nauke, umetnosti i filosofije. Mnogi filosofi i pesnici, helenisti, koji su ostali tajni ili javni pagani dolazili su u Iran i ovde nalazili ubeite i sklonite. Magovi-ognjepoklonici su znali helensku i indijsku filosofiju.Starozavetni platoniar Filon je, zajedno sa bramanima, persijske magove ubrajao umudrace starog sveta. Ali ni prefinjena filosofija Grke i Indije ni demonska teurgija Istoka, ni sjaj vatre Zaratustre nisu mogli da ukau na cilj i smisao ivota,da osvetle tamnu tajnu bivstva i da daju mir nemirnoj dui Jevstatija koja je udelaza istinom. On je reio da trai nepoznatog Boga Kojem je u drevna vremena u Atinibio podignut rtvenik. Tako je Jevstatije napustio oinski dom, naselio se u Mcheti,izuio je koarski zanat i zaraivao hranei se trudom svojih ruku.

Sin mobidana - kneza magova, ranije okruen slugama i reevima sada je iveo u ubogoj olibi i radio od ujutru do uvee. Molio je nepoznatog Boga da mu otkrije istinu makar ga ta istina kotala ivota. Jednom je doao u sabornu crkvu Svetichoveli i tamo ga je doekao arhiakon Samuil (kasnije katolikos Gruzije) kao Bogom poslani Aneo da bi ga prosvetio. Beseda sa Samuilom i blagodat hrama Svetichoveli su u duhovnom pogledu Jevstatija otkrili onaj skriveni Jevanelski biser radi kojeg je ostavio sve i svja. njegova dua je srela Hrista kao slepac koji je progledao u Jerusalimskom hramu i sreo se sa svojim Isceliteljem slavei i propovedajui Hrista Sina Boijeg iSpasitelja sveta. Samuilo je postao njegov nastavnik, otac i voa u duhovnom boju, Gruzija - domovina, Mcheta - rodna kua, a Svetichoveli - kamene tablice bogoslovlja i krstionica.Jevstatija prepoznae njegovi roaci. Oni prijavie persijskom vladaru da je sin reca-gnjepoklonika primio hrianstvo. Dovedoe ga na sud u Tbilisi kod marzapana (10) , ba

cie na muke, probodoe mu nozdrve gvoem kao ivotinji, okovae u lance i zatoie u U mranom podzemlju je on, zaboravljajui na svoje rane koje su krvarile savetovao zatoenike da ne padaju duhom i da budu verni Hristu. Kada je na sudu Jevstatije uosmrtnu presudu obradovao joj se kao velikoj milosti - da postane muenik za Hrista. Pred pogubljenje Jevstatije se molio da Gospod ispuni molitve onih koji budu dolazili da se poklone njegovim motima i prizivali ga u pomo. Molio je da njegovo telo bude preneto u grad Mchetu u kojem je, kao slepac od roenja koji je odjednom progledao, video svetlost.Zauo se glas s neba da je njegova molitva usliena. Katolikos Samuil je Jevstatijevo telo stavio ispod prestola glavnog oltara Svetichoveli. Blagodat koja izlazi o

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

13/38

d njegovih motiju izliva se kao zlatostrujna kia na sve one koji s verom i pobonouaze u Mchetsku sabornu crkvu (11).VI vek je u duhovnom letopisu Gruzije poznat po dolasku sirijskih podvinika u Iveriju - prepodobnog Jovana Zedazenskog i njegove dvanaestorice uenika.Posle propovedi svete Nine Gruzinska Crkva je liila na batu, odnegovanu rukama katolikosa i episkopa, napojenu kao potocima voda muenikom krvlju. Divni cvetovi hriantva, koje je deva Nina donela iz Jerusalima u Gruziju uinie zemlju Targamosovih sinova nalik na drugu Palestinu. Ipak, ispostavilo se da paganstvo u Gruziji nijepotpuno ubijeno, ve je kao ranjena zver koja poe da oivljuje i sprema se na novu borbu sa Crkvom Hristovom. U obe prestonice Gruzije - Mcheti i Tbilisiju ponovo serazgoree vatre svetilita Zaratustre. U planinskim krajevima ponovo se itava plemena vratie u paganstvo.Ranije je Iran za borbu protiv hrianstva u Gruziju slao svoju vojsku: borbene slonove koji su sve istili sa puta kao lednici koji se sputaju sa planine; legione peadije, okovanih u gvoe, paranske strelce, koji su ubijali protivnike pogaajui ih u gpu tano u otvore za oi nalemu. Ali moni Iran nije mogao da sahrani ispod ruevina gova Jevanelje i ognjem poara da saee u srcu naroda Hristovo ime.Tada je Iran preao na drugi oblik borbe, podmukliji i opasniji: poeo je da za Gruziju priprema u filosofskimkolama propovednike mazdeizma, koji su se esto pretvarali da su hriani i ak su bili na crkvenim dunostima, a takoe je u samoj Gruziji davaokroviteljstvo manihejcima i jereticima kako bi Crkvu razruio iznutra kao tvravu.Kroz Gruziju su vodili trgovaki putevi iz Irana u Vizantiju, iz Indije u Skitiju.Sada su karavanski putevi postali kanali kojima je paganstvo ponovo prodiralo uGruziju, naroito u velike gradove. Trgovci i zanatlije koji su primili mazdeizam

imali su olakice i zatitu Irana. U Tbilisiju su pored hrianskih hramova podizani mlitveni domovi pagana.I upravo u to vreme je Djeva Marija u Svoj Udeo kao duhovnu vojsku, kao 12 novihApostola poslala Jovana Zedazenskog i njegove uenike.Prepodobni Jovan je bio poznati sirijski podvinik (12). iveo je u planinama nedaleko od Antiohije i poput Jovana Lestvinika igumana Sinajskog upravljao monasima koji su iveli u skitovima i kelijama, iskopanim u nedrima stena. Monasi su ivot provodili u tihovanju i neprestanoj molitvi; samo su se u no izmeu subote i nedelje okupljali u crkvi, gde su se prieivali Svetim Tajnama, a zatim besedili sa svojim igumanom.Monaki ivot je neprestana, svetu nevidljiva borba sa udovitima pakla, koja se odviju ljudskom srcu kao nekada borba sa zverima u areni Koloseuma. Monatvo je ljubavprema Bogu koju ovek ne eli da deli izmeu Tvorca i njegove tvorevine. Monatvo je

a due da sozercava Boanstvenu lepotu. Na putu ka Bogu kao rune aveti, kao crne senke stoje ljudske strasti i grehovi. To je tamna debela zavesa koja skriva Boanstvenu Svetlost; zbog toga je monaki ivot pre svega - borba sa samim sobom. Mrane silese ispreuju oveku na duhovnom putu; one pokazuju slike greha u najsablanjivijem obliku i nalik na sirene iz bajke pevaju svoje pesme. One koji se hrabro protive ulnim iskuenjima pokuavaju da sablazne duhovnom gordou i da ih odvedu od Boanstvene lte Jevanelja obeanjima drugih mistikih dubina i drugih duhovnih visina.Jedan od glavnih darova nastavnika monaha je dar rasuivanja: umee razlikovanja istine od lai, surogata istine, svetlih duhova od demona koji uzimaju oblije Anela. ivt monaha je neprestana molitva: bez nje njegovo srce postaje mrtvo i hladno kaopepeo, a dua smradna kao le prepun crva. Duhovni nastavnik mora u svom srcu da imamolitvu nalik na tekui izvor; i ne samo da ui nego i da napaja ovom molitvom onekoji kod njega dolaze. Duhovni nastavnik mora da osea, kao da vidi, duu svakog svo

g uenika, da kao majka ak i u snu uje kako kuca srce njenog deteta.Zato je nastavnik vie od uitelja i oca; nazivaju ga reju ,,ava, reju koja je nepreiva na druge jezike. Monatvo je duhovna svetlost sveta, srce zamaljske Crkve.Trinaest monaha je trebalo da se suprotstavi Iranu i Turanu, od ijih napada su esto padale u pometnju i povlaile se proslavljene rimske legije. Djeva Marija se javila prepodobnom Jovanu u snu i zapovedila mu da ide u Gruziju. On odmah poe da sesprema na put - kao Avraam koji zau glas Boji kako mu zapovedi da napusti Haldejui da zajedno sa svojom porodicom ide na sever u daleku zemlju. Najtee je Prepodobnom bilo da od svojih uenika, koje je voleo vie nego otac svoju decu, izabere dvanaest saputnika. Reio je da postupi kao Apostoli koji su bacali reb u Sionskoj gor

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

14/38

njoj odaji: napisao je na pergamentima imena uenika, stavio na rtvenik, odsluio liturgiju, a zatim izvukao 12 imena. Velika je bila alost onih uenika koji su moralida se rastanu od svog uitelja, ali ih je teila vera da je takva volja Boija i da e jeva Marija nevidljivo biti sa njima kao mati sa svojom decom. Svi monasi izaoe daisprate svog voljenog nastavnika sa svetenim barjacima i ikonama kao za vreme litije. Znali su da se rastaju telesno, ali da duhovno ostaju zajedno.Prepodobni Jovan je sa dvanaestoricom uenika doao kod svog duhovnog brata - prepodobnog Simeona Divnogorca-Stolpnika, kojeg su nazivali ,,Sunce Istoka. PrepodobniSimeon sa visine stuba, kao sa carskog trona ih blagoslovi da idu u Gruziju i obea da e se stalno moliti za svakog od njih. Prepodobni Jovan i njegovi uenici ne ponesoe nita na put, kao Apostoli koje Hristos posla. Svaki je imao samo krst itap, ajedan - prepodobni Antonije - je nosio na grudima Nerukotvornu ikonu Spasitelja. Ali sa njima je bilo blago vee od bogatstva svih zemaljskih carstava - duhovnasvetlost koju su nosili iz Antiohijske pustinje u svoju novu domovinu. Ova svetlost se ovaplotila u manastirima i obiteljima Kartlija i Kahetije; ova svetlost je postala dijamantski stub Gruzinske Crkve. Oni su sa sobom nosili mistiko iskustvo i ustav sirijskog monatva, na ijem izvoru je stajao tajnovidac i devstvenik Jovan Bogoslov.Mchetski katolikos Jevlavije u snu zau zapovest da ide zajedno sa klirom van kapija Mchete kako bi na putu doekao Boije ljude. Obukavi se u svetene odede, on zajedsa akonima, koji su drali upaljene svee i kandila i svetenicima u sneno belim odorizae iz prestonice. Na putu nije bilo nikoga. Katolikos je uporno gledao u daljinu; i evo, ugleda kako se iza krivine pojavie putnici idui u Mchetu. To su bili monasi u starim i od dugog puta pranjavim odedama, iznemogli od jare i umora, ali po

obiaju Antiohijaca u kamilavkama i mantijama. Pred njima je kao vojskovoa koji predvodi svoju vojsku, iao prepodobni Jovan. Katolikos ugleda svetli oblak oko monaha. njihova lica sijala su aneoskom lepotom. ,,Neka je blagosloven va dolazak, ree atolikos i pokloni im se do zemlje - tako je u stara vremena domain kue doekivao goste. Monasi se u odgovor poklonie pred njegovim nogama molei za blagoslov. Zatim se uputie u Svetichoveli ka Hitonu Gospodnjem, kao prema izvoru vode posle dugog puta.Tri godine je sveti Jovan s uenicima proveo u Mcheti kao Apostoli koji do silaskaSvetog Duha nisu naputali Jerusalim. Monasi su se molili kod Hitona Gospodnjeg kao da su kovali oklope za budue duhovne bitke. Ali jednom prepodobni Jovan na severu ugleda crne oblake koji su kao kovitlaci lebdeli iznad vrha Zedazeni i uzdizali se iznad okolnih planina kao tvrava iznad grada. Shvatio je da to demoni, kaovrane iznad trupa krue iznad planine gde je sahranjen Kartlos - rodonaelnik Gruzi

na, i shvatio je da e dok ovaj akropolj Gruzije ne bude iupan kao trofej u duhovnojborbi iz vlasti paklenih sila, crna krila satane ostati rairena iznad zemlje.Uzevi blagoslov od Katolikosa prepodobni Jovan sa dvanaestoricom uenika pope se naZedazeni - stanite demonskih vojski, kaoto pobednici ulaze u grad zahvaen plamenom. Monasi, zatieni blagodau Boijom ostadoe nepovreeni i neopaljeni paklenim ognjemim, po obiaju Antiohijaca napravie kelije u planinskim peinama koje su iskopali. Namestu idolskog svetilita podignut je hram u ime Jovana Pretee - nebeskog pokrovitelja igumana. Kao da je time neprijateljski barjak, koji se viorio nad Gruzijombio iupan i na njegovom mestu poeo da se viori barjak sa znamenjem Krsta.Re ,,Zedazeni oznaava ,,uvis i uvis. Zedazenski manastir lii na orlovsko gnezdo, seno na vrhu planine. Kao mladi orlovi prvi napustie ovo gnezdo dva monaha - Isa iAviv, koji su po volji Katolikosa i cara bili rukopoloeni u episkope dveju drevnih eparhija - Cilkanske i Nekreske. Isa se proslavio darom udotvorenja, Aviv - bo

rbom sa ognjepoklonstvom, koja je za njega zavrena muenikim podvigom. Svoje ostalemonahe prepodobni Jovan, nakonto mu se po drugi put javila Majka Boija, posla u sve krajeve Kartalinije i Kahetije, a sam ostade na Zedazeniju zajedno sa akonom Ilijom.Kao dvanaest plamenih svetila dvanaest Jovanovih uenika obasjae Kartaliniju i Kahetiju neugasivom duhovnom svetlou jevaneljske propovedi od Trialetskih do Kavkaskihplanina.Gruzinska Crkva proslavlja prepodobnog ia kao anahoretu i pustinoitelja, duhom slinog proroku Iliji i prepodobnom Antoniju Velikom. On je imao vlast nad divljim zverima i razumeo njihov jezik kao Adam u Edemu. njegova monaka mantija je prekriva

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

15/38

la talase Aragve kao milot proroka Ilije Jordan. On je osnovao io-Mgvimsku obitelj u planinskom klancu kao prepodobni Sava Lavru blizu Jerusalima, s kelijama useenim u steni koje su se stepenasto sputale nanie na dno duboke jaruge. Stene su okoMgvimskog manastira bile proarane peternim kelijama kao da je planina postala konica za pelinje sae, gde monasi skupljaju med blagodati sa cvetova molitve i tihovanja. Na kraju svog ivota prepodobni zatoi sebe, kao sudija zatoenika u kameno podzemlje nalik na duboki bunar. U tami zatvora njegova dua je sozercavala Boanstvenu Svetlost. Smrt je doekao u svom kamenom grobu kao veni ivot. Crkva ga naziva ,,tvravoi zatitnikom Gruzinskog Carstva.Prepodobni David Garedijski se nastanio na planini koja se uzdie zapadno od Tbilisija. Imao je naroiti dar molitve. inilo se kao da se kaje za sve stanovnike Tbilisija, ak i za one koji su odstupali i odvraali se od Hrista i da je svojim molitvenim suzama, nalik na mueniku krv, eleo da ugasi vatru na svetilitima Zaratustre, kojsu svetlela u noi kao oi vuijeg stada koje se okupilo u podnoju planine.est dana je prepodobni David provodio u usamljenoj molitvi, a svakog etvrtka je silazio u grad gde je propovedao Jevanelje. Mnogi odstupnici od Hrista, paljeni vatrom svoje savesti su se kajali i ponovo primali hrianstvo. Gomile naroda su okruivale Davida za vreme njegovih propovedi, kao da su doekivale svog cara koji se iz pohoda vraa sa pobedom. Protiv Prepodobnog je bila stvorena zavera: ognjepoklonicisu reili da osramote Davida da bi sami hriani proterali svog propovednika iz gradakao gubavca. Pala devojka, koju potkupie zlatom okleveta ga pred celim narodom,kao aleksandrijska bludnica koju su potkupili arijevci - svetitelja Atanasija Velikog. Sama re ,,avo znai ,,klevetnik i zbog toga je drugo ime klevetnice - avoliao pakleni duh u ljudskom obliju ona je sveca nazivala - razvratnikom i devstveni

ka - bludnikom.ljudi se pokolebae i odluie da sude svom nastavniku i duhovnom ocu. Ali udo Boije aza nevinost prepodobnog Davida. Mladenac se zau iz majine utrobe razobliavajui maju u lai. Narod zamoli sveca za oprotaj i preklinjae ga da ne naputa Tbilisi, ali onogoren pogubljenjem pale ene (gomila ju je kamenovala) odlui da zauvek napusti prestonicu. Blagodat Boija ga je pozivala na preanji podvig pustinoiteljstva. ljudi zavorie gradske kapije, pregradie sve puteve kako sveti David ne bi mogao da ode odnjih. Tada Prepodobni baci svoju mantiju na vode Kure, pope se na nju kao na lauzajedno sa svojim uenikom Lukijanom i oni poee da plove niz reku na istok. Narod je, zapanjen novim udom plaui trao za njima obalom reke. Ali je Prepodobni stajao poguen u molitvu ne odgovarajui na povike i ne okreui se nazad, dok se grad nije sakriiza krivine reke. U kamenoj i divljoj pustinji Garedi nalik na egipatske pustinje prepodobni osnova manastir koji je kasnije postao velianstvena lavra koju je na

rod nazivao Iverskom Tivaidom.Prepodobni Antonije ponovi podvig Simeona Stolpnika. Na zaravni visoke kamene kule zimi i leti, pod belim pokrivaem od snega i pod vrelim zracima sunca koje je arilo i topilo ak i kamenje on je stajao kao ivi stub, iseen od dijamanta. Propovednici su obilazili gradove i sela, a ka podnoju kule Prepodobnog neprekidno su ile gomile naroda ne samo iz Gruzije, ve i iz udaljenih zemalja kao potoci koji neprestano teku. njegove rei je paljivo slualo vie ljudi i kraj njegovog stuba je u hriapreobraeno vie pagana nego da je on sam s propoveu proao svu Iveriju.Podvig stolpnitva prevazilazi ljudske snage; on je mogu samo uz pomo naroite blagodti Boije koja menja ne samo duu, nego i samo ovekovo telo. U oima ljudi stolpnik jeliio na Anela koji je siao na zemlju. ivot stolpnika je neprestano udo koje narod i svojim oima.Sveti Isa, episkop Cilkanski je dobio u naslee od svog duhovnog oca, igumana Jova

na dar neprestane molitve i njegov monakitap. Ovimtapom nalik na ezal Mojsijev on jinio divna uda: otvarao je u steni izvor vode, isceljivao bolesnike dodirujui ih njime, terao demone od besomunih. Paklene sile nisu mogle da mu se suprotstave kaoMojsiju egipatski vraevi Janije i Jamvrije. Jednom on posle Liturgije zajedno sanarodom ode na obalu reke Ksani i pomolivi se tri puta spustitap svog duhovnog oca u reku, a zatim se uputi nazad u Cilkani i ove struje potekoe, krenue za njegovim ezlom kao stado ovaca za pastirem.Ognjepoklonici pored samih vrata Nekreske crkve izgradie svoj molitveni dom gde je danju i nou gorela vatra - kao neugasivi pakleni plamen. Oni su hvatali hriane koji su ili u crkvu na molitvu i primoravali ih da se klanjaju vatri. Sveti Aviv na

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

16/38

praznik Ormuzda izae na boj sa demonom kao Georgije Pobedonosac sa zmajem i pobedi persijsko boanstvo bokalom vode.Sveti Neofit, arapski vojskovoa je videvi iznad io-Mgvimskog manastira Anele i samoprepodobnog ia u nebeskoj slavi, zapanjen divnom vizijom zamenio svoj ma krstom,vojniki oklop monakom mantijom i postao Hristov vojnik. Proao je kroz sva monaka poluanja i zbog svog podvinikog ivota bio izabran za igumana obitelji, a zatim je posao vojskovoa duhovne vojske dobivi episkopsko zvanje. Nou ognjepoklonici uhvatie Nefita, odvezoe ga van grada i kamenovae kao prvomuenika i arhiakona Stefana. Hrianezoe telo svetitelja-strastotrpca u io-Mgvimski manastir gde je on zapoeo svoj monai put. Vratio se kao pobednik posle bitke u svoj rodni grad darovavi obitelji kaotrofej svoje mueniko telo okropljeno krvlju (13).Josif Alaverdski je propovedao Jevanelje u gornjoj Kartliji i Kahetiji. Nepristupane stene i strmeni Kavkaza bejahu njegova eparhija. Poseivao je sela koja su izgledala kao gnezda koja su se prilepila za ispuste stena; peo se stazama na kojimanisu mogla da se mimoiu dva putnika; prolazio je preko provalija i brzih potokamostovima ispletenim od grana. esto bi ga no zatekla u snegu a svanue na putu. Izgledao je kao gorski orao koji lebdi visoko iznad vrhova Kavkaza. Osnovao je Alaverdski manastir i tamo zavrio svoj ivot kao zatvornik. Josif je proao sve stepeniceduhovnog savrenstva: od iskuenika do zatvornika. Iguman pripada svom manastiru, episkop - svojoj eparhiji, a zatvornik - celom hrianskom svetu.Crkva proslavlja uenike Jovana Zedazenskog: prepodobnog Stefana, obdarenog duhovnom mudrou; Zenona, koji je sebe razapeo na krstu posluanja; Pira, koji je ivot provdio u plau i pokajanju, poput velikog Jefrema; Mihajla, koji je dostigao prostotui istotu deteta po Spasiteljevim reima: ,,budite kao deca (Mt. 18, 3); Tadeja - re

vnitelja vere i razobliitelja jeresi; Isidora - miomirisnu batu svih vrlina, ija jeograda - tihovanje, a kladenac neprestana molitva.\akon Ilija koji je ostao sa svojim avom na Zedazeni, svakog dana je donosio u bokalu vodu iz Aragve na vrh planine kao Lot iz Kedronskog potoka - u Jerusalim.Po molitvama igumana Jovana i zbog posluanja prepodobnog Ilije Gospod je uinio davoda potee iz stene Zedazeni. Uitelj i uenik, koji se nisu odvajali za ivota ni pose smrti se nisu rastali: sahranjeni su jedan pored drugog kraj oltara.Grobnice svetaca su neiscrpni izvor duhovne svetlosti; njihove peterske kelije ipodzemlja zatvora su bunari blagodati, divniji od Jakovljevog bunara, pored kojeg je Gospod Samarjanki - grenoj ljudskoj dui obeao da e dati ,,vodu ivu.VII vek je doao u Gruziju kao apokaliptiki konjanik na konju boje gorueg plamena, kao avet nadolazeih ratova. Pod napadima muhamedanaca pala je Persija. Lav Irana je pao na kolena pred kalifom Omarom kao deset vekova ranije pred Aleksandrom Mak

edonskim. Vizantija koja je gubila svoje provincije jednu za drugom liila je na koralno ostrvo koje su razbijali talasi mora. Islamski svet se pribliavao granicama Gruzije brzinomumskog poara. Ubrzo se muslimanska vojska kao udarac bodea urezalau njeno telo. U gradovima Kartlije i Kahetije pojavie se arapski garnizoni.Naroito surova je bila najezda kalifa Murvana-Kru, kojeg su zbog svireposti nazvali ,,gluvim. Progonei armenskog cara Sumbata, Murvan-Kru kroz Suramski prelaz upade u Zapadnu Gruziju. Nedaleko od Kutaisija pregradi mu put gruzijska vojska podvostvom dvojice Aragvetskih knezova - brae Davida i Konstantina. Odredi predvodnice Murvana su bile razbijene, ali posle toga arapska vojska opkoli gruzijsku vojsku. Pao je Kutaisi. Knezovi David i Konstantin padoe u zarobljenitvo. I glavni Murvanov trofej postade ne Kutaisi, ne oruje i konji palih vojnika, ve upravo oni. Murvan je smatrao da e ako knezovi prime islam to za njega biti vea pobeda od pobede koju je ostvario na bojnom polju.

Kalif se dvojici brae obrati ne kao zarobljenicima nego kao vladarima jednakim njemu po asti. Ponudio je Davidu da postane vladar Irana - biveg suparnika Rima i Vizantije, a Konstantinu je obeao da e ga postaviti iznad arapskih knezova i smatrati svojim bratom i da se nee odvajati od njega kao od svoje senke. Samo, za to suknezovi morali da ispune samo jedan uslov - da se odreknu Hrista i prime islam.Knezovi ovo odbie. Kalif naredi da se podvrgnu muenju. I stari i novi tirani imajujedan zakon: muenja pitaju, a bol odgovara. Tela knezova su sekli bodeima, palilirane vatrom, veali su ih glavom nadole, sipali im sire u nozdrve, a zatim su bacivi ih u podzemlje morili glau i eu. Slali su im imame koji su govorili: ,,Mi nismo agani, nego verujemo u jednog Boga, kao i vi, zato se vi neete odrei Boga ako preet

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

17/38

e u islam. Oni odgovarahu: ,,Hristos je na ivot, a odricanje od njega - vena smrt. ar nije svejedno gde emo potonuti - nasred mora ili pored same obale? Na kraju, kada su se sami delati umorili od muenja usledila je presuda - pogubljenje maem.U poslednjoj molitvi knezovi su molili Boga da se posle smrti ne razdvajaju i daispuni molitve onih koji ih budu prizivali u pomo. Za tela pogubljene brae vezae teko kamenje i bacie u Rioni, ali se dogodi udo: tela isplivae na povrinu i pristadz obalu. Izgledalo je da silna rena bujica nije u stanju da ih pomeri s mesta i povue za sobom - leali su na talasima reke Rioni kao na nepokretnoj postelji. Vojnici iz kneevske druine, koji su se skrivali od Arapa u blizini Kutaisija ugledae svetlost iznad Rionija - kao da je sunce stajalo iznad reke. Oni se prikradoe do obale. Svetlost je okruivala tela knezova. Vojnici ih izvadie iz vode i odluie da ih spoastima sahrane, ali nou u snu ugledae Davida i Konstantina kako im zapovedaju danjihove moti nose na istok i sahrane na mestu gde ih zatekne jutro. Tela muenikaumotae u vojnike platove kao pogrebne zavoje. Prvo su ih nosili na rukama, ali zatim, plaei se da ne sretnu arapski odred stavie na kola u koja je bio upregnut par mladih bikova, prekrie travom i tako nastavie put.Kad se pojavie prvi zraci u svanue bikovi sami stadoe kao ukopani na jednom mestu,kao da ih je nevidljiva ruka zadravala. Zaustavie se na ispustu stene iznad ponora, na mestu koje je izgledalo kao da je bilo predvieno za tvravu, kojatiti prilaze gradu. Ovde vojnici pogreboe tela knezova. Kasnije je iznad njihovog groba bio osnovan manastir nazvan Mocameta - obitelj muenika. njihove kosti lee u jednoj grobnici ije podnoje predstavljaju drveni lavovi. Seanje na Aragvetske muenike je okruentrahopotovanjem. Na praznik Davida i Konstantina (14) kod manastira se okupljajubogomoljci iz svih krajeva Zapadne Gruzije, i grobnicu muenika okruuje narod mnogo

brojniji od vojnike druine kada oni stupie u boj sa Murvanom. Car Aril je doao na tron kao na podnoje krsta. njegov dugi ivot je bio uhovno muenitvo za narod. Strano iskuenje zadesi Gruziju, im je on na svoju glavu vio krunu Vahtanga Gorgasala i uzeo u ruke skiptar, kao ezal Samuila - nepotkupnog sudije. Upadi Murvana ije je samo ime izazivalo uas na Istoku bilo je nalik na kovitlac iz arapskih pustinja. Aril se sa svojim starijim bratom Mirom utvrdio u Anakopiji kao u orlovskom gnezdu. Poela je teka opsada. U tvravi se nalazio grob apostola Simona Kananita. njegove molitve sutitile grad kao molitve proroka JelisejaSamariju okruenu sirijskom vojskom i zbog toga je Anakopija bila neosvojiva za pobednika Istoka. Krvavi Murvanov ma se udarivi o zidinu Anakopije kao o stenu istupio i savio. Srea koja je izgleda svuda pratila kalifa okrenula je od njega svojelice. Arapska konjica se zaglibila u movarama Kolhide kao Kserksova vojska u pesku Sahare i samo su se njeni ostaci vratili u Kalifat.

Nastupio je mir kao dan posle duge noi, ali se samo sunce uasnulo ugledavi opustelui razorenu zemlju kao polje s kojeg uzletee oblaci skakavaca. Car Aril je dao narodu onoto je mogao - svoje srce i sveto je preostalo u carskim riznicama i uzeo onoto mu je narod dao - pehar pun suza. U godinama mira car Aril je podigao zemlju iz ruevina i okupio narod pod senkom Stuba i Hitona Gospodnjeg. Kada su podizane zidine razruenih gradova pored majstora-zidara leali sutitovi i koplja za sluaj vojnh uzbuna, a seljak izlazei na polje sa sobom nije nosio samo srp nego i ma.ivotni podvig cara se bliio kraju kaoto sunce klizi ka zalasku. Emir Asum ga pozvau svoj logor i tamo zatrai od njega da se odrekne Hrista. Cara su nagovarali da se samo pravi da prihvata islam, ali da pritom u dui ostane hrianin, ali je car postupio kao starac Jeleazar koji je svojom muenikom smru inspirisao brau Makavejce na odvig. Odbio je da kupi svoj ivot za 30 Judinih srebrnjaka - po cenu odstupnitva iverolomstva i - pognuo je svoju sedu glavu pod ma delata kao za vreme drugog krun

isanja. njegov ivot je bio dostojan muenike smrti, a smrt - pravednog ivota. Pogublenje muenika je krvlju ispisan ,,Simvol vere. I kao iv i kao mrtav car Aril je bio ostao primer za narod. (15)U VIII veku se arapski Kalifat kao ogromna mrlja proirio po karti sveta. Po svojoj veliini prevaziao je Rimsko carstvo iz doba njegovih velikih cezara: srenog Avgusta i pobedonosnog Trajana. Zapadne obale Kalifata su zapljuskivali olovni talasiAtlantika, istone granice su prolazile kroz palmama prekrivena ostrva Indijskogokeana i dosezale do Velikog kineskog zida; na jugu se slivao sa pustinjom Saharom, gde se u pesku namrekanom kao morski talasi granice odreuju po zvezdama; na severu se urezao kao kriva otrica sablje u zemlju Hazara i Skita.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

18/38

Ovde, u zemlji Skita i Hazara Arapi su as zadobijali blistave pobede, as su trpelineoekivane poraze i tad bi se otkotrljavali nazad kroz Derbendsku kapiju - kaotose ma skriva u koricama do nove bitke. Bagdad - prestonica Kalifata postade jedanod najvelelepnijih gradova sveta: po svojoj raskoi kao iz bajki i zamamnoj krasoti on je prevaziao gradove Indije. Dok su srednjevekovni alhemiari marljivo pokuavali da pronau nain kako da metal pretvore u zlato, arapski kalifi su umeli da u zlato pretvaraju krv pokorenih naroda, a od kamenja razruenih gradova i hramova izgrauju dvorce skladne kao statue.U to vreme se muenikim podvigom proslavio arapski mladi Abo (16), rodom iz Bagdada.On je doputovao u Gruziju u sviti kartlijskog vladara Nersesa. Zemlja se nalazila pod vlau muslimana kao Judeja u vreme Apostola pod vlau Rima. U tvravama Tbilisje bio smeten arapski garnizon. Pored hramova su se uzdizale damije i minareti; nedaleko od Sionske saborne crkve se nalazio dvorac emira koji je mogao da smenjuje i postavlja, da sudi ialje u progonstvo gruzijske eristave (17). Hrianima je bionametnut teak danak kao neki otkup za pravo na ivot. Mnogi knezovi i velmoe su primali islam da bi dobili visoke poloaje u Kalifatu, a obian narod da bi se zatitio od nameta, nasilja i samovolje: stanovnici Tbilisija koji su primili islam imalisu ista prava kao Arapi. I ba u to vreme arapski mladi Abo primi hrianstvoto mu jeeavalo samo jednu nagradu - muenitvo za Hrista. Krstio se u Hazariji, zatim se udaljio u planine Abhazije radi osamljene molitve i ukrepivi se blagodau Boijom u pustinjskom tihovanju i postu, kao vojnik obukavi oklop i pripremivi se za bitku vratiose u Tbilisi kako bi propovedao Jevanelje svojim saplemenicima-Arapima.Svakog dana je Abo posle slube u crkvi iao u arapske kvartale i vojnike kasarne; tamo je itao Jevanelje i priao o Hristu. Po erijatskom zakonu musliman koji je primio

drugu veru je morao biti ubijen. Zbog toga je Abo svakog dana iao na propoved kaona smrt. Svake noi je oekivao da uje korake strae koja e ga vezati i povesti na itivanje i sud, a zatim baciti u tamnicu iz koje vodi samo jedan put - na mestopogubljenja. Izgledalo je da Abo sam trai stradanje i smrt kaoto ljudi od ovoga sveta trae spokoj i nasladu.Tri godine je Abo propovedao tbiliskim muslimanima skrivan blagodau Boijom od oijukadija i imama. Ve je i to bilo udo. Tri godine je trajala propoved Spasitelja, tri godine je trajala propoved njegovog sluge. Gospoda je izdao njegov uenik, Aba -njegovi saplemenici. U tamnici bi nou zatoenik napamet pevao psalme Davidove kaopogrebne pesme sebi samom. Na praznik Krtenja Gospodnjeg on se krstio krtenjem muenika - u svojoj krvi. Da hriani ne bi uzeli moti pogubljenog kao svetinju, njegovo telo dovezoe do podnoja Metehske gore, obloie kuinom, polie naftom i spalie, a koepeo zavie u oviju kou i bacie u brzi tok Kure. Sudije su mislile da e reka postat

esto zaborava za sveca, utljivi grob, ali njegove moti zajedno sa kamenom koji jeza njih bio vezan isplivae blizu Mehetskog mosta. Hriani ih tajno uzee i odnesoe never, u planine. A iznad mosta je tri noi stajao vatreni stub kao plamen ogromnesvee, i zvezde su kao venac as sijale visoko iznad grada, a as se sputale do renihlasa.Na mestu gde je spaljeno Abovo telo bila je izgraena kapela. Sveti Abo je od davnina smatran pokroviteljem i zatitnikom Tbilisija, u njegovoj kapeli su slueni molebani, kada je gradu pretila opasnost od neprijatelja, meusobnih sukoba, gladi, epidemija. Ovu kapelu su u dd veku razorili novi vandali i sruili je do temelja, kaoda su hteli da nastave emirov sud nad Aboom. Zanimljivo je da se nekoliko dana posle toga razbuktao Drugi svetski rat. Do dana dananjeg kapela nije ponovo sagraena. Kao da je pokrovitelj Tbilisija ostavljen bez kue. udotvorna ikona Aba pred kojom su u kapeli slueni molebani sada se nalazi u Metehiju pored grobnice svete uanik

e kao da je muenica dala pribeite svom duhovnom bratu. (18)Gruzinska Crkva je kanonizovala dva sveta brata - muenike Isaaka i Josifa (19). Majka im je bila hrianka, a otac Arapin. Iako su po zakonima Crkve bili zabranjenibrakovi izmeu hriana i inoveraca situacija u osvojenoj zemlji je bila takva da je narod ostajao bespomoan, i ak su princeze iz roda Bagrationa esto udavane za muslimanske knezove i emire da bi se nali saveznici ili spreili napadi. Smatralo se da jedovoljan uslov dogovor da nevesta nee biti primoravana da pree u muslimansku veru; ali su deca iz meovitog braka smatrana za muslimane. esto su Arapi krali gruzinske devojke, ali je takoe bilo sluajeva kada su takvi brakovi zakljuivani iz ljubavipo dogovoru dveju strana.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

19/38

Arapi su osvojivi od Vizantije Siriju i Egipat iskoristili ogroman arsenal helenistike filosofije i nauke. Dva veka nakon stvaranja kalifata Arapi su u pogledu kulture bili iznad Evropljana. Za Arapina iz tog doba je re ,,Franak bila sinonim zavarvara. Iako se po Koranu dozvoljavalo mnogoenstvo mnogi Arapi su sauvali drevniobiaj i imali samo po jednu enu. U takvoj porodici su vaspitavana dva brata. Majka ih je tajno uila hrianstvu, a otac je bio ubeen da su oni muslimani i spremao je inove za slubu u arapskoj vojsci. Poto su dostigli mladiki uzrast braa su da bi sala hriansku veru odluila da se tajno prebace u Vizantiju i stupe na slubu kod cara ikifora. Za ovu zamisao saznadoe vlasti. Podvrgnuti su ispitivanju i emirovom sudu. Poerijatskom zakonu je musliman koji primi hrianstvo podlegao smrtnoj kazni - aki da je bio kalifov sin. Brau poee da ispituju: zbog ega su hteli da preu u Vizantkod imperatora Nikifora, neprijatelja Kalifata koji je svoju vladavinu proveo uneprestanom ratu sa Arapima? Isaak i Josif odgovorie da su hriani i da su zbog toga odluili da slue pravoslavnom caru. Ovaj odgovor zapanji sudije kao grom iz vedraneba. Oni se skamenie i utke su gledali brau kao avet koja je ustala iz groba.Otac Isaaka i Josifa - jedan od arapskih knezova, ovek potovan u gradu Karnuu, jeprisustvovao sudu. Zauvi da su deca sama sebi izrekla smrtnu presudu on stade, pokazujui im svoju sedu kosu, da ih preklinje da izbave sebe od muka i smrti, a njega od bruke i da kau da su odluili da prime islam. On nije pretio, ve je plakao kaodete i molio ih kao rob svoje gospodare. Za brau je ovo bilo nevidljivo muenje stranije od muenja gvoem. ljubav i saaljenje prema ocu razdirali su njihova srca, alipobedila ljubav prema Hristu. Isaak i Josif ponovie da nisu grkipijuni nego hrianda su se uputili u Vizantiju kako bi slobodno ispovedali veru koju su posisalisa majinskim mlekom.

Meu sudijama je bilo oevih roaka i prijatelja... Oni poee da ubeuju brau da prem, tepajui im, seali su se kako su ih nosili na rukama kad su bili deca, molili ihda ne teraju oca u grob od alosti. Ali su braa bila nepokolebljiva. Blagodat Boijaukrepljuje muenike u njihovom podvigu i otkriva pred njima duhovni svet. Braa ugledae kako demoni zasedaju zajedno sa sudijama, da suze koje teku oevim licem lie napepeo rastvoren krvlju. uju njegove molbe kao zmijsku pesmu, kao avolje sablanjavanje koje hoe da ih odvede od Hrista u crni bezdan.Gomila muslimana koja je okruivala sud glasno je traila smrt Isaaka i Josifa. Samesudije dospee u ulogu talaca sa kojima je gomila mogla krvavo da se obrauna. Glasine koje su putujui derviiirili o tome da su kadiju potkupili Grci ve seirio gradopretio da se pretvori u poar. Sudije nehotice, trudei se da ne gledaju na zatoenike potpisae smrtnu presudu kao svedoanstvo svoje nemoi. Braa je prihvatie sa radoih same sudije i roacialju na daleki put - ne u Vizantiju kod imperatora, nego u

Carstvo Nebeskog Cara. Nou je stub svetlosti nalik na stubove hrama stajao iznadtela pogubljenih. Roaci se nisu osmelili da ih odnesu na groblje gde su sahranjivani muslimani i ostavie tela da ih pojedu gladni psi koji su lutali nou gradom u oporima. Ali hriani tajno uzee moti muenika i sahranie ih van grada... Kasnije je nmestu bila sagraena crkva u ime Svete Trojice.U IX veku je u Gruziji iveo podvinik Ilarion koji je ponovio podvige drevnih Otacai posedovao takvo obilje darova da ga je Crkva nazvala istim imenom kao svetitelja Nikolaja - udotvorcem (20). Poticao je iz poznate kneevske porodice, ali se veu ranoj mladosti odrekao svog imanja kao Antonije i Arsenije Veliki, doao kao putnik-hodoasnik u Garedijsku Lavru i iveo u peterskoj keliji u siromatvu nemajui arta. Kaoto rudari kopaju zemlju na mestu gde se nalazi zlatonosna ila ne bi li nalizrna dragocenog metala, tako je Garedijska Lavra bila proarana peterama koje su iskopali monasi. Tamo su u neprestanoj danononoj molitvi oni traili nebesko blago - b

lagodat Duha Svetog. Kaoto gusenica sakrivi se u larvu kao u dobrovoljnu tamnicu izlazi otuda kao drugo bie - krilati leptir nalik na latice cvea, tako i ljudska duau zatvoru stie krila i u mraku petere vidi duhovnu svetlost.Glas Boji naredi Ilarionu kao Avramu da ide u tuu zemlju, i on se ostavivi Garedijsu obitelj kao rodni dom, uputi na daleki put nemajui sa sobom nita osim imena Boijeg. Kaoto pela skuplja med sa svih cvetova tako je on skupljao blagodat kraj svetinja Palestine i Rima, Sinaja i Helade. Propovedao je Jevanelje ne paganima ve hriania koji su zaboravili Hrista, propovedao je ne reima ve darom uda i isceljenja. Svojput je zavrio u Solunu, gradu velikomuenika Dimitrija, gradu koji je stajao kao tvrava na granici Vizantije i varvarskih naroda.

7/25/2019 Sv Gruzija danas i ovde

20/38

Vizantija je liila na kopno hrianstva, a varvarski svet na razbesnelo more iji su stalasi as obruavali na obalu, as otkotrljavali nazad. Kada je imperator poeleo da renese moti svetog Ilariona u Konstantinopolj stanovnici se usprotivie govorei da Carigrad ima zidine tvrave visoke kao stene, a da je Solun zatien molitvama svetih Dimitrija i Ilariona. Jedan monah je imao vienje: razbesneli plamen kao iz vulkanskog drela sa rikom se istrgao iz pakla; i zauo se glas: ,,Ovaj plamen je zapalio car Vasilije svojim gresima. Niko ne samo da nije mogao da ugasi ovaj pakleni oganj, nego nije smeo ak ni da mu se priblii. I vidi monah starca kao Anela koji se moli Bogu: plamen se smanjuje, a zatim gasi, kao da su ga zalile struje kie.U divnom starcu monah prepozna prepodobnog Ilariona. O svojoj viziji on ispria caru Vasiliju kojeg su zbog ratnikih podviga poredili sa Aleksandrom Makedonskim, azbog surovosti sa El-Harunom. Ovaj naredi da mu se izgradi kelija pored Ilarionove grobnice i esto se tamo osamljivao na molitvu kaoto se ovek krije u nepristupanm zamku od neprijatelja koji ga okruuju.Crkva istog dana, zajedno sa Georgijem Pobedonoscem, slavi svetog muenika kneza Konstantina (21), koji se od detinjstva odlikovao strogom pobonou. Obino knezovi u soje nasledne hramove sa svitom poslednji ulaze u hram na bogosluenje, gde ih doekuju svetenik i narod, a sveti Konstantin je prvi kao svetitelj Nikolaj, mnogo preslube dolazio u crkvu sa svojom decom i poslednji iz nje izlazio. njegova kua je bila otvorena za siromahe i putnike, kao za najpotovanije goste. On ne samo da jehranio siromane ve im je i sluio za trpezom kao Filaret Milostivi i kao Avraam praonoge putnicima koji su dolazili. Za njegovim stolom su uvek sedeli svetenici i monasi sa kojima je besedio o spasenju due.Sveti Konstantin je esto odlazio na daleko hodoae sa bogatim darovima i otuda donos

o najvee blago - blagoslov manastira i obitelji, kao trgovac koji iz tuih zemaljadovodi karavane natovarene bogatstvom. On se brinuo za ukraavanje hramova, podizao je iz ruevina razruene crkve, darivao ikone, sasude i odede, imajui na umu da je ram - obraz Edema i mesto prisustva Boanstva. Knez je slao rtve na Grob Gospodnjiisto kaoto su drevni pravednici deo svog imanja odvajali za Jerusalimski hram; davao je milostinju siromanima, kao danak svojim gospodarima. Svoje srce je uinio hramom Gospodnjim gde je uznosio neprestane molitve Bogu. Konstantin je video onutajanstvenu lepotu nebeskog Jerusalima, pred kojom suneva svetlost izgleda kao tama. U bici sa Arapima bio je zarobljen i poslan na sud u Vavilon. Zbog odbijanjada primi islam knez je bio pogubljen i udostojen velike asti - da pije onu au stradanja iz koje je pio Hristos. Odrubljenu Konstantinovu glavu privrstie za visokitapi podigoe iznad zidina tvrave kao vojniki trofej, kako bi uplaili neprijatelje islma, ali je ona okruena nimbusom zrakova sijala iznad grada kao pobedonosni barjak

vere.Gruzinska Crkva slavi svetog kneza Gobrona, muenog do smrti za Hrista u d veku (22). To je bilo stolee kada se vreme nije merilo godinama nego najezdama Arapa. Gobrona nazivaju ,,hrabrim - to je obrazac gruzinskog viteza koji u mnogome lii na onoga koga na Zapadu nazivaju ,,vitezom bez straha i mane. On jetitio u Tao-Klardetiju svoju potomstvenu tvravu, koja se ispreila Arapima na putu isto kaoto je nekada spartanski car Leonida sa odredom vojnika pregradio put na uskoj stazi vojsci Persijanaca. Opsada je dugo trajala, izgledalo je da e se pre sruiti kamene kule od udaraca ovnova negoto e se predati Gobronovi vojnici. Oblaci vatrenih strela i delova stena kao grad su se obruavali iz katapultova na opsednuti zamak. Crni dim sedizao iznad tvrave kao telo zmaja koji se izvija. Jedan za drugim padali su vojnici sa zidova u vatru koja je zahvatila zamak i na otrice kopalja. Kapije se sruie,Arapi upadoe na vrata tvrave, bitka se nastavila u svakoj kuli. Gobron jetitio zama

k kaoto orao koji krvarititi svoje gnezdo. Meu ivima su ostali samo on i 133 vojnikkojima su od iznemoglosti i rana maevi ispadali iz ruku.Emir je zahtevao da Gobron primi islam, obeavajui da e mu sauvati ivo