Sva Test Pitanja Za Završni Ispit

7/23/2019 Sva Test Pitanja Za Završni Ispit

http://slidepdf.com/reader/full/sva-test-pitanja-za-zavrsni-ispit 1/41

HRANLJIVE MATERIJE

1. U makronutricijense se ubrajaju:a. vitamini, minerali i oligoelementi

b. vitamini i mineralic. ugljeni hidrati, masti i belančevined. ugljeni hidrati i belančevine

2. U mikronutricijense se ubrajaju:a. vitamini, minerali i oligoelementi

b. vitamini i mineralic. ugljeni hidrati, masti i belančevined. ugljeni hidrati i belančevine

3. Najzastupljenija vrsta hranljivih materija u ljudskoj ishrani su:a. masti

b. ugljeni hidratic. belačevined. vitamini

. Najve!i deo ukupnog energetskog unosa se ostvaruje unosom:a. masti

b. ugljenih hidratac. belačevinad. vitamina

". U proste ugljene hidrate se ubrajaju:a. monosaharidi, aldoze i ketoze, glikolipidi

b. monosaharidi, aldoze i ketoze, glikozidic. monosaharidi, aldoze i ketoze, glikoproteinid. monosaharidi, glikogen, glikoproteini

#. $lo%eni ugljeni hidrati se sastoje od:a. različitih vrsta monosaharida

b. &'12 monosaharidnih jedinicac. vi(e od 12 monosaharidnih jedinica

d. ugljenohidratnog dela i neugljenohidratnog dela

). *glikon je po hemijskoj strukturi:a. monosaharid

b. disaharidc. polisaridd. lipid ili protein

+. likozidi se sastoje od:a. dve ili vi(e monosaharidnih jedinica

b. ugljenohidratnog dela i neugljenohidratnog dela

c. ugljenohidratnog dela i aglikona vezanih glikozidnom vezomd. ugljenohidratnog dela i aglikona vezanih vodoničnom vezom



&. -aktoza se sastoji od:a. dva molekula glukoze

b. glukoze i galaktozec. glukoze i ruktoze

d. ruktoze i galaktoze

1/. 0altoza se sastoji od:a. dva molekula glukoze

b. glukoze i galaktozec. glukoze i ruktozed. ruktoze i galaktoze

11. $aharoza se sastoji od:a. dva molekuka glukoze

b. glukoze i galaktoze

c. glukoze i ruktozed. ruktoze i galaktoze

12. lavni izvor skroba predstavljaju:a. namirnice biljnog porekla

b. namirnice %ivotinjskog poreklac. namirnice bogate vlaknimad. termički neobraene namirnice

13. arenjem skroba se dobija:a. galaktoza

b. laktozac. glukozad. saharoza

1. lavni izvor glikogena predstavljaju:a. namirnice biljnog porekla

b. namirnice %ivotinjskog poreklac. namirnice bogate vlaknimad. termički neobraene namirnice

1". U dijetetska vlakna se ubrajaju:a. celuloza b. necelulozni polisaharidic. lignind. svi navedeni odgovori su tačni

1#. ijetetska vlakna:a. pobolj(avaju pasa%u u crevima i pove!avaju apsorpciju holesterola iz creva

b. pobolj(avaju pasa%u u crevima i smanjuju apsorpciju holesterola iz crevac. smanjuju pasa%u u crevima i pove!avaju apsorpciju holesterola iz crevad. smanjuju pasa%u u crevima i smanjuju apsorpciju holesterola iz creva

1). 4reporučeni dnevni unos dijetetskih vlakana za odrasle osobe je:



a. /.2'/.g b. 2'gc. 2/'/gd. 2//'//g

1+. 5ezerve ugljenih hidrata 6energetski depoi7 su u organizmu pohranjene u obliku:a. skroba b. glikogenac. monosaharidad. glikoproteina

1&. 5ezerve glikogena u organizmu prosečno iznose:a. 3'3."g

b. 3/'3"gc. 3//'3"/gd. 3///'3"//g

2/. likogen se najvi(e deponuje u:a. masnom tkivu i jetri

b. masnom tkivu i mi(i!imac. jetri i mi(i!imad. jetri i krvi

21. Najve!i deo masti koje se unose normalnom ishranom se nalazi u obliku:a. slobodnih masnih kiselina

b. trigliceridac. holesterolad. osolipida

22. U zasi!ene masne kiseline se ubraja:a. palmitinska i stearinska kiselina

b. oleinska kiselinac. linolinska i linoleinska kiselinad. svi navedeni odgovori su tačni

23. U vi(enezasi!ene masne kiseline se ubraja:a. palmitinska i stearinska kiselina

b. oleinska kiselinac. linolinska i linoleinska kiselinad. svi navedeni odgovori su tačni

2. 0asti %ivotinjskog porekla su uglavnom:a. čvrste konzistencije jer sadr%e prete%no zasi!ene masne kiseline

b. čvrste konzistencije jer sadr%e prete%no nezasi!ene masne kiselinec. tečne konzistencije jer sadr%e prete%no zasi!ene masne kiselined. tečne konzistencije jer sadr%e prete%no nezasi!ene masne kiseline

2". 0asti biljnog porekla su uglavnom:

a. čvrste konzistencije jer sadr%e prete%no zasi!ene masne kiseline b. čvrste konzistencije jer sadr%e prete%no nezasi!ene masne kiseline



c. tečne konzistencije jer sadr%e prete%no zasi!ene masne kiselined. tečne konzistencije jer sadr%e prete%no nezasi!ene masne kiseline

2#. 4olinezasi!ene masne kiseline:a. pove!avaju koncentraciju 8- i -- lipoproteina

b. smanjuju koncentraciju 8- i -- lipoproteinac. pove!avaju koncentraciju 8- i smanjuju koncentraciju -- lipoproteinad. smanjuju koncentraciju 8- i pove!avaju koncentraciju -- lipoproteina

2). n'3 masne kiseline:a. smanjuju koncentraciju holesterola u krvi i vrednost arterijskog krvnog pritiska

b. smanjuju koncentraciju holesterola u krvi i pove!avaju vrednost arterijskog krvnog pritiskac. pove!avaju koncentraciju holesterola u krvi i vrednost arterijskog krvnog pritiskad. pove!avaju koncentraciju holesterola u krvi i smanjuju vrednost arterijskog krvnog pritiska

2&. 4reporučuje se da dnevni unos holesterola ne prelazi:

a. 3mg b. 3/mgc. 3//mgd. 3///mg

3/. 9vantitativno najzastupljenija vrsta organskih materija u ljudskom organizmu su:a. masti

b. ugljeni hidratic. belačevined. vitamini

31. 9ompletni proteini su uglavnom:a. biljnog porekla i sadr%e sve esencijalne aminokiseline

b. biljnog porekla i ne sadr%e sve esencijalne aminokiselinec. %ivotinjskog porekla i sadr%e sve esencijalne aminokiselined. %ivotinjskog porekla i ne sadr%e sve esencijalne aminokiseline

32. Nekompletni proteini su uglavnom:a. biljnog porekla i sadr%e sve esencijalne aminokiseline

b. biljnog porekla i ne sadr%e sve esencijalne aminokiselinec. %ivotinjskog porekla i sadr%e sve esencijalne aminokiseline

d. %ivotinjskog porekla i ne sadr%e sve esencijalne aminokiseline33. arenje ugljenih hidrata počinje u:a. ustima

b. jednjakuc. %elucud. tankom crevu

3. arenje ugljenih hidrata se odvija u:a. ustima, jednjaku, %elucu, tankom crevu i debelom crevu

b. ustima, jednjaku, %elucu i tankom crevu

c. ustima, jednjaku i %elucud. ustima i %elucu



3". 4tijalin 6ala'amilaza7 je enzim za varenje:a. ugljenih hidrata

b. mastic. belančevina

d. svi navedeni odgovori su tačni

3#. 4tijalin 6ala'amilaza7 razla%e:a. disaharide do monosaharida

b. oligosaharide do monosaharidac. skrob do monosaharidad. skrob do maltoze i ala'graničnih dekstrina

3). *ktivnost ptijalina se zavr(ava u:a. ustima

b. jednjaku

c. %elucud. tankom crevu

3+. *ktivnost ptijalina se prekida kada p8 vrednost padne ispod:a. )

b. #c. "d.

3&. 4ankreasna amilaza je enzim za varenje:a. ugljenih hidrata

b. mastic. belančevinad. svi navedeni odgovori su tačni

/. 4ankreasna amilaza razla%e:a. disaharide do monosaharida

b. oligosaharide do monosaharidac. skrob do monosaharidad. skrob do maltoze i ala'graničnih dekstrina

1. *ktivnost pankreasne amilaze se zavr(ava u:a. jednjaku b. %elucuc. tankom crevud. debelom crevu

2. ptimalni p8 za dejstvo pankreasne amilaze je:a. '"

b. "'#c. #')d. )'+

3. arenje ugljenih hidrata se zavr(ava u:



a. jednjaku b. %elucuc. tankom crevud. debelom crevu

. ;nzimi koji razla%u disaharide do monosaharida se stvaraju u:a. pljuvačnim %lezdama b. pankreasuc. jetrid. crevnom epitelu

". ;mulgacija masti se vr(i pod dejstvom sekreta koji se stvara u:a. pljuvačnim %lezdama

b. pankreasuc. jetrid. crevnom epitelu

#. ;mulgacija masti je proces koji predstavlja:a. razlaganje triglicerida do masnih kiselina i monoglicerida

b. razlaganje estara holesterola do slobodnog holesterola i masnih kiselinac. razlaganje estara osolipida do slobodnih osolipida i masnih kiselinad. usitnjavanje masnih kapljica

). ;mulgaciju masti omogu!avaju:a. %učne boje

b. %učne solic. masne kiseline koje se nalaze u %učid. holesterol koji se nalazi u %uči

+. arenje masti se odvija u:a. ustima, jednjaku, %elucu, tankom crevu i debelom crevu

b. ustima, jednjaku, %elucu i tankom crevuc. ustima, jednjaku i %elucud. %elucu i tankom crevu

&. ;nzimi za varenje masti se stvaraju u:a. pljuvačnim %lezdama

b. pankreasu i crevnom epiteluc. jetrid. %učnoj kesi

"/. 4ankreasna lipaza je enzim za varenje:a. ugljenih hidrata


"1. 4ankreasna lipaza:

a. razla%e trigliceride do masnih kiselina i monoglicerida b. razla%e estre holesterola do slobodnog holesterola i masnih kiselina



c. razla%e estre osolipida do slobodnih osolipida i masnih kiselinad. usitnjava masne kapljice

"2. ptimalni p8 za dejstvo pankreasne lipaze je:a. '"

b. "'#c. #')d. )'+

"3. arenje masti se zavr(ava u:a. jednjaku

b. %elucuc. tankom crevud. debelom crevu

". arenje proteina počinje u:

a. jednjaku b. %elucuc. tankom crevud. debelom crevu

"". arenje proteina se odvija u:a. ustima, jednjaku, %elucu, tankom crevu i debelom crevu

b. ustima, jednjaku, %elucu i tankom crevuc. ustima, jednjaku i %elucud. %elucu i tankom crevu

"#. arenje proteina se zavr(ava u:a. jednjaku

b. %elucuc. tankom crevud. debelom crevu

"). ;nzimi za varenje proteina se stvaraju u:a. pljuvačnim %lezdama i pankreasu

b. %elucu, pankreasu i crevnom epiteluc. jetri i pankreasu

d. jetri i %učnoj kesi"+. 4epsin je enzim za varenje:a. ugljenih hidrata


"&. 4epsin se stvara u:a. pljuvačnim %lezdama

b. %elucu

c. jetrid. pankreasu



#/. 4epsin:a. razla%e kolagen u %elucu

b. razla%e kolagen u tankom crevuc. razla%e proteine do malih polipeptida

d. odvaja po dve aminokiseline sa kraja polipeptida

#1. ptimalni p8 za dejstvo pepsina je:a. 2'3

b. 3'c. '"d. "'#

#2. <ripsin i himotripsin su enzimi za varenje:a. ugljenih hidrata

b. masti

c. belančevinad. svi navedeni odgovori su tačni

#3. <ripsin i himotripsin se stvaraju u:a. pljuvačnim %lezdama

b. %elucuc. jetrid. pankreasu

#. <ripsin i himotripsin:a. razla%u kolagen u %elucu

b. razla%u kolagen u tankom crevuc. razla%u proteine do malih polipeptidad. odvajaju po dve aminokiseline sa kraja polipeptida

#". ptimalni p8 za dejstvo tripsina i himotripsina je:a. '"

b. "'#c. #')d. )'+

##. ;nzimi koji razla%u peptide do pojedinačnih aminokiselina se stvaraju u:a. %elucu b. pankreasuc. jetrid. crevnom epitelu

#). *psorpcija hranljivih materija se odvija kroz sluznicu:a. usta, jednjaka, %eluca, jetre, tankog i debelog creva

b. usta, jednjaka, %eluca, tankog i debelog crevac. jednjaka, %eluca, tankog i debelog crevad. %eluca, tankog creva i debelog creva

#+. Najve!i obim apsorpcije hranljivih materija se odvija kroz sluznicu:



a. %eluca b. jednjakac. tankog crevad. debelog creva

#&. 0etabolizam je skup svih hemijskih reakcija:a. koje se odvijaju u organizmu b. kojima se sinteti(u organski molekulic. kojima se razgrauju organski molekulid. kojima se dobija energija iz hranljivih materija )/. *nabolizam je skup svih hemijskih reakcija:a. koje se odvijaju u organizmu

b. kojima se sinteti(u organski molekulic. kojima se razgrauju organski molekulid. kojima se dobija energija iz hranljivih materija

)1. 9atabolizam je skup svih hemijskih reakcija:a. koje se odvijaju u organizmu


)2. ;nergetski metabolizam je skup svih hemijskih reakcija:a. koje se odvijaju u organizmu


)3. =inalni prenosilac energije za odvijanje metaboličkih procesa u organizmu je:a. *04

b. *4c. *<4d. glukoza

). >entralno mesto u metabolizmu ugljenih hidrata ima monosaharid:a. glukoza

b. ruktozac. galaktozad. riboza

)". Najva%nija uloga glukoze u organizmu je:a. strukturalna

b. regulatornac. energetskad. anabolička

)#. 0i(i!na aktivnost:

a. pove!ava ulazak glukoze u mi(i!ne !elije b. pove!ava izlazak glukoze iz mi(i!ne !elije



c. smanjuje ulazak glukoze u mi(i!ne !elijed. smanjuje izlazak glukoze iz mi(i!ne !elije

)). Ukoliko u !eliji postoje potrebe za energijom glukoza ulazi u proces:a. glikolize

b. glikogenezec. glikogenolized. glikoneogeneze

)+. Ukoliko u !eliji ne postoje potrebe za energijom glukoza ulazi u proces:a. glikolize

b. glikogenezec. glikogenolized. glikoneogeneze

)&. 9arakteristike glikolize su:

a. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, mali energetski prinos b. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, veliki energetski prinosc. spor proces, odvija se u prisustvu kiseonikad. alternativni put za dobijanje energije, sinteza N*48

+/. 9arakteristike 9rebsovog ciklusa su:a. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, mali energetski prinos

b. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, veliki energetski prinosc. spor proces, odvija se u prisustvu kiseonikad. alternativni put za dobijanje energije, sinteza N*48

&1. 9arakteristike pentozo'osatnog puta su:a. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, mali energetski prinos

b. brz proces, mo%e se odvijati bez prisustva kiseonika, veliki energetski prinosc. spor proces, odvija se u prisustvu kiseonikad. alternativni put za dobijanje energije, sinteza N*48

+2. Neto energetski eekat glikolize je:a. 2 *<4 po molekulu glukoze

b. 12 *<4 po molekulu glukozec. 2 *<4 po molekulu glukoze

d. 3+ *<4 po molekulu glukoze+3. 5azgradnjom molekula glukoze u aerobnim uslovima se dobija:a. 2 *<4 po molekulu glukoze

b. 12 *<4 po molekulu glukozec. 2 *<4 po molekulu glukozed. 3+ *<4 po molekulu glukoze

+. U anaerobnim uslovima piruvat se:a. transportuje u mitohondrije i pretvara u laktat

b. pretvara u laktat i izlazi iz !elije

c. transportuje u mitohondrije i pretvara u acetil'koenzim *d. pretvara u acetil'koenzim * i izlazi iz !elije



+". Najve!i deo energije koja se dobija razgradnjom glukoze nastaje tokom:a. glikolize

b. 9rebsovog ciklusac. oksidativne osorilacije

d. glikogenolize

+#. Najve!i deo lipida plazme se nalazi u obliku:a. triglicerida

b. slobodnih masnih kiselinac. estara holesterolad. lipoproteina

+). 4roces razgradnje masnih kiselina u cilju dobijanja energije se naziva:a. 9rebsov ciklus

b. oksidativna osorilacija

c. beta'oksidacijad. lipoliza

++. 5egulacija metabolizma masti se vr(i preko metabolizma:a. glikolipida

b. proteinac. ugljenih hidratad. lipoproteina +&. Najve!i deo holestrola se koristi za sintezu:a. steroidnih hormona

b. struktura ko%ec. %učnih solid. acetil'koenzima *

&/. $manjena sinteza holesterola nastaje kod:a. pove!anog unosa triglicerida

b. pove!anog unosa polinezasi!enih masnih kiselinac. smanjenog unosa holesterolad. pove!anog unosa zasi!enih masnih kiselina

&1. bavezni dnevni gubitak proteina iznosi:a. /.2'/.3g b. 2'3gc. 2/'3/gd. 2//'3//g

&2. 4reporučeni dnevni unos proteina iznosi:a. /.#'/.+g

b. #'+gc. #/'+/gd. #//'+//g

&3. 0etabolizam proteina reguli(u:



a. genski aktori b. metabolički aktoric. hormonid. svi navedeni odgovori su tačni

&. itamini su:a. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i u ne razgrauju se u cilju dobijanjaenergije

b. neorganskog porekla, ne stvaraju se u organizmu i ne razgrauju se u cilju dobijanjaenergijec. organska jedinjenja koja se stvaraju u organizmu i ne razgrauju se u cilju dobijanjaenergijed. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i razgrauju se u cilju dobijanjaenergije

&". U liposolubilne vitamine se ubrajaju:

a. vitamini grupe ? b. vitamini > i 8c. vitamini *, , ; i 9 d. niacin i olna kiselina

&#. -iposolubilni vitamini:a. zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladi(te se u organizmu

b. zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i skladi(te se u organizmuc. ne zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i skladi(te se u organizmud. ne zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladi(te se u organizmu

&). 8idrosolubilni vitamini:a. zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladi(te se u organizmu

b. zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i skladi(te se u organizmuc. ne zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i skladi(te se u organizmud. ne zahtevaju prisustvo %učnih soli radi varenja i apsorpcije i ne skladi(te se u organizmu

&+. U hidrosolubilne vitamine se ubrajaju:a. vitamini grupe ? i vitamin >

b. vitamini > i 8c. vitamini *, , ; i 9

d. vitamini grupe ? i vitamin *&&. 5etinoidi su grupa jedinjenja čije je generičko ime:a. vitamin *

b. vitamin c. vitamin ;d. vitamin 9

1//. itamin * se:a. u ormi provitamina nalazi u namirnicama biljnog i %ivotinjskog porekla

b. u ormi preormiranog vitamina * nalazi u namirnicama biljnog i %ivotinjskog porekla

c. u ormi provitamina nalazi u namirnicama %ivotinjskog porekla, dok se preormiranivitamin * nalazi u namirnicama biljnog porekla



d. u ormi provitamina nalazi u biljnog %ivotinjskog porekla, dok se preormirani vitamin *nalazi u namirnicama %ivotinjskog porekla

1/1. @edna od osnovnih uloga vitamina * je u:a. metabolizmu kalcijuma i osata

b. sintezi aktora koagulacije krvic. sintezi vidnog pigmentad. sprečavanju oksidativnog stresa

1/2. @edna od osnovnih uloga vitamina je u:a. metabolizmu kalcijuma i osata


1/3. Usled nedostatka vitamina dolazi do razvoja:

a. rahitisa i osteomalacije b. poreme!aja koagulacije krvic. poreme!aja antioksidantnog statusad. no!nog 6koko(ijeg7 slepila

1/. @edna od osnovnih uloga vitamina ; je u:a. metabolizmu kalcijuma i osata


1/". @edna od osnovnih uloga vitamina 9 je u:a. metabolizmu kalcijuma i osata


1/#. Usled nedostatka vitamina 9 dolazi do razvoja:a. rahitisa i osteomalacije

b. poreme!aja koagulacije krvic. poreme!aja antioksidantnog statusa

d. no!nog 6koko(ijeg7 slepila1/). *ktivni oblik vitamina je:a. vitamin 1

b. vitamin 2

c. vitamin 3

d. vitamin

1/+. Uloga vitamina 3 u metabolizmu kalcijuma i osora se ostvaruje u sadejstvu sahormonima:a. kalcitoninom i tiroksinom

b. kalcitoninom i parathormonomc. tiroksinom i parathormonom



d. kalcitoninom i kalcitriolom

1/&. *ntioksidantna svojstva vitamina ; se pojačavaju u prisustvu:a. cinka

b. magnezijuma

c. selenad. luora

11/. *skorbinska kiselina je hemijsko ime:a. vitamin *

b. vitamin c. vitamina >d. vitamina ;

111. *ntioksidantna svojstva imaju vitamini:a. *, > i ;

b. *, , ; i 9 c. ? i >d. *, >, ; i

112. lavni izvor vitamina > u hrani predstavljaju:a. namirnice %ivotinjskog porekla

b. mleko i mlečni proizvodic. %itariced. sve%e i termički neobraeno vo!e i povr!e

113. 4antotenska kiselina sa osorom stvara:a. koenzim *

b. N* i N*4c. =*d. 4-4

11. ?iotin je:a. vitamin

b. vitamin ;c. vitamin 8d. vitamin 9

11". snovna uloga olne kiseline je u:a. metaboličkoj kontroli energetskog metabolizma

b. sintezi baza koje ormiraju N9 i sintezi hemac. kataboličkim i anaboličkim procesima u metabolizmu hranljivih materijad. konverziji linoleinske u arahidonsku kiselinu

11#. Usled nedostatka olne kiseline dolazi do razvoja:a. rahitisa i osteomalacije

b. anemijec. bolesti beri'beri

d. no!nog 6koko(ijeg7 slepila



11). <iamin je:a. vitamin ?1

b. vitamin ?2

c. vitamin ?#

d. vitamin ?12

11+. 5ibolavin je:a. vitamin ?1

b. vitamin ?2

c. vitamin ?#

d. vitamin ?12

11&. 4iridoksin je:a. vitamin ?1

b. vitamin ?2

c. vitamin ?#

d. vitamin ?12

12/. 9obalamin je:a. vitamin ?1

b. vitamin ?2

c. vitamin ?#

d. vitamin ?12

121. snovna uloga vitamina ?12 je u:a. metaboličkoj kontroli energetskog metabolizma

b. sintezi hema i rastu i razvoju organizmac. kataboličkim i anaboličkim procesima u metabolizmu hranljivih materijad. konverziji linoleinske u arahidonsku kiselinu

122. Usled nedostatka vitamina ?12 dolazi do razvoja:a. rahitisa i osteomalacije

b. perniciozne anemijec. bolesti beri'berid. no!nog 6koko(ijeg7 slepila

123. lavna 6zajednička7 uloga vitamina grupe ? je u:

a. kontroli metaboličkih procesa b. kontroli antioksidantnog statusac. sintezi aktora koagulacijed. sintezi vidnog pigmenta

12. itamini grupe ? se najče(!e doziraju:a. po jedinici telesne te%ine

b. po jedinici telesne masec. prema veličini energetskog unosad. prema polu osobe

12". 0inerali i oligoelementi su:



a. organska jedinjenja koja se ne stvaraju u organizmu i u ne razgrauju se u cilju dobijanjaenergije

b. neorganskog porekla, ne stvaraju se u organizmu i ne razgrauju se u cilju dobijanjaenergijec. organska jedinjenja koja se stvaraju u organizmu i ne razgrauju se u cilju dobijanja

energijed. neorganskog porekla, ne stvaraju u organizmu i razgrauju se u cilju dobijanja energije

12#. lavni minerali su oni elementi koji su:a. najva%niji za odvijanje anaboličkih procesa

b. najva%niji za odvijanje kataboličkih procesac. najva%niji za odvijanje procesa energetskog metabolizmad. dnevno potrebni u količinama ve!im od 1// mg

12). ligoelementi su neorganske materije koje su:a. posebno va%ni za odvijanje anaboličkih procesa

b. posebno va%ni za odvijanje kataboličkih procesac. posebno va%ni za odvijanje procesa energetskog metabolizmad. dnevno potrebni u količinama manjim od 1// mg

12+. Aa normalnu apsorpciju kalcijuma potreban je:a. vitamin *

b. vitamin c. vitamin ;d. vitamin 9

12&. lavni izvor kalcijuma u hrani je:a. vo!e

b. povr!ec. mleko i mlečni proizvodid. %itarice

13/. lavni izvor osora u hrani je:a. vo!e

b. povr!ec. mleko i mlečni proizvodid. %itarice

131. lavni katjon ekstra!elijske tečnosti je:a. natrijum

b. kalijumc. kalcijumd. gvo%e

132. lavni katjon intra!elijske tečnosti je:a. natrijum

b. kalijumc. kalcijum

d. gvo%e



133. 4reporučeni dnevni unos natrijuma je:a. "/'2/ mg

b. /."'2 gc. "'2/ gd. "/'2// g

13. Najva%nija regulatorna uloga magnezijuma je:a. odr%avanju acidobazne ravnote%e

b. kontroli podra%ljivosti nerava i mi(i!ac. aktivacija enzima za produkciju energije i sintezu proteinad. kontrola zapremine ekstracelularne tečnosti

13". Najve!a koncentracija hloridnih jona se nalazi u sastavu:a. pljuvačke

b. %učic. %eludačnog soka

d. pankreasnog sekreta

13#. Najve!i deo gvo%a u ljudskom organizmu se nalazi u obliku:a. hemoglobina

b. mioglobinac. hemosiderinad. transerina

13). 8emoglobin ima ulogu u:a. transportu kiseonika od plu!a do tkiva

b. transportu ugljendioksida od tkiva do plu!ac. odr%avanju acidobazne ravnote%ed. svi navedeni odgovori su tačni

13+. @od je sastavni deo hormona:a. nadbubre%ne %lezde

b. (titaste %lezdec. polnih %lezdad. hipoize

13&. Bzrazita antioksidanantna svojstva ima:

a. gvo%e b. cink c. bakar d. selen

ENERGETSKI METABOLIZAM

1. ;nergetska ravnote%a 6energetski balans7 predstavlja:a. kvantitativni odnos energije stvorene sagorevanjem različitih vrsta hranljivih materija

b. kvantitativni odnos energije potrebne organizmu i utro(ene energije u organizmu



c. kvantitativni odnos stvorene i utro(ene energije u organizmud. svi navedeni odgovori su tačni

2. ;nergija dobijena iz hranljivih materija se mo%e koristiti za:a. mi(i!nu aktivnost i sekreciju %lezda

b. odr%avanje membranskog potencijala nervnih i mi(i!nih vlakanac. sintezu materija i apsorpciju hrane iz B<'ad. svi navedeni odgovori su tačni

3. 9oličina energije koja se oslobodi kompletnom oksidacijom hranljivih supstrata naziva seCslobodna energija oksidativnih hranljivih supstrataC i izra%ava se u:a. kalorijama po molu materije

b. kalorijama po povr(ini tela u m2

c. kalorijama po kg telesne mased. ni jedan od navedenih odgovora nije tačan

. *<4 je labilna hemijska supstanca koja se nalazi u svim !elijama i sastoji se od:a. adenina, riboze i tri osatna radikala

b. adenina, glukoze i tri osatna radikalac. adenina, glalaktoze i tri osatna radikalad. adenina, ruktoze i tri osatna radikala

". U uslovima odgovaraju!e temperature i prisustva različitih koncentracija reaktanata uorganizmu, odvajanjem bilo kog osatnog radikala oslobaa se energija od oko:a. 3#// cal

b. #3// calc. 12/// cald. 1+/// cal

#. ;nergetskom monetom u organizmu, koja mo%e stalno da se tro(i i obnavlja, smatramo:a. *<4

b. c*04c. *4d. <4

). ;nergija osloboena iz svakog grama ugljenih hidrata u toku procesa oksidacije do ugljen'dioksida i vode iznosi:

a. .1 k>al b. .3" k>alc. +.3" k>ald. &.3 k>al

+. ;nergija osloboena iz svakog grama masti u toku procesa oksidacije do ugljen'dioksida ivode iznosi:a. .1 k>al

b. .3" k>alc. +.3" k>ald. &.3 k>al



&. ;nergija osloboena metabolizmom jednog grama prosečnog proteina u ishrani u toku procesa oksidacije do ugljen'dioksida, vode i ureje iznosi:a. .1 k>al

b. .3" k>alc. +.3" k>al

d. &.3 k>al

1/. 5espiratorni koeicijent predstavlja zapreminski količnik:a. osloboenog ugljen dioksida i utro(enog kiseonika pri oksidaciji hranljivih materija

b. osloboenog kiseonika i utro(enog ugljen dioksida pri oksidaciji hranljivih materijac. osloboenog ugljen monoksida i utro(enog kiseonika pri oksidaciji hranljivih materijad. osloboenog kiseonika i utro(enog ugljen monoksida pri oksidaciji hranljivih materija 11. 5espiratorni koeicijent za ugljene hidrate iznosi oko:a. /."

b. /.)

c. /.+d. 1./

12. 5espiratorni koeicijent za masti iznosi oko:a. /."

b. /.)c. /.+d. 1./ 13. 5espiratorni koeicijent za proteine iznosi:a. /."

b. /.)c. /.+d. 1./

1. >entri koji kontroli(u unos hrane se nalaze u:a. kori velikog mozga

b. produ%enoj mo%dinic. hipokampusud. hipotalamusu

1". *petit predstavlja:a. %elju za nespeciičnim uzimanjem hrane i ormira se u centralnom nervnom sistemu b. %elju za uzimanjem odreene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu i ormirakasnije od ose!aja gladic. %elju za uzimanjem odreene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu i ormira

pre od ose!aja gladid. %elju za uzimanjem odreene vrste hrane, nastaje u centralnom nervnom sistemu i ormirase u isto vreme kada i ose!aj gladi

1#. $timulacija lateralnog hipotalamusa uzrokuje neprekidnu potrebu za uno(enjem hranekoja se naziva:

a. aagija b. hiperagija



c. hiperdipsijad. hipodipsija

1). $timulacija ventromedijalnih centara hipotalamusa uzrokuje ose!aj kompletne sitosti kojise naziva:

a. aagija b. hiperagijac. hiperdipsijad. hipodipsija 1+. >entar koji kontroli(e sitost čine neuroni u:a. lateralnim jedrima hipotalamusa

b. dorzomedijalnim jedrima hipotalamusac. ventromedijalnim jedrima hipotalamusad. paraventrikularnim jedrima hipotalamusa

1&. >entar koji kontroli(e ose!aj gladi čine neuroni u:a. lateralnim jedrima hipotalamusa

b. dorzomedijalnim jedrima hipotalamusac. ventromedijalnim jedrima hipotalamusad. paraventrikularnim jedrima hipotalamusa

2/. 5egulacija unosa hrane mo%e biti:a. nutritivna

b. alimentarnac. nutritivna i alimentarnad. nutritivna i dugotrajna

21. CNutritivni statusC organizma se mo%e deinisati preko:a. glikostatske teorije

b. aminostatske teorijec. lipostatske teorijed. svi navedeni odgovori su tačni

22. likostatska teorija obja(njava regulaciju ose!aja gladi i unosa hrane u zavisnosti odkoncentracije:a. glukoze u krvi

b. aminokiselina u krvic. raspadnih produkata masti u krvid. ketokiselina u krvi

23. *minostatska teorija obja(njava regulaciju ose!aja gladi i unosa hrane u zavisnosti odkoncentracije:a. glukoze u krvi

b. aminokiselina u krvic. raspadnih produkata masti u krvid. ketokiselina u krvi

2. -ipostatska teorija obja(njava regulaciju ose!aja gladi i unosa hrane u zavisnosti odkoncentracije:



a. glukoze u krvi b. ruktoze u krvic. aminokiselina u krvid. ketokiselina u krvi

2". -eptin se stvara u:a. jetri b. masnom tkivuc. epitelu crevad. hipotalamusnim centrima za kontrolu unosa hrane

2#. 4o hemijskoj strukturi leptin je:a. steroid

b. derivat aminokiseline tirozinc. proteind. dipeptid

2). -eptin ostvaruje svoje eekte u:a. jetri

b. masnom tkivuc. epitelu crevad. hipotalamusnim centrima za kontrolu unosa hrane

2+. Bzlaganje niskim temperaturama dovodi do:a. pojačanog unosa hrane i pove!anja nivoa metabolizma

b. pojačanog unosa hrane i smanjenja nivoa metabolizmac. smanjenog unosa hrane i pove!anja nivoa metabolizmad. smanjenog unosa hrane i smanjenja nivoa metabolizma

2&. U kratkotrajnoj 6alimentarnoj7 regulaciji unosa hrane va%nu ulogu imaju:a. gastrointestinalno punjenje

b. humoralni aktoric. CoralniC aktorid. svi navedeni odgovori su tačni

3/. se!aj gladi se smanjuje pod uticajem:a. holecistokinina i insulina

b. holecistokininina i sekretinac. gastrina i sekretinad. svi navedeni odgovori su tačni

31. ojaznost mo%e nastati kao posledica:a. psihogenih aktora

b. poreme!aja hipotalamusac. metaboličkih poreme!ajad. svi navedeni odgovori su tačni

32. 4othranjenost mo%e nastati kao posledica:

a. neadekvatne ishrane b. poreme!aja hipotalamusa



c. psihogenih aktorad. svi navedeni odgovori su tačni

33. Nivo bazalnog metabolizma značajno mogu pove!ati slede!i hormoni:a. tireoidni hormoni i %enski polni hormoni

b. tireoidni hormoni, %enski polni hormoni i hormon rastac. tireoidni hormoni, mu(ki polni hormoni i hormon rastad. tireoidni hormoni, %enski polni hormoni, hormon rasta i hormoni endokrinog pankreasa

3. DEelijske rezerveC energije se nalaze u obliku:a. osagenog sistema

b. glikogenac. mastid. belančevina

3". U sastav osagenog sistema ulaze:

a. *<4, *4 i c*04 b. *<4, *4 i <4c. *<4, <4 i kreatin osatd. *<4, <4 i glikogen

3#. DEelijske rezerveC energije pohranjene u obliku kreatin osata su:a. 3'+ puta ve!e od zaliha *<4'a

b. 3/'+/ puta ve!e od zaliha *<4'ac. 3'+ puta manje od zaliha *<4'ad. 3/'+/ puta manje od zaliha *<4'a

3). D<kivne rezerveC energije se nalaze u obliku:a. osagenog sistema, glikogena i masti

b. osagenog sistema, glikogena i belančevinac. osagenog sistema, masti i belančevinad. glikogena, masti i belančevina

3+. ;nergetske potrebe !elije se obezbeuju 6hronolo(ki redosled7 iz:a. rezervi masti, rezervi ugljenih hidrata, rezervi proteina, osagenog sistema

b. osagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata, rezervi masti, rezervi proteinac. osagenog sistema, rezervi masti, rezervi ugljenih hidrata, rezervi proteina

d. rezervi ugljenih hidrata, osagenog sistema, rezervi masti, rezervi proteina3&. ?ez prisustva kiseonika energija se mo%e doviti iz:a. osagenog sistema

b. osagenog sistema i rezervi ugljenih hidratac. osagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata i rezervi mastid. osagenog sistema, rezervi ugljenih hidrata, rezervi masti i rezervi proteina

/. *naerobni procesi za dobijanje energije se:a. odvijaju u citoplazmi !elije i imaju veliki energetski prinos

b. odvijaju u citoplazmi !elije i imaju mali energetski prinos

c. odvijaju u mitohondrijama i imaju veliki energetski prinosd. odvijaju u mitohondrijama i imaju mali energetski prinos



1. *erobni procesi za dobijanje energije se:a. odvijaju u citoplazmi !elije i imaju veliki energetski prinos

b. odvijaju u citoplazmi !elije i imaju mali energetski prinosc. odvijaju u mitohondrijama i imaju veliki energetski prinos

d. odvijaju u mitohondrijama i imaju mali energetski prinos

2. 9alorija 6cal7 jedinica koja predstavlja količinu toplotne energije potrebnu da se:a. 1 gram vode zagreje za 1F>

b. 1 kilogram vode zagreje za 1F>c. 1 gram vode zagreje za 1/F>d. 1 kilogram vode zagreje za 1/F>

3. dnos izmeu dve jedinice koje se koriste u merenju energetskog metabolizma je:a. 1 cal G /.1+ @

b. 1 cal G .1+ @

c. 1 cal G 1.+ @d. 1 cal G 1+. @

. 4ri utro(ku jednog litra kiseonika razlaganjem glukoze pribli%no se dobija:a. "./1 kcal,

b. .+2" kcalc. .)/ kcald. .#/ kcal

". 4ri utro(ku jednog litra kiseonika razlaganjem masti pribli%no se dobija:a. "./1 kcal,


#. 4ri utro(ku jednog litra kiseonika razlaganjem proteina pribli%no se dobija:a. "./1 kcal,


). 4ri utro(ku jednog litra kiseonika razlaganjem hranljivih materija iz me(ovitog obroka pribli%no se dobija:a. "./1 kcal,


+. U osnovna antropometrijska merenja se ubrajaju:a. telesna visina, telesna masa, obim struka, obim kukova

b. telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, indeks telesne masec. telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, procenat masti u telu

d. relativna telesna masa, indeks telesne mase, procenat masti u telu, odnos strukHkuk



&. U izvedene antropometrijske vrednosti se ubrajaju:a. telesna visina, telesna masa, obim struka, obim kukova

b. telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, indeks telesne masec. telesna visina, telesna masa, relativna telesna masa, procenat masti u telud. relativna telesna masa, indeks telesne mase, procenat masti u telu, odnos strukHkuk

"/. 5elativna telesna masa predstavlja:a. odnos izmeu telesne mase i telesne visine

b. odnos izmeu prethodne i sada(nje telesne masec. odnos izmeu idealne i realne telesne mased. odnos izmeu realne telesne mase i broja godine

"1. Bndeks telesne mase 6?0B7 predstavlja:a. odnos izmeu telesne mase i telesne visine

b. odnos izmeu prethodne i sada(nje telesne masec. odnos izmeu idealne i realne telesne mase

d. odnos izmeu realne telesne mase i broja godine

"2. Bndeks telesne mase 6?0B7 se izračunava po ormuli:a. ?0B G <02 H <

b. ?0B G <0 H <2 c. ?0B G <02 H < H godine starostid. ?0B G <0 H <2H godine starosti

"3. 4othranjena osoba ima vrednost indeksa telesne mase 6?0B7:a. I 2/

b. I 2"c. I 3/d. I /

". ojazna osoba ima vrednost indeksa telesne mase 6?0B7:a. J 2/

b. J 2"c. J 3/d. J /

"". ;kstremno gojazna osoba ima vrednost indeksa telesne mase 6?0B7:

a. J 2/ b. J 2"c. J 3/d. J /

"#. 0orbidno gojazna osoba ima vrednost indeksa telesne mase 6?0B7:a. J 2/

b. J 2"c. J 3/d. J /

"). Normalno uhranjena osoba ima vrednost indeksa telesne mase 6?0B7:a. 1" ' 1&.&



b. 2/ ' 2.&c. 2" K 2&.&d. 3/ K 3.&

"+. Ukupne energetske potrebe organizma predstavljaju zbir energija koje su potrebne za:

a. osnovne metaboličke potrebe i energetske potrebe u mirovanju b. osnovne metaboličke potrebe, energetske potrebe u mirovanju i energetski eekat hranec. osnovne metaboličke potrebe, energetske potrebe u mirovanju i obavljanje izičkeaktivnostid. osnovne metaboličke potrebe, obavljanje izičke aktivnosti i energetski eekat hrane

"&. Bntenzitet bazalnog metabolizma 6?057 se deini(e kao:a. potro(nja energije potrebne za obavljanje osnovnih metaboličkih potreba u jedinici vremena

po jedinici telesne mase b. potro(nja energije potrebne za obavljanje osnovnih metaboličkih potreba u jedinicivremena po jedinici povr(ine tela

c. potro(nja energije potrebne za obavljanje osnovnih metaboličkih potreba i obavljanjeizičke aktivnosti u jedinici vremena po jedinici telesne mased. potro(nja energije potrebne za obavljanje osnovnih metaboličkih potreba i obavljanjeizičke aktivnosti u jedinici vremena po jedinici povr(ine tela

#/. 0u(ki polni hormoni mogu pove!ati intenzitet bazalnog metabolizma za oko:a. 1/ K 1" L

b. 2/ K 2" Lc. / K " Ld. "/ K 1// L

#1. 9ada tireoidna %lezda luči maksimalne količine hormona, bazalni metabolizam mo%e porasti za oko:a. 1/ K 1" L

b. 2/ K 2" Lc. / K " Ld. "/ K 1// L #2. 8ormon rasta mo%e pove!ati intenzitet bazalnog metabolizma za oko:a. 1/ K 1" L

b. 2/ K 2" L

c. / K " Ld. "/ K 1// L

#3. U toku spavanja intenzitet bazalnog metabolizma se smanjuje za oko:a. 1/ K 1" L

b. 2/ K 2" Lc. / K " Ld. "/ K 1// L

#. 4ove!anje telesne temperature za 1F> dovodi do:a. pove!anja ?05 za "'1/L

b. pove!anja ?05 za 3/'"/Lc. smanjenja ?05 za "'1/L



d. smanjenja ?05 za 3/'"/L

#". 4ri me(ovitoj ishrani termički eekat hrane 6<;=7 iznosi:a. 1/ K 1" L

b. 2/ K 2" L

c. / K " Ld. "/ K 1// L

##. 4rosečni udeo izičke aktivnosti u ukupnim dnevnim energetskim potrebama iznosi:a. 2'3L

b. "'1/Lc. 2/'3/Ld. #/'&/L

#). 4ove!anje telesne mase mo%e nastati usled:a. pove!anog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog smanjene potro(nje energije u

odnosu na unos b. pove!anog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog pove!ane potro(nje energije uodnosu na unosc. smanjenog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog pove!ane potro(nje energije uodnosu na unosd. smanjenog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog smanjene potro(nje energije uodnosu na unos

#+. $manjenje telesne mase mo%e nastati usled:a. pove!anog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog smanjene potro(nje energije uodnosu na unos

b. pove!anog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog pove!ane potro(nje energije uodnosu na unosc. smanjenog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog pove!ane potro(nje energije uodnosu na unosd. smanjenog energetskog unosa u odnosu na potro(nji ili zbog smanjene potro(nje energije uodnosu na unos

#&. ;kstremna gojaznost predstavlja jedan od aktora rizika za nastanak:a. hipertenzije

b. (e!erne bolesti 6tip 27 i poreme!aja metabolizma masti 6hiperholesterolemija7

c. koronarne bolesti 6poreme!aj prohodnosti srčanih krvnih sudova7d. svi navedeni odgovori su tačni

)/. U lečenju pothranjenosti se preporučuje:a. pove!an dnevni unos ugljenih hidrata i proteina uz umeren unos masti

b. pove!an dnevni unos ugljenih hidrata i masti uz umeren unos proteinac. pove!an dnevni unos masti i proteina uz umeren unos ugljenih hidratad. pove!an dnevni unos ugljenih hidrata, proteina i masti

)1. U lečenju pothranjenosti se posebno preporučuje pove!ani unos vitamina:a. * i

b. *, , ; i 9 c. *, > i ;



d. ? i >

)2. 4reporučuje se da energija poterbna za dnevnu potro(nju bude obezbeena iz hranljivihmaterija u slede!em odnosu:a. 3/'"L iz ugljenih hidrata, 2/'3/L iz masti, 3"L iz proteina

b. "/'""L iz ugljenih hidrata, 2/'3/L iz masti, 2/L iz proteinac. 2/'3/L iz ugljenih hidrata, "/'""L iz masti, 2/L iz proteinad. "/'""L iz ugljenih hidrata, 3/'/L iz masti, 1/L iz proteina

)3. 4iramidom ishrane sve namirnice su podeljene u:a. 3 grupe

b. " grupac. ) grupad. & grupa

). 4rilikom sastavljanja dnevnog obroka se preporučuje da se najče(!e unose:

a. hleb iHili %itarice b. mleko iHili mlečni proizvodic. meso iHili mesne preraevined. slatki(i iHili masti i ulja

)". 4rilikom sastavljanja dnevnog obroka se preporučuje da se (to ree unose:a. hleb iHili %itarice

b. mleko iHili mlečni proizvodic. meso iHili mesne preraevined. slatki(i iHili masti i ulja

POSEBNI VIDOVI ISHRANE

1. ;nergetski unos u trudno!i mora biti dovoljno veliki da bi omogu!io dovoljno energije za:a. pove!ani intenzitet metabolizma majke

b. ormiranje rezervi masti kod majke i etusac. ″ (tednju″ proteina kao osnovnih organskih gradivnih materija u organizmud. svi navedeni odgovori su tačni

2. a bi se sprečilo tro(enje proteina potreban je minimalni dnevni unos proteina od:a. /,3# kcalHkg

b. 3.# kcalHkgc. 3# kcalHkgd. 3#/ kcalHkg

3. <okom drugog i tre!eg trimestra trudno!e 6u iziolo(kim uslovima7 se preporučuje dodatnidnevni energetski unos od:a. 1// kcal

b. 3// kcalc. "// kcal



d. )// kcal

. <okom drugog i tre!eg trimestra trudno!e 6u iziolo(kim uslovima7 ukupne dnevneenergetske potrebe se pove!avaju za:a. 1'3L

b. "')Lc. 1/'1"Ld. 3/'/L

". 4reporučeni dnevni unos proteina u trudno!i iznosi oko:a. 1/ g

b. 2/ gc. #/ gd. 12/ g

#. 4ove!anje dnevnog unosa proteina u trudno!i je potrebno i zbog pove!anja ukupne količine

proteina krvi 6koje nastaje usled pove!anja ukupne zapremine krvi majke i etusa7 za:a. 1'3L

b. "')Lc. 1/'1"Ld. /'"/L

). 4reporučeni dnevni unos masti u trudno!i se:a. ne menja

b. pove!ava za 1/Lc. pove!ava za 2/Ld. pove!ava za "/L

+. 4otrebe za unosom gvo%a u trudno!i se pove!avaju za:a. 1H1/

b. 1H"c. 1H3d. 1H2

&. 4reporučeni dnevni unos kalcijuma u trudno!i se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja

b. pove!ava za 1/L

c. pove!ava za 2/Ld. pove!ava za "/L

1/. 4reporučeni dnevni unos vitamina * u trudno!i se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


11. 4reporučeni dnevni unos olne kiseline u trudno!i se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja

b. pove!ava za 1/Lc. pove!ava za 2/L



d. pove!ava za "/L

12. 4reporučeni dnevni unos vitamina > u trudno!i se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja

b. pove!ava za 1/L

c. pove!ava za 2/Ld. pove!ava za "/L

13. 4reporučeni dnevni unos vitamina u trudno!i se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


1. <okom trudno!e dolazi do pove!anja telesne mase koje prosečno iznosi:a. 3'" kg

b. )'1/ kgc. 11'1# kgd. 1)'22 kg

1". Najve!e pove!anje telesne mase tokom trudno!e se posti%e na račun:a. vode

b. rezervi mastic. rezervi proteinad. rezervi ugljenih hidrata

1#. Nakon poroaja 6u iziolo(kim uslovima7 se preporučuje:a. smanjenje telesne mase porodilje za /." kg dnevno

b. smanjenje telesne mase porodilje za /." kg nedeljnoc. pove!anje telesne mase porodilje za /." kg dnevnod. pove!anje telesne mase porodilje za /." kg nedeljno

1). <okom laktacije se preporučuje dodatni dnevni energetski unos od:a. 1// kcal

b. 3// kcalc. "// kcald. )// kcal

1+. $adr%aj majčinog mleka dnevno obezbeuje novoroenčetu:a. 3// kcal

b. )// kcalc. 13// kcald. 1)// kcal

1&. 4reporučeni dnevni unos proteina u laktaciji se pove!ava za:a. ne menja

b. pove!ava za "'1/Lc. pove!ava za 1/'2/L

d. pove!ava za 2/'3/L



2/. 4reporučeni dnevni unos gvo%a u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


21. 4reporučeni dnevni unos kalcijuma u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


22. 4reporučeni dnevni unos vitamina * u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja

b. pove!ava za 1/'2/Lc. pove!ava za 3/'"/L

d. pove!ava za )/'1//L

23. 4reporučeni dnevni unos vitamina > u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja

b. pove!ava za "'1/Lc. pove!ava za 1/'2/Ld. pove!ava za 3/'/L

2. 4reporučeni dnevni unos vitamina u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


2". 4reporučeni dnevni unos olne kiseline u laktaciji se 6u iziolo(kim uslovima7:a. ne menja


2#. nevne potrebe novoroenčeta za proteinima u prvih (est meseci iznose:

a. /.1" gHkg telesne mase b. /.+ gHkg telesne masec. 1." gHkg telesne mased. + gHkg telesne mase

2). nevne potrebe odrasle osobe za proteinima iznose:a. /.1" gHkg telesne mase

b. /.+ gHkg telesne masec. 1." gHkg telesne mased. + gHkg telesne mase

2+. $adr%aj vode u organizmu deteta iznosi 6od ukupne telesne mase7:a. /'"L



b. "/'""Lc. #/'#"Ld. )/')"L

2&. eca dnevno unose vodu u zapremini koja odgovara vrednosti 6od ukupne telesne mase7:

a. 1'2L b. 2'Lc. "'1/Ld. 1/'1"L

3/. drasle osobe dnevno unose vodu u zapremini koja odgovara vrednosti 6od ukupnetelesne mase7:a. 1'2L

b. 2'Lc. "'1/Ld. 1/'1"L

31. U poreenju sa odraslima deca imaju:a. ve!i sadr%aj vode van !elije 6(to omogu!ava lak(i gubitak tečnosti iz organizma7

b. ve!i sadr%aj vode van !elije 6(to ote%ava gubitak tečnosti iz organizma7c. ve!i sadr%aj vode u !eliji 6(to omogu!ava lak(i gubitak tečnosti iz organizma7d. ve!i sadr%aj vode u !eliji 6(to ote%ava gubitak tečnosti iz organizma7

32. =etalne zalihe gvo%a traju:a. 2'3 nedelje po roenju

b. 3' nedelje po roenjuc. 2'3 meseca po roenjud. '# meseci po roenju

33. eca 6generalno7 imaju 6po kgH<07:a. manje potrebe za unosom vitamina i minerala od odraslih

b. manje potrebe za unosom vitamina i ve!e potrebe za unosom minerala od odraslihc. ve!e potrebe za unosom vitamina i manje potrebe za unosom minerala od odraslihd. ve!e potrebe za unosom vitamina i minerala od odraslih

3. o kraja prve godine novoroenče pove!a telesnu masu 6prosečno7:a. sa 3 na ." kg

b. sa 3 na # kgc. sa 3 na & kgd. sa 3 na 12 kg

3". odavanje čvrste hrane u ishrani novoroenčeta se preporučuje počev od:a. 2'3 nedelje po roenju

b. 3' nedelje po roenjuc. 2'3 meseca po roenjud. '# meseci po roenju

3#. Novoroenčad nemaju mogu!nost varenja:

a. prostih ugljrnih hidrata b. slo%enih ugljenih hidrata



c. mastid. belančevina

3). 4reporučuje se da se dnevni energetski unos kod osoba koje se bave sportom obezbeujeu odnosu:

a. ugljeni hidrati K 1/'1"L, masti K do 3/L, proteini K ""'#/L ukupnog kalorijskog unosa b. masti K 1/'1"L, proteini K do 3/L, ugljeni hidrati K ""'#/L ukupnog kalorijskog unosac. proteini K 1/'1"L, masti K do 3/L, ugljeni hidrati K ""'#/L ukupnog kalorijskog unosad. proteini K 3/'3"L, masti K do 1/L, ugljeni hidrati K ""'#/L ukupnog kalorijskog unosa

3+. 4ove!anje energetskog unosa neophodnog za sprovoenje izičke aktivnosti treba da seobezbeuje iz:a. ugljenih hidrata

b. mastic. proteinad. suplemenata

3&. nevne potrebe osoba koje se bave sportom za proteinima iznose:a. /.1'/.1" gHkg telesne mase

b. /.2'/." gHkg telesne masec. /.+'1." gHkg telesne mased. +'1/ gHkg telesne mase

/. Anačaj masti u energetskom metabolizmu sportista je naročito izra%en u pri optere!enjukoje traje du%e od:a. '" minuta

b. "'1/ minutac. '" satid. "'1/ sati

1. 4osle 3' sata izičke aktivnosti ve!eg intenziteta iz masti se dobija:a. "'1/L energije

b. 2/L energijec. 3/L energijed. "/L energije

2. snovni aktor koji reguli(e selekciju vrste hranljivih materija koja !e biti kori(!ena kao

izvor energije je:a. intenzitet izičke aktivnosti b. du%ina trajanja izičke aktivnostic. dinamika izičke aktivnostid. vrsta izičke aktivnosti

3. 4ove!anje izdr%ljivosti mi(i!a se posti%e pove!anim unosom:a. ugljenih hidrata

b. mastic. proteinad. suplemenata

. 9ada se osoba hrani normalnom ishrani koncentracija glikogena u mi(i!ima je:



a. 2 g glikogenaHkg mi(i!a b. g glikogenaHkg mi(i!ac. 2/g glikogenaHkg mi(i!ad. /g glikogenaHkg mi(i!a

". 9ada se uzima hrana sa visokim sadr%ajem ugljenih hidrata koncentracija glikogena umi(i!ima je:a. 2 g glikogenaHkg mi(i!a

b. g glikogenaHkg mi(i!ac. 2/g glikogenaHkg mi(i!ad. /g glikogenaHkg mi(i!a

#. Najbolji način za ormiranje rezervi glikogena u mi(i!ima 6u vreme pre takmičenja7 jeunos hrane bogate:a. monosaharidima

b. disaharidima

c. slo%enim (e!erimad. dekstrinima

). reme neophodno za popunu rezervi glikogena u mi(i!ima ne mo%e biti kra!e od:a. # sati

b. 12 satic. 2 satad. + sati

+. Aa vreme te(kog mi(i!nog rada u toploj i vla%noj atmoseri sportista mo%e gubiti prekoznoja:a. /.2"'/." kg telesne mase na sat

b. /.""'1 kg telesne mase na satc. 1'1." kg telesne mase na satd. 2."'" kg telesne mase na sat

&. Anačajno smanjenje eikasnosti mi(i!nog rada mo%e imati dehidracija koja je ve!a od:a. 3L od ukupne telesne mase

b. "'1/L od ukupne telesne masec. 1/'1"L od ukupne telesne mased. 1"'2/L od ukupne telesne mase

"/. pasne posledice po zdravlje čoveka mo%e imati dehidracija koja je ve!a od:a. "'1/L od ukupne telesne mase

b. 1/'1"L od ukupne telesne masec. 1"'2/L od ukupne telesne mased. 2/'2"L od ukupne telesne mase

"1. 5ehidracija sportista tokom takmičenja se obično vr(i tako (to se jedan kilogram telesnetečnosti izgubljen tokom mi(i!nog rada nadoknauje unosom:a. 2/'2" ml tečnosti

b. "/'1// ml tečnosti

c. 2//'2"/ ml tečnostid. "//'1/// ml tečnosti



"2. 4reporučuje se da se tečnost nadoknauje u obliku:a. isključivo čiste vode

b. vode ili niskokoncentrovanih rastvora glukoze i soli 6Na i 9>l7c. vode ili visokokoncentrovanih rastvora glukoze i soli 6Na i 9>l7

d. vode ili visokokoncentrovanih rastvora glukoze i niskokoncentrovanih rastvora soli 6Na i9>l7

"3. 4reporučuje se da se izgubljena voda nadoknauje unosom tečnosti temperature:a. /F>

b. F>c. 2"F>d. 3)F>

". Dijabetička dijeta se primenjuje:a. u cilju smanjenja telesne mase

b. u cilju odr%avanja normalne koncentracije glukoze u krvic. kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i %učne kesiced. kod pacijenata posle hirur(kih intervencija na %elucu

"". Niskokao!ijska dijeta se primenjuje:a. u cilju smanjenja telesne mase


"#. Dijeta sa s"a#je#i" $#oso" "asti se primenjuje:a. u cilju smanjenja telesne mase


"). Dijeta sa ko#t!oisa#i" $#oso" "asti i #iski" sad!%aje" &oeste!oa se primenjuje:a. kod osoba sa aterosklerozom

b. kod pacijenata sa hepatičnom komom ili hroničnom uremijomc. kod pacijenata u postoperativnom oporavku, kod neroza, opekotinad. kod obolelih od epilepsije

"+. Dijeta sa s"a#je#i" $#oso" #at!ij$"a se primenjuje:a. kod pacijenata sa *disonovom bole(!u

b. kod pacijenata sa kardivaskularnim bolestima 6srčana insuicijencija, hipertenzija7, bolestima bubrega 6sa razvojem edema7 i bolestima jetre 6ciroza sa ascitom7c. primenjuje se kod pacijenata sa bolestima bubrega 6smanjenje bubre%ne unkcije7d. kod pacijenata koji koriste diuretsku terapiju

"&. Dijeta sa 'o(e)a#i" $#oso" ka*ij$"a i +os+o!a se primenjuje kod pacijenata sa:a. pove!anom koncentracijom ureje u krvi

b. nekim vrstama anemija

c. rahitisom, osteomalacijom i kod tetanija 6grčevi mi(i!a7d. ilsonovom bole(!u



#/. Dijeta sa 'o(e)a#i" $#oso" ,(o%-a se primenjuje kod pacijenata sa:a. pove!anom koncentracijom ureje u krvi

b. nekim vrstama anemijac. rahitisom, osteomalacijom i kod tetanija 6grčevi mi(i!a7

d. ilsonovom bole(!u

#1. 4romene lipidnog statusa koje pove!avaju verovatno!u nastanka koronarne bolesti su:a. pove!anje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, pove!anje 8- i smanjenje --lipoproteiskog holesterola u krvi

b. pove!anje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, pove!anje -- i smanjenje 8-lipoproteiskog holesterola u krvic. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje 8- i pove!anje --lipoproteiskog holesterola u krvid. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje -- i pove!anje 8-lipoproteiskog holesterola u krvi

#2. 4romene lipidnog statusa koje smanjuju verovatno!u nastanka koronarne bolesti su:a. pove!anje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, pove!anje 8- i smanjenje --lipoproteiskog holesterola u krvi

b. pove!anje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, pove!anje -- i smanjenje 8-lipoproteiskog holesterola u krvic. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje 8- i pove!anje --lipoproteiskog holesterola u krvid. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje -- i pove!anje 8-lipoproteiskog holesterola u krvi

#3. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti se preporučuje ishrana u kojoj ukupan dnevni unosmasti ne sme da pree:a. )L ukupnog dnevnog energetskog unosa

b. 1/L ukupnog dnevnog energetskog unosac. 2/L ukupnog dnevnog energetskog unosad. 2"'3/L ukupnog dnevnog energetskog unosa

#. 4ozitivne eekte u prevenciji kardiovaskularnih bolesti omogu!ava ishrana sa:a. pove!anim unosom dijetetskih vlakana, pove!anim unosom antioksidantnih vitamina i

pove!anim unosom selena

b. smanjenim unosom dijetetskih vlakana, pove!anim unosom antioksidantnih vitamina i pove!anim unosom selenac. pove!anim unosom dijetetskih vlakana, smanjenim unosom antioksidantnih vitamina i

pove!anim unosom selenad. pove!anim unosom dijetetskih vlakana, pove!anim unosom antioksidantnih vitamina ismanjenim unosom selena

#". <erapijska dijeta koja se primenjuje kod (e!erne bolesti ima za cilj:a. odr%avanje optimalnog unosa nutritienata

b. sprečavanje nastanka velikih kolebanja koncentracije glukoze u krvi 6hipo i hiperglikemija7c. sprečavanje nastanka komplikacija (e!erne bolesti

d. svi navedeni odgovori su tačni



##. 4reporučena dinamika smanjenja telesne mase kod gojaznih osoba obolelih od (e!erne bolesti 6tip 27 je:a. 2 kg nedeljno

b. " kg nedeljnoc. 2 kg mesečno

d. " kg mesečno

#). nevni unos ugljenih hidrata kod obolelih od (e!erne bolesti treba da predstavlja:a. "'1/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

b. 1/'1"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosac. 2/'2"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosad. "/'#/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

#+. nevni unos masti kod obolelih od (e!erne bolesti treba da predstavlja:a. "'1/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

b. 1/'1"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

c. 2/'2"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosad. "/'#/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

#&. nevni unos proteina kod obolelih od (e!erne bolesti treba da predstavlja:a. "'1/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

b. 1/'1"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosac. 2/'2"L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosad. "/'#/L od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

)/. <erapijska dijeta bubre%nih bolesnika ima za cilj da se:a. pove!a unos 6korisnih7 materija koje se gube iz organizma zbog smanjene bubre%neunkcije

b. smanji unos 6(tetnih7 materija koje se nakupljaju u organizmu zbog smanjene bubre%neunkcijec. koriguju metabolički parametri koji imaju uticaj na unkcionalno stanje bubregad. svi navedeni odgovori su tačni

)1. 9alcijumoksalatni kamen 6najče(!i oblik nerolitijaze7 podrazumeva primenu terapijskedijete koja omogu!ava:a. smanjenje kiselosti mokra!e i pove!anje dnevnog unosa vode

b. smanjen dnevni unos proteina i hleba, pove!an unos vo!a

c. smanjenje dnevnog unosa kalcijuma, oksalata, natrijuma i pove!an dnevni unosmagnezijumad. svi navedeni odgovori su tačni

)2. <erapijska dijeta koja se primenjuje kod čira %eluca podrazumeva dnevni unos hrane u:a. jednom obroku

b. 1'2 obrokac. 2'3 obrokad. 3'# obroka

)3. <erapijska dijeta koja se primanjuje kod hepatititsa mora biti:

a. visoke energetske vrednosti, sa visokim sadr%ajem proteina i umerenom količinom masti



b. visoke energetske vrednosti, sa visokim sadr%ajem proteina i smanjenom količinomugljenih hidratac. visoke energetske vrednosti, sa niskim sadr%ajem proteina i umerenom količinom mastid. visoke energetske vrednosti, sa niskim sadr%ajem proteina i smanjenom količinom ugljenihhidrata

). <erapijska dijeta koja se primenjuje kod obolelih kod ciroze jetre se karakteri(e:a. visokim sadr%ajem proteina i ugljenih hidrata

b. niskim sadr%ajem proteina i visokim sadr%ajem ugljenih hidratac. visokim sadr%ajem proteina i niskim sadr%ajem ugljenih hidratad. niskim sadr%ajem proteina i ugljenih hidrata

)". Anačajno pove!anje verovatno!e nastanka tumora nastaje sa ishranom koja u dnevnomkalorijskom unosu sadr%i vi(e od:a. 1/L masti

b. 2/L masti

c. 3/L mastid. /L masti

)#. 0asti u ishrani koje ne pove!avaju verovatno!u nastanka tumora su bogate:a. zasi!enim masnim kiselinama

b. mononezasi!enim masnim kiselinamac. omega'3'masnim kiselinamad. holesterolom

)). <erapijska dijeta pacijenata sa malignim tumorima treba da omogu!i unos proteina i do:a. 1/ g dnevno

b. 3/ g dnevnoc. "/ g dnevnod. 1// g dnevno

)+. nevne energetske potrebe neophodne za odr%avanje telesne mase obolelih od *B$'aiznose:a. 3' kcalHkg <0

b. +'1/ kcalHkg <0c. 3"'/ kcalHkg <0d. +/'1// kcalHkg <0

)&. <erapijska dijeta pacijenata obolelih od *B$'a treba da omogu!i unos proteina i do:a. 1/ g dnevno

b. 3/ g dnevnoc. "/ g dnevnod. 1// g dnevno

PRIN.IPI REKREA.IJE

1. 0aksimalna jačina mi(i!ne kontrakcije 6po cm2

poprečnog preseka mi(i!a7 je:a. ista kod %ena i mu(karaca



b. ve!a kod mu(karacac. ve!a kod %enad. zavisi od telesne mase

2. 0aksimalna jačina mi(i!ne kontrakcije 6u kgHcm2 poprečnog preseka mi(i!a7 iznosi

izmedju:a. 1/ i 3/ b. 3 i c. 3/ i /d. / i #/

3. 0i(i!na sposobnost se izra%ava kroz:a. @ačinu

b. $naguc. Bzdr%ljivostd. $vi navedeni odgovori su tačni

. 9oličina deponovanog glikogena kod ishrane bogate ugljenim hidratima pribli%noiznosi 6u gHkg mi(i!ne mase7:

a. # b. 2/c. /d. 1//

". 9oličina deponovanog glikogena kod me(ovite ishrane pribli%no iznosi 6u gHkgmi(i!ne mase7:

a. # b. 2/c. /d. 1//

#. 9oličina deponovanog glikogena kod ishrane bogate mastima pribli%no iznosi 6u gHkgmi(i!ne mase7:

a. # b. 1/c. /d. 1//

). 9oličina *<4'a koja se nalazi u mi(i!ima, dovoljna je za odr%avanje maksimalnesnage mi(i!ne kontrakcije za oko:

a. 3 sekunde b. 1" sekundic. 3/ sekundid. o 1 minut

+. 9oličina *<4'a koja se nalazi u mi(i!ima, dovoljna je za odr%avanje maksimalnesnage mi(i!ne kontrakcije za oko:

a. 1/ metara sprinta b. 2/ metara sprinta

c. "/ metara sprintad. 1// metara sprinta



&. 0etabolički sistemi iz kojih se dobija energija za mi(i!nu kontrakciju su:a. =osageni sistem

b. $istem likogen mlečna kiselinac. *erobni sistem

d. $vi navedeni odgovori su tačni

1/. U anaerobne sisteme iz kojih se dobija energija za mi(i!ni kontrakciju spada:a. =osageni sistem

b. $istem glikogen'mlečna kiselinac. =osageni sistem i sistem glikogen'mlečna kiselinad. Nijedan ponudjeni odgovor nije tačan

11. 4od optimalnim uslovima sistem glikogen K mlečna kiselina mo%e da obezbedienergiju za dodatnih:

a. 1.3 do 1.# minuta maksimalnog mi(i!nog rada

b. 2." do " minuta maksimalnog mi(i!nog radac. 1/ do 1" minuta maksimalnog mi(i!nog radad. Neogranučeno

12. *erobni sistem obezbedjuje energijua. Aa dodatnih 3/ do #/ minuta mi(i!nog rada

b. Aa dodatnih #/ do 1+/ minuta mi(i!nog radac. Aa dodatnih 12/ do 2/ minuta mi(i!no radad. sve dok ima hranljivih supstrata i kiseonika

13. <reningom se.a. 0o%e pove!ati broj brzih mi(i!nih vlakana

b. 0o%e pove!ati broj sporih mi(i!nih vlakanac. ne mo%e promeniti relativni odnos izmeu brzih i sporih mi(i!nih vlakanad. mo%e pove!ati broj jednih na račun drugih

1. 4rosečne vrednosti 2 maM se 6zavisno od godina starosti i statusa utreniranosti7kre!u 6mlHkgHmin7:

a. / do +" b. 1/ do 2/c. 1// do 2//

d. Neograničeno variraju1". @utarnji puls je:

a. e!i kod utrenirane osobe b. 0anji kod utrenirane osobec. Ne razlikuje se u odnosu na utreniranostd. Aavisi samo od uzrasta i pola

1#. U prvoj zoni treninga puls se kre!e oda. "/ K #/L maksimalnog pulsa

b. #/ K )/L maksimalnog pulsa

c. )1 K )"L maksimalnog pulsad. )#'+/L maksimalnog pulsa



1). 4rva zona treninga:a. 4ove!ava anaerobne kapacitete

b. iznad je anaerobnog pragac. visokog je intenziteta

d. niskog je intenziteta i pove!ava aerobne kapacitete

1+. U drugoj zoni treninga puls se kre!e oda. #/ K )/L maksimalnog pulsa

b. )1 K )"L maksimalnog pulsac. )# K +/L maksimalnog pulsad. +1'&/L maksimalnog pulsa

1&. d ukupnog vremena treniranja, u toku jedne nedelje, u prvoj zoni treba provesti 6zaosobe koje se ne bave aktivno sportom7

a. 1/L od ukupnog vremena

b. 2"L od ukupnog vremenac. #"L od ukupnog vremenad. +&L od ukupnog vremena

2/. d ukupnog vremena treniranja, u toku jedne nedelje, u drugoj zoni treba provesti 6zaosobe koje se ne bave aktivno sportom7:

a. 1/L od ukupnog vremena b. 2"L od ukupnog vremenac. #"L od ukupnog vremenad. +&L od ukupnog vremenae.

21. U tre!oj zoni treninga puls se kre!e oda. #/ K )/L maksimalnog pulsa


22. d ukupnog vremena treniranja, u toku jedne nedelje, u tre!oj i četvrtoj zoni treba provesti 6za osobe koje se ne bave aktivno sportom7:

a. 1/L od ukupnog vremena b. 2"L od ukupnog vremena

c. #"L od ukupnog vremenad. +&L od ukupnog vremena

23. U četvrtoj zoni treninga puls se kre!e oda. #/ K )/L maksimalnog pulsa


2. U tre!oj zoni treningaa. *naerobni prag se nikada ne dosti%e

b. Uvek se posti%e kod svih osobac. osti%e se samo kod slabo utreniranih osoba



d. osti%e se samo kod dobro utreniranih osoba

2". U četvrtoj zoni treningaa. *naerobni prag se nikad ne dosti%e

b. *naerobni prag se najče(!e dosti%e

c. osti%e se samo kod slabo utreniranih osobad. osti%e se samo kod dobro utreniranih osoba

Documents

Sva Test Pitanja Za Završni Ispit