SvAvgustin - Ispovesti

7/29/2019 SvAvgustin - Ispovesti

1/70

M e d u t i m , pretpostavi l i se samoda je Bog uinio najpre materijubezoblinom , a potom joj saoptiooblik, ne bi bilo nieg neloginog utome, no pod uslovom da budeuvaen o ono to poseduje prvenstvos take gledita venosti, vremena,izbora, porek la. U prvom sluaju,rec imo, da svemu prethodi Bog;u drugom, da cvet prethodi vou;u treem, da plod dola/i pre cveta;u etvrtom, da zvuk nastaje prep e s m e .Od pom enut ih, pak, mogunost i ,prva i posledn ja se shvataju odistateko, a sasvim lako druga i treca.Muno je i odista teko, Gospode,pom iljanje veno sti Tvoje, koja,m a d a nepok retna, sazda je pokretnestvari, s t iui t ime prednost nadnjima.

Sveti Avgustin3 5 4 - h30

ISPOVESTI

s &:/. 'ftt'c lJ( z

Ne&BoBUKUR -BOOK


2/70

Naslov originala:Augustin CONFESSIONES CCA hoo,

Jtv

U naelu sazda Bog nebo i zemlju

400>*** "

O, Gospode, Ti koji si iznad same venosti,zar moe da ne zna ve ono to Ti kazujem,kad ve vazda vidi sve to biva u njemu? Jer,ne iznosim ja podrobno da bi od mene shvatioTi sve to, ve da u srcu svome i onih koji buduitali pobudim neto, ne bismo li svi rekli po-tom u glas: Veliki je na Bog i odista dostojanhvale! Rekao sam ve, i rei u opet: inimto iz ljubavi prema Tebi, inim to jer volim daTe volim.

Molimo se tako mi, zar ne, a ipak istinagovori: Zna Otac va za ime zudite vi i preno to ga pitate o tom.

Ispovedajui zato bedu svoju i milosreTvoje nad nama, mi Ti samo otvaramo svoje sr-ce, ne bi li nas ve oslobodio, kao to si poeoda ini, i mi prestali biti nesreni, a nali ra-dost u Tebi. Jer si Ti traio blagost nau i suze,oaj duha i e za pravdom, istotu srca i mir.


3/70

Sveti Av^ustin

Ispriah Ti sve te stvari, ba koliko mogohi htedoh, jer si Ti prvi poeleo ispovest moju,Ti, Gospode moj, koji si dobar, i jer je milo-sre Tvoje nad vekovima.

No, hode li biti kadro moje pero da izrazimojim jezikom Tvoje opomene, sav uas, iliutehe i onaj put kojim si me priveo Ti do pro-povedi, da hrianskom narodu saoptim takoTvoju svetu re? Hode li biti dostatno ono daizrazi i valjano uredi sve moje nemire, jer i ka-pi vremena meni odnose mnogo?

Dugo izgaram od elje da se suoim s Tvo-jim Slovom i ispovedim Ti ono to znam ili neznam, moje prve znakove prosvetljenja, kao iono to je ostalo u tami, sve dok tako slabostmoju ne bude prekrila Tvoja snaga. Ja ne bih dami prolaze tek tako asovi slobodni od okrep-ljenja tela i onih obzira koje imamo prema dru-gima ili, pak, ovi imaju prema nama.

uj, Gospode, molbu koju Ti aljem, i nekamilosre Tvoje uslii elju moju: jer ne izgaraOiia radi mene jedinog, ved i radi sve braemoje, i Ti vidi u mome srcu da je odista tako.Neka Ti ova pokorna misao i re budu prinetekao rtva, i ime bih Te darovao jo? Jer ja samsiromah i ubog, a Ti si bogat za sve koji Te

Ispovesti

prizovu. Sam lien od briga, Tvoja briga smomi. Izbrii sve lano i presmelo s mojih usana,o, da bi Pismo Tvoje bilo edna radost za mene,da ne bih njime zavarao ni Sebe ni druge. ujme, Gospode, i budi milostiv, Ti koji si slepi-ma svetlost i vrlina za slabe, svetlost za onekoji vide, i vrlina za jake. Okreni se dui mojoji pouj onog koji vapi iz pakla. No, ako uijuTvojih nema nad ponorom, kuda nas vodi stazanaa, i emu vapaji?Dan je Tvoj i no je Tvoja i trenuci uzleui nestaju po volji Tvojoj. O, daj mi vremena darazmiljam o tajni Tvojeg slova, i ne sakrivajZakon taj pred onima koji kucaju. Jer, nisi uza-lud hteo da se ispiu tolike tajne, i zar Tvojeume nemaju svoje jelene koji bee u njih, uutoita, odlaze i dolaze, ili prolaze, tamo spa-vaju i preivaju? Usavri me, Gospode, da biotkrio kroz mene svoje tajne, jer su radosne zamene rei Tvoje, radosnije od svake slasti. Dajmi ono to volim, jer ga volim, Ti koji si midao da volim. I ne previdi darove koji su Tvoji,ne zaputaj biljke svoje kad one trae vlage. Is-povediu Ti sve to naem u knjizi Tvojoj, nebih li uo glas tvoje hvale, nadahnuo se Tobomi neobinostima Tvoga slova, jo od dana Prvog


4/70

Sveti Avgustin

kad si sazdao nebo i zemlju, sve do venogcarstva svete zajednice Tvoje.

Gospode, budi milostiv prema meni i usliielju moju. Ne ite ona nita zemaljskog - nizlato, ni srebro, ni drago kamenje, ne tei ras-konoj odedi, poasti, niti pohotama - svemuto bi telo htelo za ovozemaljskog hodoaa,a to nam je dato samo kao suvino, onda kadtraimo mi Tvoje kraljevstvo i pravdu Tvoju.

A otkuda potie i koji je vid elje moje?^Znao sam ja za zadovoljstva bezbonika, ali ta

imaju ona s Tvojim Zakonom, Gospode? A Za-kon taj je, evo, izvor ove elje. Pogledaj, o, Oe,sve to u meni i potvrdi. Neka pred milosremTvojim ja naem oprotaj za sebe i nek se sve-tilite Tvojih rei na ija vrata ja kucam, otvoriza mene. Preklinjem Te naim Gospodom Isu-som Hristom, Tvojim sinom, ovekom s Tvojedesne strane i Sinom oveijim, kojeg si ime-novao posrednikom izmeu Sebe i nas i putemkojeg nas trai Ti, onda kad mi to ne inimos Tobom - trai nas Ti, da bismo Te pronalim i! Onom Rei kojom si sazdao sva bia, kaoto sam i ja. i onim Sinom preko kojeg si po-zvao na usvajanje narod vernika, iji sam jed-naki deo. Preklinjem Te, dakie, Onim koji je s

- v-v' Ispovesti\r if Tvoje desne strane, koji se zalozio za nas i do-


5/70

Sveti Avgustin

svojoj punoi kad je govorio da je ima. ali nedrugog, do ba Tebe, Boe, ja pitam ovako.Oprosti mi na mom grehu i, kao sto si udeliosvome slugi da zna da kae, uini, takoe, zamene da umem da razumem.

I tako, postojae Nebo i Zemlja, koji tvrdesami da su bili sazdani, jer se uvia da se menja-ju. Naime, kad stvar nije sazdana, ali postoji ipak,ne nosi ona nita na sebi ega nije bilo i pre, jerbi, inae, bio to za nju znak nestalnosti i promene.Svejedno, kau da oni sebe nisu sazdali sami;Postojimo li, znai to tek da smo bili stvoreni,da nismo postojali pre, jer nismo mogli da saz-damo sebe same. A glas, pak, kojim nam sve togovorae, sam je prizor koji se prua pred na-im oima.

Ti si ih, nema sumnje, stvorio, Gospode, jersi Ti dobar kao to su i oni, i jer Ti postoji apostoje i oni. No, nema u njima lepote, ni do-brote, niti, pak, onoliko bia koliko je, inae, uTebi, njihovom Tvorcu, pa nisu ni lepi ni dobri- ak i ne postoje - uporede li se s Tobom.

Znamo mi to, i na svemu Ti hvala, a to jeznanje nae samo neznanje, u poreenju s Tvojim.

No, kako si sazdao ti nebo i zemlju, me-hanizmom kojim, kod ovako ogromnog dela'?

10

Ispovesti

Ne nalikuje Ti onom vetaku koji oblikuje jed-no telo drugim, saglasno svojoj mati, a ovazna da ispolji oblike koje nazire svojim unutra-njim okom - mo koju ne bi imala ona da jenisi sazdao Ti? No, te oblike nalae on materi-ji koja ve postoji i poseduje svoje bie, od ze-mlje, kamena, drveta, zlata i sl. Jer, kako bi sveto imalo mesta da ga nisi stvorio Ti? Ti si ovo-me dao telo, duu koja vlada njime, materiju idar kome duguje on svoje zamisli, videi u sebiono to e da ostvari potom. Dao si mu ula pu-tem kojih prenosi sve to bi hteo, iz svoje dueu materiju samu, ili prinosi duhu ono to je vesazdao, da bi se savetovao tako s istinom, svo-

jim suverenom, o onome to je stvoreno.A sve te stvari Te uznose kao Tvorca svih

stvari. No, kako ih sazdaje Ti? Kako si, Boemoj, sazdao nebo i zemlju? Nisi uinio to, zarne, ni na nebu, ni na zemlji, niti jednako u vaz-duhu, ni pod vodom, koji su takoe deo Nebai Zemlje. Kao to ni svemir nije nastao u sve-miru, jer nije bilo mesta gde bi ga sh'orio Ti idoveo do postojanja. Niti si, ponovo, imao bilota pri ruci ime bi mogao da sazda nebo izemlju. Pa, otkuda li je pridola materija takoju nisi sazdao, a koja Ti je pomogla kod

11


6/70

Sveti Avgustinstvaranja i ta bi to moglo biti to ne dugujesvoje postojanje biu Tvome?Govorio si dakle, Ti, i stvari su se saz-davale, nastajale su one tako posle Tvojih rei.Ali kako si inio to? Je li to onim glasomkoji je silazio s oblaka i kazivao: Evo mog sinavoljenog? Glasom koji se prolomio, pa utih-nuo, iji su se slogovi zauli, a potom nestali- drugi za prvim, trei posle drugog i tako re-dom, sve do poslednjeg, za kojim je uslediomuk. Nema sumnje, glas je taj kretanje neegsazdatog i vremenskog, kao izraza Tvoje veitevolje, koju time izraava. Te rei, pak, koje supotrajale kratko, njih je spoljanje uho prenelonaoj razumskoj moi. ije je unutranje uhookrenuto stalno veitoj rei Tvojoj. A potom birazum poredio te rei koje su se zaule samona tren, s utljivom venosti Tvoga Slova, ka-zavi, upravo, sebi: Neto je to drugo, sasvimdrugo. Te su rei daleko poda mnom, one aki ne postoje, jer prolaze i odlaze, dok Boja reostaje da traje iznad mene do venosti.

Ako si, dakle, tako glasovito i prolazno na-redio da postanu nebo i zemlja i ovi stvorenipotom, mora da je postojalo pre njih neto te-lesno, ije bi kretanje prenosilo u vremenu trep-

12

Ispovesti

taje tog glasa. No, nije bilo telesne supstancijepre neba i zemlje ili, ako je i postojala ona, njusi pouzdano sazdao Ti. ne upotrebivi prolazanglas da bi stvorio tako glas koji se zauo i ko-jim si kazao Ti da nastanu nebo i zemlja. Jerovo izmeu, ma ta bilo ono, ne bi postojaloda nije sazdano s Tvoje strane. No, kojom e serei onda posluiti Ti da bi dao bie toj supstan-ciji, koja Ti je posluila ve da sazda ove rei?

Ti nas tako poziva da shvatimo Re kaoBpga kraj Boga, izgovorenu od venosti, ko-ja se na venost i odnosi. Nema ovde poretkasleenja na nain da, kad se zavri jedan glas,za njim usledi drugi, a da tim putem bude ka-zano sve; ne, reeno je sve u isto vreme i zau-vek. Jer bi se, inae, javilo vreme i imala mestapromena, pa ne bi bila onda to prava venost,ni prava besmrtnost.Ja to znam, Boe, i hvala Ti na tome. Znam,ispovedam Ti se, a zna to isto i blagoslovi Tesvako, ije srce nije nezahvalno kod tako pouz-dane stvari. Znamo mi, Gospode, da neto umi-re , bude li prestalo da postoji, i da se raa kadpostoji, a da ranije nije bilo. Re je tvoja odistabesmrtna i veita, nita tu ne prolazi, nita nesledi za njom. Njome, isto tako, kazuje Ti

13


7/70

Sveti Avgustin

zanavek ono to govori i sve ono to naloida postoji, otpoinje da postoji. Ti stvara jedi-no putem Rei, a da stvari koje sazdaje takone stiu bie u isti mah, niti zauvek.

Zato tako, Gospode, i po emu? Shvatljivoje to donekle, ali ne i objanjivo. Je li stoga tosvako bie nastaje i nestaje tek kad Tvoj veitium uvidi nunost za tim, on gde ba nita nepoinje, niti zavrava? A taj um Tvoja je Rekao Naelo, jer se po Jevanelju obraa onaisto tako: glasom tela, odjekujui u uima lju-di, da bi se poverovalo u nju, svako je traio usebi i naao u veitoj istini, gde dobar i jediniuitelj poduava sve uenike svoje.

Tu, Gospode, ja ujem Tvoj glas koji kaeda onaj koji nam govori odista, jeste onaj konas poduava, i da onaj koji to ne ini, bude liak i govorio, ne govori za nas. A ko bi nasuio ako ne nepokretna istina? Jer nas ono toje nestalno poduava tek onda kad vodi k stal-noj istini. Samo tamo bivamo istinski podueni,kada stojei pred njim mi jedino sluamo. I tadnas podilazi radost od glasa suprunika, kojinas vraa onome od kog, inae, potiemo. Sto-ga upravo i jeste on naelo, jer bez stalnostiove ne bismo mi znali, greei, vratiti se kako

14

Ispovestii gde, pa kad se povratimo iz zablude, mi ovoznanje dugujemo njegovoj pouci, jer je on Na-elo i jer on govori za nas.U tom si Naelu, Gospode, sazdao Nebo iZemlju, to jest, u Rei Tvojoj, Tvome Sinu, vrli-ni , mudrosti i istini - jednako zadivljujuim i kaorei i kao dela. No, ko bi mogao da razume toudo, ko da ga prikae? ta me to osvetljava izasa u as i dira u moje srce, a da ga ne ranja-va? Oseam pri tom ja i strah i ljubav za njega:ono prvo, ukoliko se razlikuje od mene, a dru-go, u meri u kojoj sam mu slian. Mudrost, uistinumudrost, mene pohodi na trenutke. as ona raz-goni moje oblake, as me obaviju ovi, klonem lija samo pod teretom svojih muka. Jer se snagamoja iscrpila u nevolji mojoj, da se savijampod bremenom svojim, sve dok me milost Tvo-ja, Gospode, koja se proteie iznad svih neprav-di, ne povrati jednom iz klonulosti. Iskupi mojivot od pokvarenosti, krunii me saueem imilosrem i ugasi ve moju elju, jer e mla-dost moja biti poput mladog orla. / tako spaseninadom, oekujemo mi s nestrpljenjem obeanjaTvoja. Neka onaj ko moe shvati Tvoju unutra-nju re; ja, ja smelo kliem proroanstvu tvome:Neka su dela Tvoja velianstvena, o, Gospode,

15


8/70

Sveti Avgustinsazdao si Ti sve u Mudrosti tvojoj! Ona je nae-lo i Ti si u naelu tom stvorio Nebo i Zemlju.

Ne iznose li tek stare zablude svi koji govo-re : ta je radio Bog pre no to je sazdao Ne-bo i Zemlju, i ako je bio neradan, lenj, zatonije to i ostao potom, kao to se dotle uzdra-vao od svakog delanja? Nastupi li, pak, u Boguizvesno kretanje, ili nova volja da sazda ovajneto ega ranije nije bilo, zar se moe govoritio pravoj venosti tamo gde se, inae, raavolja, koja sve dotle nije postojala? Odista,Boja volja nije sazdano bie, ona dolazi presvih bia, jer svemu to je sazdano prethodi nu-n o Tvoreva volja. Volja Boga, tako, tie sesame njegove supstancije, pa nastupi li u ovojposlednjoj neto ega nije bilo, ne bi se onamogla odista smatrati venom. No, ako je Bog,od same venosti, eleo da postoje tela i bia,zato ova poslednja ne bi i bila veita?

Svi to govore tako, ne razumeju Te jouvek, o, mudrosti Boja, o, svetlosti duha, i nepoimaju jo oni kako se sazdaje ono to se saz-daje u Tebi i preko Tebe. Hteli bi oni, zar ne,da okuse od venosti same, no nestalna sva.pluta njihova misao tek, po udi prolosti i bu-dunosti.

16

, > "Ispovesti* & *

Ko bi da zaustavi tu misao, ko da je ukroti,ustali i okrene raskoi uvek nepokretne veno-sti? Jer, uporedivi je s veitom pokretljivouvremena, uvidela bi ona da je neporediva snjim, da trajanje, ma kako bilo dugo, jeste tosamo kroz mnotvo uzastopnih kretanja, koja sene odvijaju u isti mah, dok u venosti nematoga, da je ovde sve istovremeno prisutno, tone moe biti sluaj s vremenom. A, potom, ida prolo biva istisnuto buduim, da ovo drugoproizlazi iz prvog, kao i da sva prolost i bu-dunost duguju svoje bie veitom sadanjem.Ko e d a ukroti ovekovu misao da bi, takoHSlaljena, uvidela ona kako venost, uvek stal-jnaj^bez budunosti i prolosti u sebi, odreujeipak i jedno i drugo?

Hoe li moja ruka biti kadra za to, a remoja - ta ruka iz mojih ustiju - moi da ostva-ri takvo jedno udo?

I Odgovaram ja ovako onome ko bi me pi-K tao: Sta je radio Bog pre no to je sazdao Ne-[ bo i Zemlju? 1

Ne elim da se priklonim ovde onom za-bavnom odgovoru koji je sluio jednom ranije,kae se, da se izbegne ovo strano pitanje. Na-lme: Spremao je pakao za one koji istrauju,

17K'2'1-" **


9/70

Sveti Avgustin

misterije poput ovih. Videti neto jasno jednoje. aliti se u vezi s njim neto drugo. Ne, jane inim to. Volim radije da kaem: Ne znam,kad ne znam, nego da se podsmevam nekomeko je zaokupljen tekim pitanjem, ili, pak, hva-lim onoga ko odgovara raznim mistifikacijama.

Ja govorim samo da si Ti, Gospode, tvoracsvake stvari i bia, pa ako se pod Nebom iZemljom podrazumeva ovo poslednje, bezoklevanja kaem: Pre no to je sazdao Nebo iZemlju, Bog nije radio nita. Jer daje stvoriom a ta, bilo bi to neto drugo, a ne stvari i bi-a. O, kad bi ve dao Bog da znam sve to ina-e elim da znam onako pouzdano kao to znamda nije bilo niega stvorenog pre svakog sazda-vanja uopte!

Ako bi se neki povran duh, lutajui krozslike o proteklim vremenima, zaudio nad timda si se Ti, svemogui Bog, koji je sazdao i obu-hvata svemir, tvorac Neba i Zemlje, uzdrao odrada za bezbroj vekova, pre no sto si se latiotog ogromnog posJa, neka se trgne taj duh izsvog sna i shvati ve da je utanje njegovo lano.

Jer kako je moglo da protekne toliko veko-va kad ih Ti, tvorac njihov, nisi bio sazdao jo?Kako bi vreme moglo imati mesta ako ga nisi

18

Ispovesti

ustanovio Ti ili, kako bi ono isteklo ako nije po-stojalo dotle?

D a k l e , poto sve vreme postoji putem Tebe,i ako je bilo vremena pre no to si Ti sazdaoncbo i zemlju, zato se kae onda da si bio ne-radan? Jer to si vreme bio stvorio Ti, pa ne bibilo vremena koje je proticalo pre no to si sa-zdao vreme. Uzme li se, pak, ponovo da preNe ba i Zemlje ono nije postojalo, zato pitatila si inio ti onda kad, gde nije bilo vre-m e n a , nije bilo ni tog onda?.

N e , Ti nisi u vremenu prethodio vremenujer, inae, ne bi dolazio pre svih vremena. Pretho-di Ti prolim vremenima, svom onom visinomvenosti Tvoje, uvek prisutne, kao to vlada,jednako, vremenima koja e doi. No, ona edoi i, poto to budu jednom, ponovo proi, aT i ostaje uvek isti i godine Tvoje ne iezava-ju. One ne odlaze i ne dolaze, dok ove nae idolaze i odlaze, ne bi li tako sve jednom dole.Godin e Tvoje postoje istovremeno, jer su oneodista stalne, i ne odlaze terane od drugih kojepristiu, jer ne prolaze, a nae e se ostvariti,sve, tek kad budu prestale da postoje. Tvoje sugodine poput jednog dana i Tvoj se dan neobnavlja svaki dan. Jer je on samo danas

19


10/70

Sveti Avgustinkoje ne ustupa mesto jednom sutra, kao toi ne sledi za nekim jue. Tvoje danas, toje Venost, i zato si, sazdavi suveito bie, mo-gao da kae: Stvorio sam te danas. Stvorio si Tisva vremena, kao to i dolazi pre vremena svihi nije mogue da, u neko proizvoljno vreme,vremena nije bilo.

Nije, dakle, postojalo vreme kada nisi nitastvarao,jer si Ti ba sazdao. vreme samo. I ne-ma vremena suveitog TebiJLjer Ti postoji stal-no, a kad bi vrerne bilp takvo, ne bi ono ni bilovreme,

Sta je odista vreme? Ko bi tako lako i krat-ko mogao da ga objasni? Zar bi mogao iko, aki u mislima, da sazda razgovetan pojam o nje-mu i privede ovaj u rei? Ima li zaista u naemgovoru obinije ideje i botje poznate od idejevremena? Kad govorimo o vremenu, razumeva-mo mi sve ono to kaemo, jednako kao i kadneko drugi govori o tome.

Sta je^dakle, vreme? Dok me niko ne pita,ja znam; kad bi, pak, valjalo da to objasnim -ja ne znam. Ono to, pri svemu tome, smelotvrdim jeste da, nema li ieg to je prolo, neeni biti vremena prolog, kao to ni do buduegvremena ne dolazi kad nema onog to bi nesta-

20

Ispovestilo - ba kao to izostaje i sadanje vreme, akonita ne postoji.

No, dva vremena, prolost i budunost, kakoona upravo postoje, poto prvog nema vie, a dru-gog od njih jo uvek nema? Jer, ona sadanjostkoja bi uvek trajala ne prelazei u prolost, nebi bila nadalje vreme, ve venost. Dakle, akobi sadanjost, da bi bila vreme, morala da iez-ne u prolost, kako bismo mogli tvrditi da ona po-stoji, kad ve jedini razlog tog postojanja u tomeje da ne postoji vie? Proizilazi onda da akoimamo prava da kaemo da vreme jeste, stogaje to upravo to ono okonava u nepostojanju.

Mi govorimo, ipak, o dugom i kratkomvremenu, mislei pri tom na prolost i budu-nost. Prolo je mnogo, kaemo, ima ve stogodina, ili, bie tek kroz sto godina, kao tobismo o nedavnoj prolosti rekli: ima deset da-na , ili o bliskoj budunosti: za deset dana. No,kako bi moglo biti dugo i kratko ono touopte ne postoji? Jer prolosti nema vie, dokbudunosti nema jo. Stoga ne kaemo da jevreme dugo ve, radije, o prolosti: ona jebila duga, a o budunosti: ona e biti duga.

Gospode, Ti moja svetlosti, nee li pred isti-nom Tvojom, ovaj put, takoe, ovek da ispadne

21


11/70

Sveti Avgustin

smean? Jer, to dugo prolo vreme, je li onodugo, kao ve .prolo, ili budui sadanje? Onoje moglo biti dugo samo kao neto pogodno dabude takvo, no, prolosti, nje nema vie. Stogaona nije mogla biti duga, jer je apsolutno nijebilo vie.

Ne govorimo, dakle, vie prolost je biladuga, jer se ne moe tu nita nai to bi mo-glo biti takvo. Naime, poto je prolost, ona nepostoji vie. Radije recimo: sadanje vreme jebilo dugo, jer je ono bilo to tek kao sadanjevreme. Ono jo uvek nije bilo nestalo u ne-biu,pa je, dakle, bilo neto to je moglo biti takvo.No. im je jednom prolo, ono je u isti mah i pre-stalo da bude dugo, prestajui da postoji uopte.:' Pogledajmo, sada, ljudska duo, da li jednosadanje vreme moe biti dugo? Jer je dato Te-bi da uvidi to i izmeri mu trajanje. Sta e miodgovoriti?

Sto sadanjih godina, je li to dugo vreme?No, vidimo, prvo, da li sto godina mogu bitisadanje. Pretpostavimo zato da prva godinatreba upravo da nestane. Ona je sadanja, dodu-e, ali 99 ostalih treba da dou tek, pa zato sveone ne postoje jo. Sada je red na drugu: jednaje ve prola, druga je u toku, dok sve ostale

22

Ispovesti

treba tek da nastanu. I tako, u ovom nizu odsto godina, ma koju od njih imali u vidu, svekoje joj prethode bie prole, dok e one kojeslede imati tek da dodu. Sto godina, dakle, svene mogu biti sadanje, u isto vreme.

Ali, vidimo jednako i da li je sadanja godi-na koja je u toku. Neka njen prvi mesec upravoprotie. Ostali onda treba tek da dou. Neka pro-tie drugi. Prvi je tada proao, ostali jo nisu.Tako imamo da sadanja godina nije sasvim sa-danja i da, poto to nije sluaj s njom, ona nijesadanja ni kao godina. Jer godinu ine dvana-est meseci, a svaki je mesec, ma koji bio, sada-nji samo dok je u toku, dok su drugi proli,ili treba tek da dou. Potom, ne bi se moglorei ak ni da je mesec u toku, ve samo jedanod njegovih dana. Bude li to prvi dan, svi biostali trebalo da dodu, ako je poslednji, svi suostali proli. Ako je, pak, neki dan izmeu njih,bio bi ovaj nuno medu danima koji su prolii onima koji treba da tek nastanu.

Tako, dakle, evo tog sadanjeg vremena, je-dinog za koji smo nali da zavreuje nazivdugo, splasnulog na samo jedan dan. No,ispitajmo izbliza i taj jedini dan, je li on u ce-losti sadanjost. asovi dana i noi ine celinu

23


12/70

Sveti Avgustin

od 24. U odnosu na prvi as, svi ostali trebada dou, s obzirom na poslednji, svi e drugibiti proli, dok e svakom asu, pak, izmedu,prethoditi i biti ovaj sleen, izvesnim brojemdrugih asova. Tako se taj jedinstven as sasto-ji od prolaznih delia: sve to se odvojilo odnjega jeste prolost, a sve to mu ostaje jopredstavlja budunost. Pojmi li se jedna takau vremenu iz koje ne bi mogli biti dalje odva-jani delovi, ma kako bili ovi mali jedino bismonju mogli zvati sadanjom, no bila bi onaunesena tako brzp iz budunosti u prolost dabi bila liena trajanja. Jer kad bi i imala nekotrajanje, delilo bi se ono na prolost i budu-nost, meutim, sadanjost je bez protenosti.

Pa, gde onda j>oiva to vreme koje bismoodjsdill^ap^ dugc/? U budunosti? - No, mi obudunosti ne govorimo da je duga, jer jonita ne postoji od nje to bi moglo biti takvo.Mi kaemo: Bie dugo. No, kada? Sve dokima da dode tek, ono to ne moe biti, potonita u njemu nije jo pogodno da bude dugo.Ako je to, pak, mogue samo u trenutku kadaiz budunosti, koje jo nema, prelazi ono u po-stojanje i biva sadanjost, gde bi postalo netoto bi bilo dugo, nama e sadanjost sama

24

Ispovesti

doviknuti kako smo uli upravo da ona ne mo-e biti duga.

Pri svemu tome, Gospode, mi ipak opaa-mo intervale vremena, poredei ih meu sobom,i govorimo da su dui ilijgaju merei koliko se

jmta upravo jedno_vreme odnosi prema drugom.Kaemo tako da je ovo dvaput, a ono triputvee od nekog treeg vremena, ili da je jednakos njim. No mi, putem trenutnih utisaka o njernu,merimo vreme koje protie, j)a. ko bi. mogaoonda da izmeri prolost koje vie nema,JU.bu-dunost koje jo uvek nema - sem akp_ne sma-tramo da je merljivo ne-bie? Proe li jednom,ono se ne moe vie meriti, jer vie ne postoji.

Istraujem ja samo, Oe, i ne tvrdim nita.Pomozi mi, Boe, i povedi me.

Ko bi se osmelio da kae da ne postoje trivremena, kao to jjJjnas kao decu uili^J^kaptojTii poduavamo decu - prolost, sadanjost ibudunost - ve jedino sadanjost? Ili da modai postoje, no da sadanjost samo istie iz ne znamkog tajnog skrovita iz budunosti, ili prolostiz sadanjosti? Jer gde su predskazivai budu-nosti mogli da vide ovu, kad se ne moe videtiono to ne postoji? A oni koji prepriavaju pro-lost, zar ^i.^ripovesti njihove bile verodostojne

25


13/70

Sveti Avgustin

kad ne bi videli injenice u svojoj mati? Pro-lost bi bilo nemogue videti, samo ako predsla-vlja ne-bie. Dakle, budunost i prolost postoje.

Dozvoli mi, Gospode, da produim da pi-tam, Ti, moja nado, dozvoli da nita ne zaseninastojanje moje.

Ako budunost i prolost postoje, ja bih hteoda znam gde. Ako mi je to jo sve nemogue.barem znam toliko da, ma gde bili, nisu oni nibudunost, ni prolost, vec sadanjost. Jer sma-tramo li tu budunost pravom budunocu, onane bi postojala jo uvek, kao to ni prolost.kao takva, ne bi postojala ovde vie. Ma gde,dakle, i ma ta bile, one postoje tek kao sada-njost. A onda, priamo li, recimo, o prolosti,ono to dobijamo pri tom od pamenja nisu real-nosti same koje vie ne postoje, vec rei nastaleiz slika koje sazdajemo o njima. Jer su, prolazei kroz ula, te slike ostavile u duhu neto poputvlastitog traga. Na taj nain, moje iezlo detinj-stvo postoji u jednoj isto takvoj prolosti, no kadovu prizovem, kad govorim o njoj, ja u sada-njosti vidim ponovo njenu sliku, budui da jcova poslednja ostala da traje u mome seanju.

Je li jednako sve i onda kad valja predska-zati budunost, i da li dua predosca vec po-

26

Ispovesti

stojee slike stvari koje ne postoje jo uvek? Oovome. Boe moj, priznajem da ne znam nita.No, ono to sigurno znam, to je da, obino, mipomiljamo ranije svoje budue radnje, kao i daje to pomiljanje sadanje, za razliku od sameradnje, koje nema jer je budua. No, kad se lati-mo njenog ostvarenja, to jest, ostvarenja onogato je bilo smiljeno, tada e radnja postojati,ne vie kao budua, ve kao sadanja.

Ma na koji nain imali mi ovako tajanstve-no predoseanje budunosti, mogli bismo vide-ti samo ono to postoji, no ono ega ve imanije budue, ve sadanje. Onaj ko kae da bu~dunost vidi, ne opaa stvari same - jer kaobudue one ne postoje jo - ve, moda, nji-hove uzroke, ili dolazee znakove, koji kaopostojeci prisustvuju ovome i pomau da pojmii predskae budunost. Zamisli o njoj, dakle,vec postoje, i njih glasnici buduih stvari videu sebi poput onih sadanjih.

Posluimo se ovde jednim primerom iza-branim meu tolikim drugima.

Na primer, ja vidim zoru i najavljujem una-pred pojavu sunca. Ono to opaam jeste netosadanje, dok ono to najavljujem treba tek dadoe i to ne samo sunce koje, inae, postoji,

27


14/70

Sveti Avgustin

ve i njegov izglazak, koji jo uvek nije nastupio.Meutim i njega samog, da mi duh, kao sada, ni-je o njemu ispostavio sliku, ja ga ne bih mogaopredskazati. Prema tome, zora koju opaam nijeizlazak sunca, mada mu prethodi, a nije ni slikao njemu u mome duhu, ve neto sadanje imogu, zato, da najavim da e do pojave doi.

Na taj nain, buduenost ne postoji jo uvek,pa se kao takvom ona ne moe ni videti, vejedino predskazati na osnovu neeg to ve po-stoji i dozvoljava da bude opaeno.

N o, Ti koji gospodari nad svim to si saz-dao, na kpji nain podu_ava due budunosti,jer si Ti saoptio bio taj put prorocima svojim?Sta bi to odista moglo biti za Tebe, koji bu-dunost ne nalazi ba ni u emu? Iii modaputem buduih stvari ui Ti.o.ovim sadanjim,jer. ono ega nema ne moe biti iznoeno drugi-ma? I, t ako r nain taj izmie, priznajem, momeslabom pogledu. Ta, suvie je on za mene jaki sam se ne bih. mogao uzdii do njega, ali bihmogao to, Gospodb, blagodarei Tebi, u Tobomodabran asj.o, slatka svetlosti oiju moje due!

Ono to se zasad uvia kao jasno, jeste toda suj>udunqst^^prplost ispraznosti koje ne po-stoje te da, otuda, nema svrhe govoriti da postoje

28

Ispovesti

tri vremena: prolost, sadanjost i budunost.Bilo bi moda svojstvenije kazati: Postoji sada-njost gde se radi o prolosti, sadanjost u kojojj e re o sadanjosti i sadanjost gde se govorio budunosti. Te su tri injenice prisutne unaem duhu i ja ih ne vidim drugde. Sadanjostu kojoj je re o prolosti, ili seanje, sadanjostgde se radi o sadanjosti, kao vizija i, najzad, sa-danjost u kojoj se govori o buduim stvarima,ili oekivanje. Bude li mi doputeno, tako,pomenuto izraavanje, vidim onda tri vremena;da, zaista, tri.

Neka se i dalje smatra da postoje tri vreme-na : prolost, sadanjost i budunost, pogreno ipo navici, i neka se govori tako. Ne mari, odmalog je to znaaja za mene, samo pod uslo-vom da se razume ono to se kae i ne zamiljakako budunost postoji ve, a prolost postoji jouvek. Uopte, govor je na samo retko ispravani svojstven, i gotovo uvek su nam rei netane.Pa ipak, razume se dobro sve to se eli rei.

Reeno je ve ranije da mi merimo vremejedino u momentima njegovog proticanja, toini da jedan razmak vremena bude smatrankao dvostruk, ili jednak drugome, ili ve neka-ko drugaije.

29


15/70

Sveti Avgustin

Tako, dakle, istiem, mi vreme merimo dokono prolazL Pita li me, pak, neko kako ja toznam, odgovorio bih mu da znam stoga upravojer ga merimo i jer se ne moe meriti ono eganema, s obzirom da prolost i budunost ne po-stoje. No, i sadanjost kako se meri ova, buduida je sama bez protenosti? inimo to , naime,pri_njenom4ir(laer4u+-a-iie iJsad jpna proe ine_bude vie biloega za mgrenje.

Ali i prolaenje samo, kako se odvija, odakledolazi i kuda ide onda kad ga merimo? Odakle,zaista, ako ne bi iz budunosti, idui kroz sada-njost, odlazilo u prolost? Izalo iz onoga eganema jo, ono prolazi tako neto to je neprote-no, da bi nestalo u onome to ne postoji vie.

Medutim, merimo li mi ita do vreme u izve-snom prostpru? Jer, gpvorei o prostim, dvostru-kim, jednakim i slinim trajanjima, re je ovde ovremenskim prostorima. Pa u kom prostoru meri-m om i , dakle, yjtva&, pnda kad protie oyo? Jeli to u budunosti, odakle ono dolazi da bi prolo?Ali ono ega jo nema, ne moe biti mereno. Usadanjosti: gde onda prolazi? No, tamo gde nemaprostora, svaka je mera nemogua. Da li je to,ponovo, u prolosti, gde ono, inae, nestaje? Alikako meriti neto to vie ne postoji?

30

IspovestiI Izgara, odista, moj duh da rasvetli ovu taj-

nu. Gospode Boe, o predivni Oe, ne zatvorinjegov put do nje. Dopusti da se on vine do tetajne i da zraci milosra Tvog padnu na nju.Koga pitati o tome i kome ispovediti neznanjesvoje radije nego Tebi, koji ne bi mogao zame-riti mi na ovolikoj revnosti ispoljenoj premaPismu? Daj mi ono to volim! Jer ja volim i Tisi mi dao da volim. A Ti odista zna da samoistinska dobra podari sinovima svojim: Jer hte-doh da saznajem i teak je zadatak moj, svedok mi ve jednom ne otvori. Kunem Ti seHristom, tim imenom svih svetih, da mi nikone bi na tome zamerio. Vikao sam i eto, sto-ga, sad govorim. Moja nada, ona zbog koje i-vim, u tome je da razmiljam o radostima mogGospoda. Jo odavna ti sazda moje dane, i oniprolaze, al' kako, ne znam ja to.

Govorimo mi o vremenu, o vremenima. Ko-liko je vremena govorio on, a koliko utroio zaneto drugo? Kako ve dugo nisam video tu stvar,ili, pak, ovaj slog dvaput due traje od onogdrugog? Kaemo mi sve to, ujemo, razumejunas i razumemo druge, i nita jasnije, nita prosti-je od toga a ipak, nita tamnije i takvo ije bi tu-maenje u toj meri izmicalo obinom rasuivanju.

31


16/70

Sveti Avgustin

uo sam da neki naunik kae da vremenije drugo do kretanje sunca, meseca i zvezda.S tim se ja ne bih sloio. Jer zato onda, odista,ne bi vreme pre predstavljalo kretanje svih tela?I ta ako zvezde zaustave svoja kretanja, a grn-arski toak produi da se kree, zar ne bi bilovie vremena za merenje njihovih obrtaja, niegto bi nam omoguavalo da tvrdimo da su jednidui, a drugi krai? A oznaavajui ove odno-se, ne govorimo li mi sami upravo u vremenu,i nee li biti u naim reima, jednako, dugih ikratkih slogova, stoga to bi se jedni uli duea drugi krae?

Boe moj, uini da ljudi razumeju makar naneznatnom primeru sve to je istovetno i veli-kim i malim stvarima. Postoje zvezde, te ne-beske baklje, znakovi doba dana i godina. I janeu rei da obrt tog malog toka predstavljadan, niti, jednako, na naunik da isti obrt nije,u stvari, vreme.

Moja je elja, pak, da upoznam sutinu iprirodu vremena kao takvog, putem kojeg mimerimo kretanja tela, to ini da kaemo, naprimer, da ovo kretanje traje dvostruko due odonog drugog. Dan nije samo vreme Sunevogprolaska nad Zemljom, kao ono to deli dan od

32

Ispovestinoi, ve jednako i itav krug koji ono opieod zapada na zapad. Mi govorimo tako tolikoj'e dana prolo, a da rei toliko dana preut-no podrazumevaju i noi. Stoga, dakle, to se danizvrava putem kretanja sunca, njegovim obrta-jem upravo od zapada na zapad, hteo bih da znamda li kretanje samo sainjava dan, ili, pak, njego-vo trajanje a, moda, i jedno i drugo istovremeno.

Uzmimo da je, u prvom sluaju, dan samokretanje Sunca. Postojao bi on4a on, ak i da jeSuncu dovoljan samo sat da ostvari svoje kreta-nje. Neka je, ponovo, on trajanje ovog kretanja.No, ne bi bilo uopte dana kad bi izmeu dvaizgreva Sunca imao da protekne samo jedan as,a valjalo bi zato da Sunce ukupno dvadeset ietiri puta iznova otpone svoje obrtaje. Najzad,hoe li on biti i kretanje i trajanje? Jednako iovaj put se ne bi moglo kazati da postoji dantamo gde sunce ostvaruje svoje obrte za jedanas, kao ni - uzme li se da je ono stalo - daje to ono vreme upravo koje bi mu dostajaloda, od jutra do jutra, izvri svoju revoluciju.

Stoga je, nadalje, od znaaja za mene nepitanje ta je to dan, ve ta je to vreme- vreme kao upravo mera sunevog kretanja.Zar ne bismo rekli tako da je Sunce prelo

33


17/70

Sveti Avgustin

svoju putanju za vreme upola manje od obi-nog, ako je uinilo to ono za dvanaest asova?I uporedivi, potom, ova dva trajanja, utvrdilida su u odnosu prostog prema dvostrukom, akiako bi prelaenje sunca od zapada na zapadiznosilo jednom prosto, a drugi put dvostru-ko vreme.

Neka mi se, stoga, ne kae da je vremekretanje nebeskih tela. Kad se Sunce zaustavi-lo tako na molbu onog oveka da bi mu omo-guilo da okona jednu vojnu pobedu, samo jebilo onda nadalje nepokretno, ali je vreme ipakproticalo; jer je bitka otpoela i zavrila se zadovoljno vremena.

Proizilazi, dakle, da je vreme vrsta prote-nosti. No, vidim li to ja odista, ili samo veru-jem da vidim? Na Tebi je, o, Svetlosti, Istino,da uini da saznam.

Morao bih li da se sloim s onima koji kauda je vreme, u stvari, kretanje tela? Svakako, ne!Da se svako telo kree u vremenu, to razumemi to kae Ti; no, da svako kretanje bude nedrugo do vreme, to ja poimam, i to ne kaeTi. Odista, kad se telo kree, ja upravo vreme-nom - od poetka do kraja - merim to kretanje,a ne vidim li kad ono pone, ili, pak, prestane,

34

Ispovesti

bilo bi svakako merenje nemogue - izuzev me-u dva proizvoljna trenutka njegovog uoava-nja. Posmatram li ga dugo, ja mogu samo dakaem da je ono dugo, ne utonivi nita pritom, a svako tano odreenje podrazumevaizvesno uporeivanje, kad inae izjavljujemo daovo traje jednako ili dva puta vie negoono, itd. I ako fiksiramo u prostoru polaznu ikrajnju taku kretanja tela, ili obeleimo mudelove (ako je re o grnarskom toku), moiemo pouzdano rei za koje vreme ono samo,ili njegovi delovi, izvre izvesno kretanje odjedne do druge take.

Kretanje jednoga tela se, dakle, razlikuje odonoga ime se meri njegovo trajanje. Pa ko ve neshvata kojem bi od dva pojma valjalo pripisatiime vremena? Telo se kree ponekad neravnomer-no, a katkad miruje. I upravo putem vremenamerimo mi ne samo njegovo kretanje ve i miro-vanje. Kaemo, tako, da se ono nije kretalo ono-liko dugo koliko se i kretalo ili, pak, dva ili tri putavie prvo nego drugo - i slino, u tom smislu.

I zato vreme nije kretanje tela.Priznajem, Gospode, da ne znam i dalje taje to vreme, ali da ipak znam da govorim u vre-

menu, to inim, inae, ve dugo, kao i da sa-35


18/70

Sveti Avgustinmo dugo vreme jeste to zahvaljujui upravonjegovom trajanju. Ali, kako da to znam, kadve ne znam ta je to vreme? Znai li to, mo-da, da samo ne znam da izrazim neto to,inae, poznajem? Utoliko gore po mene koji,eto, ne zna ak i dokle see njegovo neznanje.Kaem Ti, o, Boe, da ne laem: kao to govo-rim, da tako i oseam. Zapali moju lampu, Go-spode, i osvetlie moju tamu.J Zar nije istinita ispovest moje due koja

iznosi da ja merim vreme? Tako, Gospode Bo-e, ja merim, ali ne poznajem ono to merim.Kretanje tela merim ja putem vremena no, ivreme samo, ne biva li ve time takoe izme-reno? Odista, kako bi se moglo da izmeri kre-tanje tela, njegovo trajanje, ne izmerivi vremeza koje se ostvari ono izmeu dve take?Ali, ime merimo mi samo vreme? Da li je-dno krae vreme slui da izmeri ono due, kaoto duinom lakta merimo mi duinu grede? Kaoto i svaki slog merimo takoe slogom, rekavi,naprimer, da je jedan od njih dva puta vei oddrugog. Ili, pak, jednako, kao to duinu poemamerimo brojem stihova, duinu stiha brojem sto-pa, duinu stope brojem slogova, a duge slogoveonim kratkim. Ali ne inimo sve to na hartiji,

36

Ispovestijcr bi znailo to meriti prostomujDrotenost, a nevrcmensku, ve jedino u izgovoru, govorei: Po-ema je dugaka, sastoji se od toliko stihova, sti-hovi su dugi, jer.se proteu nad toliko i tolikoslogova; taj je slog dug, jer je njegovo trajanjeilva puta vee od onog kratkog, i tako dalje.

No, ak i tako, mi ne dospevamo do nekejx>uzdane mere vremena: jedan krai stih, izgovo-ren lagano, moe se uti due od jednog duegstiha izgovorcnog bre. Ista je stvar s pesmom,ista sa stopom, ista sa slogom.

Sledi, otuda, da je vreme samo ekstenzija,no upravo ega, ja ne znam. Bilo bi odista ne-obino kad ne bi bilo ono ekstenzija samogaduha. Jer, pitam Te, o, Boe, ta ja zapravomerim onda kad kaem, bilo otprilike: Ovo jevreme due od onog, bilo sasvim tano: Ovoj e vreme dvaput vee od onog? Merim vreme.znam. No, ne budunost koje nema jo uvek,ne ni sadanjost, jer ona nema protenosti, niti,pak, prolost koje ve vie nema. ta merimonda ja? Moda, kao to sam gore rekao, nevreme prolo, ve ono koje prolazi.

Istraj, moja duo, i zaokupi se time. Bogneka nam je pri pomoi. Sazdao nas je On, ane ini. Pogledaj. tamo ve zora Istine rudi.

37
http://jer.se/http://jer.se/http://jer.se/


19/70

Sveti Avgustin

Posluaj tako izvestan glas koji bi se prvosamo zauo, onda trajao, a potom nestao, kadbi usledio muk i vie ga ne bi bilo. Pre no tose zauo, on je bio u buduem i nije se mogaomeriti, jer nije postojao jo. Ali ne moe bitimeren ni sada, poto ne postoji vie. Moda jeto mogao biti u trenutku dok se uo, jer je ondabio neto sposobno da postoji. Meutim, ak ionda nije on bio neto stalno, budui da jeodlazio i prolazio, no je li to neto to bi gainilo pogodnim za merenje? Jer, dok je pro-lazio on se prostirao nad izvesnom protenouvremena, koja je omoguavala da bude meren,budui da je sadanjost liena svake protenosti.

Dakle, ako bi on mogao to biti ovaj put,pretpostavimo, uz to, i neto sledee; da se, na-ime, zauje i drugi glas koji bi trajao na jedanneprekidan nain. Izmerimo ga za vreme dok tra-je: jer bude li prestao da se uje, bie on netoprolo i nee moi biti meren. Hajde, izmerimoga i odredimo mu trajanje. No, on i dalje traje, dokmu mera moe biti uzeta samo budemo li imaliuz njegov poetak jednako i njegov kraj. Stoga,upravo, i glas koji i dalje traje ne moe biti izme-ren. Ne moe se odrediti ni njegova duina, ni nje-gova kratkoa, kao to se ne moe rei ni da li

38

hpovesti

je on jednak, ili dva put vei, i sl., od nekogdrugog glasa. Ali, kad ovaj utihne i prestane da po-stoji, ostaje li ita od samog naina merenja? Aipak mi merimo vreme, ali ne ono koje nije jo,ni ono koje nije vie, niti ono bez ikakve pro-tenosti, ni ono koje nema bilo kakve granice.Nije to, dakle, ni sadanje, ni vreme koje prolazi,no pri svemu tome, ipak, mi merimo vreme!

Dues creator omnium. Ovaj stih se sastojiod osam slogova, naizmenino kratkih i dugih.etiri kratka, to jest, prvi, trei, peti i sedmi suprosti, s obzirom na etiri dugaka, naime, dru-gi, etvrti, esti i osmi. Ovi poslednji, pri tom,traju dvostruko vie od onih prvih. Ve izgovo-rivi ih, ja nalazim potvrdu za tu injenicu kojaje tako, upravo, oigledno svedoanstvo mojihula. I koliko se samo mogu pouzdati u njih jamerim dugi slog putem kratkog, i nalazim dase ovaj sadri u njemu dva puta. No, slogovise uju jedan za drugim i ako bi, recimo, kratakbio prvi, a potom dolazio dugi, kako bi ja za-pamtio jedan i uzeo kao meru za drugi, da bihnaao tako da ovaj poslednji iznosi dvostrukovie od prvog. Budui da onaj drugi slog po-inje da se uje tek onda kad kratak zavri,mada se i on, ponovo, ne meri dok traje, ve

39


20/70

Sveti Avgustin

poto bude prestao da se uje. Ali, u tom slu-aju on vie i. ne postoji.

ta je to, dakle, to merim, i gde je taj kratakslog koji mi slui kao mera, a gde, pak, onaj dru-gi koji merim? Jer su se oba najpre ula, da bi po-tom utihnula, prola, i zauvek nestala. A ja ih,meutim, merim i, uz sve poverenje koje je mo-gue imati u izvebano ulo, odgovaram da je je-dan obian, a drugi dvostruk po trajanju; mada tone bih smeo rei, jer su oni ve proli i zavreni.Ne merim, dakle, ja njih, koji nadalje i ne postoje,ve neto to ostaje u seanju, duboko utisnuto tu.

Ja vreme, Gospode, upravo u Tebi merim, i toje tako, i ne reci ne! Ne porekni to u meteu uti-saka Tvojih. Kaem to jo jednom, ja vreme u Te-bi merim. Utisak koji ostavljaju na Tebe stvarikoje prolaze, traje i onda kad ovih nema vie: jaba utisak merim taj dok traje, a ne i realnostikoje, izazvavi ga, ieznu i same. Merei njega,merim ja i vreme. Ostaje, dakle. ili da to bude vre-me, ili da ono to merim uopte i nije vreme.

~Meutim, merei, recimo, tiinu, i kad kae-mo da je ona trajala koliko i glas, zar nemamomi u vidu upravo meru toga glasa, koji kao da po-stoji i dalje, da bismo u protenosti trajanja od-redili tako veliinu ove tiine? Miisto tako, ne

40

/

Ispovestiodajui glasa, ak ne pomiui usne, kazujemopesme, stihove, govore, i procenjujemo vrednostiglasova, kao i njihovo trajanje, isto kao i kad bismoih izgovarali glasno. Ili kad neko eli da izgovoriizvestan glas pa u sebi, u tiini, zamilja on njego-vu duinu, predaje ovu potom zajedno pamenjui najzad izgovara taj glas koji bi se uo takodo unapred odreenog momenta. No, ta govo-rim? Taj se glas uo, on e se uti: jer je ono toga je proizvelo treperilo, kao to e to initi i onoto e se nadalje uti, da bi se tako odvila ovapojava i u sadanjosti pronela budunost premaprolosti. Pri tom, kako se budunost uveava,tako se prolost smanjuje, sve dotle dok se neiscrpi prvo i ne bude vie niega do drugog.

Budem li, recimo, hteo da otpevam neku ari-ju koju znam napamet, ja, pre no to ponem, veimam u vidu celinu njenu; no i poto ve jed-nom ponem, Sve to od nje pree u prolost,dolazi da iznova zaokupi moje seanje.

Tako se sve moje delovanje odnosi na ose-anje, s obzirom na ono to sam kazao i naoekivanje, s obzirom na ono to u rei. Me-dutim, moja pozornost ostaje prisutna pri tom,i putem nje ono to nije postojalo jo prelazi uono to ve vie ne postoji. I onako kako pojava

41


21/70

Sveti Avgustin

odmie, seanje se bogati upravo onim to gubioekivanje, sve dok ovo poslednje ne iezne,ime se i samo delovanje okonalo i prelo ucelosti u seanje. I sve to vai za itavu ariju,vaie i za svaki njen deo, i za svaki slog, a jed-nako je i s nekom irom celinom, ijim bi sepomenuta arija javila samo delom. Takav je, po-novo, i ovekov ivot, koji obuhvata sve njego-ve radnje ili, pak, najzad, i sav ljudski rod, ijibi pojedinani ljudski ivoti bili samo delovi. ^,No, milosre Tvoje vredi vie od svakog ivo-ta, a ivot moj, samo je rasipanje. Tvoja me jeruka uzela i uzdigla do moga Gospoda, SinaCoveijeg, Posrednika u toliko stvari izmeutvoga jedinstva i mnotvenosti nae, da bih nji-me stekao ja Onog koji meje zadobio i sam i da,sabravi bie svoje, slobodno od minulih dana,pristupim jedinstvu tvome. Zaboravivi ono stoje iza mene, bez prohteva prema onome to edoi i proi, okrenut tek k sadanjim stvarima,sledim, sabrano, ovu palmu nebeskog poziva, ta-mo gde u sluati Tvoje rei hvale i promiljatiradost Tvofu, koja niti dolazi, niti odlazi.

Godine moje prolaze tako u jecanju, a Ti,moja veita uteho, Gospode, Oe moj, Ti si ve-it. No, ja, ja sam se zameo u vremenu iji mi42

Ispovestije poredak nepoznat i moje misli, taj najistijideo moje due, razdiru oluje - sve do dana ka-da, proien i istopljen na vatri Tvoje ljubavi,budem iezao u biu Tvome.

Neka budem stalan i postojan onda u Tebi i Tvo-joj istini da ne bih podnosio tako radoznalost onihkoji bi hteli da ispiju vie nego to mogu, pitajuime: ta je radio Bog pre no to je sazdao neboi zemlju? Ili, pak: Kako je doao na pomisao daneto sazda, kad ve nije ranije sazdavao nita?

Neka, Gospode, dobro promisle ono to go-vore i shvate da nikada ne znai nita, tamogde nema vremena. Jer, rei o nekome da nije ra-dio nita, zar se to ne svodi na to da nije radionita ni u kom vremenu? Neka uvide oni,dakle, da nije moglo postojati vreme pre sva-kog stvaranja uopte, i prestanu da ispraznogovore. Neka se okrenu onome to je pred nji-ma i shvate da si pre vremena svakog bio- TiVeiti Tvorac svih vremena i da nijedno vreme,nijedno sazdavanje, ak i ono iznad vremena,ne uzima uea u venosti Tvojoj.

Gospode Boe, koliko samo bespua i dubi-ne u tajnama Tvojim, i kako sam zbog grehovasvojih odbaen daleko! Izlei moje oi, i neka seobraduju one svetlosti Tvojoj. I ako bi postojao

43


22/70

Sveti Avgustin

dovoljno upuen i pronicljiv duh, koji bi prolosti budunost shvatio onako dobro kao to sam uinioto ja s pomenutom arijom, taj bi duh izazvao div-ljenje koje bi flo do preneraenosti. Jer nita odprolosti ni budunosti vekova njemu ne bi izmak-lo , ba kao to pevajui ovu ariju imam stalnou vidu koliko sam ve strofa otpevao, i koliko miostaje jo do kraja. No, daleko od mene, sasvimdaleko, pomisao da izjednaim takvo poznavanjes onim koje ima Ti o buduem i prolom, o, tvor-e svih dua i tela. Znanje je Tvoje drugaije za-divljujue, drugaije tajanstveno! Jer kad pevamo,ili sluamo poznatu melodiju, mi ujemo note ko-je dolaze, a secamo se onih koje su prole; to omo-guava raznolikost utisaka i ono to daje ulimanjihovu napetost. Ali se nita slino ne dogaa unepokretnoj i istinskoj venosti Tvojoj, o, Tvoreduhova svih. I kao to si u naelu spoznao TiNebo i Zemlju, ne izmenivi time svoje znanje,jednako si i sazdao u naelu Nebo i Zemlju,ne uinivi razliitim svoje delovanje.

Neka Te hvali onda ko te razume, i neka Tehvali onaj ko ne razume. O, kako si pregolem Ti,i kod onih ponizna srca nalazi stanite svoje!

Jer, Ti podie one koji posrnu, i niko neeklonuti od njih, bude li ga Ti podrao.

44

A zemlja bee bez oblija i pustai bese tama nad bezdanom

Kako biva smeteno moje srce, Gospode,kad u mom ubogom ivotu dou pred njega re-i Tvoga Pisma! Stoga ba i slabost svoga umanadoknaujemo mi kroz obilje rei. Jer je istra-ivanje samo reitije, i jer je traiti due ne-go dobiti. Ruka se umori vie dok moli nego dokuzima. No, mi imamo obeanje Tvoje: ko bimogao da ga izmeni? Ako je Bog za nas, ko jeonda protiv nas? Pitajte i dobiete, trazite i naiete, kucajte i otvorie vam se. Jer ko pita dobi-ja, ko trazi, nalazij a onome ko kuca otvara se.

Takva su obeanja Tvoja. I ko da podozre-va da e biti obmanut, kad mu obeanja dolazeod Istine?

I tako, siromatvo moga jezika ispoveda seveliini Tvojoj da si sazdao Ti Nebo i Zemlju. Tonebo koje vidim, i zemlju po kojoj hodam, oda-

45


23/70

Sveti Avgustin

kle je i ona zemlja koju nosim u sebi. Sazdaosi ih Ti.

No, gde je Nebo neba, Gospode, o komenam kazuju rei iz Psalama: Nebo neba je uGospodu, dok je on dao Zemlju sinovima Ijudi?Gde je to nebo koje ne opaamo mi, i u odnosuna koje je sve to vidimo samo zemlja? Jer i-tav ovaj telesni svet, ijom se osnovom javlja na-a zemlja, ako i nije ba posvuda lep, bez surnnjeje do najdaljih delova zavodljiv. No, u poree-nju s Nebom neba, ak je i nebo nae Zemljesamo zemlja, pa bi ova dva ogromna tela mo-gla biti odista prozvana Zemljom, u odnosuna to tajanstveno Nebo koje pripada Gospodu, ane sinovima ljudi.

Nevidljiva i haotina bee, dakle, ta Zemlja,jedan ne znam kakav ogroman ponor, nad ko-jim nije plutala nikakva svetlost, jer je bio ovajbez oblika. Zato si napisao potom: / tama vla-dae nad ponorom, kao da tama nije drugo do od-sustvo svetlosti? I ako je svetlost ve postojala,gde bi to moglo biti ako ne negde gore, da takoosvetljava? Poto, pak, nje nije bilo, prisustvotame znailo je samo to da ova odsustvuje. Ta-ma je vladala, dakle, jer nije bilo svetlosti, kaoto se i gde nema buke javlja tiina, i obratno.

46

Ispovesti

Zar nisi Ti, Gospode, saoptio sve ovo dui odkoje oekuje ispovest? I nisi li me Ti pouio da,pre no to si toj bezoblinoj masi saoptio obliki raznovidnost, nije bilo ni boje, ni lika, ni tela,ni duha? Ta, riije bila ona apsolutno nita, vebezoblinost jedna, lienost svakog lika.

Cime oznaiti tu materiju, stvoriti o njoj ne-ku ideju, ak i kod duhova daleko vie lenjih, akone putem izvesne, dotle koriene rei? I moeli u itavom svemiru biti naeno ita to bi vieliilo na bezoblinost, od Zemlje i ponora? Zatone bih prihvatio, onda, da, ova bezoblina ma-terija, sazdana bez lepote, ne bi li iz nje poteklapotom sva lepota Svemira, bude lagodno naznae-na ljudima reima nevidljiva i haotina Zemlja?

Tako, kad hoemo smislom da dosegnemotu materiju, misao bi jedino mogla da kae sebi:Nije to ni razumna forma, kao ivot, kao pravda,jer je ona materijalna osnova tela, niti bilo ta ul-no, jer nema nieg u nevidljivom i bezoblinomto bi bilo pogodno da bude vieno i opaeno.A kad misao govori tako, itav njen napor bi biou tome da u neznanju bude saznala neto, ili,ve, pojmi da ne zna ono to je drala da zna.Sto se mene tie, Gospode, ispovediu Ti, izmojih ustiju i moga pera, sve to si mi kazao

47


24/70

Sveti Avgustin )

isti, sveti, sveti i svemoni Gospod Bog, Ti si >>unaelu svome, u svojoj mudrosti, kao dela Tvo-je supstancije, sazdao upravo neto iz nieg.

Stvorio si Ti Nebo i Zemlju, ali nisu usledilioni iz Tvoje supstancije, jer bi postojalo onda ne-to jednako Tvome Sinu jedinom i, sledstveno to-me, Tebi samom. A kako bi bilo uopte mogueda neto to ne poue od Tebe, bude jednako Tebi?Meutim, izvan Tebe nije bilo niega od ega bibili oni sazdani, o, trojstvo jedino, o, trostruko je-dinstvo. Stoga si upravo Ti iz niega sazdao Neboi Zemlju i sve ega ima od velikog i malog, jer sisvemoan Ti, i jer se dobroti Tvojoj svia da inivaljana dela: ogromno Nebo i siunu Zemlju. Biosi Ti sam, i nije bilo nieg pored, i iz nitavilatog stvorio si Nebo i Zemlju, dva bia - jedno bli-e Tebi, a drugo ne-biu, prvo koje ima samo Tebenad sobom, i drugo koje ispod sebe nema nieg!

No, Nebo neba pripada Tebi, Gospode, dokZemlja koju si podario sinovima Ijudi da jegledaju i dodiruju, nije bila onakva kakvu jevidimo mi i dodirujemo, inae, sada: bila je ne-vidljiva i bez oblika, ponor nad kojim nikakvasvetlost nije bdila. / tama vladae nad ponorom,to znai, bila je ona dublje nego u ponoru. Jerponor voda koji opaamo sada, skriva u dubi-

50

Ispovesti

nama svojim neku vrstu svetlosti, opaljivu zaribe i ivotinje koje gmiu po dnu. No, ta je ce-lina bila gotovo nita, budui potpuno bezobli-na , nada u prilici da poprimi svoj lik.

Ti si, dakle, sazdao svet, Gospode, od bez-obline materije, i izneo ga iz nieg da bi sazdao,tako, ovo gotovo nita, ali i stvorio potom svaova uda kojima se divimo, mi ostali ljudski si-novi. Kako je prelepo to telesno nebo, taj svodzabaen izmeu vode i vode, kad si drugog danaiza sazdavanja svetlosti kazao Ti: Neka bude, injega bi tako. Taj nebeski svod nazvao si Nebom:nebom ove zemlje i ovog mora, stvorenih treegdana, dajui vidljiv oblik materiji bez oblika nasta-loj pre svih dana. No, jedno nebo si ve bio saz-dao pre svakog dana, ah je to bilo nebo ovog neba,jer si u naelu bio sazdao Ti Nebo i Zemlju.

to se tie same te zemlje, bila je ona samobezoblina materija, jer je bila nevidljiva i ha-otina, i tama je vladala nad ponorom. Iz te zem-lje nevidljive i bez poretka, iz bezoblinosti ovei tog gotovo nieg, hteo si Ti da sazda sve poemu istrajava - mada u istinu ne ini to - ovajnestalan svet, ija mo da bude takav ini daoseamo vreme, i dozvoljava da bude mereno.Jer ono to sainjava vreme upravo su promene

v 51 "

_ J f c :


25/70

rSveti Avgustin \u stvarima,. izmene niihove spoljanosti, to,pak, za svoju osnovu ima nevidljivu zemlju, okojoj sam upravo govorio, kao svoju materiju..-*.'' ,i,+ - ,-WT*,W*--** ' * **| Stoga i poduavajui da si u naelu stvo-

/ rio Ti Nebo i Zemlju, duh, uitelj Tvoga sluge,/ ne govori o vremenu, o danima, jer Nebo neba

sazdano u poetku vrsta je, u neku ruku, ra-zumnog bia koje, a da nije suveito Tebi, Troj-stvu, uzima uea, ipak, u venosti Tvojoj. Aradi blagosti i od sree to Te promilja, onostrogo sabira pokretljivost svoju i dato Tebi bezostatka, od samog postanka svog, uzdie setime iznad svake promene vremena. \

Sto se tie ove bezoblinosti, ili nevidljive ihaotine zemlje, nije ona, takoe, raunata po da~nima. Jer, tamo gde nema ni oblika nj poretka.nita ne dolazi, nita ne odlazi, a bez toga nemani dana, ni bilo kakve promene vremena uoptc.

O, Istino, svetlosti srca mog, neka ne bude tosamo mrak koji progovara u meni. Skliznuo samk njemu i moj se pogled zatamnio; no, ak i sdn a ponora tog, ja sam Te voleo strasno. I doksam lutao, ja sam se uvek seao Tebe. Cuo bihtako Tvoj glas koji, iza mene, govorae da se vra-t im, ali ga nisam razabirao valjano u meteusvojih strasti. A sada evo, zadihan i sav uspaljen.

52

Ispovestivraam se k izvoru Tvom. Neka me niko ne od-gurne: tu u da se napijam i tako u da ivim.Neka ne budem sebi ja svrha ivota! iveh loei bejah sebi smrt! Oivljavam sad u tebi ponovo!Kazuj mi, predusretni me! Jer verujem u knjigeTvoje, ali su rei njihove prepune tajni za mene.

Kazao si Ti vec, Gospode, svojim snanim gla-som u uho moje due da si veit i jedino besmr-tan, jer su nepromenljivi i oblik i pokret u Tebi,da volja Tvoja ne podlee vremenu, jer bude lise iznova oblikovala, nece biti besmrtna. Meni jejasno sve pred Tvojim likom, ali uini da to istoono bude sve vie i da zaodenut senkom Tvojomja mirno poivam u blesku otkrovenja.

Kazao si, takoe, Gospode, svojim snanimglasom u uho moje due, da si upravo Ti tvoracsvih priroda, svih supstancija koje, sve i da nisuono to si Ti, oznacavaju ipak izvesna bia. Da ne-ma nieg to ne potie od Tebe, sem ne-bia, kao isilaenje one volje koja dolazi od Tebe, bia po sebi,k niim biima, to i jeste nedostatak, greh. I da,najzad, nema greha da Ti nakodi, ili omete po-redak vladavine, sve od vrha njenog, pa do dna.Jasno je meni sve pred Tvojim likom, no uini dato isto ono bude sve vie i da, zaodenut senkomTvojom, ja mirno pocivam u blesku otkrovenja.

53

^


26/70

Sveti AvgustinKazao si Ti, ponovo, svojim snanim gla-

som u uho moje due da Ti nije suveito ni bieija si, inae, Ti jedina radost, koje uiva u Tebipri jednoj stalnoj ednosti, a da nigde i nikada nepotre svoju promenljivost. Pripija se ono uzTebe svom ljubavi svojom, i pri Tvojoj veitojprisutnosti ne oekuje nita od budunosti, nepostoji za njega prolost i uspomena, bilo kakvapromena ili trajanje u vremenu.

O, ima li takvog bia, kako je sreno onosamo, uz svu blaenost Tvoju, to si zauvek Tinjegovo stanite, njegovo prosvetljenje. Ne na-lazim, odista, nita to bi bilo radije zvano Ne-bo neba u Gospoda, od ovog stanita uma gdeboravi Ti, koje promilja svu radost Tvoju, ada ga mane ne odvlae drugde, od tog istogduha, skladno povezanog u miru sa svetim du-hovima, podanicima Tvoga carstva, a koje je nanebu, iznad ovog neba.

Neka, otuda, svaka dua shvati, ona koja bise u svom zemaljskom hodoau udaljila odTebe, ali i ve ea za Tobom i ako su suze po-slale hleb njen, kad joj se svaki dan prebacuje:Gde je tvoj Bog? ako te ona ne pita i ne elido da obitava u stanitu Tvom itav ivot svoj(a ta je ivot taj ako ne Ti, a Tvoji dani ako ne

*.4

f

54

Ispovesti

venost Tvoja, kao godina koja ne prolazi, jer siTi uvek istovetan sebi?). Neka, kaem, svaka du-a shvati po tome, ako moe, za koliko venostTvoja nadilazi vremena sva, jer obitavalite Tvo-je ostaje uvek na istom mestu, mada nije suveitoTebi i, zahvaljujui stalnom jedinstvu s Tobom,ne trpi ni na koji nain bilo koje promene vre-mena. Meni je jasno sve pred Tvojim likom, aliuini da to isto ono bude sve vie i vie i da,zaodenut senkom Tvojom, ja mirno poivam ublesku otkrovenja.

Neka bude, najzad, i bezobline materije priovim promenama stvari, nieg i najnieg reda.No ko bi, sem onog glupog koji bi se odavaoispraznostima svojim, ko bi, dakle, sem njega,mogao da kae da pri odsustvu svake forme ikad bi jedino ostala ova materija bez forme,koja inae ini da stvari prelaze iz oblika u oblik,da bi ta bezoblinost dostajala da omogui prome-ne u vremenu? Apsolutno je to mogue, jer bezraznolikosti kretanja nema ni vremena, kao to nitamo gde nema oblika, nee biti ni raznolikosti.

Valjano razmotrivi sve ovo - koliko mi samodozvoli to, moj Boe, i navede me da kucami otvara mi kad kucam - ja najazim u saz-davanju Tvome dve stvari koje nisi uinio zavi-

55


27/70

Sveti Avgustin

snim od vremena, mada ni jedna ni druga nisuveite s Tobom: jedna u toj meri savrena danikada ne prestavi da Te promilja i liena svakepromene - nikad izmenjena, mada izmenjiva - ui-va ona u venosti Tvojoj i postojanosti Tvojoj.Druga je, pak, bez oblika u toj meri da nema ni-eg to bi joj omoguavalo da pree iz jednogod njih u drugi, bilo da se radi o kretanju, bilo omirovanju, i omogui, na taj nain, pristup vreme-nu . Ali nisi Ti ostavio nju bez oblika, jer pre danasvakog, sazdao si, u naelu, nebo i zemlju, dvadela o kojima sam, inae, ja govorio drugde.

Meutim, Zemlja je bila nevidljiva iJ$ao-tina i tama vladae nad ponorom. Ovim rei-ma sugerie Pismo ideju bezoblinosti, ne bi litime postupno navelo one koji ne shvataju daapsolutna lienost oblika ne povlai sobom nu-no i ne-bie. A upravo je iz ove bezoblinostiimalo da proistekne ono drugo nebo, vidljiva iureena zemlja, voda u svojoj lepoti, kao i sveto je po predanju bilo sainjeno za odredenihdana, tokom sazdavanja sveta. I upravo zbogpravilne izmene pokreta i oblika, nuno ovdedolazi do promena u vremenu.Evo kako, moj Boe, razumem ja Tvoje reiiz Pisma: U naelu sazda Bog nebo i zemlju. A

56

Zemlja bee bez oblija i pusta i bee tama nadbezdanom, a da se ne navodi dan kad je to ui-njeno. Drim ja, naime, da, uistinu to, da je reovde o Nebu neba, o intelektualnom Nebu gde umuspeva da saznaje istovremeno, a ne jedno zadrugim i ne kao zagonetku ili u ogledalu, vecelovito, oigledno i neposredno. Ne uvia onas ovo, as ono, ve, kao to sam kazao, sve tou isti mah, bez razlikovanja u vremenu. Sto se,pak, tie zemlje, drim da je re ovde o nevid-ljivoj i haotinoj zemlji, slobodnoj od vremen-skih promena, koje bi donosile as ovo, as ono,jer tamo gde nema oblika, ne moe ni biti rei oovome ili onome.

I upravo te dve stvari: prvu, oduvek harmo-ninu i drugu, potpuno bezoblinu, naime, nebo- mislim na Nebo neba - i zemlju - onu nevid-ljivu i haotinu - ima u vidu tvoje Pismo, neutonivi dan. Jer, navodei: U naelu sazda BogNebo i Zemlju, ono odmah i kae o kojoj se zem-lji radi, ali time to iznosi da je drugoga danabio sazdan nebeski svod, prozvan, takoe, nebom,ono samo sugerie o kome se nebu prethodnogovorilo, bez samog oznaavanja dana.Zadivljua dubina rei Tvojih! Ali nude onesamo ono spoljanje u sebi, smejui se kao

57


28/70

Sveti Avgustinpokazuje mu se Ti i dostaje, da se nikada neokrene ono ni od Tebe, ni k sebi.

Takvo je upravo to stanite Boga koje ne-ma nieg zemaljskog u sebi, nieg to bi dralodo telesne materije, i mada nebesko, potpuno jeduhovno, uestvujui u venosti Tvojoj, jer jebez nedostatka s obzirom na nju. Sazdao si gaTi zo, venost samu, i za venost venosti, i po-stavio Zakon koji ne prolazi nikad. Ali nije onoi suveito s Tobom, jer ima poetak, a to je ne-to onda to je stvoreno.

Sumnje nema, ne nalazimo mi vreme premudrosti ove, jer je sazdana bila ona pre svegauopte. I ne radi se ovde o mudrosti iji si otacTi, Boe na, a koja Ti je apsolutno jednaka isuveita, kojom su sve stvari sazdane, i pred-stavlja naelo u kome si stvorio Ti Nebo i Ze-mlju, ve o sazdanoj mudrosti, ili intelektualnojprirodi koja, promiljanjem svetlosti Tvoje, bivasvetlost i sama - jer ma koje bilo bie, nazivase ono takoe i mudrost. Mi takvu razlikuizmeu svetlosti koja osvetljava i one koja jesamo odsjaj uviamo jednako i u sluaju mu-drosti koja sazdaje i one koja je sazdana, ili,pak, pravde koja opravdava i pravde nastale izopravdanja. Ne nosimo li mi jednako ime Tvoje

< 6 0 j

Ispovestipravde, i zar jedan od slugu Tvojih nije bio re-kao: Da bismo bili pravda Boga u njemu.

Nalazi, dakle, mesta ovde mudrost sazdana presvakog bia, poput duha obdarenog razumom iumbni, u vetom Gradu Tvome, Majci naoj, Gradugornjem, slobodnom i veitom na nebesima - akojih nebesa, ako ne nebesa nebesa koja Te hvale,ili Neba neba koji je u Gospodu? Nema sumnje,ponavljam to, ne uviamo mi da postoji vremepre mudrosti ove, jer sazdana prva, ona prethodinastanku svega. Ali dolazi pre nje, bez sumnje,venost samoga Tvorca, kome duguje ona svojeporeklo, mada ne to u smislu vremena koje nijepostojalo jo, ve kao jedno sazdano bie."~J I tako, ona potie od Tebe, Boe, ne prestaju-

I i da bude razliita od Tebe, i potpuno drugaijeI sutine. Ipak, ne nalazimo mi vreme pre nje, akni u njoj samoj, jer promilja ona uvek lice Tvoje,

a da se nikad ne okrene od njega, pa ne pozna-je, stoga, ni bilo kakvu razliitost, bilo kakvu pro-menu. Meutim, ima neega u njoj to bi je mogloda odvue do hladnoe i tame, da nije visokeljubavi koja je spaja s Tobom, inei da poprimikao u podne pravo, svetlost i toplotu od Tebe.O, raskono, o, prelepo stanite! Voleo sam tulepotu, mesto gde poiva u slavi moj Gospod,y#D


29/70

Sveti Avgustin

on koji te stvorio i koji te ima. Uzdiem ja k te-bi za svog zemaljskog hodoaa, molei onogko te sazdao da me ima takoe u tebi, jer je jed-nako stvorio On i mene. Lutao sam kao izgublje-na ovca, ali se nadam da u ti se vratiti, jednom,na leima svog Pastira koji te je sazdao.

Sta kaete o tome vi, vi koji mi proti-vureite, smatrajui Mojsija, ipak, vernim slu-gom Boga, a knjige njegove proroanstvimaduha svetoga? Nije li ba ovde to staniteBoga, koje, ne suveito s njim, vlada ipak nanebesimaizvesnom venosti, gde samo uzaludtragate vi za promenama vremena, ne nalazeiih? Jer se uzdie ono izvan protenosti svake,prolaznosti i trajanja, ono ije je sve dobro utome da bude zauvek usko povezano s Bogom.Da, nema sumnje, odgovarate vi. Pa, onda, usvemu onome to je moje srce govorilo o Bo-gu, dok je oslukivao u sebi glas slave boan-ske, ta nalazite vi da je lano? Hoe li to bitiono o bezoblinosti materije liene poretka sva-kog, pri takvom odsustvu forme, kao to ni,ponovo, bez poretka nije moglo biti ni vremen-skih promena uopte? Pa, ipak, ovo gotovo ni-ta, iako ne i u celosti nita, nalazi poreklo uonome putem koga postoji sve to inae posto-

M'

I

Ispovestiji, ma kako neznatno bilo takvo postojanje. -Ne poriemo mi nita, kaete i ovaj put vi.

elim, Gospode, progovoriti pred Tobom s oni-ma koji pristaju na sve to je istina Tvoja kazaladuhu mome. A onima koji poriu to i od laveasvog bi gotovo da ogluve, nastojau da vratimmir, ne bi li tako rei Tvojoj otvorili srca svoja. Od-gumu li me, pak, i odbace, preklinjem Te, Gospo-de, ne ogradi se od mene utanjem svojim, vekazuj istinu srcu mome, jer samo Ti moe govo-riti tako. Neka drugi napolju duvaju u prainu i zasi-paju njome svoje oi, a ja neka siem u skroviteTvoje i pevam Ti pesme ljubavi. One koje nosimna usnama pri ovom hodoau po zemlji, punedrhtaja i enjivog seanja na Jerusalim. I srca uz-dignutog k njemu, domovini mojoj, Jerusalimu,majci mojoj - i k Tebi njegovim kraljem, prosve-titeljem i ocem, suprunikom nevinih i silnih ra-dosti i neizrecivog blaga koje donosi sve to, potosi Ti najvie i istinsko blago. Da se ne bih vieodvraao od Tebe, sve dok mi, posle toliko lu-tanja i rasipanja, ne bude vratio Ti spokoj naj-drae majke, izvorita duha moga i sigurnostimoje i ostao zauvek tu, Boe, o milosti mojal

Onima, pak, koji ne kau, dodue, da je sveto netano, kad je ve istinito, niti poriu Tvoje

V-,"' 63

Sveti Avgustin Ispovesti


30/70

Pismo, telo svetoga Mojsija, ugled, niti najvieautoritet koji nam omoguava ono da sledimo,ali nam ipak prebacuju protivurenosti, evo taja upravo odgovaram: Budi Ti, o Boe, sudi-ja ispovesti moje, i reci njihovog protivljenja!Bez sumnje je to istina, rei e oni, no nijeto Mojsije imao u vidu, govorei pod otkrove-njem Duha Svetoga: U naelu sazda Bog Nebo izemlju. No, reju nebo nije on oznaio ovdeonaj duh, ili razumsku sutinu koja promiljaveito lice Boga, niti, pak, reju zemlja, ma-teriju lienu oblika. - Pa, ta onda? - Ono tokaemo mi odgovara vie njegovoj istinskoj mi-sli i izgovorenim recima. Naime, reima neboi zemlja hteo je on da oznai, najpre, celovi-to i ukratko, itav vidljiv svet koji postoji, dabi izdvojio otuda, potom, lan po lan, kod po-brojavanja dana, sve ono to se svidelo DuhuSvetom da imenuje tako. Jer je narod kome seobraao on bio neduhovit i prost, pa je draoda mu valja od svih Bojih dela saoptiti samoon a koja su mogla da se vide.

No, slau se oni sa mnom da se pod ne-vidljivom i haotinom zemljom, tom tamomnad bezdanom, odakle je itav vidljiv i poznatsvet proiziao i bio ureen u smislu poretka

dana, moe bez bilo kakve neloginosti razume-ti ova liena svake forme materija.

Ali, zar neko drugi nee rei da rei ne-bo i zemlja sugeriu u duhu ideju bezobli-ne i neureene materije, jer je ceo vidljiv svet,a svim stvarima i biima koja se sreu u njemu- to sve uobiajeno oznaavamo nebom i zem-ljom - bio upravo od toga sazdan i dovren.

ta, ipak, ako neko, ponovo, bude rekao:Nije bez razloga to to je sve nevidljivo i vid-ljivo prozvano 'nebom' i 'zemljom' i itavo sazda-vanje, ostvareno, inae, u mudrosti ili naelu^oznaeno s te dve rei. No, poto susva biaproistekla ne iz supstancije Boga - budui neis-tovetna s njim - ve iz niega i kako sadre usebi naelo promenljivosti, bilo da ostaju stal-na, kao ono veito stanite Boga, bilo da semenjaju, poput due i tela oveka, zajednikamaterija svih tih vidljivih i nevidljivih stvari(ona jo bezoblina, no podatna za formu mate-rija, od koje su morali biti stvoreni nebo i ze-mlja - drugim reima, sve vidljivo i nevidljivosazdavanje, ali ve obavljeno u dva sluaja)bila oznaena upravo tim reima: nevidljiva ihaotina zemlja i tama nad bezdanom. Jedinorazlikovanje koje bi valjalo uvaiti ovde jeste

65


31/70

Sveti Avgustinda je u prvom sluaju re o izvesnoj telesnostipre svakog odreenja oblika, a u drugom, o iz-vesnoj spiritualnosti, pre no to je njena bez-granina fluidnost zaustavljena i mudrost jeproela svetlou svojom.

Neko bi drugi, isto tako, mogao rei akohoe: Kad itamo da je u naelu sazdao BogNebo i Zemlju, izraz taj se ne bi mogao da od-nosi na nevidljive i vidljive, kao sazdane i do-vrene stvari, ve pre na izvesnu skicu njihovu,jo uvek neodredenu, kao na materiju pogodnuza formu i svako sazdavanje, jer su postojale unjoj neodredeno, bez razlikovanja oblika i svoj-stava, supstancije koje su, primivi svaka svojeodredenje, nazvane 'nebo' i 'zemlja' - jedna du-hovna, a druga telesna.

Sluam tako ja i poredim tumaenje, ali sene elim svaati oko rei. Niemu ne slui to semda naudi onome ko nas slua. Zauzvrat, Zakon jedobar i pomaze sh'aranje, bude li koriten kakovalja, jer kao cilj svoj ima on milost koja dola-zi iz istog srca, dobre savesti i iskrene vere. Ana je uitelj znao kako da u dve reenice sa-me on sav zakon i proroanstva sva. Poto ih,pak, ja strasno ispovedam, Boe moj, svetlostioiju mojih u tami, ta mari ako te, bez sumnje

66

^lspovestfl.istinite rei, budu protumaene ovako ili onako?Zar bi smetalo, ponavljam, ako neko drugi sma-tra za pravi smisao svetog pisca takav koji bise razlikovao od naeg? Jer svi koji itamo, na-stojimo da prodremo u namere pisca i verujuida ovaj govori istinu, i ne pretpostavljamo dabi mogao da neto kae to je lano, ili, barem,verujemo da je takvo. Poto se, pak, svako od nas

*V ' '.--:.-:*:... - - - 'trudi da dosegne u Svetom pismu pravu misaonjegovog pisca^ ta ima loeg u tome, o, svet-losti iskrenosti svake, ako shvatimo neki srnisapna nain koji nam saoptava Ti, a da ne budepri tom to i stvarna misao onoga koga itamo?Mada bi i on sam, sve i ne mislei kao mi,imao u vidu ne drugo do istinu samu?

Prijsvemu tome tano je, Gospode, da si saz-dao Nebo i Zemlju, kao i daje naelo, u stva-ri, ona mudrost u kojoj si stvorio sve. I tanoje da u vidljivom svetu uestvuju dva velikadela, nebo i zemlja - neka tek ovim reima bu-de oznaeno sve to je sazdato i oblikovano. Data dva pokretna tela sugeriu naem duhu idejubezoblinog, pogodnu da poprimi izvestan oblik,koja je na taj nain izmenljiva. Da se promenevremena ogluuju o bie u toj meri sjedinjenos jednim stalnim oblikom, da, mada samo po-< g >


32/70

*$>veti Avgustin |kretljivo, ono se ne menja ipak, i da ta bez-oblinost, to gotovo nita, ne podlee jednakopromenama vremena. A, potom, i da se materijaiz koje bi valjalo sazdati neku stvar, naziva e-sto imenom same stvari, te da je bilo moguesasvim imenovati nebom i zemljom bilo kakvulienost oblika, koja bi posluila jednom docnijekod sazdavanja samog. Kao i da od svega to jesazdano uopte i poseduje oblik, nema nieg tobi vie od zemlje i ponora bilo blie ideji bezobh-nog, ili da je svako sazdano bie i ono koje e bitito tek, Tvoje sopstveno delo, jer sve nalazi svojpoetak u Tebi. Tanoje, najzad, da i sve to jesazdato od bezobline matenie , biva najpre bez- 5 5 ^ oblik-

* Od svih ovih nesumnjivih istina onih koji-I ma si dao da ih promiljaju svojim unutranjim\^/okom i koji pouzdano dre da je Mojsije sluga

Tvoj, govorio istinu u duhu, poao bi jedan odneke od njih i rekao: U naelu sazda Bog Neboi Zemlju, znai to da je u svojoj rei, suveitojs njim, stvorio On razumski i ulni, ili telesni iduhovni svet. Neko drugi, pak: U naelu sazdaBog Nebo i Zemlju znai to da je u svojoj reisuveitoj s njim stvorio On, izvorno i celovito,postojei svet i sva bica koja susreemo u njemu.

68

hpovesti

Wr

, ''

Neko trei: U naelu sazda Bog Nebo i Zemlju,to jest, u rei svojoj, suveitoj s njim, stvorioje Bog bezoblinu materiju, od koje su bila saz-data potom duhovna i telesna bia. Neko etvr-ti , ponovo: U naelu sazda Bog Nebo i Zemlju,naime, u svojoj Rei suveitoj s njim, stvorio jeon bezoblinu materiju svih telesnih bica, a gdesu bili jo uvek pomeani nebo i zemlja kojevidimo sada, razliite i odreene, u celini svemi-ra. Najzad, neko peti: U naelu sazda Bog Neboi Zemlju, znailo bi to da je na samom poetkustvaranja sazdao Bog bezoblinu materiju, gdesu se jedino nejasno siutili nebo i zemlja, koje,nastale, vidimo danas onako celovito sa svimbiima koja sadre.

Jednako stoji stvar i s tumaenjem rei kojeslede upravo i gde bi od vie istinskih naina dabudu shvaene one, svako mogao da izabere onajsvoj sopstveni. Tako za nekog: A zemlja beenevidljiva i haotina i tama vladae nadponoromoznaava upravo supstanciju telesnih stvari, saz-danu Bogom, kao bezoblinu i neureenu mate-riju, lienu svetlosti. Za drugog, pak: A zemljabee nevidljiva i haotina i tama vladae nadponorom znailo bi da je celina Neba i Zemljebila jo uvek bezoblina materija, liena svet-

69



33/70

losti, odakle je proizilo potom ovo telesno ne-bo i ova telesna zemlja, sa svim to se nudiuopte ulnosti naoj. Neko trei e rei da: Azemlja bee nevidljiva i haotina i tama vladaenad ponorom oznaava da je celina zvana nebo izemlja bila jo uvek bezoblina materija, lienasvetlosti, odakle e proizii potom inteligibilno ne-bo - nazvano Nebo neba - kao i zemlja - naime,itava telesna priroda, zajedno s ovim telesnimnebom ovde i svim to je vidljivo i nevidljivouopte. Neko etvrti bi rekao, potom: A zemljabee nevidljiva i haoticna i tama vladae nadponorom - da nikakva bezoblinost ovde nijeoznaena u Pismu reima nebo i zemlja. Ne, ta-kva lienost oblika je postojala vec i nju upravoPismo naziva nevidljivom i haotinom zemljomi tamnim ponorom, da bi od nje sazdao Bog, kaoto je kazano ve, nebo i zemlju, u smislu svegatelesnog i duhovnog to postoji uopte. Ili, najzad,neko peti: A zemlja bee nevidljiva i haotina itama vladae nad ponorom - to jest, postojala jevec izvesna lienost oblika materije, iz koje je, ka-ko Pismo upravo navodi, stvorio Bog nebo i ze-mlju, kao celinu telesnog sveta, sastavljenu iz dvavelika dela - nieg i vieg, sa svim biima kojaim pripadaju, i na koja nailazimo uobiajeno.

70

Protiv dva pomenuta gledita moe se iz-neti sledea primedba: Odbijate li da reima'nebo ' i 'zemlja' oznaite bezoblinu materiju,postojalo bi onda, po vama, neto to Bog nijebio stvorio jo, a ime se posluio ipak kodsazdavanja neba i zemlje? Jer Pismo ne navo-di nigde da je Bog stvorio tu materiju jednom,sem ako se ne shvati da je upravo tako netobilo oznaeno izrazom 'nebo i zemlja', ili samo'zemlja\ onda kad je kazano: U naelu sazdaBog Nebo i Zemlju. Ali bismo morali, pri.tom, usluaju recenice: A zemlja bee nevidljiva i hao-tina i tama vladae nad ponorom, ak i da seu Pismu htelo tako da nazove jedna bezoblinamaterija, imati u vidu ne drugu materiju do onukoju je sazdao Bog, u smislu prethodnog stiha.

Na ove primedbe, pak, pristalice oba gle-dita koja smo naveli - ili samo jednog od njih- mogle bi da odgovore: Ne poriemo mi daje ta bezoblina materija bila sazdana od Boga,od koga potie, zaista, svako istinsko dobro. Sveto je stvoreno i oblikovano predstavlja, po nama,dobro na viem stepenu, ali doputamo da jed-nako i ono to je samo pogodno za stvaranje ioblikovanje bude i dalje dobro, mada, ovaj put,- na niem stepenu. Sto se tie utanja samog

71


34/70

Sveti Avgustin

Pisma o stvaranju ove bezoblinosti putem Boga,ne mali je broj i drugih bia o kojima ono nekazuje da postoje. Spadaju tu heruvimi i serafi-mi, recimo, kao i ona o kojima apostol govoriizriito: poput prestola, gospodstva, poglavarstva,vlasti, i koja predstavlja takoe Boje delo. Jer,bude li se htelo da reima: Sazda on Nebo i Ze-mlju obuhvati sve, ta bismo kazali onda o voda-ma nad kojima se Boji duh bio uzneo? Shvateli se one pod imenom 'Zemlja', kako pod tomrei podrazumevati tada materiju bez oblika,kad ve nude vode naim oima toliko lep pri-zor? I, u tom sluaju, zato Pismo govori da je odte bezobline materije stvorio Bog nebeski svod,nazvan Nebo, a da ne kazuje nita o sazdavanjuvoda? Jer, nisu nevidljive one, niti liene oblika,budui da vidimo i sami kako skladno i divno pro-tiu. Neka su, ponovo, stekle one svu svoju le-potu u trenutku kad je Bog kazao: Neka se vodeispod svoda sakupe, u smislu da oznai to da oveprime svoj oblik. No, ta kazati u tom sluaju ovodama iznad svoda? Budui bez oblika, nisu onezadobile tako poasno mesto, i nigde se u Pismune ita pod kojom su rei bile sazdane one.Postoje. tako, stvari koje Postanje preutku-je, mada su nesumljive one kako za veru, tako

72

Ispovesti

i za razum, i nikakvo valjano poduavanje ne bismelo uzeti ih za suveite s Bogom, pod izgo-vorom da je o njima re u Postanju, ali ne i otrenutku u kom su one sazdane, Pa onda, zatone bismo shvatili, u svetlosti istine, da je i bez-oblinu materiju koju Pismo naziva nevidljivomi haotinom zemljom, ili tamnim bezdanom,izvukao Bog jednako iz nieg pa nije, po tome,ova suveita s njim, mada pripovest izostavljada navede taan momenat njenog sazdavanja?

Sasluavi ova razliita miljenja, i valjanoodmerivi ih, koliko mi samo doputa to slabostmoja, koju ispovedam ja Tebi. Boe moj, mada Tije ona znana, uviam da se mogu javiti dve vrsteneslaganja povodom poruka izraenih znakovima,inae dostojnih vere: jedna se odnosi na sutinuIstine same, a druga na nameru glasnika njenog.Ili, tragati povodom stvaranja za okolnostimanjegovim jedna je stvar, druga, pak, ta je Moj-sije, taj predivni sluga vere Tvoje, imao na umuda saopti itaocu, ili svome sluaocu.

U pogledu prve od pomenutih stvari, buditepodalje od mene svi vi koji drite ono to jelano za pouzdanu istinu! U pogledu, pak,druge od njih, jednako podalje od mene svi vikoji umiljate da je Mojsije govorio bilo ta po-

73


35/70

Ispovestii reima nebo i zemlja hteo, recimo, da nasuputi na svu duhovnu i telesnu prirodu, ali neonu sazdanu i dovrenu, vec bezoblinu i u stanjuobrisa. I vidim ja jasno da bi oba smisla moglabiti prepi$ana ovde s jednakom verodostojnocu.Ali koji je od njih Mojsije imao, upravo, u vidu,izrazivi se tako, ne uviam ja dovoljno dobro.U svakom sluaju, ak i da se radilo o neemutreem, to ovde ne navodim, zapisujui reiove, siguran sam ja da je jedan tako veliki o-vek morao videti istinu i izrazili je valjano.

Neka mi, dakle, niko ne dosauje vie go-vorei: Nije Mojsije mislio ono to kae ti, veono to govorim ja. Ili, bude li mi reeno:Otkuda zna da je Mojsije uzimao te rei upra-vo u smislu koji im ti pridaje, ja bih se mo-rao da uzdravam, ili bih odgovorio moda onoto sam ve rekao ranije, nastojei da ubedimnekoga koga je inae teko ubediti. Ali kad mikau: Nije Mojsije mislio ono to kae ti, veono to govorim ja, ne sporei ipak osnova-nost samih tih stanovita, onda, o bedni ivote,o Boe, u ijim grudima ne poiva besmisao,uini da padne na moje srce kap rose Tvoje, nebih li podneo tako ljude poput ovih. Jer govoresve to oni ne stoga to su boanski ljudi, niti

75

Sveti Avgustin


36/70

jer su videli sve jasno u srcu Tvoga sluge, vejer su hvalisavci samo koji ne razumeju niticene Mojsijevu misao, ve jedino onu svoju i osebi i ne jer je istinita, vec zato to je to njihovamisao. Inae bi morali da prihvate i tuu misaokad je ova istinita, kao to i ja potujem sveono to kau onda kad govore istinu - ne zatoto je re o njima, ve o istini, koja samom tominjenicom prestaje da im iskljuivo pripada.No, ako bi je videli i oni kao istinu, pripaemi ona onda kao i njima, budui na taj nainjedno opte dobro, svih onih koji istinu vole.

Stoga, kad tvrde da prava Mojsijeva misaonije ona koju mu pripisujem ja, ve ona kojuoni uzimaju da jeste, to mi se nastojanje njiho-vo ne svida, i ja ga odbacujem. Jer, ak i da jeto tako, njihovo presmelo tvrenje poiva ne nasaznanju, ve na odvanosti, i ne na jasnomuvidu, ve na tatini.

Zato su istine Tvoje opasne, Gospode, jerne pripadaju one ni meni niti ovome ili onome,ve svima nama. Poziva nas Ti da uzmemo ude-la u njima, ali i upozorava da ih ne smatramosopstvenim, sem ako ih se ne elimo liiti takoi sami. Onaj ko bi da koristi sam ovo dobrodato na uivanje svima, i nastoji da prisvoji ne-

i

Ispovesti

to to je inae opte, morao bi biti odatle iz-gnan i priveden u sopstveno skrovite, prelazeitako put od istine do lai, jer govori iz sebeuvek onaj ko kazuje laii.

O, Boe, pravedni sudijo, Ti Istino sama! Po-uj, da, pouj ta odgovaram ja takvom protuslov-cu! Govorim ja to sve pred Tobom i pred braomsvojom koja koriste zakon kao zakon, u smislunjegovog cilja, kao milosti Tvoje. Posluaj i vi-di ta mu odvraam ja, ako Ti se vec svidi to.

Evo moje bratske i miroljubive rei njemu:Vidimo li, recimo, i jedan i drugi da ono togovori je tano, i vidimo li isto tako da onoto govorim ja je tano, ta gde mi to vidimoonda? Nema sumnje, niti ja u tebi, niti ti u me-ni , ve obojica u nepromenljivoj istini, koja po-iva iznad naih umova. Ako se slaemo ve osamoj svetlosti Gospoda naega Boga, zato sesporiti oko miljenja blinjeg svog, kad ipak nemoemo videti ovo, kao to vidimo nepokretnuistinu samu? I kad bi se Mojsije pojavio prednama i kazao: Evo ta je bila moja istinskamisao, ne bismo ni tad videli samu ideju njegovu, ve jedino verovali u nju. Uzdrzimo se, dakle,da se gloiimo jedni s drugima povodom Pisma.Volimo Gospoda naega Boga itavim srcem

76J 77


37/70

Sveti Avgmtinsvojim, svom duom svojom, svim umom svojim,i blinjega svog kao samoga sebe. Ne veru-jemo li da je Mojsije govorio u smislu ova dvapravila milosti, pored svega to je mislio on,inae, u knjigama svojim, pripisivali bismo on-da Gospodu lai, dodeljujui reima Njegovogsluge smisao razliit od onog koji im je On sambio naloio. I dok bi mnotvo savrenih istina mo-glo biti izvedeno iz ovih rei, kakva ludost odistadoputati da je Mojsije imao u vidu tek pojed-inu od njih, rizikujui da povredimo time ovumilost ka kojoj nas vodi, inae, sve to je rekaoonaj ije rei nastojimo da objasnimo ovde.

A ipak, Gospode - Ti na koga se oslanjamdok padam, i koji si poinak za umor moj, Tikoji slua ispovesti ove i oprata grehe moje,propisujui mi da volim blinjega svog kao samo-ga sebe - ne mogu da verujem da je Mojsije,verni sluga Tvoj, bio darovan od Tebe manjenego to bih ja to eleo sam da sam bio roen unjegovo vreme i da si me pozvao Ti da Ti sluimsrcem svojim i jezikom svojim, ne bih li rairiotako medu ljude ove spise, koji bi i za mnogovekova potom bili u toj meri potrebni svim na-rodima da univerzalno potvrde time svoj uglednad svetim uiteljem tatine i ponosa.

78

IspovestiTraio bih, da sam bio ja onda Mojsije -

to da ne. zar ne potiemo svi iz istog grumenai ta je ovek, ako se Ti ne sea njega? - da,traio bih da sam bio Mojsije i da si mi bio na-loio da piem Postanje,da primim od Tebe izra-ajnu sposobnost i stilsko umee, ne bi li i onikoji jo uvek ne shvataju na koji nain sazda-je Bog usvojili moje kazivanje. I da, ve kadrida to uine, uvide oni, bez izuzetka, u saetimreima Tvoga sluge sve istine koje bi im nji-hovo miljenje bilo dostavilo, i, najzad, ako biu svetlosti Tvoje istine neko drugi imao dru-gaije tumaenje, da je mogao da takode izvedeovo, polazei od istih rei.

I kao to je na malom prostoru neki izvorobilniji, ili s vie tokova zaliva on prostranijepovri, od onog koji idui odatle prolazi mnogekrajeve, tako isto i pripovest rairena u Tvojeime, gde su nala mesta tolika budua tumae-nja, nudi u nekoliko prostih rei bujicu provid-nih istina, i gde svako izvlai po svome deoistine koji trai, nadogradivi ga potom i sam usvom dugom verbalnom kazivanju.

Poto se proitaju ili uju ove rei, ima onihkoji zamiljaju Boga kao oveka, ili kao vrstumase obdarene neogranienom moi, koja je, ne-

79


38/70

Sveti Avgustin

kom novom i neoekivanom odlukom, sazdalaizvan sebe, i nekako na daljinu, Nebo i Zemlju- dva ogromna tela, gornje i donje, koja obuh-vataju sobom sve to postoji uopte. Kad uju,recimo: Bog je kazao: Neka bude to, i to bi,zamiljaju oni izvesne rei koje poinju, trajupotom, i nestaju, i zvuk kojih iezava u istovreme kad i dolazi na svet bie koje su oneprizvale da nastane. A jedno obeleje telesno-sti nose i sva njihova druga tumaenja.

Ti su tamo i dalje tek mala deca, jo uvekanimalnog duha: i dok se njihova slabost povo-di za do kraja jednostavnim jezikom, zdanjenjihove vere ne poiva time manje pouzdano,te vere koja ini da saznaju i budu sigurni daje Bog sazdao sve supstancije, ije zadivljujueobilje prispeva odasvud pred njihova ula.

No ako bi se, prenebregavi Tvoje rei, is-pruio jedan od njih, u svojoj tatini, izvankolevke gde je othranjen. on bi pao, jadnik!Imaj milosti za njega, Gospode, i ne dozvoli daprolaznici gaze ovo goludravo ptie. Poaljinekog svog anela da ga vrati u gnezdo, gde biostalo sve dok ne poleti!Ima i drugih kojima se ove rei ne ine kaognezdo, ve kao senovita uma gde, veselo ska-

80

Ispovesti

kuui pod granjem i pred skrivenim plodovi-ma koje irac, kljucaju i cvrkuu.

A poto proitaju, ili uju te rei iz Po-stanja, vide oni da sva vremena, prola i budu-a, prekriva veita i stalna postojanost Tvoja ida nema stvorenja u vremenu koje nisi sazdaoTi. Da volja Tvoja, istovetna biu Tvome, jesteTvorac svega to postoji, a da se ni u emu neizmeni i sama, i da ne nalazi u njoj mesta nekohtenje koje se ne bi javilo u njoj sve dotle. Danisi oblikovao Ti iz sebe sva bia po liku svo-me, ve izvukavi iz nieg bezoblinu supstan-ciju, koja je, mada u svemu razliita od Tebe,bila ipak pogodna da primi neki oblik - po sliciTvojoj i liku Tvome - i vrati se, najzad, u Tebe,bie jedino, po meri unapred predvienoj za sva-ko od njih, saglasno njegovoj vrsti. Te da su, stoga,i sva bia savreno dobra, bilo da obitavaju uo-krug bia Tvog, bilo da, vie ili manje udaljenaod Tebe, iskuavaju raznovrsne promene svemira.

Vide oni sve to i raduju se u svetlosti istineTvoje, koliko im samo omoguava to njihovaslabost ovde dole.

Neko, pak, itajui ove rei: U naelu sazdaBog Nebo i ej//wTpoarrazumeva pod nae-lom mudrost, jer nam ona takoe govori.

81



39/70

Opet, neko drugi, razmiljajui o istim reima,shvatio bi pod naelom poetak stvaranjasamog, pa e: Bog sazda u naelu, biti za njegaistovetno sa: Sazda Bog pre svega.Meu onima, jpak, koji pod jei naelorazumeju da je stvorio Bog u mudrosti svojojnebo i zemlju, jedni e rei da je pod ovim na-zivima sazdao On materiju neba i zemlje, po-desnu samo za dalje oblikovanje, a drugi - dase radi o supstancijama, ve stvorenim i obliko-vanim, ili, ponovo, da re nebo oznaavaoblikovanu i duhovnu prirodu, a zemlja ne-oblikovanu, materijalnu.

A takva se raznolikost tumaenja sree ikod onih koji pod reima nebo i zemljapodrazumevaju jo uvek bezoblinu materiju,koja e posluiti potom kod sazdavanja stvar-nog Neba i Zemlje. Naime, jedan od njih bi vi-deo tu osnovu razumskih i ulnih supstancija,drugi, pak, tek materijalan izvor sveg telesnogsveta, dostupnog, uopte, ulima.

Najzad, i od onih koji u pomenutom sluajumisle da nebo i zemlja oznaavaju ve or-ganizovana i u svemu ve dovrena bia, imajujedni u vidu kako vidljiv tako i nevidljiv svet,a drugi, pak, samo vidljiv svet, gde se uoava-

< 8 2 \

ju, inae. osvetljeno Nebo i Zemlja koja je utami, sa svim sto ovi sadre.

No, onaj ko uzima rei: U naelu sazdaBog..., u smislu, upravo, sazda pre svega, on ti-me, u stvari, shvata nebo i zemlju u zna-enju materije neba i zemlje, to jest celovitogsazdavanja svega telesnog i duhovnog uopte.Bude li, pak, drao da je re ovde o jednomve oblikovanom skupu, imali bismo prava po-staviti mu pitanje: Ako je Bog to uinio presvega, ta je on radio potoml Jer poto je pret-postavio da je celina ve sazdana, ne bi on mo-gao da nade nita vie, i bilo bi mu neugodnoda uje: Sta znai ovo pre svega, ako nije ni-ta dolo potoml

Meutim, pretpostavi li se samo da je Boguinio najpre materiju bezoblinom, aj>ptoin jojsaoptio oblik, ne bi bilo nieg neloginog utome, no pod uslovom da bude uvaeno ono toposeduje prvenstvo s take gledita venosti,vremena, izbora, porekla. U prvom sluaju, reci-mo, da svemu prethodi Bog; u drugom, da cvetprethodi vou; u treem, da plod dolazi precveta; u etvrtom, da zvuk nastaje pre pesme.Od pomenutih, pak, mogunosti, prva i po-slednja se shvataju odista teko, a sasvim lako



40/70

t

/ S ^

druga i trea. Muno je i odista teko, Gospo-de, pomiljanje venosti Tvoje, koja, mada nepo-kretna, sazdaje pokretne stvari, stiui timeprednost nad njima. Koliko prodornosti valja,zar ne, da .bi se shvatila, bez velikog napora,prednost zvuka nad pesmom. Jer pesma jesteoblikovan zvuk, no neto moe postojati a dane bude oblikovano - dok sve to ne postoji ne-ma, dakako, ni oblik. Materija, tako, prethodionome to se izvodi iz nje, ali ne u smislu de-latnog uzroka (ona je pre sazdana i sama), nitiu vremenskom pogledu, jer ne odajemo mi naj-pre neorganizovane zvukove, koje bismo potomoblikovali kao pesmu, kao to od drveta ili sre-bra pravimo koveg ili vazu. Jer, ove materijeprethode u vremenu predmetima koji se od njihprave, ali nije stvar istovetna i s pesmom. Pe-vajui, naime, mi sluamo zvuk pesme, i nemaovde prvo neoblikovanog zvuka, a potom obli-kovane pesme. Poto se zauje, on iezava, ine ostavlja nita to bi nadalje posluilo da bu-de oformljeno po pravilima umetnosti. Tako jepesma sazdana od zvuka kao od materije svoje,kao to i ovaj, da

Documents

SvAvgustin - Ispovesti