Endru T. Kamings

Crno sunct - sol nlger

Oznaka za sol nigtr je obian cmi ktug. Ono predstavlja duh sun- ca tokom njegovog naizmeninog prolaska kroz podzemni svet. U an- tikim kulturama bilo je rasproslranjeno verovanje da sunce nestaje i ponovo se pojavljuje. Prema egipatskim rukopisima, tokom tog prola- ska sunce postaje skriveno , odnosno gospodar smrti", lovaki soko" koji je sakriven u tajnoj piramidi najvee tmine". Cmilo cmog sunca je tamno onoliko koliko je jaka svetlost obinog sunca. Cmo sunce, ko- je je uglavnom bilo muki simbol, postalo je simbol tamnog blizanca" sunevog boanstva. Kako se razvijalo dualistiko shvatanje, tamni bli- zanac je postao rival svom bratu, u borbi koja je podelila svet izmedu sila svetla i tame - dobra i zla.

Cmo sunce predstavlja mnoge bogove podzemnog sveta, kao to su Satum, Pluton, Had, Paiton, Apolon, Jama i pali aneli - aneli ko- ji su iz svetosti pali u podnebeski svet, kao to su Lucifer, Satana i Belzebub koji predstavljaju neastivog u monoteistikim religijama.

Pa ipak, sunce nastavlja da sija na nebu svakoga dana, i stoga su mnogi Ijudi ouvali izvomu ideju o cmom suncu kao tajnoj i mudrijoj verziji sunevog boanstva koje je poznavalo podzemni svet isto koli- ko i nebeski.

U srednjovekovnoj alhemiji, znaenje cmog sunca je prima maler - poetna materija ili materija u svom poetnom, prvobitnom stanju.

Davidova zvezda (heksagram), peal kralja Solomona

Davidova zvezda ili heksagram naziva se i peat kralja Solomona. Sastoji se iz dva spojena trougla, jednog okrenutog nagore a drugog na- dole. Zato Davidova zvezda predstavlja zakon koji govori da je ,,sve isto i dole i gore, kao i spajanje gomjeg i donjeg. Neko je naziva i

Sve o simbolima

zvezdom mikrokosmosa", ili znakom duhovnog potencijala individue koja moe sebe beskonano da ponilava. Simbol je Ijudske duie kao kombinacije svesnog i nesvesnog. U alhcmiji predstavlja naielo nema- terijalnog, koje je oznacno srediSnjotn takom Davidove zvezde, i ko- je se ne moe zaista videti vel se mora opaziti okom uma, kao u ne- kim tibetanskim i indijskim mandalama.

Davidova zvezda je jedinstvo suprotnosti, muSkog i enskog, pozi- tivnog i negativnog, naroiito kada je gomji trougao beo a donji cm. Predstavlja porast i opadanje, hermafrodita, savrenu ravnoteu koja se stvara kombinacijom komplementamih sila kao to su vatra i voda (gor- nji trougao simbolizuje vatru, donji vodu). Takoe je i androgeni aspekt boanstva, iovekovo upravljanje pogleda u svoju sopstvenu prirodu, i blizanaka snaga kreativnosti. Sinteza je svih elemenata, sa gomjim tro- uglom kao nebeskom prirodom i donjim kao zemaljskom, celina koja ini univerzalnu individuu koja ujedinjuje dvoje kao posrednik. Kao pe- at kralja Solomona, simbol je nadmoi uma nad materijom.

U kineskoj simbolici, postoji osam pakua trigrama koji su medusob- no simbolino povezani, i svaki predstavlja sile jina i janga i sile pri- rode. Osam trigrama je podeljeno na ezdeset etiri heksagrama koji predstavljaju beskrajne interakcije izmeu ovih sila.

Dijamttar

Dijametar je simbol koji potie od prizora morskog ili pustinjskog horizonta koji svet deli na dve polovine, donju i gomju. Postoje tuma- enja da se poreklo latinske rei dijametar, koja znai prenik, moe pronai u liku boginje majke (dea maier) koja se pojavljuje u antikim mitovima o stvaranju sveta, u kojima se telo boginje majke (Tiamat, Tetis, Temu, Ma) rascepilo na gomju i donju polovinu. Obino se vo- da smatra prvobitnom tvari, simbolom dea mater - boginje majke, ko-

Endru T. Kamings

ja je u vezi m podelom vode na onu iznad i onu ispod lica zemlje (gor- nje i donje vode). U alhemiji dijametar znai ,,so", i u vezi je sa mor- skom vodom.

Dvostruki tolak

U uarim istonjakim tradicijama dvostniki to- ak oznaava venost i beskonanost. Predstavlja veni ciklus ivota na zemlji, okruien veim kru- gom kosmosa. Stoga se ovaj simbol uglavnom ko- risti kao oznaka univerzalnog boanstva ili duho- va sila prirode i prirodnih elemenata. Jezekiljeva vizija toka u okviru toka ukljuuje tradicional- nu personiflkaciju elemenata - ovek, lav, vo i orao - koji izgledaju kao krilati andeii.

EUpsa

Elipsa je povezana sa simbolikom jajeta, mandorle, nule, a ponekad se koristi i kao enski simbol ivota. Zahvaljujui svom obliku, elipsa je simbol vagine. Takoe se korisd kao simbol za oreol nad glavama svetaca.

Jaje / kosmiko jaje

Jaje kao simbol pojavljuje se u mnogim kulturama i njegovo sim- boliko poreklo je prastaro. U praistorijskim grobovima u Rusiji i ved- skoj, naena su jaja od gline koja su tu postavljena kao simboli besmrt-

Sve o simbolima

nosti. U egipatskim hijeroglifima, znak jajeta predstavlja potencijal, se- me i misterije iivota. U egipatskim sveianim obredima, univerzum se naziva .jajetom koje se zainje u asu Jednoga, svemogueg, koji ima dvojnu snagu". Ovo znaenje se takode pojavljuje u spisima alhemia- ra, koji su mu pridodali i ideju da je jaje sud u kome se nalaze sup- stance i misli. Ova ideja je povezana sa idejom o svetskom jajetu, ili .Jcosmikom jajetu", koja postoji u mnogim tradicijama. Nebesko kube je bilo poznato Itao jaje obmotano sa sedam slojeva, to je povezano sa idejom o sedam nebeskih nivoa. Kinezi su verovali da se prvobitni o- vek pojavio iz jajeta koje je sa neba poloio Tjan i koje je plutalo po prvobitnim vodama. Ova ideja je bila popularna u staro doba i oliena u shvatanju da je prvobitna vasiona, ili Velika majka koja ju je stvori- la - bila u obliku jajeta.

Kao rezultat ovih mitova, a zahvaljujui svom elipsastom obliku ko- ji sadii nevidljivi ivot, jaje je postalo simbol ivotnog principa, pot- punosti i celovitosti. Takoe je i simbol onog to je mogue, onog to se ne deli, kao i semena stvaranja, iskonskog majinstva sveta haosa. Ono je tajni izvor i uvar misterija kosmikog postojanja, prostor i vre- me. poetak, materica, simbol praroditelja, savreno postojanje ujedinje- nih suprotnosti, pteporod i nada.

Postoje mitovi kao to je onaj o Leto, koja je iz jajeta stvorila/po- loila Sunce i Mesec (Apolona i Aitemidu), kao i o Hator, velikoj egi- patskoj majci koja je na poetku sveta stvorila zlatno jaje iz Sunca.

Kosmiko jaje je u mistikoj ikonografiji sadravalo sva slova i sve brojeve, a arapska slova su bila upisana u elipsu kako bi se pokazalo

Peat iz Vavilona na kome se vi- di obolavanje kosmikog jajeta.

Endru T. Kamings

da se sve molc izbrojati i proCitati, kada se ukljui u onaj jedan poet- ni oblik. Stoga je kosmiko jaje postalo zamena za logos" i izraz za primm mobilt - prvi razlog, uzrok uzroka, boga, izraz u kome su bo- ianstva predstavljena Ijudskim simbolima. Uskrinje jaje je takode sim- bol besmrtnosti koji u sebi sadrii stari simbolizam jajeta. Kod Indija- ca. Egipana, Grka i Kineza, kosmiiko jaje, kao izvoriite univerzuma, izlce se iznenada, i sve to postoji bilo je sadrano u njemu i poja- vljuje se iz njega u trenutku izleganja. Simbol jajeta kao ishodita sve- ta pojavljuje se u Fenikiji, Japanu, Centralnoj Americi, Finskoj i na Fi- diju. Zlatno jaje predstavlja Sunce. Zmija sklupana oko jajeta ini ou- roboros. Jaje noja, ili veliko porcelansko jaje koje visi u hramovima, koptskim crkvama i damijama, predstavlja stvaranje, ivot i preporod. Alhemiiari su govotili da iz jajeta raste beli cvet (srebro), crveni cvet (zlato) i plavi cvet (cvet mudrih). Jaje je poistoveivano sa hermetiki zaptivenom vazom u kojoj se odvijao veliki rad. Filozofsko jaje" je simbol za stvaranje. U budizmu, Ijuska jajeta je ljuska neznanja, a iz- lei se iz nje predstavlja drugo rodenje, u trenutku kada ovek doivi prosvetljenje. U kineskoj tradiciji jaje predstavlja celovitost. umance predstavlja nebo a belance zemlju. Tokom stvaranja sveta, kosmiko ja- je se podelilo na dva dela, i iz dve polovine nastali su nebo i zemlja. U tradiciji druida, kosmiko jaje je zmijsko jaje , predstavljeno fosi- lom morskog pua. U Egipatskoj knjizi mrtvih, postoji opis rodenja Sun-

i Boginja meseca iz Mesopotamije, u obliku

Svt o simbolima

ca, Ra, iz jajeta koje je poloila guska sa reke Nil. Knef, zmija, izba- cila je kosmiko jaje iz svojih usta, Sto predstavlja logos. U orfikoj tradiciji, jaje je ponekad opisano kako u sebi sadri ctiri elementa. i predstavlja misterije ivota, stvaranje i ponovno rodenje, a okruuje ga ouroboros. U hinduizmu, kosmiko jaje je na prvobitnu vodu poloila nebeska ptica. Brama se pojavio iz zlatnog jajeta a nebesa i zemlja su stvoreni iz njegove dve polovine.

Kosmiko jaje je podeljeno na tri dela, na podruje ula, neba i bez- oblinog sveta (nematerijalnog). Jaje predstavlja i joni (videti dalje). Kosmiko drvo se ponekad opisuje kako raste iz kosmikog jajeta ko- je pluta nad vodama haosa. U brojnim kulturama Okeanije, prvi ovek se pojavio iz jajeta koje je poloila ptica. U sumerskoj i semitskoj tra- diciji, svet je stvoren iz kosmikog jajeta.

Jin i jang

Jin i jang simbol zvan i ta-ki (ta-chi) jeste popularan kineski simbol sa dubokim znaenjem. On predstavlja dvojnu prirodu univerzuma, po- stojanje dve suprotstavljene sile, ije sjedinjavanje stvara savrenstvo, ko- je su nedeljive i neiazdvojive, i koje karakteriu sve to postoji. On pred- stavlja ravnoteu izmedu njih, ravnoteu koja je dinamina, trajna i pro- menljiva. Ove sile su enski princip - jin, pasivni, i muki princip - jang, aktivni. Jin i jang simbol je krug podeljen sigmoidnom linijom (kao horizontalno postavljeno slovo 5), koja time obrazuje dva dela koja kao da se kreu - dinamizam koji tee od jednog do dnigog, i koji se ne bi pojavio da je linija prava. Polovina koja predstavlja jang je bela a cma predstavlja jin princip. Ali u svakoj polovini naiazi se i taka suprotne boje jer svaka situacija mora u sebi da sadri i seme svoje suprotnosti, poto jin ne moe postojati bez janga (i obratno), a ne postoji sila koja je samo muka ili samo enska. Stoga ovaj simbol ini celovitost, an-

Endru T. Kamings

drogenost, ono iskonsko, savrienu ravnoteiu i savrSenu harmoniju, istu sutinu koja nije ni jin ni jang, ali ih obe sadri. Dve sile su u stanju stalne napetosti, ali ne i sukobljenosti. Zavise jedna od druge i utiu jed- na na drugu. U biti su jedno ali u stvamosti dvoje. Predstavljaju zajed- nicu-konflikt dveju suprotnosti, koja se stalno razvija, kontinuitet i tran- sformaciju koje postoje u suprotnim situacijama. Ulaz i izlaz iz ovog kretanja su izvan njega samog, upravo kao to su rodenje i smrt izvan ivota pojedinca, kada se uzme u obzir nae svesno znanje i izbor. Ne- vidljiva vertikalna osa simbola sadri nepromenljivu nameru", tj. misti- ni centar, u kome nema kmnog kretanja, nema impulsa, nema nikakveegzistencijalne patnje. Jin i jang simbol takode oznaava uravnoteenutendenciju ka razvoju i opadanju. U kineskim trigramima, jin je predsta- vljen prekinutom linijom a jang neprekinutom. Dvojne karakteristike ji- na i janga u kineskoj tradiciji se pripisuju egzistencijalnim silama, kva- litetima, ljudskom ivotu i osobinama, ivotinjama, biljkama pa ak i predmetima. Oni se u svemu mogu uoiti. Nekad se vie istiu osobine janga a nekad osobine jina igraju dominantnu ulogu. Jin bi uvek treba- lo da dolazi pre janga jer on predstavlja iskonsku tamu koja je pretho- dila jangu - svetlosti stvaranja. Jin takode oznaava prvobitnu vodu, ono to je pasivno, ensko i enstveno, negativno, instinktivno i intuitivno, psihu, dubinu, koncentraciju, ono to je meko, fleksibilno i lako za ob- likovanje. Predstavlja ga sve to je tamno po boji ili po svojoj prirodi, i vezuje se uz princip vlanog, kao to su to zemlja, mesec, dolina, dr- vee, none ivotinje, vlana ili morska stvorenja i veina cvca. On

predstavlja krunost, podrku, lakou i irinu.Jang je aktivan, muki i muevni prin-

cip. Oznaava ono to je pozitivno, racional- nu prirodu, vetar, visinu, irenje, vrsto i tvr- do. Predstavlja ga svetlost i sve to je sve- tle boje, suvo i visoko, kao to su planine, nebo. sve solame ivotinje i veina ptica.

Sve o simbollma

Magijskc ivotinje, zmaj, feniks i ki-lin (chi-lin) jesu i jin i jang. Obdarene su kvalitetima oba tipa i ine savrenu harmoniju izmeu dve sile ili biti univerzuma. Medu cveem, lotosov cvet ima i jin i jang kva- litete.

U pakua (bagua) trigramima, jin i jang linije ine etiri para suprot- nosti, koje zajedno oznaavaju sve sile to postoje u kosmosu. Prvi par su univerzalne suprotnosti - nebo i zemlja. Zovu se ist" par poSto je zemlja jin i prikazuje se sa tri jin (prekinute) linije, a nebo je jang i prikazuje se sa tri neprekinute, jang linije. Drugi par je par organskih suprotnosti - vatre i vode. Znak vatre, koji je deo mukog naela, i- ne dve jang linije i jedna jin izmedu njih. Znak vode je deo enskog naela i ine ga dve jin linije i jedna jang izmeu njih. Trei par su elementarne, prirodne suprotnosti - planina i jezero. Planinu ine jedna gomja jang linija i dve donje jin, a jezero jedna gomja jin i ispod nje dve jang linije. etvrti par je par impulsivnih suprotnosti - vetra i olu- je. Vetar ine dve gomje jang linije i jedna jin ispod, a oluju dve gor- nje jin i donja jang linija.

Kaducej - zmijski itap

Kaducej za koji danas znamo, uglavnom kao farmaceutski simbol, sastoji se iz tapa i dve zmije uvijene oko njega, obino sa dva mala krila ili krilatim lemom. Ovo je veoma star simbol koji se nalazio u potpuno razliitim kulturama irom sveta. Postoji verovanje da mu je izvor u legendi o Merkuru koji se opkladio sa dve zmije, te da su one zato obmotane oko njegovog tapa, medutim simbol je mnogo stariji od legende. U starorimskoj kulturi je predstavljao moralnu uravnoteenost i dobro vladanje sobom. Znaenje simbola proistie iz njegovih kompo- nenti - sam tap predstavlja snagu i mo, zmije mudrost a krila istraj- nost i marljivost. lem koji se ponekad pojavljuje u okvini simbola,

Endru T. Kamings

prcdstivlja uzviene misli i mcditaciju. Kaducej je kombinacija etiri elementa: Stap predstavlja elemem zemlje, krila vazduh, a dve zmije vodu i vairu (za- to Sto njihovo kretanje podsea na kretanje vode i talasa, kakvo je takode i kretanje plamena).

U Indiji, ovaj simbol se nalazi na vratima hramo- va, gde simbolizuje zavet dranja zakletve, ali i ure- zan u kamene ploe i naziva se nagaklas. Neki istra- ivai vide slinost u izgovoru sanskrtske rei nagaa i biblijske bakame zmije nehuitan. Poreklo ovog pra- starog simbola je verovatno u Mesopotamiji jer je na- den i na peharu kralja Gudee Malgea iz 2600. p.n e., ali je njegov pravi izvor moda jo stariji. Kao i bakama zmija koja se pojavljuje u Bibliji, i u Mesopotamiji je kaducej bio simbol boga koji le- i sve bolesti. Ovo znaenje je dospelo i do starogrke kulture i odralo se do danas. U homeopatiji, gde se bolesti lee jako razvodnjenim eks- traktom samog izazivaa bolesti, on je osnovni simbol. Jedna pria u Bi-bliji jasno opisuje kako je kaducej postao homeopatski simbol. Dok suIzraeliani lutali pustinjom, jadikovali su: Zato si nas izveo iz Egipta da pomremo u pustari? (etvita knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 5). Odf govor Gospoda je bio da na njih poalje zmije otrovnice. Poto su se po- kajali, Mojsije je molio za njih i primio sledea uputstva: Naini sebi zmiju otrovnicu i stavi je na tap: i desie se da svako koga je zmija ugri- zla pogleda u tap i ostane u ivotu" (etvrta knjiga Mojsijeva, poglavlje 21, stih 8). To je Mojsije i uinio: ,,l Mojsije naini bakamu zmiju i sta- vi je na tap i svaki ovek koga je zmija ugrizla pogleda u bakamu zmi- ju i ostade u ivotu. Ta zmija na tapu bila je kaducej i pogledavi je, ovek se leio od ugriza zmije otrovnice. Istina, postoji samo jedna zmi- ja, ali i dvojnost u nazivu - nahai (zmija na hebrejskom) i nehoiet (ba- kar). Na aramejskom se bakar kae nhai. Naziv nehutan je bakamoj zmiji dao judejski car Hiskija, verovatno kao znak prezira, omalovaava-

Sve o simbolima

nja i naglaska da je ona samo jedan predmet nainjen od bakra, i to na- kon Sto ju je unitio jer je bila postala predmei idolatrije medu Jevrejima. Bakama zmija nije bila krilata kao mnogi kaduceji, ali s dnige strane, i tu postoji element vazduha jer je bilo neophodno da ovek digne pogled da bi je video, s obzirom na visinu tapa na kome se nalazila.

Simetrija kaduceja naglaava njegovo lekovito znaenje, jer simetri- ja predstavlja savrenu ravnoteu koja se u toku bolesti poremeti. Si- metrija predstavlja i aktivno balansiranje oprenih sila koje uravnotea- vaju jedna drugu da bi se stvorila via forma mirovanja. Zmije i krila znae da je ta ravnotea mogua i da treba da bude postignuta, na oba nivoa - fizikom (flziko-mentalnom), koji oznaavaju zmije, i duhov- nom. koji oznaavaju krila. Ova ravnotea, do koje se ponekad mora doi borbom izmedu oprenih sila, stvorie samokontrolu i snagu koje nam donose zdravlje.

Prema ezoterijskom budizmu, tap kaduceja simbolizuje osu sveta a zmije silu koja se naziva kundalini. Prema tantrikom uenju, ova sila poiva u oblasti trtine kosti pri dnu kime i predstavlja razvojnu sna- gu iste energije. Danas je kaducej simbol katolikog biskupa u Ukra- jini, kao i medicine u optem smislu a homeopatije posebno.

Kocka

Simbol je stabilnosti jer je povezana sa brojem etiri i kvadratom. Predstavlja svet sa svoja etiri elementa, na svet, zemlju i materijalni svet.

Zajedno sa loptom, simbolom prvobitnog stanja, poetka ciklusa i pokreta, kocka ini krajnji stadijum ciklusa kojeg karakterie nepomi- nost. Ona oznaava i istinu poto je uvek istovetna i jednaka po svom obliku bez obzira iz kog se ugla gleda. Simbol je savrenstva i istog, bezgrenog zakona.

Endru T. Kamings

U irodicionalnoj arhilckluri, kao simbol stabilnosti, slui kao osnov za razliitc slrukture. U alhcrniji piedstavlja so. proizvod kristalizacije sumpora i ive. U kineskoj simbolici predstavlja boanstvo zcmlje, za- jedno sa loptom koja predstavlja nebesko boanstvo.

Krilato sunce

Ovo je ist indijanski simbol sa krilima koja su okrenuta i ka spo- Ija i ka unutra - unutra ka sreditu sunca a spolja ka njegovoj kroni- ci. U krilatom suncu su spojeni simbolizam sunca i orla, i ono opisuje univerzum. Prcdstavlja sredite. mo sunca i zraenje moi i kraljevske linosti.

Krst

Iako je krst poznat pre svega kao simbol hrianstva, on je zapra- vo prastari univerzalni simbol koji se u razliitim oblicima pojavljuje u mnogim kulturama. Svastika i egipatski ank su takoe neke od varijan- ti krsta. Krst je u irokoj upotrebi kao grafiki simbol, uglavnom zbog uticaja hrianstva, ali i zbog svojih osnovnih karakteristika.

On predstavlja centar sveta i taku u kojoj se dodiniju gomji i do- nji svet. Simbol je ose sveta i stoga je slinog simbolizma sa kosmi- kim drvetom, planinom, merdevinama i ostalim simbolima koji predsta- vljaju am mundi. On je most ili merdevine kojima se dua penje na svom putu ka gornjem svetu ili bogu. On je drvo ivota. Simbol je i univerzalnog oveka, arhetipa koji je sposoban za beskonano irenje, i vertikalno i horizontalno. Uspravna linija se smatra pozitivnom, aktiv- nom, mukom, nebeskom, duhovnom i intelektualnom. Vodoravna linija se smatra negativnom, pasivnom, enskom, zemnom i racionalnom. Kist

Sve o simbolima

u cclini predstavlja iskonskog, drcvnog androgcna. Prcdsuvlja dualizam, jedinstvo suproinosii, duhovno jcdinstvo i sjcdinjcnjc Ijudskog duha u vertikalno-horizontalnom aspcktu, koji je neophodan za potpun ivot. Prcdstavlja silazak duha u matcrijalni svet, kao i ovcka u svoj njego- voj visini, sa rukama ispruenim u stranu, inei najviSi identitet. S ob- zirom da ta figura moe da se produava beskonano, i horizontalno i vertikalno, ona predstavlja besmrtnost. Krst se takode doivljava kao predstava etiri rajske reke koje potiu iz jednog zajednikog izvora, ko- ji izvire ispod korena drveta ivota. Simbolie i etiri elcmcnta ujedinjc- na u petoj taki, centar. i etiri ugla zemlje. Krst jc i simbol mueni- tva, agonije i patnje, uglavnom stoga to je to simbol koji se najvie poistoveuje sa Isusom Hristom. Takoe je i simbol veze izmedu nae- la nadzcmaljskog (predstavljenog uspravnom linijom) i zemaljskog sve- ta (vodoravna linija). Ovde je poreklo pada ili silaska" u materijalni svet (ovozemaljski), i potrebe da se ivi u ovom svetu u stanju odvoje- nosti od izvorita, boga. Krst u obliku latininog slova T jo5 vie nagla- ava gotovo savrenu ravnoteu izmeu suprotstavljenih naela.

Jung je tvrdio da je, u brojnim kulturama, krst simbol vatre i egzi- stencijalne patnje. Ovo verovanje verovatno potie od injenice da se dva kraka krsta povezuju sa dva komada drveta koja su praistorijski Iju- di koristili da bi trenjem dobili vatru, a sam Jung ih je doivljavao kao muko i ensko.

U principu, krst se moe posmatrati kao simbol kombinacije suprot- nosti - pozitivnog (uspravnog) i negativnog (vodoravnog), gomjeg i do- njeg, ivota i smrti. Time je on simbol postojanja, u ovom svetu su- protnosti (kao jin i jang). Predstavlja mogue i nemogue, gradnju i raz- gradnju. Smatra se antitezom ouroborosa, zmije ili zmaja koji predsta- vljaju prastari, anarhini dinamizam koji je postojao pre nastanka naeg organizovanog, uredenog univerzuma. Za razliku od beskiajnog krunog kretanja ouroborosovog sveta, oblik krsta istovremeno podrava, zausta- vlja i unitava svaki slobodan pokret. Postoji smisaona i figurativna ve-

18* Endru T. Kamings

u iimedu kista i maa. Figuntivn povezanost je oiglcdna iz slinog oblika oba predmeta, a smisaona se usniva na injenici da se oba ko- hste za proterivanje i unitavanje zla ili antikih udovita.

Medu Bumanima i Hotentotima krst predstavlja nebeski entitet i koristi se kao simbol zaitite tokom rodenja deteta.

U domorodakoj amerikoj kulturi on predstavlja Ijudski oblik, kao i kiiu, zvezdc, plameno drvo, ietiri pravca i etiri ugla zemlje. Sevemi krak krsta predstavlja sevemi vetar, svemogueg, diva koji sve pobedu- je, hladnou, glavu i mudrost. Istoni krak je istoni vetar, srce i izvor Ijubavi i ivota. Zapadni krak predstavlja blagi vetar koji potie od du- ha zemlje, poslednji dah i putovanje u nepoznato. Juni krak je juni ve- tar, mesto vatre i strasti. topljenja i gorenja. Sredite krsta simbolizuje zemlju i oveanstvo koje pokieu suprotstavljene sile bogova i duhova. Krst indijanske svete loe (paviljona iii ceremonijalnog atora) koji je ugraviran u sredini, predstavlja sveto mesto, centar vasione a etiri di- menzije prostora u okviru nebeskog kiuga i predstavlja celovitost Veii- kog Duha. U ovoj kulturi krst takode predstavlja i kosmiko drvo.

U budizmu krst ini osu toka zakona i krunog toka postojanja. U keltskoj kulturi krst je falusni simbol ivota i plodnosti. U hrianstvu predstavlja iskupljenje kroz Hristovu rtvu, veru i patnju i stoga i pri- hvatanje patnje ili smrti. Krst svetog Andreje u obliku latininog slova X, predstavlja ujedinjenje gomjih i donjih svetova kao i poniznost, mu- enitvo i patnju. U srednjem veku je postojalo verovanje da je Isusov krst nainjen od drveta znanja, koje je bilo raziog za Adamovo i Evi- no proterivanje iz raja, i tako je postao sredstvo pokore. Dva kraka kr- sta predstavljaju milosre (milostinju) i sud. U hrianskoj umetnosti se iznad njih, svaki sa svoje strane, ponekad pojavljuju sunce i mesec, kao simboli ovih kvaliteta, ali i dve prirode Isusa (nebeske i zemaljske), ko- je su predstavljene uspravnom, nebeskom i vodoravnom, zemaijskom li- nijom krsta. U hinduizmu uspravna linija takode predstavlja satvu, ne- besko, uzvieno stanje postojanja, a vodoravna tamas, nie ili ovoze-

Svt o simbolima

maljsko stanje cgzistencije. Krst je u vezi i sa svetom rekom Gang i Agnijevim ukrftenim Supovima za dobijanje vatre. U islamu krst pred- stavlja savrSeno jedinstvo svih nivoa postojanja i uzviSeni idcntitct. U australijskoj kulturi Aboridana krst je boginja meseca i dobrote. Kod Maja, krst u obliku slova tau je drvo ivota. U Meksiku isto to, ali je ponekad boanstvo prikazano na krstu kao razapeti muenik. I ovde krst predstavlja etiri ugla sveta i plodnost. Krst je simbol bogova Tlaloka i Kecalkoatla. U skandinavskoj i tevtonskoj kulturi, uu krst je Torov eki koji predstavlja grmljavinu, munje, oluju, kiSu i plodnost, kao i mo boga groma. Kod Sumera i semitskih naroda, krst se pojavljuje u Vavilonu uz Meseev srp, u vezi sa Meseevim boanstvima. U Asiri- ji. krst predstavlja etiri pravca u kojima se prostini sunevi zraci, a sunev krst je nosilo plemstvo kao oznaku vieg ranga. U fenianskoj kulturi krst je simbol ivou i zdravlja. U haldejskoj, krst sa est linija predsuvlja est dana u nedelji, est faza vremena i univerzalni vremen- ski opseg. Neki smatraju da krst u kabali ima identino znaenje.

Prema platonizmu, krst predstavlja tvorca koji itav svet deli po duini na dva dela a onda te delove opet spaja po irini . Medu alhe- miarima krst je simbol prirodnog poretka elemenau. U gnostikoj tra- diciji, predsuvlja ravnoteu savrenstva. Opti simbolizam krsu se odr- ava ak i kada se pojavljuje sa ostalim grafikim predsuvama budui da se karakteristike te predstave kombinuju sa njegovim simbolizmom. Krst u okviru kruga predsUvlja kretanje Sunca, toak promene i toak sree. Krst upisan u kvadrat je kineski simbol zemlje i subilnosti. Krst u sreditu toka je indijski simbol akre, solamog' simbola moi i kra- ljevske linosti.

Kao grafiki prikaz, krst se pojavljuje u mnogim varijantama. Ne- ke od njih se koriste u brojnim kulturama i to svedoi da je on posto- jao kao prastari i univerzalni simbol sa raznolikim znaenjima mnogo pre hrianske ere. Malteki krst simbolizuje etiri velika asirska boga:

' solami - koji potie od Sunca. pripada Suncu (prim. prev.)

20 Endru T. Kamings

Ru, Anua, Vali i E i. Simbol je vitezova sa Malte. Ruin krst je sim- bol srca, srediSta i harmonije.

Tau knt oznaiava drvo ivota, obnavljanje, ujno znanje, nebesku si- lu i zakon kao i budui ivot. Takode iini prikaz iekiia bogova groma i bojnu sekini boga Tora. Dvostniki krst je simbol boga Zevsa kao bo- ga neba. Krst sa mkom koristio se kao talisman protiv urokljivih oiiju.

Krug

Krug je, kao najprirodniji moguii oblik, u veiini kultura univerzal- ni sakrelni simbol. On predstavlja potpunost, izvomu celovitost, veinost. beskonainost i bezvremenost buduii da nema ni kraj ni poietak, pred- stavlja simultanost, ono neispunjeno, ja i jednakost - jer krug, za raz- liku od ostalih grafiikih oblika, ne poseduje hijerarhijske odlike. On je simbol solamog ciklusa, svih ciklusa i kmnih pokreta, beskonainih kretanja, ispunjenja, zatiienog ili posveienog prostora i ritualnog pro- stora u kome su svi uiesnici jednaki.

Kmg je takoe simbol boanstva, odnosno piema Hermesu Trizma- gistusu', ,,bog je krag iiji je centar svugde a krunice nema . U hindu- istiikoj dogmi krng predstavlja silu univerzuma, ono jedinstveno, i go- tovo istovetnim reima se kae - to jedinstveno je stalni krug koji ne- ma kmnicu s obzirom da je prisutan nigde i svugde. Krag je tako po- vezan sa brojem deset, jer jedinica predstavlja centar a devetka je sim- bol za njegovu krunicu.

Kao simbol Sunca, krag je simbol i muSke snage. Ali kao sitnbol psihe ili due, on je i enski simbol, a beskrajno krano kretanje je ta- kode i deo materinskog principa, koji je u suprotnosti sa lineamim, ivr- sto odreenim i ustremljenim kretanjem koje predstavlja oiinsku tvorai- ku silu. Knig kao enski simbol podsea na oblik punog Meseca.

1 Pisac dela o inima i magiji (prim. piev.)

Sve o simbolim

Pa ipak, u mnogim kullurama krug je poznat kao simbol neba (ko- je se smatra muikim simbolom), kao i raja iznad njega, dok je kvadrat simbol zemlje, tla. Kao rczultat ove simbolike Satori za molitvu, hra- movi, i mnoge druge svete gradevine imale su kruinu osnovu ili neke druge krune odlike, za razliku od stambenih zgrada i poljoprivrednih imanja koja su kvadratna ili pravougaona.

Sveti paganski plesovi su igrani ukrug, kao i mnoge dananjc na- rodne igre. Knigovi praistorijskog kamenja, kao to je Stonhend, koji je poznat i kao ples divova", pokazuju koliko su starc kulturc oboa- vale krug. Ideja jednakosti kruga prisutna je i u srednjovekovnim pri- ama. Vitezovi kralja Artura sedeli su za okruglim stolom u cilju da se izbegne i najmanji vid hijerarhije medu njima. Kao rezultat tog koncep- ta o okruglom svetom mestu , zbijeni krugovi su i dalje bili simbol zatite, uglavnom u oima arobnjaka i magova.

Ideja kosmosa kao beskonanog kruga pojavljuje se i u vidu gno- stike slike zmije koja grize sopstveni rep i tako ini krug, ouroboios (videti dalje).

Kvadral

Kvadrat predstavlja integraciju i meavinu etiri elementa. U vezi je sa simbolikom broja edri, kao simbola stabilnosti, osnove i trajnosti, kao i svih postojeih podela na edri dela: etiri godinja doba, etiri ugla zemlje, etiri Meseeve mene, itd.

Sa psiholoke take gledita, budui da oblik kockc predstavlja traj- nost i stabilnost, kocka je simbol organizovanosti i konstnikcije koje se obino odnose na materijalni nivo kao simbol zemlje. Krug pak pred- stavlja nebo i statinu celovitost (za razliku od trougla koji je dinami- an). Neki kvadrat vide kao simbol boanske inkamacije u stvaranju. Takode predstavlja i potenje, iskrenost i estitost. Simbol je i smrtno-

Endru T. Kamings

sti i smrti koje su u suprotnosti sa dinaminim krugom Zivota i kreta- nja. etiri godiSnja doba, ctiri ugla zcmlje. ctiri stadijuma u ivotu oveka - svi predstavljaju organizaciju i red koji postoje u univerzumu.

U cgipatskim hijeroglifima kvadrat oznaava dostignue a spirala u obliku kvadrata konstniktivnu energiju, onu koja stvari pretvara u sup- stancu. U agramoj simbolici, on oznaiava stabilnost farmerskih zajed- nica i Ijudi koji iive u stalnim naseljima, za razliku od dinaminosti nomada i beskonanog kniinog dinamizma nomadskih atora. Simbol je granica i definisanih oblika. U sakralnoj arhitekturi on predstavlja uzvi- eno znanje, arhetip koji dominira svim tvorevinama. Zaokrugljeni kva- drat ili kvadratni krug je transformacija loptastog oblika, neba, u pra- vougaoni oblik zemlje i, obratno, u sakralnim graevinama kao to su hramovi i crkve. On je mistino jedinstvo etiri elementa. U kineskoj simbolici kvadrat predstavlja zemlju i sve to je nepomiino. Zajedno sa nebeskim krugom koji se okreie, kvadrat iini zajednicu jina i janga, donjeg i gomjeg, kao i savreno uravnoteienog pojedinca. U antiikoj grikoj i rimskoj kulturi, kvadrat je simbol Afrodite/Venere kao enske snage plodnosti. U Hermesovoj simbolici, kvadrat koji stoji na svojoj osnovi simbolizuje stabilnost, kvadrat koji stoji na svom uglu pokret, a kvadrat sa krugom u sredini predstavlja anima mundi - duu sveta. U hinduizmu kvadrat predstavlja shemu uredenosti svemira, savrene di- menzije individue i standardnu proporciju. Slui kao osnova hrama ili nekog drugog svetog mesta i simbol je savreno uravnoteenog oblika. Predstavlja prostor, sutinu, parove suprotnosti, ietiri ugla zemlje, eti- ri kaste itd. U Pitagorinoj simbolici predstavlja duu.

Lopta

Lopta predstavlja celovitost, duu, univerzum i sve moguinosti ko- je postoje na ovom svetu. Ona je praiskonski oblik koji u sebi sadri

Sve o simbolim

sve ostale oblike, kosmiko jaje, venost, ukidanje prostora i vremcna, ncbcsko kube, duh kosmosa i tvar od koje je sainjena duSa, ciklino kretanje procesa obnavljanja, kao i ncbesa. U islamskoj simbolici lopta je vctar, iskonsko svetlo.

Majska motka

Majska motka je paganski simbol majskog kralja Pa- lusa. Podizali su je u toku prolenih festivala u maju, ko- ji su predstavljali poetak novog doba obnavljanja i plod- nosti. Tokom plesa oko nje, mukarci i ene su se kreta- li u krugovima drei u rukama trake koje su visile sa njenog vrha.

Mandala

Mandala je simbolina ilustracija, obino kruna ili ovalna, sa radi- jalnom (inom) simetrijom, ali ponekad je i kvadrat, pravougaonik, di- jamant ili mnogougaonik. Istonjake mandale, uglavnom u Indiji, mo- gu biti i sloenije. Obino se doivljavaju kao mistine mape univerzu- ma ili boanskih kraljevstava i namenjene su meditaciji u okviru reli- gijskog rituala. Ostale mandale mogu prosto biti lini izrazi oseanja ili svesti. Grafiki simbol u mandali moe biti bilo ta - neodreene ljud- ske flgure, ivotinje, biljke ili potpuno apstraktni crtei. Kruna manda- la se obino odnosi na knino videnje prirode, oseaj sudbinskog, pro- tok vremena, ili na kombinaciju ta tri.

i

Endru T. Kamings

Mandorla

Mandorla, riblja karlica ili vesica piscis je ovalan, slian bademu oblik koji stoji uspravno. Ovaj oblik obino obuhvata svete figure, kao oreol kod svetaca. Sastoji se od jedne elipse u okviru druge sa veoma malo prostora izmedu, i osnovni je oblik u sakralnoj geometriji.

Medicinski toiak

Veoma popuiaran simbol u indijanskoj tradiciji povezan sa univer- zalnim simbolizmom toika. U Stenovitim planinama postoji oko pede- set primeraka ovog toka, od kojih su neki nainjeni 2300 godina pre nove ere. Uobiiajeni broj zubaca na ovom toiku je dvadeset osam, lu- nami' broj, sa dvadeset devetim koji predstavlja sredite.

Osmougaonik

Osmougaonik je oblik izmedu kvadrata i kruga i stoga simbolie du- hovnu regeneraciju. Broj osam predstavlja obnovu, ponovno rodenje, promenu i prelaz. Nakon sedam koraka inicijacije, osmi je povratak u raj a osmoga dana stvoren je novi iovek. Osmougaonik je u irokoj upotrebi u sakralnoj arhitekturi i oblik koji se ponavlja tokom krtenja buduii da oznaiava ponovno rodenje i regeneraciju. U mnogim hramo- vima okragli svod pridrava osam stubova koji stoje na kvadratnim osnovama, tako da izgleda kao da se knig pretvara u kvadrat. Osam stranica osmougaonika poistoveiuju se sa osmoro vrata koja omoguia- vaju prelazak iz jednog stanja u drugo. U hinduizmu ona takode pred- stavljaju osam delova dana.

' lunami - koji potie od Mescca (prim. prev.)

Sve o simbolima

Ouroboros

Ouroboros je zmija ili zmaj koji grize sopstveni rep. Ovaj simbol je najieSi meu gnosticinu, ali je uglavnom univerzalni simbol koji se pojavljuje u mnogim kulturama. Predstavlja izreku kraj je poetak". Simbolie ono to je neodvojivo, celovitost, iskonsko jedinstvo, vreme i iivotni vek. Ono stvara sebe, pari se, oplodava i unitava. To je ci- klus razdvajanja i ukljuivanja, snaga koja sebe veito konzumira i ob- navlja. Simbol je ciklusa venosti. Ciklus vremena, istine i priznavanja onog .jednog", iskonski ujedinjeni roditelji, hermafrodit, prvobitna vo- da, tama pre stvaranja, vasiona u haosu pre stvaranja svetlosti, mo pre nego to se primeni.

Ponekad se javlja sa natpisom na vrhu, Jien 10 pan, to znai ,,ono jedno, ono celo.

U umetnosti se ouroboros pojavljuje kao simbol besmrtnosti, veno- sti i mudrosti. U mnogim mitovima, on obuhvata itav svet i ciklina je putanja vode koja okruuje zemlju. On pridriava i odriava svet i do- nosi smit u ivot i ivot u smit. ini se statinim, a zapravo je u stal- nom pokretu oko sebe. U orfikoj kosmologiji on okmuje kosmiko jaje. Makrobije nalazi vezu izmedu ouroborosa i kretanja Sunca (onako kako se u antikim vremenima verovalo da se ono kree). Slova alfa i omega ponekad su se izjednaavala sa ouroborosom.

U brojnim varijacijama ouroborosa, njegovo telo je delom svetlost a delom tama, simbol uspene i komplementar- ne ravnotee meu suprotstavljenim principima, kao to je to predstavljeno u simbolu jin i jan- ga. Neki ga vide kao simbol dezintegracije tela univerzalne zmije, koja, prema gnostikom ve- rovanju, prolazi kroz sve stvari. Simbol je

Grki simbol jajeta sa obmotanom unijom.

Endru T. Kamings

onog fito je neodvojivo, ncpromenljivog zakona, koji vaii za sve stvari i pove- zuje ih medusobno. Zmija koja grize sopstvcni rep je i simbol samooplodnje, samodovoljnosti prirode, prirode koja se, prema Nieu, uvek vrada ka svom poetnom izvoritu, svom poetku. U alhemiarskim spisima ouroboros je opisivan kao dopola taman - predsta- vljajui zemlju i no - a dopola beo - predstavljajui nebo i svetlost. U alhemiji takode predstavlja i neobli- kovanu materiju. skrivenu snagu prirode.

U budizmu, ouroboros je toak samsare (svet kao promena i ne- stvaran, kao okrutni ciklus ivota i smiti). U hinduizmu je isto to, a svojom skrivenom energijom slian je kundalini'. U egipatskoj kulturi predstavlja ciklinu prirodu kosmosa, putanju ka Suncu. U grkoj kul- turi, ouroboros izraava maksimu ,,sve je jedno . Epikur je rekao: Na poetku, sve bee nalik jajetu sa zmijom kao krugom ili zategnutim ka- iem oko njega. U orfikoj simbolici on je krug oko kosmikog jaje- ta i eon, ciklus ivota univerzuma. U sumerskoj i semitskoj tradiciji predstavlja ,jedno i sve , jedno koje je sve.

Penlagram I pentagon I petokraka zvezda

Pentagram predstavlja osobu sa ispruenim rukama i nogama, koje ine pet inih taaka - glava, dve ruke i dve noge. Kao takav, penta- gon je simbol celovite linosti, ljudskog mikiokosmosa. Poto je besko- naan, pentagon sadri simbolizam, snagu i celovitost kruga. Njegovih

' kundalini - zmija sklupana u podnoju kime, koja eka da bude probue- na kroz akre na telu oveka, i dovede do prosvelljenja (prim. prev.)

Sve o slmbolima

pel krajnjih taaka su vctar, vazduh, voda, vatra i zemlja. Takode pred- stavlja pet ula, i stoga ga neki smatraju simbolom sveu ula, iluzija i snova. Kao i krug, petokraka zvezda ima moi da u sebi zadri sile zla i time je simbol dobre srede. U hriSanstvu, pentagon predstavlja pet Hristovih rana. U vetijem zanatu, naopako postavljena petokraka zve- zda predstavlja davolju kozu i nogu vetice. Takode je simbol onog 5to je suprotno pravoj prirodi pojedinca.

Piramida

Piramida je simbol centra sveta i am mundi (ose sveta). Predsta- vlja staru svetu planinu. Vrh piramide predstavlja najuzvieniju duhov- nost, hijerarhijski i duhovni podvig. Takoe predstavlja vatru, plamen i muku snagu Sunca, i uglavnom je falusni simbol.

Postoji oita kontradikcija u simbolizmu piramide. U megalitskim kulturama i evropskom folkloru koji je ouvao seanje na oblik pirami- de, predstavlja zemlju u njenom majinskom smislu kao i ideju smrti i besmrtnosti koja se vezuje uz Veliku majku. Piramida je uplja plani- na, mesto prebivanja predaka i spomenik zemlji. Piramida je nainjena od kamena. Ima precizan geometrijski oblik i u vezi je sa elementom vatre, tipino mukim elementom, uglavnom u Jugoistonoj Aziji.

Neki piramidu smatraju sintezom razliitih sila, svaka sa svojim po- sebnim znaenjem. Osnova piramide je kvadrat, i stoga predstavlja ze- mlju. Vrh je taka poetka i kraja svih stvari, mistino sredite. Vrh i osnova su povezani stranicama piramide u obliku trouglova i predsta- vljaju vatru, nebesko otkrivanje i trougaoni princip iivola. Zato pirami- da predstavlja dovreno delo stvaranja, u tri sutinska aspekta.

Stepeniasta piramida predstavlja struktuni kosmosa i nivoe svesti i svesnosti, kao i dizanje sunca na nebu. Platon je piramidu koristio kao simbol elementa zemlje, sa kupom kao vazduhom i oktaedrom kao va-

2 8 Endru T. Kamlngs

trom, ikosaedrom (poliedar sa devet slranica) kao vodom i dekaedrom (sa desei siranica) kao etrom. U astekom iimbolizmu, piramida je pe- to sunce Kecalkoatla.

Potkovica

Oblik potkovice je jedan od najsvetijih oblika staroga sveta. On predstavlja ulaske i izlaske uopteno, i zato se nalazi na vratima kua i hramova. Neki stninjaci veruju da joj je poreklo u obliku joni - en- ska genitalija, kao simbol izvora ivota, ulaz i izlaz. Oblik potkovice je naen i u druidskim hramovima. Ona je i oblik prisutan u hindu i arap- skim lukovima i u vezi je sa grkim slovom omega, koje podsea na potkovicu. Potkovica je veana iznad vrata i u pagansko i u hriansko doba. Ali je uvek bilo razlike u miljenju treba li da stoji otvorenim delom nadole ili nagore. Pravoslavni hriani tvrde da treba da stoji okrenuta nagore, tako da srea ne otee, ali prema paganskoj tradici- ji simboli tipa joni potkovica treba da stoji okrenuta nadole (kao vagi- na). Dva naina veanja potkovice podseaju na simbole vetijeg za- nata zvane zmajeva glava i zmajev rep. Oma koja se krivi nago- re i oma koja se krivi nadole povezane su sa putanjom Meseca iznad i ispod putanje Sunca. One zajedno ine valovitu liniju koja predstavlja lunamu zmiju. Kada je potkovica postavljena otvorenom stranom nado- le, ona podsea na meseev srp, i predstavlja mesec i boginju meseca. Oznaava zrake moi i zatite i znak je dobre sree. Kada je u obmu- toj poziciji, postoji verovanje da je liena snage i sposobnosti da dono- si sreu.

Svt o slmbolima

Pravougaonik

Pravougaonik se doivljava kao kvadrat i kao najracionalniji i naj- svetovniji od svih geometrijskih figura. Pravougaonik je bio najomilje- niji oblik za stvaranje prostora ili objekta za neposrednu upotrebu u sva- kodnevnom ivotu - za dom, krevet, sto, itd. Pravougaonik stvara ten- ziju i prevlast svojom apstraktnom tenjom ka moi, dok je krug odvo- jen od svake ovozemaljske i materijalne veze zahvaljujui svom nebe- skom simbolizmu. Manje jednostavne etvorougaone figure, kao to su trapez i trapezoid, smatraju se abnormalnim i izraavaju unutranju pat- nju i abnormalnost.

Prslen

Kao i svaki drugi zatvoren luug, prsten je simbol trajnosti i potpu- nosti. Stoga je prsten simbol braka ali i ciklusa vremena koje se stal- no ponavlja. Sa krugom deli simbolizam venosti, trajnosti, boanstva i ivota. Takode predstavlja i mo, drutveni poloaj, ast, vladavinu, od- branu, punomoje autoriteta i plemenitu mo sa vieg izvora, koja do- stie savriSenstvo i ciklinost vremena.

Prsten se poistoveuje sa linou i davati prsten znai predati pu- nomoje i ujediniti linosti davaoca i primaoca. Snaan je povezujui simbol, kao venani prsten koji povezuje dve jedinke i dovodi ih u no- vo stanje jedinstva.

Ponekad je prsten u obliku ivotinje kao to su jegulja ili zmija ko- ja grize sopstveni rep (ouroboros), a ponekad kao ist geometrijski ob- lik. Glava ivotinje ili udovita koja dri prsten meu svojim eljusti- ma predstavlja uvara puteva. Otvorena usta su vratnice smrti a prsten je staza, ili Jcapija ka tesnacu ili vrata ka oslobodenju i uvidu. Ovi

Endru T. Kamings

oblici su obifno postavljeni na vralima ili kapiji kue u vidu kvake, ili na drugim mcstima zgrade koja predstavljaju prolaz i ulaz.

U nekim legendama, prsten se pojavljuje kao relikvija ili poslednja karika koja neto treba da povec. Prema legcndi, kad je Zevs dozvo- lio Herkulu da spasi Prometeja, njegov uslov je bio da Prometej nosi gvozdeni prsten sa komadom kavkaskih planina, kao znak Zevsove ka- zne.

Medu anglosaksonskim Britancima, prsienje je bilo tradicionalni simbol veze izmedu vode i njegovih ratnika.

Medu Keltima, prsten koji bi ena dala mukarcu, znaio je da mu je seksuatno dostupna. Stavljanje prstena na prst oznaavalo je seksual- ni odnos. Medu hrianskim monasima. prsten je obeleavao njihov brak" sa Bogorodicom a medu monahinjama - njihov brak sa Hri- stom. U paganskim vremenima, postojale su sline legende o mladii- ma koji su se enili" Venerom i posveivali se slubi ovoj boginji.

Ideja da ena treba da nosi venani prsten na domalom prstu leve ruke dolazi iz starog Egipta, i zasniva se na verovanju da vena Ijuba- vi" ide od ovog prsta pravo ka sreu. Prsten je bio neka vrsta lanca koji je spreavao da oseaji srca isteku.

U kineskoj simbolici prsten predstavlja venost, izvor sveg stvara- nja, autoritativnost i ast. Ceo prsten oznaava prihvatanje i empatiju. Polomljen prsten oznaava odbacivanje i nedostatak empatije ili se oba dela uvaju kao zaloge ugovora ili obnove prijateljstva. Polovina prstena predstavlja iskljuenje iz zajednice ili egzil. Prsten koji bi stigao nekom dvorjaninu od cara znaio je da ta osoba treba da se vrati na dvor.

U hriSanstvu prsten predstavlja venost, ujedinjenje i duhovni brak sa crkvom. Razliito prstenje pokazuje

Sve o simbolima

poloaj onoga ko ga nosi. Kardinali nose prstcnje sa safirom a biskup- sko prsienje oznaava mladoenje erkve.

Poreklo simbola prslena i palice u starom Egiplu nije poznaio, ali sc prctpostavlja da predsiavlja osu sveta ili kosmos koji se razvija i ob- navlja, venost i celokupnost.

U sumerskoj i semitskoj tradiciji, prsten, obino nainjen od tri spo- jena prstena, boanski je simbol koji nose svi bogovi. Zajedno sa kru- nom, skiptrom i srpom, simbol je plemstva.

U judaizmu, venani prsten ene nose na kaiprstu desne mke, po- to se on smatra maginim prslom" koji, pokazujui na neto, moe da baca ini.

U hebrejskoj tradiciji postoje mnoga ukazivanja na magino prste- nje. Postoji legenda da je kralj Solomon imao prsten za prizivanje de- mona Asmodeusa, da bi ga primorao da pomogne pri gradnji hrama. Ali demon je ubedio Solomona da mu pozajmi prsten i onda ga upo- trebio da vlada Jerusalimom predstavljajui se kao Solomon, dok je sam kralj postao prosjak (kao to je opisano u Knjizi propovednikovoj).

Jedna druga vrsta prstena jeste plameni krug koji okruuje ivu dok igra u kosmikom plesu. Plameni krug moe da predstavlja toak sre- e (Zodijak) i, poput gnostikog Zodijaka i ouroborosa, ima aktivnu i pasivnu polovinu (razvoj i opadanje), i simbolizuje ivotni ciklus uni- verzuma i svakog pojedinanog bia. To je kmni ples prirode u ve- nom procesu stvaranja i unitenja. U isto vreme, svetlost koja zrai iz plamenog kruga predstavlja veitu mudrost i uzvieni uvid u stvari.

Simbol velnosti

Simbol venosti, poznat kao poloeni broj 8, stigao je u zapadni svet preko arapskih cifara, dok neki veniju da je njegovo pravo pore- klo u Indiji, a ne u Arabiji. U hinduizmu predstavlja beskonanost ili

Endru T. Kamings

celovitost budui da je (u svojoj tradicionalnojpredstavi) saJinjen od jednog kruinog oblika koji f 1te kreie u smeni kazaljki na satu i dmgog kiu-inog oblika koji se kree u suprotnom smeru. De-sna strana koja predstavlja muJkost i solame likove, vezuje se za levu,iensku i lunamu. Simbol je u svom obliku beskonaan. Nema ni po-etka ni kraja. Zatvoren je i nastavlja se.

Kao i broj (osam) koji predstavlja, karmiki je. Simbol beskona- nosti takode opisuje i seksualno sjedinjenje i oseaj celosti - dvoje ko- je postaju jedno.

Poto nijedan od krugova osmice nije iznad onog drugog, simbol ukazuje na jednakost izmedu mulkih i ienskih sila. to vodi do unutra- njeg shvatanja beskonanosti, koja u sebi sadri oba ova pola.

Spirala

Spirala je jedan od najstarijih univerzalnih simbola. Kao simbol po- stoji jo od paleolita i jedan je od najecih znakova. Pojavljuje se u starom Hgiptu, Kritu, Mesopotamiji, Indiji, Kini, Japanu, pretkolumbov- skoj Americi, Evropi, Skandinaviji, Britaniji i Okeaniji, ali ne i na Ha- vajima. Spirala je shematski prikaz razvoja kosmosa. Simbol je rasta i dinaminosti a moida potie od kruinog kietanja Zemlje. Ona je i kla- sian oblik koji opisuje putanju Meseca, ali je solami simbol koliko i lunami, i podjednako predstavlja snagu sunca koliko i meseca. Predsu- vlja vazduh (olujna spirala), vodu (vorteks' spirala), kotrljanje groma i munje. Oznaava kosmiko kretanje, nagore (u smeru kazaljke na satu) - otvaranje i irenje, nadole (u suprotnom smeru) - zatvaranje i sma- njivanje. Povezana je sa stvaranjem, kretanjem i razvojem. Budui da se postepeno poveava i smanjuje, spirala moe da predstavlja povea-

1 iiirin - vrtlog, na latinskom (prim. prev.)

Sve o simbolima

nje i smanjcnje sijanja Sunca, Mescc koji raste i opada, roenje, rast i iirenje kao suprotnost smrti i ograniavanju. Poito je u ivojoj suitini beskonana, takoe predstavlja trajnost. Oznaava ciklus godiinjih doba i dinamine aspekte prirode. Kao olujna spirala povezana je sa kine- skim uzlazeim zmajem, a vorteks i olujna spirala, kao otelotvorenja energije u prirodi, medusobno imaju isto znaenje.

Spirala je povezana i sa odmotavanjem ivotne niti i velom bogi- nje majke, koja vlada sudbinom i tka veo iluzija ovozemaljskog ivo- ta. Spirala je povezana sa simbolizmom lavirinta. U svom metafizikom smislu, spirala predstavlja razliite nivoe postojanja, lutanje due kroz sopstvene inkamacije i na kraju povratak u srediite. Spirala se povezu- ju i sa jevrejskim slovom vav. U egipatskim hijeroglifima, spirala pred- stavlja kosmike oblike u pokretu ili veze izmedu jednostrukosti i viie- strukosti. Naroito je povezana sa konopcima i zmijama.

Spirala se moe nai u tri razliite forme:- spirala koja se iri, kao nebulus - u ovom sluaju ona je aktivni

solami simbol;- spirala koja se skuplja, kao more ili olujna vorteks - ovo je ne-

gativni, lunaroi simbol;- fosilizovana spirala kao pueva kuica - takode negativan lunar-

ni simbol.

Spirala je uglavnom makrokosmikog karaktera, ali je povezana sa lunamim ivotinjama i vodom. U antikim kulturama pravi se razlika izmedu dve stvaralake spirale - one koja ide nagore - spirala koja se okree u pravcu kazaljke na satu, i one koja se sputa, to jest ide u su- protnom pravcu. Ona prva je posveena Atini, a potonja Posejdonu. I spirala, kao i zmija i mo kundalinija u Tantri, moe da predstavlja po- tencijalno sredite, kao u paukovoj mrei. Egipatsko boanstvo Tot predstavlja se sa velikom spiralom na glavi. Poto je povezana sa stva-

Endru T. Kamings

ranjcm, razvojem i kreianjem, spirala je i simbol moi i mote se nai na skiptru egipatskih faraona, a ponekad i na savremenim tapovima za poittpanje.

Spirala moie da oznaJava i vezu izmedu kruga i srediSta. Poveza- na je sa idejom plesa. uglavnom sa drevnim narodnim igrama i aktiv- nostima vezanim za izleenje, u kojima se izvode kretnje u obliku spi- rale. Prilikom leienja, uloga spirale je izuzetno znaajna, a njeno kre- tanje - u smeru kazaljki na satu ili u suprotnom smeru - koristi se kao terapeutsko sredstvo za stimulisanje pacijentove energije. Spirala moe da otvori" blokirana mesta, ili da zatvori" mesta na kojima energija otie iz organizma, ve prema potrebama pacijenta a moe biti od Ijud- ske, ivotinjske ili biljne vrste, neki otvoren prostor ili graevina.

Kupasti oblik klatna kao i njegovo kretanje takode podseaju na spi- ralu. Spiralni pokreti se pojavljuju u plesovima koji igraa treba da do- vedu u ekstatiko stanje, i mogu oznaavati njegovu elju da pobegne iz materijalnog sveta u drugu dimenziju, kroz rupu koju predstavlja mistini centar spirale.

Poto je spirala povezana sa grmljavinom i olujom, ona simbolie plodnost. Moe se povezati i sa elementom vatre i predstavljati plamen. Ovakva spirala se esto pojavljuje u keltskoj simbolici. U kulturi au- stralijskih Aboridina, spirala je muki falusni princip, iako se esto do- vodi u vezu sa enskim genitalijama, kao to je sluaj sa spiralom mor- skih koljki. U Kini, budizmu i taoizmu, dragoceni biser' i zmajeva lopta ponekad se prikazuju kao spirale. a dvostmka spirala ima sim- boliku jin i janga.

Spiralu predstavljaju svi zavojiti oblici u prirodi - una koljka, morska koljka, pueva kuica, pipci oktopoda; biljke, kao to je br- ljan, koje rastu u obliku spirale, iarka, ivotinjski rogovi, sklupane ivotinje, kao to su usnuli psi i make, sklupana zmija. Takoe je po- vezana sa uima kraljeva, bogova i ivotinja koje donose kiu, kao i sa gmizavcima. Bogovi oluje, elemenata i kretanja kao to su Rudra i Pu-

Sve o simbolima

Sana, imaju kosc upletene u oblik spirale ili ikoljke. Spirala je u vezi sa pupkom kao srediStem ivota i nioi.

Dvostnika ipirala predstavlja porast i opadanje suneve ili mestc- ve snage, promenljiv ritam razvoja i odumiranja, ivot i smrt. Takode i dve hemisfere, dva pola Zemlje, dan i no, jin i jang, aktu i akti, materijalno i nematerijalno i kontinuitet izmedu ciklusa. Oznaava an- drogena i povezana je sa simbolikom kaduceja, sa principom solve el coagula (rastvoriti i zgruati) u alhemiji. Ovo je dvostrano kretanje raz- laganja i zgunjavanja (stvrdnjavanja), podele i ujedinjenja, rastvaranja one materije koja je nesavrena, i njeno ponovno struktuiranje u novu i savreniju formu.

I jednostnike i dvostnike spirale bile su prisutne medu svetim sim- bolima neolitske Evrope. Pojavljuju se na megalitskim spomenicima (veliko kamenje koje se koristilo za gradenje svetih gradevina u prai- storijska vremena) kao i na hramovima po celoj Evropi i na Britanskim ostrvima.

Spiralni lavirint kioz koji je provuen krst, bio je takoe popularan simbol.

U sumerskim hramovima, spirala predstavlja uvare zmije.Spirala je povezana sa idejom smrti i ponovnog rodenja - idejom

ulaska u misterioznu matericu zemlje, prolazei kroz njen centar, i iz- lazei sa te putanje.

Mnogi sveti plesovi su imitirali spiralni pokret.Spiraini lavirint se moe nai medu ukrasima na katedralama koji

su preuzeti sa antikih hramova, onih koji su se ranije nalazili na nji- hovom mestu.

Magijsku supstancu koja se nazivala lituus, koristile su rimske ga- tare da bi obeleile sveta mesta, i njihove oznake su obino na kraju imale oblik spirale.

Endru T. Kamings

Svastika

U dvadesetom veku svutika je postala opteprihvaeni nacistiki i neonacistiiki simbol, ali ona je zapravo jedan od najstarijih i najsloe- nijih simbola na svetu. Ovaj grafiki simbol datira joS iz praistorijskog doba, a bio je prisutan i u gotovo svim antiSkim kulturama. Nalazimo ga u hrianskim katakombama, u Britaniji, Irskoj, Gaskonji, kod Etru- raca, Indusa, Kelta i Germana, u centralnoj Aziji i prctkolumbovskoj Americi - skoro po celom svetu osim u Sumeru i Africi. U velikoj me- ri je korien medu budistima i ViSnuovim uenicima, kao i Hetitima. Pronaden je u pesnitvu Kipra i Troje, a u ranim periodima i u zapad- noj i sevemoj Evropi - na Islandu, u Laponiji, Finskoj i kotskoj. Pr- vi put se svastika pojavila u Egiptu samo nekoliko vekova nakon Hri- stovog rodenja, a nije se uopte pojavljivala u centralnoj Africi i donjoj Mesopotamiji, mada se smatra da su bogovi sa etiri lica, kao Horus koji takode ima etiri lica, vidovi svastike. Svastika se obilato koristila na oltarima, vazama, porcelanu i gmariji, titovima, oruju, odei i noviima. Bila je simbol dobre sree, blagonaklonosti, blagoslova, du- govenosti, plodnosti, zdravlja i ivota.

Upotrebe i znaenja svastike su raznovrsna buduci da je ona sinte- za dvaju simbola razliitih moi - grkog krsta sa kracima iste duine i krsta sa etiri kraka zakrivljena u istom pravcu. Postoji miljenje da je u gvozdeno doba svastika predstavljala vrtiovno boanstvo. Drugo miljenje je da je povezana sa poljoprivredom i etiri strane sveta. Iz- vor savremenog znaenja, koje je uglavnom negativno, potie od inje- nice da je svastika prastari simbol Arijevaca i njihovog glavnog boan- stva - sunca i Djausa, boga neba. Svastika se obino koristi kao solar- ni simbol poto se esto pojavljuje uz solami disk. Neki je smatraju specifinim simbolom okretanja oko ose, ili kretanja oko Sunca, ili to- kom podnevnog sunca koje jarko sija. Takoe je i simbol Suneve ko- ije, etiri ugla sveta i etiri godinja doba. Ona je kretanje oluje, sim-

Sve o simbolima

bol centra, stvaralake snage u kretanju, obnavljanja ciklusa, okretanja ivotnog ciklusa poto horizontalne i vertikalne linije prtdstavljaju um i materiju i etiri nivoa postojanja.

Neki svastiku vide kao Ijudsku figuru, ptetvorenu u grafiki simbol, sa dve ruke i dve noge, ili simbol sjedinjenja mukog i enskog prin- cipa. Svastika takode oznaava dinamiku i statinost, pokretljivost i ne- pominost, harmoniju i ravnoteu, dve komplementame faze kretanja - centrifugalnu i centripetalnu (koja tei ka centru), udisanje i izdisanje, udaljavanje od centra i vraanje ka centru, poetak i kraj.

Svastika, kao oblik lavirinta, moe se shvatiti i kao simbol vode u kretanju, ili kao kombinacija dve munje u obliku latininog slova Z, ili dva savijena tapa koja indijska kraljica Arani nosi da bi njima izazi- vaia vatru. Svastika podsea i na kabalistiko slovo alef, koje oznaa- va prvobitno kretanje ogromnog daha haosa koji se kree oko stvara- lakog centra. Moe da predstavlja i skandinavsku zmiju Sunca u udvo- jenom obliku. Takode postoji ideja da je svastika simbol predaje i pod- reivanja, kao ruke prekrtene na grudima u gestu predaje.

Svastika se podjednako pojavljuje i sa bogovima i sa boginjama. Ako se poistoveuje sa enskim principom, moe oznaavati etiri Me- seeve faze, ali ona je veinom povezana sa solamim simbolima kao to su lav, antiiopa, jelen, konj, ptice i lotosov cvet. Njen oblik se tu- mai kao sunev toak sa rogovima i nogama. U srednjem veku, naj- populamije tumaenje je bilo da predstavlja pokret i sunevu mo. Ali je u isto vreme tumaena i kao tipian simboi broja etiri, uglavnom u smislu .Jconfiguracija pokreta koji se cepa na etiri dela i u vezi sa Zemljinim polovima i etiri strane sveta.

U indijanskoj kulturi, svastika oznaava sreu, plodnost i kiu. U budizmu je peat Budinog srca, Budina ezoterijska mudrost i kolo po- stojanja, i jedna je od oznaka boanstva koja se pojavljuju u otiscima Budinih stopala. U keltskoj kulturi svastika je simbol sree i pojavlju- je se uz boanstva groma. U kineskoj simbolici predstavlja akumula-

3 8 Endru T. Kamings

ciju srenih znakova desct hiljada koriinih stvari". Ona je rani oblik slov* peng koje oznaava ctiri etvitine svemira i Zemlje. Takoe predstavlja i stalnost, bez poetka i kraji i veno obnavljanje ivota, ce- lovitost, zakonom vodeni pokret, dugovenost i blagoslov. U hriian- stvu se esto javljala u katakombama kao oznaka Hrista kao snage sve- Ut. U srednjem veku predstavljala je etiri jevandelista sa Isusom kao centrom. U antikoj Grkoj predstavljala je Zevsa kao nebesko boan- stvo i Hclijusa kao simbol Sunca. Takode se pojavljuje sa Herom, Ar- temidom i Cererom. U hinduizmu, svastika oznaava ,,sve to je do- bro, iivot, pokret, oseanje sree i dobni sreu. Simbol je staroindij- skog boanstva vatre Agnija, i Djausa, starog arijskog nebeskog boan- stva koje je kasnije postalo Indra. U vezi je i sa Bramom. Vinuom. Surijom, ivom i Ganeom kao onim koji pronalazi put i boanstvom raskra. Svastika se koristila i kao peat na upovima sa svetom vo- dom iz Ganga. Medu azijskim muslimanima, predstavlja etiri ugla Ze- mlje i anele koji vladaju nad etiri godiSnja doba, svaki u po jednom uglu. U japanskoj simbolici svastika je srce Bude i dobra srea. Meu Tevtoncima i Skandinavcima, svastika je Torova bojna sekira ili eki, kao boanstva vazduha, munje i groma i simbol je dobre sree. U Li- tvaniji svastika je talisman za sreu i pojavljuje se u njenom sanskrt- skom imenu. U semitskim kulturama svastiku obino prate ostali solar- ni simboli, ali se pojavljuje i kao simbol enske generativne snage na Astartinom trouglu.

Postoje dva oblika svastike i svaki se moe odvojeno tumaiti: de- sna svastika - koja se kree u smeru kazaljke na satu i leva svastika, koja se okree u suprotnom smetu. One predstavljaju muko i ensko, Sunce i Mesec, sile neba i negativne sile Zemlje, prolcno sunce koje jaa i jesenje koje slabi, a moda i dve hemisfere. U Kini, dve svasti- ke predstavljaju jin i jang. Dve isprepletane svastike nazivaju se Solo- monov vor i simboliu nebesku dubinu i beskraj.

Sve o simbolima

Tolak

Simbol toka je u anlika vremena bio veoma popularan. Celoku- pan univerzum je doivljavan kao ogroman toak ije se okretanje mo- glo predvideti na osnovu ciklusa nebeskih tela i godiSnjih doba. Vei- na boginja majki opisivana je kako na toku sudbine okreu nit ivota i univerzuma i Ijudi u njemu. U razliitim kulturama. predstave malih tokova. kao modela kosmosa, nalazile su se uz mrtve u grobovima. Tokovi su sluili i kao magim simboli koji su titili kacige, titove, oruje i domove. U keltskoj kulturi, keltski bogovi su u rukama drali tokove ili su ovi stajali pored njih. U Indiji, boginja Kali je vladala tokom vremena (Kala-Kakra). Etnirci su imali boginju toka po ime- nu Vortumna - ona koja okree godinji toak . Rimljani su njeno ime prekrstili u Fortuna, boginja koja neprestano okree nebeski toak u ko- ji su ugravirana godinja doba i ljudske sudbine, i vlada tokom rode- nja, regeneracije i transformacije.

Prastaro verovanje u reinkamaciju stvorilo je mnoge cikline, pre nego linearne predstave univerzuma u kojima je toak bio model za i- votni ciklus pojedinca. Toak je takode poistoveivan sa kosmikim procesom koji je izvan pojedinanog ciklusa ivota pojedinca, i koji je ivot due koja se uvek iznova reinkamira. Toak je povezan i sa ide- jom o karmikoj odmazdi. To je ideja o ivotu koji se ponavlja", po kojoj svako bie plaa za prethodne greke, a ima mogunosti da se is- kupi u sadanjosti, kao i o kosmikim promenama sudbine od sinoma- tva u bogatstvo pa opet u siromatvo u ivotu pojedinca.

U jevrejskoj i hrianskoj simbolici toak takode ima sloeno zna- enje. U jevreiskim rukopisima jedna vrsta andela se naziva ofanim (tokovi), ije okretanje oznaava otkrovenje. Ovo videnje je slino hin- duistikom shvatanju kosmosa kao ogromne koije, koja na svojim to- kovima nosi sve bogove i ostala stvorenja, kroz veiti ciklus kretanja.

4 0 Endru T. Kamings

Fortunin ogroman toiak je postepeno postao srednjovekovni toiak sudbine", a njegova boginja dama od toka". Toiak sudbine, koji je iak i danas popularan simbol, ima ponekad osam a ponekad est pao- ka, i po obliku podseia na hinduistiiki darma toiak. U Nemaikoj, to- iak sa osam paoka bio je Ahtvan, koga su koristili za magijske potre- be. U vreme Dantea, toiak sudbine je prikazivan sa osam paoka, za osam suprotnih situacija u Ijudskom ivotu: bogatstvo - siromatvo, rat - mir, poniznost - slava, smirenost - strast. Snano i univerzalno zna- ienje toika vodilo je do njegovog uvodenja u tarok karte, kao desete karte Velike Arkane. Broj deset ima simboliino znaienje potpunosti, za- vretka jednog ciklusa i zapoiinjanja novog. Ova karta predstavlja rav- noteiu izmedu suprotstavljenih snaga ukidanja i iienja, aktivnosti i pa- sivnosti, koje pokreiu svemir. Toiak je takoe povezan sa simbolikom Zodijaka.

Trougao

Trougao je geometrijska predstava broja tri i poistoveuje se sa sim- bolizmom ovog broja. U svom najuzvienijem smislu, odnosi se na Sve- to trojstvo.

Predstavlja prirodu vasione koja je u vezi sa brojem tri - nebo, ze- mlju i ljudsku vrstu, oca, majku i dete i pojedinca kao telo, um i du- u.

Trougao predstavlja vatru zato to podsea na oblik plamena. Kada je njegov vrh upravljen nagore, oznaiava tenju da se izdigne ka jedin- stvu svih stvari, dok osnova oznaiava irenje u horizontalnom pravcu.

Dva trougla, jedan postavljen vrhom prema gore a drugi prema do- le, predstavljaju ujedinjene vode i vatre i iine estougaonu zvezdu zva- nu peiat kralja Solomona. Oni predstavljaju Ijudsku duu. Trougao ii- ji je vrh okrenut nagore predstavlja ivot, vatru, plamen, vrelinu, mu-

Sve o simbolima

ki princip, lingam, akiu i duhovni svet. Takode je trojitvo Ijubavi, isti- ne i mudrosti. Kada je crvene boje, oznaava kraljevsku veliinu.

Trougao s vrhom upravljenim prema dole jeste lunaran i oznaava enski princip, vodu, prirodni svet, telo, joni, akti i Veliku majku. Ho- rizontalna linija je zemlja a boja trougla je bela.

U planinskoj i peinskoj simbolici, planina je muko - trougao ko- ji pokazuje prema gore, a peina ensko - trougao koji pokazuje pre- ma dole.

Trougao u okviru kniga predstavlja oblike koji su sadrani u trou- glu venosti. Tri trougla zajedno ine jedinstvo tri lika trojstva.

Dva trougla postavljena jedan uz drugi, sa povezanim vrhovima, i- ne lunami simbol koji opisuje rast i opadanje Meseca, veno ponavlja- nje, ivot i smrt, umiranje i izdizanje iz mrtvih. Taka kontakta je Me- seeva tama i snut.

U alhemiji dva trougla su esencija i sadraj, forma i materija, um i duh, sumpor i iva, vrsto i nestalno, duhovna snaga i materijalno po- stojanje. Trougao u razliitim formama predstavlja elemente. Onaj obi- an je vatra, trougao sa odseenim vrhom vazduh, okrenut prema dole je voda a okrenut prema gore i sa odseenim vrhom je zemlja. Dva tro- ugla u kombinaciji predstavljaju jedinstvo dveju suprotnosti koje posta- je tena vatra ili voda koja gori-.

U budizmu, trougao je ista vatra i tri Budina dragulja, on je dar- ma i sanga. U hrianstvu trougao od tri kniga predstavlja ujedinjeno trojstvo i jednakost izmedu ta tri entiteta. Oreol u obliku trougla pripa- da Bogu ocu. U starom Egiptu takode je oznaavao trojstvo. U pravo- ugaonom trouglu, prav ugao je pripisivan mukarcu, osnova eni a osta- tak troma: Ozirisu kao poetku, Izidi kao posredniku ili posudi, i Ho- msu kao dovrenju (prema Plutaihu). Predstava tri dvostruka trougla okmena kmgovima sa zajednikim sreditem predstavlja ono to je skriveno, zemlju duhova. U starogrkoj kulturi delta, oblika trougla, i- ni vrata ivota, enski princip i plodnost. U hinduizmu trougao koji je

Endru T. Kamings

okrenut prcma gorc i trougao okrcnut prcma dole jesu Sakta i Sakti, lin- gam i joni, ili Siva i njegova Sakti. U Pitagorinoj filozoflji, jednakostra- nini trougao je prcdsiavljao Atinu kao boginju mudrosti. U Kartagini, trougao sa rogovima je bio kartaginski simbol Tanita.

Zvnk

Zvezda kao grafliki oblik je veoma popularan simbol. Njena sim- bolika je odrcena brojem kraka, njenom duinom, oblikom i bojom, ukoliko je ima. Zvezda koja gori je simbol mistinog srcdiSta i rastu- ih sila vasione. etvorokraka zvezda, zvana i MalteSki krst, povezana je sa amaem, sunanim boanstvom Ijubavi i pravde. Petokraka zve- zda je najea. U egipatskim hijerogliflma predstavlja izdizanje uvis ka taci porckla i koristila se u reima kao Sto su doneti, sticati obrazovanje, uitelj" i slinim. Kada je okrenuta nagore, predstavlja ambiciju, svetlost, duhovnost i obrazovanje. Okrcnuta nadole, u cmoj magiji ukazuje na pakao. estokraka zvezda predstavlja stvaranje i zo- ve se Solomonov peat i u vezi je sa Davidovom zvezdom. Kombina- cija je enskog i mukog trougla, vatre i vode. Osmokraka zvezda okru- ena krugom simbol je Gule, amaove suproge.

U kineskoj simbolici, jedna zvezda ili vie njih, pojavljuju se za- jedno sa Suncem i Mesecom, i znak su nadmone mudrosti vladara. U hrianstvu zvezda oznaava milosrde i boansko usmerenje. Dvanaest zvezda predstavlja dvanaest plemena Izraela i dvanaest apostola.

0 simbolici zvezde kao nebeskog objekta videti u: Simboli iz pri- tode.

Svt o simbolima 43

ezlo

Trodimcnzionalna lopta se u antika vremena smatrala modelom Ze- mlje (ovo znaenje je zamagljeno i izgubljeno u srednjem veku). Dria- nje ezla u levoj ruci (enskoj) predstavlja monarhovo pravo da upra- vlja itavom zemljom. Dopuna ezlu je skiptar (falusni simbol) koji je dran u desnoj ruci (muSkoj), tako da je sam monarh predstavljao sve- tu zajednicu kralja i zemlje, koja je enski entitet. U doba hrianstva lopti je pridodat krst nalik na kronu, predstavljajui prevlast crkve nad zemaljskom vlasti, i podseajui kralja da je on kralj upravo zahvalju- jui boanskoj milosti. Danas, gotovo svako kraljevsko ezlo stoji u senci krsta koji mu je dodat na vrhu.

ezlo predstavlja vladarevu apsolutnu mo, iako je vladareva stvar- na vlast ograniena teritorijom.

Postoji veza izmedu simbola ezla i simbola jajeta.

Simboli iz ivotinjskog sveta

Konha (Ijultura kotjke)

Obino predstavlja izlazee i zalazee sunce, mada i meseevu spi- ralu ali i vodu, i njen simbolizam je slian onome u koljke. U budi- zmu, predstavlja glas Bude koji propoveda. Povezana je sa govorom, zvukom, uenjem i prevazilaenjem samsare. Bela konha predstavlja ovozemaljsku mo. U hinduizmu, posveena je Vini kao bogu vode. Iz nje je iznikla re Om. U kineskoj simbolici, predstavlja kraljevsku linost i uspeno putovanje. U antikoj Grkoj i Rimu, bila je simbol Posejdona/Neptuna i tritona. Vozei Posejdonovu koiju, tritoni su du- vali u konhu. U islamu, simbolizuje uho koje uje boansku Re. U kulturi Maja ona se uestalo pojavljuje kao simbol u vezi sa vodom.

Pero

Pero oznaava istinu, lakou, letenje, suvou, nebo, brzinu, prostor, let ka drugim podrujima, duu, veru, posmatranje, poruku iz viih sve- tova, elemenat duha kao suprotan elementu vlanosti. Bilo da se poja- vljuje samo ili kao deo grupe peija, pero je povezano sa elementom va- zduha.

Pera simbolizuju boanstva stvaranja u egipatskom panteonu: Ptah, Hator, Oziris i Amon, kao i boginju Maat kao boginju istine. Kao hi- jeroglifski simbol, znak pera se koristi u reima kao to su praznina , suvoa , Jakoa , visina i ,Jet".

Sve o slmbolima

Budui da je pero tako suitinski simbol elementa vazduha, kulture u kojima su vazduini mitovi imali vanu ulogu iesto su koristile petje za svoje ritualne kostime u mnogim prilikama.

Perjanica indijanskog poglavicu iini bliim ptici demijurgu (stvori- teljki sveta). Noenje perja na glavi ili telu znaii preuzimanje na sebe snage koje poseduje mana ptice iije je perje, i time povezivanje sa nje- nim znanjem i magiinim moiima.

Belo pero piedstavlja oblake, morsku penu i iak i kukaviiluk, po- Sto se belo pero ili perje u repu borbenih petlova smatralo nedostatkom te ptice, pa samim tim i znakom da ona nema sklonosti da se hrabro bori.

Dva spojena pera predstavljaju svetlost i vazduh, polove i izdizanjc iz mrtvih.

Tri pera su povezana sa krinom (videti dalje), a takoe su i simbol princa od Velsa.

Perjanica u indijanskoj kulturi predstavlja zrake sunca. Pera orla predstavljaju olujnu pticu, Veliki duh, univerzalni duh i zrake svetlosti. U keltskoj kulturi, perjane odede koje su nosili svetenici predstavlja- ju putovanje na drugi svet. Vile u keltskoj kulturi takoe nose haljine naiinjene od peija. U skandinavskoj mitologiji, Frig je imao magiinu haljinu naiinjenu od perja koja mu je omoguiavala da leti u vazduhu. U hrianstvu, pero je vera i posmatranje. U amanistikoj simbolici perje je imalo vanu ulogu. Perjana odeda omoguava amanu da leti u druga podruija i da uii na tim putovanjima. U taoizmu, pero je atri- but svetenika, pematog mudrog ioveka ili pematog posetioca", i oznaiava komunikaciju sa onim svetom. Medu Toltecima, pemati ta- povi su oznaiavali molitvu i posmatranje.

Endru T. Kamings

ivolinjt

\jkulaAjkula ima donekle ambivalentnu simboliku. S jedne strane, ona je

oito simbol surovosti i nemilosrdnosti. Ali s druge strane ona simbo- lizuje sposobnost da se ivi u trenutku, kao i duhovno, mentalno i fi- ziko prihvatanje sebe. Takode je simbol stalnog kretanja, rada i kreta- nja u tiini, sposobnosti da ovek sebe brani, i povezanosti sa prolo- u, kao ivi fosil - ivi organizam iji su najblii srodnici izumrli pre mnogo vremena. Simbolino se smatra prodiraem negativne energi- je, ona koja reciklira energiju i nikada se ne moe uhvatiti nespremna.

Albatros

Albatros predstavlja dug i iscrpljujui let i daleke okeane, strpljenje i izdrljivost, pribranost i razumevanje vanosti dugotrajne posveeno- sti potomcima, sposobnost da se emotivne veze odravaju kroz dug vre- menski period, kao i bizame i u loem trenutku nastale poetke i zavr- etke, koji su i pored toga efikasni. Takode se smatra predznakom olu- je i jakih vetrova na moru, a postoji rasprostranjeno verovanje da se due utopljenih pomoraca ponovo pojavljuju u obliku albatrosa, te se smatra da ubiti ovu pticu donosi nevolju.

Antilopa

U bumanskoj tradiciji, boanstvo moe da se pojavi u vidu antilo- pe. U Maloj Aziji i Evropi, antilopa se smatra lunamom ivotinjom po-

Sve o simbolima

vezanom sa Velikom Majkom. U Egiplu, antilopa je itvovana bogu Sc- tu ali je mogla da predsiavlja i Ozirisa i Horusa. U heraldici' oznaa- va hrabrost, snagu i opasnost. Opisana je sa heraldikom glavom, telom jelena, repom jednoroga i kljovom slona na nosu. U Indiji, antilopa je znak i simbol ive. Suma i andra imaju koije koje vuku antilope, a Pavana, bog vetrova, jae na antilopi. U sumersko-semitskoj tradiciji, ona je oblije Ea i Marduka. Ea-Oan je antilopa podzemnog okeana", antilopa Apsua! i antilopa stvaranja". Lunarna antilopa je posveena Astarti. Zmajski aspekt antilope mogu uzeti i vo, bizon ili krava. U in- dijanskoj tradiciji, antilopa predstavlja zauzimanje stava, sposobnost da se preskoe prepreke, vetinu opstanka, brzinu, nenost i vezanost za zemlju.

Babun

U starom Egiptu, babuna su nazivali onim koji priziva zoru . S podignutim rukama, simbol je mudrosti, pozdravljajui sunce koje izla- zi i predstavljajui boga Tota (boanstvo mudrosti). Posveen je bogu Hepiju (boanstvu reke Nil). U indijanskoj tradiciji oznaava zatitu po- rodice.

Bivo

U indijskoj tradiciji, bivo je simbol obilja i molitve. Takode pred- stavlja natulne sile, mo, hrabrost, ensku hrabrost, henoizam, izdrlji- vost, odvanost, kreativnost koja je povezana sa zemljom, znanje, veli- kodunost, gostoprimljivost, zajedniki rad, izazov, opstanak, davanje da

1 heraldika - nauka o grbovima (prim. prev.) 1 antilopa slatkih voda (prim. prev.)

4 8 Endru T. Kamings

bi se pomoglo drugima i razvijanje planova korisnih za pojedinca i za- jednicu. U budizmu, Jama, bog mrtvih, ponekad se opisuje kao bivo ili sa glavom vola. U taoizmu, Lao Ce jae na bivolu ili biku, a kada je nestao na istoku, jahao je zelenog bivola. Jahanje na bivolu predstavlja kontrolisanje i upravljanje animalnom prirodom u oveku. Ponekad bi- vo preuzima mesto vola u deset slika kojima se crta vo, gde je bivo, kao priroda koja se ne pokorava duhovnoj svesti, dakle kao grena" priroda, u poetku potpuno cm, a onda pripitomljavanjem poinje da postaje belji, dok na desetoj slici u potpunosti ne nestane.

Bogomoljka

Bogomoljka predstavlja upravljanje, sposobnost da se rukuje vreme- nom, razumevanje cikline prirode vremena, sposobnost da se kree iz- medu trenutaka, sposobnost da se ostane miran i tih, kao i ovekove odbrambene strategije. Budui da je enka bogomoljke vea i jaa od mujaka i da mu tokom parenja otkida glavu, bogomoljka predstavlja enske borbene moi. Meu Bumanima u Africi ona predstavlja pre- varanta, varalicu. U kineskoj kulturi oznaava pohlepu i tvrdoglavost. U staroj Grkoj, simbol je predvianja budunosti i prorotva. U hrian- stvu oznaava onoga koji se moli i klanja Gospodu.

Cikada

Cikadu ponekad nazivaju demonom svetla i tame". Ona predstavlja cikluse tame i svetlosti.

U kineskoj tradiciji cikada predstavlja iskupljenje, besmrtnost, ve- nu mladost, sreu i uzdravanje od poroka i pohlepe. Nainjenu od a- da, stavljali su je u usta umrlih u nameri da im osiguraju veni ivot.

Sve o simbolim

I u grkoj tradiciji oznaava bcsmtinost (postojalo je verovanje da ne- ma krvi u sebi i da ivi od rose) i posveena je Apolonu. Ali nasuprot kineskoj simbolici, legenda o cikadi je pria o besmrtnosti bcz vene mladosti. Prema legendi, Titonije, koga predstavlja cikada, bio je mla- di u koga se zaljubila Eos, boginja zore. Titonije je bio smttan i oba- sipao je mnogim darovima svoju boansku Ijubavnicu, pevajui joj pe- sme slavc i hvale. Eos je toliko volela Titonija da je izdejstvovala da mu se podari veni ivot, ali ne i vena mladost. Kako je vreme pro- lazilo, Titonije je stario, slabio i kopnio, a tako i njegov glas kojim je i dalje pevao o Eos. Glas mu je postajao sve vii i vii dok se na kra- ju nije pretvorio u cikadu. Eos je zakljuala svog Ijubavnika u svoju sobu gde ju je on svakog jutra pozdravljao svojim glasom cikade. Ne- ki veruju da ova legenda nudi objanjenje zato se cikada moe uti svakog jutra u zoni. Cikada takode predstavlja odbijenog i naputenog Ijubavnika.

Cvrlak

Cvrak predstavlja nain da se pronade put iz tame, tako to ovek sledi njegovu pesmu, i smatra se da je on taj koji nas ui snazi pesme u mranim vremenima. Simbol je dobre sree, razumevanja neophodno- sti delanja u pravi as i iskakanja iz opasnih situacija, kao i komuni- kacije i povezanosti sa svetom bilja. U Kini cvrak predstavlja leto i hrabrost. U zapadnoj kulturi, simbol je porodinog ivota i kuevnosti. U Ezopovoj basni, koja je cvrku donela novu simboliku, lenji cvrak uiva u trenutnom ivotu i ne brine se za budunost, za razliku od mra- va koji vredno radi ne bi li prikupio hranu za hladne zimske dane. Sto- ga cvrak, kada stigne zima, pati od hladnoe, gladi i drugih tegoba, jer nije radio kada je to trebalo. Neki smatraju da ova basna ne govo- ri samo o mudrosti nasuprot nemaiu i nedostatku uvida u realnost, ne-

50 Endru T. Kamingsgo i o prikupljanju" dobrih dela, umesto uiivanja u zadovoljstvima ma- terijalnog sveta.

Crv

Crv ima dvoznanu simboliku. S jedne strane je zemlja, regenera- cija, obnova, proienje due i sposobnost da s pronade hrana u du- binama ili tlu. Ali zahvaljujui istim razlozima - injenici da ivi u du- binama zemlje - simbolizuje smrt, odvajanje i raspadanje (budui da je- de mrtva tela koja su sahranjena u tlu). Jung je definisao crva kao sim- bol libida, seksualne elje koja pre ubija nego to daje ivot.

Crvenda

Crvenda predstavlja poeziju, udvaranje i oinstvo. U indijanskoj simbolici on je razumevanje snage vetra koji duva i pronalaenje line pesme due. U tevtonskoj kulturi je povezan sa Torom i smatra se oluj- nom pticom. U hrianskoj simbolici oznaava smrt i ponovno rodenje. Prema jednoj hrianskoj legendi, crvenda je pokuao da pomeri tmo- vu krunu sa Isusove glave kada je razapet. Nije uspeo, ali mu je to- kom pokuaja grudi probio tm i poeo je da krvari. Stoga su mu, pre- ma legendi, grudi crvene.

urka

urka predstavlja samortvovanje zarad vieg cilja, razumevanje da- ra davanja, potovanje majke zemlje i sticanje zasluenih nagrada. Po- vezana je sa grmljavinom i kiom budui da se uznemiri pred oluju.

Sve o simbolima 51

Smair sc pticom posveenom Toltecima i koristi se kao hrana u cere- monijalnim gozbama.

aplja

aplja oznaava samopouzdanost, oslanjanje na sopstvene snage, sa- mopotovanje. podstanare, obavljanje viestrukih zadataka, budnost, pre- dostronost, raznovrsnost, dostojanstvenost i otmenost. Smatra se solar- nom pticom ali se povezuje i sa vodom zato Sto iivi uz vodu. U bu- dizmu i taoizmu. ima simboliku istu kao roda. U kineskoj i japanskoj simbolici, bela aplja je povezana sa cmim gavranom kao jang i jin, sunce i mesec, svetlost i tama. aplja se smatra tihom i ozbiljnom. Ona je ta koja je zamiljena, dok je gavran ivahan i priljiv. U staroegi- patskoj kulturi, smatrali su je prvom inkamacijom due nakon smrti. Pti- ca Benu (ptica koja se ponekada dovodi u vezu sa Feniksom i za ko- ju se veruje da je inkamacija Ozirisove due), takoe se smatra aspek- tom aplje. aplja kod Egipana simbolizuje i izlazee sunce, obnovu, povratak Ozirisa, kao ptica nadolaenja Nila i obnove ivota, poto tek u tom trenutku naputa reku i leti preko polja.

Dadevnjak

Dadevnjak ili salamandar je mitoloki duh vatre. U simbolici novog doba oznaava vezu sa seanjima due na najranije dane na zemlji. Ve- raje se da podstie vezu izmedu zemlje i vode i predstavlja promenu, ohrabrenje u tami i sposobnost da se kamufliramo pred opasnou. Da- devnjak se obino prikazuje kao mali guter ili zmaj koji skae iz va- tre i predstavlja elemenat vatre. On je vatrena ivotinja. Smatralo se da je bespolan pa su ga poistoveivali sa moralnom istotom i ednou.

52* Endru T. Kamings

II hriianskoj simbolicl daZdevnjak predstavlji jaku i postojanu ve- ru pravednika koju plamen iskuSenja ne moie da zavede. U heraldici, on je hrabrost i junatvo koje ne poputa pred bolom od vatre. 0 nje- govim mitoloikim znaenjima videti tekst o salamanderu u odeljku Mi- toloSke ivotinje.

Dtlfin

Delfin je ivotinja snanog mistinog znaenja. ivi u vodi, ali je sisar, ima neverovatne sposobnosti komuniciranja, privlano oblije i li- ce koje kao da se smeje, a koje ga ini pozitivnim, prijateljskim i uglav- nom duhovnim simbolom. Delfm predstavlja boanski dar i poznavanje mora. On je zaStitnik moreplovaca i potonulih brodova, kralj ribara i morska snaga. Takode oznaava ini povezane sa vodom, sigumost i poverenje, okretnost, ravnoteu i harmoniju, promenu, slobodu, natpro- sene sposobnosti komuniciranja, razumevanje ritma linog ivota i upo- trebu daha da bismo se oslobodili potisnutih ili stresnih emocija.

Dva delfina okrenuta na suprotne strane predstavljaju dvojnost pri- rode, dvojnu kosmiku struju opadanja i razvoja. Delfin i sidro predsta- vljaju ubrzavanje i usporavanje - zajedno ine uzdranu brzinu, tj. razboritost i um, medustanje izmedu dva ekstrema kao to su brzina i sporost. Kao i sidro, koje predstavlja spas, delfm je takode alegorija spasa i iskupljenja. Ova predstava proistie iz legendi koje delfina opi- suju ka prijatelja Ijudi.

U keltskoj tradiciji povezan je sa odgovarajuim vodenim boanstvi- ma i silama. U hrianstvu predstavlja Isusa kao spasitelja dua i nji- hovog prenosioca preko voda smiti. Delfin sa brodom ili sidrom pred- stavlja crkvu kojoj je Isus putokaz. Delfin proboden trozupcem ili na sidru predstavlja Isusa na krstu. Kada stoji umesto kita, oznaava izdi- zanje iz mitvih. U staroegipatskoj kulturi delfin je Izidin atribut. U sta-

Sve o simbolim

roj Grkoj, on prali duie do ostrva blagoslovenih. Inu i lunarne i so- lame veze. Poto je povezan sa Apolonom, on je svetlosl sunca, ali predstavlja i enski princip i matericu, zahvaljujuti sliinosti izmedu re- ii dtlphis (delfln) i delphys (materica). Simbol je udnje, kada se po- javljuje sa Afroditom, enom mora", i Erosom. Delfin je takode i Po- sejdonov atribut, kao morske sile, kao i Dionisov. Tetida naga jae na delflnu. U minojskoj kulturi delfin simbolizuje snagu mora i povezan je sa Apolonom iz Dclfa. U mitraizmu je povezan sa Mitrom kao svetlo- iu. U rimskoj kulturi delfln oznaiava putovanje dua preko granica mora smrti ka ostrvu blaenih. U sumerskoj i semitskoj tradiciji zame- njuje ribu prilikom predstavljanja Ea-Oanesa. Takode je atribut IStar i posveen je Atargatidi buduii da je povezan sa vodom.

Detli

Detlii se smatra proroikom pticom. Zovu ga bubnjarom zemlje i branilac je kraljeva i drveia. Predstavlja moii vetica i Carobnjatva, ve- zu sa zemljom i sposobnost da se otkriju skriveni slojevi i razumeju rit- movi, sheme i ciklusi. U vezi je sa boanstvom groma i kljuca dok se ne otkrije istina a ponekad je i znak upozorenja. U grkoj i rimskoj mi- tologiji detlii je posveien Zevsu odnosno Jupiteru, Aresu odnosno Mar- su i Silvanu. uvao je blizance Romula i Rema, osnivaie Rima. U hri- ianskoj simbolici oznaiava neiastivog i jeres, podrivanje vere i ljud- ske prirode.

Fazan

U modernoj simbolici koja se zasniva na staroindijanskoj kulturi i amanizmu, fazan oznaiava kretanje van ega, upotrebu boja radi leie-

Endru T. Kamings

nj, nzvoj i iircnje samosvesii i ruumevinje koriienja obrcda. U ki- netkoj tradiciji fazan je jang ptica koja simbolizuje sveilosi i dan, mo- ralnosi i vrline, lepotu, dobru sreu i napredak. U japanskoj tradiciji predstavlja zaStitu i majinsku Ijubav.

Gavran

Gavran se u mnogim kulturama i legendama smatra pticom koja ume da govori i stoga je simbol propovedniStva. Neki ga smatraju sim- bolom usamljenosti onoga ko ivi u viim sferama duha. Ambivalentan je. kao solama i lunama ivntinja - kao tmina i zlo s jedne strane i kao mudrost i unitenje zla sa dnige. Gavranovi i vukovi se ponekad pripisuju drevnim boanstvima smrti. U simbolici alhemije gavran je, zahvaljujui svojoj cmoj boji, povezan sa idejom primame tvari, niger- doa, poetnog stadijuma malerije u velikom delu". Kao predstavnik ni- gerdo stadijuma, pripisuje se materinskoj noi, poetnoj tmini i plodnoj zemlji. Iz razloga to je povezan sa zemljom, gavran u alhemiji pred- stavlja frazu pepeo pepelu, prah prahu . Poto je povezan i sa atmos- ferom, gavran je simbol stvaralake moi duhovne sile. U nekim kul- turama smatra se pticom glasnikom. On ima i kosmiko znaenje. U in- dijanskoj kulturi gavran je podvaladija, narodni junak i sudija. Meu sevemoamerikim plemenima smatrao se velikom civilizatorskom sna- gom tvorca vidljivog sveta. Slino znaenje mu se pripisuje u keltskim, getmanskim i sibirskim plemenima. U keltskoj tradiciji gavran je i pied- znak budunosti. Sveti gavran je simbol rata i boginje plodnosti. Mo- rigan je boginja gavrana a Badb, ratni gavran, oznaava rai, proliva- nje krvi, paniku, surovost, zavist i zlobne namere. Kada je gavran pot- puno cm, to je tav predznak, ali kad ima makar jedno belo pero sma- tra se dobroudnim. U skandinavskoj i tevtonskoj simbolici Odin/Vodan ima dva gavrana na ramenima - jedan je Hugin, misao, a dnigi je Mu-

Sve o simbulima

nin, seanje. Oni lete iznad zemlje i vriaju se da mu prenesu Sta su sve videli. Gavran je i simbol Vikinga.

U klasinim tradicijama, gavran nema tako iroko znaenje, ali i da- Ije oznaava izvesne mistine sile, i uglavnom sposobnost da se vidi budunost. Stoga je imao vanu ulogu u predvianju budunosti i ra- znim ceremonijama.

U hrianskoj simbolici gavran je alegorija za usamljenost (i zato ponekad oznaava monaha u izolaciji) i predstavlja neastivog koji se hrani pokvarenou ljudi. Kada ga prikazuju kako kopa oi, on predsta- vlja neastivog koji kanjava grenike. Simbol je greha kao suprotnost golubu koji predstavlja istu duu. Gavran koji je poslat sa Nojeve bar- ke, simbolizuje lutanje. nemir i neistotu. U simbolici pada" - prote- rivanja iz raja, gavran se ponekad prikazuje na drvetu znanja sa kojeg je Eva ubrala jabuku. U kineskoj kulturi cmi gavran je simbol zla, po- kvarenosti, zlobe, neprijateljstva i loe sree. Crveni ili zlatni gavran predstavlja Sunce kao i tradiciju koja se prenosi na budue generacije. Gavran je jedna od dvanaest simbolinih ivotinja zemaljskih ogranaka. On oznaava mo. Dobro poznat simbol gavrana jeste tronogi gavran u okvini sunevog diska. Taj prikaz je jedan od prvih simbola kineske imperije, i predstavlja jang carevog aktivnog ivota. Tronogi gavran je simbolizovao tri noge sunca, prvu svetlost - izlazak sunca, vrhunac - podne, i opadanje - zalazak. U starom Egiptu predstavljao je unite- nje, propadanje i zlobu, dok je par gavranova predstavljao branu sre- u. U staroj Grkoj je bio posveen Apolonu i Heliosu, kao glasnik bo- ga sunca. Takode je bio simbol Atine, Kronosa i Eskulapa, simbol ve- nosti. U mitraizmu je oznaavao prvi stadijum inicijacije i smatrao se Sunevim slugom. U jevrejskoj kulturi u vezi je sa leevima i oznaa- va neistou, propadanje, unitenje i obmanu. U hindu tradiciji je sim- bol Vanrae. U japanskoj kulturi cmi gavran je lo predznak i predsta- vlja lou sreu, ali u intoizmu, sveti gavranovi su pripadali hramovi- ma kao glasnici boanstava. Dananja ira simbolika gavrana zasnova-

Endru T. Kamings

m je na tradiciji Indijanaca, ali i na raznovrsnim simbolima iz razlii- lih kultura. Gavran se doivljava kao simbol iivotnih ciklusa, regenera- cije, oporavka, ponovnog rodenja i ponovnog sticanja ili oporavljanja skrivenih delova duie. Takode simbolizuje promenu svesti, nove doga- daje, prihvatanje sebe, vezu sa sopstvenim poreklom, uvid u sebe, ba- canje svetlosti na senke, razumevanje refleksija. nalaenje utehe u sa- moi, potovanje starih predaka, magiju i arobnjatvo, proricanje bu- dunosti i umee izraavanja.

Golubka, golub

Slovenska plemena su verovala da se u trenutku umiranja dua pre- tvara u golubicu. Golubica uestvuje u optem znaenju svih ptica - kao duhovnost, transcedentalna moc' i oplemenjivanje. Ona oznaava duh ivota, duu i glasnika due, transformaciju iz jednog sveta ili sta- nja u drogo. Stoga predstavlja komunikaciju izmedu dva sveta, duha svetlosti, istote i ednosti (ali je u mnogim kulturama simbol strasti i poude), nenosti i prijatnosti, i prikazuje se kako donosi mir i Ijubav. Golubice su bile posvecene svim velikim majkama i kraljicama neba, i kao takve one predstavljaju materinstvo i enstvenost. Obino majku bo- gova prate dve golubice. Golubica sa maslinovom granicom je uobia- jeni i univerzalni simbol mira, ali takode znai obnovu ivota i simbol je Atine, grke boginje mudrosti. Golubice koje piju iz zdele oznaava- ju duh koji se napaja vodom sa izvora ivola. Sveti golubovi su pove- zani sa pogrebnim ritualima.

U kineskoj tradiciji golubica simbolizuje dugovenost, lojalnost, red i organizovanost, kao i tradiciju prenesenu buduira generacijama. Ta- kode predstavlja prolee, poudu i u vezi je sa majkom zemlje. U hri- anstvu golubica je poznat i vieznaan simbol. Predstavlja Svetog du- ha, istotu, nadahnute misli, mir, krtenje, Blagovesti i vode stvaranja.

Sve o simbolima

Sedam golubova oznaJava scdam darova Sveioga duha. ialo golubova predstavlja skup vemika. Golub sa maslinovom granicom oznaava mir, praltanje i oslobodenje, jer je golubica koja je poleiela sa Nojevog kovega donela maslinovu granicu kao znak da je kopno blizu, da je poplavi (kazni) kraj jer je nastupio mir izmedu Boga i oveka te da je oveku oproteno. Hrilanstvo razvija ovu simboliku proisteklu iz bi- blijske prie - kao to golubica nije nala mesto izvan kovega na ko- je bi sletela, osim grane masline, tako ni vemik ne moc za sebe nai drugo mesto osim crkve. Kada golub u kljunu dri palminu granicu, to predstavlja pobedu nad smru. Bela golubica je spasena, proiena dua, za razliku od grene due koja se predstavlja gavranom. Golubo- vi na okotu grozda predstavljaju skupinu vemika koji trae priheite u Hristu. Par golubova simbolizuje Ijubav i harmoniju u braku. Golu- bica na Josifovoj taci prikazuje supruga iste device. Golub je simbol vitezova svetog Grala i svetaca Benedikta i Grgura Velikog. U starom Egiptu golub je predstavljao nevinost. Golub medu gratiama drveta i- vota pojavljuje se sa plodovima tog drveta i i