Sve što vredi znati o sinodi Sadržaj Sinoda se zahuhtava!...Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije 3. broj – Jul 2018. Sinodski Vesnik Sve što vredi znati o sinodi Deca i mladi

Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije 3. broj – Jul 2018.

Sinodski VesnikSve što vredi znati o sinodi

Deca i mladiRadni dokumenat i druga povezana pitanja

O deci i mladimaPoticaj za razgovor o radnom dokumentu „O deci i mladima”

Dobro nam je ovde!Programi u okviru sinode

Pastoral-socijalno istraživanje u našoj biskupiji

Obrada prvog radnog dokumenta u našim zajednicama

Slike iz života Sinode

Sinodska molitva

Važni termini

Sadržaj

S i n o d s k i U r e d23001 Zrenjanin, Trg Slobode br. 8. Pf.: 98.Telefon: +381 (023) 534-722 Fax: +381 (023) 528-625;e-mail: [email protected]

Egyházmegyei Zsinat2017–2020

Sinoda Biskupije

Kada govorimo o dobrom napredovanju nekih stvari, onda koristimo reč: „zahuhtati se“, na primer „kampanja ili ekonomija se zahuhtavaju“. Ovu reč želim i ja da koristim u vezi sa našom Sinodom: Sinoda se zahuhtava!

Iz svake župe su do određenog roka pristigli zapisnici u vezi sa prvim radnim dokumentom, što nam govori da je obavljen intenzivan posao. Zah- valjujem se svima koji su učestvovali u ovom velikom poslu. Znam da nije bilo jednostavno. Svi mi po prvi put smo učesnici Biskupijske Sinode (ja sam prisustvovao Biskupskoj Sinodi, a Biskupijskoj još nisam), znači radimo nešto novo. Sa druge strane, tekst radnog dokumenta nije uvek jednostavan. Bogatsvo naše vere ne možemo uvek predati na jednostavan način, ima momenata kada šarolikost moramo pojačano izra- ziti. Nadam se da smo za vreme sinod- skih razgovora produbili svoju veru.

Posebno se zahvaljujem animatorima i njihovim župnicima, koji su vodili razgovore, zapisali ono što su čuli, i zapisnike poslali Sinodskom Uredu.

Ojačani uspehom prvog radnog dokumenta, u ovom broju Sinodskog Vesnika, šaljemo sledeći radni dokument, koji nosi naslov: „Deca i mladi“. O ovom dokumentu ćemo razgovarati posle letnjeg odmora. Svima vama želim prijatne dane odmora!

+ Ladislav SVD, biskup

Sinoda se zahuhtava!2

8

9

10

11121212


Deca, blago naše budućnosti Deca su naša budućnost. Oni su veliko blago naše

biskupije i naše države. Blago, ne samo zato što ih je malo zbog neprestanog pada nataliteta, već i zato što nam njihovo prisustvo uliva nadu da možemo doprinositi nastavku života na Zemlji, budućnosti čovečanstva. Postoje oni koji će doći posle nas, koji će, hodajući za Kristom, ovaj svet oblikovati u bolji i lepši zajednički dom. Deca, kao nosioci naše kršćanske nade, zaslužuju posebnu pažnju i naše Crkve.

Prisustvo dece skreće nam pažnju na vrednost života kao najvećeg Božjeg dara. Bog je izvor svakog života, a mi ljudi možemo na Zemlji biti saradnici tog izvora života tako što ćemo davati prostor napredovanju života, kako ličnog tako i opšteg. Svaki život potiče od Njega, mi smo samo saradnici u prenošenju života. Jednom rečju, pomažemo pre svega da u svakoj situaciji, život ne bude teret, već omogućujemo njegov slobodni rast. Zato štitimo ljudski život od samog trenutka začeća pa sve do poslednjeg izdisaja.

1. Koliko se u našoj zajednici poštuje dar života?

2. Koliko smo svesni činjenice da je svako začeto dete Božiji dar? Kako se to pokazuje u svakodnevnom životu?

3. Kakvo je u našim porodicama „raspoloženje za rađanje“?

4. Gde i kako možemo pronaći priliku razgovarati s našom decom o važnosti života i da život čoveka započinje već od samog trenutka začeća?

5. Ko prenosi verske vrednosti u porodici, u zajednici?

6. Koliko je u našoj zajednici, u krugu naših poznanika, tema ili problem prekid trudnoće?

Isus je decu uzeo za primer, kad je podučavao učenike kako možemo stići u kraljevstvo Božje (Mt 19,13-15; Mk 10,13-16; Lk 18,15-17). Zato je toliko

važno da naša biskupija na svim razinama obrati pažnju na decu.

Primarni odgojitelji dece su roditelji, tako da su oni i odgovorni za njihov razvoj. Njima pomažu bake i deke. Potom dolaze, manje ili više učinkovito, naše crkvene zajednice, kroz podučavanja vere i razne aktivnosti, pa sve do pripreme za sakramente.

7. Kako odgajamo našu decu: imamo li vremena za njih, snage, strpljenja?

8. Šta danas znači biti strog i kako biti dosledan u ophođenju prema našoj deci?

9. Kada se igramo s našom decom i da li se uopšte igramo s njima?

Domaće obrazovanje je u svakom slučaju najvažniji temelj verskog obrazovanja i predstavlja oslonac za postepeno uvođenje dece u život vere, tako što podržava: pripremu za primanje svetih sakramenata, krštenje dece, sudelovanje u školskom i župnom verskom obrazovanju, zajedničku molitvu u porodici, učenje i prakticiranje prvih molitava. Ali ne smemo zaboraviti ni na školsko obrazovanje. Ono takođe igra vrlo važnu ulogu, ne samo u prenosu znanja, nego i u odgoju. Znanje stečeno u školi bilo bi stoga važno dalje usavršavati kod kuće obraćajući pažnju na domaće učenje dece.

10. Koliko su prisutni elementi kršćanskog života u kućnom odgoju?

11. Kako izgleda naša zajednička domaća molitva?

12. Koliko često idemo zajedno u crkvu?13. Kako izražavamo ljubav prema svojoj deci?14. Kako poučavamo svoju decu da prihvate

i one koji ne pripadaju krugu naših prijatelja: najsiromašnije u školi, one drugih nacionalnosti, Rome ili možda izbeglice?

15. Kako gledam na školsko versko obrazovanje?16. Kako škola podržava versko obrazovanje,

a kako Biskupija?17. Šta znamo, šta čujemo zašto deca pohađaju,

ili ne, versko obrazovanje u školi?

2

Deca i mladiRADNI DOKUMENT

3. broj – Jul 2018. Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije

18. Kakvo imam iskustvo sa župnim verskim obrazovanjem?

19. Smatram li da bi bilo dobro da postoji katolički dečiji vrtić na teritoriji naše biskupije? Postoji li potreba za njim?

20. Šta mi pada na um kada razmišljam o onima koji pripremaju prvu pričest? Kako ta priprema teče na župi?

Potrebno je takođe, zajedno sa roditeljima, obratiti pozornost na decu tokom letnjih odmora. Organizovanjem raznih programa (kampova, oratorija, itd.) možemo međusobno približiti decu iz raznih delova Biskupije. Ti susreti mogu igrati ulogu u izgrađivanju zajedništva, ali mogu pored toga sadržavati i verske elemente.

21. Kako vidim sudelovanje dece u letnjim programima koje organizuju Biskupija, ili naše redovničke zajednice?

22. S kakvim su se iskustvima deca vratila kući nakon jednog takvog letnjeg programa?

Bavljenje ministrantima svakako spada u pravilan i redoviti rad župe. Ministrantska služba, ne samo da daje deci stil ponašanja, već im služenje oko oltara i bliski doživljaj pretvorbe pomažu da značaj toga prime u sebe i ponesu u svoj svakodnevni život. Oni su ti koji vrlo rano mogu shvatiti, da pretvorba kruha i vina, nije događaj mimo nas, kojem mi samo prisustvujemo, već da je u pitanju događaj koji se dešava za nas, u kojem možemo učestvovati ako darujemo sebe božanskoj ljubavi prisutnoj u svetoj pričesti, koja će nas štaviše, od svete mise do svete mise, menjati i činiti nas onima koji znaju više voleti.

23. Kakva je situacija s ministrantima na našoj župi?

24. Koje vrste aktivnosti organizujemo za njih?25. Koje su naše mogućnosti da se bavimo

ministrantima? Da li želimo da naša deca ministriraju?

26. Mogu li i devojčice ministrirati, ili su na župi samo dečaci ministranti?

27. U slučaju kad deca dolaze ministrirati, zašto dolaze? Ako ne, zašto ne? Kako ih pozvati?

Na teritoriji naše biskupije postoji mnogo dece koja žive u nepovoljnim uslovima. Veliko siromaštvo,

nedostatak društvenih mreža, status samohranog roditelja – sve to ne utiče uvek pozitivno na život deteta. Gde god je to moguće, moramo pomoći siromašnijoj deci kako bi se što nesmetanije razvijala. To se takođe odnosi na decu sa višestrukim invaliditetom, kao i na onu željnu roditeljske ljubavi.

28. Znamo li koliko na teritoriji naše župe ima siromašne dece i one sa posebnim potrebama? Kako bismo ih mogli pronaći?

29. Kako pomoći onima koji su vrlo siromašni, posebno deci?

30. Da li se organizuju posete siromašnima, ili sakupljanje raznih stvari za njih?

31. Šta znam o seksualnom zlostavljanju dece unutar Crkve i kakvo je moje mišljenje o tome? Kako zaštititi našu decu i mlade u tom pogledu?

Biti mlad u današnjem svetuMladi se suočavaju s mnogim vanjskim i

unutrašnjim mogućnostima i izazovima. Neki su povezani s lokalnim okolnostima, dok su drugi prisutni u celom svetu. Imajući to u vidu, Crkva mora ispitati kako Crkva promišlja o mladima i kako se ophodi prema njima, a sve u cilju da bi im postala prikladnija, učinkovitija; pouzdan i istinit saputnik i podstrekač njihovih interesa. Pod mladima podrazumevamo osobe u dobi između 16 i 29 godina. Ovu fazu života karakterišu jedinstveni izazovi, mogućnosti i poteškoće, pa je stoga važno da na poseban način obratimo pažnju na njih.

Crkva se oduvek bavila situacijom u svetu i izazovima mladih ljudi. U tom pogledu ona sledi primer Isusa Krista, svog božanskog Učitelja, koji je hteo biti dostupan svim ljudima. Znamo iz Evanđelja da je mladima koji su dolazili k Njemu davao savete (Mk 10,21), kao i da je među Njegovim učenicima najmlađi bio Ivan koga je posebno voleo. On je ljubljeni učenik, koji ni u patnji nije napustio Isusa, već je ostao pod njegovim križem.

32. Ima li mladih u našoj zajednici? U čemu se očituje njihovo prisustvo?

33. Kako mladi sudeluju u životu zajednice?34. Kakva dešavanja im organizujemo na župi?

3Nastavak teksta na 4. stranici

4

35. Šta posebno privlači mlade ljude u lokalnoj zajednici, gradu, selu?

36. Postoje li mladi koji bi sudelovali u organizovanju života zajednice?

37. Kako, kao Crkva, podstičemo mlade, ili oni vide Crkvu samo kroz zabrane i strogu crkvenu disciplinu?

38. Šta možemo učiniti da se mladi ljude ne plaše Crkve, već da osete da se na nju mogu uvek i uprkos svemu osloniti, jer im mi pokazujemo lice Milosrdnog Boga, punog ljubavi, koji ih čeka?

Svet i život u njemu se brzo menjaju. To vredi i za našu biskupiju, za mlade koji ovde žive. Te promene su ponekad samo rezultat lokalnih uslova, ali često puta su takođe posledica društvenog, tj. sociološkog, i kulturnog procesa koji je globalan.

Jedna od specifičnosti u trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze mladi je stalna promena, reorganizacija pouzdanih temelja i preraspodela autoriteta. Mi ne možemo kao Crkva da se neodgovorno ponašamo i borimo a priori protiv promena, kao da nas one vuku natrag. Pitanje je šta možemo učiniti i kako možemo s ljubavlju uputiti mlade da se snađu u savremenom svetu. Danas se svi susrećemo sa puno informacija, događaja i novosti. Teško je u toj poplavi informacija uvek pronaći pravi materijal; teško je prepoznati koje su informacije i novosti u službi mira, koje doprinose boljitku sveta i sprečavanju besmislene patnje. Taj problem se odnosi na sve, ali naročito na današnje mlade, rođene u svetu raznolikosti medija, kojima je pametni telefon često bio u rukama pre nego bilo koji drugi uređaj za prenos ili pohranu informacija. Važno je da kao Crkva, kao župna zajednica, razvijamo svest da sve to nije loše, niti predstavlja jedan paralelni svet, već da je to deo naše svakodnevice, baš kao i putovanja, telefoniranje, ili bilo šta drugo. Ne bi, dakle, trebalo braniti ili blokirati mladima pristup medijima, već ih uputiti kako da ih upotrebljavaju da bi život postao bolji i lepši. S tim u vezi postoji mnogo inicijativa širom sveta.

39. Kako reagujem na stav mladih ljudi prema digitalnoj realnosti? Osuđujem li preterano digitalizirani svet mladih?

40. Kako im pomažem da nauče pravilno koristiti ta sredstva?

41. Znate li neke primere da su pojedine aplikacije pozitivno uključene u život mladih?42. Kako naša župa pomaže mladima da nauče

pravilno koristiti digitalna sredstva i da žive lepo u postojećem digitalnom svetu?

Postoji i problem neizvesnosti u vezi s budućnošću: na području naše biskupije često je teško pronaći mogućnost za odgovarajuće više stručno usavršavanje (mali broj smerova; jezički problemi), jer zbog demografskih i migracijskih promena, brzo nestaju različiti smerovi u našim srednjim školama. Broj srednjoškolaca na području Biskupije vrlo brzo opada, što dovodi do centralizacije škola. Samo u sledećim velikim naseljima postoji mogućnost za srednjoškolsko obrazovanje: Novi Kneževac, Čoka, Novi Bečej, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo i Vršac.

43. Kako mladi koji se za vikend vraćaju kući iz grada učestvuju u životu zajednice?

44. Kako se tada odvija razmena iskustava između roditelja i mladih?

45. Koje su to poteškoće s kojima se suočavaju mladi, živeći sami u većim gradovima?

46. Da li naši mladi, koji ne žive kod kuće, imaju nekakav kontakt sa župom gde borave?

47. Šta uraditi da se mladi ne bi osećali usamljenima, šta činiti u tom pravcu?

48. Šta znamo o našim crkvenim kolegijumima?49. Zašto su ti kolegijumi važni u biskupiji?Mladi ljudi često, s obzirom na različite životne

mogućnosti, obraćaju pažnju na religijski život manje nego što to stariji očekuju. Ako je opšte očekivanje da kršćanin ide u crkvu, moli, sudeluje u životu župne zajednice, onda je verovatno teško dati konkretne informacije o religioznosti mladih ljudi. Ali ako vidimo njihovu otvorenost prema drugim ljudima, njihovu tendenciju ka oduševljenju, onda već moramo drugačije sagledavati njihovu situaciju.

Prema statistikama, nakon svete krizme, postoji prekid u odnosima između mladih i Crkve. Iako broj krizmanih u velikoj meri pokazuje tendenciju rasta u poslednjih deset godina, ipak na kraju, iz mnogo razloga, krizmanici često nestaju iz života Crkve. Ilustracije radi, evo broja krizmanih u razdoblju između 2009. i 2017. godine: 2009 - 251; 2010 - 367; 2011 - 319; 2012 - 385; 2013. - 288; 2014. - 305; 2015 - 313; 2016 - 230; 2017-296.


5

50. Kakvo je moje mišljenje o uzrastu onih koji primaju sakrament svete krizme? Smatram li da bi bilo dobro podići ga? Zašto se mladi krizmaju?

51. Kako bismo ih mogli „zadržati“ u životu zajednice i posle krizme?

52. Kako bi priprema za krizmu imala efekat „na duže staze“ i kako bismo je mogli učiniti zanimljivijom i sadržajnijom?

Jedna od najvažnijih odlika mladih jeste da su jaki, spremni delovati, da žele delovati i promeniti svet. Papa Franjo kaže: „Vi mladi imate snagu, prolazite kroz razdoblje života u kojem sigurno ne nedostaje energije. Koristite tu snagu i tu energiju da učinite svet boljim, počevši od vama najbližih stvarnosti. Želim da vam se u Crkvi povere važni zadaci, da se ima hrabrosti stvoriti prostor za vas, a vi budite spremni preuzeti te odgovornosti i zadatke.” (Papa Franjo, Poruka Svetog Oca za 33. Svetski dan mladih, 11. februar 2018.).

53. Kako da uključimo mlade u život župe?54. Koje župne programe bismo mogli

organizovati za njih?55. Šta bismo mogli učiniti da mladima damo

veću odgovornost u pastoralu dece? 56. Kako uključiti mlade u službu

ministranata?57. Kakav bi važan program trebalo organizovati

za njih na nivou dekanata ili biskupije? 58. Kakvu ulogu igra zajednica u životu mladih?

Znaju li pripadati zajednici? Ili ne? Ako ne, zašto ne?

Versko obrazovanje u srednjim školama nije dovoljno dobro posećeno. Mnogo puta se i ono malo prijavljenih boji ili srami da javno stane uz svoju veru. Važno je stoga da malo ispitamo i stanje našeg školskog verskog obrazovanja.

59. Kakvo je raspoloženje među učenicima srednjih škola prema religiji?

60. U kojim slučajevima oni otvoreno priznaju svoju veru, a kada se stide zbog svoje vere, možda zato što ih njihovi prijatelji vređaju?

61. Šta mladi očekuju od Crkve?62. Koje poteškoće imaju veroučitelji?63. Koje bi teme pomogle veroučiteljima da bolje

vrše svoju službu?64. Kako gledamo na verski odgoj mladih?

Šta je dobro u župnom i školskom verskom programu, a šta bi trebalo poboljšati?

Naša Crkva se često puta, i to s pravom, smatra za Crkvu starijih. Kad pogledamo ko dolazi u crkvu, redovno vidimo starije osobe u našim klupama. Mladi su na neki način daleko od tradicionalnih verskih manifestacija (svete mise, molitve, tradicionalnih crkvenih programa). Međutim, kad organizujemo konkretne akcije usmerene na očuvanje prirodne sredine ili na odnose sa bližnjima, lakše ih oduševimo (praksa sadnje stabala kao priprema za svetu krizmu, poseta starijih ili osoba u potrebi itd.).

65. Šta bi mogli organizovati da se mladi ljudi osećali odgovornima?

66. Ko bi u župi mogao preuzeti rad s mladima?67. Ko bi mogao preuzeti rad s mladima na

nivou dekanata?68. Postoji li potreba da na nivou biskupije

posvetimo veću pozornost radu s mladima? S kakvim akcentom? Ko bi to mogao vršiti?

69. Kako vidim učešće redovničkih zajednica u radu s mladima?

70. Kako vidim stav svećenika prema mladima?71. Da li sam čuo o nekom programu za mlade

koji bi bilo dobro organizovati u našoj biskupiji ili župi?

Veza između generacija uvek je bila izazov za društvo, ali danas kada je jako velika mobilnost i kada se život neverovatno brzo menja, ona predstavlja jedan od najvažnijih izazova. S tim u vezi svako ima

Nastavak teksta na 6. stranici


6

svoju ulogu i zadatak. Važno je da međugeneracijski dijalog i suživot donese sve obilnije i bolje plodove za sve. Ne kaže slučajno Papa Franjo: „Treba vam i mudrost i vizija starijih. Dok širite svoja krila da poletite, važno je da otkrijete svoje korene i preuzmete štafetu od osoba koje su vam prethodile. Da bi se izgradila budućnost koja ima smisla, potrebno je poznavati događaje iz prošlosti i zauzeti stav prema njima. Vi mladi imate snagu, a starije osobe imaju pamćenje i mudrost.” (Poruka Svetog Oca za 32. Svetski dan mladih, 27. februar 2017.)

72. Kakva je, uopšte, komunikacija između različitih generacija?

73. Kada kod kuće razgovaramo o različitim životnim iskustvima?

74. Koliko često nalazimo vremena za zajedničke obroke u krilu porodice?

75. Koliko su mladi slobodni u postavljanju pitanja odraslima? Postoje li tabu teme u porodici?

76. Kako Crkva, zajednica, može pomoći da porodice zajedno provode „kvalitetno vreme“?

77. Možemo li se s nežnošću približiti svojoj deci i roditeljima?

Dva kolegijuma naše biskupije (Zrenjanin i Mužlja) važne su radionice za budućnost naše mesne Crkve. Ti kolegijumi su otvoreni i za ne katolike. Redovničke zajednice, koje žive na teritoriji biskupije, vode te institucije. To je takođe razlog zbog čega su kršćanske vrednosti integrisane u život kolegijuma i čine sastavni deo obrazovanja.

78. Šta znamo o našim crkvenim kolegijumima?79. Zašto su ti kolegijumi važni za biskupiju? 80. Postoji li potreba za kolegijumima

u drugim mestima?81. Šta biste želeli poručiti odgovornima

za kolegijume?82. Kako možemo podržati ove institucije? Letargija i nezainteresovanost društva snažno

utiču i na mlade, koji često lutaju bez konkretnih ciljeva i planova, puštajući da ih vreme nosi. Ideja o iseljavanju je ponekad jedini konkretan cilj za njih. Depresivna je opasnost koja preti od nezaposlenosti i straha da se nema nikakva šansa.

83. Čega se najviše boje mladi?84. Za šta se hvataju?85. Šta bi im pomoglo?86. Da li veruju u održivu snagu zajednice. Znamo da naši sveštenici i njihovi pomoćnici

organizuju programe za mlade tamo gde za to ima dovoljan broj zainteresovanih. Pa ipak, vrlo često, nakon krizmanja, mlade možemo ponovo videti tek kad se pripremaju za brak.

87. Kako možemo danas stići do mladih? 88. Da li ste za, da na našoj župi imamo svetu

misu za decu, za omladinu? Šta bi bilo potrebno da to uvedemo?

89. Šta možemo učiniti tamo gde roditelji već delimično žive, odnosno rade u inostranstvu, dok su odgovornost za odgajanje njihove dece i mladih preuzeli na sebe deke i bake ili rodbina?

U svetu koji se brzo menja, mladima nije lako donositi odluke koje im mogu dugoročno pomoći. Jedan od ključnih elemenata naše kulture je mnoštvo mogućnosti, prisustvo stvarnih, kao i ne uvek pravih „vrednosti“. Ono što se do juče činilo dobrim, danas može da je već „postalo prevaziđeno“, da je zastarelo. To se ne odnosi samo na modu i pametne telefone, već i na zanimanja, radna mesta, a često i na međusobne odnose. Čini se da je „penušanje“ života često najvažnije. Zato papa Franjo govori mladima: „Mnogi propovedaju kako je važno „uživati“ u trenutku, kako se ne isplati vezati se za čitav život, opredeliti se za definitivni odabir „zauvek“, jer se ne zna ni šta će se sutra dogoditi. Ja, od vas tražim, upravo suprotno, budite revolucionari, idite protiv struje; dâ, ovim vas molim da se pobunite protiv ove kulture prividnog, koja u suštini misli da vi niste sposobni preuzimati odgovornost, uverena je da niste sposobni istinski voleti. Imam poverenje u vas, mladi, i molim za vas. Usudite se ići protiv struje.” (Susret Pape s volonterima 28. Svetskog dana mladih, 28. juli 2013.)

Različiti oblici trenutnih užitaka vrebaju da ulo- ve naše mlade: droga, video igre, pametni telefo-ni, komunikacija preko društvenih mreža, duvan, seks. Zajedno sa roditeljima kojih se to tiče i sa odgovarajućim institucijama moramo raditi na sprečavanju ovih pojava, kako bi naši mladi okusili


7

vrednost dobre odluke koja stabilizuje i daje mir, doprinosi unutarnjem miru.

90. Na šta naši mladi troše svoj novac?91. Koliko iznosi jedan prosečan džeparac?92. Od koga uče kako se treba ophoditi s novcem?93. Šta činimo protiv usamljenosti mladih koji

žive u malim zajednicama?94. Imaju li mladi priliku razumeti i naučiti

zašto ne bi trebalo razmišljati samo na kratke staze, već kako da ulažu novac, vreme, posao i energiju na duže staze?

95. Gde mogu videti da nije najvažnija moda (telefon ili odeća)?

96. S kakvim poteškoćama se bore mladi na polju prvih simpatija?

U slučaju greške ili razočaranja, kome se obraćaju?

Osećaju li porodicu kao dom bezuslovne ljubavi?97. Kako funkcioniše priprema za porodični

i odgovoran seksualni život u našim zajednicama i porodicama?

Pored gore spomenutih društvenih problema, pečat na lokalni život stavljaju još i siromaštvo i odlazak roditelja u inostranstvo na rad. Jedna od posledica toga je da mladi ljudi često ne obraćaju dovoljnu pažnju na bližnje i gube osećaj solidarnosti. Ovde spada i stav prema migrantskom problemu prisutnom i u našim krajevima, kao što je to napisao Biskup naše biskupije 2015. godine: „U očima kršćana je svaki čovek ČOVEK, posebno čovek koga je zadesila nesreća. Marija i Josip su pobegli u Egipat sa malim Isusom kada je Herod tražio njihovo dete. Ovi ljudi su pobegli od smrti, gladi, od terora. Većina njih samo želi da pređe preko Srbije, Mađarske, Austrije do „obećanih” država – kao što su Nemačka, Danska, Holandija, Velika Britanija… Prema našim mogućnostima pomozimo im ako znamo. Nemojmo žaliti svojih par zalogaja ili par flaša vode. Pošto nam se bliži jesen, ako smo u mogućnosti, dajmo topliju obuću onim migrantima koji to nemaju. Nismo u stanju pomoći svima, ali nije istina da ne možemo nikom pomoći. Još jedna stvar: ako tako odlučimo, ili osećamo da im ne možemo pomoći, nemojmo im odmagati i iskorišćavati ih. Ni na koji način.”

Papa Franjo takođe spominje ovu temu: „Vama, mladi, na poseban način poveravam zadatak da ponovno u središte kulture stavite solidarnost. […]

Moramo naučiti biti sa siromašnima. Ne smeju nam samo usta biti puna siromaha, a da ništa ne činimo za njih! Pođimo im ususret, gledajmo ih u oči, slušajmo ih. Siromašni su za nas konkretna prilika da susretnemo samoga Krista, da dotaknemo njegovo napaćeno telo.” (Poruka Svetog Oca za 29. Svetski dan mladih, 13. april 2014.)

98. Vidim li u siromašnima, u izbjeglicama (migrantima) svoje bližnje, kojima treba pomoći?99. Kako možemo motivisati mlade da aktivno

sudeluju u zajedničkom životu i na ovom području: solidarnosti, dobrotvorne akcije?

100. Koje druge solidarne aktivnosti možemo organizovati za naše mlade?

101. Kakav je odnos mladih prema zaštiti okoline? Koje akcije oni organizuju u cilju zaštite okoline?

Često želimo videti naše mlade drugačijima nego što jesu. Ovo je pogrešan stav! Ne možemo ih fotošopirati ili retuširati, jer će tada izgubiti svoju jedinstvenost, lepotu, svežinu i kritičko sebstvo koju budućnost tako treba. Otvarajmo vrata ispred njih, dajmo im prostora, kako bi naučili raširiti krila; ohrabrimo ih da se odvaže suočiti se sa svojim strahovima, kako bi ih konkretizovali. Radimo na tome da znaju razlikovati stvari, orijentisati se u ovom svetu sa onom svežinom duha koju je Isus toliko cenio u njima. Dopustimo da se razvijaju pored nas, nemojmo ih ograničavati, već ih poučimo šta znači odgovorno prionuti uz dobru stvar. Ohrabrimo ih rečima Pape Franje:

„Nikada nemojte izgubiti radost uživanja u društvu i prijateljstvu drugih, kao i radost sanjanja, hoda zajedno s drugima. Pravi kršćani se ne boje otvoriti drugima i deliti s njima svoje životne prostore, čineći ih prostorima bratstva. Dragi mladi, nemojte dopustiti da se iskra mladosti ugasi u mraku zatvorene sobe u kojoj je jedini prozor prema vanjskom svetu računar i pametni telefon. Širom otvorite vrata vašeg života! Neka vaše vreme i prostor budu ispunjeni dubokim i smislenim odnosima, stvarnim ljudima, s kojima možete deliti svoja autentična i konkretna iskustva svakodnevnog života.“ (Poruka Svetog Oca za 33. Svetski dan mladih, 24. mart 2018.)

Uputsvo za razmatranje dokumenta: Svaku određenu grupu pitanja, tako kako ona rezultiraju

u tekstu, posle svakog određenog pasusa, možemo zajedno razmotriti i dati jedinstven odgovor.



Radni dokumenat o deci i mladima, koji smo mogli pročitati na prethodnim stranicama i koji ćemo uskoro primiti na razmatranje kako bismo ga do jeseni obradili, poči-nje udarnom „kratkom re- čenicom, koja izražava važ- nu istinu, a to je: „Deca su naša budućnost.“

Ako pogledamo naslov dokumenta onda taj poče- tak možemo proširiti još jednim dodatkom: „i mladi su naša budućnost“.

Jedna poznata, stara ki- neska poslovica kaže: „Ako razmišljaš za stotinu godina unapred, onda sadiš drvo, a ako razmišljaš za petstotina godina unapred, onda odgajaš decu”. Istina je, tako je važna stvar odgoj dece, jer neka deca kad od- rastu utiču na sudbinu da- te okoline, naroda ili čak čovečanstva za decenije ili vekove... kako u dobrom tako i u lošem...

Na početku radnog dokumenta stoji i ova rečenica: „Bog je izvor svakog živo-ta, a mi ljudi možemo na Zemlji biti saradnici tog izvora života tako što ćemo davati prostor napredovanju života, kako ličnog tako i opšteg. Svaki život po-

tiče od Njega, mi smo samo saradnici u prenošenju života“. Upravo tako, svaki roditelj dobija čast da bude „saradnik Božji” kada prihvata od Stvoritelja jedan novi život, kada prihvata dete (decu). Ovu saradnju roditelja sa Bogom ovaj dokumenat želi naglasiti, a istovremeno želi dati i nama mogućnost da sa njima zajedno otkrijemo ra- dosti, izazove, poteškoće ovog svetog roditeljskog zadatka – jer dete ne pripa- da „samo” roditeljima, već i društvu, Crkvi i samom Bogu, pogotovo preko „da- ha života” po svetom krš- tenju! Tako je odgoj deteta zajednički zadatak, briga i radost.

Dragi roditelji i odgojitelji, smatram, iako nisam potpuno siguran, da Vam se ovih poslednjih dece- nija nijedna društvena or- ganizacija nije obratila sa toliko pažnje, brige i pošto- vanja, kao što to čini naša mesna Crkva ovim dokumentom u kojem Vas poziva sa oko stotinu pitanja

u jedan tok razmene miš- ljenja i davanja putokaza, koji može doneti obilati rod u Vašem svetom i od- govornom roditeljskom zadatku, kako bi sa puno takta pomogli našoj deci i mladima u izboru i ost- varivanju njihovog život- nog puta, i oni mogli posti- ći sva zemaljska i večna dobra na koja su od Boga pozvani.

Ovu, od naše Crkve po- krenutu inicijativu za razgovor o pitanjima odgoja koje sam gore spomenuo, ne smatram kritikom osta- lih društvenih institucija, jer da nismo pokrenuli ovu biskupijsku sinodu,

ni mi se ne bismo bavili tim pitanjima tako duboko i tako široko. Za sve ovo možemo zahvaliti jedino Duhu Svetome.

Zato pozivamo mlade, roditelje, starije, da oba- vezno učestvujemo u zajed- ničkom razmatranju ovih pitanja jer se, mogli bismo reći, radi „o životu ili smrti”. I videćemo koliko svet- la, koliko radosnih otkrića, pozitivne kritike, promena u ponašanju, itd. mogu doneti, ili će doneti ovi raz- govori.

Ali pre nego što pristu-pimo ovim razgovorima, dobro je da se osvrnemo malo u prošlost. U našem

O deci i mladimaPoticaj za razgovor o radnom dokumentu „Deca i mladi”

8

9


spomenutom dokumentu više puta čitamo da papa Franjo naglašava: „treba učiti iz prošlih vremena“. Zato pokušajmo izvući i nešto pozitivno iz redaka knjige koju ću citirati: „Šta čujemo iz dana u dan o da- našnjim mladima? Otpri- like ovakve frustrirane iz- jave:

„Naša omladina je po- grešno odgojena, ne poštu- je nikakav autoritet, ne pokazuje nikakvo poštovanje prema starijima. U današ- nje vreme naši sinovi ne us- taju iz poštovanja, ako u prostoriju uđe neki jedan stariji čovek, svađaju se sa roditeljima, raspravljaju se umesto da rade. Jednostavno nepodnošljivi su.”

„U sebi ne gajim nikak- vu nadu u budućnost ove naše države, ako ova da- našnja omladina dođe sutra na vlast. Ova omladina je nemoguća, ne poznaje ni- kakve granice u ponašanju, jednostavno strašna je.”

„Svet je u neizvesnom stanju. Deca više ne slušaju roditelje. Smak sveta nije daleko”.

„Omladina je do srži po- kvarena. Mladi su izopačeni i ni za šta nisu. Nikada neće biti kao mladi prijašnjih vremena. Ovi naši mladi neće moći da sačuvaju našu kulturu.”*

Imamo osećaj kao da čitamo najnovije novinske članke... Ali, prvi citat je uzet od Sokrata (470-399 pre Krista), drugi je od Hesioda (VII vek pre Kris- ta), treći od jednog egipat- skog monaha (od pre oko 2000 godina), a poslednji

je oko 3000 godina star, pronađen je u Babilonu za- pisan na jednoj tablici od pečene gline.

Upravo citirani tekstovi koji datiraju iz vremena pre Krista (pre nove ere), mogu nas naučiti da ne treba previše verovati u ljudska razmišljanja i predska- zanja. Pomislimo, koliko je već generacija od tada živelo na ovome svetu... Kako bi stravično izgledao danas ovaj svet da se sve dogodilo onako kakva su bila ta ljudska očekivanja... Ali Bog drži svet u svojim rukama, on je kadar da od najvećeg ikada počinjenog zla na ovome svetu – smak- nuća Njegovog Sina na krstu – učini najveće dobro: spasenje čovečanstva!

Dakle, ne „razglabaj- mo” da je toliko zla na svetu, među omladinom, nego činimo ono na šta nas Bog, ovde u Banatu, u sadašnjem trenutku, u periodu ove na- še sinode poziva. Pogle- dajmo zajedno šta možemo bolje, lepše, svrsishodnije učiniti u korist naše dece i omladine od onoga što smo dosada činili.

I vi mladi, možete mnogo toga učiniti jedni za druge i za ostale, da u da- našnjem vremenu ne caru- je Zlo, već da carstvo Božje napreduje, raste. Sve činite jednostavno, na evanđeos- ki način – a sve ostalo po- verite Bogu, poverimo sve Bogu i mi odrasli. Bog je apsolutni gospodar sveta!

Mons. Đuriš LasloBiskupski vikar

* J. M. Petitclerc, OSB

Dobro nam je ovde!Programi u okviru sinode

Susret dece sa posebnim potrebama

Susret učenika veronauke u Vršcu

Prijem za učenike nagrađene

na likovnom konkursu

10


Dr. Ladislav Nemet SVD biskup, Dr. Klára Csiszár pastoralni teolog i Prof. Dr. Máté Tóth András sociolog religije održali su 22. juna konferenciju za novinare, na kojoj je Biskup predstavio dva profesora koji učestvuju u sinodskom procesu. Biskup Dr. Ladislav Nemet SVD deset godina vodi biskupiju čiju budućnost, zajedno sa saradnicima, definiše u višegodišnjim pastoralnim planovima. Tako je Jubileju 25. Godišnjice od osnivanja Biskupije prethodila trogodišnja priprema, a nakon Jubileja – petogodišnji pastoralni plan.

Pripreme Biskupijske Sinode započele su 2016, a svečano otvaranje bilo je 3. decembra 2017, u prisustvu banatskih vernika. Sinoda koja se završava u septembru 2020, predstaviće dugoročnu pastoralnu viziju.

Dr. Csiszár Klára, teološka savetnica Sinode, govorila je o pojmu Sinode, o motu „Dobro nam je ovde!”, o značenju loga Sinode: bojama duge koje predstavljaju otvoreno srce, i o samim radnim procesima. Saopštila je da je osnovni radni dokument o temi evangelizacije već obrađen na župama. Popisivanje podataka iz zapisnika obaviće se tokom leta.

Sem toga, približila je novinarima procese rada u životu Zrenjaninske Biskupije u kojima učestvuje kao teološka savetnica i pomaže rad Prof. Dr. Máté Tóth András-a u pastoral-socijalnom istraživanju.

U Banatu i Bačkoj će se sada prvi put vršiti pastoral-socijalno istraživanje. Renovabis omogućuje da se ne samo u Banatu, nego i u Bačkoj, izvrši ovo istraživanje, koje će pokazati stanje verskog života ljudi, njihov odnos prema Crkvi, kao i društvenu funkciju Crkve. Da bi se dobila što realnija slika o današnjem stanju verskog života, anketa će se sprovesti na osnovu pastoral-socijalnog kriterijuma ispitivanjem najmanje 1000 osoba.

Istovremeno će se sprovesti i „unutrašnje” ispitivanje na župama, u kojem će učestvovati aktivni članovi zajednica. Istraživanje će obuhvatiti i prisutnost Crkve u štampanim medijima na srpskom i na mađarskom jeziku tokom jednogodišnjeg perioda.

U dušebrižničkom radu treba poznavati i društveno stanje sredine. Istraživanje, koje vršimo zajedno sa Institutom za istraživanje javnog mijenja, je slika koja pokazuje šta ljudi očekuju od Crkve – naglasio je Prof. Dr. Máté Tóth András.

Tokom popodneva Biskup, teološka Savetnica i Prof. Dr. Máté Tóth András imali su susret sa animatorima iz srednjeg Banata. Prof. Dr. Máté Tóth András je saopštio animatorima važne informacije u vezi sa istraživanjima i sa njima usaglasio teme koje će se razmatrati tokom unutrašnjih župnih istraživanja, o čemu žele da budu obavešteni. Po planu, istraživanje će biti obavljeno tokom oktobra i novembra, a rezultati objavljeni januara sledeće godine.

Pastoral-socijalno istraživanje u našoj biskupiji

11


Za obradu prvog radnog dokumenta o tematici evangelizacije, imali smo na raspolaganju mesec dana. U svim župama i filijalama je obrađen radni dokument; svaki svećenik je učestvovao u ovim razgovorima zajedno sa vernicima. Blizu 750 ljudi, u 66 grupa, izrazilo je svoje mišljenje o tematici evangelizacije. Animatori su nas obaveštavali kako se radilo u grupama. Ovim putem zahvaljujemo im se za njihov rad.

Obrada prvog radnog dokumenta u našim zajednicama

Jazovo

Medja i Srpski Itebej

Vršac

Banatska Topola

Jaša Tomić

Internat Emaus

Internat Szathmáry Karolina

11

Sledeći važni termini15. jul 2018.Dostavljanje radnog dokumenta „Deca i mladi“ koji treba obraditi u sinodskim grupama. Slanje štampanih zapisnika svakoj župi; žup- nici i župski animatori će ih dobiti i u elektronskoj formi. Rok za vraćanje po- punjenih zapisnika je 15. oktobar 2018. godine.

4. oktobar 2018.Organizovanje popisa pose- tilaca crkve po uzrastu.Podatke popisa dostaviti Bis- kupskom Uredu tokom sle- deće nedelje.

17. oktobar 2018.Duhovni dan za svećenike u Zrenjaninu.Ostale informacije primi- ćete na dopisnoj listi.

12

Sinodska molitvaVečni Oče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si me iz ljubavi stvorio. U sakramentu krštenja prihvatio si me za svoje dete. Brižnom rukom vodiš me na mom životnom putu. Tvoje milosrđe i Tvoja milost uvek me iznova podižu. Uprkos svakom mom padu, spoticanju i izdaji Ti se brineš o meni i ljubav Tvoja me iz dana u dan nanovo stvara. Sada me s ljubavlju pozivaš, da se aktivno uključim u Sinodu naše mesne Crkve. Dopusti mi da budem sredstvo tvoje stvaralačke ljubavi u procesu ove sinode.Spasitelju Isuse Kriste,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si se utelovio da mi pokažeš ozdravljujuću moć božanske ljubavi. Živeći među nama okupio si učenike oko sebe, koji su živeli s Tobom i sledili Te. Po krštenju pozvao si me,da kao član Tvoje Crkve budem Tvoj učenik i sledbenik. Iz dana u dan ti mi nudiš svoje prijateljstvo i svoju bliskost. Svojim Telom, Krvlju i životvornim Rečima Ti me neprestano hraniš i ozdravljaš moje rane. Dopusti mi da budem svojim bližnjima sredstvo Tvoje okrepljujuće ljubavi. Duše Sveti, Životvorče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer Ti deluješ u meni i u stvorenom svetu. Ti si Duša Crkve. Svrni svoj pogled na mene i na sve članove naše biskupije. Vodi nas, kako bi naša prva Biskupijska Sinoda mogla prepoznati izazove, otkrila snage i ukazala na slabosti naše zajednice. Pokaži nam put, i daruj nam snagu da ostvarimo sve ono, što uz Tvoju pomoć smatramo za dobro. Dopusti nam da budemo oruđe tvoje obnavljajuće ljubavi na ovom našem banatskom tlu.Device Marijo, Majko Crkve!Kao što si se zajedno molila sa apostolima nakon uzašašća Svoga Sina, tako ostani i sa nama na ovom našem sinodalnom putu. Moli sa nama i zagovaraj nas da u svemu sledimo volju Tvoga Sina.Amen.

Ovu molitvu molimo na svakoj sv. Misi za vreme trajanja Sinode


Koordinacioni odbor sinode se redovno sastaje. 22. juna odbor je održao svoj peti susret kojem su prisustvovali teološka savetnica Dr. Csiszár Klára i Prof. Dr. Máté Tóth András, koji će vodi- ti predstojeće pastoral-socijalno is- traživanje.

Tokom tog susreta članovi koor- dinacionog odbora analizirali su rezultate dvomesečne obrade dokumenta „Evangelizacija“ po župa- ma. Članovi odbora su naglasili da je najbitniji plod sinodskog procesa da su župske zajednice otvorene za razgovore, da ljudi osećaju da je

njihovo mišljenje bitno, kao i da se o jednoj temi može više puta raz-

govarati. Sledeći zadaci su: poslati župama radni dokument o temi „Deca i mladi“ i pripremiti treći broj Sinodskog Vesnika kojeg treba poslati župama do 15. jula.

Slike iz života Sinode

Documents

Sve što vredi znati o sinodi Sadržaj Sinoda se zahuhtava!...Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije 3. broj – Jul 2018. Sinodski Vesnik Sve što vredi znati o sinodi Deca i mladi