Svedska ekonomska kriza

8/8/2019 Svedska ekonomska kriza

1/11

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

Seminarski rad

Svedska ekonomska kriza irenje putem Globalizacije

Detaljno objanjene fenomena koji se trenutno iri kroz globalizovani svet i njegove specifine veze saprocesom globalizacije, osvrtom na posledice u SAD, EU i Srbiji. U radu se posebno objanjava proces

nastanka ove krize u globalnom poslovnom okruenju kao i funkcionisanje raznih slojeva globalnog

poslovnog okruenja u kontekstu globalizacije aktuelne Svedske finansijske krize.


2/11

1

Sadraj:Uvod ................................ ................................ ................................ ................................ .................. 2

Globalizacija poslovnog okruenja ................................ ................................ ................................ ...... 2

Glavni faktori nastanka nestabilnog poslovnog okruenja u SAD................................ ......................... 3

Kreiranje nestabilnog hipotekarnog trita ................................ ................................ ..................... 4Kreiranje nestabilnog finansijskog trita ................................ ................................ ........................ 4

Specifini problemi koji su doveli do kolapsa ekonomskog trita ................................ ....................... 6

Pad Sabprajm trita ................................ ................................ ................................ ................... 6

irenje krize iz jednog poslovnog okruenja u druga ................................ ................................ ....... 6

Globalno irenje krize ................................ ................................ ................................ ..................... 6

Posledice................................ ................................ ................................ ................................ ............ 7

Uticaj na Srbiju ................................ ................................ ................................ ................................ ... 8

Zakljuak ................................ ................................ ................................ ................................ ............ 9Bibliografija: ................................ ................................ ................................ ................................ ..... 10

Citirani radovi: ................................ ................................ ................................ ................................ . 10


3/11

2

Uvod

Kako par loih hipoteka u predgrau Floride moe da dovede do bankrota u Islandu? taje uinilo da berze padnu za 40% ? I zato je kreditni problem gurnuo svedsku ekonomiju urecesiju? Svedska ekonomska kriza je dokaz da mi svi ivimo u globalizovanom svetu i

globalnoj ekonomiji. Kako sve ovo funkcionie ?

Globalizacija poslovnog okruenja

Na poslovno okruenje bilo gde utiu odluke koje se donose u N ju Jorku na Volstritu,odluke koje se donose u Vaingtonu na Kapitol Hilu, odlukama koje se donose u Frankfurtu uEvropskoj centralnoj banci, u kancelarijama OPEK-a i u vladama i finansijskim institucijamapo celom svetu. Dalje poslovno okruenje koje trpi sve ove uticaje utie na svakog pojedincabilo gde u svetu, na njegove prihode, standard, poslovne prilike i samim tim na celokupanivot... Ovaj proces nije jednosmeran, takoe pojedinci, graani utiu na izbor vlasti koja

takoe povratno utie na globalno poslovno okruenje kao to je to prikazano na Ilustraciji 1.

Ilustracija 1 - Krug uticaja globalnog poslovnog okruenja Iako su kompanije i vlade kreirale priliku da se Svedska ekonomska kriza razvije ono to

je uinilo moguom i to je kreiralo nestabilno finansisko trite jesu investicije i potroakoponaanje svkakog pojedinca. Jedna po jedna loa investicija kreirala je ovo okruenje koje

je za rezultat imalo krah i naravno kroz krug delovanja globalnog okruenja rezultiralo kaoSvedska ekonomska kriza.

Globalizacija kao proces smanjivanja ili eliminacije svih restrikcija razmene preko granica jedne drave i multiplikacija i usloavanje globalnog sistema proizvodnje i razmene koji se

Globalnefinansijskeinstitucije

Globalno poslovnookruenje

Lokalno poslovnookruenje

oje

inac

Lokalne institutcijevlasti; Lokalne

investicije


4/11

3

pojavio kao rezultat1; deava se na mnogo razliitih horizonata. Onovni horizonti ovogprocesa su : Kulturna globalizacija koja se prvenstveno ogleda kroz deljenje jezika(internacionalni engleski) i raznih vrednosti (potroaka kultura). Socijalna globalizacija socialna interakcija (Facebook). Monetarna globalizacija globalizacija valute (Euro).Ekonomska globalizacija globalizacija trokova (EU). I poslednja i najbitnija Globalizacijatrita na koju pojedinci najee pomiljaju.

Globalizacija trita se deli na vie podhorizonata: na globalizaciju trita proizvoda Gde se proizvodi pojavljuju globalno i nastupaju na svim titima (Cocca Cola); na triteusluga Gde se usluge pojavljuju globalno (Bolonjska deklaracija) i na globalizacijufinansijskog trita Gde nastaje meusobno pozajmljivanje i zaduivanje, investiranje itednja u drugim dravama (tednja u Kini se pozjamljuje od strane Vlade SAD).

Sve ovo utie na usloavanje i multiplikaciju sistema proizvodnje i razmene, i kreirameuzavisnost i uee ne samo u benefitima nego kako emo videti i u negativnostimasvakog trita.

Glavni faktori nastanka nestabilnog poslovnog okruenja u SAD

Finansijsko trite u SAD je bilo veoma loe regulisano u periodu od poetka 20. Veka pado 1929. i prve velike ekonomske krize u SAD. Kao posledica velike depresije kreirana jestriktna regulativa koja je dala reimu veliku mo u kontroli banaka i finansijskog poslovnogokruenja.

Sam poetak uslova za stvaranje Svedske ekonomske krize se vezuje za deregulacijufinansijskog trita i finansijskih institucija u SAD koja poinje 80-tih godina pod pritiskomlobiranja krupnog kapitala. Banke dobijaju mogunost udruivanja meu dravama lanicamaSAD i kreiranja multi-ponuda razliitih finansijskih usluga to je pre ovih koraka federalnevlasti bilo ne dozvoljeno. Paralelno federalna vlada kreira banke za dodelu hipotekarnih

kredita bez kreditne istorije, prvenstveno mladim ljudima koji nisu vlasnici nekretnina. Ovebanke poznatije kao Fredi Mek (Federal Home Loan Mortgage Corporation),najvea amerikakorporacija za otkup hipoteka osnovana kao DOO, kreirana od strane Kongresa SAD kaoregulator protoka novca do ponuaa do korisnika hipoteka kao potpora kupcima kua 2i FaniMej (Federal National Mortgage Association), institucija sponzorisana od strane Vlade SAD,kreirana od strane Kongresa SAD, sa ciljem kreiranja likvidnosti i stabilnosti na tritunekretnina i hipoteka3, imaju veliki udeo u prii oko kreiranja Svedske ekonomske krize, onjima e vie rei biti kasnije.

Ono to je usledilo u 90.-im u SAD i zapadnoj evropi je veliki ekonomski rastprvenstveno kroz tehnoloki napredak kao to je internet, poslovanje preko interneta,poveanje upotrebe raunara u poslovanju, mobilna telefonija... Ovo je sve uslovilo ubrzanjeglobalizacije poslovanja kao i kreiranje novih trita. Celokupno poslovno okruenje postaje

vie povezano, vie umeano, vie zavisno. Kao rezultat ovoga napretka trite deonica uSAD stalno i stabilno raste celih deset godina od 1990 do 2000. Ovo je prelomna taka, gdese pojedinci pod uticajem bogaenja, stalnog rasta deonica koje je izgradilo samopouzdanjena osnovnu realnog tehnolokog napredka poinju da investiraju u ovo kako se trenutnoinilo trite gde nema gubitnika.

1Tom G. Palmer; Cato Institute The definition of globalization

2www.freddiemac.com/corporate/about_freddie.html

3www.fanniemae.com/aboutfm/index.jhtml;jsessionid=NNLSTBCUOOZZ1J2FECHSFGA?p=About+Fannie+Mae


5/11

4

Kreiranje nestabilnog hipotekarnog trita

Tradicionalno u SAD svaki pojedinac poseduje svoju kuu. Najee kupuje kuu podhipotekom, ovo je naravno prepoznato i od federalne vlasti koja se trudi da ovaj procesolaka, ovo je postignuto kroz kreiranje institucija koje su specijalizovane za procenu i

davanje hipotekarnih kredita, Fredi Mek (Federal Home Loan Mortgage Corporation) i FaniMej (Federal National Mortgage Association). Ove institucije su kreirane s razlogomsmanjenja rizika i poveanja likvidnosti na tritu nekretnina i hipoteka. Ovako je vlada krozove institucije preuzimala rizik nad hipotekama i na taj nain omoguavala da vie ljudi kupinekretninu. Tako da se tokom perioda 90.-tih pojavio bum u tritu nekretnina. Poto jecelokupna ekonomija SAD rasla, rasle su i cene nekretnina, svaki pojedinac je uzimaonajveu moguu hipoteku i mislio da e moi da je priuti. Jo jedna jako bitna stvar koja sedogodila u ovom periodu je da je kongres SAD doneo zakon protiv diskriminacije ljudi kojiimaju lou kreditnu istoriju.4 Ovaj nelogian zakon koji je sruio celu koncepciju odluivanjakome dati kredit a kome ne je veoma bitan faktor ako ne i najbitniji, koji je omoguiokreiranje nestabilnog hipotekarnog trita. Ovo je odbranjeno idejom da poto cenenekretnina rastu, kua koja je kupljena za jedan iznos, u budunosti moe vredeti samo vie

i ako hipoteka ne bude podmirena, novokreirana budua vrednost pokriva trokoveneizmirenja.Problem ove teorije je da ona funkcionie samo dok cene nekretnina rastu, dok u

trenutku kada cene ponu da padaju nema nikakvog smisla. Dakle cela jedna neloginaodluka koja je generalno prihvaena je bila kula od karata, koja stoji dok cene nekretninarastu u trenutku kada cene nekretnina padaju pada i cela koncepcija davanja kredita ljudimakoji su realno veoma neizvesna investicija.

Kreiranje nestabilnog finansijskog trita

Ovde se pre svega moramo pozabaviti pojmovima kao to su finansijski ininjering isekuritizacija. Sekuritizacija (engl. securitization) su nove tehnike finansiranja u kojima seklasini oblici potraivanja preobraavaju u nove odnose koje sada predstavljaju vrednosnipapiri u kojima su ti odnosi utelotvoreni. Tehniku sekuritizacije razvijaju finansijskeorganizacije ili velike korporacije da bi iz bilansa izbacile ona potraivanja koja su podlonapromenama kamatnih stopa, kreditnom riziku ili su opte nepovoljnih ili rizinihkarakteristika.5 Finansijski inenjering (engl. financial engineering services) obuhvaa uslugesastavljanja finansijske konstrukcije posla (najee investicije) i eventualno kasnije isprovoenja, pronalaenja moguih izvora finansiranja, izbor optimalnih izvora, pomo upripremi i sklapanju ugovora. Kod velikih investicionih poslova na meunarodnom tritufinansijski elementi, predstavljaju u ponudi vaan faktor konkurentnosti ponuaa (vrsta iduina kredita, kamatna stopa i mirovanje otplate), to daje vanost finansijskim

strunjacima u izradi projekta. Veinu projekata ne financira sam naruilac (kupac), ve ufinansiranju posla sudjeluje i ponua, izvoai radova, kao i razliite privatne i javne,nacionalne i meunarodne financijske institucije. Upravo su stoga usluge finansijskoginenjeringa neophodne za kvalitetnu pripremu ponude i izvedbu ugovorenog projekta. Te

4Kreditna istorija ili kreditni skor nain merenja efektivnosti i efikasnosti proteklog zaduivanja individue ili

kompanije; Oxford English Dictionary online - http://www.askoxford.com/5

Definnicija sekuritizacijehttp://www.limun.hr/main.aspx?id=22731&Page=


6/11


7/11

6

Specifini problemi koji su doveli do kolapsa ekonomskog trita

Teroristiki napdi 7/11 koji su i mimo medijske predstave znaajno oslabili ekonomijuSAD, velika osiguravajuca drutva su se nala pred bankrotom, odvojena su velika finansijskasredstva za poveanje bezbednosti u svim sferama drutva i naravno kasnije jo vei kapital

je rtvovan u invaziji na Irak.

Pad Sabprajm tritaOvo sve je uslovilo da Federalne rezerve spuste osnovnu stopu na najniu vrednost

od 1%. Ovakve niske kamatne stope su ohrabrivale pojedince da kupe nekretnine. Vrednostnekretnina je rasla to je uslovilo da su kompanije za procenu kredinih sposobnosti spustesvoje kriterijume i pokuaju da profitiraju na bumu trita nekretnina. Kompanije zaodobravanje hipoteka su aktivno prodavale hipoteke na tritu loim zajmoprimcima najeeprvoj generaciji imigranata sa malim dohodkom. Subprajm trite kredita se veoma brzoirilo. Prodavci hipoteka su plaani procentom i tako imali za cilj da prodaju to vie hipotekauz malo ili ak nikakve provere boniteta korisnika hipoteke. Mnogi su uzimali takozvanehipoteke prilagodljive rate (ARM - adjustable rate mortgages)7 koje su bile isplative prvih pargodina ali nisu ih mogli naplatiti u duem roku, jer se kamatna stopa znatno poveavala.

U 2006. godini inflatorni pritisci u SAD uslovili su rast kamatnih stopa na 4% koje nisunaroito velike ali za one na ivici su predstavljale kap u punoj ai i nainile da nisu umogunosti da vie isplauju svoje rate. Kako je ovo uslovilo jedan talas hipoteka dapropadnu kompanije su jo poveale kamate na hipoteke da bi se osigurale i nadoknadilegubitke. Ovo je prekinulo bum na tritu nekretnina i oznailo poetak pada Sabprajm trita.

irenje krize iz jednog poslovnog okruenja u drugaOvaj pad koji je krenuo na sabprajm tritu nastavio je da se deava do poetka

2007. Godine rezultirao je u padu cena nekretnina to je direktno pogodilo tritagraevinarstva. Pad tranje za nekretninama, dok je ponuda i dalje bila velika uslovilo jevelik pad cena pogotovo u predgraima. Pad cena nekretnina ponovo je poveao cenuhipotekarnih kamata (pad teorije o diskriminaciji).

Sada po logici kompanije koje su davale ovakve hipoteke bi trebalo da bankrotiraju,ali nije tako, ove kompanije imaju svoje investicije osigurane kroz ceo finansijski sistemputem sekuratizacije i finansijskog ininjeringa. Dakle novac koji je pozajmljen je ustvarinovac drugih finansijskih institucija kao to su banke. Dakle rizik od neizvrenja je podeljenna hipotekarne kompanije i banke.

Globalno irenje krize Ali poto su ove kredite osiguravale banke poput Morgan Stanley, Lehman

Brothers i City group koje imaju najvii kreditni rejting deo njihovog rizika su preuzelaosiguravajua drutva. Ove banke su naravno veoma uvezane sa svim bankama na svetukao to su i velika osiguravajua kao to je AIG drutva globalno uvezana sa ostalim

7ARM (adjustable rate mortgages) Hipotekarni krediti sa kamatom koja se utvruje na osnovu vie

razliitih faktora; David Leonhardt: Keep Your Eyes on Adjustable-Rate Mortgages; NYT, 2007


8/11

7

os g r v

r os g r v

dr

v Z kr kroz v sok s

p g ob zac

pogaa c o sv

u roku od par dana. Domino efek

besni kroz meuzavisno finansijskotr

ite kao vatra. Kriza se veoma brzo iri kroz Zapadnu evropu i Japan finansijska tr

itakoja su u veem ueu bila na finansijskom tr

itu SAD.

Ako su banke meusobno veoma povezane, ako se dakle oslanjaju u znaajnoj meri

na meubankarsko tr

ite, problemi sa kojima se suoava jedna banka postae problemibankarskogsistema. Recimo, ako su meusobna dugovanjabanaka velika, banke koje imajugubitke e gledati da prodaju neka odsvojih ulaganja kako bi mogle da izmire svoje obavezeprema svojim kreditorima. Meutim, prodaja imovine e dovesti do pada cena tih ulaganja,pa se lako moe desiti da se banka nae u teem poloaju posle prodaje, jere se pogoratiodnos njenih dugovanja prema njenim ulaganjima. Ovo se naziva paradoksom razduivanja(paradox ofdeleveraging). Posledica toga moe da bude da banke prestanu da jedna drugojpozajmljuju novac. to je sada u velikoj meri stanje stvari na meubankarskom tritu u

Americi i u velikom delu Evrope8.

Posl dic

Veliinu ovakvih loih zaduivanja IMF je procenio na 1,3 triliona funti, to je dovelodo zamrzavanja monetarnih trita. Banke kojima je redovno meuzaduivanje potrebno zanormalno funkcionisanje izgubile su kredibilitet i nisu mogle da se meusobno zaduuju to

je kao posledicu opet imalo nelikvidnost.

u je zatvoren krug kraha finansijskog trita.Posledice ovoga kraha su prikazane na Ilustraciji 3.

Ilust ij 3 i nj posl di i! o! ! n ho i ! ont

8V " # $ % & % ' Gligorov ( Kako razume ) i finansijsku krizu?; Peanik.ne ) 0 13.10.2008

Tri 1 ekapitala

Poto su banke izgubile novac komitenti povlae2

prdaju svoj udeo iz baki injihova vrednos pada

Investitori gube poverenje u bankeTeejeskupiti kapitala za finansiranje

Tritenekretnina

Manjak kapitala znai da banke manje pozajmljuju, pogotovo hipoteke

Manjak hipoteka smanjuje tranju za nekretninama to izaziva pad cena

Pad cena nekretnina uslovljava poveanje kamata na postojeim hipotekama

Ekonomija

Poveanje kamata smanjuje ostala izdvajanja i gura ekonomiju u recesiju

Recesija rezultuje u rastuoj nezaposlenosti

Rastua nezaposlenost ponovo pokree gubitke banaka i porast kamata


9/11

8

Uticaj na Srbiju

Uticaji finansijske i ekonomske krize u svetu poeli su da se oseaju i u Srbiji. Oni semeaju sa nekim domaim negativnim kretanjima, pa ih nije sasvim lako razlikovati. Recimoposkupljenja deviznih kredita i otean izvoz se uglavnom mogu pripisati uticaju krize iz sveta.

Otputanja ili veliki pad berze imaju i unutranje i spoljanje uzroke. Slabljenje kursa dinara irast inflacije su uglavnom pojave koje su izazvane nekim domaim ekonomskim problemima.Za sada i spoljanji i unutranji negativni dogaaji imaju slabije manifestacije, ali bi one upredstojeem periodu mogle postati mnogo snanije.

Osnovni utisak je da u Srbiji vlasti, ogromna veina tampe i velika veina graana neshvata promenu koja je nastupila. U periodu pre izbijanja krize, u svetu je postojala velikaponuda jeftinijeg novca (u emu su prednjaile amerike Federalne rezerve i japanskacentralna banka), bila je velika i rastua koliina stranih ulaganja i vladao je poslovnioptimizam. U takvoj situaciji i Srbija je lake mogla da privue neka privatna strana ulaganja,iako u zemlji posle 2000. nije bilo nikakvih ozbiljnijih reformi. Bilo je i znaajnih donacija, kaorezultat promena 2000. Ulaganjima je pogodovao proces privatizacije u Srbiji koji je kasnioza ostalim istono-evropskim zemljama, kao i rast optimizma na berzi.

Od pojave krize situacija se znaajno promenila u svetu. Novac je sve skuplji, stranihulaganja je mnogo manje, realni sektor polako ulazi u recesiju u veini razvijenih zemalja, tooteava izvoz. U takvoj situciji prilike za Srbiju se dramatino menjaju.

Kao rezultat skupljeg novca, devizni krediti e biti skuplji, to znai manje ulaganja,sporiji rast produktivnosti i standarda. Politici skupog novca doprinosi i Narodna banka Srbijesa referentnom stopom od 17,75%. (Ona je dri zbog visoke i rastue inflacije u Srbiji, dok jeinflacija u SAD i evro-zoni mnogo nia i u opadanju.) Direktna strana ulaganja u realni sektorsu u padu u odnosu na 2002-2007. Ulaganja na berzi su u jo veem padu. Izvoz je otean.

Saeto reeno, obilje kapitala u svetu pre izbijanja krize je inilo da neki njegov deo

doe i u Srbiju, a taj priliv posle izbijanja krize naglo presuuje. U takvoj situaciji stvari bi semogle popraviti samo oslanjanjem ekonomske politike na reforme i tednju. Reforme bitrebalo da poprave poslovno okruenje i da time privuku neto vie ulaganja. Kada nastupikriza investitori posebno cene bolje poslovno okruenje do koga se dolazi reformama. Modane bi bilo spektakularnog priliva kapitala u Srbiju, ali bi bio neuporedivo vii nego to je sada.Druga stvar je tednja.

Pre svega, zbog skupog novca i oteanog izvoza, teko da e idue godine bitiikakvog ekonomskog rasta u Srbiji. A ako se uzme da kurs moe znaajnije da padne, to biznailo znaajan dodatni pad BDP i dohotka u Srbiji. Kako pada dohodak, sve je tee prikupitisredstva za javne finansije. U Evropi postoji pravilo, da pad stope rasta za 1 procentni poenpovlai pad javnih finansija za 1,2-2 procentna poena. Dakle, ako rast sa oko 6% u 2008.padne na 0% u 2009, pad javnih finansija e biti 7,2-12 procentnih poena. A to znai, ako se

ne smanji javna potronja, doi e do metastaze budetskog deficita i situacije sline onoj uMaarskoj.9

9Miroslav Prokopijevi: ta vlada moe da uradi u krizi?;Peanik.net, 2008


10/11

9

Zakljuak

Svedska ekonomska kriza izazvana je odlukama pojedinca kao i globalnimokruenjem. Iako negativna slui kao suvi dokaz globalizacije, jer u roku od par danapogoena je celokupna svedska privreda iako je kriza krenula lokalno. U krizu je utkan i

takozvani IT paradoks koji govori o korelaciji tehnolokog razvoja i produktivnosti.Posledice u EU si indentine kao i posledice u USA. Posledice u Srbiji su jo neraspoznaju usvetlu domaih ekonomskih problema.


11/11

10

Bibliografija:Jankovi, I. (2005, 10 4). LIBERALIZAM, NEOLIBERALIZAM I GLOBALIZACIJA . Preuzeto 5 2,

2007 sa Katalaksija: http://www.katalaksija.com

Alan Greenspan : Doba financijske nestabilnosti; Masmedia, Zagreb; 2008

Oxford English Dictionary online - http://www.askoxford.com/

http://www.limun.hr/main.aspx?id=2273 1&Page=

David Leonhardt: Keep Your Eyes on Adjustable-Rate Mortgages; NYT, 2007

www.freddiemac.com/corporate/about_freddie.html

www.fanniemae.com/aboutfm/index.jhtml;jsessionid=NNLSTBCUOOZZ 1J2FECHSFGA?p=About+Fannie+Mae

Citirani radovi:

Miroslav Prokopijevi: ta vlada moe da uradi u krizi?;Peanik.net, 2008

Vladimir Gligorov: Kako razumeti finansijsku krizu?; Peanik.net,13.10.2008

Tom G. Palmer; Cato Institute The definition of globalization

Documents

Svedska ekonomska kriza