1

MORFOLOGIJA INESKEATA Telo insekata se sastoji iz 3 dela:

A. CEPHALON – glava (nastala od 6 embrionalnih segmenata) B. THORAX – grudi (nastale od 3 segmenta) C. ABDOMEN – trbuh (nastao od 12 segmenata, 11 pravih i 1 lažnog)

CEPHALON – glava Nastala srastanjam 6 embrionalnih segmenata. Na glavi odraslih insekata oni se ne vide, ali se jasno vide brazde-šavovi po kojima je nastalo njihovo srašćivanje. Embrionalni segmenti koji grade glavu su: 1. ACRON – lažni glaveni segmenat, koji nosi usni otvor 2. ANTENALNI – nosi exstremitete, koji će dati antene 3. INTERKALARNI – ne nosi extremitete 4. MANDIBULARNI - nosi exstremitete, koji će dati MANDIBULE – gornje vilice 5. MAXILLARNI - nosi exstremitete, koji će dati MAXILLAE – donje vilice 6. LABIALNI - nosi exstremitete, koji će dati LABIUM – donju usnu Na glavi postoje 2 otvora – USNI i ZATILJAĈNI – occipetum. Na glavi razlikujemo sledeće delove: 1. VERTEX - teme 6. OCCIPUT - zatiljak 2. FRONS – ĉelo 7. TEMPORA - slepooĉnice 3. CLYPEUS – laţni glaveni štit 8. GULA – guša 4. LABRUM – gornja usna 9. COLLUM - vrat 5. GENAE - obrazi Položaj glave u odnosu a telo može biti: 1. PROGNATI – ĉelo gore, usta napred (Cerambyx) 2. ORTOGNATI – ĉelo napred, usta dole 3. HYPOGNATI – ĉelo dole, usta izmeĊu prednjih nogu

2

Na glavi razlikujemo 4 para extremiteta: 1 par pipaka (ANTENAE) i 3 para usnih extremiteta. ANTENAE (pipci) se obiĉno nalaze izmeĊu ili ispred oĉiju. Na jednoj anteni razlikujemo sledeće delove: 1. SCAPUS – bazalni ĉlan je najrazvijeniji deo pipka, za koji se vezuju svi mišići koji pokreću ceo pipak. 2. PEDICULUS – drţak je deo na kome se nalazi Džonstonov organ. 3. FLAGELLUM – biĉ se sastoji od 1-50 ĉlanaka. Na pipcima su skoncentrisane senzile ĉula mirisa, kao i druga ĉula. Ĉlanci u biĉu mogu biti meĊusobno sliĉni ili razliĉiti, pa razlikujemo:

ANTENAE AEQUALES kod kojih su ĉlanci sliĉni

ANTENAE INAEQUALES kod kojih su ĉlanci razliĉiti. Tipovi antena su sledeći: 1. ANTENAE AEQUALES 2. ANTENAE INAEQUALES a) ĉekinjast – ĉlanci se u biĉu poĉevši od osnove ka vrhu postepeno sužava ju (zrikavci, rovci...)

a) glaviĉast – ĉlanci na kraju prošireni u glavicu (dnevni leptiri)

b) konĉast – svi ĉlanci biĉa su valjkasti i jednake širine poĉevši od osnove ka vrhu (strižibube...)

b) glaviĉast sa bodljom – (muve) c) glaviĉast sa perom – (muve)

c) brojaniĉast – ĉlanci su pri kraju suženi (mraĉnjaci...)

d) prelomljen ĉešljast – (jelenak) e) prelomljen lepezast – (gundelji)

d) testerast – jednostruko ili dvostruko, svaki ĉlanak je na jednom kraju proširen (krasci...)

f) prelomljen glaviĉast – (sipci) g) kolenast (prelomljen) – (bubamare)

e) ĉešljast - jednostruko ili dvostruko, ĉlanci još više izvuĉeni nego kod testerastog (drvotoĉci...)

f) perast – ĉlanci perasto prošireni (mužjaci leptira, lisnih zolja...)

3

USNI APARAT INSEKATA - USNI EXTREMITETI – ima ih 3 para i to su: 1. MANDIBULAE – gornje vilice 2. MAXILLAE – donje vilice 3. LABIUM – donja usna

Postoje 4 osnovna tipa usnog aparata: - za GRICKANJE (buba švaba) - za LIZANJE I SRKANJE (pĉele, ose) - za BODENJE I SISANJE (komarci) - za SISANJE (leptiri)

Usni aparat za GRICKANJE - (buba švaba)

- predstavlja osnovni tip, ĉijom su modifikacijom nastali ostali tipovi; prilagoĊen je za uzimanje ĉvrste hrane i sastoji se od:

1. LABRUM – gornja usna predstavlja neparnu hitiniziranu ploĉu, koja zatvara usni otvor sa gornje strane; služi za pridržavanje hrane; sa njegove donje strane nalazi se membranozna tvorevina – epipharynx na kojoj su skoncentrisane senzile ĉula mirisa

2. MANDIBULAE – gornje vilice su parne i sa glavom su povezane na šarnir tako da se mogu pokretati samo levo-desno; razliĉite su kod raznih insekata – kod grabljivih vrsta jako su izražene i služe za prihvatanje i ubijanje plena, kod ksilofagnih (one koje žive u drvetu) su snažne i kratke, kod jelenka su jako razvijene – pridržava ženku pri parenju

3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: a) CARDO – ĉep preko koga je donja vilica povezana za glavenu ĉauru b) STIPES – stablo se nadovezuje na ĉep i sa gornje strane nosi ostale delove donje vilice c) PALPES MAXILLARES – donje viliĉni steţnjaci su ĉlankoviti (3-5 ĉlanaka sa senzilama ĉula ukusa) d) LOBUS EXTERNUS – kaciga je kožasta i služi kao zaštita grizaljki e) LOBUS INTERNUS – grizaljka zatvara usni otvor sa prednje strane i služi za otkidanje hrane

4. LABIUM – donja usna zatvara usni otvor sa donje strane, a nastao je srastanjem 2 dela, koji su po graĊi sliĉni donjim vilicama; sastoji se iz:

a) SUBMENTUM – podbradak je nastao srastanjem ĉepova i vezuje donju usnu za glavenu ĉauru b) MENTUM – brada je nastao srastanjem stabala i sa gornje strane nosi ostale delove donje usne c) PALPES LABIALES – donje usni steţnjaci nisu srasli, odgovaraju PALPES MAXILLARES-ima i na

sebi nose ĉulo ukusa d) PARAGLOSSA – laţni jezik nije srastao i odgovara LOBUS EXTERNUS-u donjih vilica e) GLOSSA – jezik nije srastao i odgovara LOBUS INTERNUS-u donjih vilica

- sa gornje strane donje usne nalazi se membranozni režanj - HIPOPHARYNX

4

Usni aparat za LIZANJE I SRKANJE (pčele, ose)

- prilagođen je za uzimanje čvrste i tečne hrane (poleni nektar) i sastoji se od:

LABRUM – gornja usna nije promenjena

1. MANDIBULAE – gornje vilice nisu promenjene, ali kod nekih mogu biti modifikovane u zavisnosti od

funkcije (oblikovanje voska pri izgradnji saća)

3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: a) CARDO – čep nije promenjen

b) STIPES – stablo nije promenjeno c) PALPES MAXILLARES – donje vilični stežnjaci su zakržljali

d) LOBUS EXTERNUS – kaciga

e) LOBUS INTERNUS – grizaljka d) i e) su srasli i grade KANIJA

4. LABIUM – donja usna

a) SUBMENTUM – podbradak nije promenjen b) MENTUM – brada nije promenjena

c) PALPES LABIALES – donje usni stežnjaci su jako izdužene

d) PARAGLOSSA – lažni jezik je zakržljao e) GLOSSA – jezik je jako izdužen i prekriven dlačicama

Usni aparat za BODENJE I SISANJE (komarci)

- za izimanje teĉne hrane

1. LABRUM – gornja usna je jako izdužena i služi kao poklopac donjoj usni sa gornje strane

2. MANDIBULAE – gornje vilice su izvuĉene u vidu tankih STILETA, na vrhu su zašiljene i služe za probadanje kože

3. MAXILLAE – donje vilice jako su izdužene i na vrhu testerasto nazubljene , služe za presecanje kože

4. LABIUM – donja usna je izdužena, oluĉasto povijena i nosi sve ostale delove usnog aparata (u njoj se nalaze svi delovi) - membranozni režanj HIPOPHARYNX je jako izdužen, na sredini ima kanal, koji služi za ubrizgavanje sekreta pljuvaĉnih žlezdi u telo žrtve (anti koagulacione materije)

5

Usni aparat za SISANJE (leptiri)

- sastoji se od:

1. LABRUM – gornja usna je u vidu trougla

3. MAXILLAE – donje vilice se sastoje iz: c) PALPES MAXILLARES – donje viliĉni steţnjaci - kod nekih leptira (Pyralidae) d) LOBUS EXTERNUS – kaciga je jako izdužen, oluĉasto povijen i gradi SPIRITROMP- rilicu, koja je u miru spiralno povijena ispod glave

4. LABIUM – donja usna sastoji se iz: c) PALPES LABIALES – donje usni steţnjaci - kod svih leptira THORAX – grudi Sastoje se od 3 segmenta : 1. PROTHORAX – prednje grudiKod nekih u sastav ulazi i prvi 2. MESOTHORAX – srednje grudi trbušni segment APODEL 3. METATHORAX – zadnje grudi

Svaki segment sa donje strane nosi po jedan par nogu, a sa gornje na sredinjim i zadnjim grudima se kod svih obiĉno nalazi 1 par krila. Znaĉi grudi su nosioci lokomotornih organa. Svaki trbušni segment se sastoji iz:

6

1. TERGUM – gornja zadebljala ploĉa (sve ploĉe koje ulaze u njen sastav se zovu TERGITI) 2. PLEURE – srednja zadebljala ploĉa (sve ploĉe koje ulaze u njen sastav se zovu PLEURITI) 3. STERNUM – donja zadebljala ploĉa (sve ploĉe koje ulaze u njen sastav se zovu STERITI) Jednim imenom sve ploĉe koje ulaze u sastav grudi se nazivaju SKELETI. Jamice izmeĊu TERGUMA i PLEURE su KRILNE JAME, s izmeĊu PLEURE i STERNUMA su KOKSALNE JAME. Kod insekata koji su dobri letaĉi svi grudni segmenti su povezani u jednu zajedniĉku ĉauru - TEROTORAX. Kod insekata koji gamižu prvi grudni segment je slobodan a ostala 2 su meĊusobno spojena. GRUDNI EXTREMITETI – PEDES (noge) Ĉlankovite su i sastoje se iz: 1. COXA - kuk je jako razvijen, jer se za njega vezuju mišići, koji pokreću noge u odnosu na telo. 2. TROCHANTER – butni valjak je najĉešće jednoĉlan, a može biti i dvoĉlan (kod Hymenoptera) 3. FEMUR – but je najrazvijeniji kod insekata koji skaĉu 4. TIBIA – golen na sebi nosi hitinske izraštaje OSTRUGE 5. TARSUS – stopalo se sastoji od 1-5 ĉlanaka: prvi je METATARSUS, a poslednji PRETARSUS (nosi

na svom vrhu hitinske kandţe UNGULAE) Oni koji se kreću po glatkim površinama izmeĊu kandži imaju 'aparat' koji može biti: 1. PULVILUS – ako se izmeĊu UNGULAE nalazi 2 meška 2. AROLIUM - ako se izmeĊu UNGULAE nalaze 1 mešak 3. EMPODIUM - ako se izmeĊu UNGULAE nalazi 1 bodlja

1 2 3

7

Prema funkciji noge delimo na: I Noge za kretanje II Noge za specijalne funkcije 1. za hodanje – svi delovi su ravnomerno razvijeni (potkornjaci, bube listare)

1. za kopanje – prednje noge gundelja i rovca

2. za trĉanje – svi delovi su izduženi (buba švabe)

2. za grabljenje – prednje noge bogomoljke i vodenih stenica

3. za skakanje – naroĉito je razvijen but (skakavci, zrikavci, bube buvaći)

3. za sakupljanje polena – zadnje noge pĉele, na golenu se nalazi 1 udubljenje – korpica, a na metatarsusu, koji je nešto proširen, redovi dlaka – ĉetkica; povlaĉenjem ĉetkice 1 noge preko korpice 2. polen se preko 1 prenosi na 2. nogu

4. za plivanje – golen i stopalo su spljošteni i obrasli dlakama (vodene stenice, gnjurci)

4. za ĉišćenje – prednje noge pĉele, na golenu se nalazi 1 izraštaj u vidu ĉekinje, a na metatarsusu 1 udubljenje

ALEA - krila O nastanku krila postoje 2 hipoteze: 1. TRAHEALNA – smatra se da su krila nastala od trahealnih škrga insekata; nedostatak ove hipoteze

je taj što se krila nalaze na grudima, a trahealne škrge na trbuhu. 2. PARANOTALNA – smatra se da su krila nastala od boĉnih izraštaja grudi – PARANOTUMA. Krila predstavljaju 2 intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi, koji predstavljaju šuplje cevi kroz koje prolaze ogranci nervnog, krvnog i trahealnog sistema. Najveći broj insekata ima 2 para krila, ali su kod nekih zadnja krila zakržljala (Diptera). Postoje i beskrilni insekti i ta beskrilnost može biti: PRIMARNA – ako grupa insekata tokom evolucije nikad nije imala krila (Apterygote) i SEKUNDARNA – ako je posedovala krila, a tokom evolucije su isĉezla zbog prilagoĊavanja na uslove života. Prvobitni insekti su imali samo uzdužne nerve – hipotetiĉki tip krila, ali današnji insekti osim uzdužnih imaju i popreĉne nerve.

8

Nervatura hipotetiĉkog krila: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: 1. COSTA – ne grana se 4. MEDIUS – grana se u 3 ogranka 2. SUBCOSTA – grana se u 2 ogranka 5. CUBITUS – grana se u 2 ogranka 3. RADIUS – grana se u 5 ogranaka 6. ANALIS – grana se u 3 ogranka Modifikacijom ovog krila nastala su današnja krila.

Nervatura krila leptira: Na ovom krilu razlikujemo sledeće nerve: nastao modifimacijom hipotetiĉkog krila 1. COSTA – predstavlja prednju ivicu krila 4. MEDIUS – tri ogranka izgubila vezu sa osnovom 2. SUBCOSTA – ne grana se 5. CUBITUS – ostao je nepromenjen 3. RADIUS – ostao je nepromenjen 6. ANALIS – ne grana se (ima samo 1 ogranak)

Uzdužni nervi zajedno sa popreĉnima grade odreĊena polja – okca koja mogu biti otvorena i zatvorena, ukoliko ih je više dobijaju naziv po osnovnom nervu i obeležavaju se arapskim brojevima od osnove prema vrhu krila. Krila možemo podeliti na: I KRILA ISTE KONZISTENCIJE (GRAĐE)

1. prednja i zadnja krila istog oblika i veliĉine (Lecoptera) 2. krila razliĉite veliĉine (prednja veća od zadnjih)

pokrivena ljuspama (Lepidoptera)

pokrivena dlaĉicama (Trihoptera)

gola → sa slabo izraţenom nervaturom (Himenoptera)

gola → sa dobro izraţenom nervaturom (Homoptera)

9

II KRILA RAZLIĈITE KONZISTENCIJE 1. prednja krila hitinizirana – ELITRE (ona crvena krila sa crnim taĉkama kod bubamare – ona ne leti pomoću njih nego su to kormila), a zadnja su membranozna (Coloptera) 2. prednja krila su koţasta, a zadnja membranozna (Dermoptera) 3. prednja su do polovine koţasta, a od polovine opnasta, a zadnja su opnasta (stenice) Heteroptera

TRBUH – ABDOMEN Trbuh se razlikuje od ostalih telesnih regiona po tome što ne nosi extremitete i pretrpeo je najmanje promena tokom evolucije.

GraĊa trbušnih segmenata U sastav trbuha ulazi 12 segmenata (11 pravih i 1 lažni – TELSOM) Prvih 7 se zovu PREGENITALNI, 8. i 9. su GENITALNI, a 10., 11. i 12. su POSTGENITALNI.

10

GraĊa trbušnih segmenata je identiĉna graĊi grudnih segmenata, razlika postoji samo u naĉinu njihovog meĊusobnog vezivanja. Kod trbuha oni su povezani INTERSEGMENTALNIM MEMBRANAMA, zahvaljujući kojima insekti imaju mogućnost da višestruko uvećaju zapreminu svoga trbuha ( kraljica termita). Spoj trbuha sa grudima može biti: 1. SEDEĆI TRBUH – prvi trbušni segment u potpunosti naleže na poslednji grudni (Coleoptera,

Lepidoptera, Ortoptera) 2. VISEĆI TRBUH – pripojen je samo donjim delom za grudi (pĉele, ose) 3. PETELJKAST TRBUH – povezan je za grudi preko jedne peteljke (Formicide)

Dodaci trbuha 1. CERCI – ĉlankoviti, parni, nalaze se na vrhu trbuha 2. STILI – nisu ĉlankoviti, ima ih više pari 3. FURKA - kod Colembola se na 4. segmentu nalazi viljuška za skakanje 4. LAŢNE trbušne NOGE – kod gusenica i pagusenica; gusenice imaju 2-5 pari trbušnih nogu,

pagusenice imaju manje od 2 ili više od 5 pari trbušnih nogu 5. LEGALICA – imaju je ženke i služi za polaganje jaja; kod nekih insekata nekoliko poslednjih trbušnih

segmenata se uvlaĉe jedan u drugi, pa ĉine TELESKOPSKU LEGALICU (kućna strižibuba)

ANATOMIJA INSEKATA Ĉitavo telo je sa 2 septe (membrane) podeljeno na 3 dela.

1. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i kože sa gornje strane; u njemu se nalazi srĉani organ

2. VISCELARNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje i donje septe; u njemu su smešteni unutrašnji organi (organi za izluĉivanje, varenje i polni organi)

3. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i kože sa donje strane; u njemu je smešten nervni sistem

PERIKARDIJALNI SINUS GORNJA SEPTA VISCERALNI SINUS DONJA SEPTA PERINEURALNI SINUS

11

KOŢA ektodermalnog je porekla. Njene funkcije su: 1. štiti unutrašnje organe od povreda 2. reguliše vodni režim (spreĉava prekomerno odavanje i primanje vode) 3. za nju su vezani mišići pa ima ulogu spoljašnjeg skeleta-egzoskeleta 4. daje stalan oblik telu 5. u njoj se nalaze brojne žlezde GraĊa kože satoji se iz više slojeva: 1. membrana BASILARIS - bazilarna membrana - tanak sloj zvezdastih ćelija koja razdvaja kožu od unutrašnjosti tela 2. HIPODERMIS - sloj živih ćelija cilindriĉnog oblika koja obrazuje deo kože iznad sebe 3. KUTIKULA - se sastoji iz a) ENDOKUTIKULA - je najdeblji sloj kutikule bez boje. SagraĊena je od materijala u vidu horizontalnih lamela. Prožeta je vertikalnim kanalima koji predstavljaju protoplazmatiĉne ćelije, izraštaje ćelije Hipodermisa. b) EGZOKUTIKULA - je znatno tanja, ali i znatno ĉvršći sloj kutikule. IzgraĊena je od materijala u vidu vertiklanih lamela. U njoj se nalaze insekatske boje-pigmenti. c) EPIKUTIKULA - je najtanji sloj. Sastoji se iz 4 sloja: kutikularni, polifenonski, cementni i voštani.

Dodaci kože: 1. koţni izraštaji - predstavljaju izraštaje kože koji se nalaze na razliĉitim delovima tela (nos kod nosoroga) 2. koţne dlake - se nalaze na razliĉitim delovima tela. Nastaju radom trihogenih ćelija. To su hipodremalne ćelije koje su prestale sa obrazovanjem kože i preuzele su funkciju obrazovanja dlake. Dlake su sa kožom povezane membranom koju luĉe membranogene ćelije. 3. koţne ljuspe - predstavljaju modifikovane dlake koje se nalaze na krilima leptira i nekih tvrdokrilaca. PoreĊane su kao crepovi na krovu. Sastoje se iz tela i drške. Slabo su priĉvršćene za kožu pa se lako skidaju. 4. koţne ţlezde - se prema graĊi dele na: jednoćelijske, dvoćelijske, i višećelijske Prema funkcicji kožne žleyde se dele na: mirisne (aromatiĉne) - luĉe mirise voštane - luĉe vosak (pĉela) otrovne (taxofore) - luĉe otrovne materije koje služe za zaštitu. Obiĉno su dvoćelijske i svoje sekrete luĉe u jednom proširenju koje predstavlja ampulasto proširenu dlaku. U dodiru sa neprijateljem ona puca i sekret se iz nje izlije na telo žrtve. pauĉinaste ţlezde (serikterije) - luĉe pauĉinu sluzne ţlezde - luĉe sluz

12

Boja insekata - može biti: 1. pigmetska - nastaje usled prisustva pigmenta u egzokutikuli, hipodermisu, krvi ili masnom tkivu. 2. strukturna Pigmenti koji se nalaze u egzokutikuli su postojani i nakon smrti insekata, meĊutim oni koji se nalaze u krvi, hipodermisu... nakon smrti nestaju. Pigmenti kod insekata su:

melanin- smeĊa i žuta

purinski pigmenti- su derivati mokraćne kiseline i daju belu boju

hlorofil- zelena

karotin- crvena

flavoni- žuta i crvena

antocijani- nijanse crvene i sivu

hemoglobin- crvena Koncentracija pigmenata zavisi od svetlosti, temperature i vlage. Njuhova blaga oscilovanja povećavaju koncentraciju pigmenata, a veća smanjuju. Strukturne boje nastaju kao posledica strukture kože, u zavisnosti od nje svetlost se razliĉito prelama, odbija i rasipa te se javljaju razliĉite strukturne boje. Boja na insekte utiĉe: 1. neposredno - tamnije vrste imaju veću temperaturu tela 2. posredno - štite insekte od neprijatelja

a) simpatiĉko (zaštitno) bojenje - insekti svojom bojom oponaša sredinu u kojoj se nalazi (Tortrix viridana, veliki i mali mrazovac, zrikavci) b) boja za zastrašivanje - insekt svojom bojom odvraća neprijatelje (Catocala, vanesa) c) mimikrija - insekt bez zaštitnih organa oponaša vrstu sa zaštitnim organima (osolike muve=ose, Sirex gigas=stršljen)

DIMORFIZAM I POLIMORFIZAM - Pojava da se ista vrsta javlja u 2 ili više telesnih oblika Dimorfizam može biti seksualni dimorfizam, sezonski dimorfizam, cikliĉni polimorfizam, sezonski polimorfizam ili faklutativni polimorfizam . 1. SEKSUALNI DIMORFIZAM – Sreće se kod vrsta kod kojih se ♀ i ♂ ne razlikuju samo po graĊi polnih organa (primarne polne karakteristike) nego i po sekundarnim polnim karakteristikama odnosno po obliku i boji tela, prisustvu razliĉitih izraštaja...

gubar - ♀ ima žućkasto bela krila, krupnija je i sa konĉastim pipcima, a ♂ ima sivo mrka krila, sitniji je i sa perastim antenama

mrazovac - ♀ sa patrljcima od krila ili bez njih, a ♂ sa krilima

štitaste vaši - ♀ bez krila i nogu, a ♂ sa krilima

svitac - ♀ bez krila, a ♂ sa krilima

jelenak - ♂ sa jako razvijenim gornjim vilicama, dok su kod ♀ one normalno razvijene 2. SEZONSKI DIMORFIZAM – Ova vrsta raznolikosti vrste se javlja kao posledica klime. Dešava se da jedna ista vrsta ima generacije u razliĉitim godišnjim dobima i da se individue tih generacija razlikuju.

leptiri Vanessa levana (zimska forma otvoreno mrke boje, stupa u dijapauzu u jesen) i Vaness prorsa (letnja forma, svetlije boje, nema dijapauzu)

13

3. CIKLIĈNI (ALTERNIRAJUĆI) POLIMORFIZAM – Javlja se kod vrsta sa većim brojem generacija kod kojih se individue razliĉitih generacija meĊusobno razlikuju. Najĉešće se javlja kod vrsta kod kojih se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.

ose šišaruše

biljne vaši fam. Chermesidae – imaju 5 generacija i sve su meĊusobno razliĉite 4. SOCIJALNI POLIMORFIZAM – Javlja se kod socijalnih insekata kao posledica prilagoĊavanja na odreĊene funkcije u društvu (pĉele, ose, termiti). Kod ovih insekata pored ♂ i ♀ javljaju se i radilice koje se staraju o izgradnji gnezda, donošenju hrane... One se razlikuju od polnih životinja npr. po veliĉini (kod osa one su manje), kod pĉela imaju duži jezik i aparat za skupljanje cvetnog praška, kod mrava nemaju krila manje su. Kod mrava i termita radilice se ĉak dele i na još 2 grupe: radilice i vojnike. Vojnici imaju jako razvijenu glavu i gornje vilice.

Kod pĉela ♂ trut oplodi polnu ♀ maticu (do parenja ima krila), neplodna ♀ radilica hrani maticu.

5. FAKULTATIVNI POLIMORFIZAM – U ovom sluĉaju ♀ bez vidnih spoljnih uticaja stvara istovremeno razliĉito potomstvo po obliku. Kod gnjurca u istoj generaciji mogu da se jave individue sa glatkim, taĉkastim i brazdastim pokriocima. KRVOTOK INSEKATA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa, znaĉi da krv ne struji kroz odreĊene krvne sudove, nego obliva telesnu šupljinu. Krv cirkuliše i u tome joj pomažu: 1. SRĈANI ORGAN – leĊni sud → nalazi se u perikardijalnom sinusu. Sastoji se od:

SRCA – sastoji se od 1-8 komora. Svaka komora ima izgled meška, koji je u sredini ugnut. Na tom mestu se nalazi otvor – OSTIUM kroz koji krv prodire u srce. Sa unutrašnje strane ostiuma nalaze se zalisci, koji spreĉavaju povraćaj krvi unazad. Zalisci se nalaze i izmeĊu srĉanih komora i imaju istu funkciju. Srĉane komore su izgraĊene od popreĉno-prugastih mišića.

AORTE – predstavlja šuplju cev, koja prolazi kroz grudi i završava se u glavi 2. GORNJA SEPTA – izgraĊena je od vezivnog tkiva i propusna je, jer ima brojne perforacije 3. DONJA SEPTA – iste je graĊe kao gornja, ali nije perforirana 4. RADIJALNI MIŠIĆI – sa gornje strane vezuju srce za kožu, a sa donje za gornju septu. 5. KRILASTI MIŠIĆI – nalaze se na gornjoj septi i ne pokrivaju je u potpunosti. Na neprekrivenim

delovima nalaze se otvori za prolaz krvi.

CIRKULACIJA KRVI U radu srĉanih komora razlikujemo DIJASTOLU (širenje komora) i SISTOLU (skupljanje komora). Krv cirkuliše na sledeći naĉin: U momentu opružanja radijalnih mišića, krilasti mišići se kontrahuju i gornja septa se spušta naniže. Usled toga u viscelarnom sinusu raste pritisak i krv kroz otvore na gornjoj septi prelazi u perikardijalni sinus. U momentu širenja srĉane komore povećava se pritisak u perikardijalnom sinusu pa krv ulazi kroz ostijume u srce. Naizmeniĉnim širenjem i skupljanjem komora krv se potiskuje napred prema glavi. Iz

RADIJALNI MIŠIĆI SRCE PERIKARDIJALNE ĆELIJE GORNJA SEPTA MASNO TKIVO ENOCITE CREVNI KANAL DONJA SEPTA TRAHEJE

14

aorte izašla krv obliva glavu i prelazi u grudi, ponovo dolazi u trbuh prolazeći pored donje septe, koja više nije srasla za trbuh, pa se u tom delu nalazi otvor kroz koji prolazi krv iz perikardijalnog u viscelarni sinus. Po istom principu proces se nastavlja.

FUNKCIJE KRVI 1. raznošenje hranljivih materija 2. odstranjivanje štetnih produkata metabolizma

3. zaštitna f-ja – u tom sluĉaju u sebi sadrži otrovne materije (španska buba) 4. hidraulik u presi – spiritromp leptira, teleskopska legalica kod kućne strižibube 5. raznošenje hormona Krv insekata ne nosi kiseonik i to je osnovna razlika izmeĊu krvi ĉoveka i insekata, mada su funkcije sliĉne. Koliĉina krvi zavisi od vrste i stadijuma insekta. Kod pĉele ona ĉini 5% telesne mase, a kod bubašvabe 25-30%.

SASTAV KRVI Krv se sastoj iz krvne teĉnosti – HEMOLIMFE i krvnih zrnaca – HEMOCITA. HEMOLIMFA je koloidni ili kristaloidni rastvor, koji se sastoji od organskih materija i sadrži: belanĉevine, masti, ugljene hidrate, pigmente, fermente, a od neorganskih materija sadrži: anjone sone i fosforne kiseline i jone Ca

2+, Fe

2+ i Mg

2+.

HEMOCITI su mezodermalnog porekla. Razliĉitog su oblika i kod iste vrste. Mogu biti okrugli, vretenasti, izduţeno vretenasti i ameboidni po obliku. Imaju krupno jedro. Aktivno uĉestvuju u procesu metermofoze na dva naĉina:HISTOGENEZI i HISTOLIZI: fagocitozom – uvlaĉe u sebe delove tkiva i razlažu ih fermentima i liocitozom – luĉe fermente u spoljnu sredinu gde se vrši razlaganje tkiva.

PERIKARDIJALNE ĆELIJE Nalaze se sa obe strane srca. Obiĉno su dvojedarne i izgraĊene na principu syncitiuma-imaju slabo izraženu membranu. Imaju dvojaku f-ju : 2. NEFROCITNU – iz krvi izvlaĉe štetne produkte metabolizma i trajno ih deponuju u sebe, jer nemaju

izvodne kanale 3. FAGOCITNU – uvlaĉe u sebe razliĉite ĉvrste ĉestice i trajno ih deponuju

MASNO TKIVO – CORPUS ADEPOSUS Nalazi se u telu u vidu telašaca razliĉitog oblika. Najĉešće je smešteno u 2 sloja: 1. PARIETALNOM – ispod kože 2. VISCELARNOM – oko creva Ćelije masnog tkiva su šestougaonog oblika, sitnog jedra i krupnim vakuolama - za smeštaj rezervnih materija. U citoplazmi se nalaze brojne konkrecije, koje predstavljaju nagomilane belanĉevine i glikogen.

15

Funkcija im je dvojaka: 1. TROFOCITNA – deponuju u sebe hranljive materije 2. NEFROCITNA – trajno deponuju u sebe štetne produkte metabolizma

VINSKE ĆELIJE – OENOCITAE Ovakvo ime su dobile, jer ih eozin boji u boju vina. Krupne su oko 150mikrona. Imaju krupno jedro. Funkcija im je nepoznata mada se misli da uĉestvuju u graĊi kutikule (luĉe voštane materije). Njihov broj se naglo povećava pred presvlaĉenje.

ORGANI ZA DISANJE To su TRAHEJE, šuplje cevi, preĉnika većeg od 1 mikrona. U telu se dihotomo granaju sve do TRAHEOLA, ĉiji je preĉnik manji od 1 mikrona. Ektodermalnog su porekla i predstavljaju uvrate kože. Sa spoljašnjom sredinom su u vezi preko naroĉitih otvora – STIGMI (žigova). Kod imaga na trbuhu se nalazi 8 pari stigmi, a na grudima 2 para i to na MESOTHORAXU i METATHORAXU. Kod larvi na trbuhu ima takoĊe 8 pari stigmi, a na grudima 1 par i to na PROTHORAXU. Imaga svih insekata dišu na traheje, ali larve nekih vodenih insekata dišu na TRAHEJALNE ŠKRGE. To su kožni izraštaji prožeti trahejama u koje O2 iz vode prodire difuzijom. Postoje 3 hipoteze o disanju kod insekata: 1. HIPOTEZA DVOTAKTNOG DISANJA I TAKT – trbuh se širi, vazduh prodire kroz traheje i traheole u ćelije II TAKT – trbuh se skuplja, ugljen-dioksid i vodena para iz traheja i traheola izlaze iz tela 2. HIPOTEZA ĈETVOROTAKTNOG DISANJA I TAKT – stigme su otvorene, trbuh se širi, vazduh prodire u traheje i traheole II TAKT – stigme su zatvorene, trbuh se skuplja, vazduh iz traheja i traheola prodire u ćelije III TAKT – stigme su zatvorene, trbuh se širi, ugljen-dioksid i vodena para iz ćelije prodire u traheje IV TAKT – stigme su otvorene, trbuh se skuplja, ugljen-dioksid i vodena para izlaze iz tela 2. HIPOTEZA DISANJA NA OSNOVU RAZLIKE U PRITISCIAM – pritisak u traheji može dostići

vrednost od 30 atmosfera

ORGANI ZA VARENJE Imaju izgled jedne cevi – CREVNI KANAL, koja poĉinje usnim, a završava se analnim otvorom. Na tom crevu razlikujemo sledeće delove: 1. PREDNJE CREVO (STOMADEUM) – ektodermalnog porekla i sastoji se od:

USNI OTVOR – u njemu zapoĉinje varenje hrane, jer se pod uticajem fermenta amilaze skrob razlaže na proste šećere

ŢDRELO (PHARYNX) – snabdeveno je snažnim mišićima, kojima se hrana potiskuje u sledeći deo creva; sa unutrašnje strane ima hitinske zube, koje spreĉavaju povratak hrane unazad

16

JEDNJAK (OESOPHAGUS) – predstavlja prostu cev za sprovoĊenje hrane

VOLJKA (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje (kod pĉela tu se pravi med)

PREDNJI ŢELUDAC (PROVENTRICULUS) – snabdeven je jakim mišićima i sa unutrašnje strane hitinskim zubima; u njemu se hrana mehaniĉki drobi

VALVULA CARDIACA KARDIJAĈNI ZALISTAK–nalazi se na prelazu prednjeg u srednje crevo i spreĉava povratak hrane

2. SREDNJE CREVO (MESENTERON) – endodermalnog je porekla, jednake je širine celom svojom

dužinom; kod nekih insekata u cilju povećanja sekrecione i apsorcione površine srednjeg creva ono je vijugavo ili spiralno uvijeno (Diptera sp.), takoĊe kod nekih na svom prednjem kraju ima cevaste izraštaje koji se slepo završavaju-CAECAE, njihov broj je uvek paran; Sastoji se od:

PERITROFNA MEMBRANA – spreĉava da ĉvrsti delovi hrane doĊu u dodir sa nežnim ćelijama epitela

EPITELIJALNE ĆELIJE – na svojoj površini imaju protoplazmatiĉne izraštaje (treplje) – RHABDORIUM; f-ja im je da apsorbuju hranljive materije, luĉe peritrofnu membranu i fermente; njihova sekrecija može biti:

apokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium ne razarajući ga

merokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i zajedno sa njim u crevo odlazi deo sadržaja epitelnih ćelija, a jedro ostaje u ćeliji zbog toga što se ćelija samoregeneriše.

holokrina – fermenti prolaze kroz rhabdorium razarajući ga i u crevo zajedno sa njim odlazi ĉitav sadržaj epitelijalnih ćelija; istrošene epitelijalne ćelije se nadoknaĊuju deobom inicijalnih ćelija CRYPTA

3. ZADNJE CREVO (PROCTODEUM) – ektodermalnog porekla; Zapoĉinje zaliskom - VALVULA

PILORICA koji spreĉava povraćaj hrane iz zadnjeg u crednje crevo. Sastoji se od:

TANKO CREVO ( ILLEUM) – provodi nesvarenu hranu, apsorbuje vodu iz nesvarene hrane; kod nekih insekata u njemu se nalazi SIMBIONTI (kod gundelja)

DEBELO CREVO (COLLON) – javlja se kod nekih insekata i služi za provoĊenje nesvarene hrane

REKTALNO CREVO – se sastoji od:

REKTALNE AMPULE SA REKTALNIM ŢLEZDAMA – apsorbuje vodu iz nesvarene hrane, formira partikule izmeta; kod nekih insekata se u njoj nalazi SIMBIONTI

PRAVOG CREVA – završava se analnim otvorom na poslednjem trbušnom segmentu

Varenje hrane zapoĉinje u usnoj duplji gde se pod uticajem amilaze skrob razlaže na proste šećere. Zatim hrana ide u ždrelo i jednjak, pa u voljku gde se nastavlja njeno varenje. Kod pĉele se u voljki stvara med, pa se ovaj deo naziva i medni ţeludac. Dalje hrana ide u prednji želudac gde se mehaniĉki drobi i ide u srednje crevo gde poĉinje njeno pravo varenje. U srednjem crevu se nalaze fermenti amilaza, proteaza, lipaza, celulaza, celulobinolaza... Zatim hrana dolazi u zadnje crevo gde se iz nje izvlaĉi voda ,a nakon toga kroz analni otvor izlazi iz tela. Neki insekti koji se hrane drvetom nemaju celulazu, pa kod njih varenje celuloze vrše simbioniti. *Kod nekih insekata javlja se EXTRAINTERSTINEARNO VARENJE - van organizma, u ulovljenom plenu.

17

*Imaga koja se ne hrane (gubar, borov prelac) žive od masnog tkiva, rezervne hrane, koje prikuplja gusenica. Kod tih imaga crevni kanal je ispunjen vazduhom radi lakšeg leta. Biljožderi imaju duži crevni kanal od mesoždera, npr. gundelj ima crevni kanal koji je za 3-7 puta duži od dužine njegovog tela.

EKSKRETORNI ORGANI (ORGANI ZA IZLUĈIVANJE) Organi za izluĉivanje kod insekata su MALPIGIJEVI SUDOVI, šuplje cevi, koje se na jednom kraju slepo završavaju, a drugim krajem uviru u crevo na prelazu srednjeg u zadnje. Naĉin ulaska može biti takav da svaka cev posebno uvire (bubašvaba) ili da se sve spajaju u 1 cev koja zatim uvire u creva (kod rovca). Malpigijevi sudovi su ektodermalnog porekla (imaju hitin). MEHANIZAM EKSKRECIJE - U krvi se nalaze + naelektrisani joni Na i Fe, koji za sebe vezuju molekule mokraćne kiseline prenose ih do EKSKRETORNIH ĆELIJA, gde ih predaju, a potom se vraćaju u krv. Ekskretorne ćelije primljenu mikraćnu kiselinu luĉe u IZVODNI KANAL Malpigijevih sudova i odatle se preko zadnjeg creva izbacuju napolje.

POLNI ORGANI Insekti su organizmi sa razdvojenim polovima, ali je ĉesta pojava hemafroditizma (ista individua sadrži karakteristike oba pola). Razlikuju se sledeći oblici hemafroditizma: 1. LATERALNI – leva strana tela nosi odlike 1 pola,a desna drugog 2. FRONTALNI – prednja strana tela nosi odlike 1 pola,a zadnja drugog 3. TRANSVERZALNI – gornja strana tela nosi odlike 1 pola,a donja drugog Smešteni su u viscelarnom sinusu, sa obe strane creva i vrhom su bezani zan kožu. ŢENSKI POLNI ORGANI Sastoje se iz parnih delova, koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova, koji su ektodermalnog porekla. Delovi su sledeći: I JAJNICI (OVARIUMI) - Parni su i nalaze se sa obe strane creva. Sastoje se iz većeg broja jajnih cevi (ovariola). Na jednoj jajnoj cevi razlikujemo GERMARIUM – vršni deo i VITELARIUM – bazalni deo. U germariumu se nalaze nediferencirane jajne ćelije koje sazrevanjem daju OOGONIE a one OOCITE (jajne ćelije) i ŢUMANCETNE ĆELIJE. Na osnovu toga šta oogonije daju deobom razlikujemo sledeće tipove ovariola: 1. PANOISTIĈKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite, a njihovu ishranu vrši folikularni

epitel 2. MEROISTIĈKI TIP OVARIOLA – oogonije deobom daju oocite i žumancetne ćelije; razlikujemo 2

podtipa ovih ovariola:

politrofni – žumancetne ćelije se nalaze iznad oocita

teletrofni – žumancetne ćelije se nalaze u germariumu, a sa oocitima su povezane protoplazmatiĉnim mostovima

Prema naĉinu uviranja u parni jajovod razlikujemo 2 tipa jajnika: 1. PRAMENASTI – sve ovariole se zajedno ulivaju u parni jajovod 2. ĈEŠLJASTI – svaka ovariola se posebno uliva u parni jajovod (kod skakavaca) II PARNI JAJOVOD (OVIDUCTUS) – cevolikog je izgleda i služi za sprovoĊenje jaja u neparni jajvod III NEPARNI JAJOVOD (VAGINA) - predstavlja prostu hitiniziranu cev. ektodermalnog je porekla i na sebi nosi sledeće dodatke:

18

1. BURSA COPULATRIX (kesa za sparivanje) – preko nje se vrši parenje; kod leptira ona ima poseban otvor na 8. trbušnom segmentu – OSTIUM BURSAE i preko jednog kanala – DUCTUS BURSAE je povezan za vaginu

2. RECEPTACULUM SEMINALIS (semena kesa) – u njoj se ĉuvaju spermatozoidi posle parenja; poseban znaĉaj ima kod vrsta, ĉija se ♀ jednom pari u životu, a jaja polaže celog života (matice pĉele i mrava)

3. AKCESORNE ŢLEZDE – luĉe sekret kojim se jaja lepe za podlogu Neki insekti imaju LEGALICU, specijalni dodatak koji im pomaže da legu jaja u zemlju, drvo ili list.

MUŠKI POLNI ORGANI Sliĉne su graĊe kao i ženski, tako da se sastoje iz parnih (mezodermalnog porekla) i neparnih delova (ektodermalnog porekla). Sastoje se iz: I SEMENICI (TESTISI) - Parni su i nalaze se sa obe strane creva. Sastoje se iz većeg broja SEMENIH CEVI na kojima razlikujemo vršni i bazalni deo. U vršnom delu se nalaze ćelije koje će svojom deobom dati SPERMATOGONIJE, a one svojom deobom daju SPERMATOCITE I i II REDA, a oni SPERMATOZOIDE. Semenici su spolja obavijeni membranom – PROPRIA. II PARNI SEMENOVOD (VAS DEFERENS) - Cevolikog je oblika i sprovodi spermatozoide do neparnog semenovoda. Obiĉno su cevi u donjem delu kesasto proširene i obrazuju SEMENE KESE (VESICULA SEMINALIS), koje služe za ĉuvanje sperme do parenja. III NEPARNI SEMENOVOD (DUCTUS EJACULATORIS) - Služi za izbacivanje sperme. Njegov donji deo je jaĉe hitiniziran i naziva se PENIS / AEDEAGUS ili FALUS. Karakteristiĉnog je izgleda za pojedine vrste, pa se koristi za determinaciju (kod leptira). IV AKCESORNE ŢLEZDE – luĉe sekret, koji služi za pakovanje spermatozoida u paketiće.

NERVNI SISTEM INSEKATA Ganglioznog je tipa tj. sastoji se od NERVNIH ĉvorića – GANGLIJA. Ektodermalnog je porekla. Deli se na CENTRALNI I UTROBNI (SIMPATIĈKI) nervni sistem.

19

CENTRALNI NERVNI SISTEM - Nalazi se u PERINEURALNOM SINUSU. Kod prvobitnih insekata u svakom segmentu se nalazio po par ganglija, koje su bile povezane popreĉnim vezama – KOMISURE i uzdužnim vezama – KONEKTIVI. Ovakav tip nervnog sistema podseća na lestvice pa se naziva LESTVIĈAST NERVNI SISTEM. Ali daljim razvojem nervnog sisitem došlo je do spajanja ganglija u okviru segmenta, komisure su nestale, a 2 konektiva su se spojila u jedan i nastao je LANĈAST NERVNI SISTEM. Daljim razvojem nervnog sistema dolazi do spajanja ganglija izmeĊu segmenata i dobio se DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. Ukoliko su sve trbušne i grudne ganglije spojene u jednu masu dobija se CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM. Ganglija se sastoji od nervnih ćelija – NEURONA, koje su ameboidnog oblika i na njima razlikujem izraštaje: DENDRITE – kraće izraštaje i NEURITE – duže izraštaje. Dendriti primaju nadražaj, a neuriti ga prenose. Prema funkciji neurone delimo na: 1. SENZITIVNE – primaju nadražaj iz spoljašnje sredine i prenose do najbliže ganglije, smeštene na

periferiji tela 2. ASOCIJATIVNE - nalaze se u ganglijama i služe za povezivanje senzitivnih i motornih nervnih ćelija;

dendritima su povezane za neurite senzitivnih nervnih ćelija, a neuritom za dendrite motornih nervnih ćelija

3. MOTORNE – dendritom su povezane za neurit asocijativne nervne ćelije, a neuritom za organ, koji treba da reaguje na primljenu draž

Prema delu tela u kome se nalaze neurone delim na GLAVENE, GRUDNE i ABDOMINALNI deo. U sastav glave je ušlo 6 embrionalnih segmenata, pa se u njoj nalazi 6 pari ganglija – 3 para su iznad ždrela – NADŢDRELNE, a 3 para ispod – PODŢDRELNE. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije su spojene u 1 zajedniĉku masu – MOZAK. Na njemu razlikujemo 3 režnja: 1. PREDNJI REŢANJ (PROTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem prvog para ganglija i inerviše oĉi 2. SREDNJI REŢANJ (DEUTOCEREBRUM) – nastao je spajanjem drugog para ganglija i inerviše pipke 3. ZADNJI REŢANJ (TRITOCEREBRUM) - nastao je spajanjem trećeg para ganglija i gradi OKOLOŢDRELNU KOMISURU Grudne ganglije inervišu krila i noge, a trbušne inervišu unutrašnje organe. Kod viših insekata sve podţdrelne ganglije su spojene u jednu podždrelnu gangliju koja inerviše usne delove.

20

UTROBNI NERVNI SISTEM - Deli se na 2 dela: 1. VENTRALNI DEO – nalazi se u perineuralnom sinusu i inerviše unutrašnje organe koji nisu pod voljom insekata 2. DORZALNI DEO (STOMATOGASTRIĈNI) –nalazi se sa gornje strane prednjeg creva. Sastoji se iz većeg broja ganglija; prva se nalazi u predelu ĉela – FRONTALNA i povezana je sa drugom koja se nalazi u predelu zatiljka – OKCIPITALNA, a ova je povezana sa 3 VENTIKULARNE ganglije za koje su povezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. Postoje 4 takve žlezde:

CORPORA ALLATA – luĉi juvenilni hormon, koji je aktivan u stadijumu larve

CORPORA CARDICA – ima nervnu i sekretornu funkciju; smatra se da luĉi svoj sopstveni hormon

PROTORAKALNE ŢLEZDE – nalaze se u prothorax-u; luĉe hormon metamorfoze – ekdison

AKTIVACIONE ŢLEZDE – nalaze se u mozgu i luĉe aktivacioni hormon, koji aktivira na rad sve žlezde sa unutrašnjim luĉenjem

*Hormoni su luĉevine endokrinih žlezda (endokrini sistem – neurosekrecija), koje se putem krvi raznose po organizmu. Od koncentracije hormona u krvi zavisi šta će biti sa insektom. Ako je juvenilni hormon u višku insekt će biti larva, a ako je hormon metamorfoze u višku larva se pretvara u lutku, pa u imaga. Aktivacioni hormon diktira šta će biti dalje s obzirom da on aktivira sve ostale žlezde na luĉenje. Kopeĉ je pravio ogled povezivanja na muvama: ako se larva podveže pre kritiĉnog perioda i delimiĉno zaustavi krv, onda je u donjem delu u višku juvenilni hormon i on ostaje larva, a gornji deo u kome nema juvenilnog hormona se razvija dalje. Ovi hormoni nemaju selektivno dejstvo i zato su loši (štetni) u smislu ako se koriste za uništavanje insekata. ĈULA INSEKATA su u vezi sa spoljašnjom sredinom odakle primaju nadražaje i prenose ih do najbližih ganglija. Insekti imaju sva ĉula kao i kiĉmenjaci: mirisa, ukusa, - hemijska ĉula dodira, sluha, vida - fiiĉka ĉula Smatra se da neki insekti poseduju ĉula: toplote - kod domaće stenice koja se orijentiše prema toploti tela životinja ĉulo za talasanje vode - kod vodenih insekata ĉulo ravnoteže kod vodenih insekata Ĉulo mirisa, ukusa i dodira: Znatno su jednostavnije graĊe u odnosu na druga ĉula. Njihovi ĉulni elementi - senzile su meĊusobno sliĉne i o tome kom ĉulu pripadaju sudimo na osnovu mesta gde se nalaze. GraĊa ĉulnog elementa: 1. kutikularna tvorevina (kupa, dlaĉica, ljuspica, ampula) 2. trihogene ćelije - obrazuje kutikularnu tvorevinu 3. ĉulne ćelije - provodi primljenu draž 4. membranogene ćelije - luĉi membranu kojom je kutikularna tvorevina vezana za kožu Ĉulni elementi u vidu dlaka obiĉno pripadaju ĉulu dodira; u vidu kupa i ploĉica ĉulu mirisa; a u vidu ampula ĉulu ukusa. Razvijenost ĉula: Najrazvijenije je ĉulo mirisa. Naroĉito je rezvijeno kod insekata koji preko njega nalaze hranu ili partnera. Senzile ovog ĉula se nalaze na pipcima.

21

Primeri: 1. kod pĉele na 8 vršnih segmenta pipaka nalazi se 8 000 senzila u vidu ploĉica. 2. mužjaci afriĉkog leptira (Vanesa africana) osećaju miris ženke na 20 km. 3. parazitne ose rod Risa osećaju miris gusenica koje se nalaze duboko u drvetu i na njih polžu jaja. Privlaĉnost mirisa ženke može se iskoristiti za kontrolu brojnosti nekih važnih štetoĉina, tako miris koji se dobija od 2-3 ženke gubara može se iskoristiti za kontrolu brojnosti ove štetoĉine na rastojanju od 400m. Ĉulo dodira: je najslabije razvijeni ĉulo, ĉulne senzile su u vidu dlaka koje su rasporeĊene svuda po telu. Ĉulo ukusa: njihove senzile su u vidu ampula koje su smeštene na usnim ekstremitetima ili na prednjim nogama muve. Insekti osećaju slano, slatko, kiselo i gorko. U mogućnosti su da osete šećer u koncentracijikoja je 200x manja od one koju oseća ĉovek. Ĉulo vida kod insekata postoje 1. proste 2. složene oĉi Proste oĉi mogu biti: 1. spemata - javljaju se kod larvi pa se nazivaju larvenim oĉima, osećaju samo svetlost i tamu 2. ocellae - javljaju se samo na temenu imaga - temeljne oĉi. Njihov broj je od 1-3. Sastoje se iz: 1. cornea- rožnjaĉa- tanak sloj prozirne kutikule 2. kristalne ćelije- provode svetlost do mrežnjaĉe 3. retina- mrežnjaĉa- 2 i 2 ĉelije retine obrazuju vidni štapić - rhabdomen. Od svake ćelije mrežnjaĉe polazi po jedan nerv a svi oni zajedno grade optiĉki nerv - nervus opticus 4. pigmetska spora - obavija oko i spreĉava rasipanje svetlosti Sloţene oĉi: se sastoje iz velikog broja prostih oĉiju, jedno prosto oko u složenom oku se naziva OMATIDIJA. Ono se sastoji iz: 1. cornea - rožnjaĉa 2. korneagene ćelije - luĉe korneu 3. kristalne ćelije - konusnog su oblika i obrazuju kristalni konus 4. nervus opticus 5. pigmetska spora O tome kako insekti vide postoji nekoliko hipoteza: 1. svako prosto oko složenom oku vidi ceo lik 2. svako prosto oko u složenom oku vidi deo lika, a lik se formira po principu mozaika

22

Ĉulo sluha: je jedno od komplikovanijih ĉula. Kod insekata postoje 2 tipa ĉula sluha: 1. hordotonalni 2. timpanalni Hordotonalni organi - se nalaze na razliĉitim delovima tela (pipci, noge, krila, trbuh). Sastoje se od 3 ĉulne ćelije koje su složenije graĊe - skolpidije. One su bipolarne, jednim krajem su vezane za kožu, a drugim za najbližu gangliju. TakoĊe jednim mišićnim ligamentom su zategnute za kožu. Ovom tipu organa pripada Dţonstanov organ - koji pored ĉula sluha služi i kao ĉulo za vazdušne vibracije i ravnotežu. Timpanalni organi - se nalaze na razliĉitim delovima tela (grudi, noge, krila,). Sastoji se iz jednog udubljenja preko koga je razapeta membrana - timpa. Na trahejalne cevi koja je u predelu timpe proširena nalaze se brojne skolpidije koje primaju nadražaje i dalje ih prenose.

MIŠIĆNI SISTEM Kod životinja razlikujemo 2 tipa mišića: 1. GLATKI MIŠIĆI – izgraĊeni od kratkih i vretenastih ćelija, spolja su obavijene membranom – SARCOLEMA, a sa unutrašnje strane su ispunjene plazmom – SARCOPLAZMA. Imaju jedno jedro, a mišićna vlakna – MIOFIBRILI su izgraĊeni od nediferencirane materije. 2. POPREĈNO–PRUGASTI MIŠIĆI – ćelije su izduženo vretenaste, obavijene sarcolemom i ispunjene sarcoplazmom. Imaju više jedara, a mišićna vlakna su izgraĊena od diferencirane materije, koja može da prelama svetlost: jednostruko – izotropna polja i dvostruko - anizotropna polja.

Mišićne ćelije su grupisane u mišićna vlakna, a ona u SNOPOVE tj. TETIVE, koje su povezane sa kožom hitinskim koncem – TONOFIBRILIMA, koji su ektodermalnog porekla. Naĉin vezivanja mišića za kožu zavisi od naprezanja. Ako se naprežu jako mišići su vezani za egzokutikulu, a ako se slabije naprežu onda za endokutikulu. Mišići rede na principu antagonistiĉkih parova, dok se jedni skupljaju (kontrahuju) drugi se opuštaju.

Osnovna razlika izmeĊu glatkih i popreĉno-prugastih mišića je u brzini njihove kontrakcije. Dok se glatki sporo kontrahuju, popreĉno prugasti rade to brže. Insekti imaju samo popreĉno prugaste mišiće. Sve mišiće delimo na:

1. MIŠIĆE TELA – pokreću ekstremitete u odnosu na telo 2. MIŠIĆE EKSTREMITETA – pokreću delove ekstremiteta

Na osnovu toga gde se nalaze mišiće delimo na:

1. MIŠIĆE GLAVE 2. MIŠIĆE GRUDI 3. MIŠIĆE TRBUHA

*U svakom delu tela nalazi se odreĊeni broj mišića sa odgovarajućom funkcijom. Glava ima 14 pari mišića. Gusenica Cossus cossus-a ima 1400 mišića. Insekti su snažne životinje npr. jedna vrsta skakavca preleće iz j. Afrike u z. Ameriku, leptir Vanessa cardni preleće iz s. Afrike u Evropu, let putujućeg skakavca Locusta migratoria traje 2000 km, buva iz mesta preskoĉi rastojanje koje je za 200 puta veće

23

od njenog tela (ako se to uporedi sa ĉovekom, on bi trebao da preskoĉi 350 m), balegar Onthophagus muhicornis gura lopticu koja je 92 puta teža od njega (ĉovek 7 t). Proizvodnja zvuka: Kod skakavaca aparat za proizvodnju zvuka nalazi se na femurima zadnjih nogu i prednjim krilima (Femuro-eliptralni tip). Sa unutaršnje strane buta nalazi se niz zubića, a uidužni nervi prednjih krila su jaĉe hitinizirani. Prevlaĉenjim buta preko krila proizvodi se zvuk. Kod zrikavaca aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prednjim krilima. Na jednom kraju nalazi se hitinski prsten preko koga je razapeta membrana. Sa unutrašnje strane drugog krila nalazi se niz hitinskih zubaca. Trljanjen krila o krilo proizvodi se zvuk. kod cvrĉaka aparat za proizvonju zvuka nalazi se na prvom trbušnom segmentu. Tu je preko jednog udubljenja (rezonator) razapeta membrana koja je u vezi sa jednim mišićem. Kontrakcijom mišića membrana se pokreće i nastaje zvuk. Mužjaci anobida proizvode zvuk udaranjem pronotuma o zidove hodnika. RAZVIĆE INSEKATA: STADIJUM JAJETA I stadijum u razvicu insekata. Ono je spolja obavijeno jajnom ljuskom - HORION, ispod nje nalazi se tanka žumancetna opna. Jajnu ljusku i žumancetnu opnu daje polikularni epitel. Unutrašnjost jajeta ispunjena je protoplazmom u kojoj se nalazi žumance sa jajetom. Razlikujemo sledeće tipove jajeta: 1. centrolecitni - žumance u sredini, protoplazma oko njega (insekti) 2. izolecitni - žumance i protoplazma su izmešani (gmizavci) 3. telolecitni - žumance na jednom kraju jajeta, a protoplazma na drugom (ptice) Oblik jajeta je razliĉit kod razliĉitih vrasta i uvek je karakteristiĉan za vrstu. Insekti polžu jaja pojedinaĉno i u grupe - jajna legla. Uništavanjem jajnih legla suzbijamo štetoĉine. Primeri: 1. ženka gubara položi 600 - 1 200 jaja u leglo 2. žutotrba polaže jaja u leglo na licu lista 3. kukaviĉje suze polžu jaja u prsten oko granĉice

STADIJUM LARVE To je II stadijum u razviću insekta. Osnovne funkcije larve su da se:

intenzivno hrani

raste i presvlaĉi Kod insekata postoje 3 vrste larvi: 1. PRIMARNA LARVA – živi u istoj sredini kao imago i liĉi na njega. Od odraslog imaga se razlikuje manjom veliĉinom, manjim brojem ĉlanaka u pipcima, nedostatkom krila i reproduktivnih organa. Svakim presvlaĉenjem one zadobijaju sve veće karakteristike imaga. Razviće insekata sa ovom larvom ide po principu jaje-primarna larva-imago(epimorfoza) (hemimetabolija)

ORTHOPTERA (pravokrilci): skakavci, zrikavci, bubašvabe, uholaže; HEMIPTERA: stenice, lisne vaši

2. SEKUNDARNA LARVA – liĉi na imaga, ali živi u razliĉitoj sredini (larva u vodi a imago na kopnu). Razviće kod insekata sa ovakvom larvom ide po principu jaje-sekundarna larva-imago

ODONATA- vilin konjic, EPHEMEROPTERA – vodeni cvet, PLECOPTERA 3. TERCIJALNA LARVA – ne liĉi na svog imaga. Mogu da žive u istoj sredini, a i ne moraju. Da bi iz nje nastao imago insekt sa ovakvom larvom mora da proĊe kroz još jedan stadijum razvitka – stadijum lutke

24

(kolometabolija). One se dele: a) larve sa razvijenom glavom i grudnim nogama (Anubidae, Scarabidae, Elateridae) b) larve sa razvijenom glavomm, grudnim i trbušnim nogama (gusenice, pagusenioce) c) larve sa razvijenom glavom i bez nogu (Scolitidae, Cerambicidae, Buprestidae, Curculionidae) d) larve bez glave i nogu (Diptera) *U stadijumu lutke insekat je nesposoban da se brani i tako lako strada. Zato se larve obiĉno pre samog prelaska u lutku negde sakriju ili stvore neku posebnu tvorevinu koja će ih štititi npr. svilena buba se zaplete u svoje svilene niti i formira kokon i tako se štiti, strižibuba se krije ispod kore drveta tako što isĉupa iverice iz srĉike i napravi sebi komorice, gundelj uz pomoć sekreta prave u zemlji komorice (kolevke), koje su jako ĉvrste i zbijene, pa samim tim ne dozvoljavaju prodiranje krtica i drugih neprijatelja. RAST I PRESVLAĈENJE: Osnovna funkcija larve je intenzivna ishrana. Sa njom ona poĉinje odmah po napuštanju jajne ljuske i apetit joj raste uporedo sa porastom. Unesenu hranu ona pretvara u telesnu masu od koje će nastati organi imaga. Rast larve je povezan sa stalnim presvlaĉenjem. U momentu kad usled intenzivne ishrane stara koža larvi postane tesna, radom hipodermalnih ćelija se obrazuje nova. U prostor izmeĊu stare i nove kože luĉi se egzuvijalana teĉnost koja razdvaja staru kožu od nove. U momentu kada je nova koža formirana, stara koža puca i iz nje izlazi insek u novoj koži. Ona je u poĉetku svetla i meka a kasnije ona oĉvrsne i potamni.

STADIJUM LUTKE Ovaj stadijum imaju samo oni insekti koji imaju tercijalnu larvu. Jaje-larva-lutka-imago U stadijumu lutke se obavljaju procesi HISTOLIZE (razgradnja organa larve) i HISTOGENEZE.(izgradnja organa budućeg imaga). Lutke se dele: 1. PUPA LIBERA (slobodna lutka) – svi delovi lutke (krila i noge) su slobodni (Hymenoptera,

Coleoptera) 2. PUPA SEMILIBERA (poluslobodna lutka) – ona je obavijena lutkinom košuljom – egzuvijom, ali su

vrhovi nogu i krila slobodni (Microlepidoptera) 3. PUPA OBTECTA (mumija) – cela lutka je pokrivena egzuvijom (Lepidoptera) 4. PUPA COARCTATA (buretasata lutka) – larva pri poslednjem presvlaĉenju na zbaca svoju egzuviju

već u njoj preĊe u stadijum lutke (Diptera, Cocilenidae)

25

A - Glava B - Toraks C - Abdomen

1. antena 2. donje ocele 3. gornje ocele 4. oko 5. mozak (cerebralna ganglija) 6. prothorax 7. dorzalna arterija 8. traheje 9. mezotoraks 10. metatoraks 11. prednje krilo 12. zadnje krilo 13. stomak 14. srce

15. jajnik 16. zadnje crevo 17. anus 18. vagina 19. nervi (abdominalna ganglija) 20. malpigijeve cevĉice 21. pillow 22. kandže 23. tarzus (tarsus) 24. tibija (tibia) 25. femur (femur) 26. trohanter (trochanter) 27. prednje crevo 28. torakalna ganglija 29. kuk, koksa (coxa) 30. pljuvaĉne žlezde 31. podždrelna ganglija 32. usni aparat