1

1. maj 1980. Pitanje: Kako jedan znalac vidi svet? Maharadž: Znalac je svestan porekla i vrednosti svesnosti, ovog postojanja, koja je spontano osvanula na njemu. Ta ista svesnost igra mnogo različitih uloga; neke su srećne, neke nesrećne, ali kakve god da su znalac ostaje samo njihov posmatrač. Te uloge nemaju nikakav uticaj na znalca. Svi tvoji problemi su problemi koje stvaraju telo i um. Pa ipak, ti se vezuješ za telo. Budući da se izjednačavaš sa telom i umom, slediš određene ljubazne načine izražavanja kada govoriš. Ja to ne radim. Možda ću te zbuniti; možda nećeš biti u stanju da shvatiš šta ti govorim. Ja nemam osećaj za pristojnost. Tebe vezuju sopstvene ideje i verovanja. Zapravo, ti voliš jedino to "Ja"; sve radiš samo zbog toga. Ne radiš ni za koga, čak ni za svoj narod, već samo za to "Ja" koje toliko voliš. P: Ali, ja volim da delujem; volim da radim M: Sve ove aktivnosti idu dalje, ali samo kao zabava. Stanja budnosti i spavanja dolaze i odlaze spontano. Kroz to osećanje "Ja" ti spontano osećaš da ti se sviđa da radiš. Ali, otkrij da li je to osećanje "Ja" stvarno ili nestvarno, stalno ili nestalno. "Ja" koje se pojavljuje nije stvarno. Koliko je ono nestvarno, dokazao sam. U trenutku kada je "Ja" dokazano nestvarnim, ko je to ko zna da je "Ja" nestvarno? Ovo znanje unutar tebe koje zna da je "Ja" nestvarno, to znanje koje zna promenu, mora samo biti nepromenljivo, stalno. Ti si privid, kosmička obmana, izmišljotina. Samo zato što znam da sam ja nestvaran, tako isto znam da si i ti nestvaran. Nije ovako: Pošto sam ja stvaran, ti si nestvaran. Ovako je: Pošto sam ja nestvaran, sve je nestvarno. Svesnost zavisi od tela; telo zavisi od suštine hrane. Svesnost je to koje sada govori. Ako suština hrane nije prisutna, telo ne može da postoji. Bez tela, da li bih ja mogao da govorim? Možeš li učiniti bilo šta da zadržiš ovaj osećaj "Ja"? Kao što je došao spontano, tako će i otići.

2

Neće te upozoriti objavljujući: "Sutra odlazim." Sumnja se pojavila i ti pokušavaš da nađeš rešenje, ali ko je taj koji ima ovu sumnju? Otkrij sam.

10. maj 1980. M: Kako sam došao do istine da prevlađujem večno? Meditiranjem o onome koji meditira, sa "Ja-jesam-stvom" koje se utapa u "Ja-jesam-stvo". Tek tada sam shvatio šta je moja istinska priroda. Veliki Mudraci su meditirali na isti način. Niko mi nije rekao kako to da radim. Nisam tražio ovo znanje izvan sebe. Ono je niklo unutar mene. Meditirao sam kao Mudraci i imao jednu viziju. U početku, pojavio se prostor, a u tom prostoru video sam otelotvorene osnove. Zapravo, one nisu imale tela, ali u mojoj viziji jesu. Nazvao sam ih Kosmička Materija i Kosmički Duh, muški i ženski elementi kosmičke svesnosti. Sve dok ne dođe do spajanja Kosmičke Materije i Kosmičkog Duha, dotle dinamička sveprožimajuća svesnost leži u stanju mirovanja. U sjedinjavanju muških i ženskih elemenata, izlučevine bivaju usađene u ženskoj figuri. Kada su se ove izlučevine stopile u materici one počinju da dobijaju oblik. Posle devet meseci trudnoće, rodilo se novorođenče. Ta svesnost koja je usađena u matericu je uzročno telo. U tom uzročnom telu znanje "Ja jesam" je bilo u stanju mirovanja. Ovo je ono što sam video u meditaciji. P: Kako smo mi izgubili ovo stanje čiste svesnosti? M: Svako biće doživljava stanje Boga, bilo direktno ili kao mogućnost, ali je toliko zarobljen u ovom svetu objektivnosti da gubi sopstvenu osobnost. Moraš znati šta je zapravo ovaj osnov "Ja jesam". On se pojavljuje se spontano i sa njegovim pojavljivanjem počinje zagonetka života zasnovanog na idejama. P: Kako da započnem ovu potragu za mojim Sopstvom? M: Počni od samog početka. U ovom opipljivom svetu ja sam počeo sa roditeljima, zato što sam dobro znao da je moj osnov već boravio tamo u

3

zbirci njihovih telesnih elemenata iz kojih sam ja potekao. Ali, došao sam do zaključka da ja ne mogu biti taj osnov koji je došao iz majčinog tela. Ovde nema nikog ko je star 100 godina. Da li to znači da ti nisi postojao pre 100 godina? P: Ne znam. M: Onaj ko je rekao: "Ne znam" mora da je bio tamo; ukratko, nisi izgledao ovako, ali mora da si bio nešto. Ovo moraš shvatiti ispravno. Pre 100 godina ja nisam bio kao ovo; prema tome, onaj ko ističe ovo mora da je tada bio tamo. Ti si postojao i postojiš do večnosti. Ono što ja objašnjavam ne odnosi se na svetovno znanje. Ti ne želiš da odbaciš ni svetovno znanje ni, takozvano, duhovno znanje, pa ipak, kroz ove svetovne ideje želiš da shvatiš zagonetku svog postojanja, i baš je to razlog zbog koga nisi u stanju da shvatiš. Uistinu, tvoje stanje je blaženstvo Apsoluta, a ne ovo pojavno stanje. U tom nepojavnom stanju ti si pun blaženstva, ali nema iskustva njegovog prisustva. U tom stanju nema ni traga od bede niti nesreće, samo neiskvareno blaženstvo. O čemu ja zapravo govorim? P: Ananda (blaženstvo). M: Zbog toga što želiš određeno zadovoljenje u skladu sa sopstvenim idejama, ti pokušavaš da definišeš čisto blaženstvo. Naziv "ananda" ima značaj samo kada ukazuje da je dostupno fizičko postojanje da ga iskusi. Kada si u dubokom spavanju i počneš da vidiš oblike, ti zapravo sanjaš. Zar ne dolaze ti sanjani oblici iz tvog sopstvenog postojanja? Šta god da vidiš, čak i u budnom stanju, ne dolazi li to iz tvog sopstvenog postojanja koje boravi unutar tela? U dubokom spavanju, svesnost je bila u stanju mirovanja; nije bilo tela, ideja, smetnji. Nakon dolaska ovog prividnog budnog stanja, sa dolaskom ideje "Ja jesam", probudila se ljubav prema "Ja jesam". To je samo po sebi Kosmička Obmana, privid. P: Da li Maharadž smatra da je Sopstvo to koje doživljava tri stanja?

4

M: To je stanje Apsoluta sa osobinama; zbog tvog postojanja postoje druga stanja. Svet snova je jako star, on nije nov. U snovima vidiš stare spomenike. Tvoje postojanje je jako moćno. Pojavljivanje ovog postojanja samo po sebi sačinjava vreme. Sve je postojanje, ali ja, Apsolut, nisam to. U meditaciji, postojao je prostor u kome su se iznenada pojavila dva oblika iz neoblika, Kosmička Materija i Kosmički Duh, a suština ovih oblika bila je znanje "Ja jesam". Nije bilo oblika, onda su se iznenada pojavili, baš kao u sanjanom svetu. Kao sanjar, ti spavaš na krevetu, ali u tvom sanjanom svetu vidiš telo i misliš da je ono ti i sve radiš kroz ovo sanjano telo. Na isti način, tela su stvorena u takozvanom budnom stanju. Stanje Kosmičke Materije i Kosmičkog Duha nema formu i večno je, nemajući ni početak ni kraj. Ali iz njega se pojavljuju pet elemenata, a sa njima, spontano, telo je formirano u trenutku kad je vreme prvi put doživljeno. Ovaj proces se uvek nastavlja, sa telom-formom koja samo označava mogućnost da se doživi vrema. Ovo objašnjenje neće razumeti svako. U trenutku takozvane smrti, sa kojom osobnošću bi voleo da odeš? P: Kao Najviši Apsolut (Parabrahman). M: Apsolut, koga ja zovem Parabrahman, kakav je on? To što ti radiš jeste da umnožavaš reči sa još više reči, ideje sa još više ideja. P: Maharadž, moraš me odvesti iz ovoga. M: Možeš li ti definisati šta si? P: Moram dobiti tvoj blagoslov da bih shvatio ko sam. M: Vrlo si vešt sa rečima. Dok ja govorim o znanju koje je izvan ovog pojavnog sveta, ti pokušavaš to da shvatiš kroz ideje i reči. Odbaci sve te ideje i istražuj prirodu svog postojanja. Kako se dogodilo da jesi? Duboko razmišljaj o tome! Istinski blagoslov Učitelja dolazi kada tvoje samo znanje nikne unutar tebe.

5

14. maj 1980. M: Doktori su dijagnostifikovali da ovo telo ima rak. Da li bi iko drugi bio tako radostan kao što sam ja, sa tako ozbiljnom dijagnozom? Svet je tvoje neposredno iskustvo, tvoje sopstveno zapažanje. Sve što se dešava, dešava se na ovom nivou, ali ja nisam na ovom nivou. Ja sam se razdvojio od svojstva harmonije, od postojanja. Najviše stanje u duhovnosti je ono stanje gde u bilo koje vreme nisu osećane nikakve potrebe, gde ništa ne koristi ničemu. To stanje se zove Nirvana (konačno oslobođenje), Nirguna (stanje bez svojstava), to koje je Večita i Najviša Istina. Suština i zbir celog ovog razgovora zove se Najviši Apsolut Istinski Učitelj (Sat-Guru Parabrahman), to stanje u kome nema zahteva. Posle rastvaranja univerzuma, kada ne bude vidljiv dalji trag stvaranja, ono što je ostalo je moje savršeno stanje. Sve kroz stvaranje i rastvaranje univerzuma, ja ostajem uvek nedirnut. Nisam objasnio ovaj deo: moje stanje nikada nije ni osetilo stvaranje i rastvaranje univerzuma. Ja sam osnov koji preživljava sva stvaranja, sva rastvaranja. To je moje stanje, i tvoje takođe, samo ti to ne shvataš, jer prihvataš svoje postojanje. Shvatiti to moguće je samo kada imaš podršku nevidljive vere od tog večnog Najvišeg Apsoluta Istinskog Učitelja (Sat-Guru Parabrahman). Ovo stanje, ovaj osnov Najviši Apsolut (Parabrahman), je večan i istovremeno je takođe i Istinski Učitelj (Sat-Guru). To je večno vlasništvo bilo kojeg posvećenika Učitelju.

29. juli 1980. P: Zašto je nastala ova svesnost? M: Ti si i pitanje i odgovor. Sva tvoja pitanja dolaze od tvog izjednačavanja sa telom. Kako može da se odgovori na bilo koje pitanje koje se odnosi na ono što je prethodilo i telu i svesnosti? Ima jogija koji su sedeli i meditirali mnogo, mnogo godina tražeći odgovore na ovo pitanje, ali čak ni oni nisu to razumeli. A ti se žališ. P: To je velika tajna.

6

M: To je tajna samo za neznalicu. Za onog ko se ne izjednačava sa telom, to više nije tajna. P: Zar Maharadž ne može to da nam prenese? M: Ja vam govorim, ali vi ne slušate. P: Da li nas Maharadž vidi kao osobe? M: Nema osoba; ima samo tela hrane sa znanjem "Ja jesam". Nema razlike između mrava, ljudskog bića i Boga; oni su istog kvaliteta. Telo mrava je malo, slonovo je veliko. Snaga je različita, zbog veličine, ali životna sila je ista. Za znanje je neophodno telo. P: Kako je Maharadž dobio ime Nisargadatta? M: Svojevremeno sam pisao pesme. Pesme su isticale iz mene i, u ovom toku, samo sam dodao ime Nisargadatta. Uživao sam u pisanju pesama sve dok me moj Učitelj (Guru) nije upozorio: "Suviše uživaš u pisanju tih pesama; napusti ih!" Šta je on pokušavao da mi kaže? Njegov cilj za mene je bio da se utopim u stanje Apsoluta umesto što uživam u svom postojanju. To je bio način na koji sam ja ostvario znanje, ne kroz mentalnu manipulaciju. Moj Učitelj je rekao: "Ovo je tako", i za mene je, to bilo završeno! Ako nastaviš u oblasti intelekta, postaćeš upleten i izgubljeni u sve više ideja. Svesnost je vreme koje teče neprestano. Ali ja, Apsolut, neću večno biti u društvu svesnosti, jer je ona vezana za vreme. Kada ovo postojanje ode, Apsolut neće poznavati "Ja jesam". Pojavljivanje i nestajanje, rođenje i smrt, ovo su osobine postojanja; to nisu vaše osobine. Mokrio si i smrad dolazi od urina - jesi li ti taj smrad? P: Ne, nisam. M: Ovo je postojanje kao taj urin. Možeš li biti to postojanje? P: Apsolutno ne!

7

M: Više ti nije potrebna duhovna praksa. Za tebe, reči Učitelja su konačne.

5. oktobar 1980. M: Ja nemam osobnost. Nisam zauzeo pozu kao osoba. Šta god da se dogodi, događa se u ispoljenoj svesnosti. Ljudi me izjednačavaju sa njihovim idejama i oni rade ono što im njihove ideje govore. To je svesnost koja se ispoljava, ništa drugo. Ko govori, ko hoda, ko sedi? Ovo su izrazi tog hemijskog "Ja jesam". Jesi li ti ta hemikalija? Govoriš o raju i paklu, ovom Svecu (Mahatma) ili onom, ali šta je sa tobom? Ko si ti? U meditaciji vidiš mnogo vizija. One su u hemikaliji, u oblasti tvoje svesnosti, zar ne? Sve ove stvari su vezane samo za tu urođenu hemikaliju. Ti nisi ta hemikalija "Ja jesam"! Duhovno znanje ne treba proučavati; to je znanje koje potiče od slušanja. Kada ga slušalac čuje i prihvati to, nešto klikne u njemu. Ovo "Ja-jesam-stvo" je različitost; ono je izraz dvojnosti.

8. novembar 1980. P: Zašto mi prirodno izgleda da mislimo o nama kao o odvojenim osobama? M: Vaša razmišljanja o osobnosti nisu zapravo vaše sopstvene misli; one su kolektivne misli. Ti misliš da si ti taj koji misli, u stvari misli se javljaju u svesnosti. Kako naše duhovno znanje raste, naše izjednačavanje sa osobnim telom-umom slabi, a naša svesnost se širi u univerzalnu svesnost. Životna sila nastavlja da deluje, ali njene misli i dela nisu više ograničene na osobu. One postaju ukupno ispoljavanje. To je kao delovanje vetra - vetar ne duva za neku određenu osobu, nego za sveukupno ispoljavanje. P: Kao osoba, da li se mi možemo vratiti do izvora?

8

M: Kao osoba ne; znanje "Ja jesam" mora da se vrati do svog sopstvenog izvora. E sad, svesnost se izjednačila sa formom. Kasnije, ona shvati da nije ta forma i ide dalje. U nekoliko slučajeva ona može stići do prostora, i vrlo često tu i ostaje. U veoma retkim slučajevima, dostigne svoj istinski izvor, izvan svih uslovljavanja. Teško je odustati od te sklonosti izjednačavanja tela sa sobom. Ja ne govorim osobi, ja govorim svesnosti. Svesnost je ta koja mora da traži svoj izvor. Iz tog stanja ne-postojanja dolazi postojanje. Ono dolazi tiho kao suton, samo sa osećanjem "Ja jesam" i onda, iznenada, tu je prostor. U prostoru, pokret počinje sa vazduhom, vatrom, vodom i zemljom. Svih ovih pet elemenata si ti sam. Sve se ovo dogodilo iz tvoje svesnosti. Nema osobe. Ima samo tebe, ukupno delovanje si ti sam, svesnost si ti. Ti si svesnost, sva imena Bogova su tvoja imena, ali time što se vezuješ za telo ti se prepuštaš vremenu i smrti - ti to namećeš samom sebi. Ja sam ukupan univerzum. Kada sam ja ukupan univerzum ne treba mi ništa, jer ja sam sve. Ali ja sam sebe sputao u malu stvar, telo; napravio sam sebe delićem i postao pun potreba. Kao telu, potrebno mi je toliko toga. U odsustvu tela, da li postojiš i da li si postojao? Da li si i da li si bio tamo ili ne? Dostigni to stanje koje jeste i koje je bilo pre tela. Tvoja istinska priroda je otvorena i slobodna, ali je ti prekrivaš i daješ joj različite oblike.

9. novembar 1980. P: Da li bi trebalo ovu nepristranost kojoj nas uči Maharadž preneti na decu? M: Ne. Ako je tako učinjeno, ona neće imati ambicija da rastu dalje; ona moraju imati određene ambicije, određene želje, za njihov pravilan rast.

9

Onaj ko je u potpunosti istražio sebe, onaj ko je došao do shvatanja, nikada neće pokušati da se meša u igru svesnosti. Ne postoji tvorac sa ogromnim intelektom kao takav; čitava ova igra odvija se spontano. Nema intelekta iza toga, zato ne pokušavaj da nametneš tvoj da izazoveš bilo kakvu promenu; ostavi je na miru. Tvoj intelekt je naknadni proizvod ovog procesa, pa kako onda može tvoj intelekt da preuzeme odgovornost ili čak da proceni celu kreaciju? Istraži sebe; to je svrha tvog postojanja. Duhovnost nije ništa više nego shvatanje ove igre svesnosti - pokušaj da otkriješ u čemu je prevara tražeći njen izvor.

12. novembar 1980. M: "Ja-jesam-stvo", ispoljavanje Apsoluta (Brahman) i Bog (Išvara) su jedno te isto; duboko razmišljaj o ovom i shvati to. Ovo je retka prilika, ona gde je sve objašnjeno veoma detaljno, pa je zato u potpunosti iskoristi. Ti si ispoljen Apsolut (Brahman). Rekao sam ti mnogo puta koje je tvoje istinsko stanje, ali kroz silu navike ti se ponovo spuštaš u izjednačavanje sa telom. Stigla je faza u kojoj moraš da odbaciš ovu izjednačenost sa telom. Telesne aktivnosti će se nastaviti dok telo ne otpadne, ali ti ne treba da se izjednačiš sa njima. P: Kako to da uradimo? M: Možete da gledate telo, tako da vi niste to telo. Možete da posmatrate dah, tako da vi niste životni dah. Na isti način, niste ni svesnost; ali morate postati jedno sa svesnošću. Kako se stabilizujete u svesnosti, nepristrasnost za telo i čula se spontano javlja. To je prirodno odricanje, a ne namerno. To ne znači da vi treba da zapostavite svoje svetovne dužnosti; obavljajte ih sa najvećim oduševljenjem. P: Zar ne bi trebalo da ponovo otkrijemo slobodu od tela koju ima mala beba? M: Shvatite izvor deteta. Dete je proizvod sperme oca i jajne ćelije majke. Svesnost je u detetu kao što je i u roditeljima; to je uvek ista svesnost bilo u detetu ili u odraslom. Ima samo jedna svesnost. Morate postati jedno sa

10

njom i stabilizovati se u njoj, a onda je prevazići. Ta svesnost je vaša jedina vrednost. Shvatite je. Do koje mere vi poznajete sebe? P: Držao sam stopala Istinskog Učitelja (Sat Guru), izvan toga ne znam ništa. M: To moraš da radiš, ali isto tako treba da shvatiš značenje "stopala Istinskog Učitelja (Sat Guru)". Shvati da, kao što kretanje počinje sa stopalima, tako isto kretanje počinje od nesaznavanja prema saznavanju. Kada se javi saznavanje, to je kretanje Istinskog Učitelja. Idi do izvora tog kretanja, tamo gde "Ja-jesam-stvo" počinje. Napor onoga ko je zaustavio to kretanje neće propasti. Držanje stopala Istinskog Učitelja (Sat Guru) je granična linija između saznavanja i nesaznavanja.

17. novembar 1980.

P: Zar ne treba da odbacimo sve spoznaje? M: Morate imati temeljno znanje o ovoj svesnosti, a znajući sve o svesnosti dolazite do zaključka da je sve to nestvarno, a onda bi ono trebalo da otpadne. Pošto ste odslušali ove govore, sedite i meditirajte, "To što sam čuo, da li je to istina ili nije?" Tada ćete shvatiti da i to treba da bude odbačeno. Osnov koji može da donese sud da li svet jeste ili nije, taj osnov prethodi svetu. A to pomoću čega je sve znano, da li jeste ili nije, ko zna ovo? Kada kažem Najviši Apsolut (Parabrahman), tada vi kažete da razumete. Imena su samo instrumenti komunikacije. Shvatate šta vam govorim? P: Znalac zna da je sve ovo privid, da nema puta; ali ako je neko, iz privida, ubeđen da ima puta i da ima gde da se ide, da li vredi koristiti tehnike da bi se stiglo do tog daljeg privida? M: Privid - da li je to reč ili nije? P: To je reč koja se odnosi na ideju.

11

M: To je, takođe, samo ime, zar ne? P: Da. M: Pa koju onda lažnu reč hoćete da biste bili zadovoljni?

18. novembar 1980. M: Moj sadašnji pogled je bez ograničenja, potpuna sloboda. Naposletku, moraš otići izvan znanja, ali znanje mora doći, a znanje može doći stalnom meditacijom. Meditirajući, znanje "Ja jesam" postepeno se smiruje i stapa sa univerzalnim znanjem, i tako postaje potpuno slobodno, kao nebo ili prostor. Oni koji dođu ovamo sa idejom dobijanja znanja, čak i duhovnog znanja, dolaze ovamo kao osobe želeći nešto da dobiju; to je prava teškoća. Tragalac mora nestati. Kada znaš šta je tvoja istinska priroda, znanje "Ja jesam" ostaje, ali to znanje je neogranično. Za tebe je nemoguće da stekneš znanje, ti jesi znanje.Ti si ono što tražiš. Tvoje istinsko biće postoji pre javljanja bilo koje ideje. Možeš li ti, kao objekat, da shvatiš nešto što je postojalo pre javljanja ideje? U odsustvu svesnosti, postoji li ijedan dokaz o postojanju bilo čega? Sama svesnost je um, misao, sve pojave, sve ispoljavanje. Shvatanje ovoga je biti mrtav za "Ja sam telo" za života. Ova vrsta znanja dolazi samo u retkim slučajevima i veoma je neuhvatljiva vrsta znanja gde napor nije nužan; u stvari, sam napor je prepreka. To je instinktivno shvatanje. P: Da li onda treba napustiti sve duhovne discipline? M: Na najvišem nivou da; na početnim nivoima moraš da uradiš svoj domaći zadatak. Oni koji su u stanju da instinktivno shvate ovo, gube interes za svetovne poslove. Izgubivši to, šta će dobiti? Šta god da su izgubili, izgubiće to kao obične osobe, ali ono što dobiju zauzvrat biće doraslo kralju. Oni koji su shvatili i koji su dostigli određenu fazu neće pitati nizašta, nego će im sve

12

doći spontano. Neće biti želje za tim; ipak, toga će biti. Ovo se ne dešava za osobu - to se dešava za univerzalno ispoljavanje, ili za onog ko je postao jedno sa svojom istinskom prirodom. Za znalca, samo svedočenje se dešava.

20. novembar 1980. M: Osnov koji može da zna sebe nalazi se u organizmu. U puzajućem crvu, to je tu, jer crv instinktivno zna sebe. Slušajući moje govore bićeš promenjen nazad u tvoje izvorno stanje, pre tvog rođenja. Upravo sada, uprkos tvom sadašnjem životu, to će se desiti. Moj sadašnji govor je sad sasvim različit, na višem nivou; zato ja ne pozivam svakoga da sluša moje sadašnje govore. Preporučujem da niko ne treba da dođe i sluša jer će razviti nepristrasnost prema svojoj porodici ili svakodnevnom životu. Energija jezika i energija životnog daha treba da se stope i stabilizuju. Inače, ako im dopustiš da izađu napolje, rasuće se. Ako želiš mir, stabilizuj se u trenutku u kome si počeo da budeš, ostani tu. Om je neudaren zvuk, neizgovorena reč. Ne reaguješ na moje govore, nisi bio u mogućnosti da opaziš prirodu svoje svesnosti. Svesnost je nešto kao drama predstave, gluma. Ti si bez podrške, uopšte nemaš podršku. Rođenje, roditelji, sve ovo je privid. Smatrati sebe telom, to je nesreća. Ako se ne držiš tela kao svoje osobnosti, sve je u redu. Kada postojanje zaboravi sebe, to stanje se zove Najviši Apsolut. Ovo saznavanje nije tvoje istinsko stanje, ono je rezultat suštine tela hrane, a ti, Apsolut, nisi to.

21. novembar 1980. M: Sve što sam ranije mislio, sada se promenilo. Ono što se sada događa jeste to da je i najmanji znak osobnosti u potpunosti iščezao, a svesnost kao takva je to koje se spontano doživljava. Rezultat je potpuna sloboda. Sve vreme bilo je potpunog uverenja da je to bila svesnost ta koja je

13

doživljavala; ali bilo je tog "Ja" koje je svesnost doživljavala. Sada je to potpuno nestalo; zato, šta god da se dešava u polju svesnosti, ja, koji sam pre svesnosti, nisam zabrinut ni na koji način. To je doživljaj svesnosti koja doživljava sebe. Ipak, shvati šta je svesnost, čak iako svesnost nije osoba. Osnova i izvor svesnosti je u materijalnom. Ono što ja govorim je još uvek u zamišljenom svetu, i ti ne treba to da prihvatiš kao istinu. Ništa u zamišljenom svetu nije istina. Jednom kada je bolest dijagnostifikovana, samo ime bolesti je započelo različite misli i ideje. Gledajući te misli i ideje došao sam do zaključka da šta god da se dešava je u svesnosti. Rekao sam svesnosti: "Ti si ta koja trpi, a ne ja." Ako svesnost želi da nastavi da trpi, neka ostane u telu. Ako želi da napusti telo, neka je. U svakom slučaju, ja nisam zabrinut. Sve vrste stvari su se dešavale, misli i iskustva, i one su stavljane na moj račun, ali jednom kada sam video šta je to, svi ti računi su bili spaljeni i ja više nemam ni jedan račun. Kako je zabavno videti nekoga ko o sebi misli kao o osobi, kao o onome ko deluje i postiže! Šta god da se dešava, i doživljavanje dešavanja, dešava se u svesnosti kada se javi "Ja jesam".

24. novembar 1980. P: Ako nema razlike između onoga što je prethodilo rođenju i onoga što je posle smrti, ima li razloga uopšte pokušavati naučiti ko smo sada? Nije li to sve isto? M: Ima li razlike između svetlosti koja dolazi od sunca i samog sunca? P: Razlika je samo u tome šta se zbiva u međuvremenu? M: Šta god da se dešava između rođenja i smrti, je takođe samo izraz svesnosti. Čak i u oblasti svesnosti ti provodiš vreme zabavljajući se različitim idejama; šta drugo radiš? P: Da li se i Maharadž igra sa različitim idejama?

14

M: Ne. To je svesnost, ona se igra sama sa sobom. P: Da li se Maharadžova svesnost igra iako je on odvojen od nje? M: Svesnost nije privatno vlasništvo, ona je univerzalna. P: Iako mi ovo razumemo, ona ponekad izgleda ograničena na telo. M: Vi pokušavate da shvatite pomoću intelekta; samo budite. Kada vam ja kažem da ste vi to dinamičko, ispoljeno znanje, vi ste sve. Šta biste još hteli? P: Svestan sam da sam došao ovamo jer mi Maharadž daje ogledalo, ali ovog puta on mi pokazuje da sam ja svoje sopstveno ogledalo. M: Eto zašto ne bi trebalo dugo da ostaneš. P: Nakon što odemo odavde, šta da radimo? M: To zavisi od vas. Ako prebivate u svesnosti, sve će se dešavati spontano. Ako ste još uvek na nivou telo-um, mislićete da ste vi taj koji nešto radi. Ako zaista prebivate u onome što kažem, postajete jedno sa svojim Sopstvom. Onda će ljudi služiti vama, pašće vam pred noge. Šta god da vam je potrebno, desiće se. Aktivnosti su obavezne da se dogode. Svesnost ne može nikada ostati neaktivna, ona će biti zauzeta uvek - to je njena priroda. Kada dođete ovde, imate određena očekivanja, određene težnje, ali kada čujete moje govore, gubite sve to. P: Čak i kada imam instinktivno shvatanje ovoga, kakvo je ovo opiranje da odbacim sve ono što nisam? M: Nisi se čvrsto stabilizovao u tom shvatanju. Tvoje uverenje mora biti takvo da se nijedno pitanje o tome ne pojavi u budućnosti. Na primer, osoba je mrtva i kremirana je, sve je gotovo, ima li ikakvog pitanja o tome? Kao to, sve će biti gotovo. P: Kakav napor treba da učinim u pravcu toga? M: Samo budi, bez napora.

15

Kada svesnost u potpunosti shvati svesnost, da li će prigrliti telo kao sebe? Svesnost je u ukupnosti; ona neće izdvojiti jedan delić ispoljavanja i reći: ''Ja sam ovo." Svesnost se izražava kao što to čini svetlost. Ova igra pet elemenata je ispoljavanje svesnosti. Igra pet elemenata će se na kraju utopiti u svesnost, jer je ona rezultat svesnosti.

25. novembar 1980.

M: Ljudi dolaze ovamo i ostaju danima, nedeljama, čak i mesecima. Ono što čuju prvih nekoliko dana pusti korenje, i tada bi trebalo da odu, kako bi ono što je pustilo korenje imalo vremena da izraste i procveta. Čim seme pusti korenje, oni moraju da odu. To što je pustilo korenje mora procvetati, mora se ispoljiti u svakom srcu. P: Maharadž je rekao, u vezi sa tim, da su učenja bila od njegovog Učitelja, ali shvatanje je bilo njegovo. M: Moj Učitelj mi je rekao da je sama svesnost Učitelj, sav drugi razvoj je nikao u meni. Voće treba da raste na vašoj sopstvenoj biljci. Ne treba ja da sejem moje shvatanje u vas. Ne trebaju mi tradicije niti tradicionalna znanja. Ako samo malo pretražite po tradiciji, videćete da su to sve samo ideje. Mene brine samo jedna činjenica: Ja sam ovde u svoj celovitosti, čak nesvestan svoje svesti, a onda iznenada iskrsne ova svesnost. Kako se to desilo? To je pitanje koje zahteva istraživanje. Morate shvatiti kako je pametna ova prevara Kosmičke Obmane; prvo nam pokaže naše telo i učini da poverujemo da smo mi to telo, ali telo nije ništa osim trunke oplođene sperme, a u toj spermi je pritajena svesnost. Vidite kakva je to prevara? Suština tela je suština hrane, a ova svesnost leži uspavana u tome od samog početka. U tom stanju svesnosti je ceo univerzum. Videvši ovo, ko god da je shvatio mora biti tih, znajući da je to samo prolazno dešavanje. Ogromna struktura ideja kojima nas uče kao znanjem je zasnovana na prostom pojavljivanju svesnosti.

16

5. decembar 1980. M: Ova bolest je dala potvrdu da nema osobe ni individue. Bolest koga? Bolest je deo delovanje čitavog ispoljavanja, dinamičke Svesnosti; to je igra svesnosti. Moje istinsko stanje je pre ove svesnosti. To stanje ne zavisi od svesnosti. Postoji dvostih koji pevamo na bogosluženju, za Chakrapani. Chakrapani znači to "Ja-jesam-stvo", životni osnov, ispoljeni osnov. To je kao ovaj upaljač za cigarete. Gas kao takav nema svetlost, ali njegovo ispoljavanje je plamen; on je pun svetlosti, energije, života. Čak i u atomu i podatomu, ta energija je prisutna. Delovanje svesnosti dešava se spontano i ne znaš šta će se desiti. Na primer, ja kažem nešto i M. će to prevesti na jedan način, B. na drugi, na koji god način su razumeli. Ovo je način na koji će se proces odigravati. Ovo "Ja-jesam-stvo" je "kao zamajac" Bog Krišna je rekao, "okreće sva bića". Ta energija koja pokreće sve stvari u budnom stanju, je pritajena u dubokom spavanju. Koliko dugo je neko nesvestan svesti? Ne zna, a iznenada se pojavi svesnost. Misli li neko o ovome? Zar nije neverovatno da se svesnost, koja može da ostane pritajena duže vreme, iznenada pojavi spontano? P: Da li je univerzalna svesnost ikada svesna sama sebe kao univerzalne svesnosti, ili da li ona postaje svesna sebe samo kada ima forme? M: Svest nije svesna svoje svesti. Ako se previše upetljaš u ovo što ti govorim, odbacićeš knjige koje pišeš, sve. P: Ja ću dovršiti knjige, a onda sam gotov. M: (obraća se Džin Dan) Obećala si mi da ćeš dovršiti knjige. Univerzalna svesnost neće pisati knjige. Kako ćeš ti pisati knjige? P: To će se desiti spontano.

17

8 decembar 1980. M: Ja govorim o svesnosti koja radi kroz telo u ovom trenutku, ali koja nije vidljiva. Ova svesnost nije ograničena na telo nego je univerzalna svesnost; sada ne mogu da govorim o ničemu drugom. Osoba koja je već mrtva nije zabrinuta ni zbog čega. Sviđalo se to ljudima ili ne, nije važno. Možda ćete dobiti neke blagoslove, neku korist slušajući moje govore, ja to ne znam. Sva moja dela su dela univerzalne svesnosti koja se pojavljuje da deluje kroz ovo telo. Ne prisećam se nečega iz prošlosti pa onda delujem; sve je to delovanje u sada. P: Odakle dolazi svesnost? M: Ona nikada ne dolazi ili odlazi, samo izgleda da je došla. P: Zašto Maharadž to zna a mi ne? M: Nije teško za vas znate, takođe, ali sa kojom osobnošću pitate? P: Da li je to karmički, može li karma (zakon uzroka i posledice) biti promenjena? M: Sve je to svesnost koja deluje, a ne ovaj ili onaj koji deluje, sve je to svesnost. P: Može li Maharadž, iz saosećanja, da me gurne u to stanje univerzalne svesnosti? M: Da, naravno, mogu to da uradim, ali ti moraš da me slušaš, moraš imati potpunu veru u šta god ti kažem o tebi i moraš se ponašati u skladu sa tim. Po prirodi, ja sam neispoljen, pa ipak sam ispoljen, ali stvarno nisam ispoljen. Možeš li tako živeti, kao neispoljen? Sve dok je osobina tu, i osobina te osobine, "Ja jesam", je tu; zato, mogu ovako da govorim. Ako to nestane, šta se dešava? Osećaj "Ja" dođe i otišao je, to je sve, ja neću umreti. Onaj ko je odbacio ovu osobnost shvatiće.

18

P: Maharadž je rekao da on neće umreti? M: Kako može da umre onaj ko se nije rodio? Kada su ljudi prvi put saznali za ovu bolest, oni koji imaju naklonost za mene došli su da pričaju sa mnom, ili su mi pisali, davali savete i lekove. Šta će biti, biće, nemam interes. Nemam strah tako da ne moram ništa da radim. U redu je to što oni koji imaju naklonost za mene pišu i dolaze da razgovaraju o stvarima sa mnom; ja ih ne slušam, to je, takođe u redu, jer se ja ne plašim ničega. Pitaš me: "Ko sam ja?" i nećeš dobiti odgovor, jer onaj koji će dobiti odgovor je lažan. Možeš da imaš određenu ideju, koncept, i mislićeš da si pronašao sebe, ali to je samo ideja; nikada ne možeš videti svoje Sopstvo. P: Šta je sat-chit-ananda (postojanje-svesnost-blaženstvo)? M: To su reči. Možeš da shvatiš da je sat-chit-ananda (postojanje-svesnost-blaženstvo) granica kojom tvoj um može da opiše stanje koje ne može biti opisano. Tvoje istinsko stanje je neispoljenost; ispoljavanje dolazi i reči dolaze. Onaj ko doživljava sat-chit-ananda (postojanje-svesnost-blaženstvo), je pre iskustva.

15. decembar 1980.

M: Razmisli o položaju koji si dostigao ako si u stanju da shvatiš šta ti govorim, a ako si shvatio neće uopšte biti položaja. Tvoja vrednost ne može biti izmerena. Uradio si sav domaći zadatak i sada tvoja sadhana ili duhovna praksa donosi plodove; sada si ovde. Neka oni rastu u tebi. Ne treba da ideš kod bilo koga drugog kada odeš odavde; taj deo posla si već odradio. Zbog toga što si dostojan tog stanja ostvarenja, ti si danas ovde. Upoznaj to "Ja jesam" bez reči koje se pojavljuje ujutro. Upoznavanje Sopstva, boravak u Samospoznaji, nije samo intelektualna spoznaja. Moraš biti to i ne treba da se pomeraš od toga. Ostani čvrst. Nemoj da se konsultuješ sa drugima oko saveta koji sam njima dao. Boravi u tome što sam samo tebi rekao. Ubij tu znatiželju da saznaš šta sam rekao drugima; svakom tragaocu dat je za njega odgovarajući savet.

19

Ako ne boraviš u sopstvenoj istinskoj prirodi, nećeš biti u stanju da izmeriš dubinu prirode nekog drugog. Kada pokušaš da razumeš druge, samo-svetleća priroda tvog Sopstva bi trebala da se otvori u potpunosti. Spoznaćeš sebe postepeno. Znanje koje je ovde objašnjeno nećeš naći ni u jednoj knjizi. A sada, pošto sam ti toliko dao, možda me vidiš sutra a možda i ne, to je nevažno, ali ne zaboravi šta sam ti rekao o tvom Sopstvu.

18. decembar 1980. P: Ova svesnost je kao ekran, a ja sam taj ekran. M: Shvati šta govorim bez ideja; ti dodaješ nove ideje. Sada idi na nula ideja. Ima mnogo duhovnih tragalaca čiji je cilj da steknu dovoljno zasluga da stignu do određenog mesta, kao što je Raj ili Vaikuntha. Ja nisam imao nijedan cilj osim da saznam. Nisam bio svestan svoje svesti i odjednom sam postao svestan da jesam. Gde i kako se ova svesnost javila na meni? To je bilo moje istraživanje, vratiti se do tog stanja kada prisustva pojava nije bilo. Odnosno izvornog znanja o izvornom Sopstvu. I tako, vratio sam se unatrag, prateći ovo izvorno Sopstvo, i stigao sam do faze kada sam želeo da saznam u kakvom sam stanju bio pre nego što se pojavila svesnost. To je odredište do koga sam stigao. Brahman, Išvara, Bog, sve su to imena data svesnosti kada je ona svesna sebe. Ako si ispravno razumeo ovo znanje, kakav će biti tvoj položaj u trenutku takozvane smrti? To će biti posmatranje onoga što se dešava. Ova svesnost postepeno gubi sve i konačno svesnost više nije svesna sebe. To stanje ne može biti opisano. Ono je nazvano Parabrahman, Vrhovni Apsolut, ali to je samo ime koje služi za komunikaciju. Ovo traganje je počelo kada sam primetio da smo, od trenutka kada se probudimo pa sve dok ne zaspimo, neprestano zauzeti radeći ovo ili ono. Šta je to što nas tera da radimo ove stvari? Zašto se ovo odvija? Onda sam zaključio da je to moje postojanje, činjenica da sam svestan postojanja, koje radi tokom dana. Eto kako je započelo moje traganje. Prebivajući osnov u telu je svesnost. Boraveći u svesnosti, sve je postalo ispoljavanje. Sada je, takođe, došlo do prevazilaženja svesnosti. Sa pojavom svesnosti, Apsolut zna da jeste, "Ja jesam". Ovo je iskustvo. Sada ima i drugih iskustava, u ovom vremenskom činiocu, ali iskustva

20

postepeno otpadaju, uključujući i ovo primarno iskustvo "Ja jesam". Svesnost je jedino što će nestati, Apsolut je uvek tamo. Kakav pad! Savršeno stanje uhvaćeno u ova iskustva i pokušava da izvuče određene koristi iz njih. P: Da li je to spontano? M: Da. Šta god da su iskustva koja su se dešavala u ovom polju saznavanja, Vrhovni osnov je uhvaćen u to. Prihvatio je neka iskustva kao samog sebe. Prihvatajući iskustva kao istinu, sve više i više je bivao upleten.

22. decembar 1980.

M: Upravo sada sam ležao u budnom stanju, ali bez opažanja ili primanja bilo kakvih reči, nešto kao stanje-pre-reči. Sada su me napustili poslednji tragovi osobnosti i individualnosti. Prošle godine sam govorio ljudima sa određenom naklonošću, ali sada to više nije dostupno. Moje mesto prebivanja u grubljem svetu je sada nestalo; ono je trenutno u finijoj oblasti, kao u prostoru. Efekat ovih razgovora je to što ćeš se ti stabilizovati u samom izvoru iz koga niču reči. Boravak u dinamičkoj, ispoljenoj svesnosti je boravak u rečima Učitelja. Značenje mantre koju sam ti dao jeste da si ti ispoljen, dinamički osnov, a ne telo. Kada boraviš u tome, to i postaješ. Ljudi misle da dolaze ovamo od njihove sopstvene volje, ali svesnost je ta koja ih dovodi ovamo, jer svesnost želi ovo znanje. Moji govori su upućeni svesnosti, "Ti si se izjednačila sa telom, ali ti nisi telo." Znanje je to koje mora razumeti svoju prirodu i stopiti se sa znanjem koje je njegov izvor. Ljudi dolaze ovamo i mole za blagoslove; oni ne shvataju da je blagoslov znanje da nisu telo, nego unutrašnja svesnost.

21

25. decembar 1980. P: Kada smo zauzeti našim zemaljskim poslovima, šta treba da imamo na umu? M: Zbog toga što je osnov "Ja jesam" tu, on se kreće svuda. Da biste ga prepoznali, oblačite ga u različite uniforme da biste mu dali osobnost, ali taj osnov već jeste tu, i zbog tog osnova se uključujete u različite aktivnosti. Ako ne nosite uniformu (telo), nećete biti u mogućnosti da sprovedete bilo koju aktivnost. Ovo znanje je namenjeno Božanskom (Išvara) osnovu, koji je trenutno zarobljen u prividu da je on telo-um. Vi ste prihvatili osobnost uniforme i ta osobnost postaje vaš ego. Bog (Išvara) je ispoljeni osnov pomoću koga su sve aktivnosti sprovedene. On nema formu - forme su date zbog igre pet elemenata. E sad, taj osnov se potpuno izgubi u uniformi i prepoznat je samo pomoću uniforme. Vi imate strah od smrti jer se plašite da ne izgubite svoju osobnost, svoje telo. Pošto vam je uniforma na raspolaganju, koristite je u svakom slučaju, ali shvatite da vi niste ta uniforma. P: Šta da se radi kada ta uniforma postane problematična? M: Povuci se u svoje Sopstvo, budi jedno sa svojim istinskim Sopstvom. Ovo "Ja-jesam-stvo" uživa u različitim doživljajima. Ono postaje prosjak ili kralj. Da li je ovo telo večno? Telo se menjalo celog života, koja osobnost si ti? P: Ja se izjednačavam sa svojim telom, znam to. M: Ko? P: Ja.

22

M: Daj mi fotografiju značenja te reči "Ja". Ne možeš. Taj osnov nema ni ime ni formu ni oblik. Moj čvrst zaključak je da šta god da je učinjeno kroz uniformu je prolazno, neće ostati. Koja uniforma ima ikakvu trajnost? Jednom kada znaš da nisi forma ili ime te uniforme, sve je gotovo. Pretpostavi da si sakupio neke novčanice od hiljadu rupija i odjednom vlada objavi da su nevažeće. Jednom kada odbaciš ovu uniformu "Ja-jesam-stva", ono što ostane je Najviši Apsolut (Parabrahman). To što je večno sadašnje je Najviši Apsolut (Parabrahman). P: Da li će mi Maharadž pomoći da odbacim svoju uniformu? M: Kakva je potreba? Ona nije večna, nikada nije ni bila. P: Mi naše nismo odbacili, u tome je problem. M: Sad, reci mi, kada saznavanja nije bilo, kakva iskustva si imao? Taj mali dodir "Ja-jesam-stva" i osetio si postojanje sebe i sveta. P: Kako odbaciti ovo saznavanje? M: Gde je potreba? Ako prihvatiš tu uniformu kao sebe, tada će biti pitanja o njenom odbacivanju. Odbaci svoju izjednačenost sa telom, pokušaj da znaš sebe. To je samo saznavanje, ne možeš opaziti to stanje. Dolaziš ovde zato što si neznalica, a ne zato što si obrazovan. Ovo znanje koje dajem je samo da ukloni neznanje.

26 decembar 1980. M: Od čega je telo stvoreno? P: Ono je izraz svesnosti. M: Zar ovo telo nije sastavljeno iz pet elemenata? Ti znaš da postojiš; zar ovo znanje ne zavisi od pet elemenata? Svesnost ne može biti znana bez tela. Ona zavisi od forme. P: Mislite li da bez tela ja ne znam da jesam?

23

M: Tako je. Iz tvog sopstvenog iskustva, a ne iz onog što si čuo ili pročitao, možeš li znati da postojiš bez tela? P: Ja postojim bez ovog tela. M: Zaboravi to što si pročitao. Kada nisi imao iskustvo ovog tela, da li si imao iskustvo postojanja? P: Moj engleski nije baš dobar, ne mogu da objasnim, ali ja znam da "Ja jesam". M: Pre nego što si se rodio, da li si mogao da osetiš ili znaš da postojiš? Znalac je slobodan jer on vidi da je telo sastavljeno iz pet elemenata i da deluje u skladu sa prirodom ovih pet elemenata. Ja vidim to telo, ali nisam zainteresovan za ono šta god da to telo radi. U njemu nema ničeg sa čime bih se mogao izjednačiti. Suština kombinacije pet elemenata je osećanje bivanja, postojanja. Sve je to došlo spontano, ja ne učestvujem u tome. Osećaj da sam prisutan zavisi od imanja tela; ja nisam ni telo ni svesno prisustvo. U ovom telu je suptilan osnov "Ja jesam"; taj osnov svedoči sve ovo. Ti nisi reči. Reči su izraz prostora, one nisu tvoje. Još dalje, ti nisi to "Ja jesam". P: Šta sam onda "Ja"? M: Ko pita? P: Zar nema ničeg ovde, nikakvog "Ja"? M: Ko pita ovo? P: Postoji osećaj nečega, ne znam šta je to. M: Ako osećaš taj osećaj nečega, može li to biti istina? Kada ova svesnost ode u zaborav, ko će reći kakvo je to stanje? P: Ne znam.

24

M: Pošto tvog "Ja-jesam-stva" nema, ti ne znaš sebe. Kada si počeo da znaš da jesi, napravio si mnogo štete, ali kada "Ja jesam" nema, nema ni govora o šteti. P: Da li je "Ja jesam" tu sve vreme, sve dok je i moje telo tu? M: "Ja jesam" je odsutno samo u stanju jednosti (samadhi), kada sopstvo utone u Sopstvo. Inače, ono će biti tu. U stanju ostvarene osobe "Ja jesam" je tu, ona mu samo ne pridaje mnogo važnosti. Znalac nije vođen idejom. P: Da li smo mi u vezi, Maharadž, kad ja mislim da treba da budem ovde sa vama? M: Sama misao je veza. P: Snaga moje čežnje da budem ovde tera me da se upitam da li Maharadž misli o svojim učenicima? M: Mislim o njima više nego što znaš.

30. decembar 1980.

P: Mislim da bi lepota trebalo da bude u celom ispoljavanju. M: Ne bi trebalo da se uplićeš u ono što se pojavilo. Uzmi drvo - koru drveta, lišće, pupoljke, voće, svi imaju različitu prirodu. Ako se upleteš u pojavu ovih, izgubićeš iz vida izvor, drvo. Intelektualno si razumeo, ali moraš biti jedno sa tim, moraš se izjednačiti sa onim što si razumeo. Shvati da je seme ovog tela očeva sperma pomešana sa majčinom jajnom ćelijom. To je seme ispoljavanja pojava, ali ja nisam seme, ja nisam pojave, niti sam svesnost koja je ograničena vremenom. Imena i forme koje vidiš su samo svesnost. Tvoja svesnost je veoma čista i zato možeš da prosuđuješ. Sopstvo (Atman) je bezbojan, ali može da sudi o bojama, itd. Tvoja duhovna praksa (sadhana) je završena; stigao si do ovog mesta.

25

Ovo znanje je za one koji nemaju želja. Samospoznaja je najdragocenije znanje. Tebi koji tragaš za Sopstvom objašnjavam ovu vrstu znanja. Vodim te do stanja gde nema gladi, nema želja, zato nisam sklon da pozivam one koji su zabrinuti za svoju imovinu i svoje veze da slušaju moje govore. Kada imaš znanje, vidiš da je svesnost "Ja" sveprisutna, sve dok ima svesnosti; ali svedok svesnosti nema "Ja jesam", a to je tvoja istinska, večna priroda. "Volim" donosi mnogo radosti, a u isto vreme nema ničeg tako jadnog kao što je to "Volim". Napuštanje tela je za mene veliki praznik. Kakva je vrednost svih aktivnosti ljudskih bića? Sve je to zabava, samo da prođe vreme. Dobijaš zadovoljstvo samo kad zaboraviš sebe; u dubokom spavanju zaboravljaš sebe, to je samo po sebi radost. To je Sopstvo (Atman), a ne osoba, koje je privučeno duhovnosti. Neću objašnjavati znanje ubuduće; nekoliko reči tu i tamo će biti sve.

3. januar 1981.

M: Postojanje ima osobinu da može da postane šta god pomisliš. Kakvom god idejom hraniš svesnost, ona će ti to obezbediti. Čega god da se držiš snažno, moraš biti to, to je osobina tvoje svesnosti. Nikada ne bi trebalo da misliš da si telo. Svesnost nije telo. Kao rezultat tela oseća se postojanje, ali postojanje je sveprisutno. Sama svesnost oseća širenje svesnosti, ali ja, Apsolut, nisam to. Šta god je znano, znano je svesnošću, je u polju svesnosti. Svesnost i znanje će utonuti kada umre telo. Apsolut ostaje uvek. Seme znanja je posejano u tebe tokom ovih razgovora; sada ga moraš slediti. Moraš ga negovati, duboko razmišljati o njemu kako bi iz njega izraslo drvo znanja.

26

4. januar 1981. P: Razmišljao sam jutros o onome što je Maharadž rekao da je celokupna svesnost ista i za nekoliko sekundi izgledalo je kao da je sve jedno, a ja sam bio izvan toga. Da li je to cilj? M: To nije cilj, TO JESTE TAKO. To jeste, a samo zbog izjednačavanja sa telom to što jeste, ne izgleda kao što jeste. Molim te, shvati da ima samo jedna stvar da bude shvaćena, a to je da si ti bez oblika, bezvreman i nerođen. Zbog tvog izjednačavanja sa telom kao osobom tvoja svesnost, koja je univerzalna svesnost, misli da umire. Niko ne umire, jer se niko nije rodio. Milioni formi su ispoljavanje svesnosti. To su milioni formi koje su stvorene i uništene, ali sama univerzalna svesnost je nerođena i neumiruća. Zamisli samo da su milioni formi koje su stvorene još uvek tu - kako bi druge forme bile stvorene? To je zato što je svesnost nerođena i neumiruća, da su milioni formi stvorene i uništene; to je stalan proces. Shvati da si ti ova bezgranična univerzalna svesnost. Samo ono u čemu se svesnost ispoljava je ograničeno, stvoreno i uništeno. Ukupna mogućnost svesnosti ostaje. Ona je bezgranična. Ti tražiš znanje sa stajališta izjednačenosti sa telom i onoga što može biti shvaćeno umom. Kada ima ove telesne mašine ima i tehnike njenog korišćenja i to je ono sa čim se ti sada izjednačavaš, ali to nije tvoja istinska osobnost. Nemaš kontrolu nad njom, ona se pojavila i ona će nestati. Ja ti govorim iz gledišta univerzalne svesnosti i znam da su sva tela suština hrane i da će ona nestati.

7. januar 1981. P: Kad god se sada nešto desi, umesto da se upletem u to, ja vidim da je sve to "Ja jesam". Doživljavam to. M: Svedočenje se događa, ništa ne treba činiti. To je potpuna sloboda za onoga ko se ne izjednačava sa telom.

27

P: Sve se dešava samo po sebi i ja nisam zainteresovan za to. M: Ako je tako, to znači da si sve shvatio i da nema potrebe da duže boraviš ovde. P: (druga osoba): Sa mnom je drugačije. Ja moram da uložim napor da se ne upletem u misli kada meditiram. M: U prirodi životne sile je da se izražava kroz misli i reči, pa će one zato stalno dolaziti. Ako u početku moraš da uložiš napor da se ne uplićeš, učini taj napor sve dok to ne bude nenaporno. P: Da li Znalac takođe ima um i misli? M: Iako misli dođu i odu, Znalac nije zainteresovan. Misli će se pojaviti u svesnosti; svedočenje se takođe zbiva u svesnosti. Moraš imati uverenje da si svesnost. Posle toga nemaš više šta da uradiš; prepusti svesnosti da uradi šta treba da bude urađeno. Šta god se dešava, dešava se spontano. P: Gde je sedište svesnosti? M: U svakom deliću telesnog soka. U svetim knjigama je normalno dato da ima različitih centara (čakri). Oni su dostupni ako želiš da ih lociraš tako, ali po meni, ono je širom tela. P: U čemu je razlika između tela i svesnosti? M: U čemu je razlika između šećera i slatkoće? Slatkoća je u soku šećerne trske. U telu slatkoća je znanje da jesi, svesnost. Ovo saznavanje je zbog čega? Šta je preduslov za svesnost? P: Da li je to telo? M: Telo je neophodno da održava svesnost; da bude tela, neophodna je hrana, zar ne? P: Da. M: Ako telo ne ostane, neće ostati ni svesnost. U odsustvu tela i svesnosti, šta si ti?

28

P: Ne znam. M: Sada želiš da dobiješ neku korist, neku prednost, za sebe. Za koga je korist? P: Svesnost. M: Ako nisi ni telo ni svesnost, šta si onda? Kada ostvariš Samospoznaju, onda je Sopstvo otpušteno, oslobođeno. P: Šta onda? M: Onda znaš, definitivno, ko si. To pomoću čega znaš, takođe, znaš. P: Da li je to oslobođenje? M: Šta znači oslobođenje? Nema ga više. (Dok pali i gasi svoj upaljač.) Ovaj upaljač je telo; svesnost je plamen. A sad ga nema više; oslobođen je. Gde je potreba da mu se stavlja etiketa u odsustvu svesnosti?

8. januara 1981. M: Spolja, možeš da imitiraš Znalca, ali Znalac nema strah. P: On je Najviše? M: Najviše stanje je to stanje u kome je potpuni kraj ovog tela, imena ili forme. Kada nema forme, oblika, boje ili imena, koga ima da pita bilo šta? Šta god da se desi, ti to prihvataš na osnovu svoje izjednačenosti sa telom, a telo je ograničeno vremenom. P: Doživeo sam da to nije postojanje. M: Šta shvataš pod doživljajem? Kakav je značaj doživljaja? P: To nije doživljaj nikoga. M: Bilo koji doživljaj se javlja kada ima promene. Ako nema promene, ne može biti ni doživljaja.

29

P: To nije doživljaj, to je stanje postojanja-ne-postojanja. M: To što kažeš da jeste i nije, da li je to na osnovu reči, ili je to doživljaj? Neću da igram žmurke sa rečima. To što opisuješ, da li je to doživljaj ili samo reči? Verovatno si bio pod uticajem onoga što si pročitao ili čuo i zato je ono što govoriš samo ono što si čuo. Da li je tako ili je to što govoriš praktičan doživljaj koje si imao? P: Rekao sam već da to nije ničiji doživljaj. M: Prvo sam mislio da sam bio telo, onda sam doživeo da nisam bio telo nego sam bio svesnost, onda sam doživeo da ova svesnost nije stvarno ja i da nema forme, nema osobnosti, nema ničega. Da li je to tvoj doživljaj? P: Doživljaj je da nema tela, nema ničega, da ja jesam i nisam. M: Šta je to čega više nema? P: Svesnosti tela. Sada nema više centra, misli ne dolaze iz centra kao što je telo. M: Ako misli ne dolaze iz tvog centra kao osobnog tela, onda kako dolaze misli? Da li se ti sada izjednačavaš sa mislima? Da li misliš da je značenje misli i ti jedno isto? P: Ne. M: Šta se dogodilo? U čemu je promena? P: Promena je u tome što je centar koga je bilo u svesnosti nestao, centar "Ja jesam" je nestao. M: Reci mi nešto o tom centru. P: Prvo je bilo centra izjednačavanja u telu, a sada više ne osećam to. Sada ne postoji granica, ne postoji poseban entitet. M: "Ja jesam" znači znanje da jesi.

30

P: Sada je to bezgranično. M: Znanje "Ja jesam" uopšte nema ograničenja? P: Tako je. Hvala vam. Moram sada da idem. M: Kada govori, kaže: "Radim ovo" ili "Radim ono", on što misli je ja sam to znanje "Ja jesam"; to jest, svesnost. Jer, ako svesnosti nema, nema ni tela. U dubokom spavanju mi nismo svesni tela, svesni smo tela samo kada smo budni i kada ima svesnosti. Zato, kad kažem ovo, mislim na to da je to ova svesnost što ja jesam, a ne telo, koje dolazi kasnije. Ova bolest je elemenat svesnosti, a ja nisam ta svesnost. Ja nisam "Ja- jesam-stvo." Kakve god bolesti ima je u oblasti svesnosti. Pomoću svesnosti, bolest je doživljena. Kada ću biti potpuno u svom Najvišem stanju, kada je svesnost konačno završena, TO je moje potpuno, savršeno stanje. Kad više neću doživljavati ovu bolest? Kao kada sunce zađe, samo kada ova svesnost zađe biće savršenog zdravlje ili ne doživljavanja ove bolesti. Sve dok ima svesnosti bolest mora biti doživljena. Šta je moje uživanje ili sreća? Ništa drugo nego ovo znanje "Ja jesam", ova svesnost. Tvoja ideja o znanju je nešto što možeš uhvatiti, nešto što možeš da osetiš i staviš u svoj džep. Ovo znanje nije takve vrste. Kada znam da sam ja samo znanje, šta mogu da se nadam da dobijem?

9. januar 1981.

P: Šta su misli? M: One su rezultat prethodnog uslovljavanja koje je um imao. P: Da li se misli Znalca i neznalice razlikuju međusobno? M: Razlika je u tome što se Znalac odvojio od tela i uma, misli tela i uma će dolaziti i odlaziti, ali znalac nije dirnut; dok neznalica biva upleten u te misli i neznalica smatra sebe imenom i formom.

31

P: Da li bih trebalo stalno da imam na umu to da sam ja samo svesnost? M: Ti si svesnost, a svesnost je ti i to je to; nije potrebno da stalno obraćaš pažnju na tu činjenicu. Kada znaš da je ovo tvoj prst, da li je potrebno stalno ponavljati da je to tvoj prst? Šta ima da bude urađeno? P: Kad delo mora biti učinjeno ili se mora napraviti izbor, kako se odlučiti? M: Samo shvati da to nije tvoje osobno delovanje ili izbor. Ne uplići se kao činilac. Zašto se uplićeš u sve ove ideje? Prvo otkrij šta smatraš da si ti. Da li si entitet? Reši taj problem umesto što se uplićeš u sve vrste ideja. Šta si ti? To ne možeš shvatiti pomoću svog intelekta, to je van domašaja intelekta.

11. januar 1981.

P: Duhovni doživljaji koje imam, jesu li oni nešto čega ne treba da bude? Šta je to? M: Sve je to zabava. Prisutan si ovde; zar tvoje telo nije rezultat nečije zabave? Sve dok znaš da su doživljaji samo pojave u svesnosti, sve je u redu. Shvatanje nije stvar vremena. Ako zaista instinktivno opažaš istinu, ona je jednostavno i brzo shvaćena. Svesno prisustvo zavisi od tela, a telo nije ništa drugo nego sperma i jajna ćelija, pa gde je onda ovaj "ti"? Telo je kao instrument koji kaže "Ja jesam", kao najavljivač. Trenutno misliš da si telo i um i kakve god ideje si sakupio teku napolje. Kada počneš sa duhovnošću, odbacuješ telo i um sa "Ja nisam to." Potom stigneš do samo "Ja jesam", bez reči. Tada si sve, nisi vezan za telo. Zbog instrumenta tela ima tog osećanja svesnosti, a ja, Apsolut, nisam to.

32

Stabilizovavši se u svesnosti, sledeći korak je biti u poziciji da se posmatra svesnost i čitava predstava koja se dešava u svesnosti, samo da se shvati. Vezanost za telo i svesnost je veoma jaka i veoma je teško osloboditi je se. Osnov rođenja, hemikalija oko koje se formira telo, nema formu niti plan i u stvari nije postojala. Ta nepostojeća stvar je iznenada došla u postojanje. Šta je neospornost njenog postojanja? Ona je samo duh, ona ne može biti istina. Zato se ja usuđujem da govorim ovako. Ovo je velika obmana, velika prevara, stvorena iz ništavila. Možeš li stvoriti nešto iz ničega? Sve što sam rekao čvrsto je usađeno u tom tvom osnovu rođenja, ne možeš ga ukloniti. U pogodno vreme to će brzo porasti u znanje. Ne želim život, čak ni za trenutak, ali u tom trenutnom životu postoje toliki životi. Ne plašim se smrti. Sa smrću je uklonjena nesavršenost. Svesnost, znak nesavršenosti je nestao. Ono što ostaje je potpuno savršenstvo. Nema garancije da ću te sresti sutra, ali stvarnost je da uopšte nema odvojenosti između tebe i mene, jer smo mi jedno. Ne zamišljaj odvojenost.

12. januar 1981.

M: (Misleći na svoj upaljač) Plamen će trajati sve dok ima goriva. Ima li ikakvog pitanja o oslobođenju i buđenju za taj plamen? Telo i svesnost koji su došli u postojanje zbog pet elemenata, može li za njih biti ikakvog oslobođenja? Onaj koji je pre pojavljivanja elemenata uvek je tu. Ono što ti radiš je da koristiš svoj um i intelekt, ali ono što ja govorim ne zasniva se na intelektu, nego više na onome šta god se spontano pojavi u svesnosti. Ti pokušavaš da umetneš znanje koje spontano iskače iz svesnosti u strukturu ideja koju si izgradio pomoću uma i intelekta. A to je nemoguće. P: Zašto osećam toliko zadovoljstvo u prisustvu Maharadža?

33

M: Zato što je zadovoljena ta potreba koja se rađa u svesnosti i koja te dovodi ovamo. Neki ljudi dolaze ovamo po znanje. Ja pričam zato što reči prirodno izlaze. Iza mojih govora ne krije se namera da ti stekneš znanje. Drugi dolaze ovamo jer su u nevolji. Ja ne donosim odluku da te nevolje treba da odu, ali ostaje činjenica da u mnogim slučajevima one često zaista odu. Ja samo sedim ovde, ljudi dolaze i odlaze, ne tiče me se. Dolaze iz daleka zato što svesnost oseća potrebu da dođe. Osoba ne dolazi ovamo zbog intelektualne odluke da dođe ovamo. Svesnost ga vuče za uvo i dovede ovamo. Moji neposredni susedi ne dolaze, ali ljudi iz svih krajeva sveta dolaze ovamo sa osećajem žurbe. Zašto? P: Kada sam prvi put došao ovamo, Maharadž mi je rekao da je moje "Ja-jesam-stvo" bilo proizvod hrane i da je svesnost Gospodara Krišne bila ista kao i svesnost magarca. Pokušao sam tog dana da izvadim rezervaciju van Bombaja ali nisam uspeo da je dobijem nedelju dana i morao sam da ostanem. M: Mnogi talentovani i poznati ljudi su došli ovamo, ali oni dolaze sa velikom poniznošću. Ima li ikoga od njih koji ima znanje o sebi? P: Ja vežbam ponavljanje Božijeg imena (nama-japa), je li to u redu? M: Recitovati sveto ime je u redu, ali važno je prepoznati i shvatiti šta je upravljajući osnov pomoću koga znaš da jesi i pomoću koga opažaš sve drugo. Moraš gledati u sebe, upoznati samog sebe. Zagonetku duhovnosti ne možeš rešiti intelektom. U najboljem slučaju, intelekt ti može obezbediti izdržavanje. Šta god pokušavaš da postaneš, to nisi ti. Pre nego što reči izađu, pre nego što kažeš "Ja jesam", to si ti. Moraš se baviti samo sobom. Ne brini o nikome drugom. Šta si ti?

34

14. januar 1981. M: Najviše stanje je to stanje u kome ništa ne postoji, ni ja, ni ti, ni ispoljavanje. P: Može li Maharadž da opiše Najviše stanje? M: Mogu li ja iseći svoje spavanje i napraviti od njega oblik? Razdruži se od tela i reci mi nešto o tome. Možeš li to opisati? Moji govori nisu namenjeni normalnim ljudskim bićima. Oblast shvatanja normalnog ljudskog bića ne ide izvan njegovog sopstvenog tela. Onaj ko se izjednačava sa telom je sama svesnost. Ona pogrešno pretpostavlja da je telo i ponaša se kao da je njena bezgranična mogućnost ograničena ovom jednom pojavom. Zato, sa ovim izjednačavanjem, kakvo god ponašanje da usvoji svesnost, ono će biti ograničeno telom. Onaj ko razume najviše značenje života, razdružuje se od tela i dešava se preobražaj. Svesnost je univerzalna, univerzalna kao dan, kao noć. Tom osnovu ne možeš dati ime ili titulu. Ko je taj ko zna da nije bilo ni dana, ni noći ni svesnosti? Dan i noć, sećanje i zaborav, budno stanje i stanje dubokog spavanja; jesu li oni jedna te ista stvar ili su odvojeni? Sposobnost svesnosti je zadivljujuća. Ja nisam znao da sam bio, a onda sam iznenada znao da "Ja jesam". Ovo "Ja-jesam-stvo" je moć Kosmičke Obmane (Maya). P: Da li je želja da se bude slobodan pogrešna? M: Ništa se ne dešava - niko nije vezan - pa zato i nema govora o oslobođenju. Samo kada neko misli o sebi kao o osobi, on razmišlja o vezanosti i oslobođenju. Kakve god ideje si sakupio u ovom svetu potpuno su beskorisne. Shvati da je ukupno ispoljavanje dete nerotkinje, ali pošto ovo shvatiš, posveti pažnju svom poslu i neka taj posao bude urađen najefikasnije što je moguće. Dobro se pobrini za ovaj posao koji radiš u ovom svetu jer je on siroče!

35

17. januar 1981. P: Da li u svesnosti ima činilaštva kao i svedočenja? M: Sve je u oblasti svesnosti. P: Da li su sva delovanja u svetu obavljana kroz svesnost? Kretanje pet elemenata takođe? M: Zbir pet elemenata je svesnost. P: Lepo je slaviti svesnost pomoću svesnosti, zar ne? M: O, da. Šta god da jesi, to samo ti znaš. U telu je samo znanje, ne osoba. U praktične svrhe koristiš različita imena. P: U telu, zašto ova svesnost govori "Ja", "Ti" itd.? M: Svesnost je jedna, ali se ispoljava u mnoštvo, pa u praktične svrhe ti kažeš "Ja", "Ti", itd. P: Moja svesnost je zbog ovog tela, održavana ovim telom, ne drugim telima. M: U tvojoj svesnosti su sva tela. P: Maharadž je rekao da ja nisam u telu, nego da je telo u meni. M: Ako si autor, brojne knjige su mogućnost u tvom peru. Od kada si shvatio da postojiš? P: Kada su se pojavili telo i svesnost. M: Zbir moje duhovnosti sada je ništa, čak ni te reči "ništa" nema, tako da nije ostala ni duhovnost. Pretpostavimo da mi se ne sviđa moje telo, ili čak životni dah, šta mogu da uradim - telo je tu, životni dah je tu, a zbog toga je tu i ovo "Ja-jesam-stvo." Oni deluju sami od sebe, zašto bih ja brinuo o tome? To ima svoju predstavu, pa neka je ima.

36

Sve dok ima tog znanja, "Ja-jesam-stva", biće te privlačnosti za druge. Saznavanje je rezultat tela hrane; kada je ovo telo potrošeno, gde je to "Ja-jesam-stvo"? Nema takve stvari kao što je duhovnost; šta god da jeste, je samo ovaj zemaljski život, u igri pet elemenata. Ti nisi bolji od vegetacije. Kao što trava raste, tako i ljudska bića rastu. Hoće li iko prihvatiti ovo? Rođenje je materijalni elemenat. Ako si sam, to stanje neće biti osećano; ali ako ima nepoznatog elementa, samo tada počinje patnja. Na tebe, originalnom, je nametnut ovaj strani elemenat, zato on pati. Nećeš istraživati šta si. Zbog toga što si intelektualac, spremićeš specijalitete od svog intelekta i nastavićeš da jedeš to. Čak i u duhovnosti upotrebljavaš svoj intelekt, pripremaš tolike specijalitete od svojih ideja i uživaš u njima. Shvati šta sam ti rekao. To što uopšte doživljavaš svet je rezultat nečije zabave; sada je postao izvor nesreće. P: Da li je moguće biti u stanju bez reči? M: Možeš li živeti bez reči? Reči su veoma potrebne. P: Mi smo zatvorenici sopstvenih ideja. M: Samo istraži taj osnov rođenja. Ti jesi; zato što ti jesi, tata i mama jesu. To je istovremeno dešavanje. Zbog njihovog delovanja ti jesi, i (u isto vreme) imaš roditelje. Šta su oni bez svojih tela? Pokušaj da shvatiš šta bi oni mogli biti bez svojih tela? Zanemari delovanje zbog koga ti jesi; pokušaj da prepoznaš šta su roditelji. Kao rezultat ova dva prisustva ima i trećeg prisustva, "Ja jesam." Da li ćeš sada napustiti te ideje o roditeljima?

20. januar 1981.

M: Nekada me je znanje preplavljalo i ja bih pozivao ljude da dođu i slušaju me, ali to vreme je sada prošlo. Sada ne ohrabrujem ljude, ne zadržavam ljude ovde jako dugo. Dam im dozu znanja i pošaljem ih dalje.

37

Potpuno neverovatno je da se pod maskom tog malog takozvanog rođenja sve desilo. Ne samo "Ja-jesam-stvo" nego se i čitavo ispoljavanje sveta pojavilo. Je li to verovatno? Zapravo, ja nisam, ali osećam da jesam zbog događaja tog rođenje. Kada dobiješ ovo znanje, shvatićeš da znanja o ovom svetu i svesnosti nisu čak dostojna ni tvog pljuvanja. Možeš to ispljunuti, to će biti nedostojno. Molim te sklopljenih ruku da ne ideš u ovu duhovnost. Kakvo god znanje i ideje da imaš, jedino ta poslednja iskra treba da bude primenjena. Ti imaš sve, sirov materijal je već sa tobom, simbol rođenja i smrti je već uklonjen. Činjenično stanje stvari je otvoreno, sasvim jasno, ali niko neće da ga pogleda. Prevodilac: On više voli jednostavnu posvećenost Bogu. Kod ljudi sa posvećenošću, čak sa ograničenim intelektom, intelekt ne pravi štetu, kao ovde. M: Ovo je mesto gde intelekt biva uništen. Bio sam stvoren i zaposednut duhom pet elemenata, ali pošto sam se stabilizovao u Najvišem Apsolutu (Parabrahman), znam šta je to i izvan toga sam. Sada, samo vidi kako sam zaposednut ovim elementarnim suštinama. Zavisan sam od žvakanja duvana; uprkos savetu doktora da to ne radim, ja to i dalje radim. To je zato što sam zaposednut suštinom ovih elemenata. Prostor nagoveštava svet, jer u tom prostoru svet jeste. Prostor je kao početni svet. Sveta nema, ali ima materijala sveta. Odatle počinjem da osećam "Ja jesam". Sa vazduhom ima kretanja, sa vatrom toplote, sa vodom sveg semena i svega drugog i zbog vode ima ukusa. Ali ti si lišen ovih elemenata zbog Istinskog Učitelja (Satguru). Istinski Učitelj (Satguru) je sva ljubav prema nesaznavanju. Zbog tvoje udruženosti sa Istinskim Učiteljom (Satguru), to znači prosvetljenje za tebe.

38

Uopšte mi se ne priča, želim da odem u neku vrstu tišine. Moji sadašnji govori, ako su stvarno shvaćeni, ne zahtevaju dodatnu disciplinu niti duhovnu praksu (sadhana). Oni treba da kliknu odmah. P: Nekada je bilo brojnih svetaca najvišeg ranga. Zašto je iznenada bilo toliko svetaca u tom periodu? M: U to vreme, posvećenost je bila tako jaka da bi sam objekat meditacije uzimao potpuni oblik ispred meditanta. Zbog tog stanja posvećenosti, čitava atmosfera je bila prožeta tom posvećenošću, a sada je samo sa intelektom. Ljudi ništa neće da prihvate slepo, zato što je njihov intelekt postao mnogo suptilniji, kao prostor. Oni će pažljivo birati, da analiziraju sve.

24. januar 1981. M: Slušaj šta govorim, ali ne očekuj korist ni na koji način od onoga što čuješ, jer da bi bilo koristi mora biti entiteta, a entiteta nema. Od kada imam ovu bolest ima male promene u načinu na koji gledam stvari. Ranije sam osećao da ima malog traga osobnosti, do te mere da sam osećao da je ova univerzalna svesnost delovala kroz određenu formu. Sada nema ni najmanjeg traga bilo kakve osobne forme ili delovanja. Sada ima saznanja potpunog delovanja, ali čak i to će trajati samo dok telo bude trajalo. U tom telu je svesnost i oboje su materijalni. U svemu ovome nema pitanja o ikakvom entitetu koji saznaje bilo šta kao odvojen. Umesto toga, ima ukupnog delovanja kroz različite milione formi. Ja sam izjednačio bolest sa potpunom svesnošću. P: Šta ostaje kada svesnost ode? M: Ne ostaje ništa pojavno. Sadašnji govori su vrhunac ili završetak duhovnog shvatanja. Što je više fizičkog bola posmatrano, više je shvaćeno da je sve privid. P: Maharadž je stigao na odredište, mi nismo.

39

M: Bila jedna kuća i u kući osoba; sada nema osobe i kuća je uništena. Zbir je, kakva god iskustva imao, bilo za dan ili godine, da je sve privid. Iskustva počinju sa saznavanjem. Koja je tvoja najurođenija navika? Da kažeš "Ja jesam". Ovo je osnovna navika. Reči i iskustva te nisu dostojni. Ova navika doživljavanja neće nestati sve dok ne shvatiš da su cela ova oblast pet elemenata kao i iskustvo u okviru pet elemenata nestvarni. Ovo samo "Ja-jesam-stvo" je nestvarno.

29. januar 1981.

M: Moraš odbaciti izjednačenost sa telom. Boravak u tom znanju "Ja jesam" koje se ne izjednačava sa telom i umom je duhovna svetlost. Ljubav prema sebi i "Ja jesam" bez reči su isto. Bolest može doći i otići, ali ljubav prema sebi ne odlazi. P: Ostvarivanje Sopstva ne dolazi. M: Ko kaže? Bez saznavanja ko može da kaže bilo šta? P: Saznavanje mora da postoji jer ima nešto što treba da bude znano. M: Došao si ovamo sa idejom da si pun znanja, pun mudrosti; pa kakva je tvoja ideja o znanju? Vrlo si iskusan, lutao si po svim krajevima sveta. P: Znam da nisam pun znanja. M: Zašto govoriš laž? P: Knjige govore o toj Najvišoj radosti i ispunjenju koje je rezultat znanja. M: Nećeš to sresti zato što si ti to. Da li bi izašao da sretneš svoje Sopstvo? P: Ne, ja dolazim ovamo. M: Pre nego što si znao da jesi, da li si imao znanje ili neznanje? U odsustvu svesnosti ko može reći "Ja jesam"? (Duga tišina.)

40

Svi ste otišli u tišinu. P: Svaka misao, svako osećanje u svesnosti, menja se sve vreme. Ja ne mogu biti menjanje, ja sam nepromenljiva svesnost koja omogućava mislima da prolaze... Tako ja to shvatam. Da li je to u redu? M: Kako si zavaran! P: Ono što ja pokušavam da radim jeste da prekinem izjednačavanje sa mislima i osećanjima i da ne budem posednut od njih, dok ih koristim kao putokaze za najvišu svesnost. M: Onda zašto govoriš? Pokazatelji tvojih osećanja i tvojih misli su tvoje Sopstvo i to je svesnost, tako da su svesnost i tvoje Sopstvo jedno. P: Ja hoću da pobegnem od bola. M. Um te zavarava, vara te. P: Dakle ja sam bol i treba da budem srećan da budem bol? M: Centriraj svoju pažnju na ti-si-sreća, onda će bol oslabiti. Ti pretpostavljaš da imaš znanje. Razvio si ponos da imaš znanje, pa da bi ispitao sebe došao si ovamo. P: Ne mogu pomoći mom bolu ponavljajući "Ja-sam-sreća ". Maharadž govori sa svog nivoa. Ja nisam dobio tu najvišu sreću da oslabi bol. M: To je zato što si prihvatio svoje telo kao svoje Sopstvo. P: Tačno. Zato koristim trik da bih to izbegao. M: Vrlo dobro. U kasnijim fazama sama ova svesnost je bol. Sve dok ne prepoznaš i potpuno se ne izjednačiš sa znanjem "Ja jesam", izjednačavaćeš se sa telom. To znanje "Ja jesam", ti ga ne znaš. Neki drugi ovde nemaju ponos da su obrazovani; samo ti tvrdiš da imaš znanje i ponos. Sada, koliko ćeš još dugo posećivati ovo mesto? P: Do 7-og.

41

M: Dati su ti odgovori na tvoja pitanja, zašto treba se vraćaš? P: Onda ovi drugi nemaju znanje, i zato mogu da se vrate? M: Govori u svoje ime! Drugi ljudi su možda obrazovaniji od tebe, zašto ih izjednačavaš sa sobom? Učinio si tešku uvreda izjednačavajući ove ljude sa nivoom svoje mudrosti. Vodi računa o sebi, ne brini o drugima. Kako se usuđuješ da se brineš o drugima kad u potpunosti ne znaš sebe. P: Postoji neka veza koja nas spaja. M: Nikada ne kritikuj druge.

30. januar 1981 - prepodne

M: Kao što osoba nastavlja da ide na posao zato što želi da primi svoje plate, tako i ti uporno dolaziš ovamo zato što želiš da dobiješ znanje. Kada jednom imaš ovo znanje, nema potrebe da ostaneš duže. Dok ne dobiješ znanje, ne želiš da odeš; ipak, jedini koji bi trebalo da ostanu su oni koji osećaju veliku žurbu da znaju. (Maharadž šalje još neke ljude da odu.) Ne želim da neozbiljni tragaoci više ostaju ovde. Jedini koji sada treba da ostanu su oni koji imaju istinsku zabrinutost za duhovni napredak, oni koji su ozbiljni tragaoci. Ako si ozbiljan tragalac, treba da prihvatš moje reči kao istinu ili da odeš, jer ja ne želim da te samo zabavljam. I šta ti govorim? Ti nisi telo. Ti si svesno prisustvo. Prihvati to a onda to možeš zaboraviti. Ubuduće, neću biti u stanju da zalazim u problem svakog od vas. Jednostavno ću vam reći: "Ovo je laž.", ili "Ovo je istina". Možete da prihvatite to što kažem ili možete da odete. P: Nemam sposobnost da prihvatim to što mi je Maharadž dao. M: Ako misliš da nemaš sposobnost, onda možeš da ideš negde drugde. Ne tiče me se bilo koje stanje koje je privremeno. Ovo stanje svesnosti nije

42

moj izbor. Što pre ode, to bolje. Kad je jednom znano šta je privremeno a šta je nečije izvorno stanje, dalje znanje nije potrebno. Čim se svesnost pokrenula, prostor i vreme su došli. To ima vremensko ograničenje. U ovom prostoru-vremenu svako pati, pa zašto bih ja prihvatio ovu patnju kao nešto jedinstveno? Uvek sam bio u tom blaženom, celovitom, potpunom stanju; iznenada sam u ovom nesavršenom stanju. Oni koji su svesno uvideli moje učenje neće postati žrtva logike ili duhovnosti objašnjene od drugih. Usuđujem se da kažem svakom učenjaku koji se smatra punim mudrosti, da kada se on rađao ja sam posmatrao njegovo rođenje iz ugla. Da li bi prihvatio ovo? P: Da. Zašto se svesnost uopšte pojavila? M: Drži se za ovu svesnosti koja je došla i ona će ti objasniti zašto se javila bez razloga. Niko drugi ti ne može objasniti zašto i kako se ona javila. Ispoljena svesnost je ta koja neprestano govori, ja ne govorim. Kako se pojavljuje jezik? Da li je to zbog tvojih napora? Ako shvatiš suštinu govora koje ti dajem, prosvetlićeš svet. Oni koji trče iz jednog mesta u drugo bez cilja, ništa neće sakupiti. Šta je to za čim tragaš? Eknath, svetac koji je napisao prelepe pesme, rekao je: "Ubo me škorpion." Šta je taj ubod? To je svesnost. Ovo saznavanje je škorpion koji mi zadaje sav bol u formi različitih iskustava i ideja. Kažem ti sa autoritetom znalca (jnani), sve je nestvarno. Sve je ovo predstava zbog tvoje svesnosti, a tvoja svesnost je zbog suštine hrane-tela. P: Ja sam zahvalan svom telu koje me je dovelo ovde. M: Ti si došao ovde samo da bi izvršio samoubistvo.

30. januar 1981 - poslepodne

M: Stvarni duhovni tragalac razmišlja o ovim stvarima sve vreme. Kada nemam telo, šta sam ja? Šta je Najviša Stvarnost?

43

Stanje Apsoluta ne može biti objašnjeno rečima. Reči su samo pokazatelji. Ti si to apsolutno, nemenjajuće. Svesnost ili saznavanje, je homogena i samo jedna. Kada si u tom stanju svesnosti, sve je jedno, isto, samo su izrazi različiti. Sve što se troši i iscrpljuje, je nestvarno. Tvoje saznavanje će, u pogodno vreme, biti potrošeno, će nestati, pa ne može biti stvarno; ali ga ne možeš tek tako odbaciti, moraš ga shvatiti u potpunosti. Trenutno postoji beskonačan broj stavki u tvojim vezama sa ovim svetom jer si vezan za životni dah. Pretpostavi da životni dah ode? Šta će se desiti tada sa svim tvojim vezama sa svetom? Ovo znanje koje je objašnjeno neće propasti, mnogi ljudi su ga iskoristili. Doći će vreme kada će oni takođe biti prosvetljeni a onda će oni objašnjavati znanje. Stanje znalca (jnani) ostaje isto, sa ili bez tela. Treba da meditiraš, ne treba da izgubiš to što si naučio. Kada se razjednačiš sa telom, prevazilaziš ne samo telo nego i svesnost, pošto je svesnost proizvod tela. Svesnost više ne govori: "Ja jesam.", "Ja jesam."

31. januar 1981. M: Bavim se samo sa dve stvari: Šta je tvoja osobnost i šta je tvoje uverenje o tome šta si ti? Ova pitanja ne mogu biti raspravljana sa svakim. O njima mogu da govorim samo sa onima od vas koji ste ozbiljni. Ima onih koji imaju puno mudrosti, ali nisu rešili zagonetku "Ja-jesam-stva." P: Naučnici su otkrili, u poslednjih deset godina, da ako ne posmatraju reakcije atomskih čestica, reakcije ostanu kakve jesu. Ako posmatraju te reakcije, ima promene. Sam čin posmatranja izaziva promenu u tome što je posmatrano. M: Posmatrač se takođe menja. Ono što je posmatrano izaziva promene u posmatraču i ako ta promena nije izazvana u posmatraču, posmatrač ne može da posmatra objekat; zato, ne možeš nikada doći do kraja duhovnosti.

44

Kada nešto saznaješ kao osoba, gde sebe smeštaš? Svesnost je ta koja saznaje, ona je saznanje i to što je saznato. Ti samo grebeš površinu. To ti uopšte ne može učiniti nikakvo dobro. Ono što čuješ mora da uđe u tebe kao strela i pogodi nešto duboko u tebi. Mora biti unutrašnje reakcije; bez reakcije ono što čuješ neće ti učiniti ništa dobro. Trebalo bi da znaš to, kada strela dostigne svoj cilj.

5. februar 1981.

P: Jako je teško odbaciti ovu privlačnost prema telesnoj osobnosti. M: Moraš da otkriješ šta je ovo telo, tada je posao obavljen. U početku, telo je sićušno. Svesnost se pojavljuje u telu, a onda se sićušno telo menja u veliko. To uzročno telo, koje je sićušno, treba da bude znano. Meditacijom ga možeš znati. Svojstvo tog uzročnog tela preuzima izgled svesnosti i forme. U ovom svetu ima mnogo vrsta, svih veličina; u početku koja je bila veličina svake varijacije? U tački gde prvo osećaš saznavanje, svesnost nije statična; to je neprekidno stanje, kao točak u pokretu. Centar točka, osovina, se ne kreće. Kako napreduješ od centra osovine prema spolja, kretanje se pojačava, zar ne? Slično tome, početak svesnosti je kao centar točka; ta tačka je nepomična, postojana. U ljudskom biću to je najpostojaniji osnov. Od dana kada sam rođen dok ne umrem, taj osnov svesnosti je u tom centru. Kako se sjedinjavaš sa svetom, kretanje se pojačava. Posmatraj tu centralnu tačku, posmatraj to kretanje svesnosti. Chaitanya (Svest) i Chetana (Svesnost), ta centralna nepokretna tačka točka posmatra kretanje svesnosti. Onaj koji posmatra kretanje je gotovo nepokretan. Da bi izazvala delovanje sveta - kretanje - svesnost mora da siđe. Ako nema svesnosti, nema ni svetovnog kretanja. Slično tome, moraš da postaneš stabilizovan u nepomičnijem položaju, blizu centru. Kada napustiš tu centralnu tačku, kretanje preuzima.

45

7. februar 1981. P: Postajem svesniji svog "Ja-jesam-stva" kao proizvoda tela hrane. M: Moraš biti taj osnov pre izviranja reči "Ja". Pretpostavimo da se ubodem ovde, taj osnov pre izviranja reči, zna da je bio ubod. Pre reči i osećanja, ti jesi. P: Kako je moguće znati i osetiti taj Apsolut? M: Ovo saznavanje ili shvatanje je u oblasti svesnosti. Šta god da kažeš da znaš i osećaš je samo svesnost. Apsolut je izvan ovoga. P: U praksi, kako da odemo dalje? M: Bavite se samo svesnošću, upoznajte je u potpunosti. To je sve što može da se uradi. Kasnije, sve se dešava spontano, činilaštvo odlazi. U potpunosti znajte svesnost i prepoznajte je kao beskorisnu; ona je prevara. Kada je prevaziđete, reći ćete: "Mogu ja da se snađem bez ovoga. Nesavršeno je!" Zato, meditirajte da biste znali svesnost. P: Nikada nisam mogao da meditiram. M: Kada si bio nesvestan ove poruke "Ja jesam", kako si delovao? Na pitanja koja postavljam niko ne ume da odgovori. Svi vi veliki učenjaci, ljudi sa mnogo znanja, ste otišli u tišinu. P: Moja pitanja su odgovorena. M: Kada su tvoji problemi rešeni, ti si takođe rešen. Ja hoću da ti boraviš na toj granici svesnosti i nesvesnosti.

8. februar 1981.

P: Ponekad imam osećanje potpunog odsustva značenja ili ideja, osećam da samo ja postojim. Ima samo jedna stvar na svetu. Ja ne moram ništa da radim. Jednostavno postojim.

46

M: To stanje postojanja je zajedničko svima, to je poruka "Ja jesam" bez reči. P: Da li je moguće ostati stabilan? M: Promena se dešava samo u toku uma. Sve tvoje studiranje koje obavljaš je u oblasti toka uma. Osećanje "Ja jesam" je prisutno zbog tvog rođenja, kroz koje nailaziš na mnoge misli i ideje, koje se uvek menjaju. Trenutno poruka "Ja jesam" je stalna. P: Kako je moguće biti u tom stanju bez uma? M: Pre tvog rođenja i pre primanja poruke "Ja jesam", šta si bio? P: To je misterija. M: To je otvoreno, vrlo jasno, ali je, ipak, misterija. Nakon tog "Ja jesam" i tela i uma, u oblasti uma pojavljuje se ono što ti zoveš duhovno traganje ili duhovno znanje. Ovo je glupost. U pogodnom trenutku ova poruka "Ja jesam" će nestati. P. Kako možete to da kažete? A šta je sa ponovnim rođenjem? M: Nema ponovnog rođenja. U slučaju znalca (jnani), nestajanje "Ja jesam" će biti označeno kao Niruta, sloboda od "Ja jesam". U slučaju obične osobe, upletenu u um, nestajanje poruke "Ja jesam" će biti izraženo kao "osoba je umrla i ponovo se rodila". Nikada ne možeš preduzeti studiranje tog stanje bez poruke; ti studiraš u okviru uma. P: Znači, svedočenje je moguće jedino kada ima menjanja uma? M: Svedočenje se dešava. Zapamti jednu stvar, ja usmeravam svoj govor poruci "Ja jesam". P: Kako mogu da komuniciram sa "Ja jesam", kako mogu da slušam? M: Slušanje će doći spontano - kao što se budiš spontano i zaspiš spontano. Nemoj činiti nikakav napor.

47

Ja nisam svoje postojanje izvukao "odande" i ubacio ga "ovde". To se dešava spontano i zato ja doživljavam to. Za vreme ovih razgovora bio si jako ljut; ovo je u oblasti menjanja uma - to nije odraz tvoje svesnosti. Onaj ko razume tu ljutnju je poruka "Ja jesam." Sva tvoja duhovna studiranja vođena su tvojom izjednačenošću sa telom i umom. P: Da, mislim da je tako. M: Dok ispravno ne prepoznaš ko si ti, kako možeš ispravno da prepoznaš druge? Prepoznaj svoje stvarno Sopstvo. P: Kako ću početi? M: Vera u Boga je jedna od duhovnih praksi (sadhana). Čvrsta vera u Sopstvo nije duhovna praksa (sadhana), to je prebivanje. P: Verujem u Boga ili ne verujem u Boga - da li su ova verovanja ista? M: Ko govori ovo? To što govoriš će biti tačno samo kada imaš uverenje da ste ti i Bog jedno, onda ćeš prepoznati da ne može biti Boga bez tebe. Znati sebe je stvarno znanje, ali ne možeš GLEDATI u sebe, možeš samo PREBIVATI u svom Sopstvu. Odbaci svoju vezanost za menjanja uma. P: Ponekad se to i dešava. Kako mogu da prevaziđem um? M: Shvati da nemaš veze sa ovim tokom uma; ti si odvojen od toga. Budi pažljiv, budi oprezan. Pre jednog veka, da li si bio zaposednuti ovim menjanjima uma? P: Ne. M: Ostani tačno kao to. P: Kako mogu da ostanem u "Ja jesam"? M: Glupo pitanje. Ti VEĆ jesi to. Zar ti već nisi "Ja jesam"'? P: Ne mogu da budem slobodan od toga? M: Znalac (jnani) je prevazišao "Ja jesam" i samo ga svedoči.

48

P: Kakvu vrstu pravila bi čovek trebalo da izabere za ponašenje u životu? M: Ovo pitanje proizilazi iz tvojih ideja. Odbaci svoje ideje. Tokom tvog studiranja duhovnosti stekao si mnogo ideja koje nazivaš to znanje. Da li hoćeš da i ja budem upleten u te ideje? Taj tok misli je uvek tu, osim u dubokom spavanju, ali retka osoba se okreće, odlazi do izvora i odvaja se od staze tog izvornog toka misli govoreći: "To nije moje, nije moja stvar. Ovo 'Ja-jesam-stvo' je proizvod objektivnog materijala, to nisam ja. Ja sam izvan toga." Izjave koje izlaze odavde će se zalepiti za tebe i sa tim lepljenjem tvoj duhovni posao će biti završen. Kada radiš bilo šta, to je za "mene", ali postoji granica do koje to može da ide, zar ne? P: Potrebe su bezgranične. M: Srećem mnogo ljudi koji su, u potrazi za srećom, uvek nesretni. Retko srećem nekoga ko kaže: "Ja sam zadovoljan."

9. februar 1981.

M: Moje sadašnje stanje je takvo da su ova svesnost i sve ovo fizičko trpljenje neizdrživi. Spreman sam da se rešim toga sada; ovakvo je stanje stvar. Ipak, ljudi dolaze ovamo i ovi razgovori izlaze iz svesnosti. Ja ti se obraćam kao svesnost; ti si Božanska svesnost. Ne zanimaju me tvoje telesne stvari. Ali ti slušaš sa stajališta tela i uma; to je prirodno. Ja ti govorim o svesnosti. U mom istinskom stanju, da sam bio svestan svesnosti u trenutku kada se telo formiralo, ja bih je odbacio. Ali u tom najvišem stanju takvog znanja nema i oboje su spontani. P: Maharadž, hoćete li, molim vas, objasniti kako možemo da zaronimo dalje u tu svesnost? M: Koliko dugo pratiš duhovnost? P: Poslednjih deset godina.

49

M: Ko su bili tvoj vodiči ili Učitelji? P: Uglavnom sam čitao. Imao sam Učitelja u Delhiju. M: Ko upotrebljava telo i ime koje mu je dato? P: To je ono što želim da otkrijem. M: Ne treba da ideš u potragu za tim. To će biti spontano, ali moraš da čekaš. Ja sam morao da čekam tako dugo vremena da te sretnem. P: Čekaću. M: Sada, shvati suptilnu razliku, šta jesi i šta ti shvataš da jesi? Telo nisi ti, ime nisi ti. Telo je hrana koju si potrošio, njen ukus je znanje "Ja jesam". To je Sopstvo, osećnje "Ja jesam", to je ljubav da budeš. Kako začuđujuće, kako neverovatno, to nema ime, ali mu ti daješ tolika imena. To je Sopstvo, ljubav da budeš. Ta ljubav da budeš je sveprožimajuća. Raj, pakao, države, kuće, sve su ovo ideje. Bili su kamen i zemlja, upotrebljena je ideja i zgrade su napravljene. Pre nego što bilo šta zamisliš, ti jesi, čak i pre saznavanja, ti jesi. Treba samo svesno da uvidiš ovo saznavanje, ljubav da budeš, Sopstvo. Ko će slušati ovakve razgovore? Samo Sopstvo u telu ima nagon da razume. Ljudi žure ovamo, putuju iz dalekih zemalja, ostavljaju svoje porodice na neko vreme, jer Sopstvo hoće da zna sebe.

11. februar 1981.

M: Studirao sam ukras sastavljen od pet dragulja, shvatio sam. To je bio veoma dragoceni dragulj, a konačni proizvod je bila ta kruna. Shvatio sam vrednost toga, ali ja nisam to.

50

Pet dragulja su telo sastavljeno od pet elemenata i svesnost, za koje sam smatrao da sam ja. To veoma dragoceno jer ima vrednost kosmosa. Ja to prepoznajem, i u procesu prepoznavanja, znam da nisam to. Sada retko govorim, a kada govorim, retko ko razume. Možeš sakupiti mnogo reči, ali hoće li one ostati sa tobom? Ti si lišen reči i njihovog značenja, nisi osoba. Taj osnov rođenja iz koga se javlja svesnost nije uslovljen; došao je spontano i ispoljava se kao svesnost. Kako si samo upleten u svet! Do juče nisi imao znanje o svom postojanju a danas si rečit; govoriš tako glasno i tvrdiš da si Apsolut (Brahman). P: Znam da moram da shvatim celu ovu igru svesnosti i da zaključim da je ona kao dete nerotkinje. M: Kako ćeš uhvatiti to dete nerotkinje? Samo budi u svom postojanju.

12. februar 1981.

M: Ništa na ovom svetu mi nije ni od kakve koristi. Sama ta osobnost pomoću koje pokušavaš da shvatiš sve, je nestvarna. Svakodnevno moraš da uveravaš sebe o sebi. Moraš da sprovedeš svoj život, pre svega uveravajući sebe da jesi. Ništa se nije desilo osim saznavanja, samo mala neprilika saznavanja nasuprot pozadine tvog urođenog nesaznavanja, i to uopšte nije od pomoći. Ja nemam nikakvu osobnost koja izranja iz svesnosti. Trenutno, ovo telo prolazi kroz mnogo muke: slabost, bol; sve ove stvari se dešavaju na fizičkom nivou. Uprkos ovom stanju, govor izlazi nadahnuto. Šta dopušta ovo? To je prirodno svojstvo (guna), postojanje. To postojanje ne samo da doživljava tvoje posete ovamo, nego, takođe, doživljava različite promene i transformacije u ovom telu i svetu. Ponekad doživljavam stanje ležanja u nekom smeću, a drugi put doživljavam da me ljudi obožavaju. Ali to je sve u polju svesnosti. Uviđam da je sve ovo rezultat tog osnova rođenja "Ja jesam."

51

Hoće li se prostor i zvezde osećati nesretni zbog prljavštine u svetu? To je deo igre u tom univerzalnom prostoru. Svesnost je suptilnija od prostora. Sklon si imanju znanja na najsvetovnijem nivou, ali kakvo god znanje da prikupiš, sigurno će nestati. Ima samo jedna istina u svetu, a to je da je sve nestvarno. Ja sam Neispoljeno koje govori kroz Ispoljeno. Kada telo, um, životni dah otpadnu, ništa se ne događa; samo Ja, Apsolut, prevladavam uvek. Nikakvo znanje nije traženo za shvatanje ove istine, jer je to znanje urođeno. Ono što si naučio ovde biće tvoj vodič. Desiće se klijanje.

13. februar 1981.

P: Imam toliko pitanja da postavim da je haotično. M: Tvoja pitanja se tiču ideja drugih. Postavi pitanja samo u pogledu sebe. P: Ne poznajem svoje Sopstvo, kako da stignem do te tačke, kako mogu da stignem do tamo? M: Činjenica da ne znaš svoje Sopstvo je veoma tačna; ti nisi telo, ni ime tela, zato kako možeš da znaš svoje Sopstvo? P: Kako mogu da doživim svoje Sopstvo? M: Je li to zbog tela da ti ne vidiš svoje Sopstvo? P: Možda zbog "Ja jesam". M: Vodim te u tom pravcu. Ti JESI; zbog toga što ti jeste, tvoj svet jeste. Izgubljen si u imenima i titulama utisnutim u taj svet. Odbaci tu naviku da označavaš šta god da jesi. Budi ono što si bio pre oznake ili titule, budi to. P: Je li to instinktivno, ne umno? M: Ne koristi um, ne radi ništa.

52

P: Zar ne bi morali biti svesni? M: Te svesnosti će biti pod uslovom da ti jesi. Moraš odbaciti sve što si pročitao i čuo i samo BUDI. Nemoj biti zaveden idejama. Istina je večna; šta god možeš da shvatiš je nestvarno. Čak i tvoj doživljaj da jesi nije tvoja istinska priroda. Ti, kao Apsolut, nisi ovo "Ja-jesam-stvo", ali trenutno moraš da boraviš u tvom "Ja-jesam-stvu". P: Plašim se. M: Zbog toga što si pretpostavio nešto kao "Ja jesam", što ti u stvari nisi, zato si uplašen. Pretpostavimo da nađeš dijamantski prsten na ulici i staviš ga u džep. Pošto nije tvoj, strah te obuzima. Kada navučeš osobnost koja nije tvoja, uplašen si. Kada si čisto "Ja-jesam-stvo", nema straha. Trenutno ti si ovo "Ja jesam", ali ovo "Ja jesam" nije istina. Šta god da si pre pojavljivanja "Ja jesam", to je tvoja istinska priroda.

25. februar 1981.

M: Svako živi u svetu u skladu sa određenim unaped smišljenim idejama. Kakvo god duhovno znanje misli da je možda postigao, on nastavlja da živi u skladu sa tim idejama. P: Kako izgleda živeti bez ideja? M: Bilo koji odgovor tebi dat će biti ideja. P: Kako neko može znati da je izvan ideja? M: Samo da shvati, bez i najmanje sumnje, sa velikim uverenjem, da ima stanje koje je pre pojavljivanja ove svesnosti. To je, samo po sebi, dovoljno. P: Kako neko može da razlikuje između samo razmišljanja o tome i življena toga? M: Kako razumeš bilo šta? Bilo koje znanje bilo koje vrste koje misliš da imaš, može da bude samo u svesnosti. Kako može svesnost, koja je došla

53

kasnije, da ti da bilo kakvo znanje o tom stanju koje postoji pre njenog pojavljivanja? Bilo koja misao koju si dostigao ili ćeš dostići, to stanje je laž. Šta god da se dešava u svesnosti je potpuno izmišljeno, halucinacija; zbog toga, imaj na umu znanje da je to svesnost u čemu se sve dešava. Sa tim znanjem, budi miran, ne vijaj nikakve druge misli koje se pojave u svesnosti. Ono što je potrebno je shvatiti sa sigurnim uverenjem da je sve privremeno, i da ne odražava tvoje istinsko stanje.

27. februar 1981. P: Da li bi Maharadž mogao govori o odnosu između tela i duha? M: Moraš da upoznaš svoje Sopstvo. Ovo telo nije tvoja istinska priroda. Osnov pomoću koga znaš "Ja jesam" je tvoja istinska priroda. P: Kakvu odgovornost imam prema drugim ljudima? M: Izgradio si svoje odgovornosti oko učenja koje si izvukao iz sveta, ali šta je to "ti" koje prihvata svu odgovornost? Moraš prvo to razumeti. Ti sebe izjednačavaš sa telom; to nije Samospoznaja. P: Ne osećam uvek da sam telo; kada postanem miran i koncentrisan, uviđam da ima nešto više od krvi i mesa. To je za mene novo shvatanje. M: Jesi li došao do zaključka da nema razlike između različitih grupa ljudi? P: Osim što su neki ljudi pohlepniji i ambiciozniji. Ja volim da posećujem strane zemlje, srećem različite vrste ljude sa različitim običajima. M: Nemoj lutati; nemoj dolaziti ni ovamo. Boravi u tišini, miru, stabilnosti. Mi ovde nismo angažovani u nikakvoj kupovini ili prodaji. To znanje "Ja jesam", bez ideja, je izazvano ili stimulisano svesnošću i mirom koji izvire iz ovog mesta.

54

P: Zato je vredno biti sa Maharadžom. M: Nisam u mogućnosti da govorim mnogo. Ne postavljaj pitanja. Ako želiš, možeš da odeš negde drugde. P: Bio sam sa Maharadžom i pre i osetio sam duboki rezultat od te posete. Shvatio sam više. M: Šta god da oseća ili misli onaj ko doživljava, sve je to u svesnosti, i nije stvarno. P: Teško mi je da to izrazim. M: Nema osobe koja gleda drugu osobu; osećaj prisustva saznaje. Osim toga, nema ničega. Ovo stanje svesnosti koje saznaje ono što se pojavljuje u svesnosti je svedočeno kao privremeno stanje. Naizmenična stanja budnosti, spavanja i osećaja prisustva, sva su privremena stanja koja su došla na mene. Ja nisam ta stanja. Sva ona su došla spontano i otići će spontano. Niko nema nikakvu kontrolu nad njima. Da li je bilo koje od ovih stanja tvoja istinska priroda? P: Osećaj prisustva je ono što osećam da ja jesam. M: Hoće li to ostati trajno? Moraš da shvatiš da istina nije promenljiva. Istina je postojana i večna, dok je kombinacija ova tri stanja došla na tebe, a nije je bilo ranije. Šta god da je privremeno i vezano za vreme ne može biti istina. Dobro je, što se toga tiče, da si se izjednačio sa ovim osećajem prisustva, ali shvati da je čak i to privremeno i da ni to nije tvoja istinska priroda. Najvažnija stvar za tebe je "Ja jesam". Samo budi to i neophodno vođstvo će doći.

2. mart 1981.

P: Maharadž je rekao da je nekada mislio o sebi kao o osobi, ali sada više ne misli tako, jer bi to bilo izjednačavanje sa telom. Činjenica da telo nastavlja, čak i posle - mislim - telo je tako jako da može da

55

nastavi određeno vreme, čak i nakon što je neko shvatio da nije telo. Maharadž je rekao da kada je počela ova bolest, poslednji tragovi osobnosti su nestali. M: Šta je tvoje pitanje? P: Da li je izjednačenost sa telom tako jaka - mislim - da li je to tolika navika da se neko izjednačava sa telom čak i nakon što zna šta leži iza? M: To nije izjednačenost kao osoba, kao što ti misliš. Telo je pomoć za ispoljavanje svesnosti, za doživljavanje. Tako dugo dok ova svesnost postoji, potreban joj je instrument; bez tela, svesnost ne može da postoji u tom obliku. Ono što je izgubljeno je osećanje da si odvojeni entitet. Znalac (jnani) je kao nerođeno dete, svesnost je dete kada se rodi, i dete je bolesno. Ovo materijalno, fizičko telo je bolesno. Znalac (jnani) ne može biti bolestan. Ovaj telesni (pokazuje na sebe) instrument je poremećen i neuravnotežen; zbog toga, ne mogu pravilno da govorim, ni pravilno da hodam. Samo onoliko dugo koliko imaš telo, znaš da jesi. Ovo se, takođe, odnosi na sva druga stvorenja. Kada ima tela, takođe, ima znanja "Ja jesam". P: Kao Najviše, zar nisam svestan svog postojanja? M: Apsolutu se dešava svedočenje ovog "Ja-jesam-stva".

4. mart 1981.

M: Kako si dobio ovo "Ja-jesam-stvo"? Da li je ono došlo spontano ili si se trudio za njega? Kao Apsolut, bio si slobodan od svih ideja, uključujući i primarnu ideju "Ja jesam"; iznenada, bio si uhvaćen u to "Ja-jesam-stvo". Ko je to uradio? Zar se to nije desilo spontano? P: Da, to je istina. M: Nisi imao ovu ideju "Ja jesam" tokom devet meseci u materici. Shvati ovo stanje stvari; ideja "Ja jesam" dolazi spontano i odlazi spontano.

56

Začuđujuće, kada se pojavi, biva prihvaćena kao stvarna. Sva sledeća pogrešna shvatanja se javljaju iz tog osećanja stvarnosti u "Ja-jesam-stvu". Pokušaj da se stabilizuješ u toj primarnoj ideji "Ja jesam", da bi je izgubio, a sa njom i sve druge ideje. Zašto sam ja potpuno slobodan? Zato što sam shvatio nestvarnost tog "Ja jesam". Nudim moje pozdrave svim prorocima, verovanjima, religijama, itd. Znam da nisu stvarni, oni su samo igra ove svesnosti. Istina, Večnost ne može biti svedočena. Ona uvek prevladava. U tvom istinskom stanju nema reči, ali ti misliš da si važan i prisvajaš mnogo reči. Sirota ljudska bića su uhvaćena između zemaljskog života i duhovnog života. Jedan od milion shvata ovu igru svesnosti i prevazilazi je. P: Šta je smrt? M: Smrt je takođe prepričavanje. Da li si doživeo smrt? Prativši tok duhovnosti, došao si do kraja osobnosti i više nema ljudskog bića. Ima samo neosobne svesnosti. U ovoj oblasti svesnosti sve što se dešava je dinamička razigranost, proces delovanja. Nema razlike u ovom procesu u odnosu na pojedinca, entitet, društvo, veru, religiju. U bljesku tvoje svesnosti, sva ova igra se dešava. A igri će doći kraj.

7. mart 1981. P: U traganju za onim što Maharadž govori, rezultat može biti vrsta ponašanja koje će biti smatrano čudnim u svetu. M: Čijeg ponašanja? I smatrano čudnim od koga? Sve što JESTE je suština pet elemenata. Svesnim uviđanjem ovoga, priroda pet elemenata se neće promeniti. Suština pet elemenata je ovaj trenutni osećaj prisustva, u poređenju sa večnošću. Dođeš ovamo sa osećajem ljubavi i brige za mene, i imaćeš korist do te mere kako me shvataš. Ako nastaviš da me vidiš kao osobu, to će biti mera tvoje koristi; ako me vidiš onako kako ja sebe vidim i kako vidim tebe, to će biti dalja mera tvoje koristi. Pravo stanje je to stanje koje je bilo pre

57

pojavljivanju svesnosti. Retki će dostići to stanje. Većina vas neće želeti da ode izvan izjednačavanja sa entitetom ili telom. Ovo izjednačavanje, koje se menjalo od ranog detinjstva do tvog sadašnjeg stanja, i koje će nastaviti da se menja tokom vremena, je čisto sezonsko. Ti se izjednačavaš sa telom snagom prepričavanja. Roditelji su ti rekli da si se rodio određenog datuma i da je ovo telo ono što ti jesi. I tako, na osnovu prepričavanja, formirao si svoju osobnost sa određenom slikom. Možete misliti da ste sada postali znalci (jnani) i da dobro poznajete svoju osobnost, ali najčešće ovo je čulna varka. Kakvu god sliku imao o sebi, to je samo ideja. Samo shvati šta si i nastavi svoj svakodnevni život najbolje što možeš. P: Da li je dnevno versko obožavanje (puja) držano ovde? M: Da. Ovde je svesnost onaj koji obožava, a objekt obožavanja je takođe svesnost.

12. mart 1981. P: Šta prvo nastaje, "Ja jesam" ili želja? M: Ako "Ja-jesam-stva" nema, šta drugo može biti? Ova svesnost je u stanju neprekidne promene, nije statična. Da se moć da se ispolji i to saznavanje ("Ja-jesam-stvo") nisu pojavili, ne bi bilo ni izjednačavanja. Kada se to "Ja-jesam-stvo " pojavi i kada je prihvaćeno kao stvarno, ono je uslovljeno i ograničeno na određenu osobnost. P: Ja sam odbacio svoju osobnost. M: Ko ju je odbacio? P: Niko je nije odbacio. Otpala je sama od sebe. Bilo je moguće posmatrati sposobnost mozga da ne registruje ništa. M: Da je bilo moguće stanje u kome nema reakcija, svesnost se ne bi pojavila.

58

P: Ako je svesnost samo sadržaj svesnosti, onda je to znanje otpalo. M: U čemu je neophodnost njegovog odbacivanja? Ono što nije bilo, neće biti. Tog znanja nije bilo ranije i nestaće. Bilo je toliko učenja različitih svetaca koja su se pojavila i nestala. U ovim razgovorima ovde, gde je pominjanje Hrista, Rame, Krišne ili drugih? Da li ih pominjemo u našim razgovorima? Bilo je toliko svetaca, mudraca i znalaca (jnani), i svaki je bio zaljubljen u određenu ideju za koju je želeo da svet sazna. Konačno, različite religije su bile samo osobne ideje koje su se svidele svesnosti u određenoj osobi u određeno vreme. P: Eto zašto smo mi ovde. M: Kada ste došli, zar to nije bilo na račun vašeg tela-uma? Ne samo da je telo-um nestvarno, nego je ova ispoljena svesnost, ovaj Univerzum, takođe nestvarna. "Ja-jesam-stvo " je kao san, prolazno. Čak i osećanje shvatanja verovatno vodi u osećaj privida, zato što osoba misli da je našla nešto da saopšti drugima, ali nema osobe. Tako je lako potpuno se izgubiti kada se igraš rečima, pridavajući im preveliki značaj. Upamtite samo da se ukupno delovanje ispoljavanja dešava kroz trenje pet elemenata i da je razgovor koji se dešava samo deo ukupnog delovanja. Nema ni govora o bilo kome ko traži određenu korist za sebe kao osobni učitelj. Čovek se izjednačava sa grubom formom, on niti prepoznaje niti se izjednačava sa ispoljenom svesnošću. Sve aktivnosti se odvijaju zbog svesnosti, ali niko to stvarno ne shvata. Kada ljudi dođu ovamo, imaju mnogo pitanja i misle, posle izvesnog vremena, da znaju nešto, ali kada konačno znaju neće biti pitanja da se postave.

59

13. mart 1981. M: Sve se dešava iz našeg sopstvenog Sopstvu. Ova svesnost je spontano osećana samo u Sopstvu, Ovo "Ja" nije osoba. Sve što Jeste, je neispoljeni Apsolut. Ono što se pojavljuje, kao u snu, je ispoljeni, relativni svet i ovo iskustvo stanja koje liči na san je potpuno isto, identično stanje, za svakoga. U ovom procesu delovanja koji postaje ispoljen, ako prihvatiš nešto kao osobni događaj, onda to utiče na tebe kao na osobu. Ako ne prihvatiš kao osoba nego kao ukupno delovanje, onda si slobodan od onoga šta god se dešava. Znanje o Sopstvu je ovo snoliko osećanje "Ja-jesam-stva". Preuzimanjem odvojene osobnosti umrljaš ono što je bez mrlje; to je prvobitni greh. Idi do samog korena: ko si ti, šta si ti? Ti ste proizvod pet elemenata, prihvatio si podršku pet elemenata. Tvoje osećanje "Ja-jesam-stva" izvire iz pet elemenata. Usmeri pažnju na ovu tačku. Kakva promena treba da se desi u tebi da bi uvideo svoje Sopstvo? Kakva to promena bi mogla da ti se desi? Kada dođeš ovamo, mora da očekuješ da se nešto desi. Kakvu promenu očekuješ u sebi tako da možeš da kažeš:" Dostigao sam ono što sam tražio. Ne treba više da idem kod Maharadža." U odnosu na koje stanje govoriš? Šta je to stanje? U tom snolikom stanju, ne beležim ničiji dolazak ovamo, niti beležim nikakave razgovore među nama.

21. mart 1981.

P: Ako neko razume istinu, da li to ima bilo kakav uticaj na svet u celini? M: Prva stvar koja se dešava je da je osobnost izgubljena, i šta god da se onda dešava je viđeno kao ukupno delovanje; shvatanje ukupnog delovanja ne može biti podeljeno. Nema pitanja da "Ja" ili "Ti" shvatamo nešto. To JESTE razumevanje. Ovo znanje nije nađeno u knjigama. To nije intelektualno znanje. Iako ova svesnost deluje kroz milione oblika, ona je jedna te ista svesnost.

60

Mi imamo ovo uverenje da ja jesam, ja postojim, ja sam živ. To uverenje je zbog svesnosti, a svesnost nije svesna sebe ako nema tela, pa koji je odnos? Svesnost je ukus ove fizičke forme. Ako nema forme, nema ni ukusa. Telo je suština hrane, a svesnost je suština fizičke forme. Ako je ovo pravilno shvaćeno, ima li ikakve osobnosti? Ova osobnost je proces ispoljavanja. P: Zašto svesnost želi da se očuva u određenoj formi? M: Kada se svesnost izjednači sa formom, priroda ovog izjednačavanja je da želi da traje što je duže moguće. Svesnost voli to izjednačavanje toliko da želi da se ono nastavi. P: Ako se ovo izjednačavanje izgubi, da li će svesnost još uvek želeti da traje? M: Jednom kada je svesnost izgubila svoju osobnost i postala jedno sa univerzumom, neće više imati potrebu da traje.

24. mart 1981. M: Ako sediš ovde tiho, bivajući jedno sa znanjem "Ja jesam", onda te se ne tiče svet ili ono što se dešava u svetu. Samo kada svesnost počne da deluje i ima različitih pokreta u svesnosti, dešava se ponašanje u svetu. Kada nisam svestan postojanja tela, doživljaji nisu registrovani. Baš kao što je Univerzum sadržan u svesnosti, tako je i ovo fizičko telo samo pojava u svesnosti, opažena i saznata od svesnosti. Nikakav napor ne može učiniti da ovo shvatiš; samo najdublje svesno opažanje ovoga u svesnosti će učiniti da se to iskustvo dogodi od sebe. Bilo kome u tom stanju, gde je prisutna svesnost ali nema registrovanja postojanja tela, čak i u tom stanju, stanja u telu se menjaju neprekidno. Sve je ovo samo pojava u svesnosti; zbog toga, svesnost mora da trpi sva promenljiva stanja. U tom stanju se brojni događaji dešavaju, ali sve što se stvarno događa je ukupno delovanje nasuprot pozadine ove praznine koja je, u stvarnosti, u stvari svesnost.

61

Nema odvojene osobnosti; što JESTE jeste ova svesnost, odvojeno od toga niko ne može da postoji. Kada si veoma tih, stigao si do osnove svega. To je duboko, tamno plavo stanje u kome ima miliona zvezda i planeta. Kada si u tom stanju, nemaš svest o svom postojanju.

29. mart 1981. P: Ako je svesnost u svim različitim formama identična, zašto se onda misli i dela razlikuju od jednog ljudskog bića do drugog? M: Misli i dela pripadaju telu i umu a telo i um su suština pet elemenata. Priroda forme zavisi od različitih stepena pet elemenata i tri svojstva (guna). Misli i dela zavise od uslovljavanja primljenih od trenutka kada ima svesnosti. Bez svesnosti, bilo bi samo mrtvih formi. Svesnost i telo se održavaju u stanju delovanja uz pomoć hrane i lekova koje uzimamo. U svakoj formi misli, reči i dela zavise ne samo od uslovljavanja koje je forma primila nakon što je bila stvorena; nego oni zavise čak i od ranijeg uslovljavanja u vreme začeća. Svesnost je bila skrivena u toj hemikaliji rođenja. Kako je zabavno to što se neko izjednačava sa telom! Koliko dugo pratiš duhovnost? P: 40 godina. Sledio sam "Ko sam ja" Ramane Maharšija i pročitao sam knjigu Maharšijevih učenja. M: Za sada je to dobro. Šta razumeš o svom Sopstvu? Šta si ti? P: Svesnost. M: Najviše je pre bilo kakvog iskustva. "Ja-jesam-stvo" je početak iskustva. Na Najvišem se pojavilo ovo saznavanje i javilo se pitanje "Ko ili šta sam ja?" To osećanje postojanja nije obojeno formom. To je samo osećanje postojanja, "Ja-jesam-stva." To je bilo prvo iskustvo. P: Ovo je privid (maya).

62

M: Pošto nisi dobio odgovor na pitanje "Ko sam ja?", ti odgovaraš da je ovo privid (maya). Ne možeš ga uhvatiti odgovorom. Sa čim se izjednačavaš? P: Ja sam Apsolut (Brahman). M: Ovo nije tvoje direktno iskustvo. Samo ponavljaš ono što si pročitao ili čuo. Šta misliš da si ti? P: Doživeo sam... M: Iskustva može biti kada ima "Ja-jesam-stva", ali pre ovog iskustva "Ja jesam", šta je bilo to stanje? P: Ne znam. M: Govorim ti zato što imaš mudrost da shvatiš. P: Mogu li da zaustavim ovo "Ja-jesam-stvo" i da budem pre "Ja-jesam-stva"? M: Koji prirodan proces možeš da zaustaviš? Sve je spontano. Trenutno si u svesnosti, koja se kreće, vibrira. Nemoj misliti da si nešto odvojeno od ove svesnosti koja se kreće i vibrira. Ti si deo igre ove svesnosti. Ti, svesnost, si rezultat potrošene hrane. Na nivou aktivne svesnosti, koja je Sopstvo, i koja je u aktivnosti, ne može biti osobnosti tela. P: Kako mogu da budem uveren u to? M: Kada ostaneš miran u svom Sopstvu, tada dobijaš uverenje. Ostani u tišini.

6. april 1981. P: Dok sedim ovde i postavljam vam pitanja, osećam se smireno. Zar to nije znak koji pokazuje napredak?

63

M: O čemu pričaš? Pričaš sa nivoa zabavišta. Neću da ti se obraćam kao nekom studentu prvog razreda (mumukshu - početni nivo duhovnog traganja gde tragalac traga za oslobođenjem od sveta), obratiću ti se kao nekome ko je napredni tragalac(sadhaka - nivo duhovnog traganja gde se tragalac izjednačio sa univerzalnom svesnošću i sada traga za izvorom svesnosti). Koliko dugo se baviš duhovnošću? P: Od detinjstva, jer se moja porodica bavila duhovnošću generacijama; zbog toga je duhovnost moj hobi. M: Vrlo dobro. Uprkos tome, ti si još uvek na nivou zabavišta. Jedino rešenje za tebe je da odbaciš izjednačenost sa telom i umom. P: Ja znam sve to intelektualno, ali ne doživljavam to, pa sam zato došao na druženje sa mudracem (satsang). M: Kako misliš na druženje sa mudracem (satsang).? Ovo je samo uobičajeni duhovni način izražavanja. Sada idi odavde sa jakim ubeđenjem: "Ja sam Apsolut (Brahman), bez oblika, forme ili strukture i bez ikakvih mentalnih sklonosti. Ja sam ispoljena svesnost." Kada shvatiš da si bezobličan, za tebe nema ni kaste ni vere, nema prostalih ideja. Mumukshu je u zabavištu, sklon duhovnosti ali se izjednačije sa telom i umom. Sadhaka je onaj ko se razjednačio sa telom i umom. Siddha je onaj ko je stabilizovan u znanju o "Ja jesam" i u tom procesu ga je prevazišao. Na ovom putovanju odlično znaš gde si. M: (govori nekoj drugoj osobi) Majka ovog mladića je bila na samrti, ali ja sam rekao sa sigurnošću da ona neće umreti. To je bilo pre nekoliko godina i ona je danas još uvek živa. Njegova majka je bila toliko ubeđena da će umreti da je kupila određeno cveće koje je volela za svoju sahranu. Ja sam joj naredio da ustane i da mi skuva čaj. U to vreme, moj stav je bio "Ja sam Apsolut (Brahman),"; danas je taj stav odbačen. Imao sam čvrsto uverenje da bi šta god dodirnem dobilo oblik, da bi se desilo. Na ovom mestu mnogo toga se desilo. Pevanje duhovnih pesama (Bhajan) se ovde odvija još od 1932. Ja sam bio prvi stanar u Vanmali zgradi.

64

(Bilo je još razgovora o drugim čudima koja su se ovde desila. Bilo je mnogo čuda koja su se dešavala oko Maharadža, ali on nikada nije mario da priča o prošlosti i budućnosti). M: Ljudi bi dolazili ovamo nadajući se da će njihovi problemi biti rešeni i kada bi ih pitao zašto su došli, oni bi jednostavno govorili svoje probleme. Ja bih im rekao:" Sama činjenica da si došao ovamo govori da je tvoj problem dužan da bude rešen. Možeš da ideš." Sada svi vi dolazite; ko vas vuče ovamo? To je vaše sopstveno postojanje. Privlači vas ovo mesto zbog određenog kvaliteta u vama. Stabilizujete se u najvišem stanju. Nije zemaljska privlačnost to što vas dovodi ovamo. Ni vi ni bilo ko drugi ne zna ništa o ovoj privlačnosti. Privlačnost za vas je da budete u vašem večnom boravištu, to je vaš dom. Kada ima te privlačnosti vi dolazite ovamo. P: Naučnici su govorili o "crnoj rupi" u koju, na kraju, sve u univerzumu ode. M: Ti si taj Apsolut, ti gutaš ceo univerzum.

10. april 1981. M: Ostao je samo neznatan trag "Ja-jesam-stva". Od sada će ljudi moći imati samo viđenje (darshan), nema mnogo prilike za govor. Šta god da veruješ o meni, to će se stabilizovati u tebi. To nije viđenje (darshan), nego tvoja vera u viđenje (darshan). Neuobičajeno, retko, čudno, zapanjujuće, neverovatno; ovakva je vrsta koristi koju ćeš dobiti. Najvišu veru u Sopstvo. Potpunu veru. Šta god vidiš, nemoj to da vidiš samo kao telo. Ovo su zapravo udovi tog najvišeg, neopažljivog osnova koji izražava samog sebe. Ovi udovi su dostigli najviše. P: Ubeđen sam. M: Sada je tvoja ubeđenost tako jaka da nikada ne može biti razbijena. Potpuna je, savršena, neizbrisiva.

65

11. april 1981. M: Jezgro ove svesnosti je saznavanje, znati "Ja jesam". To nije osobnost, nije osoba. To je ukupno ispoljavanje. Postojanje je tu, ispunjava sve. Ipak, ovo svojstvo "Ja jesam" rezultat je materijalnog, objektivnog tela. U semenu je skriveno čitavo drvo; u kapljici "Ja jesam" sva tri sveta su sabijena. Najviše stanje je stanje znalca (jnanija). Prvi korak je biti ta kapljica. U procesu saznavanja te kapljice, ti si van nje, a to je znalac (jnani). Znalac (Jnani) nije opsednut bilo kakvim nevoljama ni problemima, jer je prevazišao osnov "Ja jesam". On posmatra igru kao svedok. Sad, shvati jasno: Ta "kapljica" saznavanja je rezultat suštine tela hrane; u razumevanju toga, ti si izvan toga. Ako je preduzet ovaj poslednji korak saznavanje da ja, Apsolut, nisam ta "kapljica", svesnost, mora da se desi samo jednom. Nema više uplitanja u igru svesnosti. Sada si u stanju iz koga nema povratka, večnom stanju. Šta god da misliš o duhovnom znanju, je dobijeno u polju svesnosti; takvo znanje je samo teret na tvojoj glavi i dodaće ti još više nevolje. To nije ništa više od duhovnog načina govora. To "Ja-jesam-stvo" je sam izvor sve nevolje. Da li si u takvoj poziciji da ne možeš da upotrebiš nikakve reči da izraziš svoje Sopstvo? Kada ja odgovaram na tvoja pitanja tako opširno, treba da budeš doveden u tišinu iz koje nijedna reč ne može da izađe. Izlažem ti ovo znanje kompletno i temeljno. Imaš li ti hrabrosti da ga prihvatiš? Ako si zaista razumeo šta sam ti rekao, ne treba više da dolaziš. Ne pokušavaj da o ovome govoriš svima i svakome, jednostavno ne govori o ovome nigde.

66

22. april 1981. M: Čitav Univerzum je doživljen u svesnosti "Ja jesam". Kad toga nema, šta drugo može ikada postojati? Ova svesnost udara u bubnj; svako je zanet bukom bubnja. Ko traži bubnjara? Ko svira i udara u bubanj? Zapanjujuće je da niko ne baca ni kratak pogled na ovu česticu svesnosti. P: Kada se stabilizujem u svesnosti, da li je to meditacija? M: Ko se stabilizuje? Zar to nije sama svesnost? Ova osoba (misleći na Džin Dan) je shvatila svoju prirodu. Sve je to zbog njene vere u Učitelja (Guru). Sve što ima bilo kakve veze sa mnom, njoj je sveto. Ako nemaš takvu veru u Učitelja (Guru), ne dobijaš veru u svoje Sopstvo. Neki ljudi idu okolo kod ovog duhovnog učitelja (swami) i kod onog duhovnog učitelja (swami), a zbog čega? Da poližu njihove ostatke. Ako bi polizali svoje ostatke, koliko bi to bilo mnogo bolje. Drži se sopstvene svesnosti, ostani u tome. Sav teret tvojih ideja treba da rastopiš u tvojoj svesnost, ali nemoj da koristiš svesnost kako bi izgradio građevine od ideja. P: Navika je moćna sila koja čini da lutamo, zar ne? M: Navika da se Sopstvo smatra telom je na svakoga previše uticala. Znanje "Ja jesam" je tvoj Učitelj (Guru), budi u njemu. Ko je taj ko peva duhovne pesme (bhajan)? To je intelekt tog Učitelja (Guru). A ko si ti, uljez? Naravno, delovanje celog sveta zavisi od ovog intelekta, ali kada ovaj intelekt dostigne svoj vrhunac, on se utapa u Najviši Apsolut (Parabrahman). Vi svi nastavljate da pišete dnevnik sopstvenih ideja - a ja vam kažem, na kraju, da je to potpuno beskorisno. Poslužiće jedino kao instrument vezanosti.

67

5. jun 1981. M: Sada znaš da jesi. Kako se to desilo, zbog čega znaš da jesi? Moraš otići do izvora. Sto godina ranije nisi znao svoje sopstveno postojanje. Nisi imao problema u to vreme. A sada, zbog ovog saznavanja, počeli su svi problemi. Ovo "Ja-jesam-stvo" se pojavilo zbog tela, pa kakvo znanje mi imamo o telu i kakvo znanje o ovom "Ja-stvu"? P: Kada telo padne, kada osoba umre, da li sećanje i svesnost ostaju? M: I sećanje i svesnost su osobine tela hrane. Kada telo nije prisutno, nema pitanja njihovog ostanka. "Ja-jesam-stvo" je osobina tela hrane, ali to nije priroda istinskog Sopstva. P: Šta je turiya (nadsvesno stanje)? M: Turiya znači da jedino ti ostaješ; ništa drugo ne ostaje. Sve dok znaš da jesi, sve jeste. Otkrij šta si i dobićeš sve odgovore; otkrij izvor tela i izvor ovog "Ja-jesam-stva". Ako otkriješ ovo, znaćeš šta si. Šta god da se menja, to nije tvoje Sopstvo; ovo telo se neprestano menja. Nije ga bilo, pojavilo se i nestaće. To nisi ti. Otkrij šta si. Važna stvar je svesnost. Moraš pokloniti svu svoju pažnju samoj svesnosti. To je proces meditacije; onda će ti sve tajne biti otkrivene svesnošću. Svesnost voli tu ljubav-prema-sebi. Ako si zainteresovan samo za svesnost, upoznaćeš je. Ako si zainteresovan za svet, to onda znači da nisi zainteresovan za svesnost. Ako si zainteresovan samo za svesnost, tada će svesnost razotkriti sve tajne i ti ćeš znati šta si. Ovo "ti" će znati ko je, ali svest znači čista svesnost i tamo nema "Ja". Posmatrati sebe, to je samo po sebi meditacija. Držati se samo svesnosti, bez njenog mešanja sa bilo čim, to je znanje bez reči, da JESI. Biće misli ali će biti sve slabije i slabije, tako da će ostati samo osećanje "Ja-jesam-stva"; samo svesnost, bez ikakve aktivnosti. Posmatranje sopstvenih aktivnosti je na nižem nivou, kao posmatranje ljutnje itd., to je izjednačavanje sa telom i umom. P: Da li Maharadž oseća svoje telo?

68

M: Otkrio sam da sve jeste kroz svesnost. Kao što vidim tebe, tako gledam na ovo telo, ali ja sam odvojen od njega. Ja nisam izjednačen sa telom. Svesnost nije ni muško ni žensko, ona je kao svetlost. Svetlost takođe znači i toplotu. Kada se temperatura smanji, doktor će reći da pacijenta više nema. P: Šta je sa reinkarnacijom? M: Čak je i ovo rođenje laž. Osobina "Ja-jesam-stva" je zbog tela. Ti ne znaš da li postojiš ili ne u dubokom spavanju; ne znaš da jesi, to je sve. Ti uopšte nisi rođen; ima samo objave tvog postojanja. Ti si postojao čak i pre svog rođenja; tvoje postojanje je večno, ali znanje da si postojao desilo se kada si bio star nekoliko godina. Brini samo o ovom rođenju. Zašto brinuti o reinkarnaciji? Razmišljaj da li je ovo rođenje tačno.

7. jun 1981. P: Kako se može kontrolisati um? M: Prihvati samo dobro i odbaci zlo i neprestano govori ime Boga - to će ti pomoći da postepeno staviš um pod kontrolu. Ono što ti je prihvatljivo i što ti daje mir je dobro. Ono što tvoj um odbacuje nije dobro. Kada nešto radiš i ima straha od neuspeha, to znači da um nije čist, P: Kako se razvija ljubav prema pevanju mantre? M: U društvu mudraca je možeš razviti. Od 5 sati poslepodne do 6 sati poslepodne, šta se dešava? Svesnost dolazi da sretne svesnost. Neće biti drugog razgovora osim komunikacije između same svesnosti. Neće biti nepoznate treće osobe ili individue koja će se mešati u to. Bog je došao da se sretne sa Bogom. Ti znaš da kakva god osećanja da se jave, ti nisi to.

69

9. jun 1981. M: Radžniš nije mala osoba ili mali osnov. On je ogroman - on je jako velik. On je veliki mudrac. Kada već imaš učitelja (guru) (Radžniša), zašto obilaziš druge mudrace? Pošto već imaš velikog mudraca za učitelja (guru), ne bi trebalo da sediš ovde ni da dolaziš ovamo. Ja ne volim ta kretanja od jednog do drugog učitelja (gurua). Ne volim lutalice. Kakva je razlika između Maharadža i Radžniša? Kada ukloniš slova (tj. imena) u čemu je razlika? Ispitaj "Ja" lutalice pre nego što ispitaš druge. Kakav je rezultat kada ukloniš njegovo ime? Šta si ti bez imena ili titule? Ispitaj ispitivača, ispitaj "Ja jesam". Pre nego što preuzmeš zadatak ispitivanja drugih, ispitaj prvo sebe i vidi da li si stvaran ili nestvaran. Slova "Ja jesam" napisana su spontano određenim mastilom. Šta je to mastilo koje je upotrebljeno za pisanje onoga što ti jesi? U tom mastilu sa kojim su napisana slova "Ja jesam", u tom mastilu ime Tej Sesh Bhagavan je potvrđeno Vedama. Sesh znači ostaci, ono što je preostalo. Šta je ostatak koji označava šta si ti? (Maharadž onda traži od nekoga da ode i da ne sluša ove govore.) Onaj ko je shvatio misteriju o tome šta je, taj neće raspravljati o tome da li je neko velik ili nije. Postao si rob ideje i pošto si postao rob jedne ideje, potpuno si obuhvaćen i potonuo u još više ideja. Daviš se u idejama. Pošto si uhvaćen idejom da jesi, prvom idejom, počeo si da daješ imena, titule i ideje drugima i postao si upleten u to. Iako neko može da se zove znalac (jnani), on uživa zabavljajući se brojnim idejama. Iako takav zna odlično da neće stići nigde, ipak je zauzet brojnim idejama. Taj Tej Sesh Bhagavan je došao spontano i otići će spontano. Šta ćeš ti dobiti za sebe kao "Ja jesam"? U kom položaju ili u kojoj ideji si se stabilizovao kao "Ja jesam"? Čvrsto ubeđenje da sam ja ovo, tri stanja - budno stanje, duboko spavanje i znanje "Ja jesam" - to su elementi Tej Sesh Bhagavana. Ti nisi to. P: Onda ko sam ja? M: Značajan i nepokolebljiv odgovor je da jedino ti jesi. Bacaš udicu sa mamcem u vodu da uloviš ribu. Na taj način, sa idejom da jesi, ti bacaš

70

mamac i loviš mnoštvo ideja o sebi. Tako kada ima pitanja za kojim sledi odgovor, bilo šta što je odbijeno (šta preostane) je to odbacivanje. Pre bilo kog drugog prepoznavanja, ti već jesi. Ako ti nisi, drugi ljudi nisu. Oslanjaš se na intelekt tela i pošto si se stabilizovao u telu ili intelektu, stvaraš ili prizivaš mnoštvo ideja, i u tim idejama si zaglibljen. Govoriš o drugima, obavesti me šta si ti. Pitam za tebe. Šta si ti? Ti si posmatrač. P: Maharadž zna da ja ne znam šta sam. Zašto me to pita? M: Ja ne govorim tebi. Svesnost govori svesnosti o svesnosti. Ko ti je rekao da Maharadž govori tebi? Tvoja osnova je sama po sebi pogrešna. Jedna pojava je primetila drugu pojavu muve. Odatle i ovaj automatski pokret. Ako shvatam šta sam, tj, samo pojava, onda ću znati da su i drugi takođe pojave. Zbog toga, neću imati pitanja, rasprava ili svađa sa njima. Ali, ako ne shvatam sebe, i ako jašem na krilima ideje, onda dajem prednost svojoj pojavi. P: Pošto Maharadž govori jedino svesnosti, on neće govoriti mom neznanju. M: Neznanje će ostati za sva vremena kao što će znanje, takođe, ostati za sva vremena. Ne može biti znanja bez neznanja i ne može biti neznanja bez povezanog znanja. Oboje su suprotnosti u ispoljavanju, jedno ne može da ostane bez drugog. Čak je i ova ideja o znanju samo ideja. Kod znalca (jnani) nema ideje ni o neznanju ni o znanja. Potpuno odsustvo sveg znanja ili neznanja je to stanje pre javljanja svesnosti. Ali ti pokušavaš da protumačiš sve što ja kažem sa različitim idejama i uslovljavaš sebe svim ovim idejama. P: Maharadž mi sve oduzima. Nemam za šta da se držim, pašću. M: Na koliko ćeš se komada razbiti sa tim padom? Sa svim tim, radi šta hoćeš! Druga osoba traga za sobom, ali ti se skrivaš. P: Šta je stvarnost? M: Šta god da je stalno tu, besmrtno, nepromenljivo. Večno uvek jeste, stanje bez iskustva. Nakon toga je svesnost, "Ja-jesam-stvo", telesno iskustvo i život. Tvoja iskustva su u polju svesnosti. U polju svesnosti ne

71

možeš imati iskustvo istine. Zapravo, ne može biti iskustva istine jer si ti To u konačnoj analizi. Kako može biti iskustva istine? Ona je pre postojanja. P: Šta se može učiniti da bi se iskustvo nastavilo? M: Nijedno iskustvo nije trajno. Ti si trajan. Iskustva su u polju svesnosti, koja je vezana za vreme. P: Kako stići izvan vremena? M: Kako si došao? Doživljavanje stvari se dešava nesvesno ili spontano. Znajući ne možeš otići u to. P: Možemo li izaći iz toga znajući? M: Hoćete da izađete? Mora se tačno znati šta je vreme i šta ste vi. Prvo to morate saznati. Koji je vaš korak? Vi hoćete da iskoračite iz vremena. Šta je vreme? P: Vreme je želja. M: Nikako, vreme znači prostor. P: Ima podele u prostoru. M: Šta god da si postavio pred Maharadža kao znanje, sve su to pogrešne ideje. Da li imaš znanje da rođenje znači nesreća? P: Bol rođenja, a ne znanje. M: Igranjem rečima i idejama, nećeš biti oslobođen. P: Šta treba da se uradi? M: Nemoj čak ni da prihvatiš ideju da moraš da uradiš bilo šta. P: Šta da uradim sa bolom? M: Kako je došao, tako će i proći.

72

P: Moram li postati nepokretan? M: Skačeš naokolo! Ti razumeš šta ja kažem, ali se plašiš da je takozvano znanje koje si prikupio obezvređeno. Krišnamurti je rekao šta god je rekao, vrlo ispravno, ali da li ti to prihvatš u potpunosti? Šta god da ti Maharadž kaže, ti pokušavaš to da upiješ kroz ideje.

10. jun 1981. P: Zaspim kada meditiram. Šta mogu da uradim da to prevaziđem? M: Nemoj uopšte o ovom problemu da raspravljaš sa mnom. Ti si u tri stanja: budnom stanju, dubokom spavanju i znanju da jesi, pa zašto se onda baviš stanjem koje nisi? Zašto si zainteresovan? To se spontano dešava. Moraš da razumeš da kada se stabilizuješ u stanju koje je pre budnog stanja, dubokog spavanja, pre reči pa čak i pre svesnosti, nešto se dešava u tvom telu bez da ti to radiš. Ostavi to na miru. Ne postavljaj pitanja o tome. Ti si na ovoj strani a ako se nešto dešava, zašto se brineš o tome? Budi svoj. Ako si svoj, ne treba da brineš o tome šta se dešava na drugoj strani. Ti si zainteresovan za svoje iskustveno stanje. Ima tako mnogo iskustava; kao što je: video sam plavo svetlo, popeo sam se, itd, nemoj mi govoriti sve te stvari. Budi svoj, a ne iskustva. Ovo je takođe prolazna faza, a ti joj pridaješ preveliki značaj tako što govoriš: "Oh, pa to je nešto!" To se dešava prirodno. Bio je jedan gospodin koji je došao kod mene i rekao mi je da bi počeo da plače i jeca 10 minuta kada je meditirao. Mislio je kako je to velika stvar koja mu se dešava u procesu Samospoznaje. Kakva je svrha uzbuđivati se i govoriti: "Oh! Počeo sam da plačem!" Pa šta! Ti nisi taj koji plače, ti nisi tvoje emocije, zar ne? Toliki ljudi dolaze kod Maharadža da mu govore o duhovnim iskustvima kroz koja su prošli u toku meditacije, samo da bi pokazali ljudima "Ja sam nešto!" Kada padaš u spavanje, budi pažljiv i potseti se: "Ja sam ispoljeni apsolut (brahman)", u tom trenutku, na granici. Dok spavaš, tvoja nadiskustvenost je pre uma, i nastavlja se takođe za vreme spavanja. Ako padaš u spavanje izgovarajući mantru ili Božije ime (japa) i oko ponoći se probudiš, otkrićeš da se izgovaranje mantre ili Božijeg imena (japa) nastavlja. Ako si pažljiv, budi svestan sebe i videćeš svetlost u najdubljim skrovištima srca.

73

11. jun 1981. M: Šta ti znaš o svom telu? Šta je to i šta si ti? Telo je forma ili oblik. Ukus tela hrane je znanje "Ja jesam". Koja je tvoja osobnost koju osećaš ili doživljavaš u ovom telu? Tvoje reči su ispravne, ali da li si ti reči? Nosiš odeću - ali da li si ti odeća? Nema trajne forme. Telo se neprestano menja. Sve dok se izjednačavaš sa telom, nećeš biti zadovoljan. Ovo je prostor, ja nisam prostor. Moraš imati čvrsto uverenje o svom Sopstvo. Moraš osećati duboku potrebu da znaš sebe. Milost je uvek tamo. Tvoje prvo ubeđenje, da "jesi", koje je pre reči, tome si dao oblik tela. Odbaci tu telesnu osobnost. Pre reči ti jesi, samo budi to. P: Kako mogu biti to? M: Šta god da jesi, nemoj tome davati bilo kakav oblik ili obrazac, to je sve. Ako ti jesi, onda sve drugo jeste. Obožavanje knjiga i posvećenost knjigama neće te odvesti nigde. Budi svoje Sopstvo. Budi posvećen svom Sopstvu, obožavaj samo to. Obožavaj znanje "Ja jesam" kao Boga, kao svog učitelja (guru). Da li prvo vidiš svoju sliku u ogledalu ili znaš da si pre toga? Šta je prvo? Ako ti nisi, možeš li videti svoju sliku u ogledalu? Odustani od pokušavanja da procenjuješ stvarno Ja ili lažno Ja, nego poveži Ja sa Apsolutom (Brahman), Ja sam Apsolut (Brahman). Šta god da si čuo dovoljno je dobro za tebe. Nije potrebno dalje slušanje nikakvog ovakvog znanja. Šta god da si slušao do sada dovoljno je dobro za tebe ako upiješ to i boraviš u tome. Ništa više ti neće biti dostupno. Ti si Apsolut (Brahman) u ukupnosti, ništa više. Na žalost, ti si uslovio svoje Sopstvo da veruje da si ti, Apsolut (Brahman), telo. Sada znaš da nisi telo. Zašto si tako preplavljen tom lažnom telesnim osobnošću "Ja"? Imaš mnogo znanja ali to se odnosi na praktičan svet. Do sada nisi dobio znanje o Sopstvu. Ja neću da pričam o svetovnom znanju. To se ne završava ovde. Ovo je svet. Svet je prekriven prostorom. Znanje o prostoru je tamo. Prostor je sadržan u znanju "Ja jesam" a pre "Ja jesam" je prostor čiste svesnosti (chidakash). Prostor čiste svesnosti (chidakash ("Ja-jesam-stvo")) je izvor univerzuma. Prostor čiste svesnosti (chidakash) je koren prostora uma. Ne može biti nikakvog znanja o tome da sam ja kao ovo ili ja sam kao to; ti ne možeš biti kao ovo ili kao to. Zbog prostora čiste svesnosti (chidakash), veliki prostor (etar (mahakash)) je tamo.

74

Prostor sveta je tamo zbog prostora uma, ili pre uma. Jedan prostor je prekriven suptilnijim i prostranijim prostorom. U osnovi tog prostora je znanje "Ja jesam". Ako neko boravi u znanju prostora čiste svesnosti (chidakash), shvatiće da nema rođenja i nema smrti.

14. jun 1981. P: Neprestana dnevna aktivnost čini um sporim. Želim da znam kako um učiniti pažljivim. M: Ja ne govorim o telu i umu i o tome šta se dešava u svetu. Ja govorim samo o tvojoj istinskoj prirodi, a tvoja istinska priroda je osećaj prisustva koji imaš, ova svesnost. Ako nisi svestan, onda za tebe nema sveta. Nema ničeg tamo. Svet postoji za tebe samo kada si svestan, tako da o ovoj svesnosti, osjećaju prisustva, ja govorim. Jednom kada ovaj osećaj prisustva dođe, kako ti deluješ i šta radiš u svetu ja se time ne bavim. Ovaj osećaj prisustva, ova svesnost, zar nije pre bilo čega drugog? Čak i razmišljanje o bilo čemu za šta moraš da upotrebiš um, ako nisi svestan, može li ikakva misao doći? Zbog toga, ovaj osećaj prisustva, ova svesnost, zar nije to osnovna stvar bez koje se ništa drugo ne može desiti? Ništa - ni misli, ni ideje - ne mogu se javiti sami od sebe. Nijedna aktivnost ne može da se javi ako nema osećaja prisustva. Osećaju prisustva ne treba nikakva aktivnost uma da bi znao da si prisutan. Ne treba da se pitaš: "Jesam li ja prisutan, jesam li ja svestan?" Ima tog instinktivnog osećaj prisustva, ti znaš da si prisutan. Ovaj osećaj prisustva, to nije osećaj da sam ja prisutan, da si ti prisutan ili da je prisutna ikakva osoba. Osećaj prisustva je osećaj prisustva, kao takav. Zbog toga što se neko izjednačava sa svojim telom, on misli da je rođen i da će umreti. Ono što je rođeno je uopšteni osećaj prisustva. Osećaj prisustva koji je došao spontano će otići spontano. Nema osobe osim kroz izjednačavanje sa telom. Osećaj za vreme ili trajanje ili događaj koji se dešava u vremenu, sve to može da se dogodi samo ako ima svesnosti. Ako nema svesnosti, da li imaš osećaj za vreme? Ima fitilja i ima goriva; samo tada svetlost može biti tamo. Tako da svetlost zavisi od trajanja goriva. Tako nastaje faktor vremena. Osećaj prisustva, ova svesnost, je sve. Pa otkrij kako se to javlja i koliko dugo će trajati. Kao što će svetlost ostati onoliko dugo koliko ima goriva, tako će

75

ova svesnost trajati onliko dugo koliko ima goriva, a gorivo je telo, koje je napravljeno od pet elemenata koji su gomila hrane. Ako se hrana stalno ne obezbeđuje telu, telo neće trajati, a ako telo neće trajati, onda ni svesnost neće trajati. Zato će ova svesnost zavisiti od toga koliko dugo ima tela. Čak ni ova svesnost nije sve i neće trajati zauvek. Otkrij kako se ta svesnost javila, izvor svesnosti. Šta je ovo telo? Telo je samo gomila hrane i vode. Ova hrana i voda sigurno nisu ti, a ova svesnost je samo priroda ove hrane i vode. Zato ti si nešto odvojeno i od tela i od svesnosti. Sve dok ima tela, svako ko se smatra osobom ima kao svoju jedinu vrednost osećaj prisustva, ovu svesnost. Ophodi se prema tome kao prema najvišem Bogu i ne obožavaj ništa drugo osim osjećaja prisustva, a kad postaneš jedno sa osjećajem prisustva, onda će šta god da je neophodno za put duhovnog znanja nići samo od sebe. Ako imaš bilo kakvih problema ili pitanja koja te brinu, otkrićeš da su ti problemi i ta pitanja zasnovani na tvojoj izjednačenosti sa telom i umom kao sa osobom. Ako te izjednačenosti nema, onda ne mogu da se jave nikakva pitanja. Doći ćeš do ovog zaključka.

16. jun 1981. M: Svako radi svoj sopstveni posao, ali svako ima svoju sopstvenu osobinu. Ovde su neki testovi da znaš da li si na duhovnom putu ili nisi. Istraži o čemu razmišljaš u toku dvadesetčetvoročasovnog dana. Kažeš da si stekao znanje o Sopstvu, da si sakupio znanje o Sopstvu; ipak, tokom celog dana o čemu raspravljaš unutra,u toku svog uma? Raspravljaš o svojim dnevnim poslovima. Ne raspravljaš na način na koji se raspravljanje dešava ovde o tvojoj osobnosti, o tome šta si ti; o tome ne raspravljaš. Ima li neko ovde ko raspravlja sa samim sobom jedino o Sopstvu? Ti se podudaraš sa osobinom snage svog razmišljanja. Ja sam, takođe, nemiran. Vrsta bola i patnje kroz koju sada prolazim, niko drugi na mom mestu ne doživljava u svetu. Ova priča nije za svačiju upotrebu.

76

Izvan polja svesnosti koje se javlja iz tela, nema doživljaja svesnosti. Želim da govorim o tom stanju izvan polja svesnosti. Ima miliona imena, ali se sva ta imena odnose na objektivni svet. Čak i naziv "roditelji" je takođe zbog tela; kao rezultat tela javio se ovaj naziv "roditelji". Želim da jasno shvatiš da bez telesne svesnosti nema Apsoluta (Brahman); Apsolut (Brahman) jeste zato što svesnost jeste, a svesnost jeste zato što telo jeste. Telesna svesnost je rezultat pet elemenata. Telesna svesnost i svet se ne razlikuju; oni su isti. Razmišljaj na ovaj način. Šta god da je shvaćeno umom i intelektom jeste ovaj objektivni svet. Iako si čuo ove govore, još uvek ćeš biti zanet svojim zamišljenim iskustvima. Ovo je telo napravljeno od hrane, ali šta je tvoja istinska osobnost? To je nešto kao telo potpuno dovedeno u red, kao žitarice koje si uskladištio dovedene u red. Ovo je samo hrana. Ovo je telo hrane i svesnost. Apsolut je tvoja istinska osobnost. Dao sam ti neku naznaku Apsoluta. Nisi nadišao svesnost, a svesnost je prvi korak. Potpuna svesnost nije kraj.

18. jun 1981. M: Ljudi dolaze ovamo jer osećaju da ima potrebe da dođu. Svesnost u tvom telu oseća zadovoljstvo zbog dolaska ovamo. Sve dok svesnost oseća potrebu za bilo čim, bićeš prisiljen da to radiš. Kada svesnost ode, neće više biti ropstva. Osim ovog osećaja prisustva, koji imamo zbog svesnosti, šta je bilo ko dobio? Prave sreća, bez svoje suprotnosti, može biti samo kada svesnost ode. Sve dok je svesnost tu, dotle su tu i sreća i nesreća. Čiste sreće može biti samo kada nema svesnosti. Šta god može biti opaženo je potpuno različito od onog što ja jesam. Ja sam razumeo svoju stvarnu prirodu (swarupa) i ja sam to; to nema nikakve veze sa bilo čim što je ispoljeno. Nikada se ne možeš izolovati od svesnosti osim ako svesnost nije zadovoljna sa tobom i ne oslobodi se tebe. Svesnost ti otvara kapiju da bi prevazišao svesnost. Ima dva elementa; jedan je zamišljena, dinamička svesnost koja je puna ideja, i drugi je nadiskustvena svesnost. Čak ni ideja "Ja jesam" nije tamo. Zamišljeni apsolut (brahman) sa osobinama, onaj koji je pun ideja i sa

77

osobinama, je rezultat delovanja tela. Ova svesnost je mrtva za mene; nema je. Prevazišao sam to. Tako da šta god da jeste, jeste ta druga svesnost, ta koja je bez ideja. Osnov koji je zamišljen i pun osobina, a koji sam ja prevazišao, bio je kao jedan veliki okean. Sada je uglavnom isušen, samo je talog ostao. Samo jedan veoma mali deo je još tu, samo nekoliko delića. To što je prožimajuće i prevladavajuće je bez ideja ili osobina. Ono što ostaje ti govori sada. Gde je pitanje rođenja i smrti za taj preostajući osnov? Ti si, sa svojom mudrošću, zaglavljen ovde; zalepljen si za određene ideje. Da nisi imao ideja, zašto bi dolazio ovamo? Proučavaš samo one ideje koje se javljaju iz tebe. One ideje koje ti se ne sviđaju, neće ti se ni pojaviti. Pretpostavimo da ne voliš matematiku, taj predmet ti neće biti interesantan; on je nepoznat tvojim idejama. Bićeš angažovan samo predmetima i stvarima koje voliš. Analiziraj svoje misli i vidi da li je ovo istina. Otkrij prirodu svojih misli. Da li su one duhovne? Ja boravim u stanju gde nema uma.

19. jun 1981. M: Sva dešavanja su samo u telesnoj svesnosti. Osobnosti postoje samo u telesnoj svesnosti. Uobičajeno znanje se tiče jedino telesne slike. Ti nisi telo, ti si svesnost. Nema traga osobnosti, to je ispoljena svesnost koja deluje. Ova dinamička, ispoljena svesnost je uvek u tečnom stanju. Niko ne može da kaže šta će se desiti. Ova dinamička svesnost nema nikakavu ideju o tome da će joj se nešto dobro ili loše desiti; to se samo dešava. To niko ne radi. Poruka "Ja jesam" je tu. Tok uma je takođe tu, to nije osobnost, to je svesnost. Sama ideja da si telo je smešna; svesnost doživljava svoje ispoljavanje. Retko koje biće će ovo shvatiti. Svetovni život znalca (jnani) znači potpuno delovanje svesnosti. Normalno, osoba koja stalno o drugima misli kao o osobama neće o njima misliti prosto kao o delovanju svesnosti. Igra svesnosti se neće spustiti na osobni nivo. To je potpuno drugačije, to je samo ispoljavanje.

78

Zar ti nisi učenik velikog Mudraca? Koliko godina ideš kod njega? P: Sedam ili osam godina. M: Zašto si onda došao ovamo? P: Želeo sam da vas vidim, želeo sam da vas sretnem. M: Kada si stabilizovan u svom sopstvenom Sopstvu, onda nema različitosti, ti si sve. Ako boraviš u svom sopstvenom Sopstvu, ti si kao prostor i nema više dvojnosti. Širok si i suptilan kao prostor, i to je oslobođenje. Nisi uslovljen nikakvim imenom ili formom. Ako si kao prostor, u čemu je smisao ići svuda? Prostor koji je ovde je takođe svuda. Duhovnost nije dečja igra. Moje rečenice će iscepati na komade sumnje svakoga ko me sluša. Pre svega, boravi u svom sopstvenom Sopstvu i prevaziđi ga, a u prevazilaženju, shvatićeš svoje Najviše. Reči koje izviru ovde nisu posuđeno znanje, koje je dostupno u spisima i drugim knjigama; ovo je iz direktnog iskustva. Nirupana znači normalan rad ovih profesionalnih duhovnih ljudi, oni će objašnjavati znanje iz raznih knjiga. Moraš u potpunosti shvatiti šta si ti, ili šta bi mogao biti kada ništa nije. Kada ništa nije, ti još uvek jesi. Šta je to ti? To je sve jedno, i kada sve jeste, ti još jesi; to je razumljivo, ali kada ništa nije, kako ja mogu biti?

21. jun 1981. M: Bilo koja slika koju imaš o sebi nije istina. Istinsko znanje je boraviti u svom sopstvenom Sopstvu. Pokušaj da razumeš sve ovo znanje koje sada skupljaš. Takozvano znanje koje dobijaš svuda govori samo o neznanju; ono ne može da govori o Sopstvu, istinskom znanju. Sve što je obavljeno umom nije istinsko znanje. Istinsko znanje se ne može lako shvatiti. Da sam pre imao iskustvo "Ja jesam", da li bi me zanimalo da uđem u matericu svoje majke? Pre ulaska u matericu nisam znao sebe, nije bilo znanja o "Ja-jesam-stvu". Sve takozvano znanje je umrljano rečima, koje su samo neznanje. Ti, Apsolut, gledaš budno stanje, znaš svesnost, znaš stanje spavanja; zato, ti nisi to.

79

Među milionima ljudi koji su došli i otišli, gde sam ja ubrojan među njima? Nema osobnosti povezane sa bilo kojom od tih formi, ali ja sam uvek bio, i jesam, potpuno delovanje. Bez mene delovanje ne može da se dogodi. Ja sam potpuno delovanje svakog trenutka, milionima godina pre ili sada. Uprkos mom jasnom razumevanju prethodnog, telesno trpljenje mora biti prođeno zbog svesnosti. Ime svesnosti je sâmo trpljenje. Život trpljenja je skoro gotov. Koji god je ovo osnov, zajedno sa telom i svesnošću, on doživljava sve trpljenje i zna da je vredan milione dolara, kao ćup zlata. Ovaj osnov, koji je razumeo i shvatio šta su trpljenje i svesnost, vredi milione. Ja ne sledim duhovnost masa. Na ovom mestu uobičajena duhovnost vam neće biti udeljena. To Najviše ti nikada ne može biti izgubljeno; šta god da si izgubio, izgubio si samo reči. To Najviše ti zna ili oseća "Ja jesam" bez reči. Kroz ovo "Ja jesam" dolazi svetovno znanje. Ti nisi u izolaciji, ti si sastavni deo svetovnog znanja, Osobno sopstvo (jivatman) je onaj ko se izjednačava sa telom i umom kao osobom odvojenom od sveta. Sopstvo (Atman) je samo postojanje, ili svesnost, koja je svet. Najviši osnov koji zna postojanje ne može se uopšte imenovati. Ne može mu se prići niti ga se može usloviti bilo kakvim rečima. To je Najviše stanje. Ne želim popustljive i ponizne učenike, želim da budu moćni, kao što sam ja. Ja ne pravim učenike, nego Učitelje (Gurue). Želim da uskočiš u epruvetu u procesu ovog istraživanja.

21. jun 1981. poslepodne P: Kako da ostanem stabilan u svesti? M: Znaš da jesi. To je sâmo po sebi svest. Ako misliš da moraš da budeš svestan, onda to postaje iskustveno stanje. Želiš da doživiš nešto. Nemoj da prepoznaješ svoje telo kao sebe. To je u redu za tvoje dnevne poslove, izjednačavanje sa telom, ali kada moraš da shvatiš sebe, ne shvataj da si telo. Imaš znanje "Ja jesam". To sâmo po sebi znači da ti jesi. Svest je to stanje u kome svesnost tone u sebe.

80

Ovo telo je izraz proizvoda potrošene hrane. Materijal je potrošen u obliku hrane i ovo je rezultat. Kada hrane bude sve manje i manje, telo obavezno bude mršavo, bude tanko. Ovo nije tvoja osobnost. Ovo nije tvoja slika. Ovo je kutija za užinu (misleći na telo). Zašto je ovo lice postalo mršavo? Zato što je snabdevanje hranom smanjeno. Telo hrane nisi ti. Budno stanje nisi ti. Stanje dubokog spavanja nisi ti. Ti znaš budno stanje. Pošto znaš budno stanje, ti nisi budno stanje. Ti znaš stanje dubokog spavanja; zato, ti nisi stanje dubokog spavanja. P: Ja sam izgubljen. M: To Najviše "ti" ne može nikada biti izgubljeno. Šta god da si izgubio, izgubio si samo reči. Ko ti je rekao da si izgubljeni? Ti znaš da jesi, "Ja jesam". U trenutku kada se osećanje "Ja jesam" pojavi, svet se, takođe, pojavljuje. "Ti jesi" nije sâmo, u izolaciji. Ti si sastavni deo svetovnog znanja. U hijerarhiji svesnosti ima tri faze: 1. Individualno sopstvo (jivatman) je onaj ko se izjednačava sa telom i umom. Onaj ko misli ja sam telo, osobnost, osoba odvojena od sveta. On se isključuje i izoluje od sveta kao odvojena osoba zbog izjednačavanja sa telom i umom. 2. Sledeće, samo postojanje, ili svesnost, koja je svet. "Ja jesam" znači ceo moj svet. Jedino postojanje i svet. Zajedno sa postojanjem, takođe, je osećan svet - to je Sopstvo (Atman). 3. Najviši osnov koji zna da ovo postojanje uopšte ne može biti nazvano. Ne može mu se prići niti ga se može usloviti bilo kakvim rečima. To je Najviše stanje. Hijerarhiju objašnjavam jednostavnim rečima kao: Imam unuka (to je individualno sopstvo (jivatman)). Ja imam sina i ja sam deda. Deda je izvor sina i unuka. Tri faze ne mogu biti nazvane znanjem. Naziv znanje dolazi na nivou postojanja. Preneo sam ti suštinu mojih učenja. Sa kojom osobnošću ti sebe sada prepoznaješ? Sa kojom si osobnošću došao u ovaj svet? Sa kojom bi osobnošću voleo da napustiš ovaj svet? Obično se ljudi drže ove telesne osobnosti, ali sada sam ja bacio preko

81

ograde ovu osobnost - ti nisi telo. Pitam: "Šta si ti? Šta bi sad bila tvoja osobnost, pošto nisi telo?" Šta god bi rekao rečima, bilo bi netačno, bilo bi pogrešno. Ti se uporno držiš tela kao sebe. Moraš imati čvrsto uverenje da nisi telo, pa čak ni svesnost u postojanju. Eksperimentiši na sebi. Posmatraš štap, da li govoriš štapu: "Ja te posmatram?" Ništa nije korisno, nikakav govor nije koristan kada je neko sa sobom. Kada neko utone u svoju istinsku osobnost, ništa nije važno, jer ništa nije. Kada "Ja" utone, sve je to svesnost.

22. jun 1981. prepodne M: Ova svesnost i "Ja jesam" su zbog čega? Šta je osnovni materijal koji je neophodan da bi to niklo? To je pet elemenata, tri svojstva (guna), i neuzrokovan uzrok pojavnog postojanja (prakriti)-Sopstvo koje boravi u srcima svih stvari (purusha). Svi oni rezultiraju u ovom prostoru "Ja jesam". Šta imaš osim sećanja? Sećanje je rezultat pet elemenata i tri svojstva (guna), osam elemenata. Pa kada je taj osnovni materijal dostupan, samo onda ima sećanja - sećanja na bilo šta, i konačno, najvažnije, sećanja da jesi. Trenutno, osećanje da jesi je takođe sećanje. Da bi se održalo to sećanje "Ja jesam", svi ovi sirovi materijali su neophodni. Ti nisi to "Ja jesam". Ti si, kao Apsolut, pre ovog "Ja jesam". Ovo "Ja-jesam-stvo" je proizvod ovih sirovih materijala, ali ti, kao Apsolut, nisi to. U najboljem slučaju, mogao bi reći "Ja jesam", ali šta je to "Ja jesam"? "Ja" je samo reč. Pre svega ima reči a onda ima samo sećanja. Ti nisi sećanje. Ko je bio u stanju da zadrži sećanje kao "Ja jesam"? Jednom kada je sav taj sirovi materijal nestao, gde je onda sećanje "Ja jesam"? Tvoj najvažniji korak jeste da čvrsto stojiš u svojoj osobnosti kao energični, osnov ispoljene svesnosti. Stabilizuj se samo ovde. Ovo je tvoj prvi korak. Nema ničeg drugog osim znanja da jesi, samo budi to. Ništa više, ništa manje.

82

Ne možeš videti zrake svetlosti, kao takve, oni se odražavaju jedino kada sretnu drugi objekat. Slično, "Ja-jesam-stvo" je prekid zbog ovih pet elemenata i tri svojstva (guna). Zato je osećanje "Ja jesam" osećano; ali, bez osećanja "Ja jesam", ti i dalje jesi. Sama svetlost izvire iz sunca. Sve je uskladišteno, pet elemenata su tamo; to se odražava kao sunce. Svetlost se vidi kao sunce jer je nešto tamo; da nečega nije bilo, zraci svetlosti bi se rasuli svuda i postali nevidljivi kao izvor svetlosti. Mahakash je beskonačan prostor. Beskonačan prostor je taman. Taman je kao kada zatvoriš oči. U tom fizičkom prostoru ceo univerzum se javlja, dešava se i uništen je. Na kraju, šta je rezultat svih iskustava koja se dešavaju u igri svesnosti? Ona su samo nestala, završavaju u čistom prostoru. Ceo svet je uvek promenljivo stanje. Nijedna forma neće ostati trajno. Na kraju sve forme će nestati u prostoru i postati bezoblične. Govorim neposredno iz mog sopstvenog iskustva, ne iz bilo koje knjige. Milioni ljudi, životinja i drugih bića su došli i nestali. Ali, zbir univerzuma - da li je postao veći ili manji? On ostaje nepromenjen. (Oni nikada neće postati manji. Oni su uvek tamo.) Sa svim tim milionima formi u svetu, može li "moja" slika ostati trajno? Trenutno imaš jedino osećanje "Ja-jesam-stva" i zbog tog osećanja ceo svet je ispoljen. Jednom kada su milioni ljudi nestali, kakvi su tragovi ostali od njih? Zaboravimo duhovnost za sad. Među svim mojim iskustvima, imao sam prilike za radost, sreću i nesreće. Koji deo nesreće ili sreće i dalje ostaje? Onaj ko je prevazišao svesnost, ili onaj ko je video kraj ovoga, za takvog, gde je pitanje o bilo kakvom dobitku ili gubitku? Znam vrlo dobro da ovo saznavanje neće ostati. Boravim u tom stanju ne saznavanja. Pa, pošto je ovakav slučaj, gde je pitanje nečijeg uključivanja u delovanje. Sa takvom duhovnom opredeljenošću, može li neko biti dirnut svetovnim ili porodičnim životom?

83

22 jun 1981. poslepodne M: I iskustvo i onaj ko doživljava iskustvo će nestati. Neću dalje razrađivati. Promene su izražene u svesnosti i tako svesnost postaje suptilnija i suptilnija. Forme su rastvorene. Prvi korak na putu duhovnosti je razviti to uverenje da ja nisam ni muško ni žensko. Tražeći spolja svetlost i zvuk, svi učenici prođu kroz neko duhovno iskustvo, a to je samo po sebi ropstvo. Oni upoređuju svoja iskustva sa drugima. Ti učenici misle da su jako napredni. Privučeni su iskustvima zvuka i svetla, itd., jer se izjednačavaju sa telom. Žele oblik i uzorak; zato, uživaju u iskustvima koja označavaju oblik i uzorak. Treba da budeš kao prostor. Ako obraćaš pažnju na stvari izvan tebe, bićeš zanet. Ako si prostor a ne telo, onda u toj fazi telo ne ostaje kao telo jer nema nikog da proceni telo kao telo. U prostoru čiste svesnosti (chidakash) procenjuješ svet kao ime i oblik, ali kada ime i oblik nestanu, dolazi do rastvaranja. Sve forme se rastvaraju u veliki prostor (etar (mahakash)). Ti procenjuješ formu, da je ona kao ovo ili kao ono. Kada nema procenjivanja, nema uma, to je kao prostor. Prostor čiste svesnosti (chidakash) je taj sirovi materijal pomoću koga procenjuješ šta god doživljavaš ili šta god posmatraš. U procesu postajanja suptilnijim, spoljašnje forme su rastvorene u veliki prostor (etar (mahakash)); nema više imena i oblika. Istovremeno, proces procenjivanja i delovanje uma se zaustavljaju, sami se rastvaraju u prostor čiste svesnosti (chidakash). Kada i veliki prostor (etar (mahakash)) i prostor čiste svesnosti (chidakash) postanu tihi, to samo je prostor i ti si prostor. Zbog spoljašnjeg tela "Ja-jesam-stvo" je osećano. Ipak, u odsustvu tela, "Ja-jesam-stva" i dalje ima bez osećanja "Ja jesam". Ja sam uvek prevladavajuć.

23. jun 1981. M: Kao što nisi odeća koju nosiš, slično tome, nisi ni ovo telo. Ovo je najvažniji korak. Polako ćeš shvatiti da si kao prostor, jer je prostor početak i kraj svega. Pretpostavimo da si bolestan: želiš da znaš sve o svojoj bolesti, što je bolest ozbiljnija to bi više želeo da znaš o njoj.

84

Slično tome, ovo "Ja-jesam-stvo" je takođe kao bolest. Sada moraš početi da sakupljaš znanje o tome. P: Kako početi? M: Počni sa telom. Iz tela dobijaš znanje "Ja jesam". U ovom procesu postaješ sve suptilniji. Kada si u poziciji da svedočiš znanje "Ja jesam", dostigao si najviše. Na ovaj način moraš pokušati da shvatiš i seme znanja će nići u tebi. Kada stigneš do kraja materijalnog, svetovnog znanja, u toj fazi prevazilaziš posmatrača i posmatrano. To znači da si u istinskom stanju postojanja. Posle toga ulaziš u stanje prevazilaženja postojanja, gde nestaju osobnosti posmatrača i posmatranog. Pretpostavimo da te neko zlostavlja i ti otkriješ ko je to. Da li je to telo? To nije telo. Šta bi, onda, to moglo biti? Na kraju, dođeš do zaključka da se to spontano događa iz toga šta god to telo jeste. Nećeš to pripisati nijednoj osobi. Kada je tvoja osobnost rastvorena, nećeš nigde videti osobe, to je samo delovanje u svesnosti. Ako to klikne u tebi, veoma je lako shvatiti. Ako ne klikne, najteže je. To je veoma duboko i veoma jednostavno, ako je ispravno shvaćeno. Ono što ja govorim nije opšti tok uobičajenog duhovnog znanja. Kada dostigneš stanje gde je telo prevaziđeno, um je prevaziđen i svesnost je, takođe, prevaziđena; od tada sve je samo dešavanje iz svesnosti, koja je rezultat tela i nema vlasti ili činioca. Kada zvuk izvire iz tela, to ne znači da neko govori, to je samo izviranje reči, samo dešavanje, ne činjenje. Ako shvatiš osnovu u potpunosti, to će te odvesti daleko, duboko u duhovnost. Apsolut jedino prevladava. Nema ničeg osim Apsoluta. Neispoljeno se ispoljilo, to ispoljeno stanje je Učitelj (Guru) i univerzalno je. Ko je taj što prepoznaje ovo telo i um? Ovo "Ja-jesam-stvo" koje prepoznaje telo i um je bez imena i forme i već je tamo.

85

25. jun 1981. M: Nadahnut sam da govorim, ali nemam energije. Ali, šta god da kažem biće toliko duboko da će vrlo malo ljudi shvatiti. Za početak, sve se dešava u prostoru kosmosa i to rezultira objektivnim delovanjima u svetovnom prostoru. Sve se ovo dešava spontano. Nema tamo tvorca ni činioca. Na nivou sveta, različita tela su stvorena, a na nivou tela, nailazimo na privlačnost tela; pre svega našeg sopstveno tela, a onda privlačnost drugih tela. Šta god da se dešava u ovom objektivnom svetu, instrumenti i sredstva dolaze iz prostora. Sirovi materijal dolazi iz prostora. Prostor je tamo pre svetlosti. Kada je svetlost skupljena zajedno, ona se odražava kao sunce. Pošto je sve ovo teško razumeti, najbolji predloženi pravac je pevanje duhovnih pesama (bhajan)! Utvrđivanje dobrog i lošeg je učinjeno samo kroz reči. Reči ili zvuci su izrazi prostora. Samo na nivou reči neko misli da će se desiti nešto dobro ili loše; kada se neko izjednači sa prostorom, to je kraj dobrog i lošeg. Pre svega, ti izjednačavaš nešto kao dobro ili loše za sebe. A onda si, u naporu da stekneš dobro ili se oslobodiš lošeg, izmislio Boga - onda obožavaš takvog Boga i pevaš duhovne pesme i moliš se tom Bogu da ti se dogodi nešto dobro.

27. jun 1981. P: Šta je meditacija? M: Biti jedno sa TIM zbog čega znamo da postojimo u meditaciji. Ima brojnih imena koja su davana Bogovima. Sva od njih predstavljaju istu stvar - ona predstavljaju ovo znanje da jesi, ovo postojanje, ovu svesnost. Ovo znanje se ne odnosi na osobu, već na osećaj prisustva kao celine. Umesto da prihvatiš ovo znanje kao ukupno delovanje, ti želiš da ga isečeš na deliće i komadiće, uzimajući deo za sebe, na osnovu neke ideje. Bilo koje znanje zasnovano na ideji nije istinsko znanje. Nema takve stvari kao što je entitet. Sada znaš da si budan zato što si ovde i imaš to znanje. Nema ničeg drugog osim ovog znanja, nema entiteta.

86

Kada boraviš u ovoj svesnosti vidiš da ti ne radiš ništa, sve to se dešava spontano. Nema pitanja o tvom pokušavanju da uradiš bilo šta. Ne možeš da pokušaš da budeš Sopstvo, jer ti jesi svoje Sopstvo. P: Brinem za svoju porodicu. Želim da imaju duhovne sklonosti i da budu probuđeni duhovno. Pokušavam da ih nahranim ovim znanjem M: Ako zaslužuju, čime god su hranjeni biće prihvaćeno od njih.

28. jun 1981. M: Nicanje Ja sam Apsolut (Aham Brahmasmi) se dešava na nekom suptilnijem mestu a kada raste, raste neprestano. Šta je značenje ovog nicanja? Ono znači da sam ja Apsolut (Brahman); a onda počinje nadahnuće, instinkt. Dublje značenje Ja sam Apsolut (Aham Brahmasmi) je instinktivan, nadahnut rast iznutra, čvrsto uverenje da sam ja Apsolut (Brahman). Takav, u kome je počeo ovaj rast Ja sam Apsolut (Aham Brahmasmi) bi mogao da doživi trpljenje, ali on neće izgubiti svoje razumevanje ili nicanje Ja sam Apsolut (Aham Brahmasmi). To je čvrsto ukorenjeno. "Aham Brahmasmi" znači "Ja sam Apsolut (Brahman)", ali pre nego što kažeš "Ja sam Apsolut (Brahman)", ti si već jedno sa Apsolutom (Brahman), tek onda možeš da kažeš "Ja sam Apsolut (Brahman)". To je baš kao budno stanje. Nakon buđenja, mogao bi reći "Probudio sam se". Tako da budno stanje prethodi tvom govorenju "Probudio sam se." Postoje dva načina primanja znanje. Jedan je kada si naučen znanju, primaš ga spolja. Drugi način je kada znanje raste iznutra, instinktivno. Do sada da li si shvatio svoje Sopstvo svojim Sopstvom? Još nisi video svoje Sopstvo, pa kako onda možeš da budeš uveren u to šta si? Sa čim god da si se izjednačio u ovom trenutku je samo telo i intelekt u tvom telu. P: Mora se koristiti intelekt da bi se shvatilo. Mnogo sam čitao. Možda će trebati neko vreme da pokušam da razvijem dublje emocionalno razumevanje?

87

M: Da bi shvatio šta si i konačno se izjednačio sa Sopstvom koje ti jesi, moraš upoznati nekoga ko se izjednačio sa Sopstvom i ko je takođe shvatio Sopstvo u potpunosti. Da li si naišao na tu tvoju osobnost? P: Ne. Video sam to u drugim ljudima. To me nagoni pokušam da to nađem u sebi. M: Kada gledaš u druge, ta druga osoba je samo suština hrane, kao i ti. Kakvo još shvatanje imaš? Šta je suština onoga šta ti jesi, tvoje unutrašnje jezgro? Kada vi ljudi dođete ovamo, osećate se veoma zadovoljno. Zašto? Osećate se tako zato što dok ste ovde, vi ste u senci sopstvene svesnosti ili boravite u njoj. To znači da ste u stanju koje prevazilazi telo i um i intelekt. Pošto ste u tom stanju, nemate nikakvu formu, nemate nikakvih sumnji; zbog toga ste u tom zadovoljnom stanju. U tom stanju, kakve god rečenice da čujete biće duboko usađene u vas i nikada neće biti zaboravljene. Ne postoji mogućnost da zaboravite te rečenice jer vas one vode do vašeg Sopstva. To što čujete, nećete zaboraviti kada odete. Boravite u ovom stanju senke, u Sopstvu, u svesnosti da jeste, čak i kada izađete. Ovde nema mesta za igru intelekta. Pošto se ne izjednačavate sa bilo kojom formom, um nema prostora za bilo kakvo širenje; um tone u svesnost. Ovo je stanje koje liči na prostor ili senku. P: Ako si u tom stanju postojanja, da li je neophodno izgovarati mantru? M: Pretpostavimo da si žena i da ne prihvataš sebe kao ženu, pa ti je rečeno da si žena. Ovo je mantra "Ja sam žena, ja sam žena." Ako si uverena da si žena, da li ćeš ponavljati "Ja sam žena, ja sam žena."? Kada jesi TO, onda nema pitanja izbora. Izbor da li da govoriš mantru ili ne je na nivou tela-uma,. P: Kada svesnost počne da bude svesna sebe, logično je pomisliti da će se ona stopiti sa sobom. Ali, tako često ona sklizne nazad u izjednačavanje sa telom. Zašto? M: Zašto bi svesnost, koja je nedovoljnost, koja je bolest, bila tamo uopšte? Za znalca (jnani), svesnost se uopšte nije desila. Ako svesnost pokuša da shvati sebe, ona se u odgovarajuće vreme stabilizuje u Apsolutu.

88

A kada se svesnost stabilizuje u Apsolutu ona zna da je kao duh, da nije stvarna. Nije opipljiva. Nisi znao svoje sopstveno postojanje nakon što si se rodio. Devet meseci u materici i neko vreme nakon toga "Ja sam to i to" je odsutno. Kada počneš da prepoznaješ svoju majku, tada, takođe, postaješ svesan svog sopstvenog postojanja. To "Ja-jesam-stvo" dolazi jednom kasnije. Majka te uči, u neznanju, da si telo i ti počinješ da veruješ u to. Tvoj um takođe počinje polako da se razvija. Tako, od samog početka, zbog neznanja, Apsolut ne poznaje sebe; a zbog tela, počeo je saznavanje da je on "JA JESAM". Zbog neznanja, morao si nekoga da pitaš "Ko sam ja?", inače, ne bi pitao nikoga. Čak i takozvana utelovljenja kao što je Rama su bila kao ovo, morali su da budu učeni. Utelovljenja su baš kao ti. Vezanost za telo je došla zbog pogrešnog učenja, a onda je došao učitelj (guru) i rekao ti da ti nisi telo, i onda si bio oslobođen. Zato se sva ova rođenja dešavaju. Da si znao za vezanost, odbio bi rođenje. Ali, zato što je "Ja-jesam-stvo" odsutno, ti si uhvaćen u zamku. Zbog toga što je "Ja-jesam-stvo" svojstvo tela, kasnije saznaješ da jesi i da si uhvaćen u zamku. Ali jednom kada znaš, ti si oslobođen.

30. jun 1981. M: Sve znanje je kao sin neplodne žene. Trenutno ima samo postojanja i delovanja. Individualnost i osobnost su bačeni preko ograde. Nema osobnosti, pa nema pitanja o rođenju, životu ili smrti. Ono što ostaje je samo svesnost bez imena ili forme. Uopšte nema osobnosti. Formi treba ime, ali kada nema nijednog, onda svesnost ostaje samo toliko dugo koliko je tu telo, ali bez ikakve osobnosti. Telo je sada od koristi isto onoliko koliko je bilo od koristi pre rođenja i koliko je od koristi posle smrti. Kako ti mene znaš? Znaš me samo dobijanjem telesne forme, imena i forme. Da li me zaista vidiš onakvog kakav jesam? Sumnjam. Sada je zaključak da nerođeno uživa u osnovu rođenja. Tom osnovu koji je rođen trebalo je toliko vremena da shvati ovo, a nerođeno je jedino koje prevladava. Sopstvu je trebalo toliko vremena da shvati Sopstvo.

89

Vezali smo sebi oko vrata toliko ideja: smrt, ovo "Ja jesam" itd. Slično tome, ideje o dobru i zlu nisu neophodne. Razvili smo ove ideje i uhvaćeni smo u njih. Kako razmišljaš o Samospoznaji? Da li boraviš u Sopstvu ili u procesu da li misliš na nešto drugo kao o Sopstvu? Zamotan si i izgubljen u svojim idejama. Na primer, imaš ideju o prijateljstvu. Koliko dugo zadržavaš prijatelje? Zadržavaš ih onoliko dugo koliko su ti od koristi. Onoliko dugo koliko ti je prijatelj od koristi, toliko dugo bi voleo da zadržiš prijateljstvo. Sad, kako ja stvarno mogu izvući korist od prijatelja? Mene, kao osobe, nema, pa kako onda može biti pitanja o koristi? Korist za koga? Kako uopšte može biti pitanja o prijateljstvu? Bilo ko ko dođe ovamo može da sedne. Dozvoliću mu da sedi neko vreme, ali ću kasnije reći: "Možeš da ideš." Zašto? Zato što nemam nameru ili svrhu da budem prijatelj sa tom osobom. Obično, ima neke svrhe u izvlačenju koristi od druženja sa drugima. Kada se sprijateljiš sa nekim, može biti neke namere da služite jedno drugom. Ali ja nemam prijatelje. Čak i ovo "Ja-jesam-stvo" neće ostati kao moj prijatelj. Nisam više u stanju da govorim - duh je voljan ali telo je slabo. Nekada sam imao običaj da dočekam ljude, ali sada nisam u položaju da ih dočekam. Oni dođu, sednu i odu sami. Ne mogu čak ni da proširim svoju gostoljubivost. Celokupno moje znanje je nestalo. Ja sam nezainteresovan.