Sposobnost biljke da se prilagodi ivotnoj sredini zavisi od
njene sposobnosti da oseti, proceni i odgovori na svetlosne signale
kojima je izlo ena intenzitet, kvalitet, smer i trajanje svetlosti
kvalitet, koja do nje dolazi
Svetlost
Elektromagnetno zra enje
Sun evo zra enje 100100-2300nm
,
Foton estica odnosno kvant svetlosti E=hc/P E=hc/P=h
Interakcija svetlosti i materijeGrotthusGrotthus-Drapper: Samo
apsorbovana svetlost mo e dovesti do hemijske promene
StarkStark-Einstein: svaki apsorbovani kvant interaguje sa jednim
molekulom (atomom)
Elektroni u atomu/molekulu imaju ta no odre ene energetske nivoe
koji su im dostupni. Na vi i energetski nivo mogu pre i apsorpcijom
kvanta svetlosti koji ima ta no onoliku energiju kolika je razlika
izme u energetskih nivoa elektrona
Za to je svetlost va na za biljkeFotosinteza6CO2 + 6H2O C6H12O6
+ 6O2 SVETLA FAZA H2O+h O2 + e-
TAMNA FAZA CO2+ee er
Svetlost kao izvor energijeSvetlost je izvor energije koji omogu
ava ivot na Zemlji Biljke apsorbuju fotone sun eve svetlosti i
energiju fotona pretvaraju u hemijsku energiju To zna i da poseduju
molekule pigmente koji imaju tako raspore ene energetske nivoe da
apsorbuju odre ene delove elektromagnetnog spektra
0.5 0.4
chlb chla xant
apsorbanca
0.3 0.2 0.1 0.0 300 350 400 450 500 550 600 650 700 750
talasna duzina [nm]
Svetlost kao izvor informacijaSvetlost je neophodna u ivotu
skoro svake biljke
skotomorfogeneza - etiolman
fotomorfogeneza
Normalan habitus
Etiolorane biljke
Fototropizam
Veliki broj morfogenetskih procesa kod biljaka je regulisan
svetlo u ta u stvari biljke vide i kako
ta vide biljke? biljke?
Zrelo seme prolazi kroz period mirovanja kada eka povoljne
uslove. Da bi seme klijalo potrebno je obezbediti osnovne uslove
obez 1. Voda 2. Temperatura 3. Kiseonik Dormancija semena kada ovi
osnovni uslovi nisu dovoljni da bi po elo klijanje
Klijanje semenaPozitivno fotoblasti na - potrebno je da fitohrom
bude aktivan (P730) Negativno fotoblasti na - potrebno je da
fitohrom bude neaktivan (P660) Nefotoblasti na
Fitohrom
biljna boja
ta sve reguli e fitohromKlijanje semena Razvi e (izdu ivanje)
stabla Razvi e listova Razvi e hloroplasta Sinteza pigmenata
Cvetanje Pokrete listova Pokrete hloroplasta u eliji Otvaranje /
zatvaranje jonskih kanala
CvetanjeBiljke registruju promenu du ina dana Kratkodnevne
cvetaju kada je kratak dan (po etak prole a, jesen) Dugodnevne
cvetaju kada je dug dan (kraj prole a, leto)
Chenopodium rubrum L.
Svetlo u se indukuje klijanje Mrak cvetaju Do 8/16h fotoperioda
(kratak dan) cvetaju Ako je dan du i od 8 h ne cveta kriti na du
ina dana
Ako se gaji na kratkom danu ali se no prekine kratkotrajnim
osvetljavanje ne cveta Du ina no i je u stvari kriti na
FototropizamSavijanje stabla ka izvoru svetlosti Nije osetljivo
na crvenu svetlost i nema reverzibilnosti odgovora tamno crvenom
svetlo u
UVUV-B receptori
Fototropin Kriptohromi Superhrom
Kriptohromi Kriptohromi
Cirkadijalni ritmovi svih ivih organizama
Svetlost na in na koji je mi vidimo je posledica obrade
informacije u mozgu Ono to je realnost je da je svaka boja u stvari
foton odre ene talasne du ine koji interaguje sa molekulima
pigmenta u oku
A ta vide biljke? biljke?Biljke nemaju organe za percepciju
svetlosti, ve se pigmenti koji apsorbuju svetlost i alju dalje
informaciju nalaze u listovima (verovatno u stvari u svim elijama)
FOTOFIZIOLOGIJA
