Svetlost u arhitekturi - II

Ekonomika u arhitekturi svetlosti Od pamtiveka, covek se divio svetlosti. Dnevna svetlost - sunceva, nocna - meseceva ili svetlost vatrenog plamena, pobudjivala je strahopostovanje. Bilo je potrebno puno vremena da covek shvati ciklicnost pojave i trajanja dana i noci, kao i periodicnost njihovih promena. Svoje aktivnosti covek je vezivao za svanjivanje dana i za padanje mraka, odnosno dolazak noci. Vremenom, covek je ovladao tehnikama i tehnologijama koje su omogucile premanentno “paljenje”, “posedovanje” i koriscenje svetlosti, pa je strahopostovanje preslo u samopostovanje koje se vezuje za permanentno koriscenje svetlosti. Tako se dodatno podizao kvalitet zivota. U ovom broju AG magazina bavicemo se ekonomikom arhitekture svetlosti i svih pratecih aktivnosti koje danas opredeljuju njenu funkciju u procesu projektovanja i izvodjenja.

Znacajan uticaj na kvalitet dozivljaja sveta oko nas ima svetlost, to jest, njen karakter (“nije sve onakvo kako na prvi pogled izgleda”). Na osnovama fizike svetla (optike i fotometrije) i upoznavanjem covekove potrebe za adekvatnim osvetljenjem, razvila se oblast izucavanja koja se naziva “svetlost u arhitekturi”. Izucavale su je sve velike civilizacije proslosti koje su ostavljale arhitektonsko nasledje, umetnici slavnih epoha bliske proslosti, moderni pokreti s kraja prosle ere a danas se stvaraju resenja sutrasnjice. U svetlu ekonomije Kao sto je usteda kada se u kuci uredno gase svetla koja nisu neophodna, tako je, samo mnogostruko vise, usteda i pravilno isprojektovana rasveta. Svako je sigurno iskusio nedostatak uticnice u zidu bas na onom mestu (cak ni blizu njega) gde bi bilo zgodno ukljuciti jednu lampu. Uticnica je izvor, pa od toga treba i poceti. Nekada (ne tako davno) sobe su imale samo jedno svetlo i jednu uticnicu (cesto odmah pored prekidaca za svetlo) koja je sluzila za radio uredjaj, tadasnju novotariju. Elektrosatovi (strujomeri) su bili kako jednotarifni tako i monofazni, a i sve drugo je bilo jednostavnije dok tehnologija nije uznapredovala i svet dovela do visih standarda. Danasnji dometi industrije koja se bavi rasvetom nadmasuju granice naseg svakodnevnog iskustva. Odavno ekoloski osvescena, globalna strucna elita razvila je i

konstantno unapredjuje sve savrsenija i po okolinu cistija tehnoloska resenja. Svaki korak ka usavrsavanju ima za rezultat ustedu energije, kako one koja je potrebna za napajanje, tako i one utrosene za proizvodnju rasvetnog tela, montazu, odrzavanje i reciklazu, takodje vazne faktore potrosnje. Kada se pominje savremena rasveta onda se u prvi plan istice energetska efikasnost, to jest, odnos kolicine svetla prema utrosenoj energiji. Pri tom se, pored udela potrosnje elektricne struje, naglasava vremenski faktor trajanja i ucestalost odrzavanja koji, gledano na duze staze, mnogostruko pojeftinjuju u startu skuplju svetiljku. Visa cena savremene svetiljke posledica je ulozenog istrazivanja i koriscenja materijala visoke tehnologije, boljeg dizajna i pracenja promena i napretka. Ulozeni novac biva u potpunosti refundiran potrosacu kroz vreme eksploatacije, i to svakom novom generacijom sijalica u sve vecoj meri. Pri tom, korisniku se pruza kvalitativno bolje resenje i proizvod koji je korisniji i prilagodjeniji nameni i samom coveku. Velika kolicina ustedjene energije i novca podsticu stalno podizanje ekoloskih standarda u svetu i nova naucna istrazivanja pa se tako spiralom razvoja podize kvalitet zivota i zivotne sredine. S druge strane, potrosac je stimulisan da unapredjuje sistem rasvete u svom okruzenju, to jest da zamenjuje stare sisteme novim, iz istih - ekonomskih razloga, ustede novca, uvecanja profita. Ekonomija je sa svojim statistickim racunicama stavljena u direktnu sluzbu razvoja i ocuvanja zivotne sredine. To je, mozemo reci, ispravan put razvoja jer pospesuje materijalnu dobit

unapredjujuci zivotno okruzenje. Mozda neki graditelj stambene zgrade koji ce prodati stanove (i tu prestati da bude zainteresovan za ustede koje ostvaruju njeni korisnici tokom eksploatacije) ne spada u grupu direktno motivisanih da ulazu u savremenu rasvetu ali su zato projektanti enterijera duzni da isprave propust i da svom klijentu pruze i predoce adekvatna resenja. Dobro projektovana rasveta u stanu poboljsava kvalitet stanovanja i ostvaruje znacajne ustede a arhitekta je taj koji treba da isprati sva tehnoloska resenja i da bude na strani svog klijenta i po tom pitanju. U svetu je sve prisutnija disciplina koja se bavi svetlom u arhitekturi i arhitekta kao stvaralac treba da je potpuno upucen u njene domete.

U svetu se gotovo svake godine uspostavljaju sve ostriji ekoloski standardi (koji se i sprovode!) i povratnom spregom pospesuju ekonomiju i razvoj a direktno uticu na ocuvanje resursa. Evo nekoliko podatka: 35 posto emisije ugljen dioksida (CO2) u atmosferu proizvode postrojenja za proizvodnju elektricne energije; obicna sijalica od 40 W daje istu kolicinu svetla kao LED sijalica od 2 W - (dvadeset puta manja potrosnja energije!!!), a pritom vek trajanja obicne sijalice je dva meseca a LED sijalice 25 godina! Negde u Americi su izracunali (podatak sa Interneta!) da jedan distrikt (okrug) godisnje ustedi 69.000 dolara u energiji samo u skolskim zgradama kada su u njihovoj gradnji primenjene energetski efikasne instalacije svetla i grejanja (koriscenje dnevnog svetla!), a pri tom, cena izgradnje kvadratnog metra takve skole (ukljucujuci spoljno uredjenje) iznosi 1100 dolara. Nazalost, ovako prostim a toliko vaznim racunicama mi se kod nas ne bavimo i retko gledamo dalje od danas do sutra sto se moze i opravdati ali i ne mora - zavisi od strogosti posmatranja. Niko nas sa strane nece podstaci da se zagledamo dalje jer, opet, ekonomija ima i svoje otpadne kanale industrijskog napretka a to su tehnologije druge i trece generacije (zastarele i odbacene)

koje se jos mogu eksploatisati u zemljama sa manje sofisticiranim i balansiranim ekonomskim pravilima gde 2 ili 5% ustede ne pravi veliku razliku ako na prvi pogled nesto izgleda jeftinije. Nikakva zavera nije uperena protiv nerazvijenih zemalja i niko nas ne moze prisiliti da kupimo nesto sto je manje dobro niti razvijeni svet ima privilegiju. U pitanju je to sta hocemo, kako odlucujemo, kojim putem idemo, a to je jednom recju - ZNANJE. “Ko umije - njemu dvije”, zato - gradimo skole! Resenja iz prakse Savremeni humanisticki pravci u nauci nam nude resenja za opste poboljsanje zivljenja i sklad sa prirodom kao ispravan i jedini odrziv nacin boravka na ovoj planeti. Razni pokreti za ocuvanje energetskih resursa, smanjenje zagadjenja zivotne sredine i cistiju industriju, naucne institucije i napredne organizacije, zajednickim delovanjem rade na popularizovanju tehnickih resenja koja donose boljitak i ravnotezu. U svetu je prisutna jaka konkurencija kapitala pa s toga i jaka konkurencija znanja kako da se ustedi. Prilikom projektovanja puteva, javnih povrsina i zgrada puno se vodi briga o strucnoj analizi energetskih faktora koriscenja i odrzavanja. Primarni energetski potrosaci su sistemi za grejanje, hladjenje i ventilaciju i naravno, osvetljenje. U odabir krajnjeg resenja koje ce biti izvedeno ne ulazi se na precac niti se krajni rezultat prepusta slucaju ili nestrucnom vodjenju, vec naprotiv, podvrgava se strucnoj analizi i proverama mnogo obimnije i svestranije nego sto je to kod nas slucaj. Da bi se doslo do krajnje ekonomicnog resenja (i maksimalno se zaradilo) uvode se i sprovode izvesne standardizovane metode i sistemi. S toga je razvijeno ogromno trziste i industrija rasvete i pratecih sistema za koje znamo. Sve veci broj standarda koji se ticu ekoloskih zahteva postaju obavezni uslov gradjenja i vodi se racuna da industrijsko potrosacko uredjenje vodi ka humanijem drustvu. Tako je u razvijenom svetu i svesnom drustvu koje tezi konstantnom napretku i to je njihova svakodnevica. Kada je pravilno dizajnirano i integrisano sa elektricnim sistemom rasvete, dnevno svetlo moze da pruzi znacajnu energetsku ustedu smanjenjem ucesca elektricne rasvete. Prateci cinilac ustede je redukcija koriscenja rashladnih uredjaja smanjenjem uticaja spoljnjeg zagrevanja. Pored ustede energije, dnevna svetlost poboljsava kvalitet i komfor koriscenja prostora. Svetlosne police i tube Arhitektura se pozabavila pronalazenjem standardnih resenja adekvatnog dnevnog i nocnog osvetljenja u skolama, laboratorijama i kancelarijama i jedno od njih su i “svetlosne police”,

horizontalna ploca koja deli prozor na gornju i donju zonu. Ploca izgleda kao polica na prozoru (izmedju gornjeg i donjeg para prozorskih krila, ako su visoki prozori) i sluzi dvojako - za sprecavanje prodora direktnog suncevog zraka po dubini te suvisnog bljeska i zagrevanja i drugo, kao reflektor svetla navise u pravcu plafona i zatim indirektno i difuzno po dubini prostorije. Kao rezultat postize se efekat ravnomerno osvetljenog prostora preko gornje zone svetlosne police i neometanog pogleda ka spolja, zasticenog senkom od direktnog svetla, u donjoj zoni prozora. Drugo resenje koje takodje tretira dnevno svetlo i temu uvodjenja svetla u prostor zove se “svetlosna tuba” i to je metalni cilindar precnika od 35 centimetara (cak do preko jedan metar), visoko reflektujucih unutrasnjih zidova kanala, otvoren s jedne strane na krovu a s druge na plafonu u enterijeru. Sistemom zaptivanja i izolacije, sociva i ogledala, svetlost se minimalnom intervencijom u krovu i plafonu dovodi do mracnijih prostora (hodnik, garderoba, kupatilo, kuhinja) i to deluje jako prirodno i vedro, stimulisuce i zdravo. Slicno ovome, koriste se i resenja lanternog osvetljenja tamo gde je to moguce.

Lanterna je inace krovni otvor koji propusta prirodnu svetlost u prostor.

Interesantna su i resenja koja se bave integracijom i automatizacijom sistema za dnevno i vestacko osvetljenje. Pomocu senzora se prikupljaju ulazni podaci i zatim se po odredjenim pravilima i procedurama regulise intenzitet svetla u celom prostoru sa jednog ili vise upravljackih mesta. Automatizovani sistemi rasvete unapredjuju resenja osvetljenja kako kancelarijskih prostora tako i biblioteka, muzeja, bolnica, proizvodnih hala i javnih prostora i povrsina. U ovakvim sistemima veliku primenu nalaze racunari koji su u stanju da automatski kontrolisu i upravljaju velikim brojem parametara. Tako dolazimo do termina “inteligentna zgrada”, do trenutka u kome se po unapred osmisljenim pravilima automatski regulisu svi enregetski parametri u jednoj zgradi i procenat godisnje ustede se unapred zna i moze se predvideti na duze vreme, sto opet utice na samu investicionu vrednost, ustedu kapitala, odrzivost resursa...

Predrag Stojicevic, dipl.ing.arh. Lumen Arh Biro - Beograd

lab@yubc.net

izvor:"AG Magazin"

Poziv na pretplatu na casopis " AG Magazin"