Svetska trgovina

7/30/2019 Svetska trgovina

http://slidepdf.com/reader/full/svetska-trgovina 1/12

1

Svetska trgovina

Svetska trgovina jedan je od mnogih oblika me|unarodnih ekonomskihodnosa. Ostali oblici me|unarodnog poslovanja obuhvataju razmenu usluga,

me|unarodna kretanja kapitala, direktne inostrane investicije i me|unarodnuproizvodnju.

Motiv me|unarodne trgovine je pro{irenje trì{ta (sa doma}eg na svetsko).

Veliko svetsko trì{te dozvoljava podelu rada i specijalizaciju u proizvodnji, porastproduktivnosti rada. Specijalizovana proizvodnja, velikog obima za svetsko trì{te,

donosi ekonomiju obima, smanjenje jedini~nih tro{kova i porast konkurentnosti.Od takvog uklju~ivanja u svetsko trì{te nastaju stati~ke i dinami~ke koristi.

Stati~ka korist nastaje pri otvaranju do tada zatvorene privrede koja je (delomneefikasno) proizvodila sve za svoje potrebe. Tada se izvozom mogu platiti jeftinijiuvozni proizvodi koji zamenjuju neefikasno proizvo|ena doma}a dobra. Time semogu}a potro{nja u zemlji pove}ava. Dinami~ke koristi nastaju iz neprekidnogpobolj{anja upotrebe faktora proizvodnje (alokacije resursa) napu{tanjemneefikasnih proizvodnji i ulaganjem resursa u najefikasniju upotrebu.

Kriterijumi po kojima se pojedine zemlje specijalizuju u svetskoj privredi

menjali su se zajedno sa promenama u ekonomskoj teoriji.Teorija spoljne trgovine je izbor strukture proizvodnje i izvoza u nekoj zemlji

obja{njavala apsolutnim, a kasnije relativnim (uporednim) tro{kovima. Po AdamuSmith-u na svetsko trì{te se mogu plasirati samo proizvodi u ~ijoj proizvodnji datazemlja ima apsolutne prednosti u tro{kovima proizvodnje (apsolutno niè tro{koveod drugih proizvo|a~a u svetu).

Pokazalo se, me|utim, da u svetskoj robnoj razmeni u~estvuju i zemlje kojenemaju apsolutnih tro{kovnih prednosti i da su im partneri u razmeni upravozemlje sa apsolutnim prednostima. Ovaj fenomen objasnio je David Ricardo uz





Institucionalni okvir svetske trgovine

3

O intraindustrijskoj razmeni i fenomenu aglomeracije detaljnije govori i deoteksta u drugoj glavi ove knjige.

Svetska trgovina se dugoro~no brè pove}ava nego proizvodnja u svetu

(izuzev u ratnim i sli~nim uslovima). Svetskom trgovinom nisu ravnomernozahva}eni svi regioni sveta. Svetska trgovinska organizacija (STO) svetskutrgovinu prati po slede}im regionima: Severna Amerika, Ju`na Amerika, ZapadnaEvropa, Centralna Evropa i Zajednica nezavisnih dràva i Balti~ke zemlje, Afrika,Srednji Istok, Azija.

Grafikon 4.1 ^lanstvo Svetske trgovinske organizacije

Svetska trgovinska organizacija je u 2000. godini imala 146 zemalja ~lanicai jedan broj sa statusom posmatra~a. U STO se donose me|unarodni sporazumi inadzire njihovo sprovo|enje u ~etiri oblasti.

1. U robnoj razmeni STO je preuzela ceo raniji GATT (Op{ti sporazum ocarinama i trgovini). Zemlje ~lanice su du`ne da primenjuju samo carinsku za{titu,da svoje carine vezuju (isklju~uju}i pove}anje), da svim drugim ~lanicama STO

Members

Observers

Other



Svetska trgovina

4

odobre primenu klauzule najpovla{}enije nacije, kao i da u odre|enoj meriprimenjuju princip nacionalnog tretmana. Prvi princip garantuje primenu carinsketarife sa niìm stopama carine na robu iz zemalja ~lanica STO, a drugi pravonjihovih preduze}a da u drugim zemljama ~lanicama posluju pod istim uslovimakao doma}a preduze}a.

2. Op{ti sporazum o trgovini uslugama (GATS) ure|uje osnivanjepreduze}a za pruànje usluga u zemljama ~lanicama STO, njihov nacionalnitretman i druge uslove pruànja usluga.

3. Sporazum TRIPS ure|uje mere koje se ti~u za{tite intelektualne svojine,u meri u kojoj se ti~e robne razmene.

4. Sporazum TRIMS se odnosi na mere koje uti~u na poloàj preduze}a

stranih investitora. Isklju~uje postavljanje zahteva kao {to su upotreba doma}ihmaterijala, izvoz odre|enog dela proizvodnje i sli~no.

Grafikon 4.2 Stepen otvorenosti nacionalnih privreda

0 - 30

30 - 6060 - 100

≥ 100

Data not avail. STO vodi ra~una o periodi~nim rundama sniènja carina i o primeni

sporazuma o poljoprivredi i o tekstilu. Poljoprivreda je prakti~no bila izvan GATT i visoko za{ti}ena u razvijenim zemljama. Sporazum donosi prevo|enje svih





Svetska trgovina

6

Grafikon 4.3 Rast svetske robne razmene

Indeksi fizičkog obima, 1950=100

Industrija

Rudarstvo

Poljoprivreda

100

1000

10000

1950 55 60 65 70 75 80 85 90 95 2002

Log. scale

Rast razmene poljoprivrednih dobara i proizvoda rudarstva se daleko sporije

pove}avao. Promet proizvoda rudarstva se za period 1950-2002 pove}ao za devetputa, a poljoprivrednih proizvoda za osam puta. Najbrì rast ukupne svetske robnerazmene bio je u periodu 1950-1973. Kasnije usporavanje rasta je rezultatskromnijeg rasta prometa proizvoda rudarstva i poljoprivrede.

Rast vrednosti izvoza i uvoza ni pozemljama nije bio ujedna~en. Izme|u 1948.i 2002. godine promenio se ne samo obim razmene, nego se promenilo i u~e{}epojedinih regiona i zemalja u svetskomn izvozu i uvozu.

Udeo Severne Amerike je u svetskom izvozu opao sa 27,7% u 1948. na 15,1%u 2002. godini. U~e{}e Latinske Amerike opalo je jo{ vi{e, sa 12,3% u 1948. na

svega 5,8% u 2002. godini. Najvi{e je za to kriv relativan pad izvoza Brazila i Argentine. Opalo je i u~e{}e Centralne i isto~ne Evrope u svetskom izvozu sa 6% na4,8%. Afrika tako|e nije uspela da odrì svoj udeo od 7,3% u 1948. koji je opao na2,4% u 2002. godini.

Tri regiona su pove}ala svoje u~e{}e u svetskom izvozu. Na prvom mestu jeZapadna Evropa ~iji je udeo porastao sa 31,5% u 1948. na 42,4% u 2002. godini. Nadrugom mestu je Azija sa porastom u~e{}a sa 13,6% na 25% u istom razdoblju.Srednji Istok je tre}i region koji je svoj udeo u svetskom izvozu pove}ao i to sa 2% u1948. na 3,9% u 2002. godini.



Trendovi u svetskoj trgovini

7

Tabela 4.1 Svetska robna razmena po regionima i odabranim privredama

u milijardama dolara i %1948 1953 1963 1973 1983 1993 2002

Exports

Value

World 58,0 84,0 157,0 579,0 1835,0 3671,0 6272,0

Share

World 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

North America 27,3 24,2 19,3 16,9 15,4 16,6 15,1

Latin America 12,3 10,5 7,0 4,7 0,0 4,4 5,6

Mexico 1,0 0,7 0,6 0,4 5,8 1,4 2,6

Brazil 2,0 1,8 0,9 1,1 1,4 1,1 1,0

Argentina 2,8 1,3 0,9 0,6 1,2 0,4 0,4

Western Europe 31,5 34,9 41,4 45,4 38,9 44,0 42,4

C./E. Europe/Baltic States/CIS a 6,0 8,1 11,0 9,1 9,5 2,9 5,0

Africa 7,3 6,5 5,7 4,8 4,4 2,5 2,2

South Africa b 2,0 1,7 1,5 1,0 1,0 0,7 0,5

Middle East 2,0 2,7 3,2 4,1 6,8 3,4 3,9

Asia 13,6 13,1 12,4 14,9 19,1 26,1 25,8

Japan 0,4 1,5 3,5 6,4 8,0 9,9 6,6

China 0,9 1,2 1,3 1,0 1,2 2,5 5,2

India 2,2 1,3 1,0 0,5 0,5 0,6 0,8

Australia and New Zealand 3,7 3,2 2,4 2,1 1,4 1,5 1,3

Six East Asian traders 3,0 2,7 2,4 3,4 5,8 9,7 9,6

Memorandum item:

GATT/WTO Members c 60,4 68,7 72,8 81,8 76,0 89,5 94,6

Imports

Value

World 66,0 84,0 163,0 589,0 1881,0 3768,0 6510,0

Share

World 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

North America 19,8 19,7 15,5 16,7 17,8 19,7 22,0

Latin America 10,6 9,3 6,8 5,1 4,5 5,1 5,4

Mexico 0,8 1,0 0,8 0,6 0,7 1,8 2,7

Brazil 1,7 1,6 0,9 1,2 0,9 0,7 0,8

Argentina 2,4 0,9 0,6 0,4 0,2 0,4 0,1

Western Europe 40,4 39,4 45,4 47,4 40,0 43,0 40,8

C./E. Europe/Baltic States/CIS a 5,8 7,6 10,3 8,9 8,4 2,9 4,6

Africa 7,6 7,0 5,5 4,0 4,6 2,6 2,1

South Africa b 2,2 1,5 1,1 0,9 0,8 0,5 0,4

Middle East 1,7 2,0 2,3 2,8 6,3 3,3 2,7

Asia 14,2 15,1 14,2 15,1 18,5 23,3 22,4

Japan 1,0 2,9 4,1 6,5 6,7 6,4 5,2

China 1,1 1,7 0,9 0,9 1,1 2,8 4,5

India 3,1 1,4 1,5 0,5 0,7 0,6 0,9

Australia and New Zealand 2,6 2,4 2,3 1,6 1,4 1,5 1,3

Six East Asian traders 3,0 3,4 3,1 3,7 6,1 9,9 8,4

Memorandum item:

GATT/WTO Members c 52,9 66,0 74,2 89,1 83,9 88,7 96,1



Svetska trgovina

8

Tendencije u strukturi svetskog uvoza su donekle razli~ite. Severna Amerika je pove}ala svoj udeo sa 19,8% u 1948. na 22% u 2002. godini, iako je njen udeou svetskom izvozu zna~ajno opao. Zapadna Evropa ima nepromenjeni udeo usvetskom uvozu od 40%. Udeo Centralne i Isto~ne Evrope, kao i Afrike je opao.Srednji Istok i Azija su zna~ajno pove}ali svoj udeo u svetskom uvozu.

Razume se da od ovih op{tih trendova ima odstupanja. Zato o zna~ajupojedinih zemalja najbolje svedo~e rang liste pedeset vode}ih zemalja izvoznika iuvoznika u svetu.

Tabela 4.2. Vode}i izvoznici i uvoznici robe u svetu

u milijardama dolara i %Prosečna Prosečna

godišnja godišnja

Rang Izvoznici Vrednost Procenat promena Rang Uvoznici Vrednost Procenat promena

1 Extra-EU exports 939,8 19,0 6 1 United States 1202,4 23,2 2

2 United States 693,9 14,0 -5 2 Extra-EU imports 933,1 18,0 1

3 Japan 416,7 8,4 3 3 Japan 337,2 6,5 -3

4 China 325,6 6,6 22 4 China 295,2 5,7 21

5 Canada 252,4 5,1 -3 5 Canada 227,5 4,4 0

6 Hong Kong, China 201,2 4,1 5 6 Hong Kong, China 207,2 4,0 3

domestic exports 18,3 0,4 -10 retained imports a 24,3 0,5 -22

re-exports 182,9 3,7 7 7 Mexico 173,1 3,3 0

7 Korea, Republic of 162,5 3,3 8 8 Korea, Republic of 152,1 2,9 8

8 Mexico 160,7 3,2 1 9 Singapore 116,4 2,2 0

9 Taipei, Chinese 135,1 2,7 7 retained imports a 58,1 1,1 -4

10 Singapore 125,2 2,5 3 10 Taipei, Chinese 112,6 2,2 5

domestic exports 66,8 1,4 1

re-exports 58,3 1,2 5

11 Russian Federation 106,9 2,2 4 11 Switzerland 83,7 1,6 -1

12 Malaysia 93,3 1,9 6 12 Malaysia 79,9 1,5 8

13 Switzerland 87,9 1,8 7 13 Australia 72,7 1,4 14

14 Saudi Arabia b 73,9 1,5 1 14 Thailand 64,7 1,2 4

15 Thailand 68,9 1,4 6 15 Russian Federation 60,5 1,2 13

16 Australia 65,0 1,3 3 16 India 56,6 1,1 12

17 Norway 61,0 1,2 3 17 Poland 55,1 1,1 10

18 Brazil 60,4 1,2 4 18 Brazil b 49,7 1,0 -15

19 Indonesia b 57,1 1,2 1 19 Turkey 49,7 1,0 20

20 India 49,3 1,0 14 20 Czech Republic c 40,8 0,8 12

21 United Arab Emirates b 47,3 1,0 -1 21 Hungary 37,6 0,7 12

22 Poland 41,0 0,8 14 22 Israel 35,5 0,7 0

23 Czech Republic 38,4 0,8 15 23 Philippines 35,2 0,7 12

24 Philippines 36,3 0,7 11 24 Norway 34,8 0,7 6

25 Turkey 34,6 0,7 10 25 Saudi Arabia b 32,3 0,6 3

26 Hungary 34,3 0,7 13 26 United Arab Emirates b 32,2 0,6 7

27 South Africa 29,7 0,6 2 27 Indonesia b 31,3 0,6 1

28 Israel 29,5 0,6 2 28 South Africa 29,3 0,6 4

29 Venezuela b 26,9 0,5 -2 29 Iran, Islamic Rep. of 22,2 0,4 24

30 Argentina 25,4 0,5 -5 30 Viet Nam 19,0 0,4 19




9

Prosečna Prosečna

godišnja godišnja

ang Izvoznici Vrednost Procenat promena Rang Uvoznici Vrednost Procenat promena

31 Iran, Islamic Rep. of 24,4 0,5 3 31 Romania 17,9 0,3 15

32 Algeria 19,1 0,4 -1 32 Chile 17,1 0,3 -433 Chile 18,3 0,4 -1 33 Ukraine 17,0 0,3 8

34 Ukraine 18,0 0,4 10 34 Slovak Republic c 16,5 0,3 12

35 Viet Nam 16,5 0,3 9 35 New Zealand 15,1 0,3 13

36 Kuwait 15,4 0,3 -5 36 Colombia 12,7 0,2 -1

37 Nigeria 15,1 0,3 -12 37 Egypt 12,6 0,2 -2

38 Slovak Republic 14,4 0,3 14 38 Iraq b 12,0 0,2 9

39 New Zealand 14,4 0,3 5 39 Venezuela b 11,8 0,2 -34

40 Romania 13,9 0,3 22 40 Morocco 11,6 0,2 5

41 Iraq b 13,5 0,3 -15 41 Pakistan 11,2 0,2 10

42 Colombia 12,0 0,2 -2 42 Slovenia 10,9 0,2 8

43 Oman 11,2 0,2 1 43 Algeria 10,8 0,2 11

44 Qatar 11,0 0,2 1 44 Croatia 10,7 0,2 17

45 Libyan Arab Jamahiriya b 11,0 0,2 -2 45 Tunisia 9,5 0,2 0

46 Pakistan 9,9 0,2 7 46 Argentina 9,0 0,2 -56

47 Kazakhstan b 9,7 0,2 12 47 Belarus 9,0 0,2 10

48 Slovenia 9,5 0,2 2 48 Kuwait 9,0 0,2 14

49 Belarus 8,1 0,2 8 49 Dominican Republic 8,9 0,2 150 Morocco 7,9 0,2 11 50 Bangladesh 7,9 0,2 -5

Total of above d 4753,1 96,1 - Total of above d 4920,7 95,0 -

World (excl. intra-EU t rade) d 4946,0 100,0 4 World (excl. intra-EU trade) d 5179,0 100,0 3

U tabeli je iskazan samo izvoz i uvoz Ervopske unije sa zemljama izvan teintegracije. I po tom osnovu je EU na prvom mestu u svetu po izvozu, a nadrugom mestu po uvozu. SAD, Japan i Kina slede. Od manjih zemalja visoke vrednosti izvoza postiù zemlje proizvo|a~i sirove nafte, a u Evropi zemlje koje su uintraindustrijskoj razmeni sa zemljama EU (ê{ka, Ma|arska, Slova~ka i Slovenija).Isti~u se i male zemlje sa velikim reeksportom (Hongkong, Singapur, i donekle[vajcarska).

Lista najva`nijih uvoznika bi u principu trebalo da sledi listu izvoznika, jerneravnoteè trgovinskog bilansa na duì rok nisu odrìve. Veliko odstupanjepokazuju SAD ~iji je uvoz skoro dvostruko ve}i od izvoza. Ve}i uvoz od izvoza imajui Poljska, Rumunija, Ma|arska, Slovenija i Slova~ka.



Svetska trgovina

10

Tabela 4.3 Robna razmena odabranih regionalnih integracija

u milijardama dolara i %Učešće u ukupnom

Vrednost izvozu/uvozu Prosečna godišnja promena

2002 1990 1995 2000 2002 1995-00 2001 2002

APEC (21)

Total exports 2779 100,0 100,0 100,0 100,0 6 -8 3

Intra-exports 2023 67,5 72,4 72,7 72,8 6 -9 4

Extra-exports 756 32,5 27,6 27,3 27,2 6 -5 -1

Total imports a 3068 100,0 100,0 100,0 100,0 7 -7 4

Intra-imports 2148 65,4 71,7 71,2 70,0 7 -8 4

Extra-imports 920 34,6 28,3 28,8 30,0 7 -2 3

EU (15)

Total exports 2449 100,0 100,0 100,0 100,0 2 0 6

Intra-exports 1509 64,9 64,0 62,4 61,6 2 -1 5

Extra-exports 940 35,1 36,0 37,6 38,4 3 1 6Total imports 2447 100,0 100,0 100,0 100,0 3 -2 4

Intra-imports 1514 63,0 65,2 60,3 61,9 2 -1 5

Extra-imports 933 37,0 34,8 39,7 38,1 6 -4 1

NAFTA (3)

Total exports 1107 100,0 100,0 100,0 100,0 7 -6 -4

Intra-exports 626 42,6 46,0 55,7 56,5 12 -6 -2

Extra-exports 481 57,4 54,0 44,3 43,5 3 -6 -6

Total imports b 1599 100,0 100,0 100,0 100,0 11 -6 2

Intra-imports 609 34,4 37,7 39,6 38,1 12 -7 -2

Extra-imports 990 65,6 62,3 60,4 61,9 10 -6 4 Učešće u ukupnom

Vrednost izvozu/uvozu Prosečna godišnja promena

2002 1990 1995 2000 2002 1995-00 2001 2002

ASEAN (10)

Total exports 405 100,0 100,0 100,0 100,0 6 -10 5

Intra-exports 97 20,1 25,5 24,0 24,0 5 -12 8

Extra-exports 308 79,9 74,5 76,0 76,0 6 -9 4

Total imports 353 100,0 100,0 100,0 100,0 1 -8 5

Intra-imports 83 16,2 18,8 23,7 23,6 5 -12 9

Extra-imports 270 83,8 81,2 76,3 76,4 -1 -7 4

CEFTA (7)

Total exports 157 - 100,0 100,0 100,0 7 11 14

Intra-exports 19 - 14,6 12,1 12,2 3 14 12

Extra-exports 138 - 85,4 87,9 87,8 8 11 14

Total imports 187 - 100,0 100,0 100,0 8 8 11

Intra-imports 19 - 11,3 9,6 10,2 5 13 13

Extra-imports 168 - 88,7 90,4 89,8 9 7 11

MERCOSUR (4)

Total exports 89 100,0 100,0 100,0 100,0 4 4 1

Intra-exports 10 8,9 20,5 21,0 11,5 4 -14 -33

Extra-exports 78 91,1 79,5 79,0 88,5 4 9 8

Total imports 62 100,0 100,0 100,0 100,0 2 -6 -26

Intra-imports 11 14,5 18,1 19,8 17,0 4 -11 -33

Extra-imports 52 85,5 81,9 80,2 83,0 2 -5 -24

ANDEAN (5)

Total exports 53 100,0 100,0 100,0 100,0 8 -9 0

Intra-exports 5 4,2 12,3 8,9 10,2 1 12 -7

Extra-exports 48 95,8 87,7 91,1 89,8 9 -11 1

Total imports c 39 100,0 100,0 100,0 100,0 1 12 -10

Intra-imports 5 7,7 12,9 13,8 13,9 2 8 -6

Extra-imports 34 92,3 87,1 86,2 86,1 0 12 -11




11

Do sada posmatrani regioni u svetskoj trgovini nisu nu`no bili i ekonomskeceline, ve} samo skup zemalja na datom prostoru. Regionalna integracija stvaraod skupa zemalja ekonomsku celinu koja je zna~ajna i za tokove svetske trgovine.Normalno bi bilo da me|usobna razmena unutar regionalne integracije raste brèi ~ini ve}i procenat ukupne razmene od razmene sa ostalim svetom. Razmena uintegraciji je intra razmena, a sa ostalim svetom ekstra razmena.

Samo je kod velikih integracija intra razmena ve}a od ekstra razmene. U 21zemlje integracije APEC intra izvoz iznosi 73% ukupnog izvoza grupe, a ekstra izvozsamo 27%. U pogledu uvoza grupe odnos je 70:30. U Evropskoj uniji su prose~ni(izvoz-uvoz) odnosi intra-ekstra razmene oko 62:38. U inegraciji NAFTA je samointra izvoz ve}i od ekstra izvoza, dok je kod uvoza obrnuto.

Ovi odnosi su suprotni o~ekivanjima kod ASEAN, gde je prose~an (i zaizvoz- i za uvoz) intra-ekstra odnos 24:76, a kod CEFTA 12:88. U grupi MERCOSUR i u Andskom paktu odnosi su pribli`no isti kao u CEFTA.

O razli~itim mehanizmima regionalne ekonomske integracije u svetu bi}ere~i jo{ u slede}oj glavi.

Grafikon 4.4 Svetski izvoz po proizvodima

u~e{}e (%) po vrednosti

0 5 10 15 20

Gvožđe i čelik

Tekstil

Odeća

Ostali poluproizvodi

Ostala potrošačka dobra

Poljoprivredni proizvodi

Automobili

Hemijski proizvodi

Proizvodi rudarstva

Računari i telekomunikacije

Mašinogradnja i transportna sredstva

1995

2002



Svetska trgovina

12

U periodu 1995-2002. do{lo je do daljih promena u robnoj strukturisvetskog izvoza. Udeo proizvoda ma{inogradnje i transportnih sredstava se ne{tosmanjio i iznosi oko 17% ukupnog svetskog izvoza. U~e{}e ra~unara itelekomunikacione opreme je pove}ano na 13,5%. Udeo proizvoda rudarstva seneo~ekivano pove}alo na oko 13%, pre svega zbog promene cena. Hemijskiproizvodi su na ~etvrtom mestu sa u~e{}em od 12%. Udeo automobilskeindustrije je tako|e pove}an na oko 10%. Poljoprivredni proizvodi su sa oko 12,5%pali na 8,5% svetskog izvoza. Kod ostalih kategorija proizvoda nema bitnijihpromena, slede ostala potro{na dobra sa 8%, ostali industrijski poluproizvodi sa6%, ode}a i tekstilna vlakna sa po 3,5% i, na kraju gvo`|e i ~elik sa 2,5% svetskogizvoza.

Robnu strukturu svetskog izvoza jo{ podrobnije prikazuje slede}a tabela.

Tabela 4.4 Robna strukrura svetskog izvoza po proizvodima

u milijardama dolara i %

Vrednost Učešće Prosečna godišnja promena

2002 1995 2002 1995-00 2001 2002

Svi proizvodi 6272 100,0 100,0 5 -4 4

Poljoprivredni proizvodi 583 11,7 9,3 -1 0 5

Hrana 468 9,0 7,5 -1 3 5

Sirovine 114 2,7 1,8 -2 -9 4

Proizvodi rudarstva 788 10,7 12,6 10 -9 -1

Rude i drugi materijali 63 1,2 1,0 1 -4 1

Goriva 615 7,3 9,8 13 -9 0

Nemetali 110 2,2 1,8 3 -10 -2

Manufactures 4708 74,3 75,1 5 -4 4

Gvožđe i čelik 142 3,1 2,3 -1 -6 7

Hemijski proizvodi 660 9,7 10,5 4 3 10

Ostali poluproizvodi 460 7,9 7,3 3 -2 6

Mašine i transp. sredstva 2539 38,8 40,5 6 -6 3

Automobili 621 9,2 9,9 5 -1 9

Računati i telekomunikacije 838 12,1 13,4 10 -13 0

Ostale mašine i trans. Sredstva 1080 17,5 17,2 5 -2 1

Tekstil 152 3,0 2,4 0 -5 4

Odeća 201 3,2 3,2 4 -2 4

Ostala potrošna dobra 553 8,7 8,8 5 -2 4

Documents

Svetska trgovina