SveucШste u Zagrebu Agronomski fakultet

Studij: Bilinogojstvo Usmjerenje: ZaStita Ьilja

~

Маја Simpraga

Rhagoletis cerasi L.

- EKONOMSКI V AZAN STEТNIK TRESNJE I VISNJE

Diplomski rad

Voditeljica diplomskog rada: doc. dr. Bozena Barii::

Zagreb, srpanj 2003.

Ovaj diplomski rad ocijenjen је i obranjen

dana /14 Mfo~ ДtОО/). . ,_ ~ !1 ( :\

s ocjenom ,/ILfl'-ГYWvV..__. ~Г)

pred povjerenstvom u sastavu:

1. Voditeljica rada: doc.dr. Вozena Baric

2. Clan povjerenstva: mr.sc. Tanja Gotlin Culjak,---!]7'-~ t!Li.~/~/t/"'u-1.../_;Lo:.:~IL::::. +7'::.'~:t:CJI<'-. --'-. 1 \-:-----1

З. Clan povjerenstva: doc.dr. Zlatko Cmelik -,:у;:· ~_LJ') с ______ ~(~------~

'А Ыind child Guided Ьу his mother

Admires the cherry Ыoosom'

Кikaku ( :1.660 - :1.707)

Najijep5e zahvaijujem doc.dr. Bozeni Вaric, voditeljici ovog diplomskog rada, na strucnom vodenju i savjetovanju, te na veoma korisnim informacijama koriStenih u ovom radu te na

strpljenju tijekom izrade ovog rada.

Puno hvaia clanovima komisije, mr.sc. Tanji Gol:lin-Culjak te doc.dr. Zlatku Cmeiiku.

Zahvaljujem Tei, Tanji, Viadi, Dariju, Hrvoju, Кristini, Tei, Mariji, Ilinki па prijateijskoj i struёnoj pomoei.

Ujedno zahvaljujem i svojim roditeljima, sesbl i bral:u па pod!Sci tijekom sl:udija i izrade ovog rada.

Posebno hvaia Tommiju.

Маја Simpraga

SadlгZaj

SadгZaj:

1. Uvod ................................................................................................................................ з

2. Pregled literature .............................................................................................................. .4

2.1.Tre5nja- Prunus avium L ........................................................................................ .4

2.1.1. Botanicka pripadnost i karakterisjtke tre5nje .................................................... 4

2.1.2. TгlniStvo tre5nje .......................................................................................... .4

2.1.3. КJimatski (јmЬелјсј uzgoja tre5nje ................................................................... 5

2.1.4. Kvaliteta ploda tre5nje .................................................................................... б

2.1.5. Podloge i sortiment tre5nje ............................................................................. б

2.2.Visnja- Prunus cerasus L. . ....................................................................................... 8

2.2.1. Botanjcka pripadnost vjsnje ............................................................................. 8

2.2.2. TгlnjStvo visnje .............................................................................................. s

2.2.3. КJjmatski cimЬenjd uzgoja visnje ..................................................................... 8

2.2.4. Kvaljteta ploda vjsnje .................................................................................... .9

2.2.5. Podloge ј sortjment vjsnje ............................................................................... 9

2.З.Тге5лјјла muha - Rhago/etis cerasi L. . .................................................................... 10

2.3.1. Rasjrenost tre5njjne muhe te ostale vrste roda Rhago!etis ............................. 10

2.3.2. Morfologjja tre5njjne muhe ............................................................................ 11

2.3.3. Bjologjja ј ekologjja tre5njjne muhe ................................................................ 12

2.3.4. Prjгodnj nepгjjateljj tre5njjne muhe ................................................................ 14

2.3.5. Stete od tre5njine muhe ................................................................................ 15

2.3.6. Rhagoletis cerasi L.- kao polifag ................................................................... 16

2.3.7. Monitoгjng ј mogucnosti zaStjte od tre5njjne muhe .......................................... 17

З. Vlastjta istrazjvanja ............................................................................................................ 22

3.1.Cilj istrazjvanja .......................................................................................................... 22

Sadr:Zaj

3.2. Materijali i metode rada ............................................................................................ 23

3.3. Rezultati istrazivanja i rasprava ................................................................................. 26

4. Zakljucci .......................................................................................................................... 31

5. Popis literature ................................................................................................................. 33

Uvod

1. Uvod

Tresnja kao vocna vrsta ima posebno zпacenje kao cijenjeno rano voee

trazeno u svjezem stanju te za razne preradevine.

Mnogobrojпi stetnici utjecu па пјеnо smanjenje uroda1 а poseЬice se jstjce

ekoпomskj vazan Rhagoletis cerasi L. odпosno tresnjjna muha.

Prosjreпost tresnjjne muhe u svjm djjelovjma Hrvatske potaknula је

jstrazjvanje njene pojave ј mogucпosti zaStjte nasada tre5anja.

Kako se covjek sve vjse okrece zastjtj okolisa па prvo mjesto stavlja mjere

zastjte Ьilja koje su ekoloskj ј toksjkoloski povoljпjje naspram onih korjsteпjh u

konveпcjonalnoj poljoprjvredj.

Svaka od mogucnostj zastjte protjv tresпjjne muhe zahtijeva dobro

pozпavanje stetпjka/ njegove ekologije ј Ьiologjje/ te na temelju jntegrjraпe

zastjte Ьilja provodj se pracenje leta muhe.

Dakle1 cjlj ovog jstrazjvanja је provodenje monjtorjnga i uvjd u djnamjku

populacije muhe1 пјеnе oscjlacije tijekom geпeracije jstrazjvanih godina pokusa

te odredjvanje ucjпkovitosti jnsektjcida trgovackog nazjva Mospjlaп 20 SP.

3

Pregled Ш:erature

2. Pregled literature

2.1. Tresnja -Pnmus avium L.

Divlja tresnja potjece iz zapadnog djela Azije. Prije 2500 godina pocela se

uzgajati u Turskoj i Grckoj. Rimljani su poznavali vise vrsta ukusnih tresanja i

zahvaljujuci njima se ona prosirila gotovo ро djeloj Europi.

2.1.1. Вotanicka pripadnost i karakterisitke tresnje

Prunus avium L., pripada nadredu Rosanae, redu Rosa!es, porodici

Rosaceae, podporodici Prunoideae u koju pripadaju drveea ili grmovi koji imaju

cvjetove s 5 Ьijelih okruglih latica, obraslu plodnicu te ih karakteriziraju plodovi

kostunice (lat. drupa). Podporodici Prunoideae pripada mali Ьгој rodova, no tu

spadaju neke veoma vazne vocarske kulture, kao sto su rod Armeniaca

(marelica), rod Peгsica (breskva), rod Amygdalus (Ьadem) te rod Cerasus koji је

zastupljen najvaznijim vrstama Ceгasus avium (tresnja) i Ceгasus vu!garis

(visnja) ( Dubravec, 1993 ). Koristi se i naziv Prunus avium za tresnju i Prunus

cerasusza visnju. Tresnja је stranooplodna vrsta.

2.1.2. Trinistvo tresnje

Sto se tice tгlnistva VOCa 1 u sustavu proizvodnje i potrosnje svjezeg voea

u Hrvatskoj najvise је zastupljena jabuka, dinje i luЬenice, kruska, breskva i

marelica, potom tek visnja i tresnja te one zauzimaju svega 7% nase ukupne

proizvodnje kontinentalnog voea.

4

Pregled literatii.Jire

Od mediteranskog voea najvaznija је proizvodnja mandarina, smokve,

bajama te visnje maraske. Takoder, prema Ьilancanim pokazateljima ukupna

potrosnja voea porasla је od 60 kg ро stanovniku godisnje (1996) na 86 kg ро

stanovniku godisnje (1999) te od toga 2/3 otpada na potrosnju SvjeZeg voca

(Kolega, Вozic, 2001).

Statisticki ljetopis RepuЫike Hrvatske, 2002., cak i ne navodi tresnju kao

ucestalu kulturu uzgoja u nas sto ukazuje na njenu kolicinski malu proizvodnju,

tako da је tresnja kultura Cija proizvodnja u nas nazalost opada.

2.1.3. Кlimatski CimЬenici \IJIZQOja tresnje

u uzgoju tre5anja klimatski cimЬenik od posebnog znacenja је

temperatura. Izrazito је vazna suma inaktivnih temperatura tj. temperatura ispod

7°С. u periodu mirovanja uspjesno podnosi do -28 ас s tim da је otpornost divlje

tresnje veea od kulturnih sorata. Medutim, postoji razlicit stupanj otpornosti

izmedu razliCitih sorata. Kada na jesen rano zahladi, tada је mala otpornost na

niske temperature te VeC kod -10- 12°С moze doci do osteeenja.

Takoder, vaznu ulogu u uzgoju ima distribucija oЬorina u periodu

vegetacije, poseЬice u fazi rasta ploda i fazi bubrenja stanica te dozrijevanja.

Dakle, zahtijeva dovoljnu koliCinu vlage u sve tri faze rasta ploda koja se definira

kao razlika izmedu kolicina asimilata koji pristizu u plod i guЬitaka koji nastaju

zЬog respiracoe (Bruchou, Genard, 1996; cit. Jemric, 2000). Ukoliko nakon

· cvatnje nastane su5a, stanice nemaju dosta vode i nedovoljno ih se stvara. Kada

slijedi susa i u drugoj fazi rasta ploda, stanice ostaju sitne i nedovoljno se

izduzuju. Ako vlada su5a u prve dvije faze, а nakon dode do oЬilne kise u treeoj

fazi, plod се naglo bubriti i doci се do raspucavanja kozice i mesa. То osjetno

smanjuje kvalitetu plodova i utjeee na jaci napad Ьolesti i stetnika. (Miljkovic,

1991).

5

Pregled literature

Sto se tjce tla, tresпja zahtjjeva dobro dгепјгапа ј plodпa tla, рН 5,5 - 7

kako Ьi se korjjeпova mreza dobro prosjгila ј razvila. Valja пapomeпutj da su za

tresпju pogotovo stetпa пedovoljпo ргоzгаспа tla kada dolazj do uguseпja

kогјјепа poseblce опјh uzgojeпjh па podlozj raseljke (Prunus mahaleb). Росесј

se o(jtuju u smапјепој povrsjпj korjjeпovog sustava, potom dolazj do sjreпja ј

роvееапја Ьгоја leпtjcela па korjjeпju kako Ьi se opskrblle s dovoljпom kolicjпom

kjsjka jz tla. Sјгепје leпtjcela jde do odredeпe graпjce te dolazj do pukпuca ј

odumjraпja leпticela па (jjem mjestu se росјпјu stvarati plutaste staпjce Sto

predstavlja odredeпu оЬгапu korjjeпa od ргораdапја. Ukoliko se to пе sprjjecj,

doCi се do odumjraпja korjjeпa kojj mjгjsj ро acetjlaldehidu (trulom vocu).

2.1.4. Kvaliteta ploda tresnje

Plod tresпje korjstj se u svjezem staпju te u preгadj kao kompotj, sokovj ј

slicпo, а dоЬаг su jzvor vjtamjпa С, dok ostaljh vjtamjпa ј mjпerala sadгZj u

maпjjm koljcjпama. Meso је crveпo jlj zuto, slatko ј mjrjsavo.

s obzirom па tvrdocu mesa ploda tresпje djjeljmo jh па tresпje mekog

mesa оdпоsпо srcoljke te пе tresпje evrstog mesa, trazeпjje ј пјјh пazjvamo

hrustavke.

2.1.5. Podloge i sortiment tгeSnje

Postoje geпeratjvпe ј vegetatjvпe podloge za uzgoj vocaka. Od

geпeratjvпjh podloga dvjje пajvazпije za uzgoj tre5aпja su raseljka (Prunus

mahaleb) ј sjemeпjak djvije tresпje (Prunus avium). Podloga raseljka пalazi se u

паs kao samoпikla па podruqu Dalmatiпske zagore. Otpoma је па susu jako

korijeпje prostire veoma plitko, dobre podudarпosti s tresпjom, по vrlo osjetljiva

па vi5ak vlage u tlu.

6

Pregied Ш:erai:ure

SlaЬije bujnosti је od podloge divlje tresnje, а na njoj cijepljene sorte

ranije dolaze u produktivnu dob. Otporna је prema niskim temperaturama te је

dobre podudarnosti s tresnjom.

Od vegetativnih podloga koriste se F- 12, Colt, SL 64, Maxma, Edabriz te

Gizela 5.

Sortiment је jako velik te se s obzirom na vrijeme dozrijevanja, odnosno

tjedne dozrijevanja, dijeli prema Miljkovicu (1991) na:

• Vrlo rane sori:e (I.tjedan dozrijevanja) :Primavera, Seneca

• Rane sori:e (II.tjedan dozrijevanja) : Bigarreau hatif Burlat (Birlatova

rana), Кasins Fruhe(kasinova rana), Bigarreau jaЬoulay (Lionska rana)

• Srednje rane sori:e (Ш.tjedan dozrijevanja) : Schrecken Ьigarreau,

Black tartarian (Crna tatarska), Vipavka, Gomilicka rana

• Srednje kasne sori:e (IV.tjedan dozrijevanja) : Van, Sue, Starking

hardy giant, Stella, Bigarreau Napoleon (Napoleonova), Tugarska

" Kasne sori:e (V.tjedan dozrtievanja) : Bing, Ohridska crna, Emperor

Francis

" Vrlo kasne sori:e (VI.tjedan dozrijevanja) : LamЬert, Heidelfinger

riesenkirscheGermersdorfer grosse kirsche, Schneiders spate

knorpelkirsche, Donissens geiЬe knorpelkirsche (Denisenova zuta),

Drogans geiЬe knorpelkirsche (Droganova zuta).

7

Pregled Ш:erature

Monitoring tresnjjne muhe u ovom jstrazivackom radu vrsen је na sortj

Lapins u nasadu na znanstveno - nastavno poljgonu Jazblna.

lapjns је samooplodna sorta koja oprasuje sve kultjvare tresnje

odgovarajuce fenofaze cvjetanja. Stvorena је u Kanadj 1965. godjne krjzanjem

sorte Van х Stella. U Kanadj se smatra najboljjm kultjvarom otpornjm na pucanje

kozjce te se ubraja u srednjecvjetajuce sorte. Plodovj sazrijevaju krajem cetvrtog

i pocetkom petog tjedna dozrjjevanja tre5anja odnosno 25 dana nakon Bjrlatove

rane.

2.2. Visnja - Рrшшs cerasus l.

2.2.1. Вotanicka pripadnost visnje

Jednako kao ј tresnja, vjsnja prjpada nadredu Rosanae, redu Rosales,

porodjcj Rosaceae, podporodjcj Prunoideae. Vjsnja је samooplodna, ali mali djo је

stranooplodan.

2.2.2. Trznistvo visnje

Prema Statjstjckom ljetopjsu RepuЬijke Hrvatske, 2002. podacj о uzgoju

vjsanja govore da se od vj$anja posebno uzgaja vjsnja maraska ј zablljezeno је

1 197 000 staЬala u 2002. godjnj s ukupnom proizvodnjom od 8169 tona visanja.

2.2.3. Кlimatski cimЬenici uzgoja visnje

Vjsnja Ьоlје podnosj niske temperature nego tresnja te moze podnjjetj ј do

-40 ас u perjodu mjrovanja.

8

Pregled literature

Medutim, postoji velika razljka odredenjh sortj prema toleranciji niskih

temperatura. Dosta је otporna prema visokim temperaturama do +35°С. U

vrijeme kretanja vegetacije moze stradati od niskih temperatura -2°С do -зас.

Takoder, za vjsnjjk је vazan raspored oЬorina u periodu vegetacije. Za

plod visnje vazno је da ima dovoljno vlage u prvoj fazi rasta ploda (vrijeme diobe

stanice) i u trecoj fazi (bubrenje stanica).

Sto se tice svjetla, yjsnja nije posebno jzblrljjva vocka. Op(:enito se moze

reC:i da vjsnja uspijeva tamo gdje rastu jabuka ј tresnja (Miljkovic, 1991).

2.2.4. Kvaliteta ploda visnje

Plodovi visnje su vi5enamjenski јег se mogu koristiti za preradu, kompote,

sokove ј slicno te u svjezem stanju. Takoder, vjsnja ima vrlo kvalitetne prirodne

Ьоје te se korjsti za Ьојаnје ostalih sokova i drugih preradevina, kao npr. sok

malina se Ьојј sokom vi5anja.

2.2.5. Podloge i sortiment visnje

Takoder, postoje generativne ј vegetatjvne podloge za visnju. U

generativne spadaju sjemenjaci djvlje tresnje (Pruпus avium), ra5eljka (Pruпus

mahaleb) te sjemenjaci kulturnih sorata vj$anja (Pruпus cerasus).

U vegetatjvne podloge spadaju Colt, SL-64, F-12 ...

Sortiment је velik te obuhvaca vjsnju Marasku, Rexelle, Heimans

konserveweichsell (Hajmanova konzeгvna), Kelerjs 14, Meteor, Cacanskj rubln,

North star, Richmorency, DouЫe Gorsem Кirk, Schattenmorelle (Duga lotova),

Spanjolska staklenjaea, GoЬet (Veljki gоЬе), Ostheimer weichsel, Precocce de Mai

(Crvena sviЬanjska), Montmorency.

9

Pregied literati.Пre

2.3. Rhago!etis cerasi L. - tresnjina muha

2.3.1. Rasirenost tresnjine muhe te ostale vrste roda Rhagoletis

Rhagoletis cerasi L. pripada skupini uzrocnika 'cr!jivosti p/odova' (taЬiica

1.). Prosirena је u svim nasim krajevima (Maceljski, 2002.) gdje se ucestalo

pojavljuje te је prisutna u cijeloj Europi, osim Engleske i Skandinavije (Perko,

1982.). U engleskom govornom podruqu ju nazivaju 'Europska tresnjina muha'

{European cheery fruit fly) kako Ьismo је razlikovali od drugih vocnih muha

(Тrypetidae) roda Rhagoletis koje postoje izvan Europe. Ostale vrste roda

Rhagoletis nalaze se па А1 karantenskoj listi RepuЫike Hrvatske buduCi da ih ne

nalazimo u nas. Iznimka је Rhago!etis completa, orahova muha, cija је prisutnost

nedavno zablljezena u Sloveniji te njeno sirenje u pravcu Hrvatske (Seljak,

Maceljski, 2002). Dakle, osim Rhagoletis cerasi i Rhagoletis completa, postoje u

Sjevernoj i Juznoj Americi Rhago!etis cingulata, Rhagoletis fausta, Rhagoletis

pomonella, Rhagoletis indifferens ... Tesko је zapravo precizirati koliko је vrsta

roda Rhagoletis sp. (taЬiica 2.).

Tablica 1. Neki uzrocnici 'crfjivosti p!odova'i njihovi domaCini abecednim redom

(Maceljski, 2002)

Latinski naziV HrvatSki ·Пaziv Polifag/ Biђke domaCini ... ·.··• manafag

1. Anarsia lineatel/a Breskvin moljac palifag Breskva, Sljiva, jabuka, treSnja 2. Eurytr;ma amygda/i вademova osica monofag Badem

з. Curcu/io e/ephas Кestenova pipa manofag Pitomi kesten 4. Curculia nucum Цeskatoc palifag Ujeska kaSticava vace 5. Cydia amplana Orahov savijaё palifag Orah liieska kesten б. Cydia fипеЬгапа Sljivin savijaё pallfag Sljiva, marelica

7. Cydia mo/estiJ Breskvin savijaё palifag Breskva marelica. jabuka kruska dunia sliiva 8. Cydia ротопе//а Jabuёni savijaC palifag Jabuka, kruSI<a, orah, dunja 9. Cydia ргипivогапа Smedi Sljivin savijaC palifag Sljiva, jabuka

10. Cydia pyrivoгa КruSkin savijaC palifag КruSka, jabuka

11. Rhagofetis cerasi TreSnjina muha palifag TreSnja, viSnja, kozokrvina te:Zutika

12. Rhagoleбs completa Orahova muha palifag Orah, breskva

10

Pregled literature

Tabiica 2. Neke vrste roda Rhago!etis sp. u nas i u svijetu (Foote, R.H., 1981)

Vrsta abecednim redom- Naziv iz ameriёke literature Prisutna u Prisutna u svijetu latinski naziv . nas

RhдOO!etis ceгasi Тhе eurooean cheerv fruit ftv da Ciiela Eurooa Rhaaoleos dfiOutata Тhе eastem chee.V fruit ftlv ne IstaCni SAD i l<anada Rhaaoleos cotiiiiieta Тhе walnut husk ftv da Eurooa ldo Sloveniie)

Rhaaoteos raиsta Тhе Ьlack cheerv fruit ftv ne Isrocni SAD i Кanada RhдciO!e!JS indifferens Тhе westem cheerv fruit ilv ne Zaoadni SAD i Kanada Rhaaoteosaomonetta Тhе aiJole maoaat ne SAD

2.3.2. Moпfologija tresnjine muhe

Tresnjina muha spada u vocne muhe, Trypetidae= Tephritidae, red

Diptera, odnosno red dvokrilaca. Vocne muhe tehnoloski su stetnici buduCi da se

njihove licinke hrane mesom ploda. Pripada u holometabolne kukce za koje је

karakteristicno da imaju cetiri razvojna stadija: јаје, licinka, kukuljica i odrasli

oЫik Ш imago. Osim Diptera u holometabolne kukce pripadaju i kornjasi

(Co/eoptera), opnokrilci (Hymenoptera), zivotinjske buhe (Siphonaptera),

mrezokrilci (Neuroptera) te leptiri {Lepidoptera).

Slika :1.. Imago tre5njine muhe па listu tre5nje

(Baric, 2000)

Imago tresnjine muhe crne је Ьоје i to sjajne te ima па dorzalnoj strani

prsista (thorax-a) karakteristican trokutasti stitic koji је zute Ьоје (slika 1.).

Odrasli oЬiik dug је 3,5 - 5 mm. Кrila tresnjine muhe su prozirna sa 4 tamne

11

P'regied literature

plavo - сrпе рорrеспе pruge па temelju cega se ј vrsi determjпacija пaspram

ostaljh vrsta roda Rhagoletis sp. Ljciпka muhe је bjelkasta, suzeпa prema

пaprjjed, а moze пarasti od 4-6 mm. :Zeпka ima legljcu ili ovjpozjtor pomocu

kojeg odlaze јаја. Јаја su bjelkasta, produzeпa, eljpticпa te jh zeпka паkоп

kopulacije odlaze leglicom pod kozicu оdпоsпо epidermu ploda koji su poceli

mijeпjati boju iz zute u crveпkastu. Prema Maceljskom (2002) јеdпа zeпka odlozi

20 - 80 јаја, а prema CjgJaru (1998) 50 - 80, по u jedпom plodu оЬiспо se

razvjje samo јеdпа Jicjпka koja prodire duЬije u plod sve do kostice.

2.3.3. Biologija i ekologija tresnjine muhe

Tresпjiпa muha prezjmi u stadiju kukuljice u lagaпim i prozracпim tlima.

Veliki broj kukuljica propadпe u teskim i vlazпim tljma (Rode, 1995). Imago

izlijeee iz tla па proljece srediпom svibпja (u Dalmaciji vee i krajem travпja) te

паkоп 7 - 10 dапа dopuпske ishraпe razпim slatkim sekretima Ьilja, zapociпje s

prvim odlagaпjem јаја оdпоsпо s ovipozicijom u plodove koji pociпju crveпitj

tako da zeпka leglicom zareze kozicu ploda ј tu odlozj јаје (slika 2.). Embrjoпalпi

razvoj traje б- 12 dапа. Nakoп toga razvjje se liciпka.

Slika 2. Tre5njina muha, Rhagoletis cerasi L,

па plodu tre5nje prilikom ovipozicije (Coutin/ OPIE)

12

Pregledl Ш:erature

s obzirom па veliki poteпcijal zeпke koja moze odloziti od 20 - 50 јаја u

jedпom plodu se razvije samo јеdпа liCiпka koja se hraпi uпutrasпjim sadгZajem

ploda. Larvalпi stadij traje 20- 30 dапа паkоп kojeg liciпka izlazi iz ploda, spusta

se па tlo gdje se lagaпo ukopa te zakukulji u obliku baevaste kukuljice (pupa

coarctata). Tresпjiпa muha ima jedпu geпeraciju godisпje.

Slika З. Kukuljice Rhago/etis cerasi L. prilikom

pгezimljena u tlu (Coutin/ OPIE)

Prezimljuje u stadiju kukuljice u povrsiпskom dijelu tla па dublпi od З - 5

ст (slika 3.) i kada kukuljica dovrsi svoju preobrazbu uz temperaturu tla izпad 10

ос izlijecu odrasle muhe, оdпоsпо imaga i cijeli cildus ропоvо krece (tablica З.).

Iz jedпog dijela kukuljica u proljece izlijece imago, dok drugi dio kukuljica moze

prezimjeti jos jedпu ili cak dvije zime (Maceljski, 2002).

Prema Bolleru ( cit. Rode,1995) pojava imaga је kod sume 4зоос

efektivпih temperatura ( > 5°С ). Sredпje dпеvпе temperature se mjere па

duЬiпi tla 5 cm.

13

Pregled iiterature

Tab!ica З. Prikaz zivotnog ciklusa tre5njine muhe, Rhago/etis cerasi L. (original)

оо 000000

imago

licinka

2~3.4. Prirodni neprijatelji tresnjine muhe

Prirodni neprijatelji obuhvaeaju predatore (grabezljivce), uzrocnike bolesti

stetnika te parazite odnosno parazitoide.

Pravi paraziti su vrste koje zive na racun domaCina koji ostaje na zivotu i

nakon zavrsetka razvoja parazita.

Parazitoidi zive na racun jednog razvojnog stadija domacina (јаје, licinka,

kukuljica, imago) koji ugine kada parazjt zavrsi svoj razvoj (Igrc-Barcic, 2001).

Prirodni neprijatelji imaju zadatak da snizuju populaciju tresnjine muhe

kako Ьi se odгZala prirodna ravnoteza u prirodj.

Uzrocnicj bolesti (bakterjje, gljivjce, vjrusi ј sl.) su takoder antagonisti

tresnjine muhe te su ogranjcavajuCi cjmbenjci u dinamjci populacije muhe.

Parazjtoidi obuhvacaju vrste iz reda Hymenoptera (opnokrilci), porodice

entomofagnjh osjca, Braconidae ј Ichneumonidae. Medutim, njihova populacija

14

Pregled literature

njje dovoljna da se provede odgovarajuea zastjta buduCi da se nedovoljno

producjraju ј ne mogu se odгZatj preko zjme (Perko, 1982).

Porodjcj Braconidae prjpadaju vrste roda Opius. Opius conco/or ј Opius

rhagoleticolus su endoparazjtj ljCinki tresnjjne muhe. Zanjmljjvo је da Ьi tresnjina

muha mogla u prjrodj odjgratj jzvjesnu ulogu u odгZavanju Opius concolor buduCi

da se ta parazjtska osjca uzgojena u laboratorjju moze potpuno razvjtj u

licjnkama-kukuljjcama tresnjjne muhe (Bmetjc, 1973).

Iz porodjce Ichneumonidae znaeajna је vrsta Phygadeuon wiesmanni koja

parazjtjra kukuljjce tresnjjne muhe (Perko,1982).

Bjoloska ЬогЬа pomocu prjrodnjh neprjjatelja jedna је od moguCih metoda

koje Ьi se mogle korjstiti ukoljko Ьi se pojavjla vrsta koja se u nas nalazj na А1

karantenskoj listj, naravno, uz prethodno provedeno jstrazjvanje.

2.3.5. Stete od tre5njine muhe

Tresnjjna muha prjpada skupjnj onjh Stetnjka сјје stete se jspoljuju u vjdu

'crljivosti p/odova' te spada u tehnolske stetnjke.

Plodovj stradavaju od zenke jmaga koja prjljkom ovjpozjcjje legljcom

zareze dzepjc, odlozj јаја te na tom mjestu plod omekSa ј trulj. Takoder, jos veee

stete rade lj(jnke koje se hrane unutrasnjoscu ploda uzrokuju oksjdacjjsko­

redukcjjske procese te se tjme guЬi na kvaljtetj ploda ј doЬiva se manja kolicjna

soka prj cemu on guЬi tгljsnu vrjjednost. Veljka Brjtanjja, na prjmjer, ne tolerjra

njtj 1% zarazenjh plodova. U Poljskoj prag stetnosti је 0,5% napadnutih plodova

(Oiszak, Maciesjak,2002) dok u nas jznosj 4% (Ciglar, 1998).

15

l?regled Ш:erature

Odlaganje јаја Rhagoletis ceгasi ovjsj takoder о kJjmatskjm prilikama. Ako

nakon jzJijetanja jmaga usJjjedj hladno ј kisno razdoЬije, mnoga се imaga

propastj Ьеz da odloze јаја (Rode,1995).

Slika 4. Izgled Steta па tre5nji od treSnjine

muhe ucinjene prilikom ovipozicije

2.3.6. Rhagoletis cerasi l. - kao polifag

Tresnjjna muha polifagna је vrsta te osjm na tresnjj ј vjsлjj dolazj ј na

divljim tresnjama, kozokrvjnj te zutjki kojj se mogu nalazjtj u ЬJjzjnj nasada

tresanja i visanja te se u njihovim plodovima takoder moze razvijati liCinka

tresnjine muhe.

2.3.6.1. BerЬeris sp.- zutika

Rod Berberis spada u ukrasno Ьilje koje se koristi za pojedinacnu sadnju Ш

pak za sadnju zivica zbog svog gustog rasta. Postoje listopadne i zimzelene vrste

roda Berberis. Berberis thunbшyiirasprostranjena је u cijelom svjjetu , а potjece

jz Japana. Listopadna је vrsta zutjke s cvijetovima svjjetlozute Ьоје, plodova

ЬоЬiса koraljno crvene Ьоје. Postoje jos BerЬeris ottawensis, Berberis

stenophyl!a te mnoge druge vrste zutike doЬivene razlicitom hjbrjdjzacijom.

16

PregПed Ш:erature

2.3.6.2. Lonicera sp.- kozokn~ina, kozja k111

Kozokrvinu mozemo naci u oЫiku grmova ili penjacica koje su veoma

dekorativne na pergolama. Postoje razlicite vrste roda Lonicera, na primjer

Lonicera browni~ Lonicera periclymenum i mnoge druge koje uspijevaju u

svakom vrtnom tlu, te Lonicera te!lmanniana kao penjacica vrlo brzog rasta.

Karakterizirane su ро cvjetovima na zdjelieastom listu, s malim, crvenim

plodovima.

2.3.7. Monitoring i mogucnosti zastite od tresnjine muhe

Postoje razliCite mogucnosti pracenja leta kukaca razlicitim metodama, а u

tresnjine muhe koriste se vizualni i offaktorni atraktanti te komblnacije

navedenih.

Atraktanti su kemijski spojevi cije pare podrazuju olfaktorne ili neke druge

receptorne organe kukaca i uvjetuju njihovo priЬiizavanje tom spoju (Igrc -

BarCiC, Maceljski, 2001).

Vizualni atraktanti priv/ace Ьојоm te se ubrajaju u fizikalna sredstva. Za

tresnjinu muhu vizualni atraktant је zuta Ьоја, а za pracenje dinamike /eta

koriste se zute ljepljive ploce premazane trajnim /jepifom.

Cesto se za monitoring koriste komblnacije vizualno - olfaktornih

mamaka.

17

Pregled literature

Prije se pracenje leta muha radilo pomocu lovnih posuda s amonijevim

stearatom ili kojim drugim atraktantom (Maceljski, 2002).

Slika 5. Zuta ljeptiiva ploca koriStena za

monitoring leta tre5njine muhe, Jazblna

(original, 2000)

Slika б. Ulov па zutoj ljepljivoj ploci,

Jazblna (BariC, 2000)

u pocetku samog suzЬijanja nisu postojala najbolja tjesenja, а razvitkom

intergirane zastite Ьilja sve se vise obraca paznja na ekoloski povoljnije metode

suzЬijanja razlicitih stetoeinaca te time smanjuje ekotoksikoloski u!jecaj na okolis

i ziva Ьiса. Dakle, iz 'ere kemije' presli smo u 'eru ekologije' (Igrc ВarCiC, 2001.)

te se prvenstvo daje ekoloski povoljnijoj zastiti Ьilja.

Postoje razlicite metode suzЬijanja tresnjine muhe, od onih ekoloski

povoljnih sve do primjene insekticida. Jedna od prvih mogucnosti zastite od

tresnjine muhe је poЬiranje cuelog uroda i time se licinke u plodovima uniste te

је u iducoj godini manja populacija muhe (Maceljski, 2002).

Slijedeea metoda koja se preporucuje је unistavanje Ьiljkaka domacina

kao sto su Loпicera i BerЬeris u Ьlizini vocnjaka, visnjika i tresnjika, u Cijim

plodovima se takoder na/azi i razvija /iCinka tresnjine muhe (Mace/jski, 2002).

Spominje se i treca metoda, obrada tla, jesenska Ш zimska, kao jedna od

mogucih mjera, buduci da tresnjina muhe prezimljuje u tlu (Rode, 1995).

18

Pregled literal!:ure

Postoji cetvrta, ekoloski povoljna metoda, а sastoji se u sadnji manje

osjetljivih sorata tre5anja i visanja, cija је o5jetljivost vezana uz vrijeme zriobe, а

manje uz sortiment (Macelj5ki, 2002).

Као jedna od potencijalnih mjera zastite tresanja od muhe је koristenje

zastitnih mreza pokrivanjem nasada. Zastitne mreze dale 5U interesantne

rezultate јег nisu zabiljezena nikakva osteeenja od muhe i nisu primijeeene

nikakve posljedice (smanjena velicina ploda, Monilia). Plodovi mrezom zasticenih

5tabala sazrijevaju nekoliko dana kasnije u5poredujuCi 5 kontrolom. Ova metoda

Ьi mogla imati komercijalnu predno5t, pogotovo za ka5no dozrijevajuce 5orte

(Caruso,Cera,1998).

Biljni in5ekticidi azadirahtin (ekstrakt Ьiljke Azadirachta iпdica) i roteпone

(ekstrakt Ьiljke Derris spp., Loпchcarpus spp. i Terphrosia spp.J dopustenih u

ekoloskoj poljoprivredi u EU, 5pominju se kao jedan od mogucno5ti 5uzbljanja, ali

ni5U pokazali dovoljnu ucinkovitost u 5UZЬijanju tresnjine muhe

(Caru5o,Cera,1998).

Medutim, jos uvijek kao o5novna metoda 5uzbljanja tresnjine muhe је

primjena in5ekticida (Macelj5ki, 2002) obuhvacajuCi Sto siri areal tretiranja

tresnjika i visnjika па nekom podruqu.

Po5toje dva tipa kemijskog 5uzbljanja, tretiranje sirom, sto је ekoloski

nepovoljnije pri cemu se tretira cijeli nasad te lokalizirano tretiranje kada se

tretira samo nekoliko grana 5 juzne strane te dеЫа i tla i5pod krosnje. Trebalo Ьi

tretirati veei Ьгој 5taЬala u okolici na5ada kako Ьi suzbljanje Ьilo dovoljno

uCinkovito (Macelj5ki, 2002). Ovim nacinom 5uzbljaju se muhe prije nego sto

odloze јаја u plodove tre5anja ili vi5anja.

19

Pregled Ш:era'l:ure

U konvencionalnoj zastiti bilja za tretiranje protiv tresnjine muhe koriste se

organofosforna sredstva (fenitrotion, diazinon) te sintetski piretroidi (deltametrin,

lambda cihalotrin). Kako let muhe traje dosta dugo (od sredine svibnja- sredine

lipnja) moraju se provoditi 2 do З tretiranja. BuduCi da sintetski piretroidi nisu

prihvaceni u integriranoj zastiti Ьilja (nisu selektivni, manje ucinkoviti za toplog

vremena) uvode se novi insekticidi kao sto su preparati djelatne tvari acetamiprid

i tiakloprid (neonikotinoidi). Acetamiprid је relativno relativno povoljniji u odnosu

na prirodne neprijatelje (Oiszak,Maciesiak,2002).

Tretiranje mora Ьiti pravovremeno, о cemu i ovisi uspjeh zastite tresnje od

muhe, а rokovi tretiranja mogu se odrediti pomocu vise metoda.

Prema Maceljskom (2002) postoji vise metoda za odredivanje roka tretiranja

tresnjine muhe:

1. Ulov muha na zute ljepljive ploce ili u lovke s atraktantom

2. Utvrdivanje razvoja kukuljica u tlu

З. Pregled plodova uocavajuCi brojnost јаја i gledajuCi stupanj razvoja јаја

4. Ukoliko se ne moze odrediti na niti od jedan od prethodnih naCina, uzima

se u obzir stupanj zrelosti tre5anja, odnosno kada је 50% izgubllo zelenu

boju i pocelo zutjeti i potom crveniti.

Prema Rodeu (1995) u manjim vocnjacima se suzbljanje moze vrsiti vje5anjem

veeeg broja zutih ploea. Tako za staЫa promjera krosnje 2 m potrebno је З-4

mamaca; za staЫa 2-6 m promjera krosnje potrebno је 5-7 mamaca te za staЫa

promjera >6 m potrebno је 8-10 mamaca.

20

Pregied Diteгature

Takoder, prema Rodeu (1995) odluka za zastitu је kumulativni ulov od <:::1,0

muha ро ploCi. Prema istom autoru za pracenje tresnjine muhe potreban broj

mamaca ovisi о veliCini vocnjaka:

Povrsina (ha)

> 5-10

> 10-20

>20-50

Broj mamacajha

2

1

0,5

21

Cilj istrazivanja

з. Vlastita istrazivanja

3.1. Cilj istrazivanja

Utvrdivanje prisutnosti i vremena pocetka leta tresnjine muhe u nasadu tresanja

na znanstveno- nastavnom poligonu JazЬina.

Monitoring dinamike populacije Rhago!etis cearsi L. utvdivanje optimalnih

rokova suzЬijanja

Istrazivanje uCinkovitosti kemijskog tretiranja insekticidom djelatne tvari

acetamiprid1 trgovackog naziva Mospilan 20 SP u zastiti protiv Rhagoletis cerasi

L.

22

Materijali i metode rada

3.2. Materijali i metode rada

Istrazivanje је provedeno na lokalitetu znanstveno - nastavnog poligona

JazЬina tijekom tri godine (2000, 2001, 2002) u nasadu tre5anja sorte Lapins.

Razmak sadnje tre5anja је 4,0 х 3,5 m izmedu redova na terasama, а uzgojni

oЬiik је vreteno. Nasad је zasaden 1996 godine.

Okolo nasada se nalazi suma, sikara i kuce s vrtovima sto је znacajno јег se

је mogla naCi pokoja Ьiljka domaCin kao Sto је kozokrvina ili zutika.

Determinacija muhe је izvrsena na temelju morfoloskih karakteristika

Rhago!etis cerasi L. (slika 7.).

Rhвgoletis cerasi

Slika 7. Morfolo5ke karakteristike krila Rhagoletis cerasi L.

(Maceljski, 1999)

23

Materijali i mei!:ode rada

3.2.1. Vrste mamaka i njihov raspored unasadu

u prvoj godini i5trazivanja (2000) kori5tili smo mamce - zute ploce

au5trij5kog proizvodaca okruglog oЬiika koji 5U po5tavljene 5lucajnim izborom 15.

5Vibnja. Po5tavljeno је 7 ploca na 5 stabala.

2001. godine koristen је drugi tip zutih ljepljivih ploca pravokutnog oЬiika

5loven5kog proizvodaca 5 оЬје 5trane premazanih ljepilom postavljenih 16.

5Vibnja. Po5tavljeno је 10 komada ploca na 7 stabala.

2002. godine koristen је treCi tip pravokutnih ploca sa amonijevom solju

madarskog proizvodaca i sa оЬје strane premazane ljepilom postavljenih 14.

svibnja. Postavljene su 2 zute ljepljive ploce na 2 staЬia.

Sva tri tipa mamaka (taЬiica 5.) morala su se po5taviti tako da nisu blli u

dodiru 5 liscem, da su Sto uocljiviji te ih ne treba vjesati na sjevernu stranu

vocke.

Istodobno је trajala kontrola pojave intenziteta pojave tresnjine muhe,

odnosno dinamike leta tresnjine muhe.

Pregled, odnosno evidentiranje ulova obavljano је tri puta tjedno u vrijeme

leta muhe.

TaЬiica 5. Pregled koriStenih tipova zutih ljepljivih ploi'a u istraZivanih tri godine pokusa

Godina Вгој obje5enih ProiZVrn'!ac . lip Zute ђepljive ploce ls!Jazivanja _ploea u pokusu 2000 7 komada Neudorff-tip 1 OЬ!ik kapice s iednom s!Janom oremazane lieoilom 2001 10 komada Unichem-tip 2 OЬ!ilc pravokutne р!осе s оЬiе s!Jane premazane Jiepi/om

2002 2 komada Csolomon-tip З Oblik pгavokutne ploCe sa amonijevom solju i оЬје strane

premazane ie-pi/om

24

Materijali i metode rada

Slika 8. Postavljen pokus sa zutim ljepljivim plocama

slucajnim izborom u nasadu tre5anja, Jazblna

(original, 2000)

3. 2. 2. Metoda istrazivanja ucirвkovitosti irвsekticida djelatrвe tvari

acetamiprid trgovackog rвaziva Mospilan

24. svibnja 2002. godine izvrsili smo tretiranje stabala tresanja s

preparatom djelatne tvari acetamiprid, trgovackog naziva Mospilan 20 SP u

0,03% koncentraciji kako Ьismo utvrdili ucinkovitost navedenog insekticida.

Kontrolu plodova izvrsili smo otprillike З tjedna nakon tretiranja odnosno

13. lipnja 2002. metodom potapanja plodova u NaCI. U pregled је uzeto 4 - 8

uzoraka od 25 plodova tresanja koje su stavljene u staldenke sa slanom vodom.

Nakon mijesanja svakih od uzoraka licinke tresnjine muhe isplivale su па

povrsinu vode te ih је Ьilo moguce prebrojati i utvrditi % napadaja tresnjinom

muhom.

25

Rezultati istrazivanja i rasprrava

З.З. Rezultati istrazivanja i rasprava

Rezultati monitoringa leta tresnjine muhe u 2000 godini prikazani su

grafikonom 1. i grafikonom 2.

Grafikon 1. Vrijeme pojave tre5njine muhe te njena dinamika popu/acije u istrazivanju 2000.

godine, Jazblna

Broj ubvfienil treSnjinil muha ро рЬсi

15.5 16.5 17.5 18.5 19.5 23.5 24.5 Z5.5 26.5 31.5 1.6 2.6. 6.6. 8.6. 9.6. 12.6. 13.6 14.6

l:atum

Grafikon 2. Vrijeme pojave tre5njine muhe te njena dinamil<a popu/acije u istrazivanju 2000.

godine, Jazblna

20

10

~~~~~~~~~~UU&&Ua&~~K6

l:atum

-Pioca5.

~-Pioca7.

26

Rezultati istrazivanja i rasprava

Populacjja muhe u 2000. godjпj је Ьila vrlo jaka.

Ukupпo је u promatraпom razdoЬ/ju (15.5.-14.б) uhvaceпo 533 muhe.

Poeetak leta uоееп је 15.5. s 2 muhe па ploCi broj б (vec prvj dап

postavljaпja р/оса).

Prema literaturj krjtj(пj broj muha smatra se u prosjeku 1,5 muha ро mamcu

za jak параd, а slabl параd podrazumjjeva 0,5 muha ро mamcu (Ciglar, 1998),

dok prema Rodeu (1995) krjtj(пj broj muha је 1 muha ро р/оеј zпaCi da је vec

prvj dап postavljaпja р/оса параdај Ьiо jzпad krjtjcпog broja.

1б. 5. uоееп је maksjma/пj /et od 27 muhe па plocj broj 4. ј 27 muhe па р/оеј

broj б.

Nakoп 1б.5. se broj muha postepeпo smaпjuje, а/ј је jos uvjjek jzпad

krjtjcпog broja.

Od 9.б.-14.б. let muhe је jspod f<rjtj(пog broja.

Prema doblveпim podacjma о vjsjпi populacjje tresпjjпe muhe uvidjeli smoi da

је suzbljaпju trebalo pristupjtj u razdoЬ/ju od 15.5. do 9.б.

Potrebпo је паkоп 10 dапа poпovjtj tretjraпje uko/jko su Ьile jake kise koje su

ispra/e jпsekticjd ј odgodj/e zriobu (pri cemu pripazjti na karencu).

27

Rezultati isi::razivanja i rasprava

Rezultati monitoringa leta tresnjine muhe u 2001 godini prikazani su taЬiicom

б.

Tablica б. Monitoring leta Rhago!etis cerasi L. u 2001. godini na znanstveno nastavnom poligonu

Jazblna

Вгој zute 1 , ....... · .

1 • 1 . 8:.···· ljeptiive 1. 2. 1 з. ?· Б • . б; 1 7; ! .9. 10.

oloce . • .· . IC·

'

16.05. о о о о о о о о о о

23.05. о о о о о о о 1 о о

25.05. о о о о о о о о о о

31.05. о о о о о о о о о о

11.06. о о о о о о о о о о

16.06. о о о о о о о о о о

18.06. о о о о о о о о о о

21.06. о о о о о о о о о о

24.06. о о о о о о о о о о

25.06. о о о о о о о о о о

U 2001. godini istrazivanja (16.5.-25.6.) pokazala se vrlo niska popu/acija

tresnjine muhe.

Uhvacena је 1 muha u cjelokupnom razdoЬ/ju.

BuduCi da је te godine ulov/jen mali broj imaga tresnjine muhe za

pretpostaviti је da је zbog nepovoljnih klimatskih uvjeta tijekom zimskog perioda

doslo do propadanja kukuljica u tlu.

28

Rezultati istrazivanja i rasprava

Rezultati monitoringa leta tresnjine muhe u 2002. godini prikazani su

grafikonom З.

Grafikon З. Vrijeme pojave tre5njine muhe te njena dinamika populacije u istrazivanju 2002.

godine, Jazblna

Broj ulov!jenih tresnjinih nwha ро ploci

14.5 21.5 24.5. 29.5. 3.6. 6.6 11.6. 17.6 21.6. 26.6. 29.6.

dat:um

Populacija muhe u 2002. godini је Ьila vrlo jaka.

----+-Pioca 1.

------ Ploca 2.

Ukupno је u promatranom razdoЬiju (14.5.-29.6) uhvaceno 124 muhe.

Pocetak leta uocen је 21.5. sa З muhe па ploci broj 2.

З.6. uocen је maksimalni let sa З1 muhom ро ploci.

Nakon З.6. se broj muha postepeno smanjuje, ali је jos uvijek iznad kriticnog

broja.

29

Rezultati istrazivanja i rasprava

Od 29.6. let muhe је jspod krjtjcпog broja kada је ј zablljezeп kraj leta

tresпjjпe muhe.

Prema doblveпjm podacjma о vjsjпj populacjje tгеsпјјпе muhe mozemo

uvidjetj da је suzbljaпju treЬalo pristupjti пesto grije pojave maksjmalпog leta

muhe, а to је obuhvacalo razdoЬije od 21.5.-17.6.2002.

Metodom роtарапја plodova u slaпu vodu utvrdili smo da је % параdа

tresпjjпe muhe jzпosjo 60% па tretiraпom dijelu ј 60% па пеtгеtјгапој_ koпtrolj.

Rezultatj provedeпog pokusa pokazuju da iпsekticid djelatne tvari acetamiprid

(Mospilan, 0,03% kопсепtгасјје) пiје iskazao dovoljпu u(jnkovitost u suzbljaпju

tгеsпјјпе muhe.

Preparat smo primjeпili jednjm tretiraпjem u пavedeпom razdoЫju. Medutim,

Ьilo је potrebno jos jedno tretjraпje, buduCi da је ulov muhe u cijelom

promatraпom razdoЬiju izпad kriticnog Ьгоја. Za pretpostaviti је da su jake ldse

isprale jпsekticid i odgodile zriobu, Sto је jedan od razloga slaЬe ucinkovitosti

jпsektjcjda.

u 2000. i 2002. godiпi jaki параd muhe moze se pгotumacitj time sto је sorta

па kojoj је provodeп monitorjпg kasпo dozrijevajuea sorta te је јасе izlozeпa

пapadaju tresnjjne muhe za razliku od raпozreljh sorata tresaпja koje to nisu.

DakJe, mozemo reei da otpornost tresnje na tresпjiпu muhu u provedenim

godjпama istrazjvaпja ропајvј§е је u svezi sa vremeпom dozrjjevanja tresaпja.

30

Zakljucci

4. Zakljucci

Tresпjiпa muha, Rhago!etis cerasi L., ekoпomski је vazaп stetпik tresпje i

visпje te se pojavljuje u svim dijelovima Hrvatske.

lljekom tri godiпe istrazivaпja (2000, 2001, 2002) па zпaпstveпo -

пastavпom poligoпu Jazblпa u пasadu tresaпja provodeп је moпitoriпg leta

tresпjiпe muhe.

Pojava tresпjiпih muha zablljezeпa је 15.5. 2000. s 2 muhe, 23.5.2001. s

1 muhom i 21.5. 2002. s З ulovljeпe muhe ро zutoj ljepljivoj ploci.

2000. godiпe kriticпi broj imaga ро daпu zablljezeп је u razdoЫju 15.5.-

8.6. ; 2001. godiпe је blo mali ulov imaga; 2002. godiпe kriticni broj imaga

ро daпu zablljezeп је u razdoЬiju 21.5. - 26.6.

lljekom 2000. godiпe maksimalпi broj imaga zablljezeп је 16.5. sa 27

muha.; 2001. godiпe пiје bllo maksimalnog leta; 2002. godiпe maksimalпi

broj је zablljezeп 3.6. sa 31 muhom ро ploCi.

2001. godiпe ulovljeп је mali broj imaga te је za pretpostaviti da је zЬog

пepovoljпih klimatskih uvjeta doslo do propadaпja kukuljica u tlu.

Кrај leta u 2000. godiпi zablljezeп је 12.6., а u 2002. godiпi 26.6.

Ukupпi broj ulovljeпih tresпjiпih muha u 2000. godiпi izпosio је 533 па 7

postavljeпih ploca, dok u је u 2001. godiпi izпosio 1 muhu па 10 ploea, а u

2002. godiпi ukupпo 124 ulovljeпe muhe па 2 zute ploce.

31

Zakljucci

Оdпоsпо, u 2000. godiпi ukupпi Ьгој muha ро p/oci је Ьiо 76, а u 2002.

godiпi 62 muhe te пе predstav/ja veliku raz/iku u diпamici populacije tih dviju

godina, пaspram 2001. godiпe kada је Ьila ulovljeпa samo 1 muha.

Rezultati moпitoriпga pojave i diпamike leta pokazuju da је optima/пi rok

suzЬijaпja tresпjiпe muhe Ьiо u razdoЬ/ju od 15.5. - 9.6. 2000. godiпe, dok је

u 2002. godiпi blo od 21.5.- 17.6.

Јеdпо tretiraпje iпsekticidom djelatпe tvari acetamiprid, trgovackog пaziva

Mospilaп 20 SP u koпceпtraciji 0,03 % пiје pokazalo dovoljпu ucinkovitost,

buduCi da је ustaпovljeпa 60% zarazeпost plodova па tretiraпom dijelu, te

60% zarazeпosti па пetretiraпoj koпtroli.

Prema rezultatima паsiп istrazivaпja mogli Ьismo preporuciti sadпju

raпozrelih kultivara tresaпja, buduCi da је па kasпoj sorti Lapiпs zablljezeп

jaki параd tresпjiпe muhe u vremeпu пјепоg dozrijevaпja.

32

Popis literature

5. Popis literature

Brnel:ic, D. (1973): Umjetni uzgoj osice Opius сопсо!ог Szepl. i mogucnost

njezine upotreЬe za suzbljanje maslinine muhe ( Dacus о!еае Gmel.) na podruqu

Dalmacije; doktorska dizertacija; Zagreb

Caruso, S., Сега, М.С. (2002): Control strategies for the Cherry Fruit Fly

(Rhagoletis cerasi L.) in organic farming; IOBC/OUB, abstract Ьооk; meeting in

Opatija, 14.-16. October

Ciglar, I. (1998): Integrirana zaStita vocnjaka i vinograda; Cakovec

Diekmann, м., Putter, С.А.Ј. (1994): Stone fruits ; FAO/IPGRI; Technical

guidelines for the safe movement of germplasm

Dubravec, К. (1993): Вotanika; Zagreb

Fool:e, H.R. (1981): Тhе Genus Rhago!etis Loew. South of the United States

(Diptera: Tephritidae); Technical bulletin number 1607; United States,

Department of Agriculture

Glasilo blljne zastil:e; (2003): broj 2 - З

Glasnik zastite Ыlја; (2000): broj 4; srpanj-kolovoz

Hage, Ј. (1973): Ukrasno Ьilje: grmlje, drveee, penjacice i ruze

33

Popis literature

Igrc Barcic, Ј., Maceijsk:i М. (2001): Ekoloski prihvatljiva zastita Ьilja od

stetnika; Cakovec

Jemric, т. (2000): Rast ploda tresnje

magistarski rad

dinamika nakupljanja seeera;

Maceljski, М. (1999): Poljoprivredna entomologija; Cakovec

Maceljski, М. (2002): Poljoprivredna entomologija; 2. nadopunjeno izdanje;

Cakovec

Manual for field trials in Plant protection (1981): second edition,

documenta/ CIBA-GEIGY

Miljkovic, I. (1991}: Suvremeno vocarstvo; Zagreb

Kolega А., Bozic м. (2001): Hrvatsko poljodjelsko tгZiste; Zagreb

Olszak, R.W., Maciesiak, А. (2002): Evaluation of some insecticides for the

control of cherry fruit fly (Rhagoletis cerasl); IOBC/OUB, abstract Ьооk; meeting

in Opatija, 14.-16. October

Perko, S. (1982): Odredivanje vrijednosti vizuelnih mamaca u dijagnosticiranju

pojave muhe tresnjarice (Rhagoletis cerasi Linne) па maraski

Rode, F. (1995): Pflantzenschutz im intergierten Obstbau; Verlag Ulmer;

Stuttgart

Statisticki ljetopis RepuЫike Hrvatske (2002), Dгlavni zavod za statistiku,

str.247; vocna staЫa i vocna proiщodnja; Zagreb

34

Popis literat~re

Webster, A.D., Looney, N.E. (1996): Cherries: Crop physiology, production

and uses; САВ International

KORISTENE INTIERNEТ STRANICIE:

htto:l/www.aqroblologicals.com/qlossarv/G2672.htm

htto: 1 fwww .msue.msu.edu/vanburen/fcfJy.htm

http: 1/www. in га. fr /Internet/Produits/HYPPZ/RA VAGEUR/бrhacer. htm

htto:/fww;v.acmsabah.com.my/aso/productlmospilan.htm

htto: 1 /www .sel. Ьагс. usda .qov ld iptera/tephriti/PhotTour/Rhag сот. htm

35