Sybase PD Praktikum

Aleksandar Peulić

-Praktikum za rad sa programskim paketom Power Designer-

Copyright © 2010 – UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadržana. Bez prethodne pismene dozvole od strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog dela ili čitavih sadržaja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi način.

Copyright © 2010 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying, recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan University.

Aleksandar Peulić

Cilj ovog praktikuma je da se studentima Fakulteta informacionih tehnologija, Univerziteta Metropolitan iz Beograda olakša izrada projekta i polaganje ispita iz predmeta Uvod u softversko inženjerstvo. Metropolitan Univerzitet poseduje licencu za programski paket Sybase PowerDesigner, tako da se u okviru predmeta, vežbe izvode na pomenutom programskom paketu. Power Designer je kompleksan programski paket, tako da je namena ovog priručnika pre svega opis osnovnih mogućnosti PowerDesignera kroz praktične primere i prikaz postupka u cilju da studenti prateći ovaj priručnik steknu osnovne veštine korišćenja PowerDesignera.

Aleksandar Peulić

Uvod

Sybase je vodeća kompanija u oblasti razvoja enterprise softverskih rešenja i pružanja usluga vodećim svetskim kompanijama, sa fokusom na menadžment i mobilnost informacija. Sybase kompanija nastala je 1984. godine, tokom studija njenih osnivača Marka Hoffmana i Boba Epsteina na Berkeley Univerzitetu u Kaliforniji. Kompanija je nastala u garaži, a danas je sedište u gradu Dublinu u Kaliforniji, SAD. Sybase zapošljava više od 4000 ljudi širom sveta i opslužuje više od 50 hiljada korisnika njenih usluga i proizvoda. Prihod kompanije za 2007. godinu iznosio je 1,26 milijardi dolara, što Sybase svrstava u grupu Fortune IT 100, sto najvećih kompanija na svetu u IT oblasti. Osnovna tržišta poslovanja Sybase kompanije su tržište elektronskog bankarstva, modelovanja procesa i podataka i sveobuhvatnih, enterprise rešenja u oblasti upravljanja podacima. Iako Sybase u svojoj ponudi ima samostalne sisteme za upravljanje bazama podataka, trenutno je udeo na tom tržištu negde oko 5 procenata, daleko ispod vodećih kompanija u toj oblasti, kao što su Oracle, IBM ili Microsoft. Što se tiče softvera za modelovanje procesa i podataka, Sybase tu već dugi niz godina ima lidersku poziciju koju je stekao zahvaljujući svom, više puta nagrađivanom softverskom paketu PowerDesginer. Gartner grupa, vodeća IT konsultantska firma, dodelila je nagradu IT Award for Exellence 2006. godine kompaniji Sybase baš u oblasti modelovanja procesa i podataka za paket PowerDesigner.

Sybase PowerDesigner, je vodeći softverski alat za modelovanje procesa raznorodnih sistema i podataka koji se u njima pojavljuju. Optimizovan za kolaboraciju više korisnika, PowerDesigner je projektovan za Windows okruženje kao host aplikacija, koja za pluginove (dodatke) koristi Java platformu i programsko okruženje Eclipse. Kao lider u oblasti modelovanja, PowerDesigner je 2002. godine opravdano zauzeo gotovo 40% tržišta. PowerDesigner nudi mnogo mogućnosti u oblasti modelovanja:

· Modelovanje poslovnih procesa (u daljem tekstu BPM – Business Process Modeling),

· Generisanje programskog koda (Java, C#, VB.NET, JSF, PowerBuilder itd),· Modelovanje podataka (rad sa vodećim sistemima za upravljanje bazama podataka),· Modelovanje DataWarehouse-a,· Eclipse programiranje,· Objektno modeliranje (UML2.0 dijagrami),· Generisanje izveštaja,· Rad sa repozitorijumima,· Generisanje XML šema u DTD standardu itd.

Aleksandar Peulić

Šta je to UML?

Kao odgovor na ovo pitanje nameće se standardna definicija UML-a. UML ili Unified Modeling Language je grafički jezik za vizualizaciju, specifikaciju, konstruisanje i dokumentovanje sistema programske podrške koji je postavljen kao standard. Ako malo fleksibilnije želimo to da objasnimo moramo naglasiti da UML nije programski već grafički jezik. Njime, moguće je pratiti razvoj neke građevine, izraditi plan uzgajanja voća u voćnjaku itd. UML predstavlja kolekciju najuspešnijih inženjerskih metoda kojima je iskustveno dokazano, pojednostavljeno modelovanje velikih i složenih sistema. Ako napravimo poređenje između građevinara i programera, možemo reći da je UML standardizovani jezik za izradu nacrta programa.

Definisano je sedam ciljeva kojima UML kao jezik teži:

1. Pružiti korisniku brz jezik za vizuelno modelovanje kojim će moći u relativno kratkom vremenu napraviti i razmenjivati modele sa određenim značenjem,

2. Pružiti korisniku mogućnost proširenja i stvaranja specijalizovanih delova, 3. Biti nezavisan od programskih jezika i razvojnih procesa, 4. Pružiti formalne osnove za razumevanje jezika za modelovanje, 5. Podsticanje rasta i razvoja objektno orijentisanih programskih jezika, 6. Podrška visoko pozicioniranih razvojnih pojmova kao što su saradnja, okvirni rad,

uzorci i komponente, 7. Integrisanje i nadopunjavanje praktičnim iskustvom.

UML je razvijen sa ciljem da pojednostavi veliki broj objektno orijentisanih razvojnih metoda.

Aleksandar Peulić

Struktura UML-a

U cilju lakšeg razumevanja šta je UML potrebno je poći od činjenice od čega se on sastoji.

UML se sastoji od niza pogleda na arhitekturu (Architectural Views) koji zavise od problema i rešenja, a dele se na:

• Pogled korišćenja (use case view) • Logički pogled (logical view) • Pogled paralelnog rada (concurrency view) • Pogled na komponente (component view) • Pogled postavljanja (deployment view)

Pogled korišćenja - opisuje problem i rešenje onako kako ga vide oni koji postavljaju problem.

Logički pogled – opisuje strukturnu dimenziju problema i rešenja. Pogled paralelnog rada – opisuje dimenziju ponašanja problema i rešenja, a naziva

se još i dinamički pogled. Pogled na komponente – opisuje strukturu i ponašanje realizacije rešenja, a naziva

se još i razvojni pogled. Pogled postavljanja – opisuje strukturu i ponašanje domena u kome je rešenje

ostvareno, a naziva se još i fizički pogled ili pogled na razmeštaj. Svaki od ovih pogleda opisan je pomoću devet UML dijagrama, a svaki pogled je

opisan sa jednim ili više dijagrama. UML dijagram je grafička prezentacija skupa elemenata. Dijagrami se crtaju kako bi se vizuelno prikazao sistem iz različitih perspektiva. Za gotovo sve sisteme, osim onih vrlo jednostavnih, dijagrami predstavljaju poboljšani prikaz elemenata koji čine sistem. Isti elementi mogu se pojaviti u svim dijagramima. Teoretski, dijagram može sadržavati bilo koju kombinaciju stvari i relacija u modelu. U praksi, međutim, samo se mali broj kombinacija pojavljuje i one su konzistentne sa pet najkorisnijih pogleda koje smo prethodno nabrojali.

UML dijagrami:

• Dijagram slučajeva korišćenja (use case diagram) • Dijagram klasa (class diagram) • Dijagram objekata (object diagram) • Dijagram redosleda (sequence diagram) • Dijagram saradnje (collaboration diagram) • Dijagram stanja (statechart diagram) • Dijagram aktivnosti (activity diagram) • Dijagram komponenti (component diagram) • Dijagram postavljanja (deployment diagram)

Aleksandar Peulić

Da bi smo razumeli ulogu ovih dijagrama, moramo da naglasimo da se UML sastoji od dva tipa gradivnih blokova i samih dijagrama, elemenata i relacija.

Dijagram slučajeva korišćenja (use case diagram) prikazuje skup slučajeva korišćenja, aktera (specijalne vrste klasa) i njihovih relacija. Use case dijagram se koristi za modeliranje funkcionalnosti i specifikaciju sistema.

Dijagram klasa (class diagram) prikazuje logičku strukturu apstrakcija (skup klasa, interfejsa, kolaboracija i njihovih relacija).

Dijagram objekata (object diagram) prikazuje logičku strukturu instanci (skup objekata (instanci klasa) i njihovih veza).

Dijagram redosleda (sequence diagram) je dijagram interakcije koji naglašava vremenski redosled poruka.

Dijagram saradnje (collaboration diagram) definiše zajednicu i interakciju aktera i drugih elemenata koji dejstvuju zajedno da ostvare kooperativno ponašanje koje je kvalitativno novo u odnosu na prostu sumu ponašanja elemenata.

Dijagram stanja (statechart diagram) prikazuje konačni automat koji obuhvata stanja, tranzicije, događaje i aktivnosti.

Dijagram aktivnosti (activity diagram) prikazuje tok od jedne do druge aktivnosti u sistemu.

Dijagram komponenti (component diagram) prikazuje fizičku organizaciju i zavisnosti između skupa komponenata.

Dijagram raspoređivanja (deployment diagram) prikazuje konfiguraciju čvorova obrade i komponenata koje postoje na njima.

Bez obzira na čitav niz teorija i pristupa još uvek ne postoji tačno uputstvo kakav proces primeniti za razvoj pojedinih vrsta softvera.

Aleksandar Peulić

UML modeliranje u PowerDesigner-u

Mogućnosti ovog programskog paketa su zaista ogromne, u ovom poglavlju akcenat je stavljen na UML modeliranje. Na sledećoj slici prikazan je radni prozor PowerDesign-a.

Slika 1. Radni prozor sa otvorenim projektom u izradi programskog paketa PowerDesigner

Kao što je već navedeno u prethodnom tekstu, od navedenih vrsta UML dijagrama, u praksi se najčešće koristi nekoliko tipova dijagrama.

Pri samom pokretanju PowerDesigner-a iz start menija, pojavljuje se početni prozor sa više mogućnosti (ikonica) za izbor, Slika 2.

Aleksandar Peulić

Slika 2. Welcome prozor PowerDesigner-a

Za početak rada, tj. dizajniranja UML dijagrama neophodno je kliknuti na ikonicu “Create Model”. Nakon toga, otvara se prozor “New Model” u koji nudi širok izbor različitih vrsta dijagrama rasporedjenih po kategorijama samih dijagrama i po tipovima modela. Dijagrami na koje ćemo se fokusirati su UseCase dijagram, dijagram klasa, dijagram sekvenci i dijagram stanja. Svi ovi dijagrami se mogu naći u tipovima modela pod ikonicom “Object-Oriented Model”, a neki od njih se nalaze takodje i u kategorijama dijagrama pod ikonicom “Aplication”.

Aleksandar Peulić

Slika 3. Prozor za izbor željenog dijagrama

Dakle, klikom na ikonicu Model types->Object-Oriented Model dolazimo do potrebnih dijagrama. Na slici je osenčen prvi dijagram koji će se obraditi, a to je Use Case dijagram. Dodnji deo prozora, rezervisan je za naziv modela kao i izbor programskog jezika za koji je model namenjen (Java, C++, C#). Dakle klikom na ikonicu „Use Case dijagram“ otvara se prozor sa radnom površinom za izradu dijagrama. Na desnoj strani prozora nalazi se paleta sa svim potrebnim alatima za izradu ovog dijagrama.

Aleksandar Peulić

Slika 4. Paleta alata

Na sledećoj slici prikazan je osnovni primer Use Case dijagrama. Za unos osnovnih karakteristika svakog od elemenata modela ili linija veze medju njima, neophodno je da izvršimo dupli klik na iste ili da iz palete alata odaberemo ikonicu „Properites“ čime otvaramo prozor za popunjavanje karakteristika i zavisnosti među elementima.

Aleksandar Peulić

Slika 5. Use case dijagram sa otvorenim „Properites“ prozorom

Postupak je isti i za ostale dijagrame, uz napomenu da se paleta potrebnih alata razlikuje zavisno od vrsta dijagrama.

Što se tiče dijagrama klasa, pored izbora ikonice za klasu iz palete alata kao i upisivanje imena u karakteristikama klase, neophodno je desnim klikom na samu klasu i iz padajućeg menija izabrati stavke za unos atributa i metoda same klase. Kada se odabere stavka atributa i metoda otvara se prozor u kome unosimo naziv atributa i metoda, tip podataka (int, char, void..), izbor „vidljivosti“ atributa (private, public, protected). Ceo postupak je prikazan na sledećim slikama:

Aleksandar Peulić

Slika 6. Osnovni dijagram klasa sa padajućim menijem za unos atributa i metoda

Slika 7. Unos atributa

Aleksandar Peulić

Slika 8. Unos metoda

Aleksandar Peulić

Slika 9. Osnovni primer dijagrama sekvenci

Aleksandar Peulić

Slika 10. Dijagram stanja

Važno je još i napomenuti da PowerDesigner ima mogućnost takozvanog „Reverse Engineer“, što znači da možemo iz dijagrama klasa generisati kod u nekom od ponuđenih programskih jezika ili iz ERD (Entity Relationship Diagram) dijagrama generisati bazu podataka.

U nastavku ćemo se fokusirati na detalje izrade pojedinih dijagrama, a počećemo objašnjenjem palete alata za sve gore navedene dijagrame:

Aleksandar Peulić

Use Case dijagram:Alat Naziv Opis

Učesnik Spoljašnji korisnik ili grupa korisnika.

ZavisnostVeza između dva elementa sa uticajem jednog na

drugi.

Generalizacija Veza između roditelja i deteta.

Paket Organizacija elemenata u grupu.

Slučaj korišćenjaAkcija u sistemu čiji je zadatak da pruži merljive

vrenosti učesniku.

Use Case asocijacija Veza izmedju učesnika i slučaja korišćenja.

Dijagram sekvenci:Alat Naziv Opis

Aktivacija Trajanje za procesiranje poruka.

Učesnik Spoljašnji korisnik ili grupa korisnika.

PorukaPrenos podataka sa jednog objekta na drugi sa

očekivanjem da će pratiti aktivnosti.

Samostalna porukaRekurzivna poruka. Informacija je poslata i

primljena od istog objekta.

Pozivajuća porukaProceduralna pozivna poruka sa podrazumevanom aktivacijom.

Samostalna pozivajuća poruka

Proceduralna samostalna pozivna poruka sa podrazumevanom aktivacijom.

Povratna porukaObično vezane za proceduralne pozivne, može

biti izostavljena kao implicitna na kraju aktivacije.

Aleksandar Peulić

Samostalna povratne poruka

Rekurzivna poruka sa tipom povratne kontrole protoka.


ObjekatEntitet sa dobro definisanim granicama i identitet

koji enkapsulira stanje i ponašanje.

Dijagram klasa:Alat Naziv Opis

Asocijacija Veza izmedju objekata dijagrama klasa

KlasaSkup objekata koji dele iste atribute, operacije,

metode i veze.

ZavisnostVeza izmedju dva elementa sa uticajem jednog

na drugi.

Generalizacija Veza izmedju roditelja i deteta.

InterfejsOperacije koje odredjuju spolja vidljivo

ponašanje klase, objekta ili drugog entiteta.


RealizacijaOdnos izmedju elementa koji odredjuje

ponašanje i onog koji obezbedjuje sprovodjenje.

Aleksandar Peulić

Dijagram komponenti:Alat Naziv Opis

Komponenta Fizički, zamenjivi deo sistema.

ZavisnostVeza izmedju dva elementa sa uticajem jednog

na drugi.

Generalizacija Veza izmedju roditelja i deteta.


Dijagram Aktivnosti:Alat Naziv Opis

Aktivnost Prizivanje akcije.

OdlukaOdluka koju kontrolna staza mora da donese

kada postoji nekoliko tranzicionih staza.

KrajZavršetak tačaka aktivnosti u dijagramu

aktivnosti.

Stanje objekta Prikazuje specifično stanje aktivnosti.


Start Startna tačka aktivnosti u dijagramu aktivnosti.

SinhronizacijaSinhronizacija kontrole izmedju dve ili više

konkurentnih akcija.

Aleksandar Peulić

Kako kreirati Use Case dijagram?

Use Case dijagram je model visokog nivoa namenjen za dizajniranje ponašanja sistema. Ovaj dijagram grafički modelira funkcionalnost sistema, onako kako ga vide spoljni korisnici. Osnovni cilj je da se prikaže koji korisnici učestvuju u svakom slučaju korišćenja.

Definisanje karakteristika grafičkog interfejsa Use Case dijagrama

U ovom poglavlju opisaćemo podešavanja karakteristika interfejsa Use Case dijagrama, po koracima.

1. Duplim klikom u prozoru za odabir modela biramo Use Case dijagram. UseCase dijagram je sada aktivan u svom prozoru.

2. Biramo Tools->Display Preferences. Pojavljuje se Display Preferences dijalog prozor.

3. Biramo Use Case Association stavku u okviru General Settings stavke u stablu kategorija.

4. Odčekirati sve check box-ove.

Aleksandar Peulić

Kreiranje objekata Use Case dijagrama

1. Kliknite na Use Case (Slučaj korišćenja) alat iz palete.2. Kliknite na dijagram i na tom mestu će se pojaviti Use Case slimbol.3. Višestrukim klikom na različitim mestima diajgrama možemo napraviti više Use

Case simbola.4. Duplim klikom na simbol, otvara se njegov Properties prozor.5. Upišite naziv simbola (Istraživanje).

Aleksandar Peulić

6. Kliknite OK.7. Duplim klikom na svaki use case ponaosob upišite respektivno katalog, prodajni

sistem, pošalji e-mail.8. Kliknite na Actor (Učesnik) alat iz palete.9. Kliknite na dijagram, levo od use case-a Istraživanje. Na tom mestu pojaviće se

simbol učesnika. Kreirajte dva dodatna učesnika, desno od use case-a Sistem prodaje.

Aleksandar Peulić

10. Kliknite desnim klikom miša da se oslobodite alatke koju ste do sada koristili.11. Kliknite duplim klikom na Actor_1 simbol.12. Ukucajte Kupac u Name box-u.

Aleksandar Peulić

13. Kliknite na OK. Ime učesnika se pojavilo na simbolu u dijagramu.14. Ponovite korake od 11 do 13 za sledeće podatke.

Actor(Učesnik) ImeActor_2 Menadžer radnjeActor_3 Prodavac

Dijagram će sada izgledati kao na sledećoj slici:

Kreiranje asocijacija između objekata

Kreiraćemo asocijaciju da povežemo učesnike i slučajeve korišćenja u dijagramu. Ove asocijacije mogu biti ucrtane u dva smera u zavisnosti od toga da li je učesnik primaran ili sekundaran. Učesnik je primaran ako aocijacija ide od učesnika ka slučaju korišćenja, a sekundaran ako je obrnuto.

1. Kliknite na alat Association iz palete.2. Kliknite unutar učesnika Kupac i držeći levi taster miša pređite na

površinu slučaja Istraživanje. Pustite taster miša. Pojaviće se asocijacija koja povezuje Kupca i Istraživanje. Kupac je primaran zato što veza ide od njega prema istraživanju.

3. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.4. Dupli klik na asocijaciju. Pojaviće se Properties prozor asocijacije.5. Kucajte Pretraga proizvoda u Name box-u.6. Proverite da li se Kupac nalazi u Source box-u, Istraživanje u Destination

box-u i da li je Orientation (orijentacija) postavljena kao Primary Actor.

Aleksandar Peulić

7. Kliknte na OK.8. Ponovite korake od 1 do 7 da kreirate sledeće asocijacije:

Od Ka Ime asocijacije OrijentacijaMenadžer radnje Katalog Pristup PrimaryProdajni sistem Menadžer radnje Statistika SecondaryProdavac Prodajni sistem Pruži informacije PrimaryPošalj e-mail Prodavac Plasiraj porudžbinu SecondaryKupac Pošalj e-mail Naruči proizvod Primary

Dijagram će izgledati kao na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

Kreiranje zavisnosti između objekata

Zavisnost je semantička veza između dva elementa koji se modeliraju, gde promena jednog elementa (uticajnog elementa) može imati uticaja na semantiku drugog elementa (zavisnog elementa).

1. Kliknite na Dependency (Zavisnost) alat iz palete.2. Kliknite unutar slučaja korišćenja Istraživanje i držeći levi taster miša

pređite na površinu slučaja Katalog. Pustite taster miša. Pojaviće se zavisnost koja povezuje Istraživanje i Katalog.

3. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.4. Dupli klik na zavisnost. Pojaviće se Properties prozor za zavisnost. 5. Izaberite <<include>> stereotip u Stereotype padajućoj listi. 6. Ukucajte Pristup u Name box-u.

Aleksandar Peulić

Termin <<include>> je stereotip zavisnosti u okviru kojeg izvorni slučaj korišćenja eksplicitno uključuje ponašanje ciljnog slučaja korišćenja. Generalno, <<include>> se koristi kada hoćemo da zajedničko ponašanje nekoliko slučajeva korišćenja stavimo u sopstevni slučaj korišćenja.

7. Kliknite na OK.8. Ponovite korake od 1 do 7 da kreirate <<include>> zavisnost između

slučajeva Prodajni sistem i slučaja Katalog. Upišite Koristi u Name box-u. Dijagram će sada izgledati kako na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

Funkcija Implementation Classes (Implementacija klasa)

Koristićemo Implementation Classes funkciju kako bi povezali slučaj korišćenja Katalog sa klasom Katalog koju ćemo napraviti sa gore navedenom funkcijom.

1. Dupli klik na slučaj korišćenja Katalog. Pojaviće se Properties prozor datog slučaja.

2. Kliknite na Implementation Classes tabulator. Implementation Classes tabela je prazna.

Aleksandar Peulić

3. Kliknite na Create New Class alat (ili ctrl+N). Otvoriće se Properties prozor za klasu.

4. Ukucajte Katalog u Name box-u.5. Odaberite Implementation class u Stereotype padajućoj listi.6. Kliknite na OK. Implementation class strana prikazuje novu Katalog klasu.

7. Kliknite na OK i vidimo da je kreirana nova Class kategorija i da sadrži klasu katalog koju smo upravo kreirali.

8. Otvorite Class kategoriju.9. Dupli klik na Katalog tačku.10. Klik na Dependencies tab. Pojaviće se Dependecies strana.11. Odaberite Use Cases stranu. Use Cases strana prikazuje ime slučaja korišćenja.

Aleksandar Peulić

12. Kliknkite na OK. Definisali smo slučaj Katalog koji je implementiran klasom Katalog.

Kako napraviti dijagram sekvenci?

Dijagram sekvenci je grafički opis rada sistema zasnovan na hronoligiji. To je dinamički pogled koji prikatuje simbole objekata (instance klasa), učesnike i razmenu poruka izmedju njih. Vertikalna dimenzija je vremenska osa- poruke prolaze hronološki. Horizontalna osa prikazuje objekte i učesnike koji razmenjuju informacije. Dizajniraćemo dijagram sekvenci koji pokazuje jedan deo modela koji pravimo: kupac se konektuje na web sajt i bira knjigu. Da bi olakšali rukovanje objektima između dijagrama kreiraćemo drugi sekvencijalni dijagram i ponovo upotrebiti neke od prethodno kreiranih objekata. Ovaj dijagram pokazivaće drugi deo modela koji gradimo: nalog obavlja menadžer prodaje i potvrda je poslata kupcu.

Kreiranje dijagrama sekvenci

1. Duplim klikom u prozoru za odabir modela biramo Sequence diagram. Dijagram sekvenci je sada aktivan u svom prozoru.

2. Biramo Tools->Display Preferences. Pojavljuje se Display Preferences dijalog prozor.

3. Biramo Message čvor u oviru General Settings čvora u Category stablu. Message strana se pojavljuje.

Aleksandar Peulić

4. Odaberite ili očistite check boksove kao što je prikazano na sledećoj slici.

5. Kliknite na Set As Default dugme.6. Kliknite na OK.

Kreiranje objekata u dijagramu sekvenci

Počećemo sa kreiranjem kupca koji pristupa web sajtu da naruči knjigu, tako što ćemo dodati objekat koji je deo sistema.

1. Odaberite Actors čvor .2. Odaberite Kupac.3. Prevucite ga mišem i pustite na levi deo sekvencijalnog dijagrama. 4. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alata. Dijagram bi trebalo da izgleda kao

na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

5. Kliknite na Object (Objekat) alat u paleti.6. Kliknite na dijagram desno od učesnika. Simbol objekta će se pojaviti na poziciji

klika. 7. Kreirajte dodatni objekat desno od prvokreiranog objekta.

Aleksandar Peulić

8. Kliknite desnim klikom miša da se oslobodite alatke.9. Dupli klik na Object 1 simbol. Pojavljuje se Properties prozor.10. Upišite zahtev u Name box-u.

11. Kliknite na OK.12. Ponovite korake od 9 do 11 da promenite ime Object 2 u Katalog. Dijagram će

sada izgledati kao:

Aleksandar Peulić

Kreiranje poruka između objekata

Kreirajmo poruke izmedju različitih objekata. Sve poruke koje sadrže neki tip informacija uvek idu od pošiljaoca do primaoca. Pošiljalac i primalac mogu nekada biti isti objekat i tada imamo tip rekurzivnih poruka.

1. Kliknite na Message alat u paleti.2. Kliknite na životnu liniju učesnika Kupac, držeći levi taster miša prevucite

do životne linije objekta Zahtev i pustite taster miša. Simbol za poruku će se pojaviti na poziciji klika.

Aleksandar Peulić

3. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.4. Dupli klik na simbol poruke. Pojaviće se Properites prozor.5. Upišite Unesite kriterijum u Name box. Ova poruka pokazuje da kupac

popunjava obrazac zahteva za unošenje kriterijuma za pretragu. Pod jezičkom Detail možemo podesiti Control Flow box. U ovom slučaju, ostaće Undefined.

6. Kliknite na OK.

Aleksandar Peulić

7. Ponovite korake od 1 do 6 da kreirate sledeće poruke, ispod Unesite Kriterijum. Morate poštovati redosled u tabeli, ucrtajte poruke jednu za drugom kao što su napisne u tabeli.

Pošiljalac Primalac Ime poruke Kontrola Protoka()Flow ControlZahtev Katalog Pošalji zahtev Undefined Katalog Zahtev Rezultat Return

8. Kliknite na Self Message alat.9. Kliknite na životnu liniju objekta katalog izmedju Pošalji zahtev i

Rezultat. Simbol za Self Message će se pojaviti na mestu klika.

10. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.11. Dupli klik na Self Message simbol. Pojaviće se Properties prozor.12. Upišite Updejtuj listu u Name box.

Aleksandar Peulić

13. Kliknite na OK. Sada smo kreirali tri različite vrste poruka. Kreiraćemo i jednu samouništavajuću poruku da simbolizujemo uništavanje objekta Zahtev.

14. Kliknite na Message alat u paleti. 15. Kliknite na životu liniju objekta Zahtev, ispod poruke Rezultat, i držeći

kursor miša vucite do životne linije učesnika Kupac i zatim otpustite taster miša.

16. Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.17. Dupli klik na simbol poruke. Pojaviće se Properites prozor.18. Upišite Povratna lista knjiga u Name box.19. Odaberite Return u Control Flow box-u.20. Odaberite Self-Destroy u Action box-u. Self-Destroy je jedino dostupan

kada prvo izaberete Return Control Flow tip.21. Kliknite na OK. Životna linija Zahteva je prekinuta na dijagramu. Pošto je

zahtev neophodan da bi kupac naručio knjigu, kada se to desi, zahtev postaje suvišan i zatim se samouništava. Dijagram će izgledati kao na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

Prevucite i pusitite objekte u cilju dizajniranja drugih sekvencijalnih dijagrama!

Kreirajmo novi sekvencijalni dijagram pod nazivom Obrada prodaje na isti način kao i prethodni. Sekvencijalni dijagram koji ćemo napraviti pokazuje kako su obrađeni procesi porudžbine i prodaje sve do prijema potvrde poslate kupcu.

• Dupli klik na novokreirani dijagram. Prozor novog dijagrama će sada biti aktivan.• Prevucite i pustite učesnika (actors) Kupac, zatim objekat Katalog i potom

učesnika Prodavac na površinu dijagrama. Objekti bi trebalo da budu pozicionirani kao na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

• Kreirajte tri dodatna objekta koristeći Object (Objekat) alat iz palete. • Pozicionirajte objekte kao na sledećoj slici:

• Kliknite desnim klikom da se oslobodite alatke.

Aleksandar Peulić

• Dupli klik na svaki novi objekat i upišite Email, Prodaja, Profil prodaje u Name box-ovima u Properites prozorima.

• Kliknite na Message (Poruka) alat iz palete da kreirate poruke poštujući redosled u tabeli ispod i srtajući ih jednu ispod druge.

Pošiljalac Primalac Ime porukeKupac Email Pošalji porudžbinuEmail Prodavac Pošalji zahtev kupcaProdavac Prodaja Pošalji infoProdaja Katalog Ažuriraj zaliheProdaja Email Potvrdi prodajuEmail Kupac Potvrda

• Ostavite međuprostor između poruke Ažuriraj zalihe i Potvrdi prodaju tako da dijagram izgleda kao:

Aleksandar Peulić

Kreirajmo poslednju poruku koja ide od objekta Prodaja do objekta Profil prodaje u praznom prostoru koji smo ostavili( ispod Ažuriraj zalihe).

• Kliknite na Message alat u paleti. • Kliknite na životnu liniju objekta prodaja i vucite držeći taster miša do životne

linije objekta Profil prodaje.• Kliknite denim klikom da se oslobodite alatke.• Dupli klik na simbol novokreirane poruke. • Upišite Kreiraj prodaju u Name box Properites prozora.• Odaberite Create u Action box-u u kartici Details.

Aleksandar Peulić

• Kliknite na OK.• Na dijagramu ćete videti da se objekat Profil prodaje pomerio na dole u liniju sa

strelicom poruke Kreiraj prodaju. Ovaj grafički prikaz znači da je objekat Profil prodaje instanciran i inicijalizovan upravo u ovom trenutku. Dijagram bi trebalo da izgleda kao na sledećoj slici:

Aleksandar Peulić

Korišćenje primera klasa

Povežimo objekat Katalog sa klasom Katalog koju smo koristili ranije u primeru Use Case dijagrama. Povezaćemo klasu katalog sa objektom i kreiraćemo instant link izmedju njih.

1. Dupli klik na objekat Katalog. Pojaviće se properites prozor.2. Odaberite klasu Katalog u padajućoj listi u cilju definisanja instant linka

između objekta i klase.

Aleksandar Peulić

3. Kliknite na OK.4. Objekat sada izgleda kao na slici ispod:

5. Otvorite kategoriju Classes .6. Dupli klik na Katalog tačku. Pojaviće se Properites prozor.7. Kliknite na Dependencies tab. 8. Odaberite Objects stranu.

Aleksandar Peulić

9. Kliknite na OK. Definisali ste objekat Katalog kao instancu klase Katalog.

Srodni dijagrami funkcija koriste se za definisanje, uklanjanje ili zadržavanje liste dijagrama koji dopunjavaju definiciju klase ili Use Case-a na prmer. Otvorimo Use Case da bi ga povezali sa drugim UML dijagramom.

1. Dupli klik na Use Case dijagram koji smo na početku projekta kreirali. Use Case dijagram se pojavljuje u otvorenom prozoru.

2. Dupli klik na Pošalji e-mail na dijagramu. 3. Kliknite na Related Diagrams tab.4. Kliknite na Add Objects alat.

Aleksandar Peulić

5. Odaberite Obrada prodaje check box.

6. Kliknite na OK. Odabrani dijagram se pojavio u Related Diagrams strani.

7. Kliknite na OK da zatvorite i ovaj prozor. Sekvencijalni dijagram je sada naveden kao povezan na Pošalji e-mail slučaj korišćenja.

Aleksandar Peulić

Business Process Modeling (BPM)

Pojam Business Process Modeling (BPM) ili kako se još naziva Business Process Management (upravljanje poslovnim procesima), odnosi se na dizajniranje, upravljanje i izvršavanje poslovnog procesa, a njegova snaga se nalazi u objedinjavanju i proširenju postojećih procesno orijentisanih tehnika i tehnologija. Upravljanje poslovnim procesima (BPM) je područje znanja koje objedinjuje poslovne procese i informacionu tehnologiju kroz korišćenje raznih metoda i tehnika za izradu, upravljanje i analizu radnih procesa koji uključuju ljude, organizacije, aplikacije, dokumente i razne druge informacije kao sastavne delove nekog poslovnog procesa. Poslovni procesi koji imaju svoj životni ciklus i ponavljaju se (npr. na dnevnoj bazi) mogu se korišćenjem informacione tehnologije dokumentovati i automatizovati te se na taj način može direktno uticati na smanjenje troškova. Cilj BPM-a je ne samo preslikati postojeće poslovne procese u informacioni sistem već ih i unaprediti onim što informaciona tehnologija nudi.

Za poslovne analitičare, BPM znači sagledavanje organizacije kao skupa procesa koji se mogu definisati, kojim se može upravljati i koji se mogu optimizovati. Umesto tradicionalne orijentacije, prema kojoj se poslovi dele po organizacionim celinama, BPM se orijentiše prema poslovima, bez obzira u kojoj se organizacionoj jedinici izvršavaju. Za tehničko osoblje, BPM predstavlja grupu tehnologija fokusiranih na definisanje, izvršavanje i nadgledanje procesne logike. Bez obzira na različite perspektive, obe grupe, i poslovni analitičari i tehničko osoblje, imaju cilj da unaprede poslovne procese.BPM treba koristiti samo za aplikacije koje su procesno orijentisane, odnosno koje su [Havey]:

• dugotrajne, jer im je potrebno više sati ili dana ili nedelja ili čak meseci da se izvrše,

• čuvaju stanje u bazama podataka,• veći deo vremena čekaju na akciju koja će pokrenuti narednu aktivnost,• čiji procesi su odgovorni za upravljanje i koordinaciju komunikacija između

različitih uloga sistema i ljudi.

Procesne aplikacije treba da zadovolje barem deo navedenih karakteristika. Razlozi za korišćenje BPM su sledeći:

1. formalizacija postojećeg procesa, 2. bolje razumevanje i na osnovu toga ugrađivanje poboljšanja poslovnog

procesa,3. efikasnije izvršavanje poslovnih procesa zbog korišćenja BPM softvera,4. povećanje produktivnosti i smanjenje učešća ljudi u izvršavanju procesa,5. omogućavanje ljudima da reše komplikovane probleme,6. pojednostavljenje praćenje propisa.

Aleksandar Peulić

Standardizacija procesa, IT sistema i radnog okruženja u globalnim kompanijama je tipičan primer BPM-a sa dugoročnim fokusom, gde i najmanje pojedinačne uštede i optimizacije procesa u kompleksnim sistemima mogu proizvesti značajne efekte.

BPM arhitektura

Slika 10 BPM arhitektura [Havey]

Najvažnijii deo ili srce sistema, predstavlja procesna mašina, koja izvršava poslovni proces napisan u BPEL jeziku. Poslovni i tehnički analitičari dizajniraju procese koristeći grafički editor, koji podržava BPM notaciju. Uobičajeno, editor omogućava kreiranje BPEL koda na osnovu BPM dijagrama.

Na izvršavanje procesa može uticati i komunikacija sa ljudima i sa aplikacijama. Ljudi, koji učestvuju u procesu, koriste aplikacije dijagrama toka, da bi se povezali sa

Aleksandar Peulić

procesnom mašinom i na taj način pregledali i izvršavali aktivnosti koje čekaju da budu izvršene. Postoje dva tipa interakcije sa aplikacijama: interna i eksterna. Internim aplikacijama koje se nalaze u okviru kompanijske mreže, ali van adresnog prostora od procesne mašine se pristupa pomoću neke od integracionih tehnologija, kao što su Web servisi, J2EE, COM, uobičajeno koristeći XML kao format poruka. Eksterne aplikacije su uobičajeno Web servisi, sastavni delovi poslovnih procesa drugih kompanija. BPM sistem administratori koriste grafičke konzole da bi administrirali i nadgledali procese koji se izvršavaju. Konzole sa procesnim mašinama komuniciraju preko jezika za upravljanje. Procesne mašine čuvanje stanje procesa u bazi podataka. Da bi izvršili neki upit, sistem administratori mogu da pristupaju bazi procesa.

Kreiranje novog Business Process Model-a

Pokretanjem PowerDesignera i izborim opcije File ->New pojaviće se selekcioni prozor koji izgleda kao na Slici 11. Selektujmo Buisness Process Model i potvrdimo sa OK.

Slika 11. Izgled selekcionog prozora

Na levoj strani prozora u okviru navigatora pojaviće se lista modela koje možete otvoriti u glavnom prozoru Power Designera, Slika 12.

Aleksandar Peulić

Slika 12. Izgled glavnog prozora programa Power designer

Paleta alata, Pallete je toolbar koji je dostupan bilo gde u okviru radnog prostora. Tasteri u BPM paleti ukazuju na glavne funkcije potrebne za modeliranje i modifikaciju BPM-a.

Slika 13. Paleta sa alatima BPM-a

Kliknite na alat Početak procesa (Start) i kursorom je postavite negde u gornji deo radnog prostora. Potom kliknite na Kraj (End) alat u paleti i postavite je u donji deo radnog

Aleksandar Peulić

prostora. Iz palete odaberite alat Proces (Proces). Levim klikom miša možete postaviti više procesa. Postavite dva procesa na deo rednog prostora između početka i kraja dijagrama. Dijagram bi trebao da izgleda kao na sledećoj slici.

Nakon postavljanja komponenti dijagrama potrebno ih je povezati tj. prikazati tok izvršenja procesa. Kliknite na alat iz palete tok (Flow/Resource flow) i povežite komponente Pocetak i Proces 1 tako što kliknete sa zadrškom na Pocetak i povučete mišom do Procesa 1. Isto to ponoviti između Procesa 1 i Procesa 2 kao i između Procesa 2 i Kraja. Dijagram bi trebalo da izgleda kao na sledećoj slici.

Sada kliknite na Tekst alat u paleti i kliknite pored dijagrama, kao što je prikazano na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Za dalju analizu kreiranja BPM modela, otvorićemo primer koji je priložen uz programski paket Power Designer. Selektujte File Open, nakon čega će se otvoriti selekcioni prozor. U selekcionom prozoru selektovati i otvoriti Tutorial direktorijum i u okviru njega selektujte fajl BPMBEFOR.BPM i kliknite na taster OK. Power Designer će prikazati model predstavljen pomoću BPM dijagrama (slika 14) . Ukoliko je neophodno, pritiskom na taster F8 možete prikazati izgled celog modela predstavljenog pomoću BPM dijagrama.

Slika 14. Izgled modela elektronskog plaćanja

Aleksandar Peulić

Podesite rameru displeja kako vam odgovara tako što ćete selektovati View Scale i odabrati razmeru. Selektujte Model Processes da biste videli listu procesa sadržanu u BPM modelu, slika 15.

Slika 15. Lista procesa sadržanih u BPM modeluUkoliko lista kolona nije vidljiva, kliknite na Customize Columns and Filter taster na toolbaru. Selekcioni prozor sadrži listu dostupnih kolona koje možete aktivirati selektovanjem kolone koju želiti da prikažete. Kliknite na OK i kolona će se pojaviti u listi. Potvrdite sa OK kako biste prihvatili promene izatvorili listu procesa.

Selektujte Model Flows da biste videli listu tokova veza između procesa sadržanih u modelu, Slika 16.

Slika 16. Lista tokova veza između procesa sadržanih u BPM modelu

Ukoliko ste vršili neke promene u listi kliknite OK kako biste ih potvrdili i sačuvali!

Aleksandar Peulić

Definisanje BPM karakteristika

Pre početka rada potrebno je definisati određena podešavanja ekrana za BPM.1. Iz toolbara selektujte Tools Display preferences2. Proveritie da li je selektovano Horizontal u okviru grupe Oganization unit

swimline. Ukoliko nije selektujete kako je prikazano na sledećoj slici.

Slika 17. Prikaz prozora Display Preferences (General settings)

3. U okviru prozora Display preferences selektujte Flow. U okviru jezička Content, selektujte Format, a ostale opcije deselektujte kao što je prikazano na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 18. Prikaz prozora Display Preferences (Flow- Content)

Ukoliko ste selektovali Message Format, kliknite na jezičak Format, nakon čega će se pojaviti prozor kao na sledećoj slici.

Slika 19. Prikaz prozora Display Preferences (Flow - Format)

Aleksandar Peulić

Na prozoru prikazanom na prethodnoj slici kliknite na Set As Default.4. U okviru prozora Display preferences kliknite na Resource Flow i selektujete Message Format u okviru jezička Content. Kliknite na taster Set As Default .5. U okviru prozora Display Preferences, kliknite na Start i u okviru jezička Content potvrdite Name. Kliknite na taster Set As Default. Sada kliknite na jezičak Format i u okviru njega kliknite na Modify. Otvoriće Vam se prozor prikazan kao na sledećoj slici.

Slika 20. Izgled prozora Symbol FormatU okviru prozora Symbol format potvrdite Auto adjust to text kao što je prikazano na slici 20. Potvrdite sa OK.

6. U okviru prozora Display Preferences i potvrdom na taster OK i vratićete se u glavni prozor programa Power Designer.

Definisanje opcija BPM - modela

Osnovna podešavanja BPM modela sadržana su u opciji Message Format. Opcija Message Format je svojina tokova i tokova resursa. Ona daje informaciju o tipovima podataka koji su razmenjeni između objekata. Prilikom kreiranja toka podrazumevana vrednost je podešena kao nedefinisana. Ukoliko dijagram ne prenosi bilo kakvu informaciju možemo to modifikovati selektovanjem None.

1. U okviru glavnog prozora programa Power Designer selektujte Tools Model Options (Slika 21). Selektujte Undefined (to je podrazumevana vrednost) .

Aleksandar Peulić

Slika 21. Izgled prozora Model Options

2. Nakon toga selektujte Naming Convention i ostavite podešavanja kao što su prikazana na sledećoj slici.

Slika 22. Izgled prozora Model Options (Naming Convention)

Aleksandar Peulić

1. Na meni baru selektujte Model Model Properties2. Ukucajte Upustvo u oviru polja Name. To je ime modela. Nakon toga automatski

će se pojaviti kod UPUSTVO u polju Code.

Slika 23. Izgled prozora Model Properties3. Kliknite na OK4. Selektujte ViewDiagram Properties na tool baru i pojaviće se prozor u

kome u okviru polja Name treba upisati Proces elektronskog plaćanja. Automatski, u polju Code, biće ispisano PROCES_ELEKTRONSKOG_PLACANJA. kao što je prikazano na slici 24.

Slika 24. Izgled prozora Business Process Diagram Properties

Aleksandar Peulić

Klikom na File Save As, pojaviće se prozor u kome u polju Name treba upisati ime upustvo. Nakon upisivanja imena kliknite na Save, čime ste sačuvali ovo upustvo.

Kreiranje novog BPM - dijagrama

Startujte Power Designer. Iz toolbara odaberiti opciju FileNew Model, nakon čega će se pojaviti selekcioni prozor koji izgleda kao na sledećoj slici 25.


Selektujte Business Process i potvrdite sa OK. Sada kada ste stvorili glavne predmete koji opisuju kompozitni proces dijagram, potrebno je obogatiti ga. Većina proces dijagrama su detaljniji, većina daje informacije o globalnom procesu na osnovu kojih se mogu dalje studirati i poboljšati. Potrebno je kreirati oblik poruke toka između procesa. Takođe, potrebno je definisati jednostavne radnje nad procesima i jednostavne zahteve nad tokovima, korišćenjem resursa objekata glavnog biznis proces dijagrama unutar složenog proces dijagrama. Takođe treba proveriti model kako bi se osiguralo da izgrađeni BPM je metodološki ispravan.

Sada ćemo naš model prevesti u kompozitni. Kliknite desnim klikom miša na model koji ste prethodno kreirali i koji se pojavio u okviru glavnog prozora. Otvoriće vse padajući meni u okviru koga selektujte Diagram--Convert to Composite Model kao što je prikazano na slici 26.

Aleksandar Peulić


Poojaviće se prozor kao na slic 27, u okviru koga je moguće upisati ime novog procesa. U našem slučaju je BusinessProcessDiagram_1.


Organizacija ekrana pomoću putanja

Organizacione jedinice su dodijeljene procesu. Možete ih predstavljati kao ikone ili kao putanje. Ikona predstavlja odnos koji postoji između procesa i korisnika tog procesa, dok putanja omogućava izgled organizacije procesa i definiše koja organizaciona jedinica je odgovorna za koji proces. Putanjama je prikazano zadato ponašanje organizacionih jedinica. Pokušajmo da da definišemo organizacione jedinice u našem modelu.

1. Prvo je potrebno definisati položaj organizacionih jedinica u dijagramu što ćemo uraditi na sledeći način. Kliknite desnim klikom miša na model otvoren u okviru glavnog prozora ili selektujte sa tool bara Tools--Display Preferences. Otvoriće se prozor Display Preferences u okviru koga se vrše podešavanja ekrana kao što je prikazano na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 28. Izgled prozora Display Preferences

U polju Organization unit swimlane obeležite polje Horizontal čime ste definisali horizontalni položaj organizacionih jedinica u modelu. (slika 28) Potvrdite sa OK.

Iz palete sa alatima odaberite Organization Unit Swimlane i levim klikom postavite dve organizacione jedinice u radni prostor ekrana. Ekran bi trebalo da izgleda kao na slici 29.

Slika 29. Izgled radnog prozora sa organizacionim jedinicama

Aleksandar Peulić

Preimenovaćemo OrganizationUnit_1 u ime Odeljenje Racunovodstva. Kliknuti desnim kikom miša na organizacionu jedinicu OrganizationUnit_1 i pojaviće se padajuća lista. Odaberite Properties. Pojaviće se prozor kao na sledećoj slici.

Slika 30. Izgled prozora Organization Unit Properties

U okviru polja Name upišite Odeljenje Racunovodstva kao što je prikazano na prethodnoj slici. Kliknite na OK. Ponovite isti postupak za drugu organizacionu jedinicu samo što umesto imena Odeljenje Racunovodstva upišite Skladisno Odeljenje.

Kreiranje objekata kompozitnog proces dijagrama

Pokušajmo da kreiramo objekte koji opisuju kompozitni proces direktno u organizacionim jedinicama, razumljive za njih. Znajući da su objekti sadržani u organizacionim jedinicama, lako možemo zaključiti da se nalaze u okviru našeg procesa, jer su organizacione jedinice sadržane u procesu.

1. Kliknite na Start alat iz palete i postavite je u gornji deo organizacione jedinice Odeljenje Racunovodstva

2. Kliknite na End alat iz palete i postavite je u donji deo organizacione jedinice Skladisno Odeljenje.

3. Iz palete odaberite pokazivač (Pointer) i kliknite desnim klikom na Start. Iz padajuće liste odaberite Properties, nakon čega će se otvoriti prozor kao na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 31. Izgled prozora Start Properties

U okviru polja Name upišite Zahtev za isporuku. Kliknite na OK.4. Kliknite desnim klikom na End i iz padajuće liste odaberite Proprties. Otvoriće

se prozor kao na sledećoj slici.

Slika 32. Izgled prozora End Properties

Aleksandar Peulić

U okviru polja Name upišite Isporuka Dostavljena i potvrdite sa OK. Ukoliko želimo da nazivi Start i End objekata budu vidljivi u okviru dijagrama potrebno je uradii sledeće:Iz tool bara biramo Display Preferences i u okviru njega odaberite Start. Otvoriće se prozor prikazan kao na sledećoj slici.

Slika 33. Izgled prozora Display Preferences – Start

Ukoliko polje Name nije selektovano, selektujte ga. Sa leve strane prozora prikazano je stablo General Settings. Kliknite na End u okviru stabla. Selektujte Name ukoliko nije selektovana. Potvrdite sa OK.

U dijagramu će biti prikazana imena objekata Start i End.5. Kliknite na Process alatku iz palete. Sada kliknite između Start objekta i

razdvojne linije odeljenja računovodstva i skladišnog odeljenja.6. Kliknite na gornji deo organizacione jedinice Skladisno Odeljenje i postavite

dva procesa jedan ispod drugog.7. Kliknite desnim tasterom miša da bi ste odložili alat.Napomena: Odlaganje alata može se izvršiti na dva načina, prvi način je

odabiranjem druge alatke i odabrana alatka je odmah u funkciji. Drugi način je klikom na desni taster miša.

8. Kliknite na Decision alata u paleti. Sada levim tasterom miša kliknite ispod drugog procesa i postavite Decision objekat.

9. Kliknite dva puta na Decision objekat i selektujte Condition stranu. Ukucajte Domaca Isporuka u polju Alias kao što je prikazano na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 34. Izgled prozora Decision Properties

Potvrdite sa OK.10. Kliknite na Process alat iz palete. Sada kliknite ispod objekta odluke u okviru

organizacione jedinice Skladisno Odeljenje i postavite dva procesa jedan pored drugog. Kliknite na desni taster miša da se oslobodite Proces alatke.

11. Kliknite dva puta na prvi proces objekat u dijagramu i otkucajte Visina Racuna u polju Name (slika 35).

U polju Organization Unit upišite ime organizacione jedinice za koju je proces vezan. U našem slučaju to je Odeljenje Racunovodstva.

Aleksandar Peulić

Slika 35. Izgled prozora Process Properties

Potvrdite sa OK.12. Preimenujte ostale procese na isti način kao što je urađeno za prethodni

proces. Preimenujte procese redom u: Pakovanje Proizvoda, Priprema za slanje, Transport Sopstvenog Preduzeca, Transport Treceg Lica, tako da diijagram izgleda kao na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 36. Izgled Dijagrama

Kreiranje veza između objekata kompozitnog procesa

Nakon postavljanja i raspoređivanja objekata u kompozitnom procesu, potrebno ih je povezati.

1. Iz palete izaberite alatku Flow/Resource Flow.2. Sada kliknite levim tasterom miša i zadržite klik na objekat Zahtev za isporuku.

Povucite miša do objekta Visina Racuna i otpustite taster. Ukoliko ste sve uradili kako treba pojaviće se simbol toka koji ima oblik strelice. Tok opisuje interakciju između dva objekta i razmenu podataka između njih.

3. Kliknite desnim tasterom miša da odložite alat.Postavite tokove kao na sledećoj slici.

Aleksandar Peulić

Slika 37. Izgled toka dijagrama

Generisanje iz PDM (Fizičkog modela podataka) u OOM (objektno orijentisani model)

Kreiranje novog modela sa dijagramom klase.

1. Kreirajte novi model na isti način kao i prethodni. Nazovite ga Tutorial2_OOM i izaberite Java u Object language padajućoj listi.

2. U prozoru za odabir modela odaberite Class diagram.3. Kliknite OK. Pojaviće se prozor za dijagram klasa.4. Sačuvajte rad. Ovim ste saćuvali novi model sa kreiranim dijagramom

klasa pod nazivom Tutorial2_OOM.

Otvaranje Fizičkog modela podataka (Physical Data Model)

Aleksandar Peulić

Sada ćemo otvoriti već neki postojeći PDM fajl koji se nalazi u primerima PowerDesigner-a koji se podrazumevano nalaze sledećom putanjom: C:\Program Files\Sybase\PowerDesigner 15\Examples.

1. Odaberite File->Open.2. Idite gore zadatom putanjom.3. Odaberite fajl project.pdm.4. Kliknite na Open. Otovriće se PDM dijagram sa nekoliko tabela i nova tačka u

brauzeru Project manager (PDM).

Generisanje iz PDM (Fizičkog modela podataka) u OOM (objektno orijentisani model) tutorijal

Sada ćemo izvršiti generisanje iz PDM-a u OOM. Sve tabele postaće klase istog naziva a kolone u tabelama, atributi klasa.

• Odaberite Tools->Generate Objevt-Oriented Model, OOM Generation Options prozor se pojavljuje.

• Kliknite na Update existing Object-Oriented Model.• Kliknite na browse dugme desno od padajuće liste.• Odaberite Tutorial2_OOM koji smo prethodno kreirali.

Aleksandar Peulić

• Kliknite na tab detail.• Selektujte ili očistite check box-ove kao na slici:

• Kliknite na OK. Pojaviće se Merge model dijalog prozor.

Aleksandar Peulić

• Kliknite na OK.• Program će izbaciti odredjena upozorenja koja možete zatvoriti, a u brauzeru se

pojavljuju nove tačke OOM dijagrama. • Otvorite Tutorial2_OOM u brauzeru.• Otvrorite čvor Classes.• Prevucite bilo koju od klasa na površinu dijagrama (na primer Customer).

• Odaberite File->Save.

Definisanje karakteristika grafičkog interfejsa za dijagrame klasa

Aleksandar Peulić

1. Odaberite Tools->Display Preferences.2. Odabreite čvor Class u okviru General settings čvora u Category stablu.3. Selektujte ili deselektujte radio dugmiće kao na slici ispod.

4. Čekirajte Set as Default dugme.5. Kliknite na OK. U ranijim verzijama PowerDesigner-a, bila su razdvojena

podešavanja za Atribute i Operacije klasa, ali je sada sve to u jednom prozoru kao što je i prikazano na slici iznad.

Dodavanje konstruktora klasi

Konstrukror je specijalan tip operacije koji kreira i inicijalizuje instancu klase, a destruktor uništava instancu klase.

1. Dupli klik na klasu Customer. Pojaviće se Properites prozor.2. Kliknite na Operations tab. 3. Kliknite na Add dugme i odabreite Default Constructor/Destructor iz padajuće

liste.

Aleksandar Peulić

Konstruktor je kreiran u klasi i ima isto ime kao i klasa.

4. Kliknite na OK.

Aleksandar Peulić

Dodavanje operacija klasiGet i Set operacije su specijalni tipovi operacija koje kreiramo za svaki atribut klase

za slanje i primanje vrednosti podataka izmedju atributa. Sada ćemo kreirati Get i Set operaciju za svaki atribut klase Customer tako da se atributima klase može pristupiti od strane drugih objekata.

1. Dupli klik na klasu Store. Pojaviće se Properites prozor.2. Kliknite na Attributes tab. Pojavljuje se lista atributa klase. 3. Kliknite na strelicu levo od prvog atributa klase. Zadržite SHIFT i kliknite na

mesto zadnjeg atributa klase. Svi atributi iz liste su sada selektovani. 4. Kliknite na Add dugme i odaberite Get/Set Operations iz padajuće liste.

5. Kliknite na Operations tab da bi uvideli novokreirane operacije.

Aleksandar Peulić

6. Kliknite na OK. Klasa Customer bi sada trebala da izgleda ovako:

Aleksandar Peulić

Obrnuti inženjering Java fajlova

Obrnuti inženjering je proces transformacije iz izvoronog koda u model kroz preslikavanja specifičnih implementacija jezika. Obrnuti proces omogućava nam da editujemo kodu u cilju promene nekih parametara u modelu na nivou dizajna ili boljeg razumevanja kako kod radi. Postupak je sledeći:

1. Kliknite na Language->Reverse Engineer java.2. Kliknite na Add dugme i odaberite neki java fajl iz primera.3. Kliknite na Open.4. Kliknite na OK. Pojaviće se Objektno orijentisani model sa dijagramom klasa

nastao obrnutim inženjeringom.

Aleksandar Peulić

Model zahteva (Requirements Model (RQM))

Model zahteva opisuje projekat precizno defnišući kakve radnje moraju biti implementirane u toku razvojnog procesa. Ovaj model prikazuje dve različite vrste pregleda:

• Zahteve dokumenata pogled-numerisane liste zahteva sa zajedničkim skupom svojstava.

• Praćenje matrice pogled-mreža označava vezu izmedju tekućih zahteva i dizajna objekata (objekti iz drugih vrsta modela), spoljne datoteke ili druge uslove.

Model zahteva omogućava:• Izradu modela zahteva iz struktuirane tehničke dokumentacije.• Proveru postojećih ili uvezenih modela.• Kreiranje veze izmedju zahteva i dizajna objekata (objekti iz drugih tipova

modela).• Kreiranje zahteva iz dizajna objekata i obrnuto.• Kreiranje i izmena MS Word dokumenata iz modela zahteva.• Kreiranje i izmena modela zahteva iz MS Word dokumenata.

Model zahteva je model koji nam omogućava da listamo i definišemo akcije koje moraju biti realizovane u toku procesa razvoja. Zahtevi su navedeni u dokumentu pogleda i njihove veze sa dizajnom objekata (objekti iz drugih vrsta modela), spoljnim datotekama ili drugim zahtevima su smeštenim u “praćenje matrice” pogledu. Model postavlja zahteve i podseća šta je u pitanju i šta mora da se uradi u toku procesa razvoja. Model zahteva je referentni model koji definiše zadatke i usmerava rad svih korisnika i grupa uključenih u razvoj procesa. Primer modela zahteva (Browser i zahtevi dokumenata pogled) prikazan je na slici 38:

Aleksandar Peulić

Slika 38 Primer modela zahteva

Definisanje opcija modela

U cilju definisanja opcija modela zahteva potrebno je uraditi sledeće:

1. U liniji menija odaberite Tools->Model Options2.Biramo kategoriju u levom delu prozora i podesite opcije u desnom delu.3. Kliknemo na OK, slika ispod.

Aleksandar Peulić

Proširene zavisnosti modela zahteva

Proširene zavisnosti su veze izmedju objekata modela zahteva. Ove veze pomažu da veze objekata budu jasnije i predvidjeno je da se koriste samo u svrhu dokumenata.

Možemo dopuniti ove linkove korišćenjem stereotipa. Stereotipi se mogu koristiti da definišu proširene zavisnosti izmedju objekata u modelu zahteva.

Možemo unositi stereotipe direkto u koloni Stereotype u prozoru svojstava objekata ili izabrati vrednost iz padajuće liste, ako imate prethodno definisane stereotipe u ugradjenom ili uvezenom modelu definicija (.XEM).

Definisanje svojstava modela

1.U cilju definisanja svojstva modela biramo Model->Model Properites ili desni klik na ime modela ili ikonicu u Browseru, pa zatim Properites:

Aleksandar Peulić

2. Definišite osobine modela na različitim stranama.3. Kliknite na OK.

Detail stranica prikazuje sledeće osobine:Workload1- Zbir svih opterećenja dodeljenih prvoj osobi u timu.Workload2- Zbir svih opterećenja dodeljenih drugoj osobi u timu.Workload3- Zbir svih opterećenja dodeljenih trećoj osobi u timu.Workload4- Zbir svih opterećenja dodeljenih četvrtoj osobi u timu.

Workload je vreme dodeljeno osobi ili timu da se zadovolji zahtev. Ovo vreme je podeljeno na više osoba u timu. Vrednosti moraju biti veće ili jednake nuli i limitirane na jednu decimalu (3.5 na primer). Workload roditelja je suma svih opterećenja dece. Ovaj workload se automatski računa kada unesete workload-ove dece. Workload roditelja je read only. Možete samo menjati workload dece.

Traceability link strana nam pomaže da kreiramo veze sa objektima i eksternim

fajlovima (MS Execel, MS Word, PowerDesigner). Ikonice služe za dodavanje modela iz postojećeg projekta (prva) i za dodavanje eskternih modela i fajlova (druga ikonica). Možete menjati svojstva prikazana na strani Traceability link kliknuvši na Customize Column and Filter alat.

Aleksandar Peulić

Kreiranje modela zahteva

Model možete krerati tako što ćete kreirati novi model, koristiti template, ili možete da ga uvezete iz MS Word dokumenta .

Kada za kreiranje modela koristite New Model opciju, pojavljuje se strana Extended Model Definitions, a zatim :

1. U liniji menija odaberire File -> New Model.2. Odaberite Requirements Model u listi tipova modela.

3.Kliknite na OK. Kreiran je novi model u radnom prostoru:

4. Odaberite Model ->Model Properites

Aleksandar Peulić

5.Ukucujate ime i kod za model.6. Kliknite na OK.

U cilju otvaranja postojećeg modela zahteva, potrebno je odabrati:

1. File->Open2. Odaberite fajl sa .RQM ekstenzijom.3. Kliknite na Open.

Za deaktivaciju modela iz radnog prostora desnim klikom na ime modela u Browseru biramo Deatach from Workspace. Za čuvanje postojećeg modela, biramo File-> Save, ili ikonicu Save iz standardne linije alata.

Definisanje paketa u modelu zahteva

Paket je deo modela tako da kada se radi sa velikim modelima, postoji mogućnost da se model podeli na manje delove u cilju izbegavanja manipulacije sa celim setom objekata modela. Paketi mogu biti korisni u slučaju dodele delova modela, prikazujući različite zadatke i oblasti različitim razvojnim timovima. U pratećem primeru, paketi sadrže funkcionalne zahteve i nefunkcionalne zahteve.

Aleksandar Peulić

Svojstva paketa su ista kao i svojsvta modela, ali sada se odnose na ceo paket, a ne na model.

Kreiranje paketa zahteva

Paket zahteva može da se kreiran na nekoliko načina:

1. Desni klik na model u Browseru i onda odabir New->Pakage in the contextual menu. Kreiran je glavni (root) paket.2. Desnik klik na package u Browseru i isti postupak kao u prethodnom slučaju. Sada je kreiran podpaket u okviru postojećeg paketa. 3. Koristeći List of packages u Model meniju.

Da bi kreirali model iz liste paketa u glavnom menije odaberite Model->Packages. U novootvorenom prozoru ako je lista prazna, kliknite na prazan red, odaberite Requirement models iz prozora koji se pojavi i pojaviće se paket u listi paketa kome možete dodeliti ime i kod.

Aleksandar Peulić

Izgradnja modela zahteva, Definisanje izgleda dokumenta zahteva

Izgled dokumenta zahteva je mreža u kojoj kreiramo hijerarhiju zahteva. Redovima u mreži se u zavisnosti od zahteva može menjati dimenzija, a kolone su promenljice. Primer izgleda dokumenta zahteva sa dvonivoovskom hijerarhijom prikazan je na sledećoj slici:

Strelica sa leve strane zahteva označava koji zahtev je odabran.

Kreiranje hijerarhije zahteva

Da bi kreirali hijerarhiju zahteva u dokumentu zahteva koriste se sledeći alati:

-Kreira novi zahtev na istom nivou kao i odabrani zahtev.

-Kreira novi zahtev inferioran za jedan nivo u odnosu na postojeći zahtev.

-Podiže/Spušta odabrani zahtev za jedan nivo.

-Prikazuje naziv i opis zahteva. Ovaj alat takodje postoji u Requirements meniju.

-Prikazuje samo naziv odabranog zahteva. Ovaj alat takodje postoji u Requirements meniju.

Aleksandar Peulić

-Kada je dugme za ovaj alat pritisnuto prikazuje naziv i opis odabranog zahteva. Kada je otpušteno, prikazuje samo naziv odabranog zahteva. Ovaj alat takođe postoji u Requirements meniju.

Za redefinisanje fonta naziva zahteva potrebno je uraditi:

1.U liniji menija biramo Tools->Model Options.2.U levom panelu biramo Requirement Fonts kategoriju.

3.Definišemo karakteristike za različite panele titlova.4. Klik na OK.

Prilagodjavanje kolona i filtracija redova

Da bi prilagodili kolone i filtrirali redove potrebno je uradite sledeće aktivnosti:U toolbaru dokument izgleda zahteva kliknite na alat Customize Colums and Filters

.

Aleksandar Peulić

U prvoj koloni označenoj sa D biramo koje kolone želimo da budu prikazane u

zahtevima. Koristeći dugmiće iz donjeg levog ugla moguće je reorganizovati redosled kolona.

Definisanje matrica praćenja izgleda

Moguće je povezati objekte sa zahtevima da potvrdite da su zahtevi integrisani u toku analize i dizajniranja procesa. Praćenje matrice izgled predstavlja mrežu koja prikazuje veze između zahteva (u redovima) i njihovih povezanih objekata (u kolonama). Postoje tri tipa matričnog izgleda koje odgovaraju za tri tipa veze:

1.Izmedju zahteva i dizajna objekta (objekti iz modela drugog tipa).2.Izmedju zahteva i eksternih fajlova (MS Word, MS Excel, PowerDesigner).3.Izmedju zahteva različite hijerarhije.

Primer izgleda praćenja matrice za linkovima zahteva:

Aleksandar Peulić

Moguće je kreirati ili brisati prateće linkove sa alatima u gornjem desnom uglu.

Odabir tipa pratećih linkova

1.U liniji menija odaberite Requirements->Change Traceability Matrix Type.2.U novootvorenom prozoru odaberite tip objekta povezanog sa zahtevima.

3.Kliknite na OK.Pojaviće se prateća matrica sa odabranim tipom objekta u kolonama.

Odabir redova i kolona

1.U liniji menija odaberite Requirements->SelectRows/Columns

Aleksandar Peulić

2.Kliknite na Deselect All alat i onda odaberite objekte koje želite da se pojave u redovima i kolonama matrićnog izgleda. 3.Kliknite na OK.

Da dodate kolonu u matrični izgled uradite sledeće:

1. U liniji menija odaberite Requirements->SelectRows/Columns2. Kliknite na tab Column Object Selections

3. Kliknite na alat Add New Column Object

Aleksandar Peulić

4. U novootvorenom prozoru odaberite eksterni fajl koji hoćete da dodate u novu kolonu.

5. Kliknite na OK.

Uz pomoć ovog alata možete filtrirati kolone tj. prikazati samo pune/prazne kolone.

Kreiranje izgleda zahteva

Izgled zahteva možete kreirati na nekoliko načina: koristeći View meni, koristeći Requirement meni, koristeći liniju alata Requirement view, ili iz stabla Browsera.

Iz linije menija to možete uraditi odabirom View->Diagram->Select View i onda iz stabla odabrati izgled koji želite (dokument ili matrični).

Da to uradite iz Requiremenst menija uradite sledeće:

U liniji menija odaberite Requirements->Create Requirements Document View/Create Requirements Traceability Matrix View.

Kreiranje izgleda možete uraditi i uz pomoć alata iz linije sa alatkama: .Koristeći Browser možete takođe odabrati jedan od dva izgleda zahteva: Desni

klik na naziv projekta->New->Requirements Document View/Traceability Matrix View. Pojaviće se novi prozor u kome upisujemo ime i kod. Za izgled prateće matrice potrebno je još i odabrati tip objekta sa kojim povezujemo iz padajuće liste.

Aleksandar Peulić

Definisanje zahteva

Zahtev je jasan i precizan opis akcije koja mora biti implementirana tokom razvojnog procesa. Primer zahteva u dokument izgledu dat je ispod:

Definisanje karakteristika zahteva

Da bi prikazali karakteristike zahteva dovoljno je da duplim klikom kliknete na ime zahteva u Browseru ili to možete uraditi duplim klikom na strelicu izmedju koja stoji sa desne strane izmedju dva zahteva. Pored osnovnih vrednosti u svojstvima zahteva, možete kreirati i sopstvenu listu vrednosti za sledeće karakteristike:

Aleksandar Peulić

-Type-Status-Risk-Verification

Za podešavanje liste vrednosti potrebno je uraditi:1.U liniji menija odaberite Model->Extensions.2.Kliknite na Add Row alat ili kliknite na praznu liniju u listi.

3.Ukucajte ime i kod .4.Kliknite na Apply.5.Dupli klik na strelicu na početku linije.

6.U levom panelu, otvorite Settings kategoriju.7.U kategoriji Settings otvorite Custom Values kategoriju.

Aleksandar Peulić

8.U Custom Values kategoriji, otvorite Rrequirements kategoriju.9.U ovoj kategoriji, odaberite odredjena svojstva (na primer Type Map)

10.U tabeli Value, kliknite na alat Add Row, ili kliknite na praznu liniju u tabeli. 11.Kreirana je vrednost sa generisanim imenom. 12.Pazeći na podrazumevane vrednosti koje se nalaze u formi Comment, upišite vrednost u Value kolonu i kod u Name kolonu . 13.Ponovite korak 12 za svaku vrednost koju hoćeta da dodate. 14.Kliknite OK za oba prozora.

Documents

Sybase PD Praktikum