Takvu trgovinu ostvaruju kompanije koje koriste elektronsku mrežu (na primer, Internet)

za pretraživanje kataloga proizvoda, poručivanje od dobavljača, prijem faktura i elektronsko

plaćanje. U to je obično uključeno i elektronsko obezbeđivanje logistike nabavke i prodaje.

Business to business elektronska trgovina već se ostvaruje, pri čemu se naročito koriste EDI

transakcije preko privatnih ili VAN mreža. B2B je najznačajnija forma elektronske trgovine.

Primarno, B2B trgovina obuhvata interbiznis razmenu (razmenu između kompanija), ali se 19

razvijaju i drugi B2B modeli, kao što su e-distributeri, B2B servis provajderi, brokeri i

informacioni posrednici (infomedijari), kojima se proširuje mogućnost upotrebe B2B trgovine.

Tri osnovna B2B modela su:

model prodajne strane,

model kupovne strane i

model razmene.

Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima (jedan

prema monogima) . Postoje dve varijante ovog modela: prva je prodaja direktno iz kataloga, a

druga je aukcija.

Kod prodaje direktno iz kataloga se očekuje da kupac (firma) dođe na Web stranu

prodavca ili elektronskog tržnog centra i da na osnovu kataloga dâ narudžbenicu. Prodaja se

može organizovati direktno saWeb strana velikih kompanija ili se njihovi katalozi mogu

postaviti u elektronskim tržnim centrima. Ovom varijantom se obezbeđuje povećana prodaja,

povećava se brzina isporuke, smanjuju se administrativni troškovi, troškovi reklama.

Druga varijanta je vezana za aukciju. Aukcije u kojima su proizvodi postavljeni za

prodaju, a učesnici povećavaju svoje ponude postepeno sve dok niko više ne poveća, zovu se

aukcije unapred. Onaj ko izlicitira najvišu cenu, dobija proizvod. Neke firme koriste Web strane

za aukcije da bi prodali proizvode.

Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca (mnogi

prema jednom) . Ovde je najviše primenjena aukcija unazad, gde kompanija oglašava proizvod

za kupvinu. Potom vrši prikupljanje ponuda koje šalju dobavljači. Kako aukcija teče, ako i cena

opada. Posao dobija onaj ponuđač koji je dao najnižu cenu. Kod ove aukcije kupac može da

zahteva da cena bude javna i dostupna na Web strani firme. Ponude se šalju elektronski i one su

javne. Ovaj tip aukciuje traje kratko od 30minuta do 2 sata, nakon čega se proglašava pobednik

elektronski. Firme mogu da na ovaj način pribave sav potreban materijal i delove za proizvodnju.

Interno tržište kupca je druga varijanta ovog modela. Katalozi snabdevača su sjedinjeni u

glavni katalog na serveru kupca. Interno tržište kupca se koristi ka postoji potreba za

kancelarijskim materijalom, ali kad se nabavljaju male količine.

Grupna kupovina je treća varijanta ovog modela kod koje porudžbine malih kupaca

sakuplja neka treća strana. Kada treća strana prikupi porudžbine kupca, može se organizovati

aukcija unazad.

Model razmene se obavlja na elektronskom tržištu na kojima ima mnogo prodavaca i

kupaca. Postoje četiri vrste razmena:

o vertikalni distributeri. To su B2B tržišta gde se trguje sa direktnom robom. Ovde su

uobičajene ugovorene i stalne cene,

o vertikalne razmene. Kupuje se direktna roba po principu"po potrebi". Kupci i prodavci ne

moraju da se poznaju. Cene se neprestano menjaju na bazi ponude i tražnje.To je

dinamičko određivanje cena,

o horizontalni distributeri. To su elektronska tržišta tipa ,,mnogo prema mnogo" za

indirektne materijale. Cene su stalne ili unapred ugovorene i

o fFunkcionalne razmene. Ovde se trguje na bazi,,po poterebi". Cene se razlikuju i menjaju

se u zavisnosti od ponude i tražnje.

Problemi vezani za B2B model su:

o pravni aspekti integracije,

o bezbednost, brzina i fleksibilnost.