Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«

Zrenjanin

Cloud Computing

-Seminarski rad-

Zrenjanin,2014.

Profesor: Prof. dr Borislav Odadžić Student: Tamara Knežević

Br. indeksa: MBI 13/13

Smer: IT u E-upravi i poslovnim sistemima

2

SADRŽAJ

1.Uvod u Cloud Computing ............................................................................................................ 3

2.Definicija Cloud Computing ........................................................................................................ 5

3.Osnovne karakteristike Cloud Computing-a ................................................................................ 6

3.1.Dinamička kompjuterska infrastruktura ............................................................................... 6

3.2.Pristup baziran na uslugama................................................................................................. 7

3.3.Samouslužni model korišćenja ............................................................................................. 7

3.4.Minimalno ili samoupravljajuća platforma .......................................................................... 7

3.5.Naplata na bazi korišćenja ................................................................................................... 8

4.Modeli cloud computing usluga .................................................................................................. 8

4.1.Cloud Software as a Service (SaaS) ..................................................................................... 9

4.2.Cloud Platform as a Service (PaaS) ................................................................................... 10

4.3.Cloud Infrastructure as a Service (IaaS) ............................................................................ 12

5.Virtuelizacija kao fundamentalna karakteristika Cloud Computing-a ...................................... 13

5.1.Šta je virtuelizacija? ........................................................................................................... 14

5.1.1.Hardverska virtuelizacija ............................................................................................ 14

5.1.2.Softverska virtuelizacija ............................................................................................. 15

5.1.3.Mrežna virtuelizacija .................................................................................................. 16

5.1.4.Virtuelizacija skladištenja podataka ........................................................................... 16

5.2.Koje su prednosti virtuelizacije? ........................................................................................ 16

6.Vrste Cloud Computing-a .......................................................................................................... 17

6.1.Javni oblak (eng. Public Cloud) ......................................................................................... 18

6.2.Privatni oblak (eng. Private Cloud) ................................................................................... 19

6.3.Zajednički oblak (eng. Community Cloud) ........................................................................ 19

6.4.Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud) ................................................................................... 20

7.Prednosti Cloud Computing-a ................................................................................................... 21

8.Nedostaci i rizici Cloud Computing-a ....................................................................................... 22

9.Zaključak ................................................................................................................................... 25

10.Literatura .................................................................................................................................. 26

3

1.Uvod u Cloud Computing

Razvoj računarskih usluga u „oblaku“ (eng. Cloud Computing) prethodnih godina predstavljao je

logičan sled razvoja, ali istovremeno i jedan od najvažnijih napredaka u istoriji računarstva.

Cloud computing se smatra arhitekturom, platformom, operativnim sistemom i uslugom, a u

neku ruku, on predstavlja sve to zajedno. Cloud Computing predstavlja strukturu u obliku

„oblaka“ na kome poslovni, ali i individualni korisnici mogu da pristupe aplikacijama sa bilo

koje lokacije. Shodno tome, kompjuterska industrija se ubrzano okreće razvoju softvera kome bi

mogli da pristupe milioni korisnika, umesto da instaliraju i koriste te aplikacije na svojim

računarima. Neke opšte procene ističu da serveri najčešće koriste samo 10-30% svojih

kapaciteta, dok desktop računari u preduzećima koriste manje od 5% [7]. Slično se odnosi i na

administratorski kadar. Gartner Research je objavio da oko 2/3 prosečnih poslovnih troškova na

zaposlene u IT-u odlazi na aktivnosti rutinske podrške i održavanja [6].

Gartner Group pretpostavlja da će prihodi od Cloud Computing-a do 2014.g. dostići 150

milijardi dolara, dok će učešće malih i srednjih preduzeća u ovim prihodima iznositi 100

milijardi. Takođe, u svetlu zaštite životne sredine i u skladu sa zahtevima „zelenog“, odnosno

ekološki održivog poslovanja, cloud computing odgovara osnovnim načelima, s obzirom da se

računarski resursi efikasnije koriste, a ujedno se angažovani računari mogu fizički izmestiti na

druga geografska područja gde je struja dostupnija ili se pak dobija iz čistih ekoloških i

obnovljivih izvora kao npr. hidroelektrane ili solarna energija. Dakle, korišćenjem tehnologija

Cloud Computinga postiže se i optimalna alokacija računarskih resursa.

Cloud computing predstavlja skup pristupa koji omogućavaju organizacijama da brzo i efektivno

angažuju i oslobađaju resurse u realnom vremenu. Za razliku od ostalih pristupa, cloud

computing istovremeno predstavlja i poslovni model i tehnologiju.

Posmatrano iz privrednog okruženja, iz ugla korisnika usluge, cloud computing predstavlja novi

poslovni i ekonomski model, dok za davaoca usluge ovaj concept predstavlja tehnologiju.

Davaoci usluge - Cloud provajderi su motivisani profitom koji se može ostvariti ponudom ove

vrste usluga. Korisnike, odnosno mala i srednja preduzeća privlači mogućnost smanjenja

troškova. Cloud computing omogućava preduzećima da po pristupačnoj ceni zadovolje svoje IT

potrebe i utiče na promenu načina na koji koristimo tehnologije i razmišljamo o njima.

U savremenim uslovima poslovanja, računari su sve moćniji i brži i shodno tome, cena obrade po

jedinici podatka srazmerno opada. Troškovi po jedinici računarske snage su opali u tolikoj meri

da se računari danas smatraju osnovnim dobrom. Računari visokih performansi su sve dostupniji,

a količina računara po zaposlenom nastavlja da raste. Sve ovo je rezultiralo povećanjem

infrastrukture i arhitekture neophodne za opsluživanje stalno rastućeg broja korisnika/računara, a

njihovo održavanje je svakim danom sve skuplje.

Nasuprot ovakvom načinu poslovanja, koncept „softvera u oblaku“ (eng. Cloud Computing –

cloud computing) nudi kompletnu funkcionalnost postojećih informacionih tehnologija, čak

nudeći i dodatne funkcije uz istovremeno smanjenje troškova koje se ostvaruje zahvaljujući

„pay-per-use“ konceptu tarifiranja.

Za popularnost cloud computinga i rastući trend IT industrijalizacije najzaslužniji su

standardizacija tehnologija, virtuelizacija, razvoj servisno-orijentisane arhitekture (SOA) i

najvažnije od svega – ogroman rast poplarnosti interneta.

4

Slika 1: Uopšteni grafički prikaz Cloud Computing-a

5

2.Definicija Cloud Computing

Sa ciljem razumevanja Cloud Computing-a, neophodno je razumeti definiciju i razvoj koji su u

pozadini termina kako bi napravili razliku između prolaznog trenda i stvarnosti, tj. razumeli

ulogu i značaj Cloud Computing-a.

Cloud computing je dobio ime od metafore za Internet. Poreklo samog naziva potiče od opšte

prihvaćenog simbola internet mreže. Najčešće, internet se na dijagramima predstavlja kao oblak

u mreži. Slika oblaka predstavlja "sve te druge stvari" koje omogućavaju funkcionisanje mreže.

Oblak uglavnom predstavlja deo dijagrama koji se odnosi na nešto što je u tuđem domenu,

interesu i nešto na čemu se ne zadržavamo pri analizi ili pojašnjavanju. Danas, postoji mnogo

definicija cloud computinga koje se najčešće razlikuju u perspektivi iz koje posmatraju ovaj

koncept. Takođe, postoje mnoge opširne definicije, kao i mnoge koje pokušavaju da ovaj

fenomen predstave jednom prostoproširenom rečenicom. Opširnije definicije najčešće

predstavljaju koncept iz perspektive korisnika i onome što im on omogućava.

Gartner definiše cloud computing kao: „Vid računarstva gde se masivno skalabilni IT kapaciteti

i mogućnosti nude u obliku usluge, korišćenjem internet tehnologija, velikom broju eksternih

korisnika., a gde korisnici usluga treba da brinu samo o onome šta ta usluga može da učini za

njih, a ne kako se ona implementira. Cloud nije arhitektura, platforma, alat, infrastruktura,

internet sajt ili IT dobavljač. To je novi računarski stil. Za podršku implementacije i korišćenje

se mogu koristiti mnoge arhitekture. Na primer, moguće je koristiti cloud u privatnim

preduzećima kako bi se konstruisali privatni „oblaci“, ali postoji samo jedan javni „oblak“ koji

se bazira na internetu.“ [1]

Publikacija RAD Lab koju izdaje Berkley Univerzitet iz Kalifornije je 2009. godine objavila

definiciju koja je stekla veliku popularnost: „CC se odnosi i na aplikacije koje se isporučuju kao

usluge putem interneta i na hardverske i softverske sisteme u data centrima koje pružaju te

usluge. Usluge se često nazivaju SaaS. Hardver i softver data centra je ono što nazivamo

„oblakom“. [2].

Neke od predloženih sažetih definicija cloud computing su:

„Ukratko, Cloud je internet u realnom vremenu, ili ono što je internet inicijalno trebao

da bude: beskrajni računar koji se sastoji od mreže mreža računara. Još kraće: Cloud je

računar.“ [3]

„Cloud Computing je distribuirana virtualizacija računarske infrastrukture organizacije“

[4]

„Cloud Computing je grid computing koji koristi distribuiranu mrežu servera, od kojih

svaki radi paralelno, sa ciljem izvršenja određenog zadatka.“ [4]

Zvanična definicija koju je objavio NIST počinje sa dve poruke koje upućuju na predostrožnost,

a potom definišu cloud computing nabrajanjem pet osnovnih karakteristika, tri modela usluge i

četiri modela primene:

6

Definicija Cloud Computing-a: Cloud computing je model koji omogućava pouzdan „on

demand“ pristup mreži i zajedničkom „pool-u“ konfigurabilnih računarskih resursa (npr. mreže,

serveri, skladišta, aplikacije i usluge) koje se mogu brzo nabaviti i osloboditi uz minimalan

napor ili interakciju davaoca usluge. Ovaj model oblaka promoviše raspoloživost i sastoji se od

pet osnovnih karakteristika, tri modela usluge i četiri modela primene.“[5]

Cloud Computing je model koji omogućava jednostavan mrežni pristup, na zahtev korisnika,

deljenom skupu resursa (npr. mrežni resursi, serveri, prostor na hard diskovima, aplikacije i

servisi) koji mogu biti brzo omogućeni za upotrebu ili ugašeni, a sa minimalnim intervencijama

ili akcijama od strane pružaoca usluga.

3.Osnovne karakteristike Cloud Computing-a

Postoje različita mišljenja oko odabira glavnih karakteristika Cloud Computing-a, ali sledeća

kategorizacija se može smatrati najverodostojnijom. U njoj postoji pet glavnih karakteristika:

1. Dinamička kompjuterska infrastruktura

2. Pristup baziran na uslugama

3. Samouslužni model korišćenja

4. Minimalno ili samoupravljajuća platforma

5. Naplata na bazi korišćenja.

3.1.Dinamička kompjuterska infrastruktura

Cloud Computing zahteva dinamičku kompjutersku infrastrukturu. Osnova dinamičke

infrastrukture je standardizovana, skalabilna i sigurna fizička infrastruktura. Trebalo bi da

postoje nivoi redudantnosti da bi se osigurao visok nivo dostupnosti, ali pre svega, mora biti

omogućeno lako proširivanje bez menjanja postojeće arhitekture ako dođe do rasta upotrebe.

Takođe, infrastruktura mora biti virtualizovana. [8]

Virtualizovano okruženje podstiče serversku virtualizaciju kao osnovu za pokretanje servisa.

Ove usluge moraju lako da se omoguće i onemoguće putem softverske automatizacije. Obrade

usluga moraju da budu premeštene sa jednog fizičkog servera na drugi, u zavisnosti od

opterećenja koje može rasti ili smanjivati se. Konačno, ova infrastruktura bi trebalo da bude

veoma iskorišćena bez obzira da li je omogućena od strane eksternog Cloud provajdera ili

unutrašnjeg IT odeljenja. Ova infrastruktura mora da dostavi veću poslovnu vrednost od uložene

investicije.

Dinamička kompjuterka struktura je kritična za efektno podržavanje elastične prirode

omogućavanja i onemogućavanja usluga koje zahtevaju korisnici, dok se istovremeno održava

visok nivo pouzdanosti i sigurnosti. Konsolidacija, obezbeđena virtualizacijom uparenom sa

7

automatizacijom omogućavanja usluga, stvara visok nivo iskorišćenja konačno stvarajući veoma

efektan način upotrebe glavne opreme.

3.2.Pristup baziran na uslugama

Cloud Computing je informaciona tehnologija bazirana na uslugama. Ovo je potpuni kontrast

tradicionalnim modelima sa sistemom ili serverom u fokusu. U većini slučajeva, korisnici Cloud-

a žele da koriste neku poslovnu uslugu ili aplikaciju u neku vremenski ograničenu svrhu i ne žele

da budu zaglavljeni u sistemu i mrežnoj administraciji okruženja. Oni preferiraju brz i lak pristup

određenom delu aplikacije ili nekoj usluzi. Pojednostavljivanjem serversko-centralnog pogleda

infrastrukture, korisnici sistema mogu lako pristupiti moćnom, predefinisanom kompjuterskom

okruženju, dizajniranom specijalno za njihove servise.

Pristup baziran na uslugama omogućava korisnicima lakše prilagođavanje i poslovni obrt – što

lakše i brže korisnik može da obavi administrativni deo posla, više će imati vremena za poslovne

poteze i time će smanjiti troškove.

3.3.Samouslužni model korišćenja

Korišćenje Cloud Computing tehnologija zahteva određeni nivo samousluge korisnika.

Pogodnost samousluge omogućava korisnicima da na zahtev upload-uju, grade, razviju,

organizuju, upravljaju i vrše izveštaje o poslovnim uslugama. Samousluga Cloud Computing-a

mora da obezbedi intuitivan korisnički interfejs koji omogućava korisnicima da na produktivan

način upravljaju životnim ciklusom servisa.

Korist od samousluge, iz perspektive korisnika, je dobijanje nivoa moći i nezavisnosti, koji

doprinosi značajnoj agilnosti poslovanja. Još jedna korist, često zanemarivana iz perspektive IT

tima ili servisnih provajdera, je ta da što se više samousluge omogući korisnicima, manje će

samom provajderu usluge biti potrebno da se bavi administracijom. Ovo štedi vreme i novac i

dozvoljava administrativnom osoblju da se fokusira na značajne strateške obaveze.

3.4.Minimalno ili samoupravljajuća platforma

U cilju efikasnog pružanja Cloud Computing tehnologije korisnicima, IT tim ili servisni

provajderi moraju da podrže tehnološke samoupravljajuće platforme. Najbolji u svojoj vrsti,

“oblaci” podržavaju samoupravljanje putem softverske automatizacije podržavajući sledeće

osobine:

8

Mehanizam za staranje o implementaciji usluga i gašenje radi povraćaja resursa za

ponovnu upotrebu.

Mehanizmi za rezervisanje resursa i planiranje kapaciteta.

Mogućnosti za konfigurisanje, upravljanje i izveštavanje da bi se obezbedila sredstva

koja se mogu dodeliti i rasporediti u više grupa korisnika.

Alatke za kontrolu pristupa resursima i politika kako se resursi mogu koristiti i izvršavati

operacije.

Sve ove sposobnosti omogućavaju poslovnu agilnost, a istovremeno omogućavaju kritičnu i

neophodnu administrativnu kontrolu. Ovaj balans kontrole i upravljanja održava bezbednost i

vreme neprekidnog rada, smanjuje nivo IT administrativnih napora i drži niske cene za

operativne troškove oslobađajući resurse da se fokusiraju na projekte veće vrednosti.

3.5.Naplata na bazi korišćenja

Cloud Computing je zasnovan na iskorišćenju. Potrošači plaćaju samo za resurse koje koriste, i

stoga im se naplaćuje na osnovu modela potrošnje. Cloud Computing platforme moraju da

obezbede mehanizme za snimanje informacija koje omogućavaju izveštavanje i/ili integraciju sa

sistemima naplate.

Vrednost, sa aspekta korisnika, je mogućnost da plate samo za sredstva koja su koristili, što im

na kraju pomaže da zadrže niske troškove. Iz ugla provajdera, to im omogućava da prate

korišćenje i dobijanje povratnih informacija za svrhe naplaćivanja.

Ukratko, sve ove definišuće karakteristike su neophodne u proizvodnji privatnog oblaka,

sposobnog da postigne ubedljivu poslovnu vrednost koja uključuje uštede na glavnoj opremi i

operativnim troškovima, smanjuje troškove podrške i značajno povećava poslovnu agilnost. Sve

ovo omogućuje kompanijama da povećaju profitne stope i konkurentnost na tržištu koje

opslužuju.

4.Modeli cloud computing usluga

Postoje tri modela usluga koje se nude od strane različitih cloud provajdera, a koji se definišu

kao cloud.

1. Cloud Software as a Service (SaaS)

2. Cloud Platform as a Service (PaaS)

3. Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)

9

4.1.Cloud Software as a Service (SaaS)

Cloud Software as a Service (SaaS) - Mogućnost koja obezbeđuje korisniku da koristi aplikacije

provajdera koje se izvršavaju na infrastrukturi oblaka. Aplikacijama se može pristupiti sa

različitih klijentskih uređaja kroz lagani korisnički interfejs, kao što je Web pretraživač (na

primer, Web zasnovani e-mail). Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu oblaka

koja uključuje mreže, servere, operativne sisteme, skladištenje ili čak pojedinačne mogućnosti

aplikacije, uz mogući izuzetak ograničenih korisničkih podešavanja konfiguracije aplikacije.

Ovo je jeftin način za male i srednje kompanije da dobiju prava za korišćenje softvera kada im je

potreban, umesto licenciranja svih aplikacija na svim uređajima koje poseduju, pogotovu ako će

se softver koristiti samo sporadično.

Praktično sav softver može da se primeni u SaaS sistemu. Mnoge aplikacije na UNIX-u imaju

ovu funkcionalnost, dok aplikacije pod EULA-om nisu imale ovu fleksibilnost pre SaaS-a. Na

primer, licenciran primerak tekstualnog procesora je morao da bude na određenoj mašini da bi se

mogao napraviti dokument. Ovaj program nije imao nikakvu vrednost na računaru koji je bio

ugašen u toku noći. Još gora je bila činjenica da je zaposleni morao da ima još jednu u celosti

plaćenu licencu da bi napisao ili menjao izveštaj od kuće, na svom računaru, dok mu je licenca

za softver na poslu bila neoperativna (ugašen računar). Softver za daljinsko upravljanje je probao

da reši ovaj problem deljenjem kontrole nad procesorom, umesto licenciranjem na zahtev. Iako

obećavajuć, ovaj pristup zahteva da host kompjuter bude uključen stalno i stvara bezbedonosne

probleme zbog pristupanja računaru preko mreže. SaaS postiže efikasnost licenciranjem na

zahtev i menadžmentom informacija i izlaza, nezavisno od hardverske lokacije.

SaaS aplikacije se razlikuju od ranijih rešenja dostave aplikacija preko interneta po tome što su

razvijene specifično da koriste tehnologije kao što su pretraživači, kako bi bile “Web-native”.

Dizajn podataka i arhitekture SaaS aplikacija je takav da su izgrađene sa “multi-tenant” back

end-om, što omogućava većem broju korisnika da pristupa željenom modelu podataka.

Karakteristike SaaS-a su: pristup i upravljanje komercijalno dostupnim softverom preko mreže;

upravljanje aktivnostima iz centralnih lokacija umesto sa lokacije svakog korisnika ponaosob, što

omogućava korisnicima da pristupaju aplikacijama sa udaljenosti preko Web-a; dostava

aplikacije je tipično bliža jedan-za-više modelu, nego jedan-na-jedan modelu, što uključuje

arhitekturu, cene i karakteristike upravljanja; centralizovano apgrejdovanje karakteristika, što

znači da krajnji korisnici ne moraju da skidaju pečeve i apgrejdove; česta integracija u veće

mreže komunicirajućeg softvera – bilo kao deo mash-upa ili kao dodatak PaaS-u.

10

Slika 2: Cloud Software as a Service (SaaS)

4.2.Cloud Platform as a Service (PaaS)

Cloud Platform as a Service (PaaS) mogućnost koja obezbeđuje korisniku da postavi na

infrastrukturu oblaka aplikaciju koju je korisnik kreirao ili zatraženu aplikaciju koja je izrađena

korišćenjem programskih jezika i alata podržanih od strane provajdera. Korisnik ne upravlja ili

kontroliše osnovnu infrastrukturu oblaka koja uključuje mreže, servere, operativne sisteme,

skladištenje, ali ima kontrolu nad postavljenim aplikacijama i eventualno podešavanjima za

hosting okruženje tih aplikacija.

Karakteriše je postavljanje aplikacija bez troškova kupovine i održavanja odgovarajućih slojeva

hardvera i softvera, obezbeđujući sve potrebno za podržavanje kompletnog životnog ciklusa

izgradnje i implementacije Web aplikacija i servisa potpuno dostupnih sa interneta. Takođe je

poznata kao Cloudware. Karakterišu je: servisi za razvoj, testiranje, implementacija, hosting i

održavanje aplikacija u istom integrisanom razvojnom okruženju; alati za kreiranje korisničkog

interfejsa zasnovani na Webu; multi-tenant arhitektura; integracija sa Web servisima i bazama

podataka; podrška za saradnju razvojnih timova; pristup podacima o unutrašnjim mehanizmima i

funkcionisanjima aplikacija.

Tipovi PaaS-a su: Add-on razvojni alati koji se koriste za kastomizaciju postojećih SaaS

aplikacija i koji su na neki način ekvivalentni kastomizaciji makro jezika kod takvih aplikacija

kao što je Lotus Notes i Microsoft Word.

11

Nezavisna razvojna okruženja, koja ne uključuju tehničke, licencne ili finansijske zavisnosti od

specifičnih SaaS aplikacija ili Web servisa i namenjene su da obezbede generalizovano razvojno

okruženje.

Okruženja za dostavu aplikacija, koja nemaju razvojne, debug i test sposobnosti i obezbeđuju

samousluge na nivou hostinga kao što je staranje o bezbednosti i skalabilnost na zahtev.

Otvorena platforma kao usluga, dozvoljava developeru da koristi bilo koji programski jezik, bazu

podataka, operativni sistem, server itd.

Postoje razne prednosti usvajanja PaaS-a. Jedna od njih su koristi od ad hoc geografski

distribuiranih razvojnih timova koji rade zajedno na projektima. PaaS omogućava inkorporaciju

Web usluga iz različitih izvora. Javlja se smanjenje troškova od korišćenja usluga ugrađenih u

infrastrukturu za bezbednost, skalabilnost, zaštitu od padova sistema umesto obezbeđivanja i

testiranja i integrisanja ovih usluga pojedinačno. Postoje i uštede u korišćenju viših nivoa

programerskih apstrakcija za stvaranje servisa, korisničkih interfejsa i drugih aplikacionih

elemenata. Ka usvajanju PaaS-a vuče i želja ljudi (korisnika) da poseduju evoluirajuću

tehnologiju koja može kontinualno da se unapređuje da podrži multikorisničku interakciju zarad

rešavanja kompleksnih problema na koje se nailazi u svakodnevnom životu.

Slika 3: Cloud Platform as a Service (PaaS)

12

4.3.Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)

Cloud Infrastructure as a Service (IaaS) – mogućnost koja obezbeđuje korisniku da upravlja

procesiranjem, skladištenjem, mrežom i drugim fundamentalnim kompjuterskim resursima gde

korisnik može da postavi i pokrene proizvoljan softver koji uključuje operativne sisteme i

aplikacije. Korisnik ne upravlja ili kontroliše osnovnu infrastrukturu oblaka, ali ima kontrolu nad

operativnim sistemima, skladištenjem, postavljenim aplikacijama, i moguću kontrolu nad

odabranim mrežnim komponentama (na primer Firewall).

Osnovne komponente ovog pristupa su Utility Computing (naplata po principu koliko se potroši

– toliko se i plaća), virtualizacija platforme, kompjuterski hardver, kompjuterske mreže,

povezanost sa internetom. [8]

Karakteristike Infrastrukture kao servisa su:

Resursi bivaju isporučeni kao servis, što uključuje servere, mrežnu opremu, CPU, prostor na

diskovima…

Dinamičko skaliranje infrastrukture koja se prilagođava (umanjuje ili uvećava) prema

resursnim potrebama aplikacije.

Varirajući troškovi koji zavise od fiksnih cena po resursnoj komponenti.

Multi-tenant pristup, više korisnika koegzistira na istim infrastrukturnim resursima.

Infrastruktura preduzetničke klase dozvoljava kompanijama srednje veličine da imaju koristi

od agregatnih resursa.

Slika 4: Cloud Infrastructure as a Service (IaaS)

13

5.Virtuelizacija kao fundamentalna karakteristika Cloud Computing-a

Jedna od ključnih karakteristika, kao i tehnologija i poslovnih modela koji su prethodili Cloud

computing-u je virtuelizacija. Kada se govori o Cloud-u, ova dva pojma se često ili poistevućuju

ili se među njima ne pravi nikakva razlika. I jedno i drugo stanovište su pogrešni, a razumevanje

ova dva pojma je od suštinske važnosti za razumevanje Cloud computinga, virtuelizacije i sličnih

poslovnih modela i tehnologija.

Za virtuelizaciju možemo reći da je metodologija koja omogućava da se hardverski resursi

iskoriste do svog maksimalnog potencijala. Vrlo uprošćen primer bi bio sledeći: kompanija

fizički poseduje jedan računar, tačnije server koji opslužuje određeni broj korisnika. Kada je

aktivnost korisnika smanjena, i sam server je u idle režimu, odnosno ne radi ništa i čeka naredbu

iz spoljnjeg sveta. Pretpostavimo da je ukupna iskorišćenost takvog servera, odnosno vremena

kada on obavlja koristan rad 25%. Koji je način da uposlimo takav server da radi više? Odgovor

je - virtuelizacija. Uz pomoć ove tehnologije, od jednog fizičkog servera možemo napraviti 2, i

pritom na jednom imati uslugu pod Windows operativnim sistemom, a na drugom pokrenuti

Linux operativni sistem. Ovako praktično imamo dve mašine, sa istina umanjenim

performansama u odnosu na „izvorni“ računar, ali možemo ponuditi dve različite usluge.

Postoji i obrnut slučaj, kada imamo nekoliko hardverskih jedinica (servera koji nisu iskorišćeni,

memorijskih jedinica i sl.) od kojih pomoću sloja virtuelizacije želimo da napravimo jednu

funkcionalnu jedinicu.

Još jedan primer koji bih navela jer je većina običnih korisnika računara upoznata sa njim, ili se

na neki način srela sa ovim načinom deljenja resursa, je i particionisanje hard diska. Dosta

korisnika na svojim kućnim računarima pribegava deljenju sopstvenog hard diska na 2 ili više

logičkih jedinica, kako bi na jednoj od njih držala operativni sistem i instalirala softver, dok se

drugi najčešće koristi za backup podataka. Ovim načinom virtuelizacije doprinosi se sigurnosti

podataka jer u slučaju kraha sistema, najčešće je dovoljno samo reinstalirati sistemsku particiju,

dok podaci na drugoj ostaju netaknuti i sačuvani.

Sa druge strane, Cloud computing je biznis model, odnosno više način obavljanja poslovanja

nego tehnologija. Ova dva pojma se često zajedno uzimaju u obzir iz sledećeg razloga: Cloud

provajderi usluga koriste virtuelizaciju kako bi optimizovali svoju IT infrastrukturu i tako

unapredili sopstveno poslovanje. Ipak, treba znati da kompanije ne koriste virtuelizaciju samo u

ovom kontekstu, već kao odvojenu celinu, jer ona pruža dosta pogodnosti poslovnim subjektima,

a neke od njih su:

Smanjenje administrativnih troškova

Smanjenje troškova hardvera

Smanjenje troškova korišćenja električne energije

14

5.1.Šta je virtuelizacija?

Virtuelizacija, u kompjuterskoj nauci, predstavlja kreiranje virtuelne verzije nečega, kao npr.

hardverske platforme, operativnog sistema, uređaja za skladištenje podataka ili mrežnih

resursa.16 Navešćemo nekoliko primera upotrebe virtuelizacije, odnosno one najvažnije i

najčešće korišćene17. Tako virtuelizacija može biti:

1. hardverska

2. softverska

3. mrežna

4. virtuelizacija skladištenja podataka

Slika 5: Računarski sistem sa i bez upotrebe virtuelizacije

5.1.1.Hardverska virtuelizacija

Hardverska (ili platformska) virtuelizacija predstavlja proces kreiranja virtuelnih mašina

(računara) koje se ponašaju kao pravi (fizički) računari sa svojim operativnim sistemom. Na

primer, možemo imati računar sa Windows operativnim sistemom i na njemu kreirati još jednu

(virtuelnu) mašinu koja će biti pokretana pomoću Linux operativnog sistema. Prva mašina se

naziva host machine (mašina domaćin) a druga je u ovom slučaju guest machine (mašina gost).

Shodno ovome, na svakom pojedinačnom računaru, pored operativnog sistema, možemo

izvršavati aplikacije koje su pisane za svaki operativni sistem posebno. Treba još znati da se

softver koji na host mašini vrši kreiranje gost mašine naziva Hypervisor18 ili Virtual Machine

Monitor.

15

Postoji nekoliko tipova hardverske virtuelizacije:

1. Potpuna virtuelizacija: skoro kompletna simulacija fizički prisutnog hardvera koja

dozvoljava softveru, najčešće operativnom sistemu, da izvršava svoje funkcije bez

dodatne modifikacije, odnosno u svom izvornom obliku.

2. Delimična (parcijalna) virtuelizacija: ovde je slučaj kada je samo deo gost okruženja

simulirano, za razliku od prethodne u kojoj je kompletan softver simuliran da radi kao i

na izvornoj mašini. U ovakvoj, delimičnoj virtuelizaciji, neki delovi softvera na gost

mašini može zahtevati dodatne modifikacije kako bi bio funkcionalan u novom,

virtuelnom okruženju.

3. Paravirtuelizacija: kod ovog tipa hardverske virtuelizacije, virtualna mašina ne mora da

simulira hardver, već se pomoću specijalnog softvera (API – Application Programming

Interface), odnosno modifikacijom operativnog sistema na gost mašini omogućava

softveru da se izvršava u virtuelnoj sredini.

Važno je još napomenuti da se hardverska virtuelizacija ne sme mešati sa hardverskom

emulacijom19. Kod hardverske emulacije, određeni komad hardvera emulira drugi komad

hardvera, dok je u slučaju virtuelizacije komad softvera (Hypervisor) zadužen da imitira hardver.

5.1.2.Softverska virtuelizacija

Kada govorimo o softverskoj virtuelizaciji, razlikujemo dva tipa:

1. Virtuelizacija na nivou operativnog sistema je metod gde kernel operativnog sistema

dozvoljava više od jedne instance istog. Kernel je veoma važna komponenta svakog

računarskog sistema jer predstavlja vezu između fizički prisutnog hardvera i softvera na

računaru, odnosno zadužen je za upravljanje sistemskim resursima20. Ovakve različite

instance se ponašaju i deluju kao dva odvojena računara, ali nedostatak ovog tipa

virtuelizacije je to što ona ne dozvoljava pokretanje dve ili više instanci raznorodnih

operativnih sistema. Pomoću ovog metoda moguće je pokrenuti različite verzije istog

operativnog sistema, ali nije moguće koristiti istovremeno windows i unix instance na

fizički jednom računaru, odnosno serveru.

Ovaj vid virtuelizacije se najčešće koristi kod virtuelnog hostinga gde je korisno i

poželjno bezbedno razdvojiti i pružiti ograničen broj resursa među mnogo klijenata.

Takođe, još jedan vid upotrebe ovog tipa virtuelizacije ogleda se u činjenici da ona

podržava live migration (engl. „živa migracija“). Ona dozvoljava premeštanje virtuelnih

mašina ili aplikacija između različitih fizičkih računara bez potreba gašenja, odnosno

diskonektovanja klijenta ili same aplikacije.

2. Virtuelizacija aplikacija je pojam koji opisuje softverske tehnologije koje unapređuju

mobilnost, upravljivost i kompatibilnost aplikacija (programa). Program koji je

16

virtuelizovan se ponaša kao da je instaliran na izvornom operativnom sistemu koji se

nalazi na host mašini, a zapravo je simuliran na klijentske računare.

5.1.3.Mrežna virtuelizacija

U kompjuterskoj nauci, mrežna virtuelizacija je proces kombinovanja hardverskih i softverskih

mrežnih resursa i mrežnih funkcionalnosti u jednu virtuelnu mrežu. Mrežna virtuelizacija može

biti eksterna tako što kombinuje više mreža ili više delova jedne mreže, ili interna, obezbeđujući

mrežne funkcionalnosti na jednom računarskom sistemu.

Komponente virtuelne mreže

Mrežna virtuelizacija je klijentima ponuđena od strane različitih proizvođača hardvera i softvera

kroz mogućnost kombinovanja sledećeg:

Mrežni hardver, kao što su svičevi ili mrežni adapteri, tj. mrežne kartice ili NIC (Network

Interface Card)

Virtuelne mreže (VLAN – Virtual Local Area Connection) i virtuelne mašine (VMs)

Mrežni uređaji za skladištenje podataka.

Mrežna oprema, kao što su UTP ili optički mrežni kablovi.

5.1.4.Virtuelizacija skladištenja podataka

Ovaj tip virtuelizacije omogućava nam da postignemo nezavisnost apstraktnih lokacija na

uređajima za čuvanje podataka u odnosu na fizičke lokacije. Korisnik vidi deo dodeljenog

prostora kao logičku celinu, odnosno particiju, a sistem je zadužen za mapiranje ove particije na

stvarnu fizičku lokaciju.

Ovo je spominjano i ranije kroz primer particionisanja hard diska koji je prisutan kod većine

korisnika računara i predstavlja jednostavan primer upotrebe virtuelizacije skladištenja i čuvanja

podataka.

5.2.Koje su prednosti virtuelizacije?

U zavisnosti od IT arhitekture kompanije, kao i dostupnog IT budžeta, virtuelizacija može da

obezbedi mnoge prednosti i uštede, kao što su:

1. Konsolidacija servera koja je već objašnjenja u ranijim poglavljima a odnosi se na

ujedinjavanje neiskorišćenih resursa u jedan ili više novih entiteta, odnosno virtuelnih

servera. Ovo je možda i jedna od najvažnijih prednosti virtuelizacije.

2. Ušteda energije. Pored očigledne uštede i smanjenja kompanijskih troškova kroz

kupovinu hardvera (tačnije, smanjenu kupovinu u odnosu na onu pre virtuelizacije),

značajna ušteda može da se ostvari i zahvaljujući činjenici da virtuelizacija donoso

znatno niže troškove korišćenja električne energije koja je potrebna za korišćenje velikog

17

broja servera i pratećih računarskih komponenti. Ovim kompanije ne samo da štede

novac, već se i odgovornije ponašaju prema životnoj sredini i socijalnom okruženju,

pokazujući da su društveno odgovorne.

3. Lakoća održavanja. Upravljanje i održavanje virtuelnih mašina mnogo je jednostavniji

proces nego održavanje stvarnih računara. Ukoliko je potrebno instalirati neku novu

hardversku komponentu, fizički računar bi verovatno morali da ugasimo, ubacimo novu

komponentu i zatim ponovo podignemo operativni sistem (osim ukoliko se ne radi o

uređajima koji imaju tzv. Hot Swap funkciju, odnosno mogućnost uključivanja i

isključivanja iz sistema bez gašenja struje iz istog). Kod virtuelne mašine, ovaj proces

možemo obaviti softverski, pomoću za to predviđene aplikacije.

4. Smanjeno vreme bekapa i povraćaja podataka. Obzirom da su virtuelne mašine zapravo

fajlovi, procesi backup-a i restore-a ovakvih fajlova dosta su brži i jednostavniji nego kod

fizičkih mašina.

5. Mogućnost korišćenja testnih konfiguracija. Obzirom da ovakvo okruženje predstavlja

izdvojenu celinu, možemo ga koristiti za testiranje aplikacija pre nego što ih pustimo u

live režim, odnosno u već postojeći sistem. Takođe, rekli smo da postoje i virtuelne

mreže (VLAN), pa tako njih možemo iskoristiti za sigurno i bezbedno testiranje neke

klijent-server aplikacije, bez bojazni da će nepredviđeni problemi uticati na ostatak naše

mreže. Pored svega navedenog, ovakva virtuelna i izdvojena okruženja mogu biti

iskorišćena i za testiranje virusa ili antivirusnog softvera u sigurnim i kontrolisanim

uslovima.

6. Upotreba starih programa u novom okruženju. Ukoliko pojedinac ili kompanije koriste

nov sistem, ali ipak žele da zadrže i koriste neke od starih aplikacija koje nisu

kompatibilne sa novim sistemom, virtuelizacija omogućava ovo jer za ovakve programe

možemo kreirati virtuelno okruženje namenjeno samo njima. Tako ćemo uštedeti i na

vremenu i u novcu, pritom zadržavajući oblik i funkcionalnost IT sistema. Kao što se vidi

iz navedenog, virtuelizacija pruža mnoge pogodnosti kompanijama, ali i pojedincima.

6.Vrste Cloud Computing-a

Nezavisno od modela pružanja usluga (SaaS, PaaS ili IaaS) postoje četiri različite vrste cloud

computing usluga. Te četiri vrste su izvedeni na četiri različita načina,u zavisnosti od specifičnih

potreba.

1. Javni oblak (eng. Public Cloud)

2. Privatni oblak (eng. Private Cloud)

3. Zajednički oblak (eng. Community Cloud)

4. Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud)

18

6.1.Javni oblak (eng. Public Cloud)

Javni oblak - cloud computing platforma dostupna i otvorena za javnost, nezavisno od toga radi

li se o pojedincima ili organizacijama. U vlasništvu je firme koja prodaje cloud computing

usluge. U slučaju javnih platformi postavlja se pitanje sigurnosti vlastitih podataka.

Aplikacije različitih korisnika često se nalaze na istim serverima, sistemima za skladištenje

podataka i mrežama. Javni oblaci smanjuju sigurnosne rizike i troškove pružanjem promenjive

infrastrukture. Oni čine privremeno zakupljenu infrastrukturu organizacija. Ako je javni oblak

realizovan s pažnjom usmerenom na izvedbu, sigurnost i položaj podataka druge aplikacije

pokrenute na oblaku ne bi trebalo stvarati probleme prema arhitekturi oblaka i krajnjim

korisnicima. Jedna od prednosti javnih oblaka je da oni mogu biti puno veći nego što mogu biti

privatni oblaci. Javni oblaci nude mogućnost povećavanja ili smanjivanja zakupljenog dela

oblaka i prebacivanje odgovornosti, ako se pojave neplanirani rizici, sa organizacije oblaka na

provajder.

Delovi javnog oblaka mogu biti i pod isključivom upotrebom samo jednog korisnika, čineći tako

privatni informacioni centar (eng. datacenter). Zauzimanje tzv. slika virtualnih mašina (eng.

virtual machine images) u javnom oblaku ne daje korisnicima potpuni uvid u infrastrukturu

oblaka, dok zakupljivanje informacionih centara daje korisnicima veći uvid u samu

infrastrukturu. Tada korisnici mogu upravljati ne samo sa slikama virtualnih mašina, nego i

provajderom, sistemima za skladištenje podataka, mrežnim uređajima i mrežnim topologijama.

Stvaranje privatnog virtualnog informacionog centra s komponentama koje se nalaze u istom

objektu smanjuje problem postojanja mnoštva različitih lokacija podataka zato što je brzina

prenosa puno veća pri povezivanju objekata unutar istog oblaka.

Slika 6: Javni oblak

19

6.2.Privatni oblak (eng. Private Cloud)

Privatni oblak (eng. Private Cloud) – Cloud computing infrastruktura dostupna je isključivo

jednoj organizaciji. Njome može upravljati sama organizacija ili netko drugi. Organizacije

koriste privatne oblake kada trebaju ili žele veći nadzor nad podacima nego što ga mogu imati

korištenjem javnog oblaka. Privatni oblaci su napravljeni isključivo za upotrebu jednog klijenta,

pružajući mu najveći nadzor nad podacima i najveću sigurnost imovine sačuvane na oblaku.

Organizacija poseduje infrastrukturu i ima nadzor nad raspodelom aplikacija na vlastitoj

infrastrukturi. Privatni oblaci mogu biti raspoređeni i unutar organizacijskog informacionog

centra.

IT službe kompanija ili provajderi grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje

poseduju privatni oblak na njemu mogu instalirati programe, aplikacije, čuvati podatke i

upravljati strukturom oblaka. Takođe, privatni oblaci pružaju kompanijama visok nivo nadzora

nad korišćenjem resursa oblaka jer korišćenjem privatnog oblaka organizacije imaju potrebne

veštine i mogućnosti za uspostavljanje i upravljanje okolinom.

Slika 7: Privatni oblak

6.3.Zajednički oblak (eng. Community Cloud)

Nekoliko organizacija deli strukturu oblaka. Infrastruktura podržava posebne zajednice koje

imaju zajedničke potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slično. Njima mogu upravljati same

organizacije ili netko drugi (provajder cloud computinga).

20

6.4.Hibridni oblak (eng. Hybrid Cloud)

Strukturu oblaka čine dva ili više različitih oblaka (privatni, zajednički ili javni) koji ostaju

jedinstveni entiteti, ali su međusobno povezani standardnim ili prikladnim tehnologijama koje

omogućavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija.

Hibridni oblaci povezuju javne i privatne modele oblaka. Mogućnost proširivanja privatnog

oblaka s resursima javnog oblaka može se koristiti za održavanje uslužnih nivoa kako bi se lakše

izdržala velika opterećenja. To se najčešće može videti kod upotrebe oblaka za čuvanje podataka

kako bi podržali Web 2.0 aplikacije. Hibridni oblak se takođe može koristiti za upravljanje

planiranim velikim opterećenjima. Privatni oblaci mogu se koristiti za izvođenje periodičnih

zadataka koji se jednostavno raspoređuju na javne oblake.

Hibridni oblaci susreću se sa složenosti određivanja kako raspodeliti aplikacije po javnom i

privatnom oblaku. Pokraj ovog problema u obzir se mora uzeti i odnos između podataka i obrade

resursa. Ako su podaci mali ili aplikacije ne pamte stanja, hibridni oblak može biti bolje rešenje

od prepisivanja velike količine podataka u javni oblak (u kojem se izvodi jednostavna obrada).

Slika 8: Hibridni oblak

Usled povećavanja zahteva korisnika i prilika na tržištu pojavljuje se potreba za uvođenjem

novih cloud computing modela. Primer toga je i nedavno pojavljivanje privatnog oblaka (eng.

Private colud) – načina upotrebljivanja infrastrukture javnog oblaka za privatne ili poluprivatne

potrebe i povezivanje tih resursa s unutrašnjim resursima korisničke baze podataka. To se obično

postiže povezivanjem korisnika u privatnu virtualnu mrežu (eng. virtual private network).

21

Kod dizajniranja oblaka dizajneri trebaju paziti na arhitekturu baza podataka. Način razmeštanja

podataka ima velik uticaj na buduću prilagodljivost, sigurnost i mobilnost rezultujućeg rešenja.

7.Prednosti Cloud Computing-a

U cilju izvlačenja maksimuma od Cloud Computinga, programeri moraju da budu u stanju da

podese svoje aplikacije tako da one na najbolji način mogu da iskoriste arhitekturu Cloud

Computinga. Prednosti primene aplikacija koje koriste Cloud Computing uključuju:

1. smanjenje vremena korišćenja i vremena odgovora,

2. minimiziranje rizika loše implementacije fizičke infrastrukture,

3. sniženje osnovnih troškova i

4. povećanje tempa inovacija. [8]

Smanjenje vremena korišćenja i vremena odgovora

Za aplikacije koje koriste oblak arhitekturu veoma bitno za pokretanje grupe poslova je to što

Cloud Computing jednostavno koristi 1000 servera da izvrši zadatak za 1 / 1000 vremena koje bi

inače jednom serveru bilo potrebno. Za aplikacije koje treba da ponude dobar odziv svojim

klijentima, refaktorisanje aplikacije tako da svaki procesorsko-zahtevni zadatak može da bude

izvršavan od strane virtuelne mašine može da pomogne u poboljšavanju vremena odziva tokom

skaliranja da bi se izašlo u susret zahtevu korisnika.

Minimiziranje grešaka u infrastrukturi

IT organizacije mogu koristiti Cloud Computing da bi izbegli rizik svojstven kupovini fizičkih

servera. Da li će nova aplikacija biti uspešna? Ako bude, koliko će servera biti potrebno i da li će

oni moći da isprate povećanje opterećenja? Ako ne bude, hoće li velika investicija propasti? Ako

aplikacija bude neko kratko vreme uspešna, da li IT organizacija treba da ulaže u opremu koja će

joj nakon toga ostati?

Kada se za aplikaciju koristi oblak, skalabilnost i rizik kupovine previše ili premalo opreme

postaje problem provajdera. U velikom broju slučajeva provajder oblaka ima veoma veliku

infrastrukturu koja može da apsorbuje rast i povremena opterećenja individualnih korisnika i

smanji finansijski rizik kojem bi inače organizacije bile opterećene.

Drugi način na koji Cloud Computing smanjuje rizike koji se tiču infrastrukture je omogućavanje

talasne obrade, gde centar za podatke datog preduzeća (implementiran u privatnom oblaku)

poboljšava svoju sposobnost da rukuje velikim opterećenjima tako što dozvoljava da se

prekomerno opterećenje prenese na javni oblak. Primena menadžmenta životnog ciklusa može se

lakše primeniti u okruženju gde resursi ne oskudevaju, odmah se prilagođavaju trenutnim

potrebama i manje koštaju.

22

Sniženje osnovnih troškova

Postoji veliki broj osobina Cloud Computinga koje pomažu da se smanje troškovi ulaska na ovo

tržište:

Zbog iznajmljivanja infrastrukture, a ne kupovine, troškovi su kontrolisani, a glavna

investicija može biti čak i jednaka nuli. Dodatno snižavanje troškova kupovine ciklusa obrade

i skladištenja nastaje zbog velikog opsega provajdera koji i sami podstrekuju minimiziranje

cene.

Aplikacije se sve više razvijaju spajanjem više delova, nego samim programiranjem. Ovaj brz

razvoj aplikacija je standard koji smanjuje vreme za reklamiranje, potencijalno dajući

organizacijama aplikacije koje se mogu odmah postaviti i tako postići početnu prednost.

Povećanje tempa inovacija

Cloud Computing može da pomogne da se ubrza tempo inovacija. Niske cene ulaska na nova

tržišta pomaže da se balansira ponuda, dozvoljavajući novoosnovanim firmama da lansiraju nove

proizvode brže i po niskim cenama. Ovo omogućava malim preduzećima da se efikasnije

nadmeću sa tradicionalnim organizacijama kod kojih lansiranje proizvoda traje primetno duže.

Povećana konkurencija podstiče brži tempo inovacije i sa mnogo inovacija realizovanih

korišćenjem otvorenog koda, celokupna industrija profitira zbog ubrzanog tempa inovacija koji

Cloud Computing promoviše.

8.Nedostaci i rizici Cloud Computing-a

Gubitak kontrole nad sistemom upravljanja

Koristeći oblak infrastrukturu, klijent nužno prepušta kontrolu oblak provajderu što se tiče

određenog broja spornih pitanja koja mogu uticati na sigurnost. U isto vreme, SLA (Service

Level Agreement) može da se obaveže da će obezbediti takvu uslugu na delu oblaka i time

ostaviti rupu u sigurnosti.

Zaključavanje

Trenutno postoji slaba ponuda u pogledu alata, procedura ili formata podataka ili usluga koje

mogu garantovati mobilnost podataka, usluga i aplikacija. Ovo može biti otežavajuća okolnost za

korisnika koji menja provajdera ili prenosi podatke i aplikacije u kućno IT okruženje. Ovo stvara

posebnu zavisnost za oblak provajdera za pružanje usluga, naročito ako osnovni aspekt

(prenošenje podataka) nije omogućen.

Izolacija kvara

Višestruko zakupljivanje i deljeni resursi su definišuće karakteristike Cloud Computinga. Ova

kategorija rizika obuhvata neuspeh mehanizama za deljenje prostora, memorije, rutiranja, pa čak

23

i ugled među različitim stanarima (na primer, takozvani upadi uskačućeg gosta). Međutim, treba

imati na umu da su napadi na mehanizme za izolaciju resursa još uvek malobrojni i mnogo teži

za izvođenje nego klasičan napad na operativni sistem.

Rizici usklađivanja

Ulaganje u dobijanje sertifikata može biti ugroženo prelaskom na oblak:

Ako provajder oblaka ne može da obezbedi dokaze o svom pružanju usluga u skladu sa

relevantnim zahtevima.

Ako provajder oblaka dozvoljava nadgledanje od strane korisnika oblaka.

U određenim slučajevima to takođe znači da korišćenje infrastrukture oblaka implicira da se

određene vrste zahteva ne mogu ispuniti.

Kompromis interfejsa upravljanja

Korisnikov interfejs upravljanja o koristima, rizicima i preporukama javnog provajdera oblaka za

sigurnost informacija je dostupan putem interneta i poseduje pristup većim skupovima resursa

(od tradicionalnih provajdera) i zbog toga se izlaže povećanom riziku, posebno kada je

kombinovan sa daljinskim pristupom i propustima Web pretraživača.

Zaštita podataka

Cloud Computing postavlja nekoliko rizika čuvanja podataka za korisnike oblaka i provajdere. U

nekim slučajevima može biti teško za korisnika oblaka da efektno proveri kako se provajder

oblaka odnosi prema podacima i tako se uveriti da je sa podacima postupano na zakonit način.

Ovaj problem je pogoršan u slučajevima višestrukog prenosa podataka između udruženih oblaka.

Takođe se dešava da podaci moraju biti zadržani u lokalu zbog zakonskih razloga. Zbog svega

navedenog, ponekad se javlja pojava da korisnici ne žele da prepuste sigurnost podataka oblaku.

S druge strane, neki provajderi oblaka pružaju podatke o tome kako se postupa sa podacima.

Neki takođe nude rezime njihove obrade podataka i sigurnosnih aktivnosti nad podacima.

Nesigurno ili nekompletno brisanje podataka

Kada je načinjen zahtev za brisanjem resursa oblaka, kao i kod mnogih operativnih sistema,

može doći do toga da se stvarni podaci ne obrišu. Adekvatno ili vremensko brisanje podataka

takođe može biti onemogućeno (ili nepoželjno iz korisnikove perspektive) ili zbog dodatnih

kopija podataka koje nisu dostupne ili zato što disk za uništavanje sadrži podatke drugih

klijenata. U slučaju višestrukih zahteva i ponovnih korišćenja resursa hardvera, ovo predstavlja

veći rizik po korisnika nego zaseban softver.

Zlonamerni upadi

Iako se retko dešavaju, šteta koju mogu napraviti zlonamerni upadi često je veoma velika.

Arhitektura oblaka iziskuje određene uloge koje su ekstremno rizične – na primer, sistemske

administratore i provajdere koji upravljaju sigurnošću.

24

Kašnjenje

U pojedinim slučajevima, oblak može biti milisekundama daleko, što ni malo nije pogodno za

aplikacije koje rade u realnom vremenu zbog kašnjenja do kojih može doći.

25

9.Zaključak

Cloud computing je nova i pre svega obećavajuća paradigma pružanja IT usluga. Ovaj oblik

računarstva danas još definitivno nije na svom vrhuncu, iako na tržištu već postoje nekolicina

komercijalnih provajdera. Cloud computing i dalje nije zastupljen na tržištu u meri kojoj bi

mogao biti, tako da će stručnjaci morati i dalje raditi na njegovom razvoju i stvaranju novih

inovacija, uhodavanju postojećih rešenja pazeći pri tome da sigurnost celog sistema (p)ostane

dovoljno dobra. Cloud computing će dostići svoj potpuni razvojni potencijal tek kada se uklone

dosadašnji problemi poput problema sigurnosti, dostupnosti, teškog prebacivanja podataka,

zavisnosti od jednog provajdera i dr. Tek po nestanku tih problema značajno će se povećati broj

korisnika.

Cloud computing ima svetlu budućnost zato što teži povećavanju kapaciteta ili novih mogućnosti

bez investiranja u nove infrastrukture, obuku novog osoblja ili kupovine novih licenciranih

programa. Sve su to velike prednosti cloud computinga u odnosu da dosadašnje načine čuvanja

podataka, koje će organizacijama doneti velike financijske uštede i pružiti im mogućnost bržeg i

većeg razvoja, investiranja u nova istraživanja i nove projekte, pa tako i dalji razvoj IT sektora.

26

10.Literatura

1. Gartner Research: Definition of Cloud Computing. In: Lori MacVittie , Cloud

Computing: It's the destination, not the journey that is important, (2008),

http://devcentral.f5.com/weblogs/macvittie/archive/2008/11/03/cloud-computing-its-the-

destination-not-the-journey-thatis.Aspx

2. Armbrust, M., Fox, A., Griffith R., Joseph, A.D.,Katz, R.H., Konwinski, A. et. al.: Above

the clouds: A Berkeley view of computing. Technical report no.UCB/EECS-2009-28,

(2009),

http://www.eecs.berkeley.edu/Pubs/TechRpts/2009/EECS-2009-28.pdf.

3. Fingar, P.: Cloud computing set to unleash a perfect storm in business. Cordial

Cloudburst, (2009),

http://www.cordys.com/ufc/file2/cordyscms_sites/download/6f5f4d1cfe8be9d78d972fa8

08d8702c/pu/cordial_fingar.pdf

4. Cagle, K.: But what exactly “is” cloud computing? O’Reilly Broadcast, (2008),

http://broadcast.oreilly.com/2008/12/but-what-exactly-iscloud-comp.html

5. Mell, P. & Grance, T.: The NIST Definition of Cloud Computing. U.S. Department of

Commerce, National Institute of Standards and Technology, Information Technology

Laboratory. Version 15, (2009).

http://csrc.nist.gov/groups/SNS/cloud-computing/cloud-defv15.doc

6. Gomolski B.: U.S. IT Spending and Staffing Survey, 2005, Gartner Research, 2005

7. VMWare, Addressing Desktop Challenges,VMWare, 2008.

8. Diplomski rad, Ljiljana Paunović , “Cloud Computing kao vrsta web hosting servera”

9. Seminarski rad,Denis Darabašic,Krstić Marko,Miodrag Vukičević, “Cloud Computing”