td ciklusi

7/30/2019 td ciklusi

1/31

OTTOV I DIESELOV CIKLUS

Sistem

je

zatvoren,

Radno telo je idealan gas, Svi procesi su reverzibilni, Hlaenje je zamenjeno

izduvavanjem

produkata

sagorevanja

-

motori

s unutranjim sagorevanjem

pri

konstantnoj zapremini,

koriste se gorive

smee

(gorivo

i vazduh) pripremljene izvan cilindra, a pale

se u

njemu, elektrinom iskrom; gorivo su lako isparljivi naftni derivati (benzin), alkohol igorivi gasovi (generatorski, zemni i sl.).

-

motori

s unutranjim

sagorevanjem

pri

konstantnom pritisku, za

koje

se goriva

smea stvara

u radnom

cilindru

rasprivanjem

goriva

u vazduhu

koji

je komprimovan

u cilindru, a gorivo

se pali

bez

spoljanjeg delovanja zbog

visoke

temperature komprimovanog vazduha; gorivo su

tei

naftni

derivati

(dizel

gorivo).

-

motori s meovitim sagorevanjem delom pri

konstantnoj zapremini, a delom pri konstantnom pritisku, prema vrsti goriva,

nainu njegovog dovoenja i paljenja ne razlikuju se od motora sa sagorevanjempri konstantnom pritisku.


2/31

231411TTcTTc

QQ

QQQ

QWKKD

v

v

t

h

t

ht

t

1/

1/

1232

141

TTT

TTT

KKD

Pronalaza

je Nikolaus Otto. Ciklus je ozvanien 1876.

OTTOV CIKLUS


3/31

1

1

2

1

2

v

v

T

T1

4

3

4

3

v

v

T

T

(v2 / v1) = (v3 / v4)

4

3

1

2

T

T

T

T

2

3

1

4

T

T

T

T

budui da je:


4/31

2

11

T

TKKD

11 vrKKD

3

4

2

1

vv

vvrv

Ako

se definie

kompresioni

odnos:

zavisnost

KKD od

kompresionog odnosa

avionski

motori

rv

= 7.5

9,

motori za putnike automobile rv

= 6 9,motori za autotrke rv

= do 12,

motori za motocikle rv

= 6

8.5,

motori za motocikle (trke) rv

= do 12.


5/31

23

1411

TTc

TTc

Q

QKKD

p

v

t

h

-

-

1

11

232

141-

-T/TTT/TTKKD

Pronalaza

je Rudolph Diesel. Ciklus je patentiran u SAD, 1898.

DIESELOV CIKLUS


6/31

SABATHEOV CIKLUS

Predstavlja kombinaciju Otto i Diesel ciklusa. Ima vei stepen korisnog dejstva od oba

posebno.


7/31

Posljednjih godina mnogi proizvoai intenzivno rade na razvoju motora kojiusisavaju gorivu smeu i u kojima ta se

homogena smjesa pali uslijed poveanja

temperature kod kompresije (tzv. HCCI-proces, engl.

Homogeneous Charge

Compression Ignition), razlike izmeu Ottovih i DIESELovih motora

postaju sve manje.

Stoga se moe oekivati da e SABATHEov proces postati referentnim

procesom svih

klipnih motora.

kompresioni odnos kompresioni odnos

Kod dvoatomnih gasova

je izentropski eksponent

1.4, dok je kod troatomnih

1.3.

Dieselovi motori rade s vikom vazduha:

> 1; kod Ottovih motora je

= 1,

a kod

punog optereenja pada na 0.8 do 0.9.


8/31

Svi ostali procesi, koji rade s istim

kompresionim odnosom i izmeu istog grejnog

i istog

rashladnog rezervoara, mogu u

najboljem sluaju imati termiki stepen

delovanja t

jednak Ottovom procesu, a nikako vei.


9/31

Idealni Ottov ciklus

najekonominiji, u stvarnosti je Dizelov motor, za kojeg vai

idealni Sabatov ciklus, ekonominiji od Ottovog jer ima priblino dvostruko vei

kompresioni odnos, a i neke druge teorijske prednosti (manji rad promene radnogfluida kod smanjenog optereenja, gorivo vee gustine).

ekspanzija

sagorevanje

paljenje

kompresija

Pritisakokoline

usisavanje

izbacivanje


10/31

Ciklus sastavljen od 2 izobare i 2 izoterme, u okviru koga se toplota dovodi u 2 procesa iodvodi u 2 procesa.

ERICSSONOV CIKLUS


11/31

Ciklus sastavljen od 2 izohore i 2 izoterme, u okviru koga se toplota dovodi u 2 procesa iodvodi u 2 procesa. Levokretni se primenjuje u toplotnim pumpama.

STIRLINGOV CIKLUS


12/31


13/31

Belgijanac Jean Joseph tienne Lenoir patentirao je 1860 god. jedan od najstarijih ciklusa.

Pokretao je jedan od prvih konstruisanih automobila.

Lenoirov ciklus je postao ponovo aktuelan za rad raketnih

motora.

LENOIROV CIKLUS


14/31

Deava se u postrojenju sa gasnomturbinom, a radno telo je smeaprodukata sagorevanja goriva. Identian

je sa Rankineovim ciklusom

sa vodenom

parom.

JOULEOV

(BRAYTONOV)

CIKLUS


15/31

Deava se u parnom postrojenju

RANKINEOV CIKLUS


16/31

Suvozasicena para

Pregrejana paraVlaznapara

Pothladena

tecnost

Zasicena tecnost

Zasicena

tecnost

Suvozasicena paraTABLICE


17/31

EMA CELOG POSTROJENJAEMA CELOG POSTROJENJASA PARNOM TURBI NOMSA PARNOM TURBI NOM

11 -- GEN. PAREGEN. PARE

22 -- TURBI NATURBI NA

33 -- GEN. STRUJEGEN. STRUJE44 -- EL. MREEL. MREAA


18/31

2 PARNA TURBINA

1 GENERATOR PARE


19/31


20/31


21/31


22/31

4

2

1

3


23/31

RANKINEOV CIKLUS

Pregrejana para

vlazna para

Pothladena

tecnost


24/31

PROCESI KOJI INE CIKLUS


25/31

1

2

2,

3

4

rad turbine:w3,4=h3-h4

Parno postrojenje je otvoren sistem i razmenjene toplote i radovi jednaki su promenientalpija, kao to sledi:

RADOVI I TOPLOTE


26/31

dovedeno

netoQ

WKKD

aca:POVRSINA

:POVRSINAKKD

322

143221

KKD - SUVA PARA NA ULAZU U TURBINU


27/31

dovedeno

neto

Q

WKKD

ada:POVRSINA

:POVRSINAKKD

3322

14433221

KKD - PREGREJANA PARA NA ULAZU U TURBINU


28/31

s

rsWW

Ako postoje gubici toplote u turbini, ekspanzija pare se ne deava po adijabati,nego je praena porastom entropije kao to pokazuje slika.

s

s

hh

hh

21

21


29/31

Ako

postoji

pretvaranje

rada

u toplotu

pri

pumpanju

vode

u kotao, kompresija

se ne

deava

po

adijabati, nego

uz

porast

entropije

kao

to pokazuje

slika.

21

21

hh

hh ss

r

s

s W

W


30/31

RANKINEOV CIKLUS SA DVE TURBINE


31/31

Documents

td ciklusi