Štefica Fanjek / ŽIVOT KAK RINGIŠPIL i drugi dramski tekstovi · 2014-11-24 · 5 PREDGOVOR Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva u okrilju kazališnog amaterizma Uglavnom,

Štefica Fanjek / ŽIVOT KAK RINGIŠPIL i drugi dramski tekstovi

Mala biblioteka “Dragutin Domjanić” Pučko otvoreno učilište Sv. Ivan Zelina

Štefica Fanjek

Životkak ringišpili drugi dramski tekstovi

Sv. Ivan Zelina, svibanj 2009.

Mala biblioteka»Dragutin Domjanić«

knjiga 53.

NakladnikPučko otvoreno učilište Sv. Ivan Zelina

Za nakladnikaIvica Kukovačec

UrednikDr. sc. Ivo Kalinski

Lektura i korektura Lidija Bistrički

NaslovnicaRučno vezeni stoljnjak (detalj),

rad Marice Bartolome, autorčine majke

Grafičko-tehnička priprema POU Sv. Ivan Zelina

Tisak i uvez: GRAFO IDEA d.o.o.

Fojnička 6, Zagreb

CIP-zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 703134

ISBN: 978-953-6540-40-2

5

PREDGOVOR

Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva u okrilju kazališnog amaterizma

Uglavnom, premda ne svi, kazališni pučki komadi (njihovi autori!) nastoje dostignuti onu sretnu realizacijsku mogućnost, naime da uspostave, što je više moguće, prisniji oli intimniji odnos između glumačke družine, didaskalija, sceničnosti prostora, itd. - s jedne strane te publikuma s druge. Dakako, tom s(p)retnom odnosu ništa tako dobro neće pripomoći kao “prirodna” simbioza tekstovne/tekstološke strane na kojoj je komad prilagođen za scensku izvedbu napisan i one tematske strane s pomoću koje se scenski živopisno figurira. Što je taj odnos usklađeniji, to je i garancija uspješnosti veća. Naravski da se pritom i profesionalni dramski umjetnici i naturščici/ ruralci nikako ne smiju promatrati kao da bi to bio manje važan dio cjelokupnoga sceničnoga ostvaraja. Oni počesto znadu i slabije pučke komade, kraće ili podulje, igrokaze i skečeve – “glumačkom” vještinom dočarati i uzdići na višu vrijednosnu razinu od one koju objektivno organizacijom teksta zaslužuju. To se prije svega odnosi na one protagoniste natrurščike/ruralce amatere kojima sve jezično i predmetno izvedbeno nije strano, izvanjsko i nametnuto, nego im je iz svakodnevlja prihvatljivo i poznato. Najbolje se to primjećuje na izvedbenoj radnji onih pučkih komada kojih je tematski sklop bliže suvremenosti, ali i onih kojih je tematika koje povijesne reminiscencije u koju se oni mogu lakše “vratiti” od profesionalnih meštara.

Za Šteficu Fanjek moglo bi se reći da je tipična autorica tipičnih pučkih komada. Ako bi bilo suditi po znatnom odazivu publike na njihovoj scenskoj prezentaciji, onda bi se moglo reći da su njezini pučki kazališni komadi, njih petnaestak, doživjeli pravu izvedbenu renesansu. Tomu svakako pridonosi razumljiv jezik, naime kajkavski užega zelinskog kraja, ali isto tako i razumljiva tematika situacijski situirana ponajviše u seljačkoj sredini.

6

To su uglavnom dvočinske i tročinske vesele komedijske igrarije, koje situacijski obiluju priprostim/površinskim humorom, zajedljivošću, onom specifičnom prefriganom samosvijesti “maloga” čovjeka, običnoga puka, nerijetko s radnjom užeg ili šireg “familijarnog” tipa, počam od etnografsko-etnoloških zapisaka običaja u ne tako davnoj prošlosti koji su danas potpunoma nestali pa se ovako zapisani doimlju i kao dokumentacijski materijal, kako je npr. uz događaje vezane uz negdašnje običaje prosidbe mlade (“snuboki!”), s tim u vezi i “ritualni” događaji oko ženidbe/udaje (Idu svati!).

Autorica ima i nekoliko komada vezanih uz odnose selo-grad (Babica se zdigla), također i one vezane uz razne dogodovštine novovjekih muljatora nekretninama (Topla voda teče). U komadu prisličenom povijesnom (stvarnosnom) trenutku (Gospodar je zvonel) autorica vrlo spretno plete dijalošku mrežu svojih sudionika: Ladislava Kerečkenjija, žene mu Katarine, kaštelana, kuharice, konjušara, sluškinje (Mađarice!) itd. Komad je pun onodobnih drastičnih posjedovnih makljaža, pun humornih inscenacija, ali i onih pikanterijsko seksualnih, koji cijeloj radnji pridaju okvir starinske erogene zone.

Poseban su autoričin kompleks kazališni komadi, ne drame, ne i komedije, više zapravo dijaloškim manevriranjem iskombinirane priče na tematski blok vezan uz pojam Božića (Božić kao bajka, Božićna priča, U susret Božiću) napisane na hrvatskom standardnom jeziku. U istu jezičnu stilizaciju, ne i tematsku!, na standardnom jeziku, može se pribrojiti i još pokoja živahna dijaloškom formom uspostavljena pričica (Zrno sreće), dok se tematski istovrsnoj kategoriji, ali na kajkavskom, može pribrojiti i kršćanska provenijencija Isusova narođenja (Jezuš nam se rodil). Umjesto zaključka reći je da se autorica ovih pučkih kazališnih komada – bez nakane ikakva nepotrebnoga filozofiranja i nadasve želje za helikonskim vrhuncima - spretnošću primjerenih izričaja, pogotovo dijaloških formi, i pogotovo na kajkavskom kao svom izvornom jeziku, kao autentičan svjedok vrlo dobro uklopila u sferu suvremenoga hrvatskoga pučkog kazalištnog amaterizma.

Dr. sc. Ivo Kalinski

7

BABICA SE ZDIGLAkomedija u dva čina

8

BABICA SE ZDIGLAkomedija u dva čina

Likovi:

Treza Jambrek, babica Ivan Jambrek, sin Bara Jambrek, snaha Đurek, unuk Marica, unuka Ivkica Boltek, kćer Štef Boltek, zet, fiškal Leopold, sin Boltekovih Francek, susjed Jalđa, susjeda Doktor Majer, seoski lliječnik Anica, djevojka, rođakinja Bertaš Mužikaši

9

PRVI ČIN

(Seoska soba. Babica leži u krevetu.)

POŠTAR: (čuje se samo glas) Jambreki! Pošta za vas!BARA: (govori iza scene) Dober dan! Ste nam pismo

donesli?POŠTAR: Jesam! Tu vam je pismo ‘z Zagreba! Doviđenja!BARA: Zbogom!BARA: (Ulazi u sobu noseći pismo, prilazi stolu.) Babica, glečte! Došle je pismo od naših Boltekov,

Zagreba.BABICA: Naj mi to reči! Dej prečitaj, da čujem kaj javlaju!BARA: (Sjeda za stol, otvara pismo i sporo čita.) Dragi naši! Primili smo vašu poruku da je baka Tereza

jako bolesna pa vam ovim pismom javljamo da ćemo doći k vama ove subote.

BABICA: (Prekida Baru u čitanju.) Bara, naj se tak žuriti! Te niš ne razmem!BARA: (nastavlja jednako sporo) Primite lijepe pozdrave od

Ivkice, Stjepana i Leopolda.BABICA: Joj, kak lepo pišeju! Več im je i vreme da dojdeju, nije

ih bile lete dan. Bara, je l’ bu došel i mali Leopard?BARA: Za Boga miloga! Dejte si jemput zapamtite da vam se

nuk zove Leopold, a ne Leopard!BABICA: To ti na isto dojde!BARA: Joj, kak ste handrasti!

10

BABICA: Buš i ti kad dojdeš v moje leta.BARA: Idem vam ja čaja donesti. Za toga bu i doktor došel.

(Bara odlazi, a babica iz čizme vadi flašu i pije rakiju.)

BABICA: Bara! Deni mi male rakije v čaj!(Netko kuca na vrata, Bara nosi babici čaj i otvara vrata, ulazi doktor.)

DOKTOR: Dobar dan!BARA: Bog dej!DOKTOR: Vi ste zvali vizitu?BARA: Jesmo, gospon doktor. Babica nam je jako betežna

pak vas prosim da ju vižiterate. Ja vam bum za toga spremila male sira i jajec. Bute zeli dimo, gospođe.

DOKTOR: O, baš vam hvala! (Bara odlazi, doktor prilazi i sjeda kraj babice.)DOKTOR: Bako, kakve vas tegobe muče?BABICA: Joj, gospon doktor, se me boli kaj me se drži. V glave

mi šumi, ide mi žar na oči, v želucu mi se pretače i kruli, v noga su mi trnci. Se zlo je na me došle.

DOKTOR: No, sad ćemo vidjeti što je to. Molim vas, otvorite usta.(Babica zine, doktor gleda grlo.)

DOKTOR: Sad se malo okrenite, bako!(Doktor sluša slušalicom po leđima.)

DOKTOR: Bako, srce vam radi kak vurica!BABICA: Fala Bogu da bar nekaj štima!DOKTOR: Kažete da vas boli želudac. Kakva vam je stolica?BABICA: Drevena! Pak vište da su si stolci dreveni! (pokazuje

rukom na stolce) Ali moja Ivkica ima tapecerane. Znate, moj zet je fiškal. On lepe peneze služi.

DOKTOR: (smješka se) Niste me razumjeli! Pitam vas obavljate li redovito nuždu?

BABICA: Joj, gospon doktor! Ja sem vam več prestara za te stvari!

11

DOKTOR: (smješka se) Bako, mislim da ste vi dobrog zdravlja, samo vas je malo primil leningitis.

BABICA: Gospon doktor, je l’ to jako teška bolest? Se morti od ne i vmira?

DOKTOR: Ma ne! Od nje se ne umire, samo malo bole kosti od ležanja. Nego, recite, malo mi mirišite na rakiju. Pijete li što?

BABICA: To vam se pričinile. Ja vam se z rakiju maseram. Znate, da me ne bi prijel taj, kak ste rekli, legitis.(Doktor ustaje, prilazi stolu, sjeda i piše recept.)

DOKTOR: Dobro, bako. Ja ću vam dati tablete. Uzimajte ih tri puta na dan. Za par dana bit ćete kao novi.

BABICA: Z vaših zobi v Božja vuha!DOKTOR: Samo se malo okanite čašice.BABICA: Zabila sem vam reči, mi se nekak vu glave vrti.DOKTOR: (piše recept) Recite, bako, na koju stranu?BABICA: Na levu.DOKTOR: Dobro, glavno da nije na desnu.

(Dolazi Bara, nosi torbu, doktor se diže i prilazi Bari.)

BARA: Gospon doktor, dela sam vam i jednoga piceka. Friški su, denes jutre sem ga zaklala.

DOKTOR: (brzo uzima torbu) Hvala, niste trebali!BARA: (šapće doktoru) Kaj velite, kak je babica?DOKTOR: Babica je snažna, ima jaki organizam. Još će ona

poživjeti.(Bara ljutito gleda babicu, ulazi Ivek.)

IVEK: Falen Isus!BARA: Navek falen!IVEK: Gospon doktor i vi ste tu! Ste došli pogledati našu

babicu?DOKTOR: Jesam! Upravo sam na odlasku.IVEK: I, kak je babica?

12

DOKTOR: Sve će biti u redu. Kroz par dana će se stanje popraviti.

IVEK: To vam je kak one veliju naši ludi: “Čez teden si betežni, a v nedelu nemaš koga zakopati”.

DOKTOR: (smije se) Tako vam to ide. Nego, ja bih vam na svemu zahvalio. Doći ću koji dan obići baku. Doviđenja!(odlazi)

IVEK I BARA: Zbogom, gospon doktor!(Bara ode u kuhinju, Ivan sjeda za stol.)

IVEK: Bara, donesi vina!(Bara nosi vino i stavlja na stol, vraća se u kuhinju.)

BABICA: Sinek, znaš, meni se ovaj doktor niš ne dopada.IVEK: Mamica, a zakaj?BABICA: Pital me je kakov stolec imam. Kaj je njega briga za

naše stolce!IVEK: Nisi ga razmela. On te štel pitati gda si zajni put bila na

šekretu.BABICA: Pak me to onda mogel lepo pitati i ja bi mu povedla.IVEK: Je, doktor ti je to rekel po gospotski.BABICA: Joj, viš, nisem to znala da se dreku veli stolec. Moram

si to zapamteti.IVEK: Mamica, i kaj ti je još doktor rekel?BABICA: Čuj, doktor mi je dal recepisa, pak bi nešte moral prejti

v pateku po medicinu.IVEK: Za to se naj brigati! Nešte bo več skočil po lek. Je l’ ti

morti treba župnika dopelati?BABICA: Ivek, Ivek! Sem dva dane vu postele i več me

pokapaš!IVEK: Koj bi te pokapal, samo za saki slučaj. Koj bi nam

župnik rekel da vmerneš bez spovedi?BABICA: Nesem još odredila ove lete vmreti. Idem si male

odremati. Me je doktor zmučil dok me je vižiteral.

13

(Babica se okreće ne drugu stranu i drijema. Ulazi Bara, u ruci nosi korito i valar. Vadi plahtu i stavlja je na stol.)

IVEK: No, kaj je sad to?BARA: Moram plafte zvalati. Denes smo dobili lista Zagreba.

Vu subotu nam buju došli Bolteki.(Bara prilazi vratima, otvara ih i viče.)

BARA: Marica, najdi Đureka i dopelaj dimo! Moramo plafte valati!

BARA: (obraća se Iveku) Ak ne bu kaj čisto, znaš kak bu ona tvoja naperlitana sestra z nosom frkala.

IVEK: Naj frče kak oče. Če joj nije praf, naj se vrne otkud je i došla. Ona doma nema posla pak ima čas celi dan z meklu skakati.(Ivek se diže i odlazi po violinu, dolazi Marica i vodi Đureka za ruku.)

MARICA: Nije mi se dal dimo!ĐUREK: Neču se valati!

(Đurek trči oko stola, Bara ga želi uhvatiti.)BARA: Sad buš se ti valal!

(Bara odlazi i vraća se sa šibom, babica se budi.)BABICA: Kakva je to hajka?ĐUREK: (bježi k babici) Neču se valati! Babica, dej me spasi!

(Skoči babici na krevet.)BARA: (prijeti šibom) Da si odma legel vu korite!ĐUREK: Neču!BABICA: Več je Đurek preveliki za valati! Kaj si nisi kamen

donesla?BARA: (maše rukama) Gde bum sad našla kamen?

(Ivek se vraća, u ruci nosi violinu, sjeda na stolac.)IVEK: Đurek, odi se valati! Posluni mamu!ĐUREK: Neču se valati!MARICA: Odi, Đurek, naj mamu srditi!

14

BABICA: Lepi moj dečec, odi posluni mamu. Ak buš ju poslunol, bum ti dala penez za ringišpil.

ĐUREK: (skoči veselo) Onda more!(Babica vadi novce ispod jastuka i daje ih Đureku.)

BABICA: Evo, odi odma!ĐUREK: (uzima novce i viče) Idem! (Odlazi do Marice i daje joj novce.) Marica, dej nam spravi! Bu nam za ringišpil!MARICA: Dobre, budem!

(Đurek sjeda u korito.)BARA: Marica, dej mi male pomori. Đurek je težek.

(Marica pomaže mami i valjaju zajedno, Ivek štima violinu, babica drijema.)

IVEK: Moram si naštimati violinu. Bum navečer išel k Jože, bumo si male zaigrali.

BARA: Odi kam očeš! Ivek, kaj misliš, ne bi ti sestra ni sad došla da nije babica betežna? Misliju, če vmerne, budu brže nekaj pohapali!

IVEK: To nek si z glave zbijeju! Ja sem svoje sestre miraz dal i ne dam više niš!

BARA: Šogor Štef je dober čovek, al se je nameril na peršonu.

IVEK: Ja mu za to nisem kriv. Kam je gledel, to samo on zna. Ak mi je i sestra, gorša je od črnog vraga!(Netko kuca na vrata. Bara prekida valjanje, otvara vrata. Za to vrijeme Marica sprema korito i valar u sobu. Ulazi susjed Francek. Đurek bježi van.)

ĐUREK: Bok, Francek!FRANCEK: Falen Bog! Sem čul daje Treza betežna pak sem rekel

idem ju pogledati.IVEK: Dejte si sedite, sused!

(Ivan i Francek sjedaju za stol.)IVEK: Bara, spravi violinu i donesi vina! Lepo od vas kaj ste

došli. Bute se male z babicu divanili, ja z Baru moram

15

v štalu. Moramo svinje naraniti i krave z gmanja dopelati.

MARICA: Morem ja iti na gmanje po krave?IVEK: Odi! Dej zemi i Đureka da se ne bu po selu klataril!MARICA: Budem! (Odlazi iz sobe.) BARA: (Ulazi s vedricom.) Ivek, jesi poručil živinaru da dojde?

(Okreće se prema Franceku.) Pisave je pred tri tena prešel termin, da ne bu koj naopak zišle. A i pikača je za sprasiti.

IVEK: Bil sem denes z živinarom, mi je obečal da bu došel pogledati Pisavu.

FRANCEK: Bome pazite! Ste čuli kak je Jošku krava fcrkla?BARA: Zakaj? Nesem čula, dejte mi povečte!

(Sjeda i znatiželjno sluša Franceka.)FRANCEK: Veli Joško da mu je za se kriva ona dele coprnica Jaga.

Došla je neki dan na dvorišče i drugi dan je krava fcrkla.

BARA: (križa se) Oslobodi nas, Bože! Baš fcrkla?FRANCEK: Živa istina!BARA: Joj mene, bokcu i siromaku!FRANCEK: Sem imel čujti, da je Joško prešel po pomoč k nekakvom

vraču. Boji se da mu ne bi i tele fcrkle.BARA: Najte toga povedati!IVEK: (diže se i prilazi Bari) Odi, Bara! Naj se niš bojati, se

bu v redu. Ne bu nas Jaga se zacoprala.BARA: (diže se) Moram babicu zbuditi. (Prilazi babici i budi je.) Dejte se zbudite! Vas je Francek došel pogledati. Mi

idemo vu štalu.BABICA: O, Francek, si ti to?

(Ivek i Bara odlaze, Francek sjeda kraj babice.)FRANCEK: Treza, kaj ti je najempt došle? Sem te videl pred par

dani pak si mi se zdrava vidla.

16

BABICA: (povjerljivo) Ni sad mi nije niš, ali naj me prepovedati! Štela sem male videti svoju decu Zagreba, a oni ti nečeju nikak dojti. Sad, kad su čuli da sem betežna, odma su javili da dojdeju za Ivanje. Francek, buš si popil male rakije?

FRANCEK: More!BABICA: (vadi rakiju iz čizme i daje Franceku) Dej male

potegni! Sem ju tu skrila da se male okrepim.FRANCEK: Je to tropica?BABICA: Su rekli daje šlivovica.FRANCEK: (potvrdno klima glavom, pije i vraća bocu) Sad si tobože

betežna, pak neš mogla iti v sobotu na proščenje.BABICA: Joj, to mi je jako žal! Ivanjskomu proščenju sem se

jako veselila.FRANCEK: Se sečaš dok smo bili mladi, sem ti kupil licitarsko

srčeko?BABICA: Kak se ne bi sečala! Se su dekle vu te gledele, a ti si

meni srčeko dal.FRANCEK: Da nisem otišel na front, ti bi denes bila moja. Pak ja

denes ne bi bil stari dečko, a ti dovica. To nem nigdar prežalil!

BABICA: Viš, ja sem se tak zagledala vu svega Martina da me nije mogel nište od njega odvrnuti!

FRANCEK: Če se dobre sečam, tebe je štel zeti i tvoj prijatel Joža?

BABICA: Istina, ali ga ja nesem štela. Imel je klempave vuha i veliki nos.

FRANCEK: Viš kakva ti je sudbina! Pokle ti je negva čer Bara došla za snehu.

BABICA: Istina! Moj Ivek si ju je zobral, pak se ja nesem štela mešati. Bila je lepa dekla i dobra. Samo da ima male krajši jezik!

FRANCEK: Treza, i ti si bila lepa dekla!BABICA: Jesem. Ja sem imela tuliko proscof da ne bi mogla

nabrojiti na se prste. Ni na ruka, ni na noga.

17

FRANCEK: A teri sem ja bil po redu?BABICA: Ah, Francek, gda je to bile! Ja sem onda samo svega

Martina gledela. On je bil tak lepi dečko, crnomanjasti, beloputni.

FRANCEK: Je, siromak, samo je prerane prešel. Dej mi reči, od čega je on zapravo vmrl?

BABICA: Bol ga je zaklala. Imel je vu črevu takvu bol. Rekli su doktori da su mu došle nekakve baterije vu črevo. Se se vužgale! (počinje se plakati) I tak je, siromak, prešel na onaj svet.

FRANCEK: Treza, naj se plakati! Si i mene ražalostila.BABICA: Kaj moreš. Takva nam je bila sudbina. Takvi su ti puti

Boži.(Netko kuca, ulazi Anica.)

ANICA: Dobar dan!BABICA: Bog dej! Lepa moja, si ti k meni došla?ANICA: Jesam, strina! Male sem se krej vas navrnula. A kaj je

z vami? Kaj ste v postele? Ste betežni?BABICA: Je, male sem skraherala. Ali pijem medicinu, več mi je

pune bole.FRANCEK: Kak si one rekla da se zoveš?ANICA: Anica!FRANCEK: Dej si sedi tu krej babice! Ja bum si za toga vinčeka

popil. Jesi morti ti za kupicu vina?ANICA: (sramežljivo) Nisam! Ja vam ne pijem.BABICA: Si gde bila ili si ravne k meni došla?ANICA: Bila sem pri šnajderice, na probe, pak mi je mama rekla

da se krej vas navrnem.FRANCEK: Treza, čija je to lepa puca?BABICA: To ti je od mega pokojnoga muža, od negvoga brata

nočica.FRANCEK: A, ti si, znači, Miškova nočica?ANICA: (Klima potvrdno glavom.) A, jesam!FRANCEK: Kak je Miško? Je l’ more još lagve delati?

18

ANICA: Im je deda je vmrl pred dve leta.FRANCEK: Naj mi to reči! Em nesem to znal. Bi mu rad na sprevod

išel.BABICA: Je, siromak, opal je štagla i na mestu se vmoril do

smrti.FRANCEK: A, siromak! Veliš, tak je zglajzal! BABICA: Anica, jesi morti kaj trebala?ANICA: Prosili su moji če bi mogel stric Ivek dojti zutra pomoči

kosit.BABICA: Kam idu kosit?ANICA: Vu Obreščak. Dele su dvije rali f komadu. Išle bu deset

koscov.BABICA: Bu vam išel pomoči. Reci doma da ž njim računaju. V

kolko vur da dojde?ANICA: Rekel je tatek da budu išli rane. Naj dojde k nam do

četri vure.BABICA: Bum mu tak povedla.ANICA: (diže se) Ja moram iti da me ne bu mrak zavrnul. Bu

me strah iti dimo.BABICA: Kam se tak siliš? Ti moreš fletne iti pak buš brže došla

doma.ANICA: Moram još mame nekoj pomoči.FRANCEK: Bok, Anica! Pozdravi babu Šofku. Ja sem ž nju

šulkolega.ANICA: Budem, fala! Zbogom! (Odlazi.)FRANCEK: Treza, ti si Iveka obećala bez njegovoga znanja. A če

ne bu mogel iti?BABICA: Mi smo senjsku spravu gotovi. Koga bu vraga delal?

Ne bu Baru po riti česal. Ima, borme, računa pomoči! Se sto puta k njim zaleti ak mu kaj treba.

FRANCEK: Viš, to je lepo da se familija poštiva!(Netko kuca. Ulaze Ivka, Štef i Leopold.)

BABICA: (iznenađeno) Za pet ran Boži! Kaj ste več denes došli?

19

IVKICA: Mama, pa ti nisi bolesna kao što su nam javili!(Štef i Francek se pozdravljaju.)

BABICA: Dal mi je doktor medicinu pak sem male okrehala. Lepi moj dečec, dojdi k meni da te kušnem! Lepi moj Leopard!

LEOPOLD: Nisam ja Leopard, ja sam Leopold.(Leopold prilazi babici, ona ga ljubi, on se briše rukavom.)

IVKICA: Leopold! Kakvo je to ponašanje!?LEOPOLD: Zašto, mama?IVKICA: Imaš u džepu maramicu pa se s njom obriši!BABICA: (razdragano) Deca, dejte si sedite!FRANCEK: (diže se) Zbogom, Treza! Bum se teri dan krej tebe

navrnul.BABICA: Bok, Francek!

(Francek odlazi. Bolteki sjedaju za stol.)BABICA: Deca, je l’ ste jako trudni? Ste dugo putuvali? Dej,

Ivkica, donesi Štefeku vina. Bu se male okrepil. Imaš tu v kuhinje. Bara i Ivek su v štale. Taki budu došli.

ŠTEF: (maše šeširom) Mamica, ta vam riječ zlata vrijedi! Rado bih popio čašu hladnog vina.

IVKICA: Molim te, nemoj se odmah opominjati za vino. Ako ovdje namjeravaš pijančevati, bolje da se odmah vratimo kući.

BABICA: No, Ivkica, dej se smiri! Se ne moraš mam korostiti! Im nije Štefek niš loše rekel. Baš bi i meni pasala kupica vina.(Štef donosi vino.)

IVKICA: Za Boga miloga, pa ne možeš piti tablete i vino! BABICA: Sem ti ja tomu vučna. Veli ti naš stari doktor da je

najbolše tablete z vinom zalejati.IVKICA: I to mi je neki doktor! Nije ni čudo da imate toliko

pijanaca u selu.

20

BABICA: Naj bedastoče pripovedati! Nisu ludi pijanci če si popiju po kreposti.

ŠTEF: (Okreće se prema babici.) Ja se s vama potpuno slažem. Zdravo je popiti čašu

vina. Ona čovjeka okrijepi. (Govori Ivkici.) Na selu je život težak, ljudi puno rade,

a žene ne spavaju do deset sati kao neke u gradu.IVKICA: (ljutito) Što ti to meni pričaš!? Zar bih se ja morala

dizati u šest? Ne znam samo što bih radila.ŠTEF: Da se ranije dižeš, ne bi trebala sluškinju. Stigla bi sve

sama uraditi.IVKICA: A ne pitaš se kako bih izgledala. Ne bih stigla niti kod

frizera, ni kod kozmetičarke, ni kod pedikera. Izgledala bih k’ o zadnja seljača.

ŠTEF: Što fali ženama na selu? Vidiš kako su rumene u licu, uvijek vedre i vesele.

IVKICA: Smiluj mi se, Bože! O čemu on to priča? Zar bi bio sretniji da izgledam kao bačva?

ŠTEF: (smije se) Pa, kažu ljudi da smo mi malo zaobljeni dobri ljudi. Da si malo šira, možda bi bila bolja. (Stavlja ruku na prsa.) Tu tebi nešto fali, draga ženice! Malo životnog veselja. Badava mi lijepa zdjela ako je prazna.

BABICA: Ja se s Štefekom slažem. Ivkica, dej si male popij! Loše zgledaš.

IVKICA: Zlo mi je od vas kad vas vidim kako pijete.BABICA: Popij si kupicu vina. Mam ti bu bole. Viš kak se ja

mam bole osečam.(Ulaze Marica i Đurek, svađaju se oko novca, ugledaju Bolteke i obraduju se.)

MARICA: (veselo) Dober dan! Tak mi je drago koj ste došli!BOLTEKI: Dobar dan, djeco!ŠTEF: Dođi, Marice! Pa ti si već prava cura!

(Marica prilazi i Štef ju ljubi.)

21

ŠTEF: Još malo pa će naš Ivek zeta dobiti. Đurek, dođi, nemoj se sramiti.

ĐUREK: (sramežljivo prilazi) Jesi mi koj kupil v Zabregu?ŠTEF: (smije se) Jesam! Evo imaš u torbi banane, naranče i

bombone.(Ivkica daje Đureku torbu, on pogleda u nju i preda ju Marici koja je odnosi u kuhinju.)

ĐUREK: Leopold, ideš se z menu igrat?BABICA: Đurek, kam ga teraš? Im je tek došel!LEOPOLD: Idem! Donio sam iz Zagreba loptu. Naučit ću te kako

se igra nogomet!ĐUREK: Idemo! Bumo se i prasičkali!IVKICA: Leopold, pazi da se ne uprljaš!LEOPOLD: Neću! Jesi dosadna!

(Dječaci odlaze.)BABICA: Đurek ima črve v riti. Nemre niti minote vu hiži biti.

(Marica dolazi iz kuhinje.)MARICA: (lupi se po čelu) Ja sem skoro zabila po koj sem došla.

Poslala me mama po rakiju. Pikača se sprasila. (Vraća se u kuhinju).IVKICA: Bože mili! Tu svi piju! Čak i svinje dobiju rakije.BABICA: Kak si tak bedasta! Moraju škarje z rakiju oprati. Znaš

da treba odojkom zube porezati.IVKICA: To nisam nikad čula.BABICA: Ti o životu na selu niš ne znaš od kad si se

pogosponila!(Štef se smije, ulaze Bara i Ivek.)

BARA I IVEK: Kaj ste vi več došli!?

KRAJ PRVOG ČINA

22

DRUGI ČIN

(Babica sama na sceni, gleda kroz prozor.)

BABICA: Kak ih dugo nije od meše. Ja sem tak gladna da mi nekaj v črevu kruli.(Čuju se koraci, babica žurno odlazi u krevet, dolaze Bara, Ivkica i djeca.)

BARA: Falen Isus i Marija! Dej vam Bog del meše!BABICA: Bog dej!IVKICA: Mama, kako se osjećaš?

(Djeca sjedaju za stol.)BABICA: Naj me ni pitati! Takva mi je slablina od želuca. Gda

bu obed?BARA: Bumo pričekali muže dok i oni dojdu.

(Ivkica sjedne do djece, a Bara odlazi u kuhinju.)MARICA: Babica, očeš da ti donesem kolača?BABICA: Dej, lepa moja! Da se male založim.

(Marica odlazi u kuhinju po kolač, donese kolač, babica jede.)

IVKICA: Djeco, najbolje bi bilo da se vratite jer ona dvojica, kako su krenuli, neće se znati vratiti kući.

ĐUREK: Bi nam mogla dati penez za ringišpil?IVKICA: Potrošili ste danas i previše novaca. Neka vam daju

ona dvojica ako im je još što ostalo.LEOPOLD: Idemo!

(Djeca se dižu i odlaze.)BABICA: Zakaj to veliš?

(Ivkica sjedi nogu preko noge.)

23

IVKICA: Ona dvojica su malo više popila. Ako tako nastave, bit će svašta. Doći će kući pijane glave i praznih džepova.

BABICA: Denes je Ivanje pak nek se i oni male poveseliju.IVKICA: Nemam ja ništa protiv, samo ne volim pijane guzice.BABICA: Naj takva biti! To je jemput na lete. Je li na placu i

muzika?(Dolazi Bara, stavlja na stol kolače.)

BARA: Jesu! Naši domači mužikaši.BABICA: Onda ih ne bu taki doma. Moj Ivek se je vu me vrgel.

On bi za muziku se dal. Ti, Ivkica, si čumbrasta kak i tvoj otec, dej mu Bog duši lefko.

IVKICA: Pa neću valjda plesati na placu s kumicama! Smrde na kilometre po štali.

BABICA: Joj, kak je to zlo kad čovek zabi svoje poreklo. Kaj si tak gizdava? Se nisi rodila na Jelačić- placu. Bogu zafali kaj si dobila muža fiškala pak se sad moreš špinčiti.(Ivkica klima glavom negodojući.)

BABICA: Viš, tvoj Štefek je skupe škole zbavil, ali nije gizdav. Nisi ga vredna.

IVKICA: Ja sam to zaslužila. Nisam zabadav školu glancala.BABICA: Glancala si ti i oko škole. Srečna si kaj si se na Štefeka

namerila.(Netko kuca na vrata. Ivkica otvara.)

DOKTOR: Dobar dan!IVKICA: Vi ste?DOKTOR: Poštovanje! Doktor Majer. Novi doktor u selu.IVKICA: Drago mi je! Ivkica Boltek. Izvolite.DOKTOR: Danas sam dežuran. Nema baš posla, svi su otišli na

proštenje pa rekoh - idem obići baku.IVKICA: (koketno) Baš ljubazno od vas.DOKTOR: Bako, je l’ krenulo što na bolje?

24

BABICA: Je, gospon doktor! Vaša medicina zlata vredi. Denes se dobre osečam. Samo mi vu želucu kruli, ali to je od glada.(Doktor se smješka. Dolazi Bara iz kuhinje.)

BARA: (veselo) Gospon doktor, ste pak male došli?DOKTOR: Jesam, ja se brinem za svoje pacijente. Nego, da ne

zaboravim. Donio sam logožar. Moja žena vam puno zahvaljuje na poklonu.

BARA: Bute ostali pri nas na obedu? Dejte si sedite.DOKTOR: Najljepša hvala, ali nemam vremena. Moram se vratiti

u ordinaciju.BARA: Idem ja v kuhinju. Bum vam gableca složila. Baš sam

purana porezala.DOKTOR: Hvala, nije potrebno.BARA: Bum, bum!

(Bara odlazi u kuhinju.)IVKICA: Doktore, kako se vi snalazite u ovoj selendri?DOKTOR: Kako to mislite?IVKICA: Nema struje, telefona, kazališta. Ovdje ste odsječeni

od svijeta.DOKTOR: Iako sam rođen u gradu, ja jako volim život na selu.

Ljudi su prijazni, lijepo su me primili. Ne oskudijevam ni u čemu. Ja sam zadovoljan.

IVKICA: Što vaša žena kaže na to?DOKTOR: Za nju je bio izazov doći živjeti na selo. Ona je deset

godina živjela u Beču.IVKICA: U Beču, u Mađarskoj?DOKTOR: Österreich, Austrija, poštovana gospođo!IVKICA: Da, pa to je sve slično.DOKTOR: Možete misliti kolika je to promjena bila za moju

ženu. Ali, moram vam priznati da uživamo u prirodi, na svježem zraku. Šećemo šumom, beremo gljive, a imamo i mali vrt koji nam oduzme nešto slobodnog vremena.

25

IVKICA: A čime se bavi vaša žena?DOKTOR: Ona je učiteljica. Uživa u radu s djecom. Nego, recite,

čime se vi bavite?IVKICA: Ja se brinem o domaćinstvu.DOKTOR: Domaćica ste, znači. Zar vam ne bi bilo bolje da

radite?IVKICA: Pa, kako to mislite?DOKTOR: Dokone gospođe su često nezadovoljne i čangrizave.BABICA: Je, gospon doktor! Sad ste rekli pravu prognozu. Imate

morti leka za to? Moj bi vam zet jako zafalil.DOKTOR: Ima lijeka, fizička aktivnost, pa kakav hobi. Time

čovjek ubija dosadu.BABICA: Je, je, imate praf. Če čovek više dela, menje misli na

bedastoče!(Doktor se diže.)

IVKICA: Svašta!DOKTOR: Žao mi je, moram vas napustiti.DOKTOR: (Prilazi babici, pruža joj ruku.) Doviđenja, bako! Budite mi i dalje vedra duha i ne

dajte se.BABICA: Bara, odi! Ide gospon doktor otiti!

(Doktor pruža ruku Ivkici.)DOKTOR: Poštovanje, gospođo! Razmislite o mojem prijedlogu.IVKICA: (natmureno) Do viđenja!

(Dolazi Bara i daje gablec doktoru.)DOKTOR: Puno vam hvala na svemu!

(Doktor izlazi, ulazi Francek.)FRANCEK: Falen Bog! Ivkica, kaj si več došla s proščenja?

(Ivkica diže nos.)IVKICA: Jesam!FRANCEK: Mi se vidi da je to zagrebačka štima, kad je tak fest nos

v zraku.(Babica klima potvrdno glavom.)

26

FRANCEK: Treza, kaj ti se pogoršale kad je doktor k tebi došel?BABICA: Nije, sve je v redu. Doktor je došel logožara vrnuti i na

gablec.FRANCEK: Treza, sem ti donesel licitara. Dej se zasladi!BABICA: Baš ti fala! Ti navek na me misliš.

(Babica otvara licitar i jede, bara dolazi iz kuhinje.)BARA: Bok, sused! Dejte se raskomotite. Bute z nami

obedvali!FRANCEK: Ne bi, fala! Reši bi popil kupicu vina.BARA: Dej, Ivkica, natoči Franceku piti pak dojdi k meni f

kuhinu. Buš mi salatu ščistila.IVKICA: (koluta očima) Dobro, kad baš moram!

(Bara i Ivkica odlaze.)BABICA: Francek, dej mi poveč kak je bile na proščenju?FRANCEK: Jako lepo! To ti je bile ludi kak mravov. Cerkva je bila

puna da smo jedva dihali. Župnik je lepu propoved dal.

BABICA: Koj je župnik povedal?FRANCEK: Se lepo od Boga.BABICA: Mi se vidi da si ti na vuhe sedel. Si morti spal pod

mešu?FRANCEK: (vikne, braneći se) Nesem!BABICA: No, reči kaj je bile!FRANCEK: Pevači su popevali da se črep digal. Kad je meša bila

gotova, onda sam otišel pod štant. Tam sam si popil gverca.

BABICA: Je li bile pune ludi pod štantom?FRANCEK: Kaj pitaš! Se je bile pune. Jeni su jeli, drugi pili, a trejti

tancali. Mužikaši su tak lepo igrali. Ali, kad su zaigrali našu polku, tak mi je teško pri srcu došle.

BABICA: Se sečaš, Francek, kak smo mi na Ivanje tancali?FRANCEK: Kak se ne bi sečal! Bili smo najlepši par, si su vu nas

gledeli.BABICA: Je, je, tak je bile.

27

FRANCEK: (smije se) Joj, Treza, moram ti nekaj povedati.BABICA: A koj? Dej brže poveč! Baš me zanima.

(Francek šapće povjerljivo, a babica znatiželjno sluša.)

FRANCEK: Sad sem videl Juru i Jalđu tancati na placu. Jura je saj moker bil. Im ju nije mogel obrnuti.

BABICA: Kak to? Im nije Jalđa debela.(Smiju se.)

FRANCEK: Morti bi prije rast s korenjem genol nek Jalđu obrnol.BABICA: To je bile nekaj za videti.FRANCEK: Ludi su se smejali da su se za črevo držali.BABICA: Jalđa nigdar ni znala tancati. Bila bi dobra za zelje

gaziti.FRANCEK: Praf veliš!BABICA: Čuj, dej mi reci, si videl gde mega sina i zeta?FRANCEK: Jesem! Ivek nije mogel durati pak si je zaigral z

mužikaši. A Štefek, on je popeval kaj grlica.BABICA: Kak su ti se vidli? Su bili fest pijani?FRANCEK: Bili su fajn veseli.BABICA: Moj Ivek je veliki bečar i fakin. Dok je igral pri

Marku v goste, nije ga bile dimo od petka do pandelka navečer.

FRANCEK: Bormeš je dobre zakardašil. Kaj mu je Bara rekla? Je l’ ga fest špotala?

BABICA: Ja sem svoje Bare rekla: če oče mir pri hiži, naj si v zobe naleje Gajgerove vode.

FRANCEK: Kakva je to Gajgerova voda?BABICA: Bil ti je negda doktor Gajger. Pak mu se žena došla

tužit daju muž fest tuče. Doktor joj je dal flašu vode i rekel kad muž dojde pijan doma, naj si v zube pušča male vode i nek ju tak dugo v zobe drži dok muž ne zaspi. Žena je tak napravila i nije više bila bijena.

FRANCEK: Viš, viš! To ti je prava medicina!

28

BABICA: Kak su rekli naši stari: Ako nečeš bijen biti, moraš Gajger vodu piti.(Netko kuca na vrata. Ulazi Jalđa.)

JALĐA: Falen Isus!BABICA I FRANCEK: Navek falen!

(Francek se diže.)FRANCEK: Jalđa, na sedi si kraj Treze. Bom si ja donesel vina.JALĐA: Treza, kaj je s tobu? Si zbetežala?BABICA: Kak vidiš, Jalđa!JALĐA: Im ne zgledaš tak loše. Si friška v obrazu.BABICA: Je, je, male mi je bole. Trošim medicinu kaj mi je

doktor dal. Jalđa, otkud ti ideš?JALĐA: S proščenja!FRANCEK: Jalđa, si ti za kupicu vina?

(Jalđa sjeda kraj babice.)JALĐA: More! Bum si male počinula. Denes je takva žega da

nemrem durati. Znaš, Treza, bila sem pri meše pak male pod štantom

i tak. Viš, sem ti donesla liter gverca. On je jako dober za cirkulaciju.

BABICA: Je, bome, je. Mi baš Francek pripoveda da si fletne tancala z Juru. To je sigurno zate kaj si pila gverca.

FRANCEK: Joj, jadni Jura! Sega ga je zamlela. Jenu vuru nije mogel k sebi dojti.

BABICA: Jalđa, reci mi si čula kaj novoga pri meši?JALĐA: Jesem. Baš pod mešu mi je tvoja kuma Franca povedala

kak je Ruda Škanjcof svoju Ružu stukel. Tak jako da je bila črna.

BABICA: A zakoj?JALĐA: Ne bi ti znala reči. Ruda ti je vražjega mleka, kak i

njegov ded. Znaš kak je on svoju staru štel vu zdenec hititi. Pak nema Ruda po kom dober biti. Čula sem daje nekakva lubomora posredi. Nije ju čak ni na proščenje pustil.

29

FRANCEK: Ima baš i na koga biti lubomoren! Tak je lepa da bi ju mogel deti vu šenicu za strašile!(Svi se smiju.)

BABICA: Jesi još kaj novoga čula?JALĐA: Nesem čula, al sem vidla. Dok smo sedeli pod štantom,

za drugim stolom je sedel Imbrek i stalno je Katu po riti gladil.

BABICA: (začuđeno) Am, naj mi to povedati! Kaj veliš, baš ju je gladil?(Jalđa se digne sa stolca i pokazuje prstom.)

JALĐA: Viš, ovak. Opče nesu srama imeli. Ja sem bila tu, a oni tam.

FRANCEK: Ovak je bile.(Francek gladi Jalđu, Jalđa skoči.)

JALĐA: Da si gladil dok ti je bile vreme, ne bi ostal stari dečko!

FRANCEK: Tak je bile, kad sem videl!(Babica klima glavom.)

BABICA: I veliš, tak je na placu bile vesele.JALĐA: Toliki narod nisem još vidla. Bili su ludi i z druge

kotarov. Kak da je celi svet vu Sveti Ivan došel.BABICA: Ja bi bila tak vesela da sem mogla z vami biti. Kad

čujem muziku, meni noge same idu. Oni bi me i mrtvu z groba zdigli.(U taj čas čuje se muzika. Trčeći ulaze djeca i viču.)

DJECA: Idu! Idu!BABICA: A gdo?

(Ulaze Štef i Ivek, a iza njih muzika. Ivek i Štef pijani. Dolaze Ivka i Bara iz kuhinje.)

IVEK: Muzika, odigrajte jenu za moju Baru!(Djeca sjednu na klupu.)

MUZIKA: (Svira.) Bara, Bara, Bara kad mi male dala

30

da se mali Jura po tebi kotura.

BARA: (ljutito) Buš se ti kotural do semna kad te ja vdrapim med roge!

IVEK: Barica, naj se srditi! Znaš da ja tebe imam rad. Male više sem si popil, pak znaš da mi je denes imendan. Sem ga moral z pajdaši preslaviti.(Bara se smješka, Ivek ju grli. Ivkica ljutito prilazi mužu.)

IVKICA: Kako to izgledaš? Ti ne možeš biti drugo nego indolentni mužek!

ŠTEF: Tko mi to veli? Moja žena, visoko školovana. Jedva si završila šnajderski tečaj. Sretna si što si se namjerila na budalu kakva sam ja, inače bi još danas krave pasla.

IVKICA: Uzalud tebi tvoje škole! Da nije mene, nikad ne bi izgledao kao gospodin! Još bi se uvijek oblačio na sajmu! Tako si pijan da je čudo da nisi pao nakao.

BABICA: Tišina! I dosta svađe! Denes kad je vesele v celom svetoivanjskom kotaru, ne bu ni pri mene žalost. Mužikaši! Odigrajte mi polku! Kak sem got betežna, bum si s Francekom otancala. Marica, donesi šlape! Vu nji me kurje oči ne boliju!(Babica se obuva, Francek lupi botom po stolu.)

FRANCEK: Sad bum ja rekel teru bute odigrali! Prosim lepo Đurekovu polku!(Babica se diže. Svi začuđeno gledaju.)

BARA: (vikne) Ludi, glejte! Babica se zdigla!(Muzika počne svirati i svi plešu, ulazi bertaš, muzika zbunjeno gleda.)

BERTAŠ: (ljutito) Za Boga miloga! Je l’ ste vi ponoreli! Ostavili ste mi ljude pod štantom bez muzike. Kak ste mogli samo tak otiti?!

ŠTEF: Ja sam pošteno platio. Mojoj ženi i šogoru je danas imendan. Želio sam iznenaditi svoju ženicu.

IVKICA: (ljutito) Mene si baš iznenadio!

31

BERTAŠ: Ja sem im platil petsto jezerač, je l’ tak?MUŽIKAŠ: Je, tak je, al je prijatel dal ibera.BERTAŠ: Kaj bum počel če bute tu ostali? Ljudi mi pod štantom

sediju, si budu otišli! Bum načisto propal!IVKICA: Zbog mene nisu trebali dolaziti. Mogu ići otkud su i

došli!BABICA: Pak si počela bedastoče pripovedati!BERTAŠ: Joj, mene, joj! Dejte, bumo to nekak vredili! Bum ja

dal još 300 jezerač pak se onda vrnite nazaj!MUŽIKAŠ: Ak je tak, onda bi se mogli si skup nazaj vrnuti.ŠTEF: Ja sam pošteno platio, lijepo molim! Možete ići pod

jednim uvjetom. Odsvirajte valcer za moju ženu.(Muzika svira. Svi plešu.)

MUŽIKAŠ: Mi idemo na plac. Če ste dobre vole, ote z nami. Bok!(Muzika odlazi. Jalđa se diže.)

JALĐA: Idem i ja! Ne bi se štela mešati vu obiteljske rasprave!

FRANCEK: Idem i ja! Bok, ludi!BABICA: Deca, idemo na zabavu! Bumo se tam male

poveselili!IVKICA: Mama, što je tebi? Pa nisi potpuno ozdravila! Ne možeš

ići bolesna na zabavu.BABICA: Nisem ni bila betežna. Sem se male pustila da vidim

kuliko do mene držite. Vidim, deca, si ste se pribrali. To mi je jako drago. Vas nesem od lani vidla.

IVKICA: Mama, srami se! Nisam mislila da si sposobna za takve stvari. Staroj ženi takve gluposti ne priliče.(Okrene se mužu i sinu.) Spremite se! Idemo doma!

ŠTEF: Ti, draga ženice, možeš odmah krenuti. Ja ću s punicom na zabavu. Baš mi je drago da je ozdravila.(Štef grli punicu.)

ŠTEF: Mamica, sad se budemo zabavili kak se šika!IVKICA: Kakve vam još gluposti neće pasti na pamet!

32

IVEK: Smirite se! Najte se svaditi! Idemo lepo si skupa na zabavu. Bumo si popili vinčeka, pojeli odojka s krušne peči. Pa gdo more, bu si i zatancal.

BABICA: Ja s tem računam! Viš, sinek, kak si to lepo povedal! Idemo brže! Nemo se niš mudili! Bum si samo novi rubec dela. Marica, donesi mi rubec!

ŠTEF: Ivkica, ideš?IVKICA: (pokorno) Što mogu, ionako nemam izbora!

(Marica nosi rubac.)OSTALI: Idemo!

(Svi odlaze, a Bara, se okreće ljuto prema publici. Zatim odlazi.)

BARA: Za koga sam ja obeda kuhala?!

KRAJ

33

34

TOPLA VODA TEČE

Likovi:

Bartol, gostioničar Selma, konobarica Ivek Marko Joža seljani, vlasnici zemlje Franca Kata Bara Steve Vugorek, poduzetnik, “Amerikanac” Franjo, Steveov glasnogovrnik

Muzika

35

(Radnja se odvija u seoskoj gostionici. Konobarica sluša narodnu muziku i uređuje stolove. Ulazi Ivek.)

IVEK: Dober večer!SELMA: Dobro veče! IVEK: Kak si kaj, Selmica? Tak si mi se denes lepo

zbigecala.SELMA: Jašta, a kad nisam? Reci što ćeš popit?IVEK: Dej mi jenu šlivovicu, za početek.SELMA: Imaš pravo! Šljiva je zakon, al’ u mom kraju više vole

travu.IVEK: Kakvu travu?SELMA: Rakiju travaricu.IVEK: Tak reč! Sem mam pomislil na indijsku konoplu.SELMA: Šta je tebi, mi smo pošten narod, ne bavimo se mi

time.IVEK: Naj se srditi, nesem te štel vređati, ali te prosim dej mi

poveč s teroga si ti mesta?SELMA: Ja sam ti, brate, iz Stoca, al’ nas protjeraše.IVEK: S kakvoga stoca? (čudi se) To još nesem čul.SELMA: Iz Stoca u Ercegovini.IVEK: Sad te razmem, sem tam blizu bil na frontu. Baš

Stolca je bil jen dečko. Kak se one zval? Jure, sad sem se zmislil. Nigdar ga nem zabil, imel je vuha kak blatobrane. Dok je spal, hrkal je da ga je bile čujti do Trebinja.

SELMA: E, bolan, dobro da vas ne ubiše Srbi.IVEK: Bogme smo jempot skoro najebali radi nega. Bil je

dober dečko, ali dosaden dozlaboga. Počel je popevati one vaše tange. Kad su ga čuli Srbi počeli su pucati kak stekli.

SELMA: Ne kaže se tange, već gange.IVEK: No dobre, kak ti veliš.SELMA: E, beno, što nisi to učio u školi?

36

IVEK: Ne sećam se, valda me taj dan nije bile vu škole. Ja sem ti kak mali bil dosta betežen. Više sem bil doma nek vu škole.

SELMA: Majke ti!IVEK: Vu jeseni za brajne, dobil sem ospice ili kozice, za

Božić gripu, a za Vuzem kantar i tak sem pune izostal.SELMA: Ja sam ti brate završila šest razreda i što mi fali?

(okreće se)IVEK: Niš, baš niš ti ne fali.

(Ulazi Bartol.)BARTOL: Dober večer, Ivek! Selma vgasi radio. (obraća se

Iveku) Nemrem poslušati tu mužiku.(Selma iza leđa plazi jezik. Bartol sjeda do Iveka.)

BARTOL: Donesi i meni jenu rakiju.(Selma nosi. Vraća se za šank, briše čaše.)

BARTOL: Ivek, kak je stari, je li mu koj bole?IVEK: Sad mu je već dobre. Bil je pri doktoru, ide stvar na

bole.BARTOL: Mogel je bez prstov ostati, vrag ti dal cirkular.IVEK: Lepo sem mu rekel da ne dira purana.BARTOL: Kakvoga purana? Koj je bile ž nim?IVEK: Javil je tetec Miško, mamin brat da bu došel k nam.

Mati je brže snela škrinje purana da bu se otopil pak bu ga spekla da počasti teca. Kad se puran na pol otopil, tetec je nazval da ne bu došel. I koj sad s puranom, pitam vas ja. Za nas tri je puran preveč. Onda je otec zel purana, odnesel ga na cirkular da ga bu prepilil i najebal.

BARTOL: I koj se je onda porezal?IVEK: Točne tak.BARTOL: Bože, mi se smiluj! Gde mu je pamet bila da je išel

purana pilit.(Ulaze Joža i Marko.)

JOŽA I MARKO: Dober večer!

37

BARTOL: Dober večer!IVEK: Bok dečki! Ote si sim k meni sedite.

(Sjedaju. Prilazi Selma. Bartol odlazi.)SELMA: Što ćete popit’?JOŽA: Ja bi gemišt.MARKO: I meni bi pasal, sem se doma najel šunke pak sem baš

žejen.IVEK: Dej sad i meni jenoga donesi.

(Selma nosi.)MARKO: Prijatel Bartol, koj si nas zval na sastanak? O čem se

dela?BARTOL: Dečki, najavil se jeden Amerikanec da bu donesel

projekte u vezi tople vode.IVEK: Sad je meni jasne koj se Selma tak zriktala.SELMA: Jašta! Neću se vala zbog tebe.

(Ulaze Franca i Kata.)ŽENE: Dober večer!MUŠKI: Dober večer!FRANCA: Smo čule da je tu sastanak u zvezi tople vode. (Jela ju gurne laktom.)KATA: Ne veli se zvezi nek u svezi tople vode.

(Žene sjednu.)JOŽA: Si ti videl naše žene kak su se nafčile cifraste govoriti.KATA: Niš ti Joža z nas ne delaj norca.

(Prilazi Selma.)SELMA: Što ćete popit’?KATA: Ja bi jenu naranđadu.FRANCA: Meni dejte Coca - colu.

(Konobarica nosi.)MARKO: Koj si z nami ne spijete kupicu vina?KATA: Treba biti trezne glave dok se takav posel dela.IVEK: Vište kak žene trezveno razmišljaju.

38

FRANCA: Mi smo se spremile za sastanak.MARKO: Baš bi rad znati kak ste se vi to spremile.FRANCA: Prečitale smo celu knigu. Jela, kak se one zove?KATA: Bespuća i još nekak.

(Muški se smiju.)MARKO: Kaj je, je! Moramo priznati da su nam žene politički

zrele.IVEK: One su se spremile kak da idu na politički skup, a ne na

sastanak za toplu vodu.KATA: Imamo mi tu svoje interese.JOŽA: Kakve vi to interese imate?KATA: Če se vu našem selu otpreju toplice, morti si čovek

kakav posel najde.FRANCA: Je, istina! Ja sem si baš premišlavala, če bi turisti

narupili vu naše sele, bi mogla iznajmiti onu sobu vu tere su svekrva i moj pokojni muž bili na skolka. Tak me je strah vu nje spati.

MARKO: Naj, Franca, bedastoče pripovedati. Im turisti očeju imeti konfor, a ti vu hiži nemaš ni vode, ni šekreta.

KATA: To niš ne znači. Ja sem čula da stranci najreši imaju turizam v prirodi.

JOŽA: Koj očeš s tim povedati? Da budu reši išli srat vu trnac, nek na šekret.

KATA: Z vami se nije vredne raspravlati. Niste nigdar čuli za ekoturizam.

MARKO: Za takvoga sigurne nesmo.KATA: Koj vi tomu znate. Nek, Bartol, gda dojde

Amerikanec?BARTOL: Trebal je več dojti.JOŽA: Bartol, koj on praf za praf oče?BARTOL: Ne bi vam znal detalje. Čul sem da namerava delati

hotel i bazene.IVEK: Ja bi štel da napravi veliki hotel kam bi se hodili kartat

i kockat.

39

MARKO: Još si nekoj zabil?IVEK: A koj?KATA: Zabil si reči i kurvat!JOŽA I MARKO: To, to, to su prave reči!JOŽA: To bi mu bil najbolši potez.IVEK: Če bi tam bile plesačice, one koj samo malo pokriju

cice i guzicu, joj… MARKO: (obraća se ženama) Tu bi bile posla i za vas. Mogle bi

si zošiti one gače na žnoru.IVEK: Gange!

(Svi se smiju, prilazi Selma. Lupi Iveka po čelu.)SELMA: Tange! E, budale!IVEK: To si nemrem nikak zapamteti.KATA: (ljutito) Koj vi z nas cirkusa delate? Biki nepodojeni.

Imate vi komu doma oblačiti i tange i gange. Sram vas budi.

BARTOL: Dečki smirite se male. Najte žene vređati.MARKO: Koj bi je mi vređali? Mi smo samo dali predlog. Če im

nije po vole, nikomu niš.(Bartol gleda na sat.)

BARTOL: Ne znam gde su mužikaši? Sem je naručil da dojdeju male zaigrati. Moramo Amerikanca vu štimung deti, da mu zememo čim više dolarof.

IVEK: To ti je dobra ideja.MARKO: Kad si bu male popil, na se bu pristal.KATA: Kak ti znaš da čovek pije?MARKO: Sem videl na filmu. Saki Amerikanec čim vlezne vu

hižu, mam ide k šanku i toči si pijaču. Oni ne moraju iti vu bertiju. Saki ima doma šank. Da je mene živeti vu Amerike bar mesec dana.

KATA: Bi se Amerikanci zapomogli za peršonu.FRANCA: Ja sem iste vidla vu ‘‘Santa Barbare”. Kad je onaj CC

došel dimo, mam si je točil liker.

40

KATA: To sem i ja vidla. Čak je dal kupicu i one svoje, kak se je zvala? Šofija!

IVEK: Istina, Amerikanci vam pijeju viski.JOŽA: Bartol, je li si nabavil viski za Amerikanca?BARTOL: Selma, odi pogleč v skladište je li imamo kuliko viski.SELMA: Nema, šefe!BARTOL: Kak nema, im ga je bile?SELMA: Popilo se, al’ ima šljive.BARTOL: Onda bu Amerikanec pil šljivovicu.MARKO: Moreš mu dati i tropice, on ti tomu tak niš ne zna.BARTOL: Vraga ne zna! Im je on domaći čovek, tu Šušunbrega.

(ulaze mužikaši)BARTOL: Gde ste dečki tak dugo? Sem se splašil da nete došli.MUŽIKAŠ: Najte se srditi, ostali smo vu defektu pak male

kesnimo.(stavljaju instrumente na pod i prilaze šanku)

BARTOL: Selma, dej dečkima pijaču. Nek nam onda nekoj zaigraju. Moramo Amerikanca dočekati v dobrom raspoloženju.

MUŽIKAŠ: More! Samo najprije nam natočite gemište dobre smo se ošvicali dok smo auto do tu dorevali.(Selma toči, mužikaši piju)

MUŽIKAŠ: Mam je lakše! Rekli ste da bi nekoj odigrali? Recite teru pesmu očete?

SELMA: Može ona “KRALJICA TROTOARA”?MUŽIKAŠ: Nemre! Mi takve ne igramo.SELMA: A može ona “I TEBE SAM SIT, KAFANO”!MUŽIKAŠ: Nemre, mi igramo samo domače.MARKO: Domače je domače!SELMA: Ajd’ odsviraj onu “MENE MAJKA ZA ZIDARA

DAJE”.MUŽIKAŠ: Ta more. Dečki idemo!FRANCA: Baš lepo bumo si male zapopevali.

41

(Muzika svira, Selma naplaćuje Marku piće.)(Muzika stane, čuje se kočenje i udarac.)

BARTOL: Šte se to tak lepo sparkeral? (gleda kroz prozor) Vidi mi se da je neka ženska.

(Muzika odlazi na terasu, muški gledaju kroz prozor.)MARKO: Šte bi drugi. Ki je vrag babam dal vozačku!KATA: Koj se ti javlaš, si ti morti bolši šofer? Koj si onda pri

Mišku v grabu zašel?(ulazi Bara, na glavi ima šešir)

BARA: Dobra večer!PRISUTNI: Dobar večer!MARKO: Otkut je ova opala?BARA: Koja budala je ostavila bicikl pred ulazom?IVEK: (skoči) Ja, valda ga neste zjašili?BARA: Malo sam ga dalje sparkirala. (Ivek izlazi.)BARTOL: Izvolite samo! Mi Vam, znate, imamo nekakov sastanak

pak smo male v štimungu.BARA: Znam, pa i ja sam pozvana. (pruža ruku Bartolu)

Barbara Raček rođena Špiček.KATA: Za miloga Boga! Bara, koj si to ti?! Em te nesem

prepoznala.MARKO: Šte bi te prepoznal vu tulikom škrlaku.FRANCA: Kuma, Barica! Ste to Vi? (Bara ju gleda.) Koj me ne

poznate? Im je vaša mama mene na krst nesla, a moja je vam fermana kuma. Kak bi se to rekle smo križni kumi.

BARA: Kad je to bilo? Ja se takvih stvari ne sjećam.MARKO: Barica, se sečaš morti kak si z Francom krave pasla?JOŽA: Toga se ja sečam. Tak su je pazili da se je Francova

krava napuhnula detele i skoro fcrkla.BARA: Kakva su to glupa pitanja. Ja u Zagrebu živim već

trideset godina i naravno da se ne sjećam tako ružnih stvari.

MARKO: Sad su grde, a negda su bile lepe.

42

BARTOL: Milostiva, dejte si sedite. Očete krej ženski ili sami. (Bara sjeda sama za stol, ulazi Ivek.)

IVEK: Kam ste gledeli? Saj biciklin ste mi potrli.BARA: Molim lijepo drugi put ga propisno sparkiraj.IVEK: Ništa mene nije briga. Ja oču da mi kupite novi

biciklin.BARA: Dobro, u redu. Kolika je šteta?IVEK: Ja sem ga platil hiladu petsto kuni, a Vi mi dejte za

nega hiladu kuni.BARA: Pa ti nisi pri zdravoj pameti. Za tisuću kuna kupim

novi bicikl.IVEK: Bil je i moj novi dok ga Vi ne ste zjahali.BARA: U redu. Kad mi gospodin isplati, dat ću ti sto dolara.IVEK: Nemre, sto pedeset.BARA: Sto trideset!IVEK: Sto četrdeset!BARA: Ajde, nek te voda nosi.

(Ivek sjeda za stol, dolazi Selma.)SELMA: Što ćeš popit’?BARA: Molim? Nisam valjda s tobom krave pasla da mi se

obraćaš sa ti.SELMA: Nisi ni mogla. U mene si mogla samo ovce čuvat.BARA: Kakva neotesanka!SELMA: Ja sam za tebe bečka škola.BARA: Jesi, samo bosanski smjer.BARTOL: Selma, odi čaše prat, ja bum milostivu uslužil. Prosim

lepo kaj si bute popili?BARA: Molim vas jedan viski, treba mi za smirenje, nakon

ovakvog dočeka.BARTOL: Ja se duboko ispričavam, ali viskija nemamo. Očete

morti domače rakije, šljivovice?BARA: Ni slučajno, ne želim mirisati na rakiju, kao neka

seljača.

43

FRANCA: Jeste čuli!BARTOL: Očete morti, šeri ili kruškovec? BARA: To mi je slatko, imate možda jeger?KATA: Već je gladna, a stopre je došla.BARTOL: Nemamo jegera, može vinjak?BARA: Može!BARTOL: Je li bi šteli, Cezar ili Zrinski?BARA: Može Cezar, on me asocira na vječni grad Rim.BARTOL: Evo odma! (Toči i nosi.)BARA: Još jednu molim!IVEK: Ova je dobre baždarena.BARA: Molim vas, kad dolazi gospodin u vezi pregovora?BARTOL: Saki čas treba dojti.

(Ulazi Steve i Franjo.)STEVE: Good evening! Dobar večer!OSTALI: Dober večer!BARTOL: (ponizno) Izvolite, dobro nam došli!

(Amerikanac se predstavlja.)STEVE: I am Steve Vugorek, Franjo is my friend.

(Franjo diže ruke i pozdravlja.)IVEK: Taj mi je od nekut poznat.BARTOL: Izvolite, tu si sedite.

(Sjedaju za stol, prilazi konobarica.)STEVE: Beautiful girl.SELMA: Što ćete popit’?

(Steve gleda Franju.)FRANJO: Gospodin pije viski.STEVE: Whiskey please!SELMA: Nema, prodano.BARTOL: Jeste možda za domaću rakijicu, tak je fina da bi ju

anđeli pili, kad bi smeli.

44

STEVE: All right, može. (Pokaže rukom Baru.) Please, the lady!

BARA: Thenk you, mister Steve.(Selma nosi i toči, Steve ispija, Bartol toči.)

KATA: Bartol, dej male prikoči, im nemre čovek do reči dojti.(Bartol prekida, bocu ostavlja na stolu.)

MARKO: Praf veliš, smo se stali da bi nekakof posel napravili.STEVE: Very good! (Sam si toči.)FRANCA: Bartol, reči Amerikancu nek pokaže prospekte, jer će

tak nastavi, s posla ne bu niš.BARTOL: Najte čoveka siliti, naj se udomači, im je naše gore

list.KATA: Vidi se otkut je, čim tuliko pije.

(Steve vidi instrumente.)STEVE: Music?!BARTOL: Je pogodili ste, imamo mužikaše. Idem ja po nje.

(Dolazi muzika.)STEVE: Hello, boys! Može mi nešto svirat?MUŽIKAŠ: Kak ne, vaša reč je naša zapoved. Teru očete da

zaigramo?STEVE: Welcome, my friend! MUŽIKAŠ: (obraća se Bartolu) Si ga ti razmel?BARTOL: Nesem bogme niš.FRANJO: Gospodin Stiv bi želio pjesmu “DOBRO MI DOŠEL,

PRIJATEL”.MUŽIKAŠ: Tak rečite, dečki idemo.

(Muzika svira, Stiv plaće i šapće Franji.)FRANJO: Ovo je omiljena pjesma njegovog djeda.

(Kata briše suze.)FRANCA: Vište kak se je čovek ražalostil.KATA: Nije lafko vu tuđem svetu živeti.

(Stiv si toči rakiju, muzika odlazi.)MUŽIKAŠ: Dok vi obavlate posel, idemo mi na biljar.

45

MARKO: Bi prosil gospona Amerikanca da se pribere, pak nek poveda po kaj je došel. Ja nemam čas tu do jutra sedeti, krava mi je za steliti.

FRANCA: Bormeš niti ja nemrem dugo biti, sem repu svinjam pristavila na šporotu, da mi se ne bu prigorela.

KATA: I moje prasice je termin za sprasiti.BARTOL: Ljudi, čkomite da čujemo koj nam imaju za povedati.BARA: Kakvi su to neotesanci, kraj njih čovjek ne može doći

do riječi.(Franjo se diže.)

FRANJO: Ja sam pomoćnik gospodina Stiva zadužen za odnose s javnošću. Želim vam se obratiti s par riječi. Gospodinu Stivu kao sinu ovog kraja, veliki je interes njegov prosperitet.

MARKO: Nesem dobre razmel. Čiji prosperitet? Njegov ili našega kraja?

FRANJO: Pa vašega kraja, naravno. Zato je gospodin Stiv odlučio velika sredstva uložiti u ovaj projekt.

IVEK: Male nam bolše objasnite o tom projektu.BARA: Od vaših upadica čovjek ne može doći do riječi.FRANJO: Gospodin Stiv je odlučio sagraditi moderno kupalište

s četiri bazena, dva olimpijska-jedan za neplivače i jedan za djecu. U sklopu toga sagradio bi hotel sa petsto ležaja i prateće sadržaje.

IVEK: Ako smem pitati, kakvi su to sadržaji?FRANJO: Golf tereni, teniski tereni, dječje igralište, nogometno

igralište i hipodrom. U samom hotelu nalazila bi se kuglana, kockarnica sala sa poker-automatima, disko klub, snack-bar, dva restorana, kongresna dvorana. Da udovoljimo svim prohtjevima naših gostiju, sagradit ćemo fitnes-centar, saunu, frizerski salon i salon za uljepšavanje.

BARA: A unutarnji bazen?FRANJO: Naravno, gospođo, dva bazena olimpijski i dječji.

46

BARA: Jao, da znadete kako ste me obradovali. Uz ovakve sadržaje neću više morati ići u Čatež.

FRANJO: Tako je!KATA: Koj je toga nabrojil. Da ti se vu glave vrti. Ja si nesem

niš zapamtela.FRANJO: Je li vam sve jasno, ima kakvih pitanja?BARA: Da li će biti salon za masažu?FRANJO: Svakako!BARA: Oh, to će biti odmor za moju bolesnu kičmu.KATA: Si čula Franca? Nju kičma boli, a koj bi mi rekle.FRANJO: Ima li još kakvih pitanja?MARKO: (diže se) Ja bi nekoj pital? Je li bu ostal on stari tuš?

Dobre nam dojde, si sako lete kad zvozim gnoj, tam operem prikolicu.

FRANCA: Baš sem i ja to štela pitati, ja vu zdencu nemam dosta vode pak si tam veš operem.

JOŽA: Tuš bi moral sikak ostati, kam bum išel lagve zaparjuvat?

IVEK: I ja tak mislim, sem se navek za bistričko proščejne išel tam okupati.

JELA: Ja svojem kravam vodu vozim, tak ju rade pijeju i bolše mi dojiju.

KATA: Moj Štef stalne vozi vodu vu bednju i vu zdenec natače.

MARKO: Koj velite na to, gospon Amerikanec, če bi se složili da tuš ostane, mogli bi tam deti bedenj pak bi se turisti nutre kupali.

FRANJO: Zaboga, kakva su to pitanja? Što vi mislite da će se Amerikanci, Nijemci, Englezi, kupati u bazenu i gledati kako vi perete gnojne prikolice i lagve, a prijedlog da se kupaju u bednju, gdje vam je pamet? Znadete li vi da elitni turisti traže vrhunsku higijenu?

FRANCA: Nek si doneseju z Amerike tu kak ste rekli gigijenu, ak im naša nije dobra.

47

MARKO: Franca, nesi razmela, štel ti je čovek reči da turisti očeju imeti veliku čistoču.

FRANCA: Koj on s tem oče povedati? Nesmo ni mi krastavi, će baš nemamo penez kuliko oni. Ja sem se vu sobotu kupala na tople vode, tak sem se naharila sopunom od jorgovana, da sem dišala do Svetoga Ivana.

FRANJO: Gospođo, nemojte se ljutiti, bogati turisti žele vrhunsku uslugu. Oni se žele ovdje dobro provesti i potrošiti novac.

IVEK: Baš si premišlavam. Kakva je naša uloga vu tom poslu?

STEVE: Svi raditi!FRANJO: Da kao što kaže gospodin Stiv, svi ćete se moći

zaposliti. Trebat ćemo radnika svih struka, konobare, kuhare, čistačice, spremačice i mnoge druge.

IVEK: Ne znam koj bi tu mogel delati? Kuhati ne znam, konobariti takaj, a meni bi iste dobre došla spremačica i čistačica.

KATA: Se oženi, več ti je i vreme.FRANJO: Imamo mi posla za takve.IVEK: Kakvoga? Da čujem!FRANJO: Vi znate da mnogi turisti imaju kućne ljubimce. U

sklopu toga izgradit ćemo hotel za kućne ljubimce.MARKO: Koj se tu ima delati?FRANJO: Ako na primjer jedan Nijemac dovede svog psa. Dok se

on zabavlja i troši novac u kasinu ti ćeš šetati njegovog psa.

MARKO: (uperi prst prema sebi) Ja, mu vrag mater švapsku! On bi se kockal, a ja bi mu cucka španceral. Evo mu to! (Prekriži ruke.)

FRANJO: Tako se radi u svijetu i za to su ljudi dobro plaćeni.IVEK: Bogme ni ja nem cucke španceral. Morem samo

špancerati Švabice.FRANJO: Trebat će i takvih usluga.IVEK: Tu su dobrevolne javlam.

48

FRANJO: Dolazit će i starije gospođe da se dobro provedu. One vole društvo mlađih muškaraca. Znaju ih bogato nagraditi.

JOŽA: Tu bi se i ja prijavil. Ali ja bi španceral samo one do četrdeset let.

MARKO: I, ja!IVEK: Ne bi ni ja stareše od trideset let.JELA: Jeste vi čuli mudrijaše? Oni bi kruha bez motike. (prilazi muškima) Sram vas more biti. Lefanti jedni!

Čast Iveku, on je dečko. A vi dva, šte bi se vam dal špancerati. Poglečte se kak zgledite. Mamlasi jeni!

FRANJO: Dobro, dobro! Nemojte se svađati. Ima za svakog posla.

MARKO: Dejte povečte!FRANJO: Mogli bi raditi na teniskim terenima.MARKO: Koj se tu ima delati?FRANJO: Uređivati terene! Sakupljati loptice i slično.JOŽA: To bi bile za nas. Tam bi sega vidli. Dojdu mlade puce

vu kratkim šosima. (Diže se.) Zeme vu ruke reket pak počne žnim mahat i naginjati se, a mi samo gledimo i dodajemo loptice.

MARKO: Joj, kakov pogled!JELA: Gospon, imate vi kakov spometneši posel za ove

lenteše? Oni bi samo tuđe riti gledeli.STEVE: Može radi na golf teren.IVEK: To ne bi bile loše.JOŽA: Ne znam koj bi tam delal.MARKO: Kosil travu! Borme se ne bi prasičkal.JOŽA: Nesem nigdar videl golf terene.MARKO: Ja jesem, vu Mokrica.JOŽA: Naj reči! Vu Mokrice? Šte bi rekel da su Krčinaši tak

napredni da imaju golf terene.MARKO: Joj, Joža! Kak si tak bedast. Nesem rekel vu Mokrice

krej Salnika, nek Mokrica vu Slovenije.

49

FRANJO: S kim mi posla imamo! Oni ne znaju kako izgleda golf teren.

FRANCA: Gospon, Amerikanec! Ja bi vas pitala kakve namere z nami imate?

FRANJO: Možete raditi u vešeraju. Gosti dolaze na četrnaest i više dana. Trebaju svaki dan imati čisti veš, ručnike i posteljinu.

KATA: Ja bi ručnike i posteljinu prala. Ali tuđe gače borme ne bum. Mi se i muževe duriju, zate je samo jemput na mesec perem.

JOŽA: Z lepim se fališ. (Dolazi Selma.)

SELMA: Reci mi majke t’! Trebaš li pjevačicu il’ plesačicu?STEVE: All right, može!FRANJO: Trebat će nam svakako, naročito atraktivne djevojke.SELMA: Što oš kazat, da nisam atraktivna?FRANJO: To nisam rekao. Ali nama prvenstveno trebaju djevojke

koje govore strane jezike.SELMA: Ako je to u pitanju, nema problema. Kad sam bila kod

babe u Njemačkoj, naučila. Pitaj me nešto pa ćeš čut.MARKO: (diže se) Morem ja postaviti pitanje.SELMA: Kaži bolan!MARKO: Dej nam poveč? Kak na namački veli, dober dan?SELMA: (razmišlja) Kako se ono kaže? Matere ti zaboravila.IVEK: Selma, bum ti ja pomogel. Guten tag!SELMA: A jes vala! Skinuo si mi sa usta. Sad se sjetila! Znam ja

kako se kaže na primjer, kratke hlače.JOŽA: Reči onda kad znaš.SELMA: Kurze Hosse!IVEK: Si videl bormeš zna.KATA: Takve prostote si je dobre zapamtela.

(Prilazi Selma.)SELMA: Što oš stara? Nemaš pojma o njemačkom i šuti tu da te

ne čujem.

50

BARTOL: Selma, za šank i skrati jezičinu.JELA: Dosta je te bedastoči, je li bumo jemput prešli na

spometneši posel?KATA: Bile bi vreme.FRANCA: Bormeš dok vi tu naklapate, moja repa se bu

prikuzmala.MARKO: (obraća se Stevu) Gospon Amerikanec, rečite Vi kuliko

kanite platiti našu zemlu?FRANJO: Gospodin Stiv je velikodušan čovjek. Platit će vam

dvadeset tisuća dolara po jutru.MARKO: Bogme je velikodušen. Bi si čovek mam pomislil da je

Škot, a ne Amerikanec.JELA: Ja ne dam tak jeftine, če je tak bogat kak se pripoveda,

nek onda poštene plati.FRANCA: (diže se) Bi štela nekoj pitati.FRANJO: Recite!FRANCA: Ne razmem se vu dolare, kuliko bi to bile marki?FRANJO: Oko četrdeset tisuća maraka.FRANCA: Bi ga vrag motal, ki bi tak jeftine dal.JOŽA: Ne dam ni ja sem dobil za petsto klaftri sinokoše tuliko

penez.KATA: Tak je, to mi je najbolša zemla teru imam. Ja ne dam

ispod četrdeset hilada dolarof.MARKO: Niti ja!IVEK: Kaj velite, ludi, ja mislim da bi se s tu cifru mogli

složiti. (Svi potvrdno klimaju i odobravaju.)

FRANJO: Gospodo, nemojte pretjerivati, pa toliko ne stoji ni gradilište na Floridi.

FRANCA: Za Koridu nas nije briga, tam more biti zabadof, ali ovde je tuliko i kvit.

OSTALI: Tak je!FRANJO: Moram konzultirati gospodina Stiva.

(Sjeda kraj Stevea i razgovara.)

51

JELA: Misli Amerikanec da smo mi vesla sisali. On bi se na naše siročije bogatil.

KATA: Veliju da je bogat kak črna zemla.FRANCA: Sem čula da ima deset autof.IVEK: I to ne bilo kakve, ne znaš teri vekši i bolši. Ima čak i

Linkolna.JOŽA: Koj ga nesu strelili? Sem se tak vu škole vučil.IVEK: Jesi bedast, tak se zove američki auto po pokojnem

Abrahamu Linkolnu.MARKO: Mene se takov auto dopada, ima nutre i bar z likerom.JOŽA: Kak ti to znaš?MARKO: S takvem se autom voziju mladenci, videl sem dok se

je pelal Imbričof Joško na venčajne.FRANCA: I ja sem vidla taj oklopni auto.MARKO: Kakof oklopni, koj motaš.FRANCA: Kak nije, kad vu nega niš ne vidiš. Ima črne stekla,

bole bi pasal za mrtvike voziti.IVEK: Vište ja bi najreši imel sportskoga ševroleta, onoga teri

ima dva sice.JOŽA: Koj če ti takof auto kad ste tri pri hiži. Če buš oca i

mater pelal na Bistricu, koj buš jenoga vu bunker del?IVEK: Tu ne bi vozil oca i mater, nek svoju deklu.

(Prilazi Selma.)SELMA: Matere ti, oš mene povest’?IVEK: Ti bi već mogla dojti u obzir.KATA: Si videl mudrijaša, očevu zemlu bi prodal, pak bi vu

autu kurve vozil a ne oca i mater.(Prilazi Selma)

SELMA: Što si rekla, stara? Kome ti to kurva? Ako te ja drmnem oklagijom, neće ti ni Alah pomoći.

BARTOL: Zaveži gubicu i na posel!SELMA: Oću šefe, moram branit svoje interese.MARKO: Koga se vraga furt svadite, baš praf veliju ludi, da su

babe tri dane od vraga stareše.

52

(Zazvoni mobitel u logožaru, Kata se diže.)KATA: Halo! (sluša) Tu sem ja Kata, gdo je tam? (sluša) Ti

si, Nacek? (sluša) Dobre, dobre, bum se požurila. Ti pazi dok ja dojdem. Zbogom!

JELA: Koj se dogodile?(Kata prilazi Stivu.)

KATA: Gospon Amerikanec, je li ste se premislili? Mene se je počela prasica prasiti, morala bi iti dimo.(Franjo se diže.)

FRANJO: Gospodin Steve je odlučio platiti trideset tisuća dolara po jutru. Smatram da je to iznadprosječna cijena.

FRANCA: Kuliko je to marki?IVEK: Oko pedesetpet hilada.JOŽA: O tom bi se već mogle razmisliti.MARKO: Dečki to je pune penez, mogle bi se ž nimi pune lukni

zakrpati.IVEK: Bome je, mam bi si kupil auteka, a i hižu priredil.FRANCA: Ako je za dobrobit našega sela, bum i ja pristala.IVEK: Koj ti, Bara, veliš?BARA: (pripito) Gospodo, mislim da smo pregovore završili

na sveopće zadovoljstvo.(Prilazi Franjo.)

FRANJO: Da čujemo što ste odlučili?JOŽA: No, Marko, dej ti reči.

(Marko se diže.) MARKO: Dečki, fala! Kak ste čuli mene su odredili za

glasnogovornika pak bi ja rekel par reči. Mi smo pristali. (Sjedne.)

FRANJO: To je sve?MARKO: Pak nem sad održal političku tribinu.FRANCA: Viš kak je lepo rekel, kratko i jasno.FRANJO: Znači svi ste pristali.OSTALI: Jesmo!

53

FRANJO: (obraća se Steveu) Gospodine Stiv, posao je zaključen.

STEVE: All right, konobar piti, za sve!(Selma nosi.)

FRANCA: Mi se vidi da Amerikanec mam bole govori hrvatski.JELA: More biti, se je sega vraga denes naposlušal.STEVE: Gdje je muzika?BARTOL: Idem ja po dečke, mam budu došli.

(Odlazi i vraća se s muzikom.)MUŽIKAŠ: Je l’ ste se vredili kak treba?PRISUTNI: Jesmo!STEVE: Muzika svirati “JOŠ NI JEDEN ZAGOREC. “

(Muzika svira, svi pjevaju.) STEVE: Bravo! (Poziva muziku za stol.)

(Zvoni mobitel. Kata se javlja.)KATA: Halo, Nacek si ti? (sluša) A, ti si Anica. (sluša) Koj

veli? (sluša) Reči da bum brže došla! (sluša) Dobre! Reči ocu nek bu vu kocu i nek dobre pazi. (sluša) Bu ga vrak zel! Samo se nek čuva, dok ja dimo dojdem. (Zatvara i sprema mobitel.)

MARKO: Koj je Kata, koj si tak oštra?KATA: Neče mu se vu kocu sedeti, misli on da je meni ovde

lafko. Treba braniti naše interese.FRANCA: Koj muži drugo znaju, nek zajebavati.JOŽA: Vi niste pune bolše. Da nije nas ne bi vidle dale od

nosa.KATA: Baš takvi kak ti, su nam preširili vidike.MARKO: Koj buš ti mene na račun brala? Ja sem videl više sveta

nek buš ti da imaš tri živote.KATA: Ti si videl? Mulec jeden! Zate si se vu Zagrebu zgubil.

Te je milicija dimo dopelala.FRANCA: Samo če nije koj fkral, pak su ga zate pelali.KATA: Ne bi se bile za čuditi, im je negda memu Naceku

čižme fkral.

54

MARKO: Jesem, sad ti bum povedal, če nigdar nesem, na kakvom sem ga poslu našel. Mi dečki sela smo radi išli k one dovice Magde. Jemput sem se ja priredil i otišel k Magde pod oblok. Kad sem se naluknol, tvoj Štefek je već ž nu spal f postele. Mene je prijel takav jad da sem mu od jada čižme zel, tere je pod oblokom ostavil pak je išel dimo bos.

JOŽA: Viš, sad si me zmislil. Magda je bila kak roža, si smo ju radi prigledavali.

KATA: Koj bute vi mega Naceka s kurvešom stvarali?!FRANCA: Naj se, Kata, srditi! Tvoj Nacek je bil lepi dečko. Mi

smo skupa krave pasli i popevali.MARKO: Jeste i špancerali po sinokoše.KATA: (skoči) Franca, reči po istine koj si imela z mojim

Nacekom?FRANCA: (čudi se) Ja ništa, morem priseči.KATA: Bartol! Donesi raspele!BARTOL: Najte se stalne svaditi. Napravili ste dober posel pak

se male zabavite. Koga se vraga zmišlate na one kaj je bile. Bile i prešle.

IVEK: Mene je to tak lepo poslušati. (Zanosno.) Joj, kak je negda lepo bile. Denes te dekle ne glediju če nemaš dober auto i penez vu žepu.

JOŽA: Čkomi, Ivek, ti buš sad imel penez pak si buš kupil auto. (Šapće.) Da sem ja na tvojem mestu, zel bi Anicu Katinu. Kad se tuliko bogatstvo spoji, gde bu vam kraj.

IVEK: Šte bi rekel da ti znaš tak mudre povedati.KATA: S toga ne bu niš. Moja Anica ide vu visoke škole, pak

si bu vu gradu dečka našla.MARKO: Baš bi rad znati, vu kakvu to školu ide Anica?KATA: Vu najskupešu. (Razmišlja.) Kak se one zove.JOŽA: Sigurne zmišla toplu vodu.MARKO: Koj ju treba zmišlati, ona sama teče.KATA: Sad mi je opale na pamet, ide vu školu za geodeda.

55

BARA: Valjda za geodeta.KATA: Bi bile tak nekak.MARKO: Koj se vu tom poslu dela, bi rad znal?IVEK: Če zbavi školu, Anica bu mernik.MARKO: Si videl mudrijaše, dali su čer za mernika da bi mogli

tuđu zemlu primerjati.KATA: (ljuto) Gda je moj Nacek čiju zemlu prioral? Ti si taj

ki tuđe priarja, na Krčine si moje već tri sloge sebe prioral, mamlaz jeden.

BARA: (lupi šakom po stolu) Dosta toga, završite već jednom sa tim glupostima. Mene još čeka daleki put.

FRANCA: Kuliko je vur?JOŽA: Tri frtal deset!FRANCA: Dok ja tu bedastoče poslušam, morti mi se repa

prikuzmala. Kata, dej zemi mobitel pak nazovi Anicu naj prejde k mene, pak nek sneme repu šporota.

KATA: Kak bu vu hižu vlezla?FRANCA: Reči da je kluč pod miščaflinom.

(Kata se diže i zove.) KATA: Gdo je tam? Ti si Nacek, koj nesi vu kocu? (sluša)

Gotovo, naj reči, dvanajst komadof, dobre, fala bogu, dej mi Anicu. Čuj, Anica, prosi te strina Franca da bi prešla k ne i snela je repu z šporota. (sluša) Koj veliš? (sluša) A, kluč, dele ti je pod miščaflinom. (sluša) Kak ne znaš, to ti je one na koj nagrinjaš smetje. (Okreće se Franci.) Gde ti je miščaflin?

FRANCA: Pri vrati!KATA: Pri vrati, Anica! Bok, ja sem taki doma.FRANCA: Sad mi je mam lakše.KATA: Bormeš i mene, prasica je sprasila dvanajst odojkof.IVEK: To treba preslaviti.KATA: Selma, dej nam donesi liter i vodu da budu pajceki reši

jeli.MARKO: Bi mogla i nas počastiti, buš lepe peneze dobila.

56

KATA: Dej i nim liter i vodu, nek idu če k vragu. (Selma nosi.)

MARKO: (nazdravlja) Živeli Katini odojki! Mužika vu tu čast bi nam mogli nekoj odigrati.

KATA: Tak je, koj košta košta.(Muzika se diže.)

MUŽIKAŠ: Teru bi šteli da odigramo?MARKO: Ti Kata zoberi.

(Prilazi Selma.)SELMA: Sviraj onu “MALI MRAV“.KATA: Nemre, kakvi te mravi očeju, ja bum naručila. Igrajte

našu domaču “STARI DEDA ADAM “(Muzika svira.)

JOŽA: Dečki, mislim da je došle vreme da z gosponom Amerikancom skvitamo račune.

FRANCA: Vište kak Jožek pametne govori.MARKO: Istina, već ide jedenajsta vura, treba iti dimo spat.KATA: Ivek ti si najmlajši, pak reči Amerikancu naj da isplatu.

(Ivek prilazi Steveu.)IVEK: Gospon Steve, ja bi vas lepo prosil, vu svoje ime i vu

ime nazočne gospode, da z nami zravnate račune.FRANCA: Kak lepo govori, bi si čovek mam pomislil da je došel

sabora.STEVE: All right, u redu stvar! Frank, chech please!

(Franjo vadi čekove.)FRANJO: Molim vas da prilazite jedan po jedan.

(Svi se dižu i prilaze.)FRANJO: Zaboga, sjednite, stvarate nepotrebnu gužvu. Ja ću

prozivati svakog poimence pa ćete prilaziti.SELMA: (prilazi) Što se guraš matere ti, sjedi tamo!

(Svi se vračaju za stol.)FRANJO: Idemo abecednim redom. Neka priđe Burec Franca.

(Prilazi Franca.)

57

FRANJO: Gospođa Burec Vi imate dvijetisuće četristo hvata, to vam iznosi četrdesetpet tisuća dolara. Izvolite ček. Potpišite ovdje!

FRANCA: Dejte vi prvo peneze, onda bum ja potpisala.FRANJO: Gospodin Steve nema gotovinu, nego čekove. Možete

ih unovčiti u svakoj banci.KATA: Ludi, ako su čekovi bez pokriča?MARKO: Tak je! Mi bi potpisali i bez zemle ostali.KATA: Ni ja ne dam bez penez, bi me Nacek za pete obesil da

dojdem dimo bez penez.BARA: Ljudi, nemojte stvarati nepotrebnu paniku, možda su

čekovi u redu.JOŽA: Morti, je veliki gospon. Ti, Bara, potpiši če oči, ja

bogme ne bum.IVEK: Niti ja se ne usudim, im bi me otec vmoril.FRANCA: Ja se vu čeke ne razmem, da su to penezi, onda vredu,

ali ovak.MARKO: Ja imam jeden predlog. Ako je gospon Amerikanec

pošten čovek, naj premeni vu banke čeke, pak nam onda donese peneze.

PRISUTNI: Tak je!BARA: Mislim da tu nema prevare.MARKO: Misliti je drek znati.

(Steve se diže.)STEVE: What is this?

(Ivek prilaz Steveu.)IVEK: Mi nečemo čeke, nek peneze.STEVE: Why not?JOŽA: (skoči) Si čul, rekel ti je da si nor.IVEK: (bijesno) Ja nor, ti vrag mater američku, komu buš ti

govoril da je nor. Sad buš ti videl šte je nor, kad ja za istinu ponorim.(Ivek zavrče rukave.)

KATA: Koga buš ti vređal?

58

(Nastaje galama.)FRANJO: Umirite se ljudi, naše namjere su poštene.JOŽA: Šte nam to garantera?FRANJO: Ja i gospodin Steve. Ovaj ček možete sutra unovčiti u

banci.MARKO: Koj ga vi neste unovčili i nam donesli dolare?PRISUTNI: Tak je!FRANJO: Nismo imali vremena.KATA: Ja mislim da bi bile najbole pozvati policiju. Oni bi kak

se one veli, utvrdili nijov itentitet.IVEK: Ja se slažem. Dečki, koj velite?JOŽA: More!MARKO: Selma dej nazovi policiju, pak nek dojde i previžitira

ovu gospodu.(Franjo i Steve preplašeno gledaju.)

FRANJO: Gospodo nema potrebe zvati policiju, ja i gospodin Steve idemo promjeniti čekove i odmah se vraćamo. (Brzo kupe stvari.)

IVEK: Gde bi vi sad po noći premenili čeke?BARA: Gospodo kamo žurite? Posao još nije zaključen.FRANJO: Vraćamo se odmah, budite bez brige.KATA: Lopovi, vi bute pošten narod varali!

(Marko i Ivek izbacuju ih van.) MARKO: Sem rekel da je to prevarant.JOŽA: Vrag mu mater američku, nas je mislil prejti.FRANCA: Nesmo ni mi z bikom kukurezu jeli.IVEK: Ste vidli, ludi, kak smo mogli najebati.JOŽA: Bome jesmo, dobre da se Kata setila na policiju.MARKO: Najte se niš sekirati, morti je tak i bole.IVEK: Kak misliš, koj more vu tom bole biti.MARKO: Ste čuli koj je Amerikanec rekel. Ako on to kupi nemu

mogli više vodu voziti, lagve zaparjuvati, veš prati, bi nam zabranil i z traktorom na pole iti.

59

JOŽA: Tak je!KATA: Bormeš moj Nacek ne bi više v cisterne vodu vozil.

Praf ti, Marko, veliš. Da smo prodali, de bi se običen narod kupal?

IVEK: Če sem dobre razmel, on bi tu dopelal strance, a naši domači bi čez gatre gledeli kak se ovi kupaju.

JOŽA: Praf veliš!FRANCA: Penezi bi nam dobre došli, ali ipak sem srečna koj je

topla voda ostala tak kak je.IVEK: Kak se veli, sako zlo za neko dobro. Bar nam je došle z

riti v glavu da ne treba se rasprodati. Če se mi složimo, pak sami moremo skopati i spetonirati bazen gde se bu narod kupal.

MARKO: Dobre si se zmislil. To bumo napravili.BARA: Ja ću na svojoj zemlji napraviti kafić.IVEK: Taj predlog pozdravljam.FRANCA: Joj baš se veselim tomu. Samo male me je strah kak se

bum kupala kad ne znam plivati.MARKO: Ti ja šlaf od traktora posudim, onda se ne boj, neš

potonula.KATA: Se se more kad se oče.JOŽA: I kad je sloge!MARKO: Baš me veseli koj ste privatili moju ideju. To bi sad

mogli preslaviti.IVEK: Tak je!MARKO: (poziva muziku) Dečki, dojdite sim!

(Dolazi Bartol.)BARTOL: Ki se je vrag dogodil?IVEK: Sad buš čul!

(Muzika svira pjesmu “Oj, curice Marice”.) Topla voda Marice v našem selu teče,

na izvoru velik tuš se meče. Tu se ljudi Marice rado kupat idu, s tople vode odma zdravi zidu

60

BARTOL: A gdo bu platil Amerikančef račun?MARKO: Onaj teri ga je sim dopelal, a mi se vidi da si to ti.BARTOL: Gospodo, več je jedanaest vur. Moram zapreti.MARKO: Idemo, dečki, si k mene. Bum narezal šunke i sira, pak

bumo si proslavili naš dogovor.BARA: Žao mi je, moram ići. Mene još čeka dalek put.MARKO: Barica, moreš ostati pri mene, imam fraj postel.BARA: Ni mrtva, nisam još ispala na takve ponude.JOŽA: Bole vrabec v ruke, nek golub na grane.KATA: Ak idemo si, ideš borme i ti.FRANCA: Tak je! Dogovor je dogovor.JOŽA: (obraća se muzici) Dečki, ote i vi z nami.

(Odlaze, Ivek se vraća.)IVEK: Ostavi vrata otprena. Dojdem pokle do tebe.SELMA: Ne može, nisi danas na redu.IVEK: Kak to mišliš, sem saku večer pri tebe, kak sem onda

zgubil red?SELMA: Jebeš ga, došo Muzafer!IVEK: Gdo ti je to?SELMA: Zaručnik! Ajd’ sad, javit ću ti kad ćeš doć’.IVEK: Idem onda, laku noć!BARTOL: (dolazi) Koj je, Ivek, si koj zabil?IVEK: Sem se vrnul po škrlaka. Idem. Bok!BARTOL: Bok! Selma, jesi gotova, dosta mi je za denes i mrzle i

tople vode. Idemo spat!SELMA: Ajmo, šefe! (Odlaze.)

KRAJ!

62

IDU SVATI prikaz prigorske svadbe

Likovi:

Janica, mladenka Kata, mladenikina majka Martin, mladenkin otac Jaga, mladenkina baka Jožek, mladenec Bara, mladenčeva majka Štef, mladenčev otac Miško, snobok Matek, domači japica Ivek, svatski česnik Vera, podsnoš Karlek, dever Franca, greblica nakolenče svatovi kuharice muzika

63

(Na sceni seoska kuhinja, baka hekla, Janica našiva, otac sjedi za stolom, mama mete kuhinju – glumci obučeni u narodne nošnje.)

1. dio

MAMA: Joj, mene, joj! Kak si si zabila vu tu bedastu glavu Jožeka Tičara!? Bi ti bole bile zeti Rudeka. Viš kak je bogat. Tam bi bila gospa i sluge imela.

JANICA: Ja ga neču da je bogat kak celi kotar.OTAC: Kata, več te ni ja nemrem poslušati, nek si zeme koga

ona oče i ti si zela koga si rada imela.MAMA: Jesem! Ali bole bi bile da sem vu Lojnu skočila.OTAC: Ti još nije kesne, se stigneš ftopiti. Im nije Lojna

presušila.BAKA: (križa se) Bože, Bože, kakve su to reči. Da se nete

poklali, prije nek bute Janicu zamoš dali.MAMA: Vi čkomite, nije vas nište niš pital. Ja svojemu detetu

dobre oču. Da zeme Rudeka bi bila srečna, čula sem da imaju dva konje, šest kraf i četiri rojne prasice. Sako leto dvoje svinj koleju. Rekla mi je kuma Treza, da imaju pune škrinje žitka. A koj Jožek ima? Dvije kravice i jenu bređu prasicu.

JANICA: Ja oču Jožeka! Če mi ga ne date, reši bum po svetu otišla nek Rudu zela.

MAMA: Koj me briga! Kak si gdo popravi, tak i spi.OTAC: Kata, ki vrag s tebe govori? Nije se vu bogatstvu! Da

sem na Janičinom mestu, niti ja ga ne bi štel. Ima tuliki nos da bi ž nim mogel vu cerkve sveče gasiti.(Janica se smije.)

BAKA: Je siromak, ima nos kaki Pinokin.JANICA: Pinokio babica, a ne Pinokin.

64

BAKA: Tak nekak!MAMA: Nije važne kak zgleda, lepota je prolazna, a bogatstvo

ostaje.JANICA: Najte mi više o tomu govoriti. Rekla sem da ga neću i

kvit.OTAC: Koga vraga stalne pripovedaš? Im znaš da Ruda nije

zdrav.BAKA: Sem čula da mu je doktor rekel da je momentalno

zaostal.JANICA: Mentalno, babica! I takvoga bi ja muža imela?OTAC: Naj se Janica nervozirati, ti si zemi Jožeka če ti je pri

srcu.BAKA: Če je Jožek lepi kak mu je bil deda, onda bu Janica

imela lepoga muža. Znaš, Janica, ja sem z negvim dedom navek tancala na šarajzlin balu.(Čuje se kucanje na vratima.Ulaze snoboki.)

OTAC: Napred!SNOBOK: Falen Isus i Marija!OSTALI: Navek falen!OTAC: O, prijateli, ote, ote!MAMA: Ludi, dejte si sedite!SNOBOK: Bumo si seli, da bute reši spali.OTAC: Fala Bogu, spati moremo bole nek delati.SNOBOK: Najte šale delati! Pak mi znamo da ste vi vredni ludi.MAMA: Delati se mora dok je čovek pri moči.

(Prilazi baka i gleda Jožeka.)BAKA: Kat sem ga zagledala, mam sem ga opazila. Celi ded

Miško, (Križa se.) Dej mu Bog duše lefko!MAMA: (gura baku) Najte blazniti, nek si sedite tam krej peči.SNOBOK: (obraća se baki) Kuma Jaga, kak ste vi? Kak

zdraviče?BAKA: Nesem najbolše, već par dani vu črevi imam koliku, a

i vu križi me drži.

65

SNOBOK: Rakija vam je najbolši lek za koliku, a bormeš i za križa.

BAKA: To i ja velim! Kata, dej mi donesi male rakije, si čula da je to najbolši lek.

JANICA: Bum ti ja donesla, znaš da mama ne bu!SNOBOK: Če Bog da, vi bute još tancali gda se bu Janica ženila.BAKA: Če bum živa do onda!MAMA: Bute, bute!SNOBOK: Bute vi okrehali!OTAC: Kata, donesi vina!SNOBOK: Če slobone pitam, je bile kaj grozdiča, kak ste brali?OTAC: Dobre, ali menje nek lani. Brinu su mi dosta škvorci

pojeli, ali senek sem napravil finoga vinčeka.MAMA: Finoga je vina moj Martin složil, samo ga male preveč

prigledava.SNOBOK: Kuma Kata, tak vam baš i ja bavim.MAMA: Si ste vi muži jednaki!OTAC: Dejte si spijte, pustite moju babu. Ona navek

prigovara.SNOBOK: Baš vam, dragi kum, nismo žejni, ali bumo probali.

(Kucaju se i piju.)SNOBOK: Moram priznati dobra kaplica! Ste koj prodali?OTAC: Nesem niš prodaval. Sem mislil če budu gosti, a i za

težake čuvam.SNOBOK: Dobre ste mislili. (Obraća se Jožeku.) Mi bi vam šteli

povedat po koj smo došli. Več je pune vur, bi morti šteli iti spat.

OTAC: Bumo se naspali, duga je noć. Ali reči kume Miško, koj imaš za reči.

SNOBOK: Mene kak svega kuma prosil je ovde prisutni Jožek Tičar da bi išel ž nim vu vašu poštenu hižu i zaprosil ručicu vaše poštene čerkice Janice. Kak znate deca se imaju radi i Bog bi nas kaznil če bi nihovu sreču raskopali. Kaj vi, kum Martin, velite na to?

66

OTAC: Ja nemrem protiv dečka niš reči, znam da je z vredne i poštene hiže. Štel bi čujti Jožeka koj on ima za povedati.

JOŽEK: Meni se vaša Janica več dugo dopada, ja sem vojsku zbavil i odredil sem da bi se ovu jesen ženil. Zate sem prosil kuma Miška da ide z menu vu snoboke.

OTAC: Dobre, lepo od tebe! Koj ti žena veliš na to?MAMA: Koj da velim! Ja sem zela koga sem rada imela.SNOBOK: (obraća se Janici) Janica, koj ti na to veliš?JANICA: Kak bu tatek rekel!OTAC: Reči, Janica, je l’ oči Jožeka?JANICA: Si dobre znate da oču!OTAC: Deca, dejte si ruke. Ja vam dajem svoj blagoslov.

(Mladi se gledaju i jedan drugom smiješe.)SNOBOK: Tak mi je drago da smo to se lepo vredili, ali bi imeli

još jenoga posla za obaviti.MAMA: Kakvoga posla? (Sjeda do Janice.)SNOBOK: Štel bi znati koj si odredil dati svoje čerkice za miraz.OTAC: Ti dobre znaš da ja nesem škrtijaš. Ja bum Janicu

lepo otpravil. Dal bum je ral senokoše vu Obreščaku, devetsto klaftri mekote prvoklasne na Štuku, ral šume vu Šušaku i tristo klaftri goric vu Zglavniku. I najbolšu kravu štale.

MAMA: Neš Pisavu dal?OTAC: Budem, Pisava ide z Janicu!SNOBOK: Najte biti tak škrti. Im je Janica jedinka, sem mislil da

bi nam još dali onu mekotu na Rebru, tam ste ionak z Jožekom međaši.

OTAC: To ne bi išle, kume Miško.( Prilazi baka.)

BAKA: Teru ste one mekotu rekli?SNOBOK: Onu na Rebru, kuma Jaga.BAKA: Na Rebru! More!OTAC: Kak sad more?

67

BAKA: More, to je moj osebek i to bum ja Janice dala za uspomenu.

SNOBOK: Vi ste pošteni i prepošteni ludi. MAMA: Martin, dej je nekoj reči.OTAC: Koj da je velim, si čula da je to nejni osebek.MAMA: Ti se se znaš dogovoriti.OTAC: Dobre, još to, ali više niš. SNOBOK: Koj se zemle tiče! Sem štel pitati, je li bu Janica

dopelala singericu?MAMA: Bude, mašinu smo još lani kupili, kak da smo znali.SNOBOK: Ak je tak, onda je se v redu.OTAC: (pruža ruku snoboku) Dogovoreno!BAKA: (plače) Joj, Janica, kak me buš ostavila!MAMA: Najte tuliti!OTAC: Dejte, mamek, čkomite. Im nejde prek sveta, išla bu tri

hiže dale od nas.BAKA: Sene bu nas ostavila!SNOBOK: Kumica draga, najte se plakati, sad bute dobili i nukeka,

pak po času prenuke. Se za to ne treba plakati.OTAC: Praf velite! Kata donesi još vina!

(Nazdravljaju.)SNOBOK: Mi bi sad morali iti dimo.MAMA: Da neste nekoj zabili?SNOBOK: Da ne bi vi mislili kak smo mi prevaranti, dali bumo

kaparu. Jožek dej peneze!JOŽEK: Tu su dvije hilade jezerač. (Daje novac Janici, Janica

ocu.)OTAC: Dejte si još spijte kupicu vina.SOBOK: Kume, fine vam je vine.JOŽEK: I moj japa ima fine, da bi ga anđeli pili.SNOBOK: Kesne je, mi bi morali iti dimo. Diži se, Jožek, im nesi

tu korenje pustil.JOŽEK: Idem!

68

SNOBOK: Deca, krščanski nauk v ruke, če ga ne znate.JANICA: Ja se ne moram vučiti, znam se napamet.SNOBOK: Znate da je naš župnik ošter. Da se nete osramotili!JOŽEK: Najte se vi za to brigati.

(Snobok se rukuje sa svima, isto tako i Jožek.)SNOBOK: Laku noć i najte niš zameriti!OTAC: Laku noć, nemamo koj!SNOBOK: (okreće se na vratima) Kad dojdu greblice, onda se

bute detalne dogovorili.

2. dio

(Za stolom Janica pegla, baka hekla, ulaze otac i mama. Mama u ruci nosi laticu.)

MAMA: Janica, koj još nesi gotova?JANICA: Sad bum!

(Ulaze greblice: mladenčeva mama Bara i kuma Franca.)

ŽENE: Falen Isus i Marija!OSTALI: Navek falen!FRANCA: Viš Bara, kakvu buš vrednu snehu dobila.BARA: Toga mi je i treba. Sem se već razdrla, pak mi bu pomoć

dobre došla.MAMA: Kume drage, dejte si sedite!

(Janica sprema peglu i nosi veš u sobu vraća se sjeda kraj peći i našiva.)

BARA: Draga prijatelica, donesla sem vam kuglof da probate.MAMA: Fala! Niste trebali!OTAC: Dej, Kata, ponudi žene z nečem!

69

MAMA: (nosi loparke) Drage žene dejte probajte! Sem vu krušne peći pekla kruh, pak je Janica složila loparke da se male zasladimo.(Žene uzimaju i jedu.)

BARA: Jako su fine. Vidi se da vaša Janica zlatne ruke ima, ali i moj Jožek je sake fale vreden. Je l’ tak kuma Franca?

FRANCA: Je, istina živa, on vam nigdar nije zabadof. BARA: Smo ga i sat ostavile vu poslu.OTAC: Koj takvoga dela?BARA: Slaže meklu od sirka.MAMA: To bi i mene treba. Moja se je tak podrla.BARA: Za to se najte sekirati, bum ja rekla Jožeku, pak i vam

jenu složi.BABA: Je li morti zna šibnate delati? Mene bi treba za dvorišče

zmetati.BARA: Kak ne bi znal! Kulike je već napravil. Onda bum rekla

naj složi i jednu šibnatu.(Franca prilazi Janici.)

FRANCA: Koj to našivaš Janica?JANICA: Stolnak.FRANCA: Krasni je, odi Bara glet.

(Bara prilazi. Mama nosi našiv.)MAMA: Drage kume, sad bute vidle kakve vredne roke ima

moja Janica.BARA: Jako lepo!FRANCA: Ova mi se muštra jako dopada.MAMA: Još je tam vu sobe puna škrinja.OTAC: Bute to se zamastile, ote za stol pak si bumo spili

kupicu vina.FRANCA: More, kum Martin, baš sem nekak žejna.

(Nazdravljaju.)BARA: Da ne bi pozabili po koj smo došli. Štele bi se tu vu

vaše poštene hiže dogovoriti gda bi odredili gosti.

70

OTAC: To se vi žene med sobu dogovorite, ne bi se štel mešati, čim prije to bole.

BARA: Prijatelica draga, koj vi velite gda bi mogle gosti biti?MAMA: Če se mene pita, moreju već drugi mesec, mi smo zo

sem spremni.BAKA: Praf veliš, nete čekali do leta. Znate kak se veli, letne

gosti i zimski mački, niš ne volaju.(Smiju se.)

FRANCA: Dobre velite, kuma Jaga. V letu si čovek jemput otanca i već je jutre.

BARA: Ja mislim da bi bile najbole vu veljače, do onda je još dva meseca se bi se stigle napraviti. Ja sem već gledela vu kolendar. Petnajsti je vu sredu, če bi vam tak pasale.

MAMA: Čekajte da vidim na kolendaru. Martin, si ti ovo črčkal?(Prilazi otac.)

OTAC: To nam je termin prasice za sprasiti.MAMA: Je, onda nemre! Jedine ako bi vam pasale dvadeset

drugoga.BARA: Koj se mene tiče more i dvadeset drugoga.MAMA: Pri vam vu sredu, pri nam vu četrtek.OTAC: A vu pandelek ormarovo.BARA: Dobre, ja bum poslala kuma Miška i Jožeka, pak naj

otidu z Janicu na zapis.OTAC: Ne smeju dugo čekati, mora je župnik tri put vu cerkve

ozvati.BARA: Još bi štela znati kuluko prvičof kanite dopelati. Da

znam kuliko tajnerof posodim.MAMA: (broji na prste) Moj brat i nevesta, kuma Ruža i Matek,

šogor Ivek i Mara. Računajte krej deset ludi.BAKA: Kata, naj mene zabiti!MAMA: Kam se vi spremate, ste betežni.

71

BAKA: Sad sem betežna kad treba na prviće iti, a kad treba purane pasti, onda sem zdrava.

MAMA: A gdo bu hižu čuval i odojke?BAKA: Ja bum dobila kumu Maru pak bu ona na gospodarstvu.

Kak ja ne bi išla na prviče? Mi se jemput nučica ženi.OTAC: Najte se svaditi! Če očeš iti, pak onda odi.MAMA: Ti se se znaš dogovoriti.BARA: Dobre, tak da znam, da bu dosta mesta. Kam bi sram

dela če si ne bi imeli ludi kam sesti.FRANCA: Sega bude dosta i jesti i piti, niš se najte bojati. Jedva

čekam gda to bu. Tak se veselim kak bumo tancali.BARA: (diže se ) Se smo se lepo dogovorili. Morale bi iti, sem

se kanila još do kume Treze navrnuti. Bi ju prosila za kuharicu.

MAMA: Ja sem to več obavila. Obečala mi je strina Šofka da bu mi diganjke spekla i kuhala.

BARA: Odi, kuma, idemo!MAMA: Dejte si još loparke zemite!FRANCA: Ja bum još jenu zela!ŽENE: Lafku noč!UKUČANI: Zbogom!

3. dio

(Žene odlaze, pjeva se pjesma “AJDEMO DOMA” svjetlo se gasi, zatim pali. Ulaze snobok i mladenec, mladenec u ruci nosi rakiju.)

SNOBOK I MLADENEC: Falen Isus i Marija!OSTALI: Navek falen!SNOBOK: Koj Janica nije spremna?

72

OTAC: Odi, Kata, po Janicu! Došel je mladenec, treba iti na zapis. Dejte sedite, Janica bu taki gotova.

SNOBOK: Dejte, kume, kupicu! Bute probali kakvu smo vam finu rakiju donesli.(Otac nosi čaše, nazdravljaju.)

OTAC: Prava je! Ta ti dušu zgreje.SNOBOK: Ja bum još jenu, vane se je pozimele pak se bum male

zgrel.OTAC: Buš ti Jožek još jenu?JOŽEK: Ne bi, fala! (Dolazi Janica.)JANICA: Falen Isus!SNOBOK I JOŽEK: Navek falen!

(Jožek prilazi Janici.)JOŽEK: Janica, si se spremila?JANICA: Jesem!SNOBOK: Deca, če ste spremni, idemo mam, nemo se dugo

mudili.OTAC: Bute si još jenu putnu spili?SNOBOK: Koj se mora ni teško nije, dej onda još jednu.JOŽEK: Ja ne bi, fala!SNOBOK, JOŽEK I JANICA: Laku noč!OSTALI: Laku noć!

4. dio

(Ulaze djevojke i pjevaju “ZBIRAJTE MI MAJKO, ŠKRINJICE”. Slažu rubeninu, zatim ulazi mladenec, snobok, mladenčev otac Štef i svatski česnik.)

SNOBOK I OSTALI: Falen Isus i Marija!MAMA: Navek falen!

73

( Snobok u ruci drži nacifranu kokoš, otac od mladenca barilček.)

SNOBOK: Kuma Kata, ote bliže! Primite ovaj dar koj smo vam donesli. (predaje kokoš) Naj bu živo za živo.

MAMA: Lepo fala! (Odlazi.)OTAC: Dobre došli, dragi prijateli!ŠTEF: (rukuju se) Prijatel Martin, donesli smo of barilček, da

probaš kakvoga mi vina imamo. (predaje ocu)OTAC: Dečki sedite!

(Sjedaju oko stola, dolazi kum Matek.)MATEK: Dečki, Bog dej dober večer!OSTALI: Bog dej!SNOBOK: O Matek, si i ti tu?MATEK: Im je denes ormarovo. Pak me je pozval kum Martin da

mu pomorem. Borme, škrinje su teške, pune sakakve cifraste rubenine.

OTAC: Dečki, dejte si spijte.(Svi piju i nazdravljaju.)

ŠTEF: Koj veliš na ovo kaplicu, prijatel Martin?OTAC: Nemrem reči, prava je, ali sad bute i moju probali.

(Nosi vino i nalijeva.)SVAT: Dobre vinčeko! (Diže se, odlazi među cure.)ŠTEF: Fina kaplica! Treba ju trošiti.MAMA: Troši ju on i preveč!OTAC: Ti, Kata, ne znaš drugo nek brundati.ŠTEF: Tak baš i moja bavi!

(Otac zapjeva “NAJ BABA BRUNDA”, svi pjevaju.)MAMA: Če tak nastavite, bute se stvari pogubili do mladenca.SNOBOK: Dečki, ima žena praf! Bumo si još jene popili, pak

idemo na posel. Gde su te stvari?MATEK: Čekaj, Miško! To su se vredne i fine stvari. One imaju

svoju cenu.

74

SNOBOK: Nesem rekel da nisu vredne. Reči kuliko očeš penez i koj se nudiš.

MATEK: (diže se i kaže rubeninu) Vište ludi kakvi su to ručni radi, cifrasti vanjkuši, k tomu još ormari, postele i mašina singerica.

SNOBOK: A krava?OTAC: Po kravu dojdite zutra jutre da ju šte po kmice ne

vrekne, pak bute rekli da sem vam lošu kravu dal.MAMA: Bormeš Pisava je fina krava, daje petnajst litri mleka

na podoju.SNOBOK: (obraća se Štefu) Koj ti na to veliš?ŠTEF: Slažem se, vjutre ja pošlem Imbreka po kravu.SNOBOK: Sad smo se dogovorili i koj velite kulika je cena?MATEK: Za celu otpremninu tri hilade jezerač.SNOBOK: Koj očete z nas kožu zguliti? Najte biti tak lakomi.

Mislim da bi bile poštene dvije hilade jezerač.MATEK: Najte z nas bedaka delati! To je vredne pune više nek

sem rekel. Pustil bum vam još petsto jezerač i niš više.

SNOBOK: More kume, dve i pol hilade jezerač. Dej, mladenec, snemi peneze.(Mladenec plača, Matek uzima novac i daje ocu.)

MATEK: Nek vas voda nosi, jeftine ste prešli kak nigdar.SNOBOK: Koj kukate, em ste lepe peneze dobili.ŠTEF: Je li ste se vredili?OSTALI: Jesmo!SNOBOK: Dejte nam natočite još kupicu vina pak idemo dimo.

(Otac toči, svi piju. Dolazi Janica, prilazi svat.)SVAT: Dragi prijateli, ja vas lepo prosim da bi ovu tičicu lepo

zutra nacifrali, na glavu joj krunu deli, pak se bumo zutra ž nju štimali. I mi se bumo lepo nacifrali i si skup veselili. Živeli!

SNOBOK: Mi bi sad morali iti z vaše poštene hiže. Imamo pune posla još za napraviti.

75

MATEK: Ote dečki, jer nas se skupa zutra čeka veliki posel.SVATI: Zbogom, bez zamere!OSTALI: Zbogom!

5. dio

(Scena - seljačka soba, stolovi i klupe, mladenka sjedi, žene ju uređuju.)

MAMA: Janica, dobre pazi da prva zagledaš mladenca, da buš gazdarica pri hiži.

BAKA: Lepa moja, ti se porini i prva zajdi vu hižu. Ako to ne napraviš, bar mu na nogu stani, onda buš sikak gazdarica.(Čuje se muzika.)

DJECA: Idu, idu!(Muzika dolazi na pozornicu, pred njih izlazi domaći japica kum Matek.)

DOMAČI: Ljudi, koj vas je donesle pred ovu poštenu hižu?SVATSKI: Falen Isus i Marija! Gospon domači japica, mi smo

čuli takov glas da su Isus i Marija pri vas.DOMAČI: Amen, Bog, to je lepi glas.SVATSKI: Glečte, dragi prijatel! Mi vam tu imamo jenoga goloba

teri bi štel svoje gnezdo sviti, ali mu vu tom poslu pomoč treba.

DOMAČI: A koj ste onda sim došli?SVATSKI: Čuli smo da pri vaše poštene hiže živi jedna golubica

teru bi naš golob rad vu svoje gnezdo otpelal.DOMAČI: Imam ti ja pone tičic, ali ne znam tera je prava.SVATSKI: Vi nas pustite vu hižu, pak si bu ju naš golob sam

zobral.DOMAČI: Bum vam ja dopelal da mi ne bi vu hiži kakvoga kvara

napravili.

76

SVATSKI: Dejte!(Domači dovodi stariju ženu.)

DOMAČI: Je li bi to ta tičica bila?SVATSKI: Nije loša, ali te je već perje opale, drugu nam dopelajte.

Imamo mi tu jednoga starešega mužikaša pak bi nju nemu dali. (Domaći dovodi djevojčicu.)

DOMAČI: Glejte kak je ova lepa.SVATSKI: Nemrem reči, lepa je. Samo je premlada.

(Japica dovodi mladu - svatovi juškaju, mladenec predaje buket i poljubi mladu)

SVATSKI: Ta je prava! Pustite nas sad vu hižu.DOMAČI: Pune vas je, gdo bu za tulike ljudi odgovaral?SVATSKI: Ja odgovaram za tu veselu družinu.DOMAČI: Če je tak, ote nuter! A vi mužikaši, kak se to držite?

Kak da vam je pura kruh zela. Vudrite jenu!(Svi ulaze i sjedaju za stol, djevojke stavljaju kitice.)

DOMAČI: Ja bi štel reči par reči našim dragim mladencom.(Svi ustanu.)

DOMAĆI: Dragi Jožek, starcov vrednih i poštenih! Našu Janicu predajem vu ruke tebi da ju nigdar pozabil ne bi.

Da buš veren joj hranitel i od sakog zla branitel. Da buš joj kak japa brižni, gda stupite vu zakon hižni. Z ove hiže otpravlam vas kak dečka i deklu, a vrnuli

se bute kak muž i žena. Da bi taj put prešel v redu, ja određujem za svatskoga česnika našega Iveka. Od sad on odgovara za naše mladence i celu svadbenu svitu.

SVATSKI: Ja se zafalujem na ukazanom poverenju i štel bi reči par reči. Vu ime našega Jožeka Janičinem starcom fala budi kaj su ju otranili kak pravi ludi. Dragi mladenci i ostali svati, čeka nas još dalek put, pak vas molim da si natočite kupice, da si popijemo za naše mladence. Živeli!( Muzika svira “MNOGO LETA SRETNI BILI”.)

77

DOMAČI: (Svetom vodom sveti mladence.) U ime Oca i Sina i Duha svetoga, a amen bu rekel dragi

Bog gda bu negva sveta vola. Gdo bi štel vaše pute zasesti, dej mu se Bog na se strane sveta rastepsti.(Muzika svira putnu, svatovi odlaze.)

6. dio

(Žene slažu stolove i nose kolače, pjeva se “SUNČECE JE NA ZAHODU”. Kroz dvoranu ulaze mladenci, dolaze pred domačeg japicu.)

DOMAČI: Falen Isus i Marija! Ludi otkud idete i koga to pelate?SVATSKI: Gospon domači, otpravili ste nas na dalek put. Tam smo

otpelali dečka i deklu, a dopelali smo muža i ženu.DOMAČI: Ako ste se vredili kak se šika, ote vu hižu.SVATSKI: Jesmo!

(Svatovi ulaze, pleše se drmeš, zatim sjednu za stol.)DOMAČI: Dragi mladenci i kičeni svatovi, mene je pripala ugodna

dužnost da se s par reči obratim ovom preštimanom društvu. Ovde smo se stali da uveličamo ovaj svečan dan za naše mladence. Oni su denes prisegli na križu da se budu poštivali i radi imeli, dok ih smrt ne rastavi.

Prosimo sad dragog Boga, naj med nimi vlada sloga. Dečica im zdrava bila, a hižica navek mila.

Gospodarstvo nek im cveta, v sreći živeli puno leta. S prijateli dobri bili, zlo i dobro delili.

Prosim lepo se skupa da si natočite kupice, da si spijemo jednu za naše mladence. Živeli!

78

Sad si lepo si skup sedite, a naše vredne sukačice pripravile su sakakve specijalitetof. Pak nek ide večera na stol!(Žene nose jelo i juškaju.)

DOMAČI: Prije nek bi išli k večeri, prosim naše mužikaše da po našem starom katoličkom običaju odigraju “ZDRAVO MARIJO”(Muzika svira svi pjevaju, zatim sjednu i večeraju, za to vrijeme mužikaši pjevaju, međusobno nazdravljaju, kad večere završi, domači japica obraća se muzici.)

DOMAČI: Sad bi prosil mužiku nek odigraju jeden valcer, za naše mladence, bumo vidli da ne bi mlada bila šepava.(Muzika svira, mladenci plešu. Dok mladenci plešu, svatski česnik gleda da nije mlada šepava. Kad ples završi domači nosi dvije čaše, jednu daje mladencu.)

DOMAČI: Dragi Jožek, primi ovu kupicu i nazdravi zdravicu, ali da ne bi nazdravlal sam, dodelili ti bumo tvoju ženu Janicu.(Janica uzima čašu.)

MLADENEC: Ja se zafalujem u svoje ime i u ime moje žene Janice. Vi ste pili vu naše zdravlje, mi bumo vu vaše.(Piju, poljube se, mladenec plaća muziku i plešu.)

DOMAČI: Imamo tu pratioca našeg dragog mladenca, devera Karleka. Da on ne bi živel sam na svetu, dodelili mu bumo pocnoš Veru. (Daje im čaše.)

DEVER: Drago društvo i kičeni svatovi! Ja se zafalujem u svoje ime i u ime moje dodelene družice. Vi ste pili u naše zdravlje, mi bumo u vaše. Živeli!(Piju, poljube se, dever plaća muziku i plešu.)( Svi sjedaju za stol, domaći nosi nakolenče i stavlja ga mladenki u krilo.)

DOMAČI: Primi ga Janica! Naj bu prvo muško!

79

(Janica prima dijete, daje mu jabuku, mali sjedi neko vrijeme i ispod stola izađe, za to vrijeme na vratima stoje bokci - to su zamaskirane kuharice.)

DOMAČI: Kakve su one spodobe na vrati?(Muzika svira, ulaze bokci, jedna u ruci ima šeflju, druga mličenjak, treča pernicu, a četvrta kuhaču - šeflju daju domačem japici, on skuplja novac od svatova i stavlja u šeflju, za to vrijeme bokci plešu drmeš. Japica novac daje kuharici, a ona muzici, muzika svira, bokci plešu, dečki ih razdvajaju bokci odlaze, dolazi mužikaš s tanjurom.)

MUŽIKAŠ: Kume, strine, vujne, nosite debele gujne! Sad bute platile se koj ste denes pojele i popile.(Odlazi k mladenkinim roditeljima, stavlja dar na tanjur.)

MUŽIKAŠ: Falen Isus i Marija, gospon svatski česnik!SVATSKI: Navek fale vreden, gospon veselnik!MUŽIKAŠ: Ovo je jen lepi dar teroga je gospodin Bog dal. To

daruju našu gospu mladu i našega gospona mladoga otec i mati.

SVATSKI: Lepo fala od gospe mlade i od gospona mladoga.(Mužikaš nosi darove od krsnih i firmanih kumova i ponavlja isti tekst, pjeva se “OJ MAMICA, OJ TATICA!”, kad završi sa darovima, odlazi s tanjurom nasred sobe.)

MUŽIKAŠ: Sad kad smo mladencom pribrali dara, da vidimo koj se bu rodile: sin ili čer.(Kotrlja tanjur tri puta, ako tanjur pada na lice, onda bude kćer, ako naopako onda bude sin.)(Muzika svira svi plešu.)(Mužikaš nosi oko vrata ručnik i udara laktima po vratima, dolazi ispred mladenaca.)

MUŽIKAŠ: Ja visim i mislim na gospu mladu.

80

(Mladenka prilazi mužikašu, on joj stavlja ručnik oko vrata i poljubi je, zatim plešu, mlada poziva mladenca i stavlja mu ručnik.)

MLADA: Ja visim i mislim na svega Jožeka.(Poljube se i plešu, mladenac poziva podsnoš.)

MLADENAC: Ja visim i mislim na podsnoš Veru. (Poljube se i plešu, podsnoš poziva devera.)

VERA: Ja visim i mislim na devera Karleka. (Poljube se i plešu, Karlek poziva kumu Francu.)

KARLEK: Ja visim i mislim na kumu Francu.(Poljube se i plešu.)

FRANCA: Ja visim i mislim na mužikaša Iveka.(Stavlja ručnik mužikašu oko vrata, poljube se.)

MUŽIKAŠ: Ja visim i mislim na tri kupice vina. Prva je za naše drage mladence. (Ispija.)

Druga je za celu svadbenu svitu. (Ispija.) Trejta je za mužikaše, teri su se ovu večer fest nadelali.

(Ispija.)SVATSKI: Ljudi, im se vani dani! Idemo van!

(Svi prilaze rubu pozornice, sviraju “ZORJA JE ZORJA” pleše se pod most, pije se rakija i liker, svi se vraćaju na mjesto.)

DOMAČI: Draga Janica, došel je čas da napustiš svoj rodni dom. Da ostaviš oca, mater i babicu teri su za te celi život skrbeli i vu katoličke vere te odgajali.

Vu nove hiže budi vredna i poštena kak si navek bila. Poštivaj muža i negove starce kak si i svoje do sad poštivala. Draga Janica, za su tvoju dobrotu, naj te navek prati sreča vu životu.

Živeli!(Muzika svira, “MNOGO LJETA SRETNI BILI”, pjeva se “ZBOGOM SELO”, svira putna, Janica se oprašta sa roditeljima i bakom i svi odlaze s pozornice.)

81

82

GOSPODAR JE ZVONEL

Likovi:

Ladislav Kerečkenji, vlasnik Zelingrada Katarina Kerečkenji, Ladislavova žena Jula, kuharica Miško, sluga, Julin muž Jurek, konjušar Eržika, sluškinja grofica Tahi

83

U zelinskoj gori, nalaze se ruševine “trdoga grada” - Zelingrada. Stari spisi svjedoče o burnom životu unutar zidina. Djelić te atmosfere dočaran je ovom predstavom.

PRVI ČIN

(Na sceni stol i stolice. Ulazi kuharica i gleda u lonac. Ulazi sluga.)

MIŠKO: Jula, koj finoga kuhaš? (Sjeda za stol.)JULA: Sakojake špecijalitete. Tu se kuha srneči gulaš, vu peći

se peče odojek i jedna guska.MIŠKO: I vol se na ražnu vrti.JULA: Točne tak!MIŠKO: Za miloga Boga, šte bo to se pojel?JULA: Kak ne bi pojel! Im naš gospodar sam poje frtal guske

i šunku od odojka.MIŠKO: Imaš praf, če mu bu i dosti, još bu sigurne pojel i komad

vola, lakomec jeden.JULA: Očeš si ti pojesti gulaša? MIŠKO: Dej mi male nameči, sem tak na tešču dušu da bi se

mogel pričestiti.JULA: Evo, mam ti namečem. (Jula stavlja gulaš.)MIŠKO: Deni mi male gusteše, samo se požuri, moram iti vine

natočiti prije nek nam dojdu gosti. Je li ti znaš šte bu došel?

JULA: Grof i grofica Tahiji z Stubice i Marko literatuš dojdu na obed, a kapetani Lenković i Alapić na večerju.

MIŠKO: Su to morti oni kapetani koj su pobedili Turčine pri Svete Jelene?

84

JULA: Jesu, skup z našem gospodarom Ladislavom. Rekel je gospodar Ladislav da je to bila borba na život i smrt.

MIŠKO: Naj reči! Tak su opasni ti Turčini. A otkut su došli?JULA: Gdo to zna otkut su došli. Veliju da su jako opasni.

Pred sobu se kuriju i žene silujeju. Pripoveda se koga oni zarobiju, saki završi na kolcu.

MIŠKO: Kak misliš na kolcu?JULA: Tak, lepo čoveka natekneju na kolec.MIŠKO: Kak odojka?JULA: Baš tak! (križa se) Nedej Bog, da bi sim došli.MIŠKO: Kak bi došli kad su je naši pobedili. Teri su mrtvi oni

nedu došli, a živi su dali petam vetra.JULA: Pusti Turčine, reši se bumo nekoj drugo spominjali..MIŠKO: Koj si rekla da i literatuš dojde?JULA: Bu došel na večer pojezije.MIŠKO: Koj bu na pojezije delal?JULA: Mulec jeden, baš niš ne znaš, pesme bu čital.MIŠKO: Onda si mogla tak reči. Im ja znam koj je pojezija.JULA: Vraga ti znaš!MIŠKO: Sad poslušaj moju pojeziju. To je mene moj dedek

vučil.(Miško se penje na stolac.)

JULA: Jesi ponorel, očeš nakel opasti.MIŠKO: Dobre poslušaj! JULA: Ajde reči, da i to čujem.MIŠKO: (Stane na stolac i recitira.) Vlast je navek takva bila,

krf je slugom ona pila, Gospodar je porez bral, sluškinjami lepo spal.

Če se narod v bunu hiti, dobil bude još po riti. Gospodara treba krasti, da čim prije zide z vlasti.

85

To ti je pojezija!JULA: Nedu oni čitali takve bedastoče, nek spometne

pesme.MIŠKO: A taj Stubice, bu i taj nekoj čital?JULA: Koj bi čital, nega je naš gospodar pozval zate koj oče

od nega kupiti nekakov posed z bistričke strane. Znaš da Judita ide zamuš za bana Franju Frankopana pak mora Ladislav veliki miraz dati.

MIŠKO: A literatuš je tu kak bi rekli radi bolšega štimunga.JULA: Nekak!

(Ulazi Jurek.)JUREK: Dobre jutre! JULA I MIŠKO: Dobre jutre!MIŠKO: Odi, Jurek, sedi. JUREK: Bum si sel, tak sem se već dosta nadelal.MIŠKO: Je li si vu štale se zgotovil?JUREK: Jesem konje sem naranil, stimaril, štalu zosnažil i došel

sem na fruštik. Koj ima dobroga za pojesti? Fine diši, prek van.

JULA: Kuham srneči gulaš za gospodu, očeš da ti namečem?JUREK: Oču, kak ne bi štel, samo če imaš dosta.JULA: Kak ga ne bi bile dosti, im su jobagioni donesli veliku

srnu. Celu sem ju porezala vu gulaš.JUREK: Onda nameči, naj škrtariti!JULA: Gda sem ja bila škrta? Vas navek fine ranim.

(Jula stavlja gulaš i daje Jureku.)JUREK: Fine je, nedu si samo gospoda brade mastili. A gde je

Eržika? Koj ona ne bu jela?JULA: Sigurne još postele slaže pak bu posle došla.MIŠKO: Je, more biti, videl sem gazdaricu Katarinu odjahati na

konju, a gospodar sigurne još spi.JUREK: Morti z Eržiku postel popravla i plafte nalači. (Smiju

se.)(Ulazi Eržika.)

86

ERŽIKA: Dobar jutar! Mene poslala doručak gospodara Ladislava.(Smiju se.)

JUREK: Eržika, Eržika, je li se buš jemput nafčila govoriti. Se ne veli gospodara nek gospodar.

ERŽIKA: Nentudom!MIŠKO: To našemu gazde nije važne. Če menje razme za njega

bole.JULA: Pustite ju na miru. Koj vas briga kak govori.ERŽIKA: Ti što kuhati marha huš.JULA: Ja te ne razmem koj si povedla.ERŽIKA: Mu! (pokazuje rogove)JULA: Nije govetski, srneći je. (Jula pokazuje velike rogove.)ERŽIKA: Igen, sarvaš huš!

(Jula daje pladanj s hranom Eržiki. Čuje se zvono.)JULA: Koga vraga zvoni! Na, nesi mu! A onda se ti vrni na

gulaš.(Eržika potvrdno klima glavom, zatim odlazi.)

ERŽIKA: Kesenem!JUREK: Od gda je Eržika došla k nam, naš gospodar se je male

prisukal. Nije više onak debel kak je bil. Sa je vraža ta Mađarica.

MIŠKO: Znaš kak se veli - de ima grma ima i lada. Tu si naš Ladislav brke masti.

JUREK: Bi si i ja rad omastil, ali nemrem dojti na red.JULA: Mene je žal naše gospodarice, nije lepo da ju tak muž

vara.MIŠKO: Najprije z sluškinju Ružu, teru je gazdarica poterala, a

sad opet z Eržiku. Če bu to Katarina doznala, joj mene, kakvoga bu vraga.

JUREK: Ništa ne bu z toga. Katarina se je spametila.MIŠKO: Znači nije više lubomorna?JUREK: I te kak je lubomorna.MIŠKO: Si rekel da se je spametila.

87

JUREK: Spametila se je, pak mu lepo vrača na istu felu.JULA: Kak mu vrača?JUREK: Nabija mu roge. Naš gospodar je postal veliki

rogojna.MIŠKO: Naj toga povedati, baš bi rad znal s kem mu roge

nabija?JUREK: Z lituratušom Markom!MIŠKO: Posednikom z Berislavca?JULA: Teri bu denes došel čitat pojeziju.JUREK: Točne s tem! JULA: Za pet ran boži! Nemrem to veruvati.JUREK: Nesem ni ja mogel dok nesem videl.MIŠKO: Koj si videl, dej brže poveč?!JUREK: Se sečate dok je vranec bil betežen…MIŠKO: Kak se ne bi sečali. Koj je bile dale?JUREK: Kad je prizdravel sem mislil da bi mu dobre došel

friški zrak pak sem ga zajahal i otišel ž nim na špancer. Nesem ga silil, da ne bi pak zbetežal, prek pomale smo išli.

MIŠKO: (hvata se za glavu) Šte te pita za kojna, naj odugovlačiti, dej povedaj dale.

JUREK: Naj me motati, se strpi da ti povedam. Po šume smo se špancerali, tičeki su nam pevali… Bil je lepi dan. Sonce je tak jako grele da nesi mogel sline pregutnuti.

MIŠKO: Joj mene, a dej povedaj! Naj okolišati!JULA: Dej čkomi, naj v miru poveda.MIŠKO: Nemrem se strpeti.JUREK: Kak sem rekel, ja sem bil žejen, pak sem svezal konja

i spustil se na izvor da bi se vode napil. Kad sem došel blizu, videl sem gazdaričinu kobilu kak se pase. Odma me je nekoj presekle.

JULA: A zakoj?JUREK: Sem mislil da je sirota s konja opala.JULA: I je li opala?

88

JUREK: Je, samo nije s konja.MIŠKO: Pak niš ne razmem, no dej jemput poveč!JUREK: Sad ti bum povedal. Male sem poslušal i čul sem

nekakve čudne zvuke i šuškanje. Kad sem došel bliže, imel sem koj videti. Dobre da sem zdrav pri srcu.

MIŠKO: Koj si videl, reči?JUREK: Naša gazdarica je ležala na zemle, noge su je po zraku

mahale, a na gazdarice Marko literatuš.JULA: Bože mi se smiluj. (križa se) Na gole zemle?

(Jurek se diže i oponaša situaciju - Miško i Jula gledaju.)

JUREK: Nije baš na gole, na Markovom kaputu.MIŠKO: I koj je onda bile?JUREK: Koj bi bile? Jen čas sem gledel, a potom se vrnul

dimo.MIŠKO: Mulec jeden, dimo si se vrnul. Takvoga bedaka još

nesem videl. JULA: Nemrem to veruvati. Da se nesi zmislil.JUREK: Nesem, to vam je živa istina, kad vam velim.MIŠKO: Da sem bar ja to videl.JULA: Koj bi ti gledel?MIŠKO: Se do kraja.JULA: Kad bi ti mene tak varal, ja bi te mam za glavu

skratila! MIŠKO: I to bi štel videti.

(Jula drži Miška za glavu i nož mu stavlja ispod vrata.)

MIŠKO: Jula ki ti je vrag, znaš da ja tebe ne bi nigdar fkanil.JULA: Koj si male prije rekel?

(Ulazi Eržika. Kad ugleda prizor, počinje vrištati i padne joj pladanj iz ruke.)(Dotrči izbezumljen Ladislav.)

LADISLAV: Što se ovdje događa, zašto vrištiš Eržika?

89

ERŽIKA: Jula reže Miška vrat!LADISLAV: Jula, reci što je bilo?JULA: (naklanja se) Velemožni gospodaru, ja se duboko

ispričavam ako smo vas splašili. Ja vam bum povedla koj je bile. Moj muš Miško došel je na fruštuk, obrit i priređen kak se šika, kak je i red jer nam denes dojdu gosti.

LADISLAV: I zbog toga ti Mišku stavljaš nož pod vrat?JULA: Čekajte, nesem do kraj povedla. Ja sem Miška

previžiterala, je li se je dobre priredil i onda sem vidla da se nije dobre podbril. Na vratu mu je jena glaka ostala. Da se ne bi išel dimo brit, ja sem mu ju z nožom odrezala. Je l’ tak, Jurek? Ti si svedok.

JUREK: Točne tak, ja sem svedok.LADISLAV: I zbog jedne dlake toliko panike.JUREK: Nije baš radi jene, radi više ni.LADISLAV: Ništa ne razumijem, ali nije važno. Reci Jula je li gulaš

gotov i meso pečeno? Gosti samo što nisu stigli.JULA: Gulaš je pri kraju, a mese bum sad snela z peći da se

oladi, nemrem ga vručega rezati. Jedine je vol još na ražnu.

LADISLAV: Što je s volom? Zašto nije pečen?JUREK: Milostivi gospon jobagioni su kesne došli z Črečana.

Dopelali su tri vola, dvije krave i tri teleta. Zaklali su najdepšega vola i deli ga na ražen i sad ga Imbrek i Luka vrtiju.

LADISLAV: Za koliko će vremena biti pečen?JUREK: Taki, morti već za pol vure. LADISLAV: Čim ga izvade s ražnja, donesite mi potkoljenicu da si

prezalogajim.JULA: Milostivi gospon, bute usluženi. LADISLAV: Primite se posla, jer ne želim nikakvih propusta, ovo

mi je važan posjet. Koliko je sati?(Eržika i Miško odlaze.)

JULA: Još male pak bu jedenajst.

90

LADISLAV: Gdje je Katarina tako dugo? Mislim da malo pretjeruje s tim jahanjem.

JUREK: Jaše, jaše, tak je paše!LADISLAV: Jurek, što si rekao?JUREK: Milostivi gospon, štel sem reči da naše preštimane

gazdarice Katarine paše friški zrak. Kad got dojde z jahanja, črlena je vu licu i vesela pri srcu.

LADISLAV: Imaš pravo, to sam i ja primijetio. Jahanje ponekad čini čuda.

JUREK: Je istina velika se čuda tu događaju.LADISLAV: Dobro, idem se sada urediti da u punom sjaju dočekam

goste. (Odlazi.)JUREK: Idem i ja pomoći Mišku vine točiti. (Odlazi.)JULA: (viče) Eržika!

(Dolazi Eržika.)JULA: Odi jest!ERŽIKA: Nemerem! Iti gospodara morati prati, pak mu gače i

odelo dati.JULA: Dok se on okuple, ti si male poječ. Koliko šefli da ti

denem?ERŽIKA: Ket!JULA: Reci kuliko, da te razmem.

(Eržika kaže dva prsta.) JULA: Dobre, razmem dvije šefle.

(Čuje se zvono.)JULA: Odi, odi već presvetli zvoniju, buš posle jela. Treba mu

sigurne pleča oprati.(Eržika odlazi)

JULA: Samo da gazdarica ne dojde, onda bu vraga.(Dolazi Katarina.)

KATARINA: Je li tko pitao za mene?JULA: (naklanja se) Dober dan! Milostiva gazdarice, pital je

gospodar Ladislav.

91

KATARINA: Zar je tako rano ustao?JULA: Znate da vam denes dojdu gosti, pak se mora vrediti.

Bormeš i ja moram iti mese sneti s peći.(Dolazi Jurek, nosi vino, Katarina sjeda za stol.)

JUREK: Dobre jutre, milostiva. Jeste jašili, jeste?KATARINA: Jesam Jurek uživala sam jašući.JUREK: Sem si tak i mislil.KATARINA: To je jedino što me opušta.JUREK: Je, je i mene bi opustile da imam koj za jahati.KATARINA: Kako to misliš?JUREK: Štel sem reči, da ja imam takvu kobilu kak vi, joj…

Kak bi jahal!KATARINA: Jurek natoči mi čašu vina, da se malo okrijepim. Nekako

se osjećam iscrpljeno.JUREK: Odma, milostiva! Znam da jahajne čoveka scrpi. Teroga

očete?KATARINA: Ne znam što nudiš?JUREK: Imam vina teroga su prošli teden jobagioni fkrali vu

Nespešu, a vu drugom peharu je vine koj su denes fkrali vu Kalinju.

KATARINA: Svejedno, daj bilo koje.(Jurek toči, Katarina pije.)

KATARINA: Natoči i sebi.(Jurek toči i nazdravlja.)

JUREK: Kak bi rekla naša Eržika, egešegedere! KATARINA: Sjedni Jurek! Želim te nešto pitati. Ti se razumiješ u

konje.JUREK: Istina, znate dobre da sem ja Vranca zlečil. Rečite, koj

ste me šteli pitati?KATARINA: Nešto se čudno događa s mojom kobilom.JUREK: Kak to mislite?KATARINA: Svaki dan kad se vraćam sa jahanja, ona je vidno

uznemirena.

92

JUREK: A dok idete na jahanje?KATARINA: Ne, prije jahanja je sve u redu. Baš me brine što bi to

moglo biti.JUREK: Sigurne je nekoj vidla koj ju je grde splašile.KATARINA: Ne znam, što takvoga?JUREK: Ili je morti koj čula, kakve čudne zvuke.KATARINA: Pa zar ih ja ne bi čula?.JUREK: Ne bi ni ja čul da sem bil na vašem mestu.KATARINA: Što želiš reći?JUREK: Oču reči, vi ste sigurne na izvoru vodu pili, a voda

šumi pak čovek niš okoli ne čuje.KATARINA: Je li! Kad bolje razmislim, možda si u pravu.JUREK: Jesem, sigurne.KATARINA: I što mi preporučaš?JUREK: Najte više kobile vezati za onu rašlastu bukvu, male ju

dale svežite. Morti je šum od vode v glavu dojde, pak ju to znemiri.

KATARINA: Odakle ti znaš gdje ja vežem kobilu?JUREK: Koj bi znal! To sem slučajne pogodil, zate koj je bukva

blizu izvora.KATARINA: Ne znam, što da kažem. Poslušat ću tvoj savjet.JUREK: Če smem, bi vas nekoj pital.KATARINA: Reci Jurek!JUREK: De ste na jahanju knigu zeli?KATARINA: Nećeš vjerovati, vraćajući se kući srela sam literatusa

Marka. Vraćao se iz Zagreba noseći punu torbu knjiga. Posudila sam od njega knjigu da si skratim duge večeri. Zamisli koja slučajnost?

JUREK: To vam verujem, ja sem iste par put lituratuša videl da se slučajne mota oko našega grada. Sem nakanil to i gospodaru Ladislavu povedati.

KATARINA: Za Boga, to nikako! Ladislav bi mogao posumnjati da literatus ima kakve nečasne namjere i u bijesu ga ubiti.

93

JUREK: Mene je gospodar dal dva zlatnika i rekel da moram paziti na sakoga ki dojde blizu i odma mu povedati.

KATARINA: Dobro, dobro! Ja ću ti dati tri zlatnika, a ti ćeš zauzvrat zaboraviti da si vidio literatusa Marka u blizini Zelingrada.

JUREK: Čim mi date zlatnike, ja bum mam oslepel i niš više nem videl.(Katarina daje zlatnike.)

KATARINA: Izvoliš i jezik za zube. (Katarina odlazi.)

JUREK: V redu! (Čuje se zvono.)

JUREK: Ki je sad pak vrag? Bum si još jednu popil, pak idem videti šte me treba.(Dolazi Ladislav.)

LADISLAV: Kome ja zvonim, gdje su svi?JUREK: Milostivi gospon, Jula reže mese, Miško je pri volu,

ja sem tu zadržaval gospođu dok je vam Eržika pleća prala.

LADISLAV: Zar se Katarina vratila?JUREK: Je, sad ste se ž nju krajcali. Štela vas je iti iskat, ali ja

sem ju bantuval dok ste se vi riktali. LADISLAV (razmišlja) Dobro si postupio.JUREK: I da znate, sega vraga me je spitavala.LADISLAV: Kaj takvoga?JUREK: Štela je znati, kakva je situacija z vami i Eržiku. Boji se

da ne bi zišla kak i sluškinju Ružu. Na silu mi je dala tri zlatnika i rekla da dobre pazim na vas i Eržiku i če koj sumnivoga vidim, nek je odma povedam. Ali vi znate da ja ne bi nigdar niš rekel protiv vas.

LADISLAV: Drago mi je čuti da si tako odan. Zato ću te nagraditi sa četiri zlatnika i pazi što govoriš pred Katarinom.(daje zlatnike)

JUREK: Budite bez brige, od sad bum zanemel i niš nem rekel.

94

LADISLAV: I bolje ti je! Idem sada do Katarine. A ti da si se uredio i pomogni Juli i Eržiki dvoriti goste. (odlazi)

JUREK: Evo idem se odma vrediti. (Ispija još jednu čašu i odlazi. Dolazi Jula, briše čaše i tanjure.)

JULA: Gde su si? Ja sirota moram navek najviše delati. Jula, reži mese! Jula, peri tajnere! Jula, peri pod! A Eržiku gospodar s perom po riti gladi. Dosta mi je toga. (Eržika nosi tanjure i pjevuši, Jula ljuto gleda.)

ERŽIKA: Kad sam bilo, kad sam bilo, od sedam godino…(Dolazi Jurek, nosi pehar.)

JUREK: Eržikica, koj si tak vesela?ERŽIKA: Esem! Gazda rekla dođe mužika. Jureka voliš

mužika?JUREK: Kak ne bi volel! Pri nas ludi veliju: vu se, na se i pod

se. Ali, kad je još k tomu mužika, nemre biti bole.ERŽIKA: Nemere!JULA: Da vam tak ruke idu kak jezik. Primite se posla, gosti

samo koj nesu došli. Eržika nesi tajnere.(Eržika odlazi.)

JUREK: Si čula koj veli Eržika? Gospodar je i mužiku naručil.JULA: Čula sem, kak ne bi čula. Gospodar kani prijatela

Stubice naraniti, napojiti, dobre zabaviti i od nega jeftine zemlu kupiti.(Čuje se zvono.)

ERŽIKA: Gosti došla, brže iti dvoriti!(Eržika i Jula odlaze.)

95

DRUGI ČIN

(Ista scena, čuje se zvono, Jula drijema za stolom - ulazi Ladislav.)

LADISLAV: Jula!JULA: (skoči) Koj je?LADISLAV: Je li košara spremna?JULA: Idem odma! Sad bu spremna.LADISLAV: Reci Mišku da natoči sarjevečko vino, ono je najjače,

možda ono omekša gada.(Dolazi Katarina, Jula uzima košaru i odlazi.)

KATARINA: Dragi, nemoj biti pesimist. Prepusti to ženskim čarima.

LADISLAV: Prosim te, Katarina, daj se saberi. Neću da koketiraš s tim hoštaplerom. Pravi društvo onom beskorisnom literatusu.

KATARINA: Zašto beskorisnom? (Katarina sjedne)LADISLAV: Zato jer njegove sladunjave pjesme, umjesto da očaraju,

one uspavljuju. (sjedne)KATARINA: Nisu grofa uspavale pjesme nego tvoje pretjerivanje

sa zdravicama. No tvoja ideja o jahanju sigurno će ga razbuditi.

LADISLAV: Tako je! Takve stvari meni prepusti i ne miješaj se.KATARINA: U redu, ja ostajem kod kuće, ionako moram praviti

društvo grofici.LADISLAV: Grofica je nakon obilnog ručka prilegla, a ti ćeš se,

draga moja, žrtvovati i ići sa nama na jahanje.KATARINA: Ja stvarno ništa ne razumijem. Kažeš mi da se ne

miješam u pregovore, a želiš da idem s vama.

96

LADISLAV: Tvoj je zadatak da zabavljaš literatusa.KATARINA: (začuđena) Molim!LADISLAV: Nemoj se čuditi, već mu odvraćaj pažnju. Ne želim da

prisustvuje razgovoru između grofa i mene. Najbolje je da se odvojite za vrijeme jahanja.

KATARINA: Ako baš inzistiraš, ja ću se žrtvovati.LADISLAV: To je najmanje što očekujem od tebe.

(Dolazi Jula.)JULA: Velemožni gospodaru, košara je na kojnu. Dela sem

vam nutre komad vola, šunku od odojka, diganjku od orejof i sira i pet litri vina.

LADISLAV: Reci Mišku da stavi litru rakije.JULA: Je li šlivovice ili tropice?LADISLAV: Pa šljivovice, naravno!JULA: V redu!KATARINA: Jula, grofica spava i molim vas da budete tiho, da je ne

probudite.(Katarina i Ladislav odlaze, dolazi Miško)

JULA: Dobre da si došel, odi brže donesi liter rakije i deni vu košaru.

MIŠKO: A gde je košara?JULA: Gore na kojnu.MIŠKO: A gde je kojn?JULA: Za slivu svezan. Odi brže!MIŠKO: Idem odma! (odlazi)

(Dolazi Jurek.)JUREK: Fala bogu da idu otiti! Več me noge boliju od tulikoga

skakanja.JULA: Naj idu, a mi pemo jest, ja sem tak gladna da mi nekoj

vu črevu kruli.(nosi jelo na stol)

JULA: Odi po Eržiku, naj bu i ona jela z nami.JUREK: (viče) Eržika!

97

JULA: Naj se dreti, oči groficu zbuditi?JUREK: Koj ona nije otišla na jahajne?JULA: Nije, ona se je zmučila pak si je otišla leči.JUREK: Zmučila se je dok je z vilicu v zube metala i kupicu v

ruke držala.JULA: Borme more dobre potegnuti.

(Dolazi Miško.)MIŠKO: Ovi su si zeli stroška kak da idu na tri dane jahat.JUREK: Nek neseju, glavne da je i nam ostale.

(Dolazi Eržika.)JULA: Odi k nam buš jela! Čekaj, najprije odnesi jobagionom

jesti. Nedu oni gladni. Su celu noć vola vrteli.(Jula daje Eržiki košaru, ova nosi.)

MIŠKO: Ja idem jest, nemrem više čekati.JULA: Strpi se! Sad bu i Eržika došla, pak bumo si skup jeli.

Jurek, donesi vina.(Jurek odlazi po vino, Jula provjerava, ima li koga u blizini.)

JULA: Je li si natočil koj vina za dimo?MIŠKO: Jesem! Dvadeset litri.JULA: A mese, kam si mese del?MIŠKO: Se sem spakeral i čekam Štefa da po to dojde.JULA: Samo da dojde prije nek se gospodar vrne. Bojim se da

se ne bi mese pokvarile.MIŠKO: Koj ga nesi nasolila?JULA: Jesem, ali sejedine me je strah.MIŠKO: Buš ga spekla kad dimo dojdeš.JULA: Šte zna gda bumo mi dimo došli. Poruči babice, naj

dene mese peč, a ja ga posle zalejem vu mast.MIŠKO: Imaš praf, tak bu najsigurneše.

(Dolazi Eržika.)ERŽIKA: Miška, vani došla tvoja brat.MIŠKO: Idem odma!

98

(Miško odlazi, dolazi Jurek.)JUREK: Kam je sat pak Miško otišel, je li pemo jempot jest?ERŽIKA: Došla Miška brat.JUREK: Ki se vrag dogodil, koj je Štef došel?JULA: Ne znam! Babica je doma na slabom, pak je morti treba

po župnika prejti.ERŽIKA: Nosi pleća koša.JUREK: Ne bi s košom po župnika išel.JULA: Onda je sigurne po listinu došel, smo slabi z štraju.JUREK: Kak je, je, ja sem gladen i ne čekam više nikoga.

(Sjedaju za stol i jedu, dolazi Miško.)JUREK: Koj se pripetile, da je Štef došel?MIŠKO: (zbunjeno) Koj si rekel?JUREK: Sem pital po koj ti je brat došel?MIŠKO: A to! Bil je pri stare Grbičke, mu je vuroke pregovarala.

Krava nam neče preživati, pak je išel po pomoć.JUREK: Koj je tulike vuroke dobil da je mora v košu dimo

nositi?JULA: Sem ti rekla da smo s štraju slabi, pak je vusput listine

nazublal.MIŠKO: Točne tak kak ti Jula poveda.JULA: Koj stalne bedastoče povedate, se spominjajte o nečem

spometnešem.ERŽIKA: Nemerem jesti, govoriti.JULA: Praf veliš! Dok se jede onda se ne pripoveda.JUREK: Kak je fine! Miško, dej natoči kupicu.

(Svi piju.)ERŽIKA: Egešegedre!OSTALI: Živeli!JULA: Samo najte galamiti da groficu ne zbudite.MIŠKO: Vrag ti jebi groficu! Če se zbudi naj se špancera po

vane.JUREK: Praf veliš, bi je friški zrak dobre došel. Dej natoči!

99

(Miško toči.)JULA: Ne znam koj je došle našemu gospodaru da je sad

otišel na jahanje. Naručil je mužikaše, če dojdu koj smo onda?

MIŠKO: Koj bi bile? Budu nam igrali.JUREK: Ja vam bum sad povedal, zakoj je naš gospodar otišel

jahat. On je, kak znate, tu z grofom pregovaral. Čul je da su na potoku z bistričke strane ima zlata. Sad naš gospodar oče to kupiti, prije nek grof dozna za zlate. Ovaj neče, pak neče pustiti cenu, oče tri hilade zlatnikof, a Ladislavu je to preveč. Znate da mora i čer zamuš dati i tu bu imel velikoga stroška. Onda ga je naš gospodar pozval na jahanje.

MIŠKO: Če mu nije tu pustil, ne bu mu ni tam.JUREK: Bude, rekel mi je Franc da je gazda naredil da jobagioni

otidu na bistričku stranu i pričekaju dok oni dojašeju. Kad oni dojdu blizu, onda je budu napali i oplačkali. Grof se bu prestrašil i prodal bu zemlu.

JULA: Bog moj dragi, koj još neš povedal.MIŠKO: Koj je onda sobu zel literatuša? On bu prepoznal naše

jobagione.JULA: Kad se je literatuš porinul da ide ž nimi.MIŠKO: On se navek revle kak spojnača v rit.JUREK: Zate je otišla i gazdarica. Čul sem kad je gospodar

rekel da mora zabavlati literatuša.MIŠKO: To je bu teško pale. A kak bu ga zabavlala?JUREK: Rekel je je da se naj i ona žrtvuje i nek otpela literatoša

na drugi put.MIŠKO: Joj sirota, kuliku bu žrtvu podnesla. (Smiju se.)JUREK: Je, kad ga otpela drugim putom, onda se budjeu

zabavlali.ERŽIKA: Gazdarico, vole jahat.JUREK: A ti, je l’ i ti rada jašeš?ERŽIKA: Ja ne znati jahat.JUREK: Bum te ja navčil, dobrovolne se javlam.

100

ERŽIKA: Igen!(Jula se diže nosi kolače.)

JULA: Zemite si diganjke.ERŽIKA: Ja volem diganjko! (Uzima i jede.)MIŠKO: Ja si bum reši popil. (Toči vino.)JUREK: A ja bum pojel i popil. (Uzima kolač i toči vino.)JULA: Mene nigdo ne pita. I ja bi kupicu vina.

(Miško toči. Ulaze mužikaši.)MUŽIKAŠ: Dober večer!OSTALI: Dober večer!JULA: Vi ste došli, a gospodar Ladislav je otišel na jahanje pak

bute male pričekali. Eržika dej je otpelaj vu salon!MIŠKO: Koj budu tam sami? Tu si k nam sedite, pak se bute

male založili.(Jula i Eržika se dižu i dvore muziku.)

MUŽIKAŠ: Praf velite, bumo si male odehnuli dok gospodar dojde.(Mužikaši jedu.)

JULA: Jurek, odi donesi još vina, a ti Eržika odi očisti onaj nered koj je ostal na stolu vu salonu.

JUREK: Idem! (odlazi)ERŽIKA: (ljuto) Uvek ja morati čistiti. (Odlazi.)MIŠKO: Dejte, dečki, male zalejte! (toči vino)MUŽIKAŠ: Živeli! Fine je! Dej još jenu za smirenje.MIŠKO: Koj vas je splašile?

(Dolazi Jurek.)MUŽIKAŠ: Vidli smo šest do zuba naoružane vojnikof. Skrili smo

se vu grmje dok su krej nas išli.JULA: Joj, mene, sirote bogice, to su sigurne Turčini došli.MIŠKO: Je li su kolce imeli?MUŽIKAŠ: Nesu, samo mače.JUREK: Kam su prešli?MUŽIKAŠ: Na bistričku stranu.

101

JUREK: A koj se bojite? Im su to naši jobagioni.JULA: Mam mi je lakše.MIŠKO: Bum si i ja popil, da k sebi dojdem.JUREK: Ti se Miško sega bojiš.MIŠKO: Ja, ja se nikoga ne bojim. Da dojde mam tu deset

Turčinof, Miško ne bu drftal. (skriva se iza Jule)JUREK: Mam bi se Jule za kiklu skril.MIŠKO: Ja, ja bi je mam z golemi rukami pogutil.JULA: Naj ti Jurek niš vređati mega Miška, jer ako te ja

primem vu šake, od tebe bu muha ostala.(Dolazi Eržika, nosi suđe i stavlja na stolić.)

JUREK: Koj se mam srdiš? Se morem male z Miškom pošaliti…

ERŽIKA: Gospona mužikaš, može pesmo. JUREK: Tak je, mogli bi nam sad nekoj odigrati.MUŽIKAŠ: Teru očete? ERŽIKA: Čardaš!MUŽIKAŠ: Ne znamo čardaš, nesmo mi Mađari. Očete teru

drugu?ERŽIKA: Može, bilo kojo!

(Muzika svira, Eržika pleše. Muzika stane, čuje se zvono.)

JULA: Jezuš i Marija, grofica se je zbudila. Odi, Eržika, glet koj oče!(Eržika odlazi.)

MIŠKO: Vrak ti jebi groficu! Ona more saki dan spati, a mi nemamo saki dan mužike vu Zelingradu.

JULA: Joj mene, koj bu naša gospodarica rekla. Naredila nam je da ne smemo groficu zbuditi. Koj bu sad? Jurek, otpelaj dečke vu salon, mi imamo još pune posla za napraviti.(Jurek i muzika odlaze.)

JULA: Joj, sad smo nastradali!

102

MIŠKO: Koj bi nastradali, se naj zbudi, ne bu spala po danu i po noći.(Dolazi Eržika.)

ERŽIKA: Nema grofico! JULA: Kak je nema?ERŽIKA: Nentudom!JULA: Joj, mene, joj, sad smo još i groficu zgubili.MIŠKO: Dej čkomi, im nije vu zemlu prepala. JULA: Ote brže saki na jednu stranu iskat.MIŠKO: Vrak ti jebi grofa i groficu. (Odlaze.)JULA: (kuka) Koj sem ja sirota kriva. Nemrem ja jesti kuhati,

gospodare dvoriti, o semu brigu voditi i groficu čuvati.

JUREK: Ki je vrag, koj kukaš?JULA: Naj ni pitati, veliko se zlo dogodile.JUREK: Koj se dogodile?JULA: Groficu smo zgubili.JUREK: Kak smo ju zgubili?JULA: Tak lepo, išla je Eržika glet i nije ju vu sobe našla.

Jurek odi se ti na krof nalukni.JUREK: Zakoj na krof?JULA: Da nije mesečar, pak morti po krovu hodi.JUREK: Šte je gda po danu mesečaril?JULA: Ne znam, ali ti za saki slučaj odi glet. Morti ju gde

najdeš.(Jurek odlazi.)

JUREK: Koj još ne bum moral delati…JULA: (plačući): Samo da ne bi vu zdenec opala ili da ju nesu

Turčini zarobili. Če su ju zarobili, budu ju siluvali. Joj mene joj! (Ulazi grofica.)

GROFICA: Što se ovdje događa, zašto plačeš?JULA: (radosno) Milostiva grofice, ste živi!

103

GROFICA: Živa, zašto ne bi bila živa?JULA: Sluškina je bila vu vaše sobe i rekla da vas nutre nije.

Jako smo se splašili da vam se je nekoj dogodile. GROFICA: Što mi se može desiti?JULA: Mogli bi vas Turčini napasti.GROFICA: Kakvi Turci, zaboga!JULA: Veliju da su prek do Lojne došli.GROFICA: Ne boj se, Turci su došli do ušća Lonje u Savu, a to je

daleko odavde.JULA: Fala Bogu, naj se tam i držiju. Glavne da se vam nije

kakvo zlo dogodile.(Grofica sjeda za stol.)

GROFICA: Ništa mi se nije dogodilo, malo sam se izgubila u ovim silnim odajama.

JULA: (križa se) Fala Bogu i svetomu Jantonu. Ja sem se molila svetomu Jantonu. On vam je za zgublene stvari i vište da vas je vrnul na pravi put.

GROFICA: Ne trabunjaj, nego donesi nešto da prezalogajim.JULA: Sad bum vas ja podvorila, očete tu ili vu salonu?GROFICA: Može ovdje. (Jula nosi.)JULA: Izvolte milostiva!GROFICA: Kako ti je ime?JULA: Krščena sem Julija, a zoveju me Jula.

(Dolazi Jurek, grofica jede.)JUREK: Dober dan, milostiva grofice, jeste si počinuli!GROFICA: Tko je ovaj?JUREK: Ja sem Juraj, zvani Jurek, vam na usluge.GROFICA: Pa kad se već nudiš, natoči mi vina.JUREK: Odma bute usluženi! (toči vino)GROFICA: Reci mi Jula, gdje su svi nestali?JULA: Si jašeju.GROFICA: Koga jašu?JUREK: Šte koga stigne.

104

GROFICA: O čemu ti pričaš?JUREK: O konje, jeden jaše vranca, drugi riđana, a trejti

kobilu.GROFICA: A tako znači. Neka se oni zabavljaju, meni ovdje ništa

ne fali. Jurek, može još vina?JUREK: More milostiva, kak ne bi mogle. (mrmlja) Ova je

dobre baždarjena.(Grofica pije, dolazi Miško i Eržika.)

ERŽIKA: Jula, gde našla milostivo grofico?JULA: Nisem ja našla milostivu, nek ona mene.MIŠKO: Sem ja rekel da nije treba straha trpeti. (okreće se i

mrmlja) Neče grom vu koprive.GROFICA: Tko su ovi?JULA: Milostiva, ovo je moj muž Miško, a ovo sluškinja

Eržika.GROFICA: Ti si Mađarica?ERŽIKA: Esem!JUREK: Tak smo veseli, koj ste tu z nami. Bute si još jenu

popili?GROFICA: Može!

(Jurek toči.)GROFICA: (pijano) Živjeli! Sjednite i pravite mi društvo.

(Svi sjednu i nazdravljaju, Jula nosi kolače.)JULA: Milostiva bute si diganjke zeli?GROFICA: Hvala, ne mogu više jesti. Može još čaša vina?JUREK: Evo odma!GROFICA: Skoro će mrak, dugo ih nema s jahanja.MIŠKO: Kak to milostiva, da vi neste ž nimi otišli?GROFICA: Ne znam da li ovdje ima odgovarajući konj za mene?

Katarina sigurno ima dobrog konja kad toliko voli jahati.

JUREK: Ima, jaše na njem saki dan do mile vole. Veli da ju to opušta.

105

GROFICA: Mene najviše opušta muzika.ERŽIKA: Milostivo grofico, mi imati mužiko.GROFICA: O čemu ona priča?JULA: Oče reči da je mužika vu salonu.GROFICA: Kakva muzika!MIŠKO: Domaći dečki, štel je, znate, gospodar da dojdu

mađarski cigani sim igrat. Ali cigani kak cigani, su ga fkanili, nesu došli pak budu dobri i ovi domači.

GROFICA: Cigani!MIŠKO: Ne, mužikaši!GROFICA: Zašto nam malo ne zasviraju?JULA: Milostiva grofice, ja im nesem dala igrati da vas ne bi

zbudili. Poslala sem je vu salon da čekaju gospodara. Ali, ako vi očete, oni budu došli.

GROFICA: Što se čeka, neka dođu!JULA: Eržika, odi po mužiku!ERŽIKA: Igen! (odlazi)JUREK: Znate milostiva, naš gospodar je jako srečen koj vas je

ugostil. Naručil je mužiku i literatuša da vas čim bole zabavi.

JULA: Male bu mužika igrala, a male literatuš pojeziju govoril.

MIŠKO: I mene je moj deda vučil pojeziju.JULA: Dej čkomi! Šte te koj pita?

(Dolaze mužikaši, klanjaju se grofici.)MUŽIKAŠ: Poštovanje, milostiva grofice!GROFICA: Odsvirajte nešto da vas čujem.MUŽIKAŠ: Odma, milostiva!

(Muzika svira. Muzika stane, grofica plješće)GROFICA: Bravo! Toči piti svima!

(Miško i Jurek toče.)JULA: (šapće mužu) Naj tuliko točiti, bude milostive zlo.MIŠKO: Niš je ne bu, viš da se lepo zabavla.

106

(Čuje se zvono.)JULA: Eržika, odi glet šte zvoni, a vi dečki ote vu salon da vas

ne bi tu gospodar zavrnul.(Eržika i muzika odlaze.)

GROFICA: Nisam ni slutila kako ću se provesti.ERŽIKA: Gospodaro pitati za grofico!JULA: Milostiva, za vas pitaju.GROFICA: Tko pita za mene?MIŠKO: Bogme ne pitam ja, nek gospodar Ladislav.

(Grofica se digne i padne, Jurek ju uhvati.)JULA: Sem ja rekla da nije treba tuliko točiti.MIŠKO: Im nesmo mi vu nju nalevali.JUREK: Najte se svaditi, nek rečite koj da delamo?JULA: Bum je dela male rakije pod nos, morti k sebe dojde.

(Eržika maše s krpom, Jula stavlja rakiju ispod nosa, grofica i dalje spava.)(Čuje se zvono.)

JULA: Odi, Eržika! Dej je muti dok mi groficu zbudimo. (Eržika odlazi, dolazi Ladislav.)

LADISLAV: Šta se ovdje događa?(Svi se klanjaju, grofica spava.)

JUREK: Milostivi gospon, grofice je došla težina pak ju macamo.

LADISLAV: Kaj se desilo?JUREK: Ne znamo, samo se je zrušila. Da ju nesem zgrabil,

nakel bi opala.LADISLAV: Zaboga od čega joj je pozlilo?JULA: Če se mene pita, ja mislim da je luk posredi.LADISLAV: Luk! Kako luk?JUREK: Sigurne je luk. Milostiva grofica je male predi jela

črleni i beli luk. Sigurne je od te duhe dobila slablinu.LADISLAV: Zašto ste joj dali luka?MIŠKO: Nesmo mi, sama ga je otrgla i pojela kak jabuku.

107

JUREK: Istina, ja sem svedok.LADISLAV: (razmišlja) Najbolje da je odnesete u sobu.

(Jurek i Miško nose groficu, Jula sa njima odlazi, dolazi Katarina.)

KATARINA: Gdje si, zaboga? Ne mogu ja sama zabavljati goste.LADISLAV: Grofici je pozlilo, odnijeli su ju u sobu. Grof to ne

smije saznati prije nego zaključimo ugovor. Vrati se u salon i posveti mu svu pažnju. Zar ne vidiš da je sav preplašen?

KATARINA: Zar bi ti bolje izgledao da su te netom opljačkali razbojnici. Bilo bi bolje da i ti izgledaš preplašeno jer ako grof otkrije tvoju prijevaru, od prodaje neće biti ništa.

LADISLAV: Grof neće ništa otkriti. Idi ga zabavljaj, dok ja donesem pečat.(Katarina odlazi. Dolazi Jurek.)

LADISLAV: Kako je grofica?JUREK: Milostivi gospodaru, ide stvar na bole. Čim je sebe

hitila luk, mam je je lakše. Jedino je Miško najebal.LADISLAV: Zašto?JUREK: Grofica ga je sega pobluvala, sad se čisti. Ali da vam

po istine rečem, mene je tu nekoj sumnivo.LADISLAV: Šta to?JUREK: Ja mislim da je grofica neseća.LADISLAV: Kako to misliš?JUREK: Tak je i moja Mara bavila. Više je bila na šekretu nek

vu hiži, prije nek je Gabreka rodila.LADISLAV: Da nisi to više izustio. Kad bi to čuo grof, odmah bi

odustao od prodaje.JUREK: Ne bum ja ništa rekel. Samo če me slučajne pita, to je

onda druga stvar. Znate milostivi, lagati je veliki greh i ja ne bi štel dušu grešiti.

LADISLAV: Koliko košta taj tvoj grijeh?

108

JUREK: Šte dušu zgreši, taj pred dragim Bogom veliku cenu plača.

LADISLAV: Evo ti pet zlatnika i ne kaži se na oči ni meni, ni grofu.

JUREK: Ne bum, milostivi, odma bum dimo otišel, da ne bi grofa videl.

LADISLAV: Idi i da se nisi pojavio do sutra, a ja idem konačno po taj pečat. (odlazi)

JUREK: Idem odma!(Dolazi Miško i Jula.)

JUREK: Koj je z groficu?JULA: Se v redu, došla je k sebe. Sad se preslači, pak pe onda

vu salon na večerju.MIŠKO: Vrak ti jebi groficu i onoga šte ju je sim dopelal.JUREK: No, Miško, naj se srditi! Si si bar frišku rubaču

preslekel.(Utrči Eržika.)

ERŽIKA: Brže, gospodaro treba vino.MIŠKO: Ki se vrag pripetil? Tak si doletela kak da ti gori pod

petami.JUREK: Koj je, Eržika? Koj se dogodile?ERŽIKA: Gospodaro kupi zemlo. Mora zdravico, a nemati vino.JULA: Fala Bogu i Majke Bože Bistričke da je kupil, inače

nam ne bi bile za živeti. Bil bi srdit ko vrag. Miško zemi vine, Eržika kupice, a ja bum kolače.

MIŠKO: Sad si bumo i mi nazdravili.(Miško i Eržika odlaze.)

JULA: A ti, Jurek, koj ti nejdeš?JUREK: Nejdem, ja sem več dimo otišel, če gospodar pita.JULA: Istina i Bog, niš te ne razmem, ali če me pita, ja bum

tak povedla.(odlazi)

109

JUREK: Tak vam je to negda bile i pune se toga zbile. Mnoge su se bitke vodile da bi nas od tuđina oslobodile.

KRAJ

111

112

ŽIVOT KAK RINGIŠPIL

Likovi:

Štef, nakupac Vera, Štefova žena Jankić, sin Ivek, sin Kata, baka Ruža, susjeda Joža, predsjenik mjesnog odbora Mika, ujak Tom, delegat EU prevoditelj mužikaši

113

PRVI ČIN

(Seoska soba.Baka sjedi i moli Boga.Ulazi unuk Jankić)

JANKIĆ: Bok! Dej mi brže! Je li imaš koj za šalabrcnoti?BAKA: Lepi moj dečec, si mi gladen?JANKIĆ: Jesem, babek! Imaš koj za vu klun hititi? Moram brže

iti.BAKA: Si stoprem došel, kam ti je takva sila?JANKIĆ: Dečki me na gmajnu čekaju, bumo igrali nogomet.BAKA: Sinek, imaš kaše jačmene ili očeš sirutke?JANKIĆ: Joj, mene! Jene gorše od drugoga. Koj nemaš niš

drugo? Dobre znaš da kašu neću jesti, a od sirutke dobim sračku.

BAKA: Znaš koj, ostale je od jutra male šunke koj smo živinara ponudili. (nosi šunku) Došel je Pisavu osemeniti.

JUREK: To more! (brzo jede)BAKA: Naj se tak žuriti da se neš zagutil.JANKIĆ: Dej mi piti, vidiš da mi preseda.BAKA: Očeš vode ili vina?JANKIĆ: Im si nesem kanil noge prati, da me z vodu nudiš. Vina

mi dej! (pije i diže se)JANKIĆ: Moram iti, nedu me dečki dugo čekali.BAKA: Da si tak fleten za posel kak za loptu terati!

(Jankić odlazi, dolazi susjeda Ruža.)RUŽA: Falen Isus!BAKA: Navek Isus sake fale vreden. Ruža, dej si sedi.

114

RUŽA: Koj ste sami doma?BAKA: Jesem, Vera je na polu, a Štefek se još nije z Nemačke

vrnul. Denes bi trebal dojti. Dej si sedi, buš si spila male vinca ili očeš reši likera? Fini je, Štefek ga je z Nemačke donesel.

RUŽA: More male likera. Kam je Jankić onak hitre preletel?BAKA: Na gmanje loptu tirat. RUŽA: Naj se dečec zabavla, im mu nije sila delati. Bormeš

od gda se je vaš Štefek vu šeft hitil, pri vaše hiže gospodarstvo se diže. Kak sem to lepo rekla.

BAKA: Je istina, nemrem reči, ali ti ne pitaš kak se moj Štefek muči. Treba vu Nemačku saki teden auto terati i po stranjskom se svetu tuči. Nije to lafko kak ti misliš.

RUŽA: Znam da nije, ali kad čovek ima koristi, onda mu nije žal. Sem čula da je novi auto vu garaže.

BAKA: Kupil ga je Štefek prošli teden.RUŽA: (znatiželjno) Kakvoga je kupil?BAKA: Srebrnoga!RUŽA: Ne mislim na boju, nek na marku.BAKA: Nije za marke, nek za eure.RUŽA: Vas to ne pitam. Kak se zove auto, to me interesera? Je

li Marcedes ili Golf?BAKA: (razmišlja) Nije, čekaj da se zmislim. Fasat! Tak je, sad

sem se setila. Fasat!RUŽA: Lepo, lepo. Rekla sem ja svemu Mišku, če je gdo vu

našem selu uspel, onda je to vaš Štefek. Nek rečite, je li kani Jankića vu posel fteknoti.

BAKA: Im je stopre vojsku zbavil, si naj dečec male počine.RUŽA: Praf velite, ne bu posel nikam vušel, nije zajec.BAKA: To i ja velim, ali moj Štefek se srdi, veli mu da je klipan

za ženiti, a još pameti nema.RUŽA: (pije pa se zagrcne) Koj ima deklu?BAKA: Koj ti ja znam, če ju i ima meni nije povedal.

115

RUŽA: Bormeš dobre pazite da vam ne dopela kakvu frentericu. Naj se male oko sebe ogleda. Vu našem selu ima dobre deklic. Kak je rečimo moja Leonora. Si veliju da je vu selu najvredneša dekla.

BAKA: To nesem čula.RUŽA: Gde bi čuli kad ste stalne doma. Moja Leonora, ona

vam zna se delati. Kakve vam samo fine kolače peče, one kak se zoveju, (razmišlja) Labanda. A kuhati kak fine zna. Kad ona ftere sir, moj Miško celu zdelu k mahu poje.

BAKA: Kak je stara tvoja Lenora?RUŽA: Leonora, sedemnajst let! Ali zgleda kak da ima

dvadeset.BAKA: Kak to misliš?RUŽA: Tak, spometna je kak da ima dvadeset let. Zna čak i

auto z garaže spelati, če baš nema ispit. BAKA: Im to i druge znaju.RUŽA: Znaju samo kak. Dijana od Mare Špremčeve je z autom

zjahala kvočku na jajci.BAKA: Naj reči! Se je vu kokošinec napelala.RUŽA: Nije! Mara je kokoš vu štaglu nasadila i dok je Dijana

došla dimo z gosti, štela je auto sparkerati vu štagel i direkcijon se je napelala vu gnezde. Koj mislite kakvoga je kvara napravila. Kokoš je vmorila i se jajca potrla. (povjerljivo šapće) Sem čula da je bila male i pod gasom.

BAKA: Za Boga miloga, nečisti je na svet došel, dekle pijeju kak dečki. Moj ti Jankić ide saku sobotu vu taj drisko, pak sem ga pitala, je li s teru pucu tancal? Znaš koj mi je rekel?

RUŽA: Ne znam dok mi ne poveste.BAKA: Rekel je da tam saki sam tanca.RUŽA: Istina! Ja sem to vidla na televizije. Tak treseju z

glavami kak da su na struju prištekani.BAKA: Za pet ran boži, koj još ne bu na ti svet došle.

116

RUŽA: Vrag po svetu gospodari, koj ne vidite da je se naopok. Vu stranjske država vam se više ne ženiju samo dečko i dekla, kak tu pri nami.

BAKA: Nek kak?RUŽA: Tam vam se buzoranti ženiju. BAKA: (začuđeno) Koj si to povedla?RUŽA: To koj ste čuli. Samo vam oni ne veliju buzoranti nek

hormoseksualci.BAKA: (križa se) Bogek moj mili, to je prava Sodoma i

Gomora. Si sigurna da je to istina?RUŽA: Istina živa, vidla sem na televizije. Bog mi je svedok.BAKA: Joj mene sirote, koj još ne bum čula. Rekel je negda

moj ded: “Kad budu po nebu železni tići leteli, a po zemle kola bez ruda, smak sveta je blizu.” Mi se vidi da je to več došle.

RUŽA: Najte me strašiti, dejte mi reši još jenoga likera natočite.(Baka toči.)

BAKA: Bum i sebe natočila, morti mi hude misli z glave zideju. Koj si mi sega denes povedla. (toči i nazdravlja) Živeli!

RUŽA: Živeli! RUŽA: Joj! (naglo skoči)BAKA: Koj se dogodile?RUŽA: Moram brže dimo iti! Nesem dela lavora živinaru.

Prasicu sem tri put k bicku pelala. Rekla sem da više ne bum, naj to živinar obavi i gotovo. Ali moram hitre iti da mi ne bu prešel. Fala za likera i tak kak sem rekla. Če se Jankić kani ženiti, pri mene je sa prilika.

BAKA: Dobre, dobre, Ruža! Bum to imela vu vidiku.RUŽA: Zbogom! Bez zamere.BAKA: Zbogom!

(Baka uzima kantu. Ulazi Štefek, vidno pripit, u ruci ima kofer.)

117

ŠTEFEK: Dober večer! Ima koga živoga pri te hiži?BAKA: A lepi moj, si došel? Si jako truden? Sem se otpravila

svinjam dati jesti, ali ti si prvi na redu. Imam kaše jačmene ili oči šunke da ti narežem?

ŠTEF: Nije treba, sad smo stali vu Varaždin bregu, najel sem se do guta. Sit sem ko top.

BAKA: Koj si tak finoga jel?ŠTEF: Platu za dvije osobe.BAKA: Plata, je to kakva riba?ŠTEF: Nije riba, to ti je sake fele mesa.BAKA: Onda bi ti pasala kupica vinčeka.ŠTEF: To more! (Baka toči. Štef ispija.) BAKA: Kak nije Lacko s tobu?ŠTEF: Ostavil sem ga vusput doma. Dej mi reči gde je

Jankić?BAKA: Otišel je dečec male z dečki na gmanje.ŠTEF: (ljuto) Kam, je li sem lepo rekel da me doma čeka,

s kem bum sad prikolice i traktor stovaril? Ali tomu klipanu najvažneši je nogomet.

BAKA: Idem ja sad vu štalu, pak bum poslala Iveka z biciklom na gmanje.(Baka odlazi. Štef nosi kofer iza scene, ulazi susjed Joža.)

JOŽA: Dober večer! Sem videl da si došel dimo pak sem se male navrnul da te vidim.

ŠTEF: Dej si sedi, bumo si spili gemišta. (toči vino)JOŽA: Kak trgovina?ŠTEF: Ide pomale!JOŽA: Živeli! Vidim da si punu prikolicu dopelal.ŠTEF: Jesem, samo treba to i prodati. Če imaš male čas, bi mi

pomogel stovariti.JOŽA: Kak ti ne bi pomogel. Je li odma?ŠTEF: Ne, bumo Jankića pričekali.

(Dolazi Ivek.)

118

IVEK: Tato, tato Jankić je na golu i nemre sad otiti. Rekel je da bu došel za pol vure. Si mi koj kupil v Nemačke?

ŠTEF: (ljuto) Strela mu v rit pukla, taj bu mene v grob nateral. Jesem, donesel sem ti slatkišof i tenisice.

IVEK: Gde su?ŠTEF: Vu torbe. Ali sad se vrni na gmanje i reči Jankiću: če ga

nije za pol vure, videl bu gde vrag torbu nosi.IVEK: Gde vrag torbu nosi, dej mene poveč?ŠTEF: Beži i ti ako nečeš dobiti po riti.

(Ivek odlazi.)JOŽA: Koj si tak loše vole?ŠTEF: Kak ne bi bil? Ja se mučim po svetu, a ovaj klipan niš

ne misli. Ja sem vu negove dobe se delal, oral, kosil, šprical, a on samo loptu tera. Ne znam koj bum z nega počel. Delati mu se neče, samo bi se karal.

JOŽA: Onda ti je najbolše da ga pošleš vu političare. Če se zna dobre svaditi, tam bi mogel veliki uspeh postiči.

ŠTEF: Nesi ti ni tak bedast kak zgledaš. Sem si baš i ja tak mislil. Moj Jankić bi mogel velike stvari za naše sele napraviti.

JOŽA: Ja se kume u potpunosti s tobu slažem. Ako sad idemo vu Evropu, to se treba z korena se promeniti. Ti to najbole znaš, če je šte prešel sveta, onda si to ti. Nek štel sem te još nekoj pitati?

ŠTEF: Reči!JOŽA: Javili su mi z općine da vu subotu dojde vu naše sele

nekakof z Evropske unije. Vu “Zelenom gaju” bu na obedu, a pokle bi štel razgledati selsko gospodarstvo. Ja, kak predsednik Mesnog odbora, smatram da je tvoja hiža najpogodneša za to. Ti si prvi gazda vu našem selu i bil bi red da ga ti ugostiš na svojem imanju.

ŠTEF: Ja?JOŽA: Ti si svetski čovek, govoriš po nemački. Po moje

procene, bolšega od tebe nije.ŠTEF: Koj se mora nije teško. Dogovoreno!

119

(Rukuju se.)JOŽA: To je prava reč!

(Ulazi Vera.)VERA: Teri mulec si je na mostu stal, tak da nemrem s

traktorom na dvorišče?JOŽA: Ja, kuma Vera! Idem se mam vugnoti. (izlazi)ŠTEF: Čekaj, buš mi prikolicu pomogel. (obraća se Veri) Kak

se ti to ponašaš? I z takvemi bi čovek išel vu Evropu. (izlazi)

VERA: Koj sem takvoga rekla? Če nemre čovek vu svoje hiži reči koj misli, onda me vu Evrope nije treba.(Dolazi Jankić šepajući.)

JANKIĆ: Joj! Joj!VERA: Ki se je vrag dogodil? Koj si si napravil?JANKIĆ: Danijel Piškof me je kresnol po noge.VERA: Kak to, koj nesi bil na golu?JANKIĆ: Jesem, ali ovi moji nemreju gola dati. Ja sem se

razbesnil i krenul u kontranapad, če me razmeš. Haklal sem do pol igrališta i onda - dum, točne po kolenu.

VERA: Teri dan buš dimo i bez glave došel. Čekaj samo da ti otec dojde, čul buš svega Boga.(Dolazi baka. Mama zamata koljeno.)

BAKA: Koj se je pripetile?VERA: Kolene si je razbil na nogometu.BAKA: Dej mu deni rakije?VERA: Budem!BAKA: Lepi moj dečec! Imam ja i puhove masti, če očeš ti

donesem.JANKIĆ: Nije treba, dobra bu i rakija.BAKA: Teri te je kresnol po noge?JANKIĆ: Pišek!BAKA: Onda kak? Ti na golu, a on, če se dobre sečam, igra vu

obrane.

120

JANKIĆ: Ja sem, babek, krenul vu napad i najebal.BAKA: Za napad se treba spremiti, nije to samo leteti kak z

glavu vu zid.VERA: Joj, pak nete se vi još i o nogometu raspravlali. Koj se

vi vu to razmete?BAKA: Ja?! Ja se razmem bole nek ti. JANKIĆ: Joj!

(Dolazi Štef.)ŠTEF: Kakvo je to jafkanje?BAKA: Jankić je loptu teral, pak si je kolene stukel.ŠTEF: Šteta koj si nije glavu. Ona mu tak nije od nikakve

koristi. Ima ju samo da mu vu želudec dešč ne curi. Ali ja sem odlučil i poduzel bum mere.

BAKA: Kakve mere?ŠTEF: Ili se bu prijel posla, ili naj ide po svetu!

(Vera odlazi u sobu.)BAKA: Naj takof biti! Nesi ni ti bolši bil. Saku večer si v bertije

sedel.ŠTEF: Priznam, na večer jesem. Ali ovaj klipan nije doma ni

po danu ni po noči.JANKIĆ: Joj, mene joj!ŠTEF: Jafči, jafči, za drugo nesi. Da si doma bil, ne bi sad

jafkal.BAKA: Sinek, če te jako boli odi k doktoru. Morti ti da kakvu

nekciju za bol.JANKIĆ: Niti mrtef. Reši bum trpel nek išel na inekciju.ŠTEF: (viče) Vera!

(Vera dolazi.)VERA: Koj očeš?ŠTEF: Sedite si male. Moramo se nekoj važnoga spominjati.BAKA: Koj takvoga?ŠTEF: Bil je tu denes Joža z Mesnog odbora.VERA: Sigurne je došel peneze prosit.

121

ŠTEF: Nije! Ti misliš da saki ki vu hižu vlezne, peneze išče.BAKA: Vera, dej čkomi! Naj Štefek poveda koj je Jožek štel.ŠTEF: Jankić, dobre poslušaj, to i tebe ide.JANKIĆ: Pretvoril sem se u vuho.ŠTEF: Buš se ti pretvoril vu mlinec če te ja v šake primem.BAKA: Dej jemput poveč koj imaš za povedati.ŠTEF: Joža je došel pitat je li bi mi šteli ugostiti, kak bi rekel,

jenoga visokoga funkcionera z Evropske unije.VERA: Tu vu naše hiže?ŠTEF: Nek gde, borme ne vu štale.BAKA: Zakoj taj fukcioner oče baš vu našu hižu?ŠTEF: Neče on!BAKA: A zakoj neče? Koj on misli da smo mi krastavi?ŠTEF: Ne on, Joža misli da smo…BAKA: Joža misli da smo krastavi?ŠTEF: Se naopok razmeš. Dej začkomi i naj mi se vu reč

ftikati!VERA: I to bi štela videti.ŠTEF: Da ste začkomele obadvije! Krej vas čovek nemre do

reči dojti.JANKIĆ: Je li buš jemput povedal se do kraja?ŠTEF: Taj z Evrope došel bu na obed vu “Zeleni gaj”, a pokle

bi štel razgledati napredno selsko gospodarstvo. Joža misli da smo mi najjakši gazdi vu selu i onda bi ga k nam dopelal.

BAKA: Lepo od Jožeka koj tak misli!VERA: I koj bi mi sad trebali napraviti?ŠTEF: Moramo razraditi plan rada. VERA: Kakof plan?ŠTEF: Oču reči, šte bu koj delal. Trebale bu se dobre ščistiti

vu hiži i vane. Ti, Vera, hižu priredi! Jankić bu pokosil dvorišče i pozublal travu.

122

BAKA: Bi treba i štalu z vapnom pobeliti, će se slučajne nuter nalukne.

ŠTEF: Dobre, to bum ja napravil.BAKA: Ja bum puranom peruti i nofte posekla. Hudi ih je beteg

popal. Pršeju po zraku i najreši na autu sediju. Lafko bi tomu fukconeru auto ščerepali.

ŠTEF: Nemoj je niti van puščati. Naj budu zapreni.BAKA: Kak ne! Znaš da je vu kokošincu zadušne, pak im nek

omilajica dojde od vručine. Još teri fkrepa. Su dosti bili zapreni radi tiče gripe.

JANKIĆ: Da bar očeju si pokrepati.VERA: Kak se ti to spominjaš?BAKA: Sad vam sem na živce ideju, a dok bu pečeni na stolu

nete se bunili.ŠTEF: Če se mene pita, nema tice nad prasice.JANKIĆ: Tak je, stari je u pravu.ŠTEF: Dobre, nemo se sad o tomu raspravlali. Trebamo se još

nekoj dogovoriti.VERA: Koj takvoga?ŠTEF: Moramo se lepo prirediti, da se ne bi čovek z nas

ščuđaval. Ti babica, nemreš biti vu tom fertunu i rupcu. Ni ti Vera nemreš tak zgledati. Bi vas se čovek splašil. Ja sem vam z Nemačke donesel fine stvari i morate se lepo zriktati. I frizuru si na glavu deti.

BAKA: Kakvu fizuru? Na moje glave fizure nije bile niti je ne bu.

ŠTEF: Onda moreš iti vu kokošinec k puranom. Ja srama nem trpel. Ipak sem ja svetski čovek.

JANKIĆ: Stari, mene treba lova za nove tenisice.ŠTEF: Koliko?JANKIĆ: Hiladu kuni.ŠTEF: Hiladu te nevoli prijele! Bi ja tulike peneze dal za

tenisice tere buš ti za dva dane zgulil.

123

JANKIĆ: Ja vu stare ne bum. Če mi nedaš, ja se lafko meknem z doma.

ŠTEF: Nikam se ti neš meknul. Ti buš saki dan doma i vučil se buš nemački.

JANKIĆ: Zakoj bi se ja vučil nemački?ŠTEF: Tak lepo da buš znal dočekati goste i reči im par reči na

nemačkom. Ja te bum vu to poputil. Iveka treba dimo doterati i nek vežba violinu. Bile bi lepo kad bi pred gosti nekoj odigral.

BAKA: To bu jako lepo, naj budu gledeli ovi sela kak naš Jankić mudre govori, a Ivek lepo igra.

ŠTEF: Ne bi bile zgorega da se i vi teru reč navčite. Nete gledele vu nas kak teliči v nove vrata.

BAKA: Ja sem več za to prestara, naj se Vera vuči, morti je pe bole v glavu nek autoškola.

VERA: Koj ste s tem šteli povedati?BAKA: Pet put si polagala teste i četri put vožnu.VERA: Nesem ni prva ni zajna, glavne da sem se nafčila

voziti.BAKA: Fine ti ide, zate si auto v rušku očesala. A moj sinek se

nek po svetu tuče i tvoje poprafke plača.VERA: To mi bute za navek v nos hitali. ŠTEF: Dejte začkomite! Je li nemre nigdar bez hajke biti pri

te hiži.(Dolazi Ivek.)

VERA: Gde si ti do sad?IVEK: Bil sem pri Marku, sem mu zadaču pomagal.ŠTEF: Dojdi sim, da te pitam nekoj.IVEK: Koj me trebaš?ŠTEF: Da čujem, kak ti ide mužika? Da nem ja tu školu

zabadof plačal.IVEK: Dobre mi ide, rekel je učitelj da sem najbolši.BAKA: Joj, Štefek, naš Ivek igra tak lepo da bi ga anđeli

poslušali.

124

ŠTEF: Gde je violina da ja to čujem. (Jankić se diže.)

JANKIĆ: Ja idem spat, dosta mi je sega za denes. (odlazi)(Ivek nosi violinu.)

BAKA: Sad buš čul našega Iveka.(Ivek svira.)

ŠTEF: Kakva je to mužika? Kaki da bi mačka za rep vlekel!!!

IVEK: To je Rodionov.ŠTEF: Koj taj Rodijof nije zmislil ni jene veseleše?IVEK: Rodionov, a ne Rodijof. VERA: Pusti dete! On se vuči ozbilnu mužiku, a ne bečarske

pesme.ŠTEF: Po ove mužike bu gače na proscu nosil, a po bečarske

bi pun žep penez imel. Ajde Ivek, dosti za denes. Odi spat pak zutra pemo do vujca Mike, naj te bu on nafčil nekakvu veselešu. Ne bi bile loše da on svojemi dečki pričeka delegaciju.(Ivek odlazi.)

BAKA: To ti je dobra misel na pamet opala. Če se ne bi znali dospomenuti, mužika bi zaigrala i se zgladila.

ŠTEF: Tak je!VERA: Sad kad smo se se lepo dogovorili, mogli bi iti spat.

Več je prešle jedenajst vur.BAKA: Joj, koj je već tuliko vur? A ja još moram krunicu

zmoliti.ŠTEF: Idem i ja, se nesem več tri noči naspal.

(Odlaze.)

KRAJ PRVOG ČINA

125

DRUGI ČIN

(Jankić šeće po sobi i ponavlja njemački.Dolazi Štef.)

JANKIĆ: Willkomen, liebe Gäste! (Okreće se prema ocu.) Kak dale ide?ŠTEF: Setzen Sie sich bitte!

(Ulazi baka.)BAKA: A koj bi ja rekla?ŠTEF: Pitaj je li očeju koj pojesti?BAKA: A kak?ŠTEF: Möchten Sie etwas essen?

(Baka ponavlja njemački. Vera prilazi Štefu.)VERA: Ja je bum s pijaču ponudila. ŠTEF: A to ne buš. Ja sem gospodar pri ove hiže, pak je red da

ja s pijaču ponudim.VERA: Dobre, ja bum onda čkomela!ŠTEF: Ne buš ti niš čkomela! Koj bi si čovek mislil, ja ovak

svetski čovek imam tak neotesanu ženu tera ne zna ni reči povedati. Ti buš ga pitala kak mu se pri nam dopada.

VERA: Kak to treba reči?ŠTEF: Wie gefällt es Ihnen bei uns?VERA: Tak pune, im se to imam celi teden koj vučiti.

(Ulaze vujec Mika i Ivek.)MIKA: Dober večer! Ki se vrag dogodil koj se tak ozbilne

držite?

126

BAKA: Naj ni pitati. Moramo se si vučiti nemački. MIKA: Sestra, kak tebe ide, je l’ koj šprehaš?VERA: Samo ti delaj norca! Bi te ja vidla da se ti imaš tuliko

za vučiti.ŠTEF: Reci ti mene je li bu koj z maloga?MIKA: Kak ne bi bile. Im se je on vu vujca vrgel.ŠTEF: Morem čujti kak mu ide?MIKA: Dej, Ivek, bumo im pokazali koj si se navčil. Gde ti je

ona harmonika na teru se je Jankić vučil igrati?ŠTEF: Jankić donesi harmoniku! Žali, bože, koj sem mu ju

kupil, nemu je slon vu vuho prdnul.VERA: To je po tvoje familije.

(Jankić nosi harmoniku.)BAKA: Kak ne bi bile! Moj pokojni muž je znal na paši vu

frulu igrati, a ja sem lepo popevala.VERA: Samo vas je bile grde čujti.ŠTEF: Dosta! Ne bu celu večer samo vaša tekla. Vera donesi

piti!(Mika i Ivek sviraju.)

MIKA: Je l’bu ta dobra?ŠTEF: Ta da, a ne ona žalosna koj se vuči vu škole. Če bi

im takvu zaigral, bi pozaspali pak bi im moral dati kvartera.

IVEK: Morem ja iti na igralište?ŠTEF: Odi, ti si svoje obavil, male se poigraj!JANKIĆ: I ja bi išel, me dečki čekaju na igralištu.ŠTEF: Nejdeš nikam, kak si handrast buš bez glave dimo

došel, a zutra nas važen posel čeka.BAKA: Odi na komputor! Si rekel da se i tam more nogomet

igrati.(Jankić se diže.)

JANKIĆ: Koj mi drugo i preostaje… (uzima harmoniku i odlazi)

MIKA: Vu koliko vur treba zutra dojti?

127

ŠTEF: Oko jedne.MIKA: Dobre, idem ja. Moram se još kraj dečkof navrnuti. ŠTEF: Idem do Jožeka da čujem je l’ se teče po planu.VERA: Čekaj, idem ja s tobu do dučana! (odlaze)

(Baka uzima knjigu i telefon. Sjedne za stol, zazvoni telefon.)

BAKA: Gdo pak sad zove? (javlja se) Prosim, gdo je tam? (sluša) Ja sem ovde. Kata! (sluša) Koga, prikolicu? Mengelu? (sluša) A, traktor! Imamo Johan Dere i Master ferguson. (sluša) Cena? Prek jeftine, samo koj nije zabadof. (sluša) Ne bi vam znala reči kuliko eurof. Zovite pokle dok

moj Štefek dimo dojde, on je znate otišel k Jožeku z mesnoga odbora radi delegatof koj dojdu z evropske junije. Oče znati je li je se kak su se dogovorili. Bu se vrnol za čas. (sluša)

Gda bi zvali? Zovite za dvije vure, onda bu doma, je li vozi mleko k Pišku na mlekaru. (sluša)

Sim bi došli? More, kak ne bi mogli videti. Im nete kupili mačka vu vreče. Samo najte zutra. Zutra nam dojdu veliki gosti, onda Štefek nema čas z vami dokajnati. Reši dojdite pozutre. (sluša)

Gda je to? Gda bi bile, za dva dane. Zbogom! Kakav je to bedak, stalne mi govori: “Ne razumem,

ne razumem.” Koj onda zoveš kad niš ne razmeš! Koj sem one štela? A nazvati fizerku. (zove)

BAKA: Dober dan! Ovde Kata, gdo je tam? (sluša) Trebam fizerku. (sluša) Vi ste? Baš vas trebam. Znate ja još nesem nigdar bila

na fizure, ali sad radi delegacije moram imeti, da se ne bi z mene ščuđavali. (sluša)

128

Kak o čemu pričam? Rekel mi je moj Štefek če si nem dala fizuru, da me bu zaprl v kotec. Onda sem mislila k vam dojti da mi vi glavu priredite. (sluša)

More! Gda bi onda došla? (sluša) Zutra bi morala biti do devet vur gotova. (sluša) Koj ste rekli? Šišanje, farbanje, pramenovi, trajna. Ja

ne znam, oču najskupešu, za cenu ne pitam. (sluša) Vu kuliko vur da dojdem? (sluša) Vu pol sedem. Dobre, bum se žurila naraniti živinu,

a Štefek nek blago rani. V redu, zbogom. (diže se i odlazi)

Idem sad puranom peruti i nofte porezati da ne bi zutra kakov kvar napravili.

KRAJ DRUGOG ČINA

129

TREĆI ČIN

(Štef sjedi za stolom i čita novine, dolazi muzika.)

MIKA: Dober dan!ŠTEF: Dober dan! O, dečki! Ste došli?!MIKA: Kak smo se dogovorili. (Štef se sa svima rukuje.)ŠTEF: Ovi bi trebali saki čas dojti, pak vas prosim, ote tam vu

kuhinu, na gemišta tak da bute mogli lakše popevati.MIKA: Za to smo navek. Idemo dečki!ŠTEF: Vera! VERA: Koj je!ŠTEF: Dej dečkom piti!VERA: Budem!

(Štef prilazi prozoru i gleda van, dolazi Jankić, pankerski obučen.)

JANKIĆ: Stari, je l’ idu?ŠTEF: Nije nikoga na vidiku.JANKIĆ: Morti ni ne dojdu.ŠTEF: Budu došli! Kak ne bi došli.

(okrene se prema Jankiću.)ŠTEF: Jankić, je li si ti pri prave pameti ili nesi?JANKIĆ: Zakoj stari?ŠTEF: Im nije denes fašenjek, si se spremil kak da ideš z

mačkaru.JANKIĆ: Koj se ti vu te razmeš? Takva ti je moda, kužiš?!ŠTEF: Za te podrapane lače sem dal petsto kuni?

130

JANKIĆ: To je posledni modni hit. ŠTEF: Dam ja tebe mode. Taj ringlin odma da si snel! Zgledaš

kaki onaj parker.JANKIĆ: Panker stari, a ne parker, nemaš ti pojma o tom. Tak

se vu Evrope nosi, če se očemo prikazati kak ozbilni kandidati za Evropu, nemremo onda svoju modu terati, nek evropsku.(Ulazi baka.)

BAKA: Tak je! Si videl kak sem se ja zriktala.(Ulazi Vera.)

VERA: A tek ja…ŠTEF: Jako ste lepe! Ja vam zate navek fine stvari z Nemačke

donesem.BAKA: Koj ti, Jankić, veliš?JANKIĆ: Prekrasne ste. Stari vas je zriktal, samo je zabil da smo

vu dvajstprvom stoleću. Takve kikle Švabi na strašila mečeju.

ŠTEF: Koj ti tomu znaš? Ti si za petsto kuni kupil podrapane lače, a ja sem za deset eurof kupil tri kikle.

JANKIĆ: Kak su lepe, si je i preveč platil.(Dotrči Ivek.)

IVEK: Ideju, videl sem auto!ŠTEF: Odi brže po mužiku da je dočekaju. Ja idem van pred

nje. (Štef odlazi, baka gleda kroz prozor.)

BAKA: Joj, kakof lepi auto imaju. Pozdravlaju se Štefekom.(Prilazi Vera i gura baku s prozora.)

VERA: Dejte se meknite! I ja bi štela nekoj videti. (Nastaje komešanje.)

BAKA: Ne buš me sterala. Ja sem prva došla.VERA: Oču i ja nekoj videti. BAKA: Koj buš vidla? Baš su prešli male razgledavat.VERA: Meknite se da vidim auto. (udara baku s laktom)BAKA: Koj si tak silovena? Ja sem prva na redu za gledeti.

131

VERA: Štela bi i ja nekoj videti.BAKA: Na odi! Ne bum se s tobu čerepala.

(Baka se miče, Vera gleda.)BAKA: Samo da ne zabim koj imam za povedati.VERA: Vidim je! Idu od štale.BAKA: Je l’ se Štefek vesele drži?VERA: Smeje se, a of mu nekoj pripoveda.BAKA: Dej se mekni, sad je na me red za gledeti.VERA: Joj mene, puran je na autu.BAKA: Hudi ga beteg popal, moram ga iti sterati.VERA: Nejdite nikam, skočil je nakel. Idu vu hižu. Ivek! Gde

je ta mužika. (Muzika dolazi.)BAKA: A gde je Jankić?IVEK: Na kompjuteru.BAKA: Leti po njega naj mam dojde, delegati su pred vrati.

(Ivek odlazi. Dolaze Jankić i Ivek, svi stanu jedan do drugoga, ulazi delegacija, Joža, delegat Tom i prevoditelj, muzika svira “ Dobro mi došel prijatel”)

TOM: Hello!ŠTEF: (upoznaje ih sa ukućanima) Meine Mutter, meine Frau,

Das sind meine Söhne. (Svi se pozdravljaju, Štef udara Jankića.) Dej reči koj sem te vučil.

JANKIĆ: (muca) Willkomen!TOM: Thank you!ŠTEF: Setzen Sie sich bitte! (Delegacija stoji.)IVEK: (ubacuje se u razgovor) Please, take a seat!ŠTEF: Kam se ti mali pačaš vu moj posel?IVEK: Koj ne vidiš da te ništa ne razmeju. Ti govoriš nemački,

a oni engleski.ŠTEF: Beži tam, ne bu picek pevca vučil kukurikati.BABICA: Bitte, essen?ŠTEF: Kam se revleš prek reda, treba je prvo z pijaču ponuditi.

Bute nekoj trinken?

132

(Delegacija zbunjeno gleda, Štef pokazuje rukom čašu)

TOM: Yes, of course!ŠTEF: Očete pivu ili vine?TOM: Wine. Is it home made?PREVODITELJ: Da li je vino domaće? Ako je onda može. ŠTEF: Je, domaće je. Vera, nesi vine!

(Vera nosi, Štef toči, nazdravljaju.)BAKA: Je li bi sad koj essen? TOM: No! No! Thank you!BAKA: Štefek, kak se na nemačkom veli male?ŠTEF: Klajne!BAKA: Klajne šunke? (Pokazuje rukom, a prevoditelj

prevodi.)PREVODITELJ: Može malo!VERA: Wie gefällt es Ihnen bei uns?ŠTEF: Kam se žuriš? Si mogla kesneše čoveka pitati, im je tek

došel.PREVODITELJ: Možete kazati na hrvatskom, gospodin govori

engleski pa ću mu ja prevesti. VERA: Pitala sem kak se nim tu dopada.

(Prevoditelj šapće, baka nosi šunku.)TOM: It’s beautiful here. Nice country, warm people,

beautifull women and “šunka” taste good. (Gleda Veru.)

PREVODITELJ: Gospodin kaže da imamo lijepu zemlju, srdačne ljude, prekrasne žene i dobru šunku.

ŠTEF: Znam ja da je šunka dobra, ali koj on moju ženu gledi. Kaj nije došel k mene krave glet? Reši naj poveda kak mu se dopadaju moje krave.(Prevoditelj šapće Tomu.)

PREVODITELJ: Gospodin kaže da imate lijepe krave, ali vam preporučuje da modernizirate farmu.

133

ŠTEF: Kak to misli? Im je moja farma najmoderneša vu kraju.

PREVODITELJ: Morate se ugledati na evropske farmere, oni su u staje kompjuterizirali.

ŠTEF: To bi bile dobre, bar bi Jankić posla imel. On tak ili je na gmajnu, ili sedi pred kompjuterom.

JANKIĆ: Kak ne! Niš ja nem vu štale delal.ŠTEF: Delal buš ti koj ti bum ja rekel. Štala ti smrdi, a dišiju

ti penezi koj dobimo za mleko.JANKIĆ: Nesem ja vu školu išel da bi krave ranil.ŠTEF: Drugoga posla i tak nemaš, a ja te nem kak bika na

gmanju ranil.VERA: Dejte začkomite! Nete se sad svadili, ludi vas glediju.PREVODITELJ: Gospodin pita koliko litara mlijeka daju krave?BABICA: Krej deset litri saka na podoju.PREVODITELJ: To je malo! Čime ih hranite.BABICA: Fine je ranimo, dajemo šrot, sene, otavu…VERA: Ste silažu zabili reči!BABICA: Je, i silažu.PREVODITELJ: Morale bi davati više mlijeka.BABICA: Bi morale, dejte nam rečite kak.PRECODITELJ: U Evropi na svim modernim farmama kravama se

pušta muzika.BABICA: Najte reči, a kakva, narodna ili zabavna?JANKIĆ: Je, babica, puščaju im Lepu Brenu i Daru Bubamaru.VERA: Čkomi tu! Šte te koj pita? Naj gospon poveda.PREVODITELJ: Pušta se ozbiljna muzika: Mozart ili Beethoven.VERA: Znamo mi kakva je to mužika, tak nekoj slične igra naš

Ivek. Morti bi im on mogel zaigrati.ŠTEF: Joj mene, od onakve mužike bi mi krave presušile.BABICA: Bi vi morti šteli čujti kak naš Ivek lepo zna igrati?TOM: Yes of course!PREVODITELJ: Vrlo rado!

134

BAKA: Odi, Ivek! Dečki ote i vi, bute mu pomogli.(Baka zove muziku, muzika svira.)

TOM: (plješće) Bravo! Bravo! Very good!(Muzika odlazi u kuhinju.)

VERA: Si videl kak mu se je dopal naš Ivek!ŠTEF: Ne bi mu se bormeš dopal da je odigral onu žalosnu od

Rodijofa.BAKA: Drago nam je da ste došli baš vu našu haus.TOM: Thank you!BAKA: Koj veli da sem pretenko šunku odrezala?ŠTEF: Nije, tak ti oni veliju fala.BAKA: Molim, bitte! Dejte samo essen.TOM: Thank you! We have to go. We have more things to do!

Thank you for your hospitality.PREVODITELJ: Gospodin zahvaljuje na gostoprimstvu i žali što

vas moramo tako brzo napustiti. Čekaju nas još neke obaveze.

BAKA: Kam se tak silite? Ste stoprem došli. PREVODITELJ: Žao nam je, ali posao je posao.

(Pozdravlja se s ukućanima i Jožom.)PREVODITELJ: Doviđenja!TOM: Good bye!

(Joža i Štef ih ispraćaju.)IVEK: Morem se sad iti igrat?VERA: Odi, ali naj dugo biti.JANKIĆ: Idem i ja na igralište.VERA: Pitaj oca če te on pusti.BAKA: Dejte si sedite! Bumo si si skup na miru spili gemišta.

(Ulaze Joža i Štef.) JANKIĆ: Morem ja prejti male na gmanje?ŠTEF: Nemreš dok se neš oblekel ko čovek i te ringline sebe

snel.

135

JANKIĆ: Ti bi išel vu Evropu, a tak si zadrt i zaostal. Pogledaj kak mladi tam živiju. Imaju slobodu, a ja ne smem ni s hiže van gda bi štel.

ŠTEF: Kak se ti navek zaglediš vu kojekakve niš koristi? Koj se nesi zagledel vu Feliksa Šmrčovoga?! On je lete od tebe stareši, a dela kaki črv. Već je sav gnoj zvozil.

JANKIĆ: Navek mi daješ nekoga za primer. Nemrem to više poslušati. Idem se presleči i male na gmanje.

ŠTEF: Ringlin da si snel.JOŽA: Pusti ga! Si su ti mladi isti. Nek, štel sem pitati, kak su

vam se dopala evropska gospoda?BAKA: Im su tak brže preleteli da je nesem stigla ni dobre

videti.JOŽA: Je, kumica draga, oni vam imaju još pune posla za

obaviti. Vidli su koj su šteli i prešli.ŠTEF: Gda bi oni posel obavili kad bi pri sake hiži

naseđuvali. BAKA: Mene se to niš ne dopada. Ludi letiju kak bez glave.ŠTEF: Tak je to vu Evrope. Ludi se žuriju posel napraviti.

Moramo se mi pune toga nafčiti da bi bili kak oni.JOŽA: Istina, moja sestrična živi vu Švedske, dela od jutra do

mraka, nema si gda ni jesti skuhati.VERA: Onda koj jede?JOŽA: Samo ftekne škarneclin vu onu peč, kak se zove,

minivalna peč i za par minot zide jele van. BAKA: Je li to ona peč koj zgledi kaki televizor.JOŽA: Točne ta!VERA: Bi mogel i ti Štefek jenu kupiti.ŠTEF: Bi još na te peneze hital. Babica je doma ima čas jesti

skuhati. Ne bum ja ništa škarneclinof jel. JOŽA: Tak je, tu se s tobu moram složiti, kak se veli: “Domače

je domače”!ŠTEF: Vera, dej još vina donesi.

136

JOŽA: Denes smo se lepo zbavili, pak bi si još jenu spili, a onda saki k sebe. (Ulazi muzika.)

MIKA: Mi bi morali iti!ŠTEF: Dečki, vi ste svoje zgotovili, ali bumo si popili još

kupicu vinčeka, pak pete.(Svi piju i nazdravljaju.)

BAKA: Mikek, te morem nekoj pitati?MIKA: Rečite!BAKA: Ja sem stara i šte znam je li bum doživela da vleznemo

vu Eropu, ali bi štela da mi spunite jednu želju…MIKA: Kakvu želju?BAKA: Odigrajte mi jednu lepu pesmu.MIKA: Teru god bute rekli.BAKA: Onaj čardaš, Juliška! To mi je tak lepa pesma. To me

seča na mladost.MIKA: More!

(Ulazi Jankić, obučen u trenirku.)ŠTEF: Kak si se baš na čardaš zmislila? Bi bolša bila domaća

polka nek mađarski čardaš.JANKIĆ: Od kad si ti stari postal takof domoljub? Bar stalne

govoriš da si evropski čovek. Vidiš, naša babica vidi čez Mađarsku put vu Evropu.

BAKA: Najte vi mene ništa pravocerati? Ja sem čardaš navek s Pepićom tancala na balu pri Čvrčku. A bila sem i v Mađarske, prek tam vu Načkamiže, dok sem s pokojnim mužom išla po smesu za odojke.

VERA: Ja sem bila prek do Letenja, pak se ne falim.JANKIĆ: Nete se sad svadile, reši bum mužiku poslušal nek vas.

Igraj, babice za volu!(Muzika svira.)

JOŽA: Dečki, lepo je bile, ali se koj je lepo kratko traje. Moram iti dimo dvorit, ali štel bi se tebi, Štefek, i cele familije lepo zafaliti koj ste vu ime našeg mesnog odbora

137

ugostili evropsku delegaciju. Se je prešle na visokom nivou. Vidli ste i sami da su gospoda otišla zadovolna.

ŠTEF: Fala lepo na ukazanomu poverenju. Mislim da je sve prešle dobre. Jedine sem se ošvical, kad sem videl purana na krovu od auta.

BAKA: Bi se ti švical da im ja nesem nofte zrezala!MIKA: Dečki, moramo iti! Imamo večeres gažu vu “Zelenom

gaju”.ŠTEF: More dečki, ali prije još jedna putna.JOŽA: Za to smo navek.MIKA: Tak je!

(Nazdravljaju.)JOŽA: Ja sad stvarne moram iti, zbogom i bez zamere.MIKA: Ajde, šure, bok! Dojdem zutra vjutre na rakiju.GOSTI: Zbogom!UKUĆANI: Zbogom!BAKA: Moramo i mi vu štalu dvorit. Najreši se ne bi preslekla

z ove lepe kikle, a i fizura mi se bu pokvarila če si rubec denem.

VERA: Tak si nekoj i ja mislim. Bi ti, Štefek, mogel denes sam nadvoriti?

ŠTEF: Ja? Nemam se čas s tem muditi. Ja idem ravne v krpe, znate da me zutra daleki put čeka. Male sem si popil, a do zutra moram biti bister kak riba.

VERA: Te nesmo poslale vu pilnicu, nek vu štalu. Tam moreš samo mleko piti.

ŠTEF: Koj vam je došle? Male sem vas dal prirediti i mam vam štala smrdi.

BAKA: Denes sem dvije vure sedela pri fizerke, a za koj. Da bi sad tak lepo priređena vu štalu išla.

VERA: Istina! I ja tak! Kakav ti je to život?ŠTEF: Kak ringišpil! Život se vrti kak ringišpil. Male si dole,

male gore. A dok si gore, znaš da buš došel dole. Tak i vi, ščera ste bile obične žene, a denes špilate dame,

138

zutre bu opet se po starom, a pozutra vrak si ga zna. Zate, primite se posla dok vam se nije preveč vu glave zavrtele.

BAKA: Čovek se lefko na dobre privči. Ne bi ni tebe kruna z glave opala da jemput nadvoriš krave.

ŠTEF: Znaš da to nije moj posel, a i krave bi se splašile.VERA: Najte se ž nim natezati. Idemo se presleči, ne bumo

stigle podojiti, bu nam mlekar vušel.BAKA: Idemo! (Odlaze)ŠTEF: Ote, ote, a ja idem spat, samo si bum još jednu putnu

popil.(odlazi)

KRAJ

140

FAČUKkomedija u pet slika

Likovi:

Miško, otac Dora, majka Magda, baka Marica, kčer, djevojka Ivek, sin Anica, kčer Sofija, teta Franca, susjeda Marin, mladić (fačuk) Luca, Marinova majka Imbrek, Marinov očuh Joža, kum, muzikaš Štef, susjed

141

Slika 1.

(Seljačka kuhinja, mama Dora kuha, Marica našiva i sjedi za stolom. Glumci obučeni u narodne nošnje.)

MARICA: Mama, bu skoro gotof obed?MAMA: Koj već pitaš? Im si tečka jela. MARICA: Jesem sirutku, mi je od ne slablina.MAMA: Ne smeš preveč jesti da se ne bi jako pomogla.MARICA: Babica veli da sem prehuda, ti mi ne daš jesti da nem

predebela. Niš više ne razmem.MAMA: Moraš biti formasta da se dečku dopaneš, nit prehuda,

nit predebela.MARICA: Ki me oče, taj bu me zel bila huda il’ debela.MAMA: Si vidla Videka Miškovoga? On zobira samo tenke.MARICA: Koj mi o tom govoriš? Videk k sebe pasera deklu. On

je sam pedenj velik, a hud kak strnutka, pak si ne bu zel deklu da mu se bu mogla z glave najesti.

MAMA: Naj niš z dečka cirkusa terati! Ne bi ti bile zgorega da mu se i ti male nastaviš.

MARICA: Koj očeš s tem povedati?MAMA: Ovak napravi! Kad vidiš da ide po ceste, zgrabi korite,

deni flačje vu njega i zidi na cestu kak da ideš prat na Lonju. Kad te vidi bu si pomislil:”Viš kak je to vredna dekla”.

MARICA: Baš me briga koj si bu Videk mislil. Mene se on i tak ne dopada.

MAMA: Bum ja tebi dala dopadanja. Koj misliš da je se v lepote. Od lepote se ne živi. Videk je prvi gazda v selu i on ti se mora najbole dopasti.

MARICA: Ne bi ga zela da je sam na svetu.

142

MAMA: Zela buš koga ti ja odredim.MARICA: Nemrem više toga poslušati. Idem prejti do Rože, mi je

obečala preslikati jednu muštru za stolnak.MAMA: Da si se brže vrnula!

(Marica odlazi, dolazi otac Miško.)OTAC: Dora, koj si imela z Maricu? Je li ste se pak svadile.

Prešla je srdita kak kuščer.MAMA: Sem je za Videka govorila, mam je roge dobila. Si

videl kak su se Flikači prijeli Videka? Im diši negvo bogatstvo. Rekla mi je kuma Kata da je Flikačeva Jana celu noć ž nim tancala v Markove goste.

OTAC: Em naj tanca, koj stoga? Su dober par, ona mala kaki raca baš mu dobre paše. (sjeda za stol)

MAMA: (pogleda u nebo i sklopi ruke) Joj Božek, Božek, zakoj si me natepel z ovakvem telcom? (obraća se mužu) Je li vu te tvoje glave ima pameti ili nema?

OTAC: (ljut skoči) Ti buš mene na red brala! Ja sem bil prvi đak v škole, pogleč si tam vu ormaru se pofalnice. Ti pokaži svoju če ju imaš. Pak bumo onda vidli šte koj v glave ima. Vraža baba!

MAMA: (smireno) Naj se mam srditi, to se samo tak veli. Mene je žal kad vidim kak druge dekle imaju sreče, a naša nema. A znaš kak se veli: “Pomori si sam i Bog ti bu pomogel.”

OTAC: Kakvu hajku teraš, im ima stopre sedemnajst let, je se nije sila još ženiti.

MAMA: Če ovu zimu ostane, bi mogla stara dekla ostati.OTAC: Naj bedastoče povedati! Nije je sila još dve leta zamuš

iti.MAMA: Koj ti znaš, železe se kuje dok je vruče. Poručila sem

ja kume France da dojde. Naj se bu male raspitala za Videka.

OTAC: Koj si baš zapela za Videka? Im ima još dečkof v selu.

MAMA: Teri negde? Da ne bu morti zela fačuka Imbrekovoga.

143

OTAC: Če baš i nega! Koj imaš protif toga dečka? Nema imanje, ali ima zanat. Kak šustar si more lepe peneze pribrati. Marin je vreden, Imbrek ga je zavolel kak da je negof.

MAMA: Naj pripovedati, nesem čula za niti jednoga Dalmatinca da je vreden. Leni su kak slanine, samo ležiju vu ladu.

OTAC: (povisuje glas) Koj ti znaš! Si morti dele bila i vidla?MAMA: Koj bi vidla, sem čula povedati.OTAC: Tak i za nas Prigorce veliju da smo pijanci. Ak si

popijem po kreposti, nesem zato pijanec. Niti su si Dalmatinci leni, niti si Prigorci pijanci.

MAMA: Če je baš tak kak ti veliš, senek ne bi štela Dalmatinca za zeta.

OTAC: Naj baba blazniti! Tak bu kak bu dragi Bog odredil.MAMA: Tak bu kak bum ja rekla.OTAC: Nemrem više te tvoje bedastoče poslušati. (diže se)

Idem prejti do kleti donesti male vina, mi je kum Jožek obečal da se bu navečer navrnul, sem mu tamburu popravil.

MAMA: Brže se vrni!OTAC: Mam dojdem, za frtal sekunde.

(Miško odlazi, dolazi kuma Franca.)FRANCA: Falen Isus i Marija!MAMA: Navek falen! Kuma, dej si sedi.FRANCA: Dora, koj takvoga delaš?MAMA: Obeda zgotavlam! FRANCA: Gde su deca?MAMA: Marica je prešla k Ruže, Ivek i Anica su na paši.FRANCA: Znači same smo?MAMA: Jesmo! Da čujem, kakve mi glase nosiš? FRANCA: (sjeda za stol) Ne baš najbolše.MAMA: Kak to misliš?FRANCA: Videk je bil v snoboke pri Jagice Flikaćeve.MAMA: (zabezeknuto) Je li nasnubil?

144

FRANCA: Kak sem imela za čujti v jeseni budu gosti.MAMA: Vraži Flikači, prokleti lakomci. Samo im je Videkovo

bogatstvo v pameti. Je li bi se to mogle kak razvrči? Ma je Marica lepša i bolša dekla od Jage.

FRANCA: Ja sem se z Videkom spominjala. Nemu se Marica dopada.

MAMA: Če je tak, naj Jagu ostavi i zeme moju Maricu.FRANCA: Kumica draga, drugi je tu problem.MAMA: Kakof problem?FRANCA: Rekel mi je Videk da Marica nega neče jer ima dečka.MAMA: Kakvoga dečka? Nema ona nikakvoga dečka.FRANCA: Videl je on kad je k nje na pašu došel Marin. Veli da se

je skril za grm i gledel. MAMA: (začuđeno) Koj je gledel?FRANCA: Gledel je kak Marin kušuje vašu Maricu.

(Dora šokirana razveže rubac i maše si s krpom.)MAMA: Joj mene sirote, koj sem ja Bogu kriva!? Nesreča,

velika nesreča.FRANCA: Naj se, kuma Dora, nervozirati! Im se ne bu mam

ženila z Dalmatincom če ga je jemput kušnola.MAMA: Ali bu na glase došla. Teri ju bu više domači dečko

štel? Joj mene joj, kak se je baš na fačuka namerila?!FRANCA: Nije dečko kriv koj je fačuk. MAMA: Proklet bil onaj dan kad je Imbrek dopelal Dalmatinku

i nejinoga fačuka.FRANCA: Naj to tak gledeti, im je Luca vredna. Si vidla kakov vrt

ima, a i mali je dober, zvučil je zanat. Rekel je Imbrek kad se vrne z vojske, mam ga posel čeka.

MAMA: Koj bi zela takvoga bokca. Nema ni falačec zemle. Ja sem protif toga. A kak samo govori.

FRANCA: Kak bi govoril! Po dalmatinski kad je dele odrasel.FRANCA: Čudni su puti Boži. Kak bu on odredil, kumica draga,

tak bu. (diže se) Moram iti, se sem ti povedla koj sem

145

imela, još se moram krej Bare navrnuti, me nekoj treba.

MAMA: Joj, prosim te, naj to nikomu povedati. Čekaj samo dok mi dojde dimo, zbila je bum Dalmatinca z glave.

FRANCA: Zbogom!MAMA: Zbogom! Tak kak sem rekla, jezik za zube.

(Franca odlazi. Dolazi Marica.)MAMA: Sedi tu!MARICA: Koj je bile?MAMA: Koj ti spodelavaš po paši?MARICA: Pasem krave! Koj bi spodelavala?MAMA: Sem čula da imaš i pomočnika.MARICA: Kakvoga pomočnika?MAMA: Znaš ti dobre kakvoga. Nemreš sama pasti? Ti je pomoč

treba.MARICA: Niš te ne razmem.MAMA: Ne razmeš! (uzima metlu) Buš ti razmela kad te z

meklu opletem. (Marica trči oko stola.)MAMA: Zbila bum ja tebi dalmatinskoga fačuka z glave.

(Dolazi baka Magda.)BAKA: Kakva je to hajka? Za pet ran Boži, Dora zakoj ju

tučeš?(Dora stane, a Marica bježi u sobe, iz sobe prisluškuje razgovor.)

MAMA: Najte ni pitati. Velika nesreča.BAKA: (zabrinuto) Koj se je dogodile?MAMA: Poručila sem kume France da se raspita za Videka.BAKA: Se je raspitala?MAMA: Je!BAKA: I koj veli?MAMA: Da se Videk ženi z Jagu Flikačevu.BAKA: Naj se ženi! Nek i ne sirote sunce grane. Oni su veliki

siromaki, im je dedek još navek pod pozderjom spi.

146

MAMA: Koj blaznite! Vam je više stale do Jage, nek do naše Marice.

BAKA: Naj takva biti. Ne moreš ti nikoga na nikoga nasiliti. Ako se Videku Jaga dopada, nek si ju zeme.

MAMA: Dopada se nemu naša Marica, ali nu je nečisti opsel.BAKA: Koj to govoriš?MAMA: Tera dekla pri zdrave pameti ne bi štela Videka. Bogat

je kak črna zemla. A ona se je zagledela vu fačuka.BAKA: Vu koga!MAMA: Dobre ste čuli! Vu fačuka od Dalmatinke Imbrekove.

Mi je kuma Franca povedla da je Videk gledel kak je Marin našu Maricu košuval. Zbila bum ja ne fačuka z glave, dobila je z meklu. Če treba bu i z korbačom.

BAKA: Čuj, sem vidla Marina, dok je bil na osustvu. Mi se je fajn dečec videl.

MAMA: Se i vam počele motati v glave. Vidim ja da su tu coprije posredi. Veliju da se stara Flikačica z coprijami bavi, sigurne je ona tu svoje prste imela.

BAKA: Kakve coprije! Nemreš dete nasiliti da zeme onoga koga nema rad.

MAMA: Vidim da ste si pri hiži nacoprani. Jedina ja sem trezne glave ostala. Idem mam prejti do Kate Škanjčeve, sem čula da je ona išla prek na Hraščinu k nekakve babe po pomoć kat im je tele fkrepale.

BAKA: Kam buš išla k coprnjakom, odi se v cerkvu pomoli bu ti bole.

MAMA: (uzima leđni rubac) Vi stalne molite krunicu, pak od toga nikakve koristi. Idem ja, zbogom!

BAKA: Odi kam oči!(Dora odlazi, dolazi Marica.)

MARICA: Ste vidli babica koj mama z mene dela?BAKA: Nigdar nije bila spometna, a sat je čistom ponorela.MARICA: Na silu me oče oženiti za Videka.BAKA: (blago) Tebe se čujem Marin dopada. Ga imaš rada?

147

MARICA: Imam! Tak mi je lepi.BAKA: Istina fajn je dečec, ni moči reči. Je li on tebe ima

rad?MARICA: Ima! Rekel je gda bu vojsku odslužil, da se bumo

ženili.BAKA: Ne znam kak bu to. Marin je siromak. Imbrek ga ne bu

dimo ženil.MARICA: Kad se z vojske vrne, mam ga posel čeka. Pak se bumo

nekak skučili.BAKA: Nije to lafko kak vi mislite.MARICA: Ja bum reši ž njim travu pasla, nek z Videkom saki dan

prfkače jela.BAKA: Dobre, dobre, nekak bu. Odi sad pomori dece krave z

paše dopelati. Ja idem svinje nadvoriti.

(Odlaze sa scene, gasi se svjetlo.)

Slika 2.

(Svjetlo se pali, dolaze Ivek i Anica.)

IVEK: Gde je šte!? (Djeca gledaju u sobu.)ANICA: Nije nikoga doma. (Sjedaju za stol.)IVEK: Ne znam de je Marica? Dal mi je poštar pismo za nju.ANICA: Šte je piše?IVEK: Ja mislim da dečko.ANICA: Teri dečko?IVEK: Ne znam, valda Marin, on je jedini dečko koj je vu

vojske, a i videl sem kad se je z Maricu spominal. (Gledaju pismo.)

ANICA: Odkud je pismo došle?IVEK: Tu na marke piše Kikinda.

148

ANICA: Da vidim! (gleda.) Gde je Kikinda?IVEK: Koj mene spitavaš, ja još nesem vojsku služil.ANICA: Bum pitala japu, on sigurne zna.IVEK: Ne smeš nikomu reči za pismo. Če mama dozna da

Marin piše Marice, znaš da bu vraga.ANICA: Bu ju opet z meklu tukla.IVRK: Ne samo to. Tu bi i mi mogli dobiti po riti. Zate o pismu

nikomu ni reči. (sprema pismo)ANICA: Ne bum ja niš povedla.

(Dolazi teta Sofija.)SOFIJA: Dobar dan! O lijepi moji, kaj ste sami doma?

(Djeca veselo trče pred tetu.)IVEK: Bok, teta!ANICA: Teta, kak si došla?SOFIJA: Autobusom do Zeline, a do vas pješice. (stavlja torbu

na stolac i vadi bombone) Evo izvolite, donijela sam vam bombona da se malo zasladite.

DJECA: Fala!SOFIJA: Gdje su ostali?IVEK: Mama je na polu, a japa vine pretače. Marica bu sad

došla, prešla je v dučan.(Dolazi Miško.)

OTAC: Dober dan! Si stigla! (pruža ruku) Dej sedi.SOFIJA: Hoću, znaš da sam umorna od puta. Nego reci, gdje mi

je sestra?OTAC: Deca ajde v sobu, ja se imam s tetu nekoj spominjati.

(Djeca odlaze iza scene, prisluškuju.) Otišla je vu Hraščinu k nekakve coprnice po pomoć.

SOFIJA: Šta se desilo?OTAC: Ništa se nije desile!SOFIJA: Šta će joj vračara? Zar je ona pri pravoj pameti.OTAC: Nije, zate bi se štel s tobu spominjati.SOFIJA: Nemoj me plašiti! Prosim te, reči. Kaj je takvog?

149

OTAC: Pisal sem ti da dojdeš jer s tvoju sestru nemrem više na kraj dojti. Zabila si je vu svoju šašavu glavu da mora ovu jesen Maricu oženiti.

SOFIJA: Zaboga, pa Marica ima tek sedamnaest godina. OTAC: To sem i ja rekel. Ali ona je navalila i silom ju oče

oženiti.SOFIJA: To je van svake pameti! Što Marica kaže na to?OTAC: Neče ni čujti. Dora oče Videka, a Marica Marina. Ščera

ju je z meklu tukla, tak su se grde svadile. SOFIJA: Čekaj, čekaj, ništa te ne razumijem. Daj mi to malo

pojasni.OTAC: Kak ne razmeš! Dora bi štela da Marica zeme Videka

Miškovoga, jer je bogat, ima veliko imanje i još k tomu je jedinec. A Marice se dopada Marin. On ti je vanbračne dete od Dalmatinke Luce koj se je za Imbreka oženila.

SOFIJA: Bogme zamršeno! A šta ti o tome misliš?OTAC: Im bi nam pasale da Marica zeme Videka, ali ona ga

nema vole zeti, a ja ju ne bi štel siliti. SOFIJA: U pravu si! Brak na silu osuđen je na propast. Ja sam

uvijek za ljubav. I zbog takve bedastoće ona ide kod vračare. No dobro, razgovarat ću ja sa sestrom.

OTAC: Dej! Lepo te prosim! Morti je ti male pamet presvetliš.

SOFIJA: Znam ja dobro svoju sestru, tvrdoglava je k’o magarac.

OTAC: (nasmiješen) To si dobre rekla. Joj oprosti, te nesem z ničim ponudil. Koj si za popiti?

SOFIJA: Imaš li one fine šljivovice?OTAC: Kak ne bi imel. Sad ju donesem. (nosi rakiju i toči)

Živeli!SOFIJA: Živjeli!OTAC: Čuj ti se sad raskomoti, ja idem za toga vu štalu.

(Odlaze, dolaze djeca, sjednu za stol.)IVEK: Si čula, mama je otišla k coprnice?

150

ANICA: Koj bu pri coprnice delala?IVEK: (ide rukama prema Anici) Bu ju začarala.ANICA: Naj me strašiti.IVEK: Ti si semu strahu! ANICA: Kak ju bu začarala?IVEK: Si čula da se Marice Marin dopada. Mama misli da bi

morala zeti Videka, jer je on bogat. Zato bu ju začarala i onda bu zela Videka.

ANICA: Mene se dopada Tomek, ja se bum ž nim ženila.IVEK: Koj bi Tomek s tobu? On si bu veliku deklu našel, a ti

buš ostala stara dekla.ANICA: (tuče Iveka) Ne bum ja stara dekla, ja se oču ženiti. Ti

buš stari dečko. (Naguravaju se, dolazi Marica.)MARICA: Koj je sad to? (miri ih) Dosta, ste poludeli!ANICA: Veli mi Ivek da bum stara dekla, a ja se oču ženiti.MARICA: (prima ju u krilo) Buš se ženila, samo moraš zrasti, još

si mala.ANICA: I ti se buš ženila z Videkom.MARICA: (zatečeno) Otkud ti to?ANICA: Mama je otišla k coprnice i ona te bu začarala da ga

zemeš.MARICA: Ne bum ga zela niti da se coprnice copraju.IVEK: Marica, se tebe Marin dopada?MARICA: Kak ti to znaš?IVEK: Ti je pismo pisal.MARICA: (veselo) Gde je pismo?IVEK: Bum ti ga dal će mi zadaču pomoreš.MARICA: Obečavam, pomogla ti bum zadaču.

(Ivek joj daje pismo, Marica se diže, čita i veselo se smješka.)

ANICA: Koj piše? Se bute ženili?IVEK: Če bu mama dala. Rekla je da ona neče tovara za zeta.ANICA: Koj je to tovar?

151

IVEK: Magarec!ANICA: Niti ja se ne bi štela z magarcom ženiti.IVEK: Onda bi se zvala Anica Magarec.ANICA: Ti si Magarec Ivek.MARICA: Najte se svaditi. Vi ste brača, morate složni biti.ANICA: Koj ti dečko piše?MARICA: Došel bu zutra doma.IVEK: Koj je zbavil vojsku?MARICA: Je!

(Dolazi mama, Marica hitro skriva pismo.)MAMA: Kakvo je tu zasedanje? Ne bi se posla kakvoga

prijeli?MARICA: Idem ja flačje pobrati, več je sigurne suho. ANICA: Idem i ja s tobu.IVEK: Ja idem jape pomoći!

(Djeca odlaze. Mama iz torbe vadi bocu i vodom sveti kuću, zatim stavi bocu na zdjelnjak.)

SOFIJA: Dorice, dobar dan ! (prilazi joj i grli je)MAMA: (ravnodušno) Otkud si ti opala?SOFIJA: Iz Zagreba! Zaželjela sam se djece i odlučila ih posjetiti.

Nije ti valjda krivo?MAMA: Nije Šofka, a koj bi mi bile krivo.SOFIJA: Ne zovi me Šofka. Ja sam za tebe kao i za sve ostale

Sofija.MAMA: Da ti se ne bi još i naklonila kaki carice.SOFIJA: Malo kulture draga moja, ne bi ti bilo na odmet.MAMA: Mene kulture nije treba, nek tebe. Pogleč se kak zgledaš

nafarbana i nacifrana kak božična jela.SOFIJA: (sjeda za stol) Šta ti o tome znaš? Uvijek si bila i ostala

zaostala. Ti još živiš u petnaestom stoljeću, a cijeli ostali svijet u dvadesetom.

MAMA: Ti bormeš nesi zaostala, naročito koj se mužof tiče. Kuliko si ih premenila, to ni sama ne znaš.

152

SOFIJA: (pali si cigaršpic) Istina, mnogi su za mnom uzdisali. Moj pokojni muž…

MAMA: Teri? Prvi, drugi ili trejti?SOFIJA: Prvi! Leopold! Bio je kao vjerni pas. Uvijek uz mene

u svakom momentu. Obasipao me darovima, vodio na večere, u kazališta, (tužno) ali nesretna sudbina mi ga oduzela. Ja sam bila neutješna.

MAMA: Pak si si odma drugoga našla da se utešiš.SOFIJA: Nisam odmah, za mjesec dana.MAMA: Je, dugo si bila v žalosti.SOFIJA: Slučajno sam srela Stanislava na groblju. On je ostao

udovac, pa smo se tješili. MAMA: I kak ste se to tešili.SOFIJA: Puno smo putovali, vodio me u Beč, Pariz, Rim. Učinio

je sve da me vrati u život. Bilo je to najljepše razdoblje moga života.

MAMA: Se koj je lepo kratko traje.SOFIJA: Tu se s tobom slažem. MAMA: Kuliko si let ž njim bila?SOFIJA: Dvije godine. Umro je, jadan, od upale pluća. Iza njega

je ostala velika praznina.MAMA: I hiža na Pantofčaku.SOFIJA: a ti samo misliš na imetak. Meni je uvijek bila najvažnija

ljubav.MAMA: Zate si se oženila za Ignaca. Bil je od tebe stareši

osamnaest let. Naj mi povedati da je i tu bila ljubav u pitanju!

SOFIJA: Voljela sam ga na svoj način. On je cijele dane provodio u banci. Imao je malo vremena za mene.

MAMA: Pak si se ti male okole tešila.SOFIJA: Pa to su obične insinuacije. Ja nikada nisam prevarila

svog muža dok je bio živ.MAMA: Je, istina! Bila si pokorna žena i vesela dovica.

153

SOFIJA: Prosim te, daj zašuti i prekini već jednom s tim predbacivanjem. Moj život je takav. Nekad bolji, nekad gori.

MAMA: Zafali pokojnemu jape koj te je dal vu šnajderaj k stare Hubičke. Lafko se sad špinčiš.

SOFIJA: Sve sam u životu postigla upornošću i krvavim radom.

MAMA: I bogatem mužom. Tak ja svoje Marice velim nek zeme Videka. Bogat je kak črna zemla, tam bi gospa bila.

SOFIJA: Pričaš gluposti. Sad je drugo vrijeme. Zar bi htjela gledati svoje dijete kako živi u bogatstvu, nesretno i nezadovoljno?

MAMA: Ki je bogat, taj je i zadovolen. Koj bi imela da zeme siromaka? Bu se krej nega glada vžila.

SOFIJA: Kakve to imaš zaostale teorije?MAMA: Moje teorije nesu zaostale nek spametne.SOFIJA: Daj prekini! Glava me boli od tvojih glupih izjava.

Ne mogu te slušati. Idem leći, umorna sam od puta. (odlazi) Sutra ćemo razgovarati.

MAMA: Moremo gda oči, ali tak bu kak ja velim. (Odlazi, dolaze djeca i Miško.)

OTAC: Gde ti je sestra?MAMA: Otišla je spat.MARICA: I ja idem spat.IVEK: Čekaj, buš mi zadaču pomogla. (Djeca odlaze.)OTAC: Kak je tak rane otišla spat? Sem mislil da se bum male

ž nu divanil.MAMA: Koj bi ti negde spametnoga povedla? Pripoveda same

bedastoče.OTAC: Vidim već da ste se posvadile. Ne znam zakoj si takva

prema sestre.MAMA: (viče) Kakva sem, takva sem! Koj ti mene odma

napadaš? Ja vu svoje hiži imam pravo reči koj oču.

154

OTAC: (povišenim tonom) Kak moreš takva biti? Saj grunt si nasledela, sega se je odrekla vu tvoju korist. A ti se prema ne ponašaš kak prema najvekšemu neprijatelu.

MAMA: Ima dosta sega, dvije hiže i dučan. Je to nije dosti?!OTAC: Znam da ima, ali da je takva kakva si ti, bi ti još i grunt

trgala.MAMA: Priznam, poštene je z menu zišla, ali srdi me koj mi

ništa neda za praf. Koj got velim, odma me poklopi!OTAC: Ona je pune od tebe stareša i moreš ju nekoj poslunoti.

Ima žena iskustva.MAMA: Ima, ima, samo kakvoga.OTAC: Prosim te naj se ž nju svaditi. (diže se) Idem leči, bum se moral v noči zdići krave glet.MAMA: Gda je je termin za steliti?OTAC: Ščera je bil, sad je treba to na brige imeti.MAMA: Idem i ja spat! Sem denes daleki put prešla, mi je

počinka treba. (Odlaze.) (Svjetlo se gasi.)

Slika 3.

(Pali se svetlo, ulaze Marica i Marin, držeći se za ruke.)

MARICA: Odi, sama sem doma. Moji su si na proščenju.MARIN: Kako ti nisi otišla s njima?MARICA: Sem rekla da me želudec boli, pak sem ostala doma. Dej si sedi, bum ti kolačof dala.

(Marica nosi kolače. Marin jede.)MARICA: Su dobri!MARIN: A Gospe ti, kako ne bi bili!MARICA: Ja sem je pekla.

155

MARIN: Ća si tako nervozna?MARICA: Ti si male zakesnil, me strah da te moji tu ne zavrneju.MARIN: Moje su namjere poštene. Mare moja, cvite moj, oš

poć’ za me?MARICA: Znaš da oču, ali ne znam koj buju moji rekli.MARIN: Ako te ne daju, ma ja ću te ukrast’, makar iš’o u

pržun!MARICA: Od čega bumo živeli? Se od lubavi ne da živeti.MARIN: A gospe moja, imam dvi ruke pa ću radit’. MARICA: Da bi to bar tak lafko bile kak ti veliš. (prilazi k

prozoru) Joj, moj idu! Odi brže v sobu, pak tam sukneš čez

oblok.(Marin ju zagrli i hoće poljubiti.)

MARICA: Hodi, hodi, nije sad čas, da te moji nedu zavrnuli.MARIN: Doći ću kasnije, izađi na ponistru.MARICA: Dobre, dobre, hodi sad.

(Marin odlazi, dolaze roditelji i baka.)BAKA: Falen Isus i Marija, dej ti Bog del proščenja.MARICA: Bog dej!OTAC: Je li ti koj bole?MARICA: Dobre mi je sat, se je prešle. A gde je teta?MAMA: Ostala je z decu na ringišpilu. (Otac i mama odlaze u

sobu.)BAKA: Budu se male zvrteli da im volu spuni. Na, sem ti

licitara donesla.MARICA: Babica, fala! Niste trebali.

(Čuje se kucanje, ulazi Luca.)LUCA: Faljen Isus i Marija!BAKA: Navek falen! O, Luca! Dej si sedi!LUCA: Oću, baba! Eto malo noge odmorit.BAKA: Marica, dej donesi kolača. (Marica nosi.) Dej si zemi,

je Marica pekla kolače. Ne najbole zidu.

156

LUCA: Eee, lipo, lipo! Cura za udat, mora se razumit u kužinu. (uzima kolač) Ajme ca su joj fini! Ka cukar!

BAKA: (zbunjeno prilazi Marici) Ja ju pod milim bogom niš ne razmem. (vrača se prema Luci) Suseda kakvo dobre vas je k nam donesle?

LUCA: Tribala bi vašu snaju.BAKA: Bu došla, se otišla presleči. (mrmlja) Joj sad bu vraga.

(Dolazi Dora.)MAMA: (obraća se baki) Koj ta tu dela?BAKA: Ne znam, za te pita.

(Baka i Marica se povlače u sobu.)MAMA: (hladno) Dober dan!LUCA: Dobar dan i tebi!MAMA: Mi babica veli da ste za me pitali.LUCA: Jesan!MAMA: Rečite koj imate!LUCA: Draga moja susida, jo san čula, po selu se priča, da

ti imaš nešto protiv mog Marina. Ho mi rec, ca ti je ucini?

MAMA: Ja protiv dečka nemam niš, samo mu poručite naj se drži dale od moje čere. Ja za nju imam bolšu priliku od vašega sina.

LUCA: (viče) Šempijo, vrag ti sriću odnija, ti ćeš meni govorit za mog sina. Znaš jo son ga lipo odgojila, a ti zatvor si svoju čeru u kuću, a mog sina pust na miru. Štraca jedna!

MAMA: Kaj buš ti vu moje hiži na me se drla, kurva jedna! Odi se dimo dret na svega fačuka.

LUCA: Meni si rekla da son jo kurva? Jo son kurva. A ća si? Gubo!

MAMA: Koj si morti poštena? Si po Duhu svetomu začela?LUCA: Sram te bilo! Ma kako grube riči.

(Dolazi otac.)

157

OTAC: Dosta! Je li se nemrete spominjati kak normalni ludi? Morate se dreti da vas čuje cela fara.

MAMA: Kaj bu ona mene v moje hiži napadala? Naj ide dimo kričat.

LUCA: Susid, vi ste pametan čovik.OTAC: Koj ne da jesem!LUCA: Recite joj da ostavi moje dite na miru. Moj sin voli

vašu Maricu, ća ja tu mogu. Marin je inšempjan njon!OTAC: Si čula? Nejin sin je šampijon.MAMA: (ljuto) Naj je koj oče biti! (obraća se Luci) Reči ti

svemu sinu da moja Marica nega nema rada.LUCA: Ne bi rekla. Ali ako je tako, onda ja neman tu ca cinit.MAMA: I nemaš, tam su ti vrata. (Luca odlazi.)OTAC: Vraža baba, prokleta. Dete ti se v sobe plače, očeš ju s

pameti stirati.MAMA: Ne bu mene nište na račun bral v moje hiži. (odlazi u

sobu)OTAC: Koj sem Bogu skrivil, da sem se na takvoga vraga

nameril. Idem reši kleti, dok se babe pamet ne presvetli. (Odlazi. Svjetlo se gasi)

Slika 4.

(Pali se svjetlo, ulaze Ivica i Anica.)

IVEK: Znaš koj sem senči čul? Mama se je plakala i z japu svadila.

ANICA: Zakoj?IVEK: Rekla je da bu Marica imela fačuka.ANICA: Znala sem ja da bu se dete narodile.IVEK: Koj si znala?

158

ANICA: Vidla sem rodu na našem dimnjaku sedeti, pak sem mislila da mi morti brata ili sestru donese.

IVEK: Kakva roda, im roda ne nosi decu.ANICA: Nek šte!IVEK: Mama vu črevu.ANICA: A kak dete nuter dojde?IVEK: Pitaj japu! Koj mene spitavaš?!ANICA: Bum ga pitala.IVEK: Ja bum vujec!ANICA: Koj bum onda ja, vujna.IVEK: Kakva vujna, ti buš teta. Moja žena bu vujna.ANICA: Ti nemaš žene.IVEK: Bum ju imel, kad soldačiju zbavim.

(Dolazi otac.)OTAC: Koj ste se tak rane zbudili?ANICA: Japa, kak dete v črevo dojde?OTAC: (zatečen) Ovaj, kak dojde.ANICA: Ni ti ne znaš?OTAC: Koj mene spitavaš? Pitaj mamu! Ona ti bu povedla. A

zakoj me to pitaš?ANICA: Sem vidla rodu na našemu dimnjaku, a Ivek veli da

rode ne nosiju decu. OTAC: A koj Ivek zna!

(Dolazi mama, plače i jadikuje.)MAMA: Joj mene sirote, kakvu sem ja sramotu doživela. Smejal

nam se bu celi kotar. Fačuk nam je fačuka složil.OTAC: No, dej se primiri! Ste kože nemremo. Koj je tu je.MAMA: Koj sem ja Bogu kriva, zakoj me tak kažnava…ANICA: Mama, kak dete dojde v črevo?MAMA: (bijesno skoči) Van s hiže da vas ne vidim i ne čujem.

(Djeca bježe van.)OTAC: Koj su ti deca kriva? Kak se na nih kesiš kak da si im

mačaha.

159

MAMA: Kaj je s tobu? Tebe nije briga koj se bu celi svet za nas spominjal gda nam se fačuk narodi.

OTAC: Mi tu sad nemremo niš premeniti, tak je kak je. Treba najti rešenje.

MAMA: Treba, samo kakvo. OTAC: Si Lucu s hiže van sterala, šte zna koj dečko misli i koj

budu oni rekli na celu situaciju. Morti ju ne štel ženiti.MAMA: Ja bum ga na koleni prosila da pokrije našu sramotu.OTAC: Sad buš pred nim klečala, a dok smo ti si govorili da se

primiri, nesi poslunula. Kad se nešte ima zaistinu rat, tu niti si coprnjaki na svetu ne budu niš napravili. Sad lepo odi k njim i se zagladi.

BAKA: Joj, glava me boli, nesem niš senči spala.MAMA: Nesem ni ja!BAKA: Ti si tomu semu kriva. Nesi ju trebala siliti na Videka.

Mogla si se pomiriti s tem da oče Marina i gotovo.MAMA: Sad bum ja se kriva, ja sem svojemu detetu štela

najbolše.BAKA: Bog znaj kak bu to zišle.

(Dolazi teta, proteže se.)SOFIJA: Jutro! Baš sam se dobro odmorila.MAMA: Ti spiš kaki klada, a mi od brige nemremo spati.SOFIJA: Nemoj toliko nakukavati. Ljubav je pobijedila.MAMA: Koj to govoriš. To je tvoje masle, ljubav, ljubav. Samo

ti je to na pameti. Ti si je mozak s tem naponila. Joj mene sirote, koj smo sad čineči?

SOFIJA: Sve će se riješiti, ja imam plan. Ti idi kod dečka, lijepo se ispričaj i pozovi ih na večeru. Franjo donesi iz kleti vina, a baka će spremiti večeru. Sve će se riješiti, vidjet ćete. A ja se idem malo dotjerati.

MAMA: Dej nam poveč taj svoj plan.SOFIJA: Sve ćete saznati na vrijeme. Idemo, svatko na svoj

posel.(Svi odlaze. Svijetlo se gasi.)

160

Slika 5.

(Pali se svjetlo. Marica stavlja stolnjak na stol, dolazi mama.)

MAMA: Koj nesi još gotova?MARICA: (veselo) Sad bum!MAMA: Kad zgotoviš, da si v sobu prešla! Kad te ja pozovem

onda dojdi.(Dolazi otac, stavlja vino na stol, čuje se kucanje, ulaze Marin, Luca i Imbrek.)

IMBREK: Falen Isus!OTAC: Navek falen!MAMA: (ljubazno) Dejte si sedite.

(Luca ju poprijeko gleda, muški sjedaju oko stola.)MAMA: Prijatelica draga, najte se srditi. Koj je bile, bile je.

Moramo čez to prejti. (Luca sjeda.)OTAC: Dej, Dora, kupice da si spijemo. (Dora nosi čaše,

Miško toči) Živeli!IMBREK: Živeli! (piju)OTAC: Žene, dejte nekoj da si pritrdimo koj bi lakše pili.

(Baka nosi šunku i kruh, a mama stavlja loparke na stol.)

OTAC: Dejte se ponudite, se najte sramiti. (Uzimaju i jedu.)IMBREK: Miško, fina ti je šunka.OTAC: Dobra je, lepo se je posušila, a i pac je važen.

(Baka sjeda kraj peći i štrika, dolazi teta.)SOFIJA: Dobar večer!IMBREK: Bog dej! (obraća se Mišku) Nesmo znali da imaš

gosta.OTAC: Koj ju ne poznaš? Im je to od Dore sestra.

(Sofija pruža ruku na pozdrav.)

161

SOFIJA: Sofija, drago mi je! (pozdravlja se s gostima)IMBREK: Ne bi te poznal da sem se s tobu stal. Fest si se

pogospodila. Si sama, nije muž s tobu došel?SOFIJA: Muž mi je umro, proljetos.MAMA: (križa se) Je, pokoj mu duše! Ostala je sama, pak je

male k nam došla. Dej si sedi za stol. (Sofija sjeda.)OTAC: Dejte trošite, nemo sad vodili žalosne spomenjke, nek

vesele. Reči mi Imbrek, kak ti letina?IMBREK: Baš sem denes bil na Luka. Šenica mi je lepa, a i

kokureza se dobra kaže.OTAC: Videl sem da imaš lepu detelu na Štuku.IMBREK: Fest sem ju pognojil i, fala Bogu, dobra je. Bude lepe

krme letes.OTAC: Bu prijatel, bu. A ti Marin, s čem se ti baviš?MARIN: Dobija san posa, radin postole. Ča ću doma sidit.

(Stalno se okreće tržeći pogledom Maricu.)OTAC: Tak je, delati je treba.MARIN: Di je Marica?MAMA: Vu sobe pegla, bu došla kad zgotovi. (obraća se

Luci) Ona vam nigdar nije zabadof. (nudi Lucu) Dej, prijatelica, zemi loparke, naj se sramiti.

LUCA: Ne mogu, fala lipa, nije mi nešto dobro u štomaku. Kuvala sam pašta fažol, pa mi on loše činija.

MAMA: Dejte vi, prijatel, zemite.IMBREK: Jesem dosta, se je jako fine, bum si zel još jenu loparku.

Nisem je već dugo jel. Moja Luce ne zna to slagati, on više put složi fritule. To vam je nijov bumo rekli, špecijalitet.

SOFIJA: Sve je fino kad se dobro spremi.LUCA: Eee, a neg šta!SOFIJA: Moj muž Stanislav obožavao je zagorske štrukle. Što

je i normalno kad je bio Zagorec.MAMA: Dej si, Marin, ti još male zemi.

162

MARIN: Fala najlipša! Izija sam dva pijata fažola, nisam gladan.

MAMA: Se to ne jede za glad, nek tak da se lakše spije.OTAC: Dora, koj siliš, naj jeju koliko očeju.IMBREK: Čuj, Francek, da se mi dogovorimo okoli našega

problema.(Dora primiče stolac i sjeda.)

OTAC: Tak je! Reči Imbrek koj si štel povedati.IMBREK: Znamo si već dugo da se Marin i Marica imaju radi.

Ja iste tak znam da on nije prilika za ženiti kakvu bi vi šteli. On grunta nema, ali je vreden i pošten dečko. To vam garanteram. (Luca potvrdno klima glavom.)

MAMA: Istina, dečko je sake fale vreden.IMBREK: Ja ga dimo nemam kam ženiti, to si dobre znate. OTAC: Nemam ni ja. Im nas je puna hiža. IMBREK: Koj smo onda čineći? OTAC: Ja ne vidim izlaza.MAMA: Dejte se nekak dogovorite, moramo to čim prije rešiti.

Dete je na putu.OTAC: Jedine da idu kam na stan.BAKA: Bum ja prešla vu kuhinju spat pak im dejte moju

komoricu, naj se nuter ženiju.IMBREK: Vište, to je prava reč. Če je tak, onda smo to rešili.

Rečite još, gda bi gosti bile?MAMA: Čim prije, to bole. LUCA: Ne triba dugo čekat.OTAC: Onda bumo složili za mesec dana dok se još ne vidi da

je široka.IMBREK: Čuj prijatel, ti buš zel Marina k sebe. Če baš nije moj

rođeni, ja ga bum otpravil kak se šika. Dal mu bum gosti i tristo klaftri mekote na Štuku. Mislim da je to poštene z moje strane.

OTAC: Je, nemrem reči.SOFIJA: Marine, idi po Maricu. (odlazi)

163

MAMA: Koj pak ti sad zmišlaš?SOFIJA: Vidjet ćeš! (Dolazi Marica u haljini, svi ju začuđeno

gledaju.)MAMA: Koj si to sebe napravila? Si se v gospu oblekla.SOFIJA: Ja sam ju obukla. Od sad će se tako oblačiti.MAMA: Kakve su ti pak bedastoče v glavu zašle?SOFIJA: Nisu to bedastoće, sve ćete čuti.OTAC: Dej povedaj.SOFIJA: Ova djeca se vole i ja sam im odlučila pomoći. Moja

je kuća ogromna, uzet ću ih k sebi. Ja ionako nemam djece, pa mogu sa mnom živjeti. Marica će mi pomagati u trgovini, a Marin može otvoriti postolarsku radnju.

MAMA: Deca, ste čuli?MARIN: Jesmo!MARICA: Sem ja znala, mi je teta povedla.BAKA: Fala ti, Bože, da je jemput v našu hižu sunce došle.SOFIJA: Vi napravite veliku svadbu, a ja ću pomoći. Novčano

mislim!MARICA: Sad bi mi šteli još nekoj povedati.MAMA: Ti čkomi, dosta si nam brige zadala.LUCA: Pusti neka dite kaže.MARICA: Ja nesem neseča.MAMA: (začuđeno) Koj si rekla?MARICA: To koj ste čuli. Nesi mi dala Marina zeti, pak smo vas

fkanili da sem neseča. OTAC: Je li ste ovo čuli? Deca su nas nadmudrila.SOFIJA: Ljubav je pobijedila!MAMA: (obraća se Sofiji) To je tvoje masle, znam ja.BAKA: Čije je, je, glavne da je na dobre zišle.OTAC: Dora, dej još piti! To se mora zalejati. Bum zutra

prešel do kuma Jože, bi ga pital za mužiku. Oni su prvi mužikaši v našem kraju. Bi nam najbole pasali. Koj ti veliš?

164

IMBREK: Istina, dečki lepo igraju, a i kumi ste si pak je red da oni igraju.

MAMA: Je, bi se kum Joža srdil da koga druge zememo.OTAC: Če je tak, onda v redu.IMBREK: Živeli! Prijatel, drago mi je da je se tak zišle.LUCA: I meni! (sklapa ruke) Fala ti, Gospe moja!OTAC: Naj se deca imaju radi. Šte je rekel da se Prigorec z

Dalmatincom nemre složiti.(Dolaze kum Joža i Štefek.)

JOŽA: Dober večer!OTAC: O kume, dober večer! Se baš za te spominjamo. Smo

se dogovorili da bi vas pogodili za mužiku vu goste.JOŽA: Gda budu gosti?OTAC: Drugi mesec!JOŽA: Štef, mi se vidi da smo drugi celi mesec bezecirani.ŠTEF: Jesmo! Celi drugi i pol trejtoga.IMBREK: Onda more biti gda vam paše. Sad nam i onak nije

sila.JOŽA: Kak to do sad je bila sila, sad na jemput nije?!OTAC: Proste rečene, su nas deca zajebala. No nemu sad o

tom.JOŽA: Kak ti kume veliš! Došli smo glet je li si nam tamburu

popravil?OTEC: Jesem, kak nova je! Dora, odi po tamburu. A ti babica

dej još piti. Imamo čemu nazdraviti. SOFIJA: (nazdravlja) Za ljubav! Živjeli!BAKA: Tak je! Živeli! Bi si mogli sad jednu zapopevati. Kume,

dej ti jenu.JOŽA: Kuma Magda, ja se znam. Vi samo rečite, bumo

sprobali tamburu. Donesi i violinu od pokojnoga kuma Rudeka.

BAKA: (plačući) Je siromak, kak je moj Rudek lepo znal igrati, dej mu Bog duše lefko.

OTAC: Rečite teru?

165

BAKA: Bi mogli jenu dalmatinsku, za našu prijatelicu. Mene je ona lepa: “Ja sam majko cura fina udat ću se za Marina.” (Pjevaju.)(Djeca trkom ulaze.)

IVEK: Japa!OTAC: Koj baš sad oči?IVEK: Rumenka se teli.OTAC: Kak se je baš sad zmislila, je mogla male počekati.IVEK: Smo se vane igrali, a krava fest beči. Kad smo otprli

vrata onda smo vidli.MAMA: Koj ste vidli?ANICA: Teletu se noge vidiju.OTAC: Ote dečki z menu da vidimo koj je na stvari. IMBREK: Idemo!JOŽA: Kume, koj smo dužni za popravek?OTAC: Bumu več račun imeli.JOŽA: Idemo Štef! (Uzima tamburu, a violinu ostavlja na stolu.)JOŽA I ŠTEF: Laku noć!BAKA: Laku noć! MAMA: Idem i ja glet, teško se teli.BAKA: Dobre bi bile da i mi idemo, če bu kakva pomoć

treba.LUCA: Homo! SOFIJA: Ja mogu biti samo moralna podrška iz vana.BAKA: Negda i to dobre dojde. Buš vode prinesla če bu treba.

(Svi odlaze.)

KRAJ

167

168

ZRNO SREĆE

Likovi:

Hana Novak, majka Lana, kćer Filip, sin Mira, teta sa sela Marko, Zorica, Jelena, Marija, tetina djeca Iva, Ana, Maja, Lanine prijateljice Jean Pierre (Žan Pjer), stilist Igor, dječak Mari, Hanina prijateljica Nina, Marina kći

169

Slika 1.

(Scena: soba u njoj kauč, stol, stolice, regal. Za stolom sjedi Filip i piše zadaću. Dolazi mama Hana, spremna za izlazak.)

FILIP: Mama, pomozi mi pisati zadaću.HANA: Zaboga Filipe! Pa zašto ja plaćam instrukcije? Šta opet

ne znaš?FILIP: Moram napisati sastavak o svojoj obitelji. HANA: Pa valjda znaš s kim živiš. Nemam se vremena

s tobom raspravljati. U pet sati sam naručena na mikrodermoabraziju.

FILIP: Ja ću opet biti sam.HANA: Uskoro ti stiže sestra iz škole. Nemojte se svađati.

Idem, bok! (odlazi)FILIP: Uvijek sam sam!

(Dolazi Lana. Na leđima ima školsku torbu.)LANA: Bok!FILIP: Bok!LANA: Gdje je mama? (spušta torbu)FILIP: Otišla je opet na one svoje tretmane.LANA: Ja sam gladna, ima što za jesti? FILIP: Nema ništa kuhanog, uzmi si čips ili štapiće.LANA: U ovoj kući nema nikad ništa poštenog za jesti.FILIP: Kao i uvijek!LANA: Jedva čekam nedjelju.FILIP: Zašto?LANA: Veselim se što ćemo ići baki, a ona kuha tako finu juhu.

Najbolju na svijetu.

170

FILIP: A bakini kolači? Odmah mi sline cure.LANA: Zašto naša mama nikada ne kuha. Ne mogu više jesti

hrenovke i paštetu. Gade mi se!FILIP: Mama stalno nekamo trči, danas k šnajderici, sutra kod

frizera, pa kod pedikera, pa kod masera. LANA: Da je bar tata doma… Jedva čekam da dođe!FILIP: Još mjesec dana.LANA: Hvala Bogu! Ne želim da više ide u Njemačku.FILIP: I ja bih volio da je tata više s nama.LANA: Onda bismo bili prava obitelj. FILIP: Kao od tete Mire?LANA: Pa teta Mira nema baš kompletnu obitelj.FILIP: Kako nema?LANA: Znaš da je udovica, živi sama s djecom. Njezina djeca

žive bez tate.FILIP: Ne vidim tu neku veliku razliku. Mi svoga tatu

vidimo dva puta godišnje. Ponekad mi se čini da ga i nemamo.

LANA: Ali naš će tata ipak jednom doći, a oni svojeg nikada neće vidjeti. Jedina sreća je što imaju brižnu mamu.

FILIP: Za razliku od naše.LANA: Nemoj biti takav. Nije ni mami lako. Mora se o nama

sama brinuti.FILIP: Više se ona brine o sebi, nego o nama. Ponekad mi se

čini kao da ona i teta Mira nisu sestre. Danas sam je molio da mi pomogne zadaću. I znaš što mi je rekla?

LANA: Što? Reci!FILIP: (imitira mamu) Zašto ja plaćam instrukcije, moram ići,

imam ugovoreni tretman.LANA: Ja ću ti pomoći zadaću. Zato braća postoje.FILIP: Hvala ti! Ali ne sad. Pisat ću kasnije, idem se malo

poigrati na kompjuter. (odlazi)LANA: Idi!

(Čuje se kucanje, ulaze Iva i Ana.)

171

IVA: Bok, Lana!LANA: Bok! Sjednite. (djevojke sjednu) Želite li što popiti?ANA: Ja ne bih hvala!IVA: Ni ja, nisam žedna.LANA: (uzima grickalice) Izvolite, grickajte!

(Zvoni telefon, Lana se javlja.)LANA: Halo! Teta Mira ti si? (sluša sugovornicu) Mame nema! (sluša) Ne znam, nisam je našla kod kuće. (sluša) Otišla je na neki tretman. (sluša) Što si željela? (sluša) Pa naravno, to ne moraš ni pitati. (sluša) Znaš da ste uvijek dobrodošli. (sluša) Vidimo se. (sluša) Bok teta!IVA: Tko je to bio?LANA: Teta Mira! ANA: Ona teta sa sela?LANA: Ona, pa samo imam jednu tetu. Vodi Marka u bolnicu,

pa će navratiti do nas s djecom.IVA: Kako s djecom, pa rekla si da vodi Marka u bolnicu.LANA: Poslije će ići u Zoološki vrt, pa će ih sve dovesti.ANA: Koliko ih ima?LANA: Četvoro!IVA: To će biti prava invazija seljaka.ANA: Ja bih se odmah iselila iz kuće.LANA: Zašto? Pa oni niti grizu, niti ujedaju.IVA: Kakvi su to primitivci. Ja sam alergična kad meni dođu

bratići iz Zagorja. Ništa ih ne razumijem. Govore kao da su došli iz Tunguzije.

ANA: Ja isto mrzim ići na selo. Moji roditelji su Ličani. Srećom, to nije tako blizu, pa idem tamo najviše dva

172

puta godišnje. Ali kad dođemo dolje, to vam je prava gozba. Stric obavezno okreće janjca na ražnju. Dođe sva rodbina, zatim počinju pjevati. A to da čujete, strava i užas! Oni tako tule da od njihove pjesme svi medvjedi i vukovi odjure na vrh Velebita.

LANA: Slušam vas i ne mogu vjerovati. Pa vi se sramite svojih korijena. Filip i ja obožavamo ići na selo k baki i djedu ili teti. Mami nije stalo do toga, jedino je sretna da ne mora ništa kuhati.

IVA: Zar tebi ne smrdi na selu? Ja, kad bih ušla u štalu, mislim da bih se onesvijestila.

ANA: Ja isto.LANA: Filip i ja obučemo stare trenirke, stavimo kape i idemo

u štalu. Naš djed ima konja riđana koji obožava djecu. Uvijek mu donesemo šećera u kocki. To jako voli. Filip se maksimalno angažira, on pomaže djedu riđana hraniti i timariti.

IVA: Fuj!LANA: Kako kaže moja baka: “Voda se pere, samo greha ne!”

Tako se i mi operemo i presvučemo i opet smo čisti i uredni.

ANA: Hvala ti na tome, ja ipak ne bih išla u štalu.LANA: Ne znate što propuštate. Kad djed ima vremena, onda

upregne riđana, pa nas vozi poljskim putem do tete Mire. Ona živi u susjednom selu. To vam je prava uživancija. Jedva čekam praznike da idem kod bake na selo. A tek bakina klopa. Svaki dan nam priprema razne specijalitete. Mama joj prigovara da će nas razmaziti, a baka njoj da je loša kuharica.

IVA: Ja kod bake idem jedino zato što volim jesti zagorske štrukle.

ANA: A ja volim u Lici jesti kruh ispod peke. Odličan je.LANA: Mene su najbolje bakine loparke iz krušne peći. A Filip

obožava žgance s maslom.IVA: To je jedino što mi se sviđa na selu.

173

LANA: A šetnja šumom i branje gljiva. Ima puno lijepih stvari zbog kojih volim ići na selo.

IVA: Ja ću radije ostati u gradu.ANA: I ja isto.LANA: Baš ste neke, gdje vam je pustolovni duh?

(Čuje se kucanje, ulazi Maja.)MAJA: Bok, cure!CURE: Bok!IVA: Gdje si ti do sad?MAJA: Susjeda me zamolila da joj skočim u dućan.IVA: Mogla si joj reći neka ide sama.MAJA: Kako da joj to kažem, jedva hoda i to uz pomoć štaka.IVA: Pa si ti onda glumila humanitarku…MAJA: Ako mogu, zašto ne bih pomogla. IVA: Meni starci idu na jetra, stalno nešto traže. Pomozi mi

ovo, pomozi mi ono. Imam i ja takvu susjedu. Kad me pozove pravim se da ju nisam čula i produžim. Jedino kad nazove mamu i nešto zamoli, onda moram slušati. Inače bi mi stara uskratila džeparac.

MAJA: Ja ne mogu biti takva. Moja baka je uvijek govorila: “Svi ćete doći na moje, a ja na vaše više neću.” Dok je bila zdrava svima je ugađala, kuhala po željama, spremala stan. Kad je teško oboljela, morali smo joj vratiti istom mjerom i brinuti se o njoj.

IVA: Pa za takve slučajeve postoje bolja rješenja. Mi smo našu baku dali u starački dom.

MAJA: Ja to ne bih mogla nikada učiniti.IVA: (povisuje glas) Kakva su to zaostala razmišljanja?MAJA: Nisu svi bezosjećajni kao ti.IVA: Humanitarka, daj zašuti!LANA: Nemojte se svađati. Bolje da krenemo da ne zakasnimo

u kino.ANA: (gleda na sat) Stvarno, požurite se, inače nećemo

stići.

174

LANA: (viče) Filipe, ja idem s curama u kino!FILIP: Dobro! (Odlaze, dolazi mama.)MAMA: Ima li koga? Lana, Filipe!FILIP: Evo me!MAMA: Gdje je Lana!FILIP: Otišla je s curama u kino.MAMA: Pa nije me pitala.FILIP: Kako da te pita, kad te nikad nema doma.MAMA: Uvijek ti nađeš neki izgovor.FILIP: Istina je, stalno si na nekim tretmanima.MAMA: Ipak me trebala obavijestiti, makar mobitelom.

(Zvoni telefon, javlja se Filip.)FILIP: Halo! Stan Novak! (sluša) Evo odmah! (sluša) (obraća se mami) Za tebe je!MAMA: Halo molim! Ćao Lili! (sluša) Upravo sam došla iz Beauty centra. (sluša) Svašta, shiatsu masažu, dermu, pemanentni make-up,

ti, kaj ti delaš? (sluša) Bila si na jogi. (sluša) Joj, moram ti reči, srela sam Mari. (sluša) Kak koju Mari, pa Fučekicu Maricu. Čuj, a ona se udala

za onog tajkuna Žmegača, pa joj je stilista preporučil da si promijeni ime u Mari. (sluša)

Ima, naravno! Danas ti svaka žena koja imalo drži do sebe, ako želi biti in, mora imati stilista. (sluša)

Zaboga kaj je tebi? Naravno da imam! Zve se Jean Pierre. (sluša)

Kako da ne, preporučit ću te. Kad se nađemo? (sluša) Ne, ne, mogu večeras! Idem na izložbu nekom Pizzasu.

(krivo izgovara Picasu, sluša)

175

Čujemo se, Ćao!FILIP: Kakav Pizaso? Odkud je taj? MAMA: Filipe, dosadan si, stalno nešto ispituješ. Pa ne

poznajem osobno svakog slikara. Pitat ću ga večeras.FILIP: Gdje ti je ulaznica?MAMA: Evo je tu! (pokazuje)FILIP: Da vidim. Pa to je Picassova izložba. Kako ćeš ga

pitati, pa on ti je odavna mrtav.MAMA: Otkud da ja to znam.FILIP: Ako već želiš biti in i prisustvovati svim društvenim

događajima, potrudi se nešto naučiti iz opće kulture.MAMA: Ti si uvijek najpametniji.

(Zvoni telefon.)FILIP: Halo! (sluša) Doma je, samo malo! (daje majci slušalicu)MAMA: Halo! (sluša) Jean Pierre, vi ste? (sluša) Ja sam mislila da vi dođete do mene. (sluša) To bi mi puno značilo. (sluša) Možete? (sluša) Supač! Pišite! Pantovčak 26. Molim lijepo pozvoniti

dva puta. Bokić!FILIP: Tko ti je taj?MAMA: Moj stilist! Doći će kod nas da me uredi za večeras.

Idem si ja metnuti krastavce na oči da ublažim podočnjake, molim te da me ne ometaš. (ode u sobu)(Čuje se kucanje, Filip otvara, ulazi Igor.)

FILIP: Dobar večer!IGOR: Dobar večer! Ja sam Igor, skupljam dobrovoljni prilog

za operaciju svoje slijepe sestre.MAMA: Filipe, tko je to došao?FILIP: Neki dječak, skuplja novac za sestrinu operaciju.MAMA: Molim te, izbaci ga van.

176

FILIP: Evo odmah! (maše rukom dječaku da uđe, dječak uđe u kuću)

FILIP: Sjedni tu, uzmi pa grickaj. Idem po novac.(Filip odlazi, a dječak uzima i jede.)

FILIP: (nosi 10 kn) Evo samo sam to našao. To mi je ostalo od džeparca. Nemam više, a mama ti i onako ne bi dala.

IGOR: Hvala, svatko da koliko može.FILIP: Želiš li popiti soka?IGOR: Može, baš sam žedan. Hodam cijeli dan.

(Filip mu daje sok)FILIP: Naporno je to! Izvoli! (Igor ispije)IGOR: Hvala!FILIP: Hoćeš još?IGOR: Ne bih hvala! Moram ići dalje. FILIP: Čekaj, reci što ti je sa sestrom?IGOR: Od rođenja je slijepa. Mama je saznala za nekog

doktora u Parizu koji uspješno liječi takve slučajeve. Čak je stupila s njim u kontakt.

FILIP: Onda će on operirati tvoju sestru?IGOR: Hoće, samo treba skupiti dvadeset tisuća eura.FILIP: Misliš da ćete uspjeti skupiti toliki novac.IGOR: Nadamo se! Donirale su i neke firme, a i ljudi uplaćuju

na žiroračun. Skupila se do sada polovica iznosa.FILIP: Jesi li ti što skupio? IGOR: Jesam, oko tisuću kuna.FILIP: To je malo!IGOR: Znam da je malo, ali sretan sam da mogu pomoći svojoj

sestri, makar ovim skromnim prilogom.FILIP: Imaš možda kod sebe broj žiro-računa?IGOR: Imam, evo tu sve piše.FILIP: Čekaj ja ću zapisati, pa ću poslati e-mailom svome tati

u Njemačku. On je dobar sigurno će uplatiti pristojnu sumu. (Filip zapisuje)

177

IGOR: To bi bilo krasno. Oprosti, što sam te zadržao, Morao bih krenuti. (diže se)

FILIP: Drago mi je što smo se upoznali. Pozdravi sestru, želim joj uspješnu operaciju.

IGOR: Hvala ti puno! Doviđenja! FILIP: Nemoj mi zahvaljivati za takvu sitnicu.

(Dječak ode, čuje se kucanje. Dolazi Jean Pierre.)FILIP: Otvoreno je!JEAN: (umiljato) Ćao!FILIP: Dobar dan! Tko ste vi?JEAN: Jean Pierre! Stilist gospođe Novak.FILIP: Mama, stigao je gospodin Pjer Žardin.JEAN: Jean Pierre, lijepo molim. (Dolazi Hana.)MAMA: O gospodine Jean Pierre, vi ste stvarno brzi. Sjednite,

odmah ću donijeti haljine. (Jean si sjedne, Hana ode po haljine.)

MAMA: Filipe, natoči gospodinu Jean Pierru martini. (Filip toči)

FILIP: Izvolite, gospodine Pjer. JEAN: Zaboga! Kakva je to čaša. (diže se i uzima drugu čašu

sa stola) U ovakvoj se čaši služi martini. FILIP: (pretoči martini u drugu čašu) Izvolite gospodine!JEAN: Hvala! (ispija) Može još jedan?FILIP: Naravno, izvolite!JEAN: Kako se zoveš?FILIP: Filip!JEAN: Krasno ime! (ispija) Može još malo martinija?FILIP: (donosi bocu) Izvolite, pa se sami poslužite.MAMA: (nosi haljine) Filipe idi u sobu, samo smetaš. (Filip

odlazi) Molim vas preporučite mi što da obučem za večernji izlazak.(Jean gleda haljinu po haljinu.)

JEAN: Pa to je strašno!

178

MAMA: Što to gospodine Jean Pierre?JEAN: Pa vi nemate pošten komad odjeće, draga moja. Gdje

ste kupili te haljine? Zelinka! Pa tko više nosi domaću garderobu? To je prestrašno. Svaka žena koja želi biti u trendu mora nositi strane marke, npr. Armani, Calvin Klein, Dolce i Gabbana, Cavalli i slično. Ako želite pristojno izgledati, morate pod hitno u šoping u Milano ili Pariz.

MAMA: Svakako! I sama sam već o tome razmišljala. Vi ćete ići sa mnom i pomoći mi u odabiru.

JEAN: Naravno, to se podrazumijeva. Grozno, ja ne znam što da vam preporučim. Jedino ova haljina, donekle može zadovoljiti.

Pokažite mi što imate od obuće? (gleda) Alpina, Planika, Borovo, užas! Zar nemate ni jedne od Fabiania? Vidim da ćemo morati uzeti nekoliko pari poštene obuće. Ali kako nemamo boljeg izbora, možete ove obuti.

MAMA: Baš vam hvala, što ste mi pomogli u odabiru.JEAN: Recite, čiju šminku koristite?MAMA: Od Deboraha!JEAN: O draga moja, to je osrednja šminka. No dobro, to

ćemo promijeniti. Uzet ćemo Collistar ili Lancaster.MAMA: Što mislite kakav nakit da stavim?JEAN: Da vidim što imate od nakita. Može ovo! Morate

izgledati glamurozno. (pokazuje na velike naušnice)MAMA: Idem se ja obući! Sačekajte me.JEAN: Žao mi je, ne mogu ostati. Imam dogovor kod gospođe

Šmrček! Oni su se vratili iz Švicarske. Još su nepoznati u jet setu, pa me gospođa zamolila za pomoć u prezentaciji. Žurim moram biti kod nje za pola sata.

MAMA: U redu, neću vas više zadržavati. Mnogo ste mi pomogli. Recite, koliko sam dužna?

JEAN: Za vas u pola cijene, pedeset eura.MAMA: Evo odmah! (uzima torbu i daje novac) Izvolite!JEAN: Hvala! Ljubim ruke! Ćao, vidimo se! (odlazi)

179

MAMA: Ćao! (Čuje se kucanje, ulazi Mari sa Ninom.)

MAMA: Mari, pa odakle ti?MARI: Bok, Hana! Morala sam doći do tebe, nisam mogla

preko telefona.MAMA: Šta ti se dogodilo?MARI: Ne možeš zamisliti u kakvoj sam frci. Danas mi je muž

priredio veliko iznenađenje.MAMA: Kakvo? Ugodno ili neugodno?MARI: Moglo bi se reći, jedno i drugo. Zamisli došao je kući s

avionskim kartama za Bali.MAMA: Pa to je prekrasna vijest.MARI: Bila bi da ne putujemo idući vikend.MAMA: (iznenađena) Tako brzo! Tebi je, draga moja, ostalo

jako malo vremena da se spremiš za put.MARI: To i mene muči. Ne znam kada ću nabaviti sve potrebne

stvari. Morat ću do Milana jer je upravo izašla nova kolekcija kupaćih kostima, a i garderobu moram obnoviti. Ne mogu nositi prošlogodišnje haljine. Ja sam ipak modno osviještena žena.

MAMA: Draga moja, tu se s tobom u potpunosti slažem. Ti muški stvarno nemaju pameti.

MARI: Zamisli, molim te, kako je meni. Ja sutra idem avionom za Milano. Molim te da mi daš broj mobitela svog stilista, možda bi on mogao sa mnom na put. Moj je na modnoj reviji u Parizu.

MAMA: Dat ću ti njegovu vizitku. (daje vizitku) Nazovi ga i kaži da si po mojoj preporuci.

MARI: Baš ti hvala! Imam još jednu molbu. Da li bi mogla Nina ostati kod tebe. Kućna pomoćnica je sutra slobodna, pa nema s kime ostati.

MAMA: Može, neka ostane.MARI: Čuj, nemoj se ljutiti, jako mi se žuri. Idem, imam još

puno toga za obaviti. Ćao! (obraća se Nini) Slušaj tetu Hanu! (odlazi)

180

NINA: Hoću! MAMA: Bok! Idem se i ja brzo spremiti. Dođi, Nina! Filip je u

sobi, pa ćete se igrati na kompjuteru. (Svjetlo se gasi)

Slika 2.

(Svjetlo se pali. Dolazi Filip i zijeva.)

FILIP: Koliko je sati? Zaboga već je jedanaest. (Dolazi Lana)

LANA: Filip, spavalica! FILIP: Gdje si ti bila?LANA: U trgovini! Išla sam kupiti hrenovke i kruh. Dolazi

nam teta Mira sa djecom, moramo je nečime ponuditi. Uzela sam i nareske.

FILIP: Jesi li rekla mami da dolazi teta?LANA: Jesam! A gdje je mama? Zar je već otišla na neki

tretman?FILIP: Nije, spava. Kasno je noćas stigla s izložbe.LANA: Neka se naspava, inače će biti nervozna. FILIP: Danas je subota, mogli bismo otići s tetom do bake.LANA: A mama bi sutra došla po nas. (Dolazi Nina.)NINA: Dobro jutro!LANA: Dobro jutro, Nina! Kako si spavala?NINA: Dobro! Kod vas je mirno, a kod mene tramvaji buče

cijelu noć. (Svi sjednu za stol.)

LANA: Želiš da ti pripremim doručak?NINA: Ne bih hvala. Još mi je prerano, kasnije ću jesti.

181

(Čuje se kucanje, ulazi teta s djecom.)MIRA: Dobar dan, deca!LANA: Bok, teta! (pozdravljaju se)MIRA: Čiju to curicu imate?FILIP: To je Nina, kći mamine prijateljice.MIRA: (daje ruku) Bok, ja sem teta Mira.NINA: Nina, drago mi je!

(Djeca sjedaju za stol.)MIRA: Lana, evo ti, odi deni u frižider. Donesla sem vam sira,

vrhnja i friške jajec. Gde je Hana?LANA: Hvala! Mama spava. Bila je do kasno u noć na nekoj

izložbi. (odlazi s torbom)MIRA: Kaj vas je same ostavila?FILIP: Mi smo svaku večer sami, ona stalno nekamo izlazi.MIRA: Za miloga Boga, kaj joj je? Pak bi mogli dojti kakvi

tati i se vas okrasti.(Lana dolazi.)

LANA: Naučeni smo već i nije nas strah.MIRA: Deca moja, vidite kaj se pri nam događa, čoveka za

kunu streliju. Pak ona nema pameti kad vas same ostavi.

MARIJA: Ja sem žejna!JELENA: I ja bi nekoj pila!ZORICA: Se strpite male!MARKO: Bili smo na pizze, pak smo žejni.LANA: Evo, odmah ću vam dati soka. (toči i daje djeci)FILIP: Uzmite i grickajte. (nudi grickalicama)LANA: Idem ja staviti hrenovke kuhati.TETA: Ne treba fala, su pizzu jeli. Nisu glani.

(Dolazi Hana.)HANA: Kakva je to galama?MIRA: Dobre jutre! Smo te zbudili?

182

HANA: Kasno sam došla kući, pa danas malo duže spavam. Jučer sam imala naporan dan.

MIRA: A koj si takvoga delala?HANA: Ne pitaj! Imala sam cijeli dan presing. Ujutro idem

na plivanje, zatim sam bila u sauni, a najviše vremena sam provela u Beauty centru, skoro pet sati. Navečer izložba, poslije izložbe domjenak, tako da sam potpuno iscrpljena.

MIRA: Joj, sirota! Kak si se zmučila! HANA: Samo ti mene zezaj, nije to tako lako kako ti misliš.

(veselo) Dođi da ti nešto pokažem. Kupila sam si novu bundu. Sad su na rasprodaji.

MIRA: Kuliko si platila?HANA: Tri tisuće eura.MIRA: (križa se) Si ponorela? Tulike peneze dati za bundu. Im

je zate auto moči kupiti. (Odlaze u sobu.)HANA: Auto imam, a bunde nemam.LANA: Recite, kako vam se dopalo u Zoološkom vrtu?MARIJA: Lepo! Dala sem majmunu bananu. On mi se je najviše

dopal.MARKO: Zate koj ti je najsličneši.MARIJA: Kak ne, ti si k nemu sličen.ZORICA: Ne bute se sad tu svadili. Neste doma.JELENA: Marko navek izaziva. Mene je rekel da sem k zebre

slična, zate koj imam prugastu majicu.MARKO: Ti si mene rekla da sem tvrdoglaf kaki magarec, pak se

nesem srdil.ZORICA: Imel buš ti magareče vuha če te ja nategnem za nje.NINA: (obraća se Filipu i Lani) Baš su smiješni. Ja ih ništa ne

razumijem.FILIP: Nemojte se svađati. Recite mi je l’ još uvijek imate onu

kujicu Donu?MARKO: Imamo, okotila se je. Imamo i četiri male peseke.LANA: Sigurno su lijepi.

183

ZORICA: Krasni su, tri muški i jedna ženska.MARIJA: Mene su zgrizli školske šlape.JELENA: Jako su poškodni. Mama se srdi, stalne kvara delaju.MARKO: Ja sem jeden dan pred vrati ostavil tenisice, našel sem

je v trnacu. Po celom dvorišču raznašaju stvari.LANA: Jedva čekam da ih vidim. FILIP: Mogli bismo mi jednog uzeti.

(Dolaze Hana i Mira.)HANA: Filipe, o čemu pričaš?FILIP: O štencima kod tete Mire. Kažem da bismo mi mogli

uzeti jednoga.HANA: Ne dolazi u obzir. Ne želim da mi stvara nered po

kući.FILIP: Tako bih volio imati jednog psića. Ne bih uvijek bio

sam.HANA: (vikne) Ne može i točka.MARIJA: (obraća se mami) Mama, mi bi šteli iti f park?MIRA: Koj zmišlate, kakof park.LANA: Baš bi mogli. Idemo svi u park, bar ćete na miru

pričati.MIRA: Dobro ote, ali pazi na nje. (Djeca odlaze.) I najte se

zmazati.NINA: Mogu i ja s vama?FILIP: Naravno!HANA: Idem skuhati jednu jaku kavu, može?MIRA: More!

(Hana ode iza scene.)HANA: Kako su starci?MIRA: Dobre, fala Bogu! Mama se bila nekoj naladila, fest je

kašlala, ali sad je dobre.HANA: Da ti stavim mlijeka?MIRA: More male!HANA: Mislili smo sutra otići na selo do njih.

184

MIRA: Bile bi im drago da dojdete.HANA: Znam da bi, ali ja imam toliko obaveza, da ne stignem

nikuda. (dolazi s kavom) Izvoli!MIRA: Fala!HANA: Reci, kako si ti?MIRA: Dobre, samo male imam z Markom brige.HANA: Kakve brige?MIRA: Jako je vu škole popustil. Moram ga stalne kontrolerati

da ne bi opal razred. Imel je tri jedinice. Jedva je to ispravil. A kak se tvoji vučiju?

HANA: Valjda dobro! Nije me bilo u školi od početka školske godine. Filip ide na instrukcije iz matematike. S Lanom nije nikada bilo problema.

MIRA: Kakva si ti mati, da cele polugodište ne pitaš za decu. Če koj naopok zide, šte bu krif?

HANA: Morat ću jedan dan navratiti do škole. MIRA: Pak ti živiš kak bik na gmajnu. Muž ti se po svetu tuče,

a ti tu samo hodiš po nekakve tretmane. Za decu ne pitaš, fala bogu da su tak pametni da se nesu f kakvo zlo fteknoli.

HANA: Nemoj preuveličavati.MIRA: Ništa ja ne uveličavam. Gda si zajni put dece koj

skuhala. Samo živiju ob sendviče.HANA: Za mene je kuhanje gubljenje vremena. Da tri sata

stojim kraj štednjaka, zaboravi.MIRA: Bože moj, f koga si se vrgla, da si tak lena.HANA: Ako si starija, misliš da si pametnija. Pogledaj malo oko

sebe. Prelistaj koji časopis. Vidjet ćeš kako moderna žena mora izgledati. Lijepa i uređena dvadeset i četiri sata na dan. Ja živim u gradu, ovdje je drugačiji život.

MIRA: Poznam ja dosta ludi koj iste živiju v gradu, pak saki dan dece jesti kuhaju i o nim brigu vodiju.

HANA: Pričaš bedastoće!

185

MIRA: Ti pripovedaš bedastoče. Mogla bi se negde zaposliti, pak ti ne bi gluposti po glave išle. Ja te nemrem više prepoznati, ti kak da nesi moja sestra.

HANA: Kako možeš takva biti? Koliko puta sam ti pomogla!MIRA: Jesi nemrem reči. Sto put si mi posudila penez. Ali si

bila drugačka. Nekak veseleša.HANA: (tužno) Nije ni meni lako. Muža vidim dva-tri puta

godišnje. Djeca odu u školu, a ja kod kuće sama. Što mi preostaje. Jedino me još odlasci u razne centre opuštaju.

MIRA: Imam jeden predlog. Idemo si skupa na sele. Bumo išli brat glive, kaki negda dok smo bile male.

HANA: Danas nikako ne mogu. Imam večeras neke obaveze.MIRA: Pusti to f kraj. Moraš početi drugač živeti. Meste da

hodiš po sakakve salone, ne znam sama kak se to zove, otpelaj decu na friški zrak. Imaš auto, imaš penez, otidi z decu na izlet, ako ne dale, bar na Sleme. Mogla bi više put k nam na sele dojti. Deca tak rada dojdu. Nim bi to pune značile, su navek sami.

HANA: Ja znam da su tvoje namjere dobronamjerne, ali moj život je baš po mojoj mjeri, jedino mi Josip nedostaje. Uvijek sam željela život kakvim žive trend-setteri.

MIRA: Tebe su novine i časopisi pomutili pamet.HANA: Nemoj, molim te, pričati gluposti. Čitajući novine

čovjek puno toga nauči.MIRA: To je istina, samo ti ne čitaš takve s tere se more nekoj

navčiti.HANA: Nemoj mi uvijek pametovati.MIRA: (mahne rukom) Vidim da se o tom nemam s tobu koj

spominjati.HANA: Konačno jedna pametna.MIRA: Ne bumo se sad svadile. Štela sem ti reči da pustiš decu

da idu z menu. Denes naj budu pri mene, a zutra je pošlem k bake.

HANA: Može, neka idu. Ja ću sutra doći po njih.

186

(Dolaze djeca.)MARIJA: (veselo) Mama, bila sem na toboganu.JELENA: Ja sem se rolala. Dala mi je Lana svoje stare role.MARKO: A ja sem probal voziti sateboard. Opal sem kak ruška.MARIJA: Rekel je da ga rit boli.ZORICA: I ruku si je zgulil.JELENA: Dobre da si na rit opal, a ne na glavu.MARIJA: Onda bi imel zguleni nos i fručku na galve.MARKO: Mala, koj se javlaš? Dam ti čvrgu, pak ti bu mam fručka

skočila.MIRA: Dobro, dobro, ne bute se sad svadili.FILIP: Mama, možemo mi s tetom kod bake?HANA: Možete ja sam se sa tetom dogovorila. Sutra dolazim

po vas. Uzmite si trenirke i čisti veš. Lana, uzmi sto kuna, da imate za autobus.

FILIP: (veslo) Jupi! (ode u sobu)LANA: Mogu uzeti dvjesto kuna, vidjela sam u našoj trgovini

tople čarape. Uzela bih jedne baki, jedne djedu. HANA: Uzmi, pa kupi i slatkiša za djecu. (Lana odlazi u sobu.)NINA: (tužno) Šteta da ja ne mogu s vama.HANA: Ne možeš, mama dolazi večeras po tebe. MARKO: Idem reči Filipu da zeme igrice za kompjuter. (ode u

sobu)MIRA: Viš kak se veseliju koj idu na sele.HANA: Naravno! Obožavaju ići baki i djedu na selo. Previše

su ih razmazili.MIRA: Si dedi i babe su takvi. Nuki su im navek na prvom

mestu.HANA: Ne mogu se zamisliti u toj ulozi.MIRA: Buš se ti iznenadila, kak bu to na jemput došle.

(Lana, Filip i Marko dolaze.)FILIP: Idemo, zakasnit ćemo na bus. Nina bok!

187

NINA: Bok! Dobro se provedite.LANA: Idući put ćemo pitati tvoju mamu, pa ćeš s nama na

selo.NINA: Baš bih voljela.MIRA: Sestra, vidimo se zutra. Doviđenja! (odlaze)HANA: Doviđenja! Budite dobri baki i djedu.LANA: Naravno, kao i uvijek.NINA: eta Hana, mogu u Filipovu sobu na kompjuter, igrati

igricu?HANA: Možeš, kako ne.

(Nina odlazi. Hana vidi Filipovu torbu, otvori je i lista bilježnicu.)

HANA: Da vidim što sve tu ima… Matematika, četiri, dva, četiri, tri. Pa nije tako loše. Kemija tri, dva, tri. To bi moglo malo bolje. Što je to, Hrvatski. (lista) Sastavak, »Zrno sreće», da vidimo što piše.ZRNO SREĆEŽivim u velikoj lijepoj kući, sa sestrom Lanom i mamom Hanom. Moja obitelj nikada nije na okupu. Tata radi za jednu američku firmu i nalazi se trenutno u Njemačkoj. Kući dolazi samo u vrijeme velikih blagdana. Jako mi nedostaje i želio bih da se što prije vrati. Moja mama nikada sa mnom ne priča. Uvijek joj se nekamo žuri i stalno izbiva iz kuće. Gotovo nikada ne kuha i stalno jedemo hrenovke ili pizzu. Sestra Lana mi ponekad pomaže napisati zadaću. Ona ima svoje prijateljice sa kojima se druži. Ja sam uvijek sam. Jedini prijatelj mi je kompjuter, jer mi se mama sa dječacima iz ulice ne da družiti. Zrno sreće u mom životu su djed i baka, ali oni žive na selu i njih rijetko viđam. Jedva čekam praznike, mama ide kod tate u Njemačku, a ja i Lana na selo k baki i djedu. Tamo imam puno prijatelja i cijeli dan se zabavljamo.

HANA: (ganuto) Pa zar sam ja tako loša majka? Jadno moje dijete. Što sam učinila. (diže se) Idem se odmah

188

spremiti. Kad Mari odvede Ninu, ja ću odmah krenuti na selo. (odlazi)

(Svjetlo se gasi)

Slika 3.

(Svijetlo se pali. Ulazi Hana s djecom. Vode psa.)

FILIP: Mama to je bio najljepši vikend u mom životu.LANA: I meni je bilo prekrasno. Ludo smo se proveli.HANA: Moram priznati, odavno nisam tako uživala.

(Filip sjedne na kauč i stavi psa kraj sebe.)FILIP: Hvala ti što si nam dozvolila da uzmemo Luju.HANA: Odakle mu tako smiješno ime?FILIP: Kad smo se igrali kod tete, dotrčao je do mene sa

slikovnicom u ustima. Uzeo sam je u ruke i pročitao naslov. Znaš kako se zvala slikovnica.

HANA: Kako bi znala.FILIP: Zvala se “ Nestašni pas Lujo.” Tako smo mu dali ime

Lujo.LANA: Psići su stvarno prekrasni. Najradije bih ih sve uzela.HANA: O, zaboga, nemojte pretjerivati. Lujo nam je sasvim

dovoljan.FILIP: Kad ćemo opet kod bake?HANA: Filipe, pa tek smo stigli kući. Ići ćemo idući vikend.LANA: Ali ideš sa nama u subotu ujutro.HANA: Obećavam! Moram potražiti štap za ribolov.FILIP: Vidio sam štap u podrumu iza stalaže. Čiji je to štap?HANA: Moj!LANA: Kako tvoj, što ti znaš o ribolovu?

189

HANA: Ja sam nekad bila član ribolovnog društva. Još kao malu, vodio me vaš djed na pecanje. Djed je bio strastveni ribić. Voljela sam ići s njim na jezero. Onda je i mene učlanio u ribolovno društvo, tako da sam i ja mogla baciti udicu.

FILIP: Jesi li što ulovila?HANA: Moram priznati, nisam bila uspješna kao djed. Jednom

sam uhvatila šarana od dvije kile. Najviše sam lovila male ribice koje bi nazad puštala u vodu.

FILIP: Mogu li ja sa tobom na jezero?HANA: Možete sa mnom, uzet ćemo dnevnu dozvolu i okušati

sreću.LANA: Mene ribolov ne zanima. Pravit ću vam društvo i šetati

Luju oko jezera.HANA: Dogovoreno!FILIP: Mama, jesi li kada jahala konja?HANA: Nisam! Mi smo uvijek imali konje, ali to su bili konji

za rad i vuču, a ne za jahanje.FILIP: Onda si se samo vozila s konjima.HANA: Dok sam ja bila mala, imali smo dva konja, Mrkova i

Vranca. Najviše sam voljela zimu. Obično za blagdane, kad je pao snijeg, otac bi upregnuo konje u saonice. Sjeli smo na sanjke i sanjkali se do susjednog sela gdje je živio stric Franjo, očev brat. Kad smo se vraćali, već se spuštao mrak. Bilo je hladno. Snijeg je škripao pod kopitima. Tetu Miru i mene mama bi omotala dekom i stisnula između sebe i tate, tako da nam ne bi bilo hladno. Kad smo došli kući, sjele smo kraj tople peći i grijale se.

FILIP: Da li ste se po zimi sanjkale?HANA: Naravno! Nismo imale sanjke kakve su tvoje. Sjećam

se jedne zime, uzele smo majci drveno korito i otišle se sanjkati. Sjele smo u korito i spustile se nizbrdo. Jurile smo do kanala na podnožju brda. Kad smo upale u kanal, korito se raspuklo, a mi smo prestrašene plačući otišle kući.

190

LANA: I što je onda bilo?HANA: Dobile smo batine i zabranu izlaska iz kuće.FILIP: (začuđeno) I više se niste sanjkale?HANA: Onda nam je djed napravio prave sanjke. Namazao

ih lojem da budu što brže. Našoj sreći nije bilo kraja, uvijek smo prve stigle na cilj.

FILIP: Zar ste imali natjecanje?HANA: Naravno, svi smo se odjednom spustili tako da vidimo

tko će prvi doći do cilja.LANA: Kako je to lijepo bilo. FILIP: Danas je sve drugačije. Ljudi samo žure, nemaju

vremena niti za sebe a kamo li za djecu.HANA: Obećajem da će se to u našoj kući promijeniti.FILIP: Ja bih bio najsretniji!LANA: Slažem se, obitelj mora biti na okupu.HANA: Zahvaljujući Filipu ja sam shvatila da moj život ide u

krivom smjeru.FILIP: Čime sam ja to zaslužio?HANA: Pročitala sam tvoj sastavak i shvatila da sam u velikoj

zabludi. Vidite, djeco, i meni kao i vama nedostaje vaš otac. Ja sam svoju samoću nadoknađivala odlaskom u razne centre, misleći da će me to usrećiti. Nisam mislila kako se vi osjećate. Bila sam sebična i mislila samo na sebe. Ali svi ti tretmani i skupocjena garderoba nisu mi vratili mir i sreću. Vjerujte mi, od sada će sve biti drugačije. Moramo biti složni i sve probleme zajednički rješavati. Slažete li se?

LANA I FILIP: Naravno!(Zvoni telefon.)

HANA: Halo! (sluša) Ti si Josipe! (sluša) Što! (veselo, sluša) Ne mogu vjerovati. (sluša) Pa to je najbolja vijest, koju sam čula.

191

FILIP: Mama, što je bilo?LANA: (nestrpljivo) Daj kaži, što se desilo?HANA: Tata dolazi kući.

(Svi su veseli.)FILIP: Daj meni tatu!HANA: Ostala sam bez teksta. (sluša) Naravno da sam presretna. (sluša) Filip je nestrpljiv, želi sa tobom razgovarati. Izvoli!

(daje Filipu slušalicu)FILIP: Tata bok! Kad dolaziš? (sluša) Jedva čekam. (sluša) Dobro sam. (sluša) I škola je dobro. (sluša) Svi smo sretni zbog tebe. (sluša) Vidimo se! Evo ti Lane, želi te čuti.LANA: Halo tata! (sluša) Tako si nas obradovao.FILIP: (šapće Lani) Kaži za psića.LANA: Tata, znaš imamo jednu novost. (sluša) Dobili smo od tete Mire malog psića, zove se Lujo.

(sluša) Da, bili smo kod bake. (sluša) Dobro su svi. (sluša) Hoću, hvala! Pusa, bok! (daje mami slušalicu)HANA: Čuo si sve novosti. (sluša) Javi još točan dolazak aviona, da te sačekamo. (sluša) U redu! Čujemo se, doviđenja!FILIP: Ja sam najsretniji na svijetu. (skače po sobi)HANA: Što ti je, Filipe?FILIP: Sretan sam što se tata vraća, a najviše što si se ti

promijenila.LANA: I ja sam sretna.

192

HANA: (grli ih) Od sada sve probleme rješavamo zajednički.(Zvoni telefon.)

LANA: Stan Novak, molim! (sluša)

Mama za tebe je!HANA: Molim! (ravnodušno) Vi ste gospodine Jean Pierre?

(sluša) Hvala na ponudi, nisam zainteresirana za put u Milano. (sluša)

Ne, hvala! Vaše usluge mi više neće trebati. Doviđenja!

FILIP: Tko je to bio, možda gospodin, (ruga se) Jean Pierre?HANA: Da, zove me na put u Milano. LANA: Nećeš ići?HANA: Neću, od danas moj život ima drugi smisao. Posvetit

ću se svojoj obitelji, jer samo tu mogu naći svoj mir i sreću.

FILIP: To svakako treba proslaviti.LANA: Slažem se!HANA: A što kažete, da odemo na pizzu?FILIP: Ne, pizza mi već ide na uha van.HANA: Idemo onda u restoran na jedan pošten obrok, od juhice

do deserta.LANA: Zvuči primamljivo.HANA: U povratku ćemo svratiti do trgovačkog centra, moram

uzeti namirnice za sutrašnji ručak.LANA: Nije valjda da ćeš početi kuhati.HANA: Naravno! I to sa zadovoljstvom. Spremni? Idemo!

(odlaze)

KRAJ

194

HUDI BETEGkomedija u dva čina

Likovi:

Doktorica Medicinska sestra Lacko, pacijent, seoski mudrijaš Kata, pacijentica Jurek, pacijent, dječak Bara, Jurekova baka Lidija, pacijentica, trudnica Safet, pacijent, bauštelac Jela, Lackova žena Tina, doktoričina prijateljica

195

PRVI ČIN

(Liječnička čekaonica. Pacijentica Kata ulazi u čekaonicu, u ruci ima logožar i torbu.)

KATA: Koj nije nikoga? (Gleda u ordinaciju, stavlja knjižicu, zatim sjeda na stolicu - ulazi Lacko, s torbom u ruci.)

LACKO: Dober dan! O, Kata! Koj ti tu delaš, koj si morti

betežna?KATA: Jesem!LACKO: Koj ti se pripetile? (stavlja knjižicu na stol)KATA: Sekoj šta! Noga me boli, imam gift i još sem opala z

lotre, dok sem obalala krmu. Gleženj sem si sklecnula, boli me ko sam vrag.

LACKO: Naj! Dobre si prešla, si se mogla pobiti kak i moja Jela, dok je opala z bicikla.

KATA: Naj reči, gda je opala?LACKO: Pred dva mesece. Lepom sem je rekel da nije takof

biciklin za nju.KATA: Kakof?LACKO: Onaj Montajn bike, od Karleka, našega nuka. Moj stari

Rog nije dober. Rekla mi je da je je rama previsoka. Zajašila je na ovoga i rastepla se kak pi…- stara kanta.

KATA: Joj, sirota! Si je mogla kičmu strgati.LACKO: Je se dobre najafkala.KATA: A koj se tebe pripetile?LACKO: Mene niš!KATA: Zakoj si onda k doktoru došel?

196

LACKO: Došel sem mame po lek za srce, a i mene bi naj doktorica pregledala. Me nekakof bodec drži.

KATA: Gde te drži?LACKO: Tu pod rebri. (pokazuje rukom) KATA: To ti je godina proizvodnje.LACKO: A nije, nije! Ne dam se ja još. Ja sem čvrste korenike

kaki moja mati.KATA: Kuliko ti mati ima let?LACKO: Devedeset i tri! Bila je ščera doktorica pri nje, još

se ona drži kak dekla. Sako jutre si sukne rakiju za cirkulaciju. (vadi rakiju iz džepa i pije) Buš ti male? (nudi Katu) To ti je domaća medicina, za se tegobe.

KATA: (brani se) Ne bi, smo pri doktoru.LACKO: Gde ti st doktora vidiš. No, se male okrepi.KATA: Dej jenu kap! Mi je tak slablina v želucu. (pije)KATA: Je li si čul koj se dogodile Marku Šmrčkovomu?LACKO: Nesem, a koj?KATA: Su igrali nogomet na gmajnu, imeli su kak se one zove,

trunir. LACKO: Misliš turnir?KATA: Je, je turnir, se nesem mogla mam setiti. To su ti igrali

samo oni male stareši…LACKO: Veterani!KATA: Nekak, vetrinari. A Marko ti v noge ima trafozu,

koj misliš kak je to opasne. Kad ga je Štefek Fučkof kresnul po noge, odma mu je pukla stativa. Su ga i v bolnicu pelali. Sad doma leži, nemre niš delati.

LACKO: A kak to boli. Ko sam vrag.(Ulazi mlada pacijentica Lidija.)

LIDIJA: Dobar dan!LACKO I KATA: Dober dan!LIDIJA: Je li doktorica počela s radom?KATA: Nije još došla.LIDIJA: (nervozno gleda na sat) Meni se strašno žuri.

197

LACKO: Je, gospica draga, če vam je sila, najte ju ni čekati. Videl sem ju da je došla, ali još dok si kavicu popije, bar pol vure je ne bu.

LIDIJA: (nervozno) Zaboga, ali meni se doista žuri. Ne mogu je čekati čitavu vječnost.

KATA: Niš se najte nervozirati, lepo si sedite i v miru skup z nami čekajte.(Lidija prilazi k stolu sa knjižicama i stavi svoju prvu od ispod.)

KATA: Je, ne bute niš knižice prekapali. Ja sem prva na redu. (Uzima svoju i stavlja u torbu, daje Lacku njegovu.) Na, Lacko. ti si drugi.

LACKO: Ja sem drugi i nikomu ne prepuščam.LIDIJA: Ali meni se stvarno žuri.LACKO: Kam vam se tak sili, idete na posel?LIDIJA: U tri sata moram biti u Zagrebu. Otvara se novi šoping

centar i ja to naprosto ne mogu propustiti.LACKO: (s podsmjehom) Je za istinu, to su teške brige.

(Ulazi baka Bara i vuče za ruku unuka Jureka.)JUREK: (viče) Ne dam se cepiti!BARA: Buš se primiril. Sedi tu i naj me srditi jer ak se ja

razbesnim dobil buš po riti.JUREK: (plače) Rekel sem da se neču cepiti.BARA: Tišina!LACKO: Dečec, naj se plakati, im ti nekcija niš ne boli.JUREK: Onda ti svoju rit nastavi mester mene.BARA: (bijesno) Buš se tak spominjal, lefant jeden. (primi

ga oštro za ruku) Da nesmo gde jesmo, sad bi ti rit gorela.

LACKO: Odi si k mene sedi, tak ti je sejedine, dobil inekciju ili z šibu po riti.

BARA: Kam se knižice mečeju?KATA: Nikam! Pamtite, teri ste po redu.

(Jurek sjeda do Lacka.)

198

KATA: Kak to da ste vi maloga dopelali? Gde mu je mati?BARA: Mati na poslu, a otec v bertije sedi, a ja sirota nek lečem

ovoga magaraca smik po ceste.KATA: Koj je mali betežen?BARA: Nije, ali mora prijeti nekciju, onu za tetranus.LIDIJA: (okreće oči) Tetanus valjda.BARA: (mahne rukom) Tak nekak!LACKO: Dečec, dej ti mene poveč kak se zoveš?JUREK: Jurek!KATA: Joj kak imaš lepo ime.JUREK: Nemam, imam grde.KATA: Nek kak bi se ti štel zvati?JUREK: Ronaldinjo!KATA: Rondalinjo! Bog moj, za takvo ime još nesem čula. JUREK: Kak si glupa, rekel sem Ronaldinjo. Tak se zove

najbolši nogometaš.BARA: Jurek, naj biti prost.LACKO: Bi morti i ti štel biti nogometaš?JUREK: Bi!LACKO: Imaš praf, oni se igraju z loptu i još za to dobiju pune

penez.KATA: Moraš se v škole vučiti, onda buš išel za nogometaša.LACKO: Za to ne treba škola nek samo dobra vola.JUREK: Zate ja oču biti nogometaš. Onda ne bum moral v školu

iti.BARA: Išel buš ti v školu, inače bu bota posla imela.JUREK: Baš bum tebe pital!BARA: Sedi tu i čkomi.

(Lidija se hvata za nos i maše novinama ispred lica.)LACKO: Gospica, se ladite? Vam je vruče?LIDIJA: Nedostaje mi kisika. Ovdje je tako zagušljivo.

(Ulazi Safet sa ranjenom glavom.)SAFET: Je l’ hećim radi?

199

LACKO: Šte?SAFET: Doktorka!KATA: A nije, ova se ne zove Hećim, nek nekak drugač.SAFET: Doktor - hećim, hećim - doktor, svataš li ti mene?LACKO: Ja razmem, ti doktoru veliš hećim. Razmeš, Kata? Pita

za doktoricu.KATA: Doktorica još nije došla. (diže se) Dejte si sedite! Koj

vam se dogodile?SAFET: Mome me umalo stajale glave.BARA: Kak to mislite?SAFET: Bio ja na baušteli, na drugom spratu. Gledam dolje,

kad ugledam mome što prolaze niz čaršiju. Ljepotice kakve nema ni u đenetu. Nagnem se gledajuć za njima, kad odjednom: tup! Padnem sa skele, glavom udarim u kofu sa malterom.

KATA: Kam je opal?LACKO: V kantu z mortom.SAFET: Jaran Neđo vata se za glavu, mislio je da sam ošo na

onaj svijet. A kad tamo, ja došo sebi, Neđo me stavi u kola i dovede amo. Eno ga u kolima sjedi i čeka.

LACKO: Koj te nije sim dopelal? Si se mogel zrušiti vu ganjku. BARA: Je li ti se kmiči?SAFET: (zbunjeno) Što si rekla?BARA: Je li ti je nesvestica došla?SAFET: Nije, imam ti ja tvrdu glavu. Jednom ja došo kući pripit

iz kafane, kad moja Senada u kuhinji oklagijom razvlači tijesto za krumpirušu. Šejtan joj pomutio mozak, spuca me oklagijom po glavi, pa ja završio u vajatu. Hvala Alahu, sve je dobro prošlo!

KATA: Koj je povedal? Ja ga niš ne razmem. LACKO: Ne trebaš ga razmeti, čim ga vidiš, znaš da nije dobre.

Bi bile dobre male mu to zavezati da mu tak jako krf nejde. Imam ja rupček, bum ga v rakije namočil, to je za dezinfekciju.

200

(Vadi iz torbe rakiju, malo otpije, pa stavlja na maramicu i Safetu na glavu. Safet skoči sa stolice.)

SAFET: Jebo te, al’ovo kolje!LACKO: Dej se primiri i sedi tu. Dejte nekoj da mu glavu

svežem.BARA: A koj?KATA: Imam ja rubec, čekaj! Sad ti ga bum dala. (izuva čizmu i vadi rubac koji je bio omotan oko noge)

Dej drži, bum ja svezala. (Vežu i sjedaju, za to vrijeme Jurek prekapa Lackovu

torbu.)KATA: Dobre drži, moram čvrste svezati, da mu ne opane.LACKO: Jurek, koj iščeš? JUREK: Gledim koj nutre imaš. Koj si si to kupil?LACKO: Nekoj lepo!JUREK: Dej da vidim.BARA: Jurek, zakoj kopaš po tuđe torbe?LACKO: Pusti ga! Vidiš to sem kupil. (Kaže veliku čašu.)JUREK: Zakoj si si kupil toliku kupicu?

(Svi gledaju.)LACKO: Imam visoki tlak, pak mi je rekla doktorica da smijem

popiti samo jednu kupicu vina na dan.BARA: (čudi se) Kulika kupica!JUREK: Bi mogli takvu dedu kupiti.BARA: Jurek, naj bedastoče povedati. Naš deda ne pije.JEREK: Pije, videl sem ga. (brzo prestaje govoriti, stavlja si

ruku na usta)BARA: Jurek, sim dojdi. (dolazi) Odma poveč koj si štel

povedati, se do kraja.JUREK: Bum ti povedal, če me neš dala cepiti.BARA: Ne bum! Dej povedaj.JUREK: Videl sem deda da pije rakiju i skriva vu praznom

lagvu, teri je v štaglu. Morem sad iti dimo?

201

BARA: Nikam ti nejdeš! Sad bum rekla da ti daju još jednu nekciju zate koj mi nisi prije povedal.

JUREK: (plače) Neču se cepiti!BARA: Buš čkomel! Nemoj da te šlopim po nosu.LIDIJA: Dosta, ne mogu više slušati to zlostavljanje.BARA: Šte koga zlostavlja? On mene ili ja nega. SAFET: Šuti, babo, probila si mi uši svojim cvokotanjem.

(Čuje se zvonjava sat. Svi se preplaše. Kata vadi iz torbe budilicu.)

KATA: Joj, im su trifrtal dvije vure. Mene za deset minoti počne serija.

LACKO: Koj onda? Em neš sad dimo išla.KATA: Ne bum dimo! Idem v dučan tam gde prodaju televizore

moreš gledeti celi dan dok got delaju. Kad serija zgotovi, se ja vrnem. (odlazi)

SAFET: Matere ti, lude žene!(Lidija se želi dići, ali joj je slabo i pada, Lacko je hvata i spušta na stolić u čekaonici. Svi se uspaničare.)

BARA: Joj mene sirote! Da ne bu vmrla.SAFET: Treba joj dići noge u vazduh. BARA: Vi muži bi samo noge digali.SAFET: Ne budali, već radi nešto, mahni joj nečime ispred

nosa.(Safet diže noge u zrak. Lacko brže vadi rakiju iz kaputa. Malo otpije.)

LACKO: Sad bum ja vu nju dehnul, mam se bu zbudila.(Ulazi Lackova žena Jela, pomisli da Lacko ljubi Lidiju.)

JELA: (viče) Koj delaš? Besramnik jeden! (tuče Lacka torbom po leđima)

LACKO: Jela, koj ti je došle? Si ponorela, viš da žene pomažemo.(Lidija dolazi k sebi.)

202

LACKO: (ponosno) Ste vidli? Koj sem rekel, (pokazuje rakiju) to je najbolša medicina! (pije)

JELA: Ja naj vane stojim i čekam, a ti tu piješ rakiju i kušuješ mlade gospe.

LACKO: Božja žena! Dej se primiri, ti povedam da smo žene pomogli da dojde k sebe.

BARA: Istina, žene je došla slablina, morali smo je pomoći.(Ulazi doktorica i sestra.)

DOKTORICA: Što se ovdje događa? Kakva je to galama?BARA: Gospe je došla težina pak se je zrušila.LACKO: Ali ja sem joj pomogel.BARA: Smo je zdigli noge v zrak. DOKTORICA: Dobro je što ste joj podigli noge.SAFET: Ja sam se tog sjetio. Sjećam se kad je moj babo pao u

čaršiji, liječnik mu digo noge i babo se povratio.LACKO: Da nesem ja vu nju dehnol, još bi bila v nesvesti.DOKTORICA: Sestro, idemo raditi! (obraća se Lidiji) Dođite!

(Svi krenu za doktoricom, odlaze iza scene.)JELA: Ja tu nem čekala, idem skočiti do strica Miška, a ti pazi

koj delaš.LACKO: Odi!

(Odlazi, gasi se svjetlo.)DOKTORICA: Izlazite svi van, kamo se gurate?!

203

DRUGI ČIN

(Ordinacija. Lidija sjedi na krevetu, doktorica ju pregledava, sestra sjedi za svojim stolom.)

DOKTORICA: Recite, uslijed čega vam je pozlilo? LIDIJA: Ne znam, nestalo mi je kisika, zacrnilo mi se pred

očima i dalje se ne sjećam.DOKTORICA: Jeste li ste već imali sličan slučaj? LIDIJA: Zbog toga sam i došla. Već se dva tjedna budim sa

glavoboljom i mučninom. Često puta povraćam. Doktorice, bojim se da imam rak želuca.

DOKTORICA: (prilazi svom stolu) Kad ste zadnji put imali mjesečnicu?

LIDIJA: (sjeda na stolac ispred doktorice) Prije sedam tjedana.

DOKTORICA: Napisat ću vam uputnicu za vađenje krvi. Obavite to i dođite idući put kod mene sa suprugom.

LIDIJA: Ne mogu, moj suprug je već sedam mjeseci odsutan. On je znate, inženjer i radi na naftnoj platformi u blizini Norveške.

DOKTORICA: Onda imamo problem.LIDIJA: Zašto? Zar sam tako teško bolesna?DOKTORICA: Uopće niste bolesni, sve ukazuje na to da ste trudni.

(Lidija se šokira.)LIDIJA: Kako, trudna?!DOKTORICA: To ja ne bih znala, ali vi sigurno znate.LIDIJA: Pa samo sam jednom, dva, najviše tri puta…DOKTORICA: Prevarili muža. Draga moja, dovoljno je jednom da

bi ishod bio neželjen.

204

LIDIJA (hvata se za glavu, plače) Što ću sad?!DOKTORICA: Obavite pretrage i dođite da vidimo što ćemo dalje. Nemojte očajavati. Mnoge žene vode velike bitke da

bi postale majke i dale bi sve na svijetu da dožive osjećaj majčinstva.

LIDIJA: Da, ali sa vlastitim mužem. Ubit će me muž.DOKTORICA: Na to ste trebali prije misliti. Sada ohladite glavu

i dobro razmislite što vam je činiti. Kada obavite pretrage, dođite da vidimo što ćemo dalje.

LIDIJA: Zlo mi je od same pomisli da moram priznati mužu prijevaru.

DOKTORICA: Ako nalaz pokaže, a gotovo 99% sam sigurna da ste trudni, morat ćete odlučiti, sve priznati mužu ili u najkraćem roku obaviti pobačaj što vam ne bih preporučila. (nosi uputnice i stavlja sestri na stol)

LIDIJA: Ja vas lijepo molim da to ostane između nas.DOKTORICA: Svakako, ne brinite!LIDIJA (smušeno) Jadna ja! Gdje su mi uputnice?SESTRA: Izvolite, Vaše uputnice.

(Lidija odlazi.)LIDIJA: Doviđenja!SESTRA: Doviđenja! (otvara vrata) Sljedeći, molim!

(Ulazi Lacko, iza njega dolazi Kata.)KATA: Kam se revleš? Ja sem prva na redu.DOKTORICA: Gospe ti, šta je sad to? (zbunjeno gleda)LACKO: Ja sem štel vlesti, jer je ona bila na serije i sad je

došla.DOKTORICA: Dogovorite se tko će prvi.KATA: Ali ja sem prva bila na redu. (gurne Lacka)LACKO: Na odi, vraža baba! Nem se s tobu čerepal. (izlazi)KATA: Dober dan!DOKTORICA: Sjednite! Da čujem što vas muči?KATA: Prije bi bila gotova da vam povem koj me ne muči

nek koj me muči.

205

DOKTORICA: Recite!KATA: V glave mi tuče po možđene kak crkveni zvon. V

prsa me duši. Noge su mi natečene. Sad sem još opala dok sem krmu obalala štagla. Frlek je pukel na lotre i ja sem tropila dele i sklecnula si nogu. Moj Miško me je našel i omotal mi nogu z rakiju, pak mi je male splasla, bila je kak val.

DOKTORICA: Dajte da prvo izmjerimo tlak. (mjeri tlak) Imate visok tlak, 170/90. Da li ste i do sada imali problema s tlakom.

KATA: Samo kad se rasrdim. V jutre sem si merila pri kume France, oma ima digitralni tlakomer. Nejin sin, a moj zetec Štefek, ga je z Nemačke donesel.

DOKTORICA: I koliko ste izmjerili?KATA: 50/70.DOKTORICA: Ne znam, sada vam je previsok. KATA: Za se je kriv Juan Carlos.DOKTORICA: Kakav Juan Carlos?KATA: Onaj gad, sad je pucal i ranil brata Rodriga jer se

oče ženiti z Mariju Liz, a ona nega neče jer ima rada negvoga brata teroga je of ranil i hitil v provaliju gde ga je našel vrač Domingo i odnesel bokca v špilju. Leči ga s travami. Šte zna je li bu preživel. Sad idem dimo bum zmolila jednu krunicu za negvo ozdravljenje.

DOKTORICA: Zaboga, zašto gledate takve gluposti? Pa to je samo film. Ako već gledate, onda shvatite da to nije istina.

KATA: Kak nije kad sem vidla na svoje oči!DOKTORICA: Dobro, ne želim vas razuvjeravati, idemo dalje. Rekli

ste da vas boli noga. Sjednite na stol i skinite čizmu.(Kata skida čizmu, doktorica gleda.)

DOKTORICA: Pokažite mi i drugu.KATA: Ne bi baš ovu.DOKTORICA: Ajde, skinite je!

(Kata skida čizmu.)

206

KATA: Gledite!DOKTORICA: (začuđeno) Zaboga, pa šta je ovo. Ajme, fanat će

me.KATA: Koj takvoga?DOKTORICA: Pa oprali ste samo jednu nogu. Smrdi za popizdit.KATA: Šte vas je teral ovu glet? Lepo sem vam rekla da me

ova boli.DOKTORICA: Zaboga, pa ne možete tako! Jednu nogu oprati, a

drugu ostaviti zamazanu. KATA: Da sem znala da pete ovu glet, bi ju oprala. DOKTORICA: (klima glavom) Je li vi držite higijenu?KATA: Hijene ne držim, samo krave, svinje i kokoši.DOKTORICA: Gospe moja! Kad dođete kući operite i ovu nogu, a

ja ću vam prepisati mast, pa si mažite da vam smanji bolove. (sjeda za stol)

KATA: Bi vas prosila da mi napišete recept za Apaurine od 5 maligana.

DOKTORICA: (smije se) Oće li vam biti dosta 5 maligana? Za takve još nisam čula.

KATA: Takve sem do sad pila. DOKTORICA: Valjda miligrama. Dobro, ali dat ću vam i uputnicu,

napravit ćete krvnu sliku da vidimo što je uzrok visokom tlaku. Možda je samo Juan Carlos.

KATA: Nije samo on. I onu negovu seketaricu Paulu nemrem videti. Zate koj je lagala da je trudna z Rodrigom, zopila ga je i k sebe v postel navlekla, a pijani čovek nemre ništa napraviti. Znam ja to po svemu Jošku.

DOKTORICA: Nemojte gledati serije, bolje ćete se osjećati. (Daje sestri recepte, sestra ih upiše i stavlja žig.)

KATA: Nije mene navek zlo, negda se i razveselim. Kad zaigraju oni nijovi marajači v trube, “Mamu Uhvanitu”, mam bi si čovek zatancal. Kuliko je vur?

SESTRA: Petnaest do šest.

207

KATA: (diže se) Idem sad, moram se požuriti, da stignem na Ratkaje. Zbogom!

DOKTORICA: Zdravi bili!SESTRA: Čekajte, zaboravili ste uputnicu i recepte. KATA: Dejte brže! (uzima i odlazi)SESTRA: Sljedeći molim!

(Lacko želi ući, ali ga Tina preduhitri.)LACKO: Kam vi očete? Sad sem ja na redu, a vi ste of čas

došli.TINA: Ja sam brzo gotova. (Gurne Lacka i zatvori vrata.)DOKTORICA: (radosno) Tina, odakle ti? Daj sjedni.

(Tina sjedne na stolac) TINA: Sestro, molim vas donesite nam dvije kavice. DOKTORICA: Nemam baš puno vremena. Dobro, dajte jednu

brzinsku. (Sestra odlazi.)TINA: Baš sam u prolazu, pa sam odlučila malo svratiti.DOKTORICA: Reci, šta ima novoga kod tebe?TINA: (veselo) Pogledaj! (pokazuje prsten na ruci) DOKTORICA: Krasan je! Odakle ti?TINA: Dobila sam ga od Tonija za rođendan.DOKTORICA: Tonija, tko ti je to?TINA: Moj dragi!DOKTORICA: Gospe moja, šta nisi više s Nikolom?TINA: Nisam već dva mjeseca.DOKTORICA: Pa ti muškarce mijenjaš ka bičve.TINA: Draga moja, jednom se živi. Smijem jednu zapaliti?DOKTORICA: Zaboga, ne možeš fumat u ordinaciji. (Dolazi sestra,

Lacko proviruje.)LACKO: Gda bum ja na redu?DOKTORICA: Samo malo sačekajte.LACKO: Je, sad bute vi kavu pile, a mene se sili dimo.

(Tina se diže i zalupi mu vratima.)

208

TINA: Draga moja, ja ti se divim kako možeš raditi s tim seljacima.

DOKTORICA: Za mene su svi ljudi isti. Sjedni tu i popij kavu!TINA: Baš sam se iznervirala, kakav neotesanac.DOKTORICA: Nemoj biti takva, vrijeme je novac i svima se žuri.TINA: Pa što je s tobom, nećeš me valjda uspoređivati sa

neukim seljacima. (Ulazi Lacko.)

LACKO: Mene se žuri, nemrem više čekati. (sjeda na stolac)DOKTORICA: Evo, odmah ćemo.TINA: (bijesno) Kakav bezobrazluk. Čovjek si ne može

na miru kavicu popiti. Kako možete tako upadati i ometati nas u razgovoru.

LACKO: Ja vas ne trebam nek doktoricu.TINA: (diže se) Navratit ću koji drugi dan. Moram još ići na

faks.DOKTORICA: Koliko ti je još ostalo ispita?TINA: Pet!LACKO: Je to morti fakultet s teroga se ide vu penziju?TINA: Vas nitko ništa ne pita. Prostak jedan! (izjuri van)DOKTORICA: Nisi kavu popila! LACKO: Bum ju ja popil da pod kvar ne dojde. (pije) DOKTORICA: Šta je s vama?LACKO: (začuđeno) Z menu?DOKTORICA: A, vi ste došli po recepte?LACKO: Jesem, gospođo doktor! Rekli ste da bute prepisali

one kak se zoveju Antilop, tablete za srce, za mamu.DOKTORICA: Lanitop! Već pišem, trebate još što?LACKO: Bi štel da me pregledate.DOKTORICA: Kakve tegobe imate?LACKO: Boli me pod lopaticu.

(Doktorica gleda zbunjeno jer ne razumije.) DOKTORICA: Gdje?

209

LACKO: Tu! (pokazuje rukom na leđa)DOKTORICA: A škinja vas boli. Skinite se pa ćemo vidit.

(Lacko odlazi iza paravana, skida košulju, potkošulju, hlače, gaće, stavlja preko paravana - diže se na stolac i gleda iznad paravana.)

LACKO: Doktorice, ja sem se skinul!DOKTORICA: (zabezeknuto) Šta ste to učinili. Skinuli ste se do gola.

Rekli ste da vas škinja boli, onda se svucite samo do pasa.

LACKO: Ne znam ja za škrinju, ali ja se nigda ne slačim na pol, nek do kraja.

DOKTORICA: Ajde, ajde, obucite hlače. LACKO: Vrag ti jebi doktoricu! Sad se slači, sad se oblači.

(oblači se)DOKTORICA: (obraća se sestri) Pa to je za popizdit, pošalju te u

selendru pa se ti nateži s ovakvima. Zagreb ne mož dobiti ni za lik.

LACKO: (prilazi doktoričinom stolu) Kam da sedem?DOKTORICA: Izvolite, sjednite ovdje na kantrigu. (sluša stetoskopom)LACKO: Se koj čuje?DOKTORICA: Tišina, duboko dišite. Sve je u redu. Ne čuje se ništa,

samo se osjeti miris rakije. LACKO: Ne znam. Ščera me je bodec držal da sem jedva

predehnol. A kad sem već tu, bi vas prosil, dejte mi poglečte imam v prstu šprajnu. Sem delal ručice za kola. Hoblić mi je tup, nesel sem ga k Imbreku da mi ga nabrusi, ali nije ga dobre nabrusil pak nesem mogel fine ručicu zhoblati nek sem se našpranjil.

DOKTORICA: Sestro, molim vas dajte vi to riješite, Moram nešto obaviti. Odmah se vraćam. (Stavlja recept sestri na stol i odlazi.)

SESTRA: Najprije se obucite zatim sjednite ovdje. ( Lacko se oblači i sjeda na stol.)

210

LACKO: Kam je doktorica tak hitre preletela, je je sila na stran?

SESTRA: Na čik-pauzu.LACKO: Si videl i doktorica puši. Je li pune kadi?SESTRA: (mahne rukom) Nemojte pitati!LACKO: Kak Turčin!SESTRA: Baš tak. (prima ga za ruku)LACKO: Samo polafko!SESTRA: Pa ne bojite se valjda.LACKO: Ne, koj bi. (migolji se)SESTRA: Smirite se, inače ću vas porezati.LACKO: To ni za Boga! Mam se bum primiril. Ja bum žmerel,

da mi omilajica ne dojde.(Sestra vadi trn, Lacko jauče i žmiri.)

LACKO: Vraži Imbrek! Za se je on kriv. (Sestra je završila, Lacko još jauče.) Nigdar više ne bu mene niš brusil, ne bum ja radi nega muke trpel.

SESTRA: (drma ga) U redu je! Gotovo. Ne morate više jaukati.

LACKO: Fala Bogu i svetomu Josipu, stolaru! Su moji recepti gotovi? Mi je vreme za dimo iti. Jela je otišla k stricu Mišku pak ja moram dvoriti. (Sestra mu daje recepte.)

SESTRA: Izvolite!LACKO: Zbogom! (odlazi)SESTRA: Doviđenja! Sljedeći!

(Ulazi Bara i vuče Jureka, koji plače.)BARA: Dober dan!SESTRA: Zašto plačeš?JUREK: Zate koj me buš cepila.BARA: Kak se to spominjaš? Prostak jeden!SESTRA: Pa ti si veliki dečko! Sjedni tu na stol, pričekat ćemo

doktoricu. Evo, uzmi bombona i ne boj se! (Nudi ga bombonima. Jurek uzima i jede, ulazi doktorica.)

211

DOKTORICA: Dobar dan, tko je pacijent?BARA: Ja sem dopelala Jureka na nekciju. DOKTORICA: Sestro, ANA-TE.JUREK: Ja se neču cepiti.DOKTORICA: Ne boj se, ništa neće boljeti. Kao kad te ubode

komarac.BARA: (vadi iz torbe jaja i kokoš) Gospođo doktor, donesla

sem vam osem jajec, domače i kokicu, friško sem ju zaklala.

DOKTORICA: Kako samo osam jaja, za rožatu mi treba deset.BARA: (zatečena, opravdava se) Nesem više imela, imam

samo pet kokoši, su mi tri krepale. Bum vam drugi put donesla još dvije.

DOKTORICA: Sestro. odnesite ovo. (Sestra nosi torbu iza scene.)BARA: Bi vas prosila, bi mi šteli pogledati, me nekoj v

požitrake draple.(Doktorica ne razumije pa gleda u sestru koja se vraća na scenu.)

SESTRA: U grlu! DOKTORICA: (gleda grlo) Upaljeno vam je! A joj, zaboga. Što vam

je to na nepcu.BARA: To sem se ofurila. Smo znate imeli fureš, sem slagala

jetrica na nagle, znate mesarom za prvu ruku. Pak sem male k tomu složila žgance. Su mi se vidli olađeni, dela sem je v zobe, a nisem prije puhala i tak sem sirota nastradala. Se nebo sem si ofurila.

DOKTORICA: Dat ću vam mast pa ćete si to mazati, a za grlo ću vam dati tablete. Uzmite svakih šest sat jednu.

BARA: Kak ste rekli? Šest put jednu.DOKTORICA: Svakih šest sati jednu.JUREK: Joj!

(Bara skoči.)BARA: Jurek, tak si me splašil, dereš se kaki magarec.

212

JUREK: Zakoj si se ti drla kad te je deda vudril z botu po pleči.

BARA: Buš čkomel!DOKTORICA: Zar vas muž zlostavlja? (Diže se i nosi sestri

recepte.)BARA: Koj bi? Smo se male šalili!DOKTORICA: Kaži, Jura, šta je bilo?JUREK: (prilazi doktorici) Naprije je baba na deda hitila

tajner, zate koj nije štel jesti kašu jačmenu. Onda je deda zel botu i vudril babu po pleče.

DOKTORICA: Oli vas muž zlostavlja?BARA: Koj bi, smo se male šalili. (prima Jureka za ruku i

vuče prema izlazu, smije se na silu) Mi moramo iti, nam je sila na autobus. Dejte nam brže papere.

JUREK: Rekla si da bu tata po nas došel z autom.BARA: Idemo dok neš još kakvu bedastoču povedal. Samo

me sramotiš. (izlaze)DOKTORICA: Imamo li još koga?

(Sestra otvara vrata, ulazi Safet.)SAFET: Hvala Alahu da sam i ja došo na red. Dobar dan!DOKTORICA: Dobar dan! Sjednite! (Safet sjedne.) Što vam se

desilo? SAFET: Da ti kažem vako! Radim ja na skeli, sunce prži ko

šejtan, kad ono ide moma jedra i rumena u licu k’o ruža. (gleda u sestru) E vako, k’o ova ljepotica.

DOKTORICA: Zaboga, recite mi što vam je s glavom.SAFET: Virim ja preko tarabe na skeli, kad ono belaja, ide

još jedna. Suknje kratke, noge duge, a sagne se da se ohladi vodom sa česme. Ja sve bolje virio i virio i tako padnem dolje, lupim glavom u kofu s malterom. Moj jaran Neđo viri, te ga viri, i ne vidi mene, a ja sav u krvi sjedim i pipam glavu da vidim je li na ramenu. Zovnem Neđu kad on udri kukati: “Bolan, đe gledaš? Dobro što nisi vrat slomio!” Đe gledam? Đe i ti, samo što ti nisi najebo, a ja, vala, jesam.

213

DOKTORICA: (gleda ranu) Dobro, dobro! Recite jeste li bili u nesvijesti? (Doktorica čisti ranu, sestra pomaže.)

SAFET: Bio, kako nisam, onomad me komšija Mujo mlatnuo maljem po glavi. Nije bolan tio, omaklo mu se.

DOKTORICA: Ne pitam vas ja što je bilo nekad, već sad.SAFET: Nije to bilo nekad! To ti je bilo bona, točno prije dva

mjeseca.DOKTORICA: Ne pitam za to, pitam za danas. Da li ste danas bili u

nesvijesti?SAFET: Danas nisam!DOKTORICA: Jeste li povraćali?SAFET: Kako nisam!DOKTORICA: Recite!SAFET: Bio ja kod komšije Zijaha na sunetu njegova sina.

Zijah učinio čitav dernek. Puna avlija raje. A na stolu svakakvih delicija, baklave, pite krumpiruše, zeljanice, rahatluka, šerbeta, halve, suđuka… Ma gozba, brate. Alaj sam ćefio.

DOKTORICA: O čemu vi pričate?SAFET: Čekaj da ti kažem. Moj drugar Ismet, ima ti on oko

stopedeset kila, halavi sve redom. Ja ga gledam, kad ugledam na Ismetovom ćevapu sjedi muva. Ja zinem da mu kažem: “Stani!” Jebi ga, muva već u Ismetovom stomaku. A ja onda izvrnuo utrobu.

DOKTORICA: Prestanite s tim glupostima. Pitala sam vas da li ste danas povraćali. Imate li mučnine?

SAFET: Kakve mučnine, bona? Mučnine i povraćanja ima moja Senada. Eno je kući sa stomakom do usta. Što tebe interesuje, je l’sam ja povraćo il’ nisam.

DOKTORICA: To su simptomi za potres mozga. Ali po svemu sudeći, vama se to nije moglo dogoditi. S vama je sve u redu.

SAFET: U redu! Jašta nego u redu.DOKTORICA: Sestro, zamotajte mu ranu, a vi dođite za tri dana da

vas previjemo. (Sestra zamata.)

214

DOKTORICA: Je li vas boli glava?SAFET: Boli, kako ne boli.DOKTORICA: Dat ću vam tablete za glavobolju.SAFET: Nemoj, bona! Nemaš ti lijeka za moju glavobolju.

Mene ti glava boli stalno.DOKTORICA: Ne bi bilo loše obaviti slikanje glave da vidimo

uzrok. Možda su neke stare povrede.SAFET: Bilo bi dobro obaviti slikanje, ali ne meni, nego oni

prdonjama što vazda dižu cijene. Od njih mene boli glava. Treba prehraniti sedmera, a uskoro osmera usta.

DOKTORICA: Nažalost, tu vam ja ne mogu ništa pomoći.SAFET: Znam da ne možete. Mašala! Je l’ mogu ja kući?DOKTORICA: Možete, ako dođe do kakovih promjena odmah se

javite liječniku.SAFET: Oću bona! Doviđenja! (Odlazi do sestre.) Sestro,

može kakav kontakt-broj? SESTRA: Evo, ovdje vam je broj telefona naše ordinacije.

Možete nazvati doktoricu.SAFET: Ja te pit’o za tvoj broj! Ako sam zauzet, nisam

oduzet.SESTRA: Ne postavljajte glupa pitanja. Možete dobiti samo

broj ordinacije.SAFET: Dobro vala i to! Doviđenja!SESTRA: Doviđenja! Mislim da je to sve za danas.

(Čuje se lupanje i vika.)JELA: Pomoć!DOKTORICA: Što je, zaboga?JELA: Velika nesreća! DOKTORICA: Recite!JELA: Stric Miško je na Pišku potrl strine šišku.DOKTORICA: Ništa vas nisam razumjela.JELA: Lepo sem vam rekla, da je stric Miško na Pišku potrl

strine France šišku.

215

DOKTORICA: Smirite se i lijepo mi objasnite!JELA: Joj, moram si predehnuti. Letela sem skok. Moj stric

Miško, brat od oca mega muža Lacka…DOKTORICA: Razumijem, recite dalje.JELA: On vam ima na Pišku trnac i vu njem belicu črešnu.DOKTORICA: Nemojte okolišati, recite konkretno.JELA: Korketno je on zišel na črešnu i opal ž nje. Strina je

spodi brala črešne kaj su opale. Pukla je grana i stric je opal ravne na strinu. Sa je krvava otraga po šiške.

DOKTORICA: Gdje je sada?JELA: Leži gore na Pišku pod črešnu.DOKTORICA: Sestro uzmite torbu, a vi nas vodite! Kamo ono...JELA: Na Pišek!DOKTORICA: Ajmo!

(Sve tri odlaze žurno sa scene.)

KRAJ

217

218

IZBORNA DIGANJKA

Likovi:

Joža, predsjednik mjesnog odbora Ivek, Jožin igrač Kata, glasnogovornica žena Vera, mještanka Štef, još jedan Jožin igrač Marko, borac za dobrobit mladih Slavek, seoski mudrijaš, huncutaš Luba, mještanka Filomena, predstavnica manjne Tonček, dečec, Ivekov sin Suzana, zamjenica gospodina Rudolfa Martin, šef glazbe

mužikaši

219

(Scena: vatrogasni dom; prostorija s klupama i jednim stoplom. Joža uređuje stol i nosi piće, ulaze Štef i Ivek.)

ŠTEF: Dober večer!JOŽA: Bok dečki! Ste stigli?IVEK: Kak vidiš! ŠTEF: Koj nije nikoga?JOŽA: Sad budu došli. Ste koj za popiti?IVEK: Za to smo navek!ŠTEF: Kakov bu to sastanek? O čemu je reč?JOŽA: Ja sem poslal obavest po selu. Denes bi moral dojti

Mučkof Rudek Zagreba, koj bi nas male poputil okoli izborof.

IVEK: Tak je!JOŽA: Još nekoj! Morali bi osnovati stranku tera bi branila

naše interese. A ne kak do sad, Imbrek Tičarof, melin na svoju vodu tira. Samo je gledel za razvoj Trdanjka, a za naš Ritkovec niš ne pita.

IVEK: Ja se slažem.ŠTEF: (pogleda ga) Š čem?IVEK: Z sem koj je Jožek povedal.ŠTEF: Koj si rekel da bu Ruda došel? A, gde on sad dela?JOŽA: Ne znam točne kak se zove, ali na visokom je položaju.

V nekakvom ministarstvu.IVEK: Je, je, mi se vidi prek na jedenajstom katu. Mi je Nacek

povedal. On je pri njem bil i to peški.ŠTEF: Zakoj nije z liftom išel?IVEK: Nije ga znal poterati. Rekel je da je tuliko gumbof da

ne znaš teroga bi stisnul.ŠTEF: Joj mene kad seljak v gospočiju dojde. Koj nije stisnul

broj jedanajst i otpelal bi se na jedanajsti kat.IVEK: Nije znal na terom je katu Rudek onda je išel po redu.

220

ŠTEF: Od kancelarije, do kancelarije. (čudi se) Ne sem znal da je Nacek tak handrast. Je trebal na šalteru pitati, pak bi mu povedali na terom je katu. Bože dragi koj još ne bum čul.(Ulazi Kata.)

KATA: Dober večer!JOŽA: Dober večer, Kata! Dej si sedi!KATA: Kam da si sedem?JOŽA: Kam got očeš. (sjedne na klupu)IVEK: Jesi za jen gemišt?KATA: Fala, neču niš! Me nekakva kolika v črevu drži.ŠTEF: Ako imaš sračku, sukni si jednu rakiju. Ona ti je dobra

za te stvari.KATA: Sem si doma orehovca popila pak ne bi više smela.

(Ulaze Vera i Marko.)MARKO: Dober večer!JOŽA: Dober večer! Dejte si sedite. (sjedaju na klupe) Jeste vi

koj za popiti? Imamo tu vina i rakije.MARKO: Čije je vine?JOŽA: Čije bi bile? Valda moje!MARKO: Dej natoči kupicu.

(Joža daje vino Marku.)JOŽA: Da čujem koj veliš.MARKO: Nije loše, ali moje je bolše.VERA: Saki cigan svega konja fali.JOŽA: Buš ti Vera probala.VERA: Ne bum, ja vine ne pijem. Samo za obed.JOŽA: No pak probaj! Ne buš vmrla!VERA: Neču!IVEK: Vera, kak to da si ti došla? Gde je Miško?VERA: V bolnice.IVEK: Koj dela v bolnice?VERA: Leči se! Koj bi delal.

221

IVEK: Pak ne sem mislil da tanca. Znam da se leči, ali od čega.

VERA: Od bolesti!ŠTEF: Sad se znamo! Naj toga reči. Mi smo mislili da se v

bolnice leči od zdravlja.MARKO: Koj neste čuli koj se Mišku dogodile? (gleda prisutne)

Šteclin mu je opal s kotača. Kotač se otkapčil i odletel po ceste, a Miško s koli v grabu. Ftrgel si je nogu.

VERA: Imel je otpreni prelom. Krf je letela kak da bi svinče zaklal. Otpelal ga je sused Jura vu bolnicu. Mam je išel na operaciju. Deli su mu zlatnu šipku v nogu. Vrag znaj do gda bu tam ležal.

IVEK: Zate si ti mester nega tu?VERA: Koj sem drugo mogla.KATA: Takve brige i mene mučiju. Samo tvoj se bu vrnul gda

ozdravi. (plače se) a moj bogec v grobeku leži.ŠTEF: Je, sirota ti si sama. Koj se ne oženiš si več pol leta

dovica?KATA: Kak ne! Mi se nesu još mužu noge oladile, a ja bi se

več ženila.VERA: Štef, kakvoga cirkusa teraš? Ti morti mi žene

smetamo?ŠTEF: Kaj bi smetale! Ali si premišlavam, ipak je to muški

posel. Vi žene neste v to tak fpučene.KATA: Bole nek ti! Šte ti doma gospodarstvo drži? Ti morti?

Da ti nije žene bi gače na proscu nosil.MARKO: No, dejte stanite! Nemu se posvadili prije nek počne

sastanak.VERA: Sedi tu te nište niš ne pita. (Marko sjedne.)MARKO: Koj sem takvoga rekel.JOŽA: Ljudi, Marko je u pravu.IVEK: (diže ruku) Ja se slažem!ŠTEF: (vuče ga za ruku) Ivek, se strpi male nije još počele

glasanje.

222

KATA: Jožek, ti si spometen čovek. Dej nam male obrazloži koj si nas zval?

JOŽEK: Kak da vam to obrazložim? Kak bi rekli figurativno- šte je bliže kopanje, ga bolši napoj dopane.

VERA: Te ne razmem. Smo mi na sastanku za izbore ili za poticaj svinogojstva?

ŠTEF: Ti, Vera, baš niš ne razmeš.VERA: Šte je tebe koj pital? Si ti predsednik mesnoga odbora

ili Joža?JOŽA: No, no, najte se svaditi! Bu vam ja to lepo obrazložil.

Ako očemo napredak našega sela, moramo osnovati stranku tera bu branila naše interese. Imbrek Tičarof je dober čovek, ali gledi za svoje sele.

IVEK: Bog je prvo sebe bradu napravil.JOŽA: Slažem se! Ako mi očemo vekši prosperitet, moramo

osnovati stranku tera bu vu svojem programu imela napredak našega sela, Ritkovca. Da bi mi to čim bolše napravili, ja sem pozval Rudeka da bi nas on vu to poputil.

VERA: Je, Rudek, je velike škole zbavil.KATA: Istina, jako je spometen. Im je on fakultativno vučen.

Sečam se još kak mali dečec je pisal pismo drugu Titu, za dan mladosti i dobil prvu nagradu.

VERA: Istina, sečam se da je letel z štafetu na binu.MARKO: Dosti o tomu! Ne smo tu stali radi štafete nek radi

stranke teru bumo osnovali.ŠTEF: A, kak se bu zvala naša stranka?JOŽA: Nesem ja odredil. Štel sem se z vami konzulterati.IVEK: Najbole bi bile spojiti Trdanjkovu i našu stranku skup.ŠTEF: Mora biti pamtlivoga imena, na primer Ritkovec i

Trdanjek.MARKO: Ritkovec i Trdanjek? To bi bile skračeno RIT. Šte bi

išel vu tu stranku tera se bi zvala RIT.JOŽA: Istina, ne bi baš bile zgodne.MARKO: Zakoj bi mi morali iti vu savez s Trdanjkom?

223

JOŽA: Tak je? Smo mi (gleda u papir) educirani ludi.IVEK: Koj si štel s tem povedati, to koj si rekel edicirani?JOŽA: Educirani! To znači da smo mi vu se dobre fpučeni.IVEK: Ta mi se reč spametna vidi bi ju morali deti vu ime

naše stranke.JOŽA: Ludi! Imam jeden predlog. Marko ti piši, tu imaš olovku

i papera. (Marko sjedne i piše.) Da bi si bili zadovolni nek saki reče jednu reč, teru bi deli vu ime naše stranke. Ja bum prvi rekel. Piši Marko! Perspektivni, dale, dej Štef ti svoj predlog.

ŠTEF: Naj bu Ritkovečki. Mora biti ime našega sela vu stranke.

JOŽA: Znači Perspektivni Ritkovečki. Kak dale?KATA: Naj bu Demokracki! To ime ima saka stranka ne mu ni

mi gorši.JOŽA: Piši Demokracki. (Marko piše)IVEK: Napiši i onu reč koj mi se je spometna vidla. Kak si one

rekel, edu..?JOŽEK: Educirani!MARKO: Bi bole pasale edukativni.JOŽEK: More! Znači Perspektivni Ritkovečki Demokracki

Edukativni, kak još mi nekoj tu fali?VERA: Još samo fali reč Centar.JOŽA: Je, moram priznati dobre si se zmislila. Piši Marko!To

bi sad bile ovak: “Perspektivni Ritkovečki Demokracki Edukativni Centar”.

VERA: Šte bu si zapamtil tak dugo ime. JOŽA: Bumo ga skratili. ŠTEF: Dej Marko pogleč kak bi se naša stranka skeačeno

zvala.MARKO (gleda, češka se po glavi, mršti se): PRDEC!KATA: Vi muži nemate pameti! Šte bi se upisal vu vašu stranku

RIT ili PRDEC?JOŽA: Dej ti bolši predlog če ga znaš.

224

KATA: Ja ga ne znam. Ali vaši mi se niti male ne dopadaju. Zakoj ne pričekate Rudeka. Bu vam on morti kakav predlog dal.

IVEK: Ima Kata, praf! Se bumo male strpeli dok Rudek dojde.(Ulazi Slavek, seoski zgubidan.)

SLAVEK: Je tu sastanek? JOŽA: Slavek, dej sedi, tam na kraj. Mi tu imamo ozbilnoga

posla. Prosim te nemoj nas ometati.SLAVEK: (recitira, podrugljivo) Izbori se bliže, prašina se diže!VERA: Slavek, buš začkomel. Naj nas bantuvati moramo biti

pribrani.IVEK: Praf Vera veli, treba deti glave skup.MARKO: Tak je! Če očemo dobrobit našega sela moramo složni

biti.KATA: Kak ste počeli, mi se vidi da se bumo prije posvadili

nek stranku osnovali.ŠTEF: Ti, Kata, navek se črne vidiš.KATA: Ja to gledim trezne glave.JOŽA: Trebali bi zobrati i predsednika stranke.VERA: Kam siliš još ne smo stranku zobrali, a ti bi več štel

predsednik biti.JOŽA: Vera, naj moje reči prevračati. Ja ne sem rekel da bi ja

bil predsednik, samo da ga moramo zobrati.VERA: Ali si si mislil.IVEK: Pak nebi bile loše. Joža je mlad, a i fpučen je vu te

stvari.JOŽEK: Če baš inzisterate, ja nemam niš protif.KATA: Ja bi onda predložila Veru. Ne mora baš muž biti

precednik. Žene i onak bole gospodare. Se ne veli zabadof, da žena drži tri čoške pri hiže.(Ulazi Luba.)

225

LUBA: Dober večer, ja male kesnim, ne sem mogla prije dojti. Kam da si sedem?

IVEK: Kam oči! (Sjedne na klupu.)LUBA: Bi štela znati, o čemu se dela.JOŽA: Si čula da kanimo osnovati stranku tera bu delala u

interesu našega sela.SLAVEK: (recitira, teatralno) Osniva se stranka nova, za to treba dobra lova.JOŽA: Slavek, ja te lepo prosim dej si tu sedi i čkomi. (Slavek

sjedne, Joža se obrača Lubi) Reči Luba koj si štela pitati?

LUBA: Kak se bu stranka zvala?JOŽA: afko za ime! Trebamo zobrati predsednika. Još se

ti moraš izjasniti. Gleč, Ivek, forsera da bi ja bil predsednik te stranke.

KATA: Joža kam se revleš? Ja sem rekla da bi bolša bila Vera. Ti si zbavil poloprivrednu školu, a Vera je išla na kurs za šrajbmašinu.

A vu tom poslu šte zna na mašine pisati pune vredi. JOŽA: To s tem nema nikakve veze. Ja sem važni faktor vu

našemu selu. Pri mene su bila gospoda z Evropske unije, pri Vere bormeš ne su.

ŠTEF: Istina! Moramo pošteni biti i priznati da je Joža najuspešneši privrednik vu našem selu.

KATA: Je, samo kak je do toga došel? Lafko se je zbogatel kad je prodal grunt i hižu od teca Miška. A nega je bokca vu starački dom hitil.

JOŽA: Koj ti Kata mene napadaš. Ja sem se na pošten način stekel. I ako ide po pravice, ja sem više postigel, nek tu dotična dru.., gospođa Vera.

VERA: Ti buš mene sprevađal. Ja sem prešla više sveta, nek koj ga ti znaš nabrojiti. Bila sem i prva pratilja mis Ritkovca.

226

IVEK: Je, gda je to bile, se ne spominjamo o daleke prošlosti nek o sadašnjosti i budučnosti, a tu mi se vidi tebe nije.

KATA: Vera je bila i prva lopata Ritkovca. Je dobila i medaljon.

VERA: Tak je! Ja sem prva nametala tačke peska na Ritkovečke olimpijade.

MARKO: Dejte se jemput prekinite svaditi. Da bar čoveka v miru dočekamo.(Ulazi Filomena.)

FILA: Zdravi bili!PRISUTNI: Dober večer!FILA: Di mogu sist?JOŽA: Filomena, gde got ti je po voli. (Fila sjedne na klupu.)FILA: Ća tako žustro raspravljate?ŠTEF: Dogovaramo se gdo bi bil najbolši za predsednika

stranke.FILA: Koje stranke?IVEK: One teru bumo osnovali.SLAVEK: (recitira, pjevuši) Ili stari ili mlad, precednik je saki rad.FILA: Ća on to prića?JOŽA: Gospa Fila, najte nega gledeti, on vam je selski

huncutaš. Ne su mu baš si na broju.FILA: (obraća se ženama) Neka me Bog ubije ako san ih ća

razumila.IVEK: Ne trebaš niš razmeti. Samo ruku zdiči.JOŽA: (ulizuje se) Nam je znate jako drago, koj ste se doselili

sim k nam u Ritkovec. FILA: Fala lipa!ŠTEF: Joža, govori vu svoje ime, ne vu naše.JOŽA: Če smem pitati? Gde delate? Vidim vas saki dan iti na

posel.

227

FILA: Radin u trgovini.MARKO: Koj prodajete?FILA: Prodajen mudante, bičve, vešte, lancune, kušine i puno

lipih stvari.ŠTEF: Ste vi koj razmeli? Ja bogme ni jednu reč.IVEK: Koj nesi čul, prodaje mutante i biče.MARKO: Mene se vidi da dela vu šoping centru, kad je tak pune

sega nabrojila.FILA: Tako je, dobro šinjor kaže u Autletu u Svetoj Heleni.

(Ulazi Tonček.)TONČEK: Dobar večer!ŠTEF: Tonček, koj je tebe sim donesle?TONČEK: Biciklin!IVEK: Šte te je poslal?TONČEK: Mama! Rekla je da odma dojdeš doma.IVEK: Da se nije koj dogodile?TONČEK: Je, babica je opala na pilnične štenga.IVEK: Koga vraga je delala, da je opala?TONČEK: Rekla je da si je išla po kramper, ali da je plintava i

onda je opala. IVEK: (češka se iza uha) Samo mi je još to falele. Koj nije

zvala, pak bi je ti donesel kramper.TONČEK: Nije ona išla po kramper, nek po vine.IVEK: Kak ti to znaš?TONČEK: Videl sem da nije dobre zaprla pipu na lagvu. IVEK: (zabezeknuto) Koj očeš reči da je vine scurele?TONČEK: Tekle je po kanalu f terom se race kupleju. IVEK: Koj nije nište mogel pipu zapreti?TONČEK: Baba se nije mogla zdiči. Mama je gledela seriju. Ja

i Zdravko smo se igrali, nesmo čuli babicu neg smo vidli racu da se zvrača po dvorišču. Smo mislili da ju je kap vudrila.

228

IVEK: (kuka) Joj, mene siromaku, lagef vina ste mi stočili. Kak je vraga stara do kluča došla? Bar sem ga dobre skril na gredenc v kuharne.

TONČEK: Babica je nasadila kokoš vu kuharne. Dok je otprla vrata mačka je zašla nuter i napala kokoš. Kokoš je od straha skočila na gredenc i hitila kutiju f tere je bil pilnični kluč. Babica ga je našla, a dale znaš koj je bile.

IVEK: Joj, mene, sad sem lagef vina kvaren. ŠTEF: Sad buš moral rakiju piti.TONČEK: Samo kad bi je bile.IVEK: Kak je ne bi bile? Im je na naiže karnister z desel litri

šlivovice.TONČEK: Bil!IVEK: Koj ti to znači, bil?TONČEK: Nije ga više.IVEK: (zabezeknuto) Kak ga nije? TONČEK: Dok je mama išla po šunku na naiže opal je je nož

z ruke na karnister i prepičil ga. Rakija je curela čez režek na prsnica prek dele f kuhinu. Babica je spodi zdelu nastavila da vu nju curi.

IVEK: I gde je sad rakija?TONČEK: Babica si ju je natočila vu demižon i dvije flaše. Rekla

je da bu to nje za noge maserati. IVEK: Maserala bu ona sebe i znutra i zvana. TONČEK: Odi, idemo dimo! Treba babicu zdiči.IVEK: Naj se diže sama! Ja nejdem nikam. TONČEK: Morem ja s tobu ostati? Če se sam vrnem bu me mama

tukla.IVEK: Nemreš! Odi dimo i reči matere da sad baš ne bum

došel do jutra dimo.TONČEK: A koj bu z babice?

229

IVEK: Naj čeka do jutra! Za drugo ni nije. Ak je noge ftrneju, donesi je rakiju naj se masera, stara krotača. Samo mi kvar pri hiže dela.

FILA: O čemu on priča? Ništa ga nisam razumila.KATA: Punica mu je vine opustila z lagva.FILA: Ne razumim! Ća je bilo sa vinom?IVEK: Nema ga više! Je li sad razmeš?FILA: Ća ga je popija?ŠTEF: Nije on, babica ga je dokrajčila, male vu se, male po

nakle.FILA: Gospe moja, ispit bačvu vina. Di toga ima.KATA: Nije popila celu, samo jeden del.SLAVEK: (recitira, šaljivo) Kad se vine zlije, vodica se pije.IVEK: Se bi pretrpel, ali lagef vina nikak nemrem.ŠTEF: Tak ti čovek prejde kad si vraga v hižu dopela.IVEK: Koj ti još tu delaš? Sem rekel da ideš dimo.TONČEK: (preplašeno) Idem ja, laku noč!KATA: Koj dete napadaš? Ti nije mali niš kriv.JOŽA: Dosta rasprave! Dejte se male primirite moramo se

oko nečega dogovoriti.FILOMENA: Susid, kažite pa ajmo ća!

(Ulazi Suzana.)SUZANA: Dobar večer!PRISUTNI: Dobar večer!JOŽA: Gospica, otkud ste vi stigli če smem pitati?SUZANA: Ja sam zamjenica gospodina Rudolfa. Kako je on hitno

morao na službeni put, zamolio me da večeras umjesto njega održim sastanak sa vama.

SLAVEK: Kak se zove gospa mlada?SUZANA: Suzana!MARKO: (obraća se Slaveku) Dej se mekni, naj tu pačiti.

230

JOŽA: Prosim lepo, dejte si sedite. Ste koj za popiti?SUZANA: Ne bi, fala!JOŽA: Onda bi mogli čim prije početi.KATA: Tak je!SUZANA: Ja nisam detaljno upoznata sa situacijom pa vas molim

da mi ju malo pojasnite.JOŽA: Mi bi, ovde v Ritkovcu, šteli osnovati stranku tera bi

branila interese našega pučanstva. Do sad je Imbrek Tičarof z Trdanjka branil naše interese. Ali on samo za se gledi. Pak smo onda mi odlučili osnovati stranku vu našem selu. Mi prosperitet vidimo samo vu nove stranke.

IVEK: Tak je, i ja se slažem z tem prospetetom.ŠTEF: Ivek dej sedi. Nije još naš red za govoriti. (Nastaje

žamor.)SUZANA: Molim malo tišine! Ne možete svi govoriti u isti glas.

Slušam!JOŽA: Ja sem predsednik Mesnoga odbora. Pak ovde prisutni

smatraju da bi ja bil najbolši za precednika naše nove stranke.

KATA: Kam se revleš? Ne smo se mi još ništa dogovorili.SUZANA: Gospodo, budite malo kooperativni.IVEK: Ja sem več deset let koperant z našu mlekaru “Muzna

krava”.FILA: Gospe ti, ća stalno upadaš u rić. Sidi tu na katrgu i

muči.SUZANA: Vi ste iz Dalmacije?FILA: Jesan! SUZANA: Pa kako ste stigli ovdje. FILA: Vlakom, moj me čovik sačeka autom i doveza kući.SUZANA: Suprug vam je isto iz Dalmacije.FILA: Nije, domaći je, odatle.MARKO: Nejin Zlatko vam je delal na autoputu. Z bagerom je

došel prek v Dalmaciju.

231

IVEK: Ali dimo nije dopelal samo bager, nek i Filu.FILA: E, istina!ŠTEF: (diže ruku) Prosim za reč! Ja bi dal jeden predlog.SUZANA: Recite!ŠTEF: Predlažem, da počnemo z sastankom.IVEK: Ja se slažem!KATA: I ja, mi se dimo žuri bu mi v peči vgasle.SUZANA: U redu je! Možemo početi sa sastankom. Kao što sam

čula iz izlaganja gospodina… (Gleda u Jožu.)JOŽA: Josip, samo me Joža po domači zoveju.SUZANA: Dakle gospodin Joža ima prijedlog, za osnivanje nove

stranke. Na čemu temeljite taj vaš prijedlog?JOŽA: Mi vu našem selu imamo bogate resurse. Na primer

naše gmanje. Tam je ekološka trava teru paseju naše kravice. Sad bi neki faktori, kak je na primer Tičar, tam štel napraviti golf igralište. Nek ga dela vu Trdanjku. On bi naše pole gajil, a svoje čuval.

ŠTEF: On je vu svojem selu postavil raketu.SUZANA: Kakvu raketu?IVEK: Lublana sporoča, bo toča!ŠTEF: Je, nijovo trsje nije tuča ščesala kak je naše. IVEK: Istina! Ja sem dobil 30% menje vina nek bi inače.KATA: Koj kukaš i tak ti po kanalu teče.IVEK: Naj mi Kata sol na ranu metati. Znaš da sem i sam

jaden radi toga.FILA: (diže se) Dosta više! Prikini sa tom pričom. Neka gospa

kaže ća ima.SUZANA: Nemojte se svađati. Ima li još tko što za reći?MARKO: (diže ruku) Ja bi nekoj rekel. Naše sele nema nikakve

sadržajof za mlade. Vu Trdanjku su napravili novo igralište za nogomet i tenis. Dom su priredili kak kapelu. Saku subotu imaju nutre disko.

VERA: Bog nas oslobodi. Toga nam nije treba.

232

LUBA: Bormeš nije. Mi je Mica povedla da nutre tak buri mužika da pol sela nemre spati.

KATA: Če bi mi imeli dom bi mogli zabave slagati kaki negda.

MARKO: To više nije vu mode. Šte više slaže zabave. SUZANA: Možemo li nastaviti. Prepirkom nećemo ništa riješiti. IVEK: Ja bi nekoj rekel. Mi v Ritkovcu nemamo niti jedne

bertije, a Trdanjek ima dvije.KATA: Koj če nam bertija. Bole nam treba ambulanta nek

bertije. VERA: Tak je i pateku bi mogli otpreti. SUZANA: Razumijem vaše razne interese, ali mi se danas nismo

sastali zbog toga. Meni je gospodin Rudolf dao neke smjernice kojih bi se mi morali pridržavati.

JOŽEK: Dobre, dejte povečte.SUZANA: Koliko sam shvatila iz vašeg izlaganja, vi bi željeli

osnovati stranku. ŠTEF: Tak je!SUZANA: To vam gospodo nije tako jednostavno kako vi mislite.

Za to su vam potrebna novčana sredstva. Odakle ćete financirati izbornu kampanju? Moj prijedlog vam je da uđete u neku postojeću stranku približno istih interesa. Ali gospodo, kod vas mora biti prisutan altruizam.

KATA: (obraća se Veri) Si čula kak spometne govori.FILA: Ajd šuti tamo!SUZANA: Molim vas, smirite se. Ne može se raditi u ovakvim

uvjetima.ŠTEF: Ludi, dejte čkomite! Im gospa nemre do reči dojti.SUZANA: Vaša stranka će biti sitno zrno u pogači, ako ste

razumjeli. Morat ćete ući u koaliciju s nekom strankom ako želite nešto postići.

IVEK: Moremo mi kolabrirati s Trdanjkom. MARKO: Ne veli se kolabrirati, nek koalirati.IVEK: Im ti to se na iste dojde.

233

ŠTEF: Ja sem protiv toga. SUZANA: Gospodo, moj savjet vam je da izaberete svog

predstavnika. Neka se asimilira u postojeću stranku i tako će braniti vaše interese.

IVEK: Ak je treba simulirati, tu je Slavek prvi.MARKO: Gospa je rekla asimilirati, a ne simulirati.IVEK: Im ti to na iste dojde.SUZANA: Recite mi koliko selo ima stanovnika?JOŽA: Okoli sto pedeset.SUZANA: To je malo! Pa vaša stranka ne bi prošla niti izborni

prag. FILA: Tako je! Žena je u pravu.ŠTEF: Šte je tebe koj pital? Koj se javlaš!FILA: Oli nesmim ni riči kazat.KATA: Koj mi nemamo pravo niš reči.IVEK: Im stalne govorite. Nemre čovek do reči dojti.KATA: Ti si taj ki stalne govori i to same bedastoče.JOŽA: Dejte prekinite! Je li se stalne morate svaditi?KATA: Koj ne vidiš da stalne skače na nas. Kak na loptu.MARKO: Tišina! Dosta jemput te gluposti. Ne date gospođe da

veli koj je štela.SUZANA: (obraća se Marku) Hvala! Gospodo, (gleda na sat)

kasno je i ja bi morala krenuti. (diže se) Nadam se da sam vam pomogla i bit će mi drago ako prihvatite moj prijedlog.

JOŽA: Gospica, pak nete sat otišli. Smo vas mislili male počastiti, a i mužikaše sem naručil da se male podružimo. Oni samo koj ne su došli.

SUZANA: Žao mi je, moram se odmoriti. Sutra me čekaju mnoge obaveze. Laku noć!

JOŽA: Baš nam je žal koj idete. (ispraća je) Laku noć!FILA: Zdravi bili! (Joža se vraća.)JOŽA: Ste čuli koj nam je činiti.

234

MARKO: Dejte ljudi da se dogovorimo, ne bumo tu do jutra sedeli.

JOŽA: Nije nam druge nek zobrati nekoga med nami, teri bu delal za dobrobit našega sela. Marko ti piši, a vi dejte predloge.

IVEK: Ja predlažem Štefa. Negva je žena s Trdanjka. Ima tam familiju tera ga bu podržala.

KATA: Šte ga bu podržal? Im se ne spominja z ženinu familiju.

MARKO: Naj bu Joža. I tak je predsednik mesnoga odbora, pak je fpučen vu posel.

KATA: Ja predlažem Veru. Ona ima nekoj male škole, a i Tičar je nejin rođak pak je morti male pomore simulirati.

MARKO: Asimilirati Kata! Ti saku reč naopok prevrneš.KATA: Koj buš ti, šmrklivec mene vučil.FILA: Susida nemojte tako! Mulac pametno kaže. Ja

predlažem njega.IVEK: To još nesem čul. Ak je mulec, kak more biti

spometen?LUBA: Morem ja dati predlog?JOŽA: Reči Luba!LUBA: Stalne se govori da su nacionalne manjine ugrožene.

Ja predlažem Filomenu, kak predstavnicu dalmatinske nacionalne manjine.

MARKO: Luba, dej si reši sedi! Povedaš samo bedastoće. Šte je gda čul za dalmatinsku nacionalnu manjinu.

JOŽA: Dej prečitaj šte je se na popisu.MARKO: Štef, Joža, Marko, Vera, Filomena. Ima gdo još kakof

predlog?SLAVEK: Ja predlažem sebe!JOŽA: Bože dragi, koj još nebum čul? Sam sebe predlaže.ŠTEF: Pak ne bumo još takve huncutaše kandiderali.SLAVEK: Bil bedasti il’ spometen, za lagati, ja sem fleten.

235

MARKO: Fakat, ima čovek dober argument! Kak je, je. Moramo i nega na popis deti.

KATA: Pak ne du takvi odrpanci branili naše interese.MARKO: Če se čovek kandidera, ne znači da bu zobran.IVEK: Ako more Slavek sebe predložiti, morem i ja sebe.KATA: Onda bum i ja sebe predložila.LUBA: Piši i mene, ne bum ja najgorša.JOŽA: Ludi, dejte se spometite! Pak nemoremo si na liste

biti.VERA: Onda se ti spiši pak nemu si na čitabe.JOŽA: Zakoj bi se ja spisal? Imam pravo kak i drugi.MARKO: Predlažem da glasamo. Šte bu dobil najviše glasov,

taj bu naš predstavnik na izbore. (Dijeli papiriće.) Saki nek napiše ime onoga za kojega smatra da bi bil najsposobneši.

(Pišu, skrivajući papiriće od drugih.)SLAVEK: Dok diganjka tu se peče, saki predlog na stol meče. Bil spometen, il’ bedasti, do neba on more zrasti. Kad cirkus završi taj, sem predlogom dojde kraj.

(Marko pokupi listiće i čita.) MARKO: Jeden glas za Štefa, Vera, Kata, Joža, Ivek, Filomena,

Slavek, Marko i Luba. Saki je dobil jeden glas.JOŽA: Koj smo sad čineči? Negdo mora odustati od

kandidature. Nek se javi gdo bi štel odustati. (Svi šute.) Onda nek saki iznese svoj program pak bumo vidli čiji je bolši. Ti, Marko, zapisavaj predloge.

VERA: Ti se delaš najspametneši pak reči prvi.JOŽA: Moj najvekši interes je da dopelam plin vu naše sele.KATA: Mene plina nije treba. Strah me da v luft ne odletim.FILA: Gospe ti, pa kakva su to zaostala razmišljanja. Ja

podržavam gospodina Jožu.

236

VERA: Bole bi bile vodu dopelati. V letu zdenci presušiju onda moram na potoku veš pati.

KATA: S tem se i ja slažem. (Svi potvrdno klimaju glavom.) MARKO: Ja se bi zalagal za igralište i proširenje vatrogasnoga

doma. Tam bi se mi mladi mogli sastajati.ŠTEF: Dečko spometne veli. Če bi dom proširili, bi mogli

nutre gosti slagati. LUBA: More se i iznajmlivati pak se tu lepi penezi služe.IVEK: Ja se bum boril za raketu. Ne bu više naše sele tuča

potukla.ŠTEF: Taj je predlog sake fale vreden.FILA: Da se mene pita.IVEK: Ali te se ne pita.JOŽA: Reči, Fila!FILA: Ja predlažem da učinimo ribogojilište. Ne mogu više

vidit svinjskog mesa. Moj je Zlatko izija dva prasca. Ne želi jesti, ni ti ribe, ni ti pašte, ni ti blitve, samo fažol i svinjetinu.

SLAVEK: Riba, ribi, grize rep.IVEK: To ti ne bu pri nami prešle. Pri nam ti se veli: “Nema

tice do prasice”!FILA: Ali ta vaša kužina nije zdrava. Triba ist laganu hranu

spremljenu na lešo.MARKO: Žena praf govori. Znate vi da su Dalmatinci najzdraveši

ludi. Zate koj jedu laganu hranu.IVEK: Mene ta hrana ne paše. Jedino bi mi pasala bevanda, ali

posle dobre pečenke.ŠTEF: Nije taj predlog tak bedast kak se vam vidi. Če bi

skopali jezero, napunili ga z ribu, mogli bi prodavati ribu i ribolovne dozvole za ribičiju.

KATA: Kad bi ribu jeli, bi bili zdraveši. Ne bi imeli masti vu krvi.

VERA: Mogli bi otpreti ambulantu v selu. Tak da ne bi morali daleko k doktoru iti.

237

LUBA: To bi bile spometne.ŠTEF: Morem ja nekoj reči?FILA: Kažite susid!ŠTEF: V našem selu nije moči od smrdočila živeti. Po grabe

gnojnica teče. Trebale bi složiti kanalizaciju.MARKO: Taj je predlog sake fale vreden.ŠTEF: Če bi imeli friški zrak, bi morti mogli otpreti selski

turizam. Tu se moreju lepi penezi zaraditi.IVEK: Ja se slažem!MARKO: Vredu, prihvačen predlog. Slavek, ti čkomiš. Ako si se

kandideral, reči i ti nekoj.SLAVEK: Ja predlažem: Nek se odojek na raženj meče, guska i pura vu peči peče. Ladetina da se skuha i fina govedska juha. Pozoveju se onda brati, teri oče više dati.ŠTEF: Viš, viš, šte bi rekel da of smutlivec takve misli vu

glave ima.KATA: Ja ga pod milim bogom niš ne razmem.FILA: Gospe ti, ko bi razumija ovog redikula.ŠTEF: Nije on bedast kak vi mislite. Ja vam bu prevel negove

reči. Treba gospodu pozvati k nam v Ritkovec. Dobre počastiti i onda zaskočiti z našemi interesi.

IVEK: To nije loš predlog.JOŽA: Pune smo predlogof dali, ali dejte se dogovorite koga

bumo zobrali za predstavnika.VERA: Koj ti Joža, stalne forseraš? Tebe ne bumo zobrali da se

na glavu postaviš.JOŽA: Naj se ti Vera, na me niš korustiti! Če ne bum ja, neš

borme ni ti. Em nesmo ispali na to da nas budu babe predstavlale na izbore.

FILA: O kako grube riči. KATA: Koj imaš ti protiv nas?

238

ŠTEF: Kata naj se svaditi. Im znaš i sama da je politika muški posel.

VERA: Mi smo pet put sposobneše od vas, grintavci jeni.IVEK: Komu buš ti govorila grintavec? Oči dobiti po nosu,

klopača?(Vera uzima torbu i lupi Iveka.)

VERA: Sad buš videl šte je klopača.MARKO: Najte se svaditi, ste gorši nek biki v štale.

(Luba ga lupi sa metlom.)LUBA: Videl buš ti šte je bik. (Nastaje tučnjava, Slavek stane na klupu i navija.)SLAVEK: (diže ruku u zrak) Igre su vam ovde razne baš za takve glave prazne.

(Ulaze mužikaši.)MARTIN: Dober večer! (zbunjeno vikne) Ljudi, ste ponoreli! (Prekine se tučnjava.) Nas je Joža pozval da dojdemo

igrat na zabavu, a kak mi se vidi još male pak budu karmine. Zakoj se tučete?

JOŽA: Nemremo se dogovoriti.MARTIN: Oko čega?JOŽA: Oko predstavnika teri bi branil naše interese.KATA: Muži nas vređaju. Misliju da nam nije mesto vu

politike.VERA: Bole znamo gospodariti nek oni.FILA: E, tako je!IVEK: Nemam niš protiv žena, ali si znamo da su muži vu te

stvari bole fpučeni.ŠTEF: To je, nemrem reči! Još moj deda Nacek je bil predsednik

kotara pak bi onda ja, po te kak veliju genetike, imel pozicije da bi i ja bil predsednik.

MARKO: To se ne veli pozicije, nek predispozicije.MARTIN: Je li ste osnovali stranku?

239

JOŽA: Nesmo, rekla nam je gospa Zagreba, da smo male sele i da je bole da zoberemo predstavniika teri se bu priklučil vu postoječu stranku. Nam je najbližeši Trdanjek. Imbrek je predsednik stranke pak bi se k njemu priklučil i branil naše interese.

MARTIN: Se zate ne treba svaditi. Če nemrete zobrati predstavnika, uključite se si v Imbrekovu stranku. Tak bute zajednički branili interese Ritkovca.

ŠTEF: Koj velite ljudi? To je dobra ideja.KATA: Sam te Bog poslal, da nas male presvetliš.IVEK: Ja se slažem!MARKO: Ti se denes z sem slažeš.

(Nastaje žamor i odobravanje.)JOŽA: Kad smo se tak lepo dogovorili, bumo si nekoj spili. A

vi dečki kad ste več došli jednu zaigrajte. (Muzika svira, Slavek predvodi pjesmu, na melodiju pjesme”Tičekova svadba”)

Z Jožu vam je takva zgoda, prek do grla mu je voda. V politiku on se ftiče, naj posluša naše priče. Z Imbrekom bu savez sklopil, od veselja bu se zopil. Gdo z Jožekom koalira, taj vam za čas kolablira. Pak vam posle tri gemišta, od saveza ne bu ništa.

(Muzika stane, Joža se obraća prisutnima.)JOŽA: Ludi, dejte da se dogovorimo. Vi si dečki spijte gemište

dok se mi dale dogovorimo. (Muzika pije.) Gda se bumo priklučili v Imbrekovu stranku?

KATA: Moremo več zutra otiti f Trdanjek.ŠTEF: A, ne, ne, če oče povečati glasačko telo, naj Imbrek

sim dojde. SLAVEK: Ako čovek stranku bira, pokle izbora koalira.

240

MARKO: Tak je! Slavek, moram priznati da si ti med semi nami najspometneši. Zakoj bi se mi zaleteli vu Imbrekovu stranku. More biti da on zgubi izbore. A koj smo onda?

JOŽA: Vrak te dal! Na to nesmo mislili. VERA: Če je tak, onda bumo pričekali. KATA: Nam se nikam ne žuri.ŠTEF: Ste si za to da se posle izbora priklučimo pobedničke

stranke.SVI: Jesmo!JOŽA: Kad smo se tak lepo dogovorili, dečki još jenu zaigrajte,

pak saki k sebe dimo.

(Muzika svira, svi pjevaju.)

Kak izbori idu bliže, nervoza se vekša diže. Gdo pobedi vu taj čas, pri njem bumo našli spas. Jer naš vam je moto stari, nek ga nigdo ne pokvari. Jesti, piti i ljubiti, i snalažljiv čovek biti. Gdo si z nami savez slaže, Dragi Bog mu naj pomaže. Ako glasate za nas, to će za vas biti spas.

KRAJ

igrokazi i kratki komadi

244

PREVARENI GROF

Likovi:

Grof Zrinski Jelena, grofova kći, udavača Sofija, grofova mlađa kći Jula, kuharica Miško, sluga, Julin muž Jurek, sluga Sibila, vračara Grof Bradač Stjepan, prosac Grof Kaštelanović, prosac

245

(Grof sjedi za stolom i piše. Ulazi Miško.)

MIŠKO: Velemožni gospodaru, došel je grof Kaštel-l-l, štel sem reči bisaški grof.

ZRINSKI: Grof Kaštelanović, Miško! Zovi mi Jureka i Julu.

MIŠKO: (viče) Jula, Jurek!(Dolaze Jurek i Jula.)

JUREK: Koj se dereš kak da negde gori.MIŠKO: Milostivi grof vas treba.JUREK: (naklanja se) Milostivi, rečite kaj nas trebate?ZRINSKI: Recite je li sve spremno za viteški turnir? Mora

biti obilje hrane, ne želim da se pripovijeda da je kod grofa Zrinskog bila loša večera.

JULA: Ima dosti jesti, su ščera dopelali z Lakteca mladu junicu i četiri odojke. Se je spremne, samo još moram guske porezati.

ZRIVSKI: Da li ima dosta vina?JUREK: Ima, dopelali smo dva lagve s Pakovca.ZRINSKI: Jurek, ti donesi najbolje vino i šunku iz

podruma, a ti Miško smjesti grofovu pratnju u donje odaje. (odlazi.)

MIŠKO: Ja nesem niš razmel. Kam trebam smestiti pratnu?

JULA: Ti nigda niš ne razmeš. Pak neš lude del v štalu, a konje v hižu.

MIŠKO: Sem si tak i sam mislil. Kak si one rekla?JULA: Bogek moj, koj sem skrivila da si me natepel s

takvem mulcom. (viče) Lude v hižu, a konje v štalu.(Miško brzo izlazi i ponavlja na glas.)

MIŠKO: Lude v hižu, a konje v štalu.(Dolazi Jurek, nosi vino.)

246

JULA: Gde ti je šunka? JUREK: Sem ju zabil. Bum ju mam donesel.JULA: Sem mislila da si ti spometneši, ali iste si

handrast kak i moj Miško. Da nije mene, se bi propale i tu, i doma. (Jurek odlazi, a Jula ga zaustavlja pitnjem.)

Jurek, ste natočili vine za dimo?JUREK: Jesmo, sakomu deset litri demižon. Idem sad po

šunku. (odlazi)(Dolazi grofica Jelena.)

JELENA: (veselo) Jula, tko nam je stigao u goste?JULA: Nekakva gospoda.JELENA: Dobro, zar ta gospoda nemaju ime?JULA: Imaju, su valda bili na krstu.JELENA: No reci, kako se zovu?JULA: Mene nije nište povedal. (Dolazi Jurek, nosi

šunku.)JELENA: Jurek, znaš li ti tko su ova gospoda u našem

dvorištu.JUREK: Ne bi vam znal povedati.

(Dolazi Miško.)JELENA: Miško, znaš li ti koga smo ugostili?MIŠKO: Kak ne bi znal? To su bisaški grof i negova

pratnja.JELENA: (veselo) Ti si jedini pametan.MIŠKO: (ponosno) Jesem! Si čula Jula?JELENA: Miško, sjedni tu, želim sve čuti.

(Jelena i Miško sjede za stolom.) JULA: Ja idem guske porezati. Jurek, odi! Buš mi

pomogel preseči. (odlaze)JELENA: Reci Miško, kako izgledaju gospoda?MIŠKO: Tak, kaki mi. Fine su oblečeni.

247

JELENA: Ne pitam te to, zanima me jesu li stari ili mladi?

MIŠKO: Je, ja je nesem se pregledal da bi vam znal povedati.

JELENA: Samo me grof zanima, kako on izgleda?MIŠKO: Baš je sličen k memu zecu Štefeku.JELENA: Je li zgodan?MIŠKO: Šte - grof ili moj zetec?JELENA: Grof, naravno!MIŠKO: Kak se zeme! JELENA: Kako to!MIŠKO: Dok ima on oklop na sebe, zgledi grt ko sam

vrag, ali kad se fine priredi, čist dobre zgledi.JELENA: (veselo) Idem se odmah urediti, nemamo svaki

dan tako važne goste. (odlazi) (Dolazi Jurek.)JUREK: Miško, znaš koj mi je povedal sluga od grofa

Kaštelanovića? MIŠKO: Ne znam, a koj?JUREK: Grof je došel v snoboke.MIŠKO: Komu?JUREK: Pak nije k mene, nek k grofice Jelene.MIŠKO: Kak v snoboke? Pak je pri nami turnir.JUREK: Tak lepo, grof je došel na turnir, pak bu vusput

zbavil i snoboke.MIŠKO: Onda koj ne bu zela grofa Bradača? JUREK: Bradač je bogat, otec mu je viceban. To bi bila

dobra partija za Jelenu. Spojili bi imanje. De bi im bil kraj?

MIŠKO: Jelena bi sigurne reši Bradača. Sem je videl skup jahati krej Lonje.

JUREK: Šte nju pita? Teroga je bu otec odredil, taj bu. MIŠKO: Bisaški grof je male vrsneši. Kak se nije več

oženil?

248

JUREK: Nije imel čas, im je stalne na bojnom polu. Čul sem da je dobil spomenicu od kralja Ferdinanda. K tomu je jako bogat.

MIŠKO: Još si je i prijatel z našim grofom, a z Bradačom se stalne tuži.

JUREK: Svadiju se oko međe v Ladomeru.MIŠKO: I v Obreščaku.JUREK: Miško, idemo na posel. Bu nas gazda zalovil,

pak bumo najebali. (Odlaze.) ZRINSKI: Dragi prijatelju, dobro došao u moj dom.

(sjedaju) KAŠTELANOVIĆ: Hvala ti na pozivu. Baš se radujem turniru.

(Dolazi Jelena.)JELENA: Dobar dan!ZRINSKI: Dođi kćeri! (Jelena prilazi.) Ovo je moja kćer

Jelena.(Grof se pozdravlja rukoljubom.)

KAŠTELANOVIĆ: Dražesna grofice, priča o vašoj ljepoti proširila se cijelim krajem. Čast mi je upoznati takovu ljepoticu.

JELENA: Hvala! Pa vi ste pravi laskavac.KAŠTELANOVIĆ: Ne, ja to doista mislim.ZRINSKI: Istina, lijepa na mamu, pametna na oca.KAŠTELANOVIĆ: Slažem se! A gdje je gospođa grofica?JELENA: Majka je već deset dana kod ujaka u Trakošćanu.

Sprema se svadba pa su je zamolili za pomoć oko organizacije.

ZRINSKI: Moje kćeri i ja iz toga smo izuzeti. Jelena, Sofija i ja idemo na svadbu kao uzvanici, bez obaveza.

JELENA: Gdje je Sofija, nisam je vidjela od jutra?ZRINSKI: Sigurno je na jahanju.

249

JELENA: Poslat ću Jureka da ju potraži. Lijepo mi je s vama pričati, no moram vas napustiti. Čeka me krojačica. Samo sam došla pozdraviti grofa.(Grof se digne i pozdravi je naklonom.)

ZRINSKI: Jula! Gdje su ti sluge? Nikad ih nema kad ih čovjek treba.

JULA: Evo me, milostivi! Odma vas bum uslužila.ZRINSKI: Daj nam vina i nešto da prezalogajimo prije

večere.(Jula nosi.)

KAŠTELANOVIĆ: Htio bih s tobom nasamo razgovarati.ZRINSKI: Jula ostavi nas same. (Jula odlazi, grofovi jedu.)

Reci!KAŠTELANOVIĆ: Ti znaš prijatelju, da sam ja prošao mnoga bojna

polja, pobijedio mnoge neprijatelje, prošao pola svijeta. (Jurek prisluškuje.)

ZRINSKI: Istina, čuo sam da si dobio spomenicu kralja Ferdinanda.

KAŠTELANOVIĆ: Tako je! No mislim da je došlo vrijeme da se smirim i započnem novi život. Kao što znaš ja sam ledičan, pa mislim da je vrijeme da se i to stanje izmijeni. Kako si ti veliki prijatelj mog oca, sigurno ne bi imao ništa protiv toga ako zaprosim ruku tvoje kćeri Jelene.

ZRINSKI: To me raduje. Moja kći je prava ljepotica. Mogu ti reći da ima mnogo prosaca. Ona je mlada i ja bih volio da uz sebe ima ozbiljna muškarca koji će je štititi i voditi kroz život.

KAŠTELANOVIĆ: Ti znaš da sam ja ozbiljan. Moje bogatstvo seže od Komina do Marofa i sve do Križevaca. Ja joj mogu pružiti sve blagodati.

ZRINSKI: Drago mi je to čuti. Počašćen sam što si zaprosio ruku moje kćeri, no ja sam ti u velikoj dilemi. Prije nekoliko dana to isto je učinio grof Bradač. Još čeka moj odgovor. Ja ne

250

bih htio produbiti sukob s Bradačem, pa sam odlučio ovako. Danas je viteški turnir, želim da ti i Bradač ukrstite mačeve. Pobjednik će dobiti ruku moje kćeri. Mislim da sam ti time sve rekao. Ti si vješt s mačem, tako da ja ne sumnjam u povoljan ishod dvoboja, naravno u tvoju korist.

KAŠTELANOVIĆ: Mudra odluka, hvala ti na tome. Možeš me smatrati svojim zetom.

ZRINSKI: To me veseli. Popijmo jednu u to ime! Živjeli!KAŠTELANOVIĆ: Živjeli! Bogami i vino je odlično.ZRINSKI: Imam jedan prijedlog. Možemo prošetati prije

večere, pokazat ću ti svoje vinograde. Ove sam godine zasadio mladi vinograd za kojeg mi treba pedeset kopača.

KAŠTELANOVIĆ: Tako puno! ZRINSKI: Da, velika je to površina! Čitava Jelenčica.

Dođi, pokazat ću ti.KAŠTELANOVIĆ: Vrlo rado!ZRINSKI: Idemo! (Odlaze.)

(Dolazi Jurek i Jula.)JUREK: Jula, znaš koj sem čul.JULA: Koj?JUREK: Bisaški grof je zaprosil ruku grofice Jelene.JULA: Naj reči! I koj je grof rekel? Je li su se

dogovorili?JUREK: Grof bi reši bisaškoga grofa za zeta, nek

Bradača. Ali se neče ni jenomu zameriti pak je odlučil naj idu na dvoboj. Teri pobedi, taj bu ženil Jelenu.

JULA: Joj sirota Jelena! Nju nište ne pita, a ona ima rada grofa Bradača. On nije tak iskusen, sigurne bu zgubil. (Ulazi Jelena.)

JELENA: O čemu pričate?

251

JULA: Baš mi Jurek poveda da budu grof Bradač i Kaštelanović, išli na dvoboj. Teri pobedi, taj vam bu mladenec.

JELENA: (preplašeno) Zaboga, tu Stjepan nema izgleda za pobjedu. Grof Kaštelanović je iskusan borac. Ubit će ga. Jula što da učinim?

JULA: Milostiva, ja ne znam.JELENA: Smislite nešto, bogato ću vas nagraditi.JUREK: Mene je mam jena misel na pamet opala.JELENA: Reci, Jurek!JUREK: Setil sem se vračare Sibile od Orsaga. Bi ju

mogli dopelati, morti ona more koj tu pomoći.JELENA: Idi odmah, moraš ju dovesti prije večere.JUREK: Idem odma dok se grof ne vrne. (Odlazi.)JELENA: Jula znaš li gdje je Sofija?JULA: Na mačevanju!JELENA: Ta mala nema pameti. Krojačica je čeka, mora

još jednom probati haljinu, inače će ići u staroj na svadbu.

JULA: Baš nu briga do kikle, tak je navek v lača.JELENA: Pa ne može u hlačama na svadbu.JULA: Pem ju ja sat iskad. Bum se požurila prije nek

Sibila dojde.JELENA: (uznemireno) Jula, bojim se.JULA: Primirite se, ote vu sobu da vas otec ne vidi

takvu.(Jelena odlazi, dolazi Miško.)

MIŠKO: Kam je Jurek kak strela preletel?JULA: Dej pomale govori, ne sme nište čujti. Otišel je

po vračaru Sibilu k Orsagu.MIŠKO: Koj če mu vračara?JULA: Grofica bi štela da u dvoboju pobedi Barač, a

to more samo ako se kakvo čude dogodi. Jurek

252

se je setil da bi tu mogla pomoći Sibila, pak je odletel po nju.

MIŠKO: Ako ona ne pomore, ne bu nigdo.JULA: Samo da se grof ne vrne. Miško, odi ti van. Če

bu štel vu hižu ti ga štentaj. MIŠKO: Kak da ga štentam?JULA: Zmisli nekoj! Reči mu da si videl nekakve

vojnike pri Lojne.MIŠKO: Je onda naj grof ide glet i stane se z Jurekom. Ja

bum rekel da sem videl vojnike v Šušaku.JULA: Viš kak si ti spometen.MIŠKO: (ponosno) To mi je i grofica rekla. Idem ja!JULA: De najdi Sofiju i pošli ju vu hižu. Ta mala je kak

rauber, samo bi se mačevala i na kojnu jašila.MIŠKO: Ona je morala dečko biti, sa je vraža. (Ulazi

Sofija.)JULA: Mi o vuku, vuk na vrata.SOFIJA: (veselo) Jula, tako sam nestrpljiva, neka jednom

počne taj turnir.JULA: Se ne bute i vi mačevali.SOFIJA: Naravno da hoću. JULA: To nije za ženske! Očete bez glave ostati?SOFIJA: Ne boj se, Jula! Ja sam vješta s mačem.JULA: (križa se) Bože, dej je pamet presvetli! Ja toga

ne bum gledela.(Ulazi Jelena.)

JELENA: Pa gdje si, zaboga? Stalno te treba tražiti. Krojačica čeka za završnu probu.

SOFIJA: Kako me to nervira. Ne volim probe i ne volim haljine. Osjećam se kao u vreći.

JELENA: Dođi, nemoj me ljutiti.JULA: Ja se idem poluknuti je li ide Jurek! (odlazi)

(Čuje se srednjovjekovna muzika. Dolazi Sibila i Jurek.)

253

JUREK: Sedite si tu! Sad bu grofica došla.(Sibila sjeda, baca karte, dolaze grofica i Jula, grofica sjedne kraj Sibile.)

SIBILA: Draga kćero moja, hoću ti kazati, Imaš Bogu hvala i diku zdavati. Dobra muža hoćeš skoro zadobiti, Zatim lepe sine, ti ćeš poroditi. Ako bi i drugi tak hotel biti, I tebi tak dobra prec hotil želiti. Kako onaj želi za kom si u misli, Ne bi se fkanil onda tvojih deli. Rujna vina hote zdravicom napiti, Otrova buš mogla onda mu spraviti. Otrov njemu neće naškoditi, Trom i pospan od tega će biti.

(stavlja napitak na stol i govori)

Poj lisici v Fratrovce! Poj k medvedu vu Retkovce! Poj gamili v Mahično! Poj grifu v Petrovinu! Poj k pozoju vu Babince! Poj k oslu vu Slapince!

(zamata napitak i daje Jeleni, zatim diže ruke u zrak)

SIBILA: Silni ogenj v tamnoj noći, naj bu tebi vu pomoći.JELENA: Hvala vam! Izvolite, ovo je za vas.

(Daje joj vreću sa zlatnicima. Sibila odlazi.) Samo da uspije.SIBILA: Za Boga miloga! Naj se strašiti, želja tvoja će se ispuniti. Sretna i bogata za navek ćeš biti.JUREK: Bum ja Sibilu ispratil. (Odlaze.)JULA: Koj je rekla? Tak govori da ju niš nije razmeti.

254

JELENA: Moram staviti napitak u vino i dati grofu da popije.

JULA: Dejte mene napitak. Ja ga bum grofu dela vu vine.(Jelena daje Juli napitak. Dolazi Sofija.)

SOFIJA: Šta se ovdje događa?JELENA: Reći ću ti, ali nikome ni riječi o tome.SOFIJA: Kunem se, šutjet ću k’o zalivena.JULA: Kad bi vaš otec zoznal, nas bi vu tamnicu hitil,

a vas i sestru vu samostan poslal.SOFIJA: Ne boj se, Jula! Znam ja čuvati tajnu.

(Jula odlazi s peharom.)JELENA: Danas je grof Kaštelanović zaprosio moju ruku.

A ti znaš da ja volim Bradača.SOFIJA: Znam, onog mršavka. I onda! U čemu je

problem?JELENA: Otac je skloniji Kaštelanoviću i odlučio je da

grofovi idu na dvoboj. Pobjednik će mi biti muž. Bojim se da tu Stjepan nema izgleda.

SOFIJA: O, kako je to romantično. Baš si sretnica. Da bar ja imam takve udvarače. Ne, ja ću sa svojim proscima ugovoriti dvoboj pa koji me pobijedi, uzet ću ga za muža.

JELENA: Ne lupetaj!SOFIJA: Da si naučila mačevati, sada bi bila u prednosti,

a ovako ne možeš birati.JELENA: Mogu!SOFIJA: Kako?JELENA: Jurek je doveo vračaru koja mi je spremila

napitak.SOFIJA: (začuđeno) Kakav napitak? Zar ćeš otrovati

grofa? Ja u tome ne želim sudjelovati.JELENA: Smiri se, neću ga otrovati. Samo će mu napitak

oduzeti snagu i onda će ga Stjepan pobijediti.

255

SOFIJA: Kako je to uzbudljivo. Gdje je napitak?JELENA: Kod Jule! Ona će ga staviti grofu u vino. Čini

mi se da stiže otac. Dođi, bolje da nas tu ne nađe. (odlaze)(Dolaze grofovi Zrinski i Kaštelanović.)

ZRINSKI: Jula!JULA: (dolazi) Prosim, milostivi!ZRINSKI: Daj nam vina i još jednu čašu, pridružit će nam

se i grof Bradač.ZRINSKI: Što kažeš na moje vinograde.KAŠTELANOVIĆ: Nemam riječi. Vidim da će biti dobra berba.ZRINSKI: I trebat će nam vina za svatove. Napravit ću

gozbu koju bude pamtio čitav kraj. (Dolazi grof Bradač.)

BRADAČ: (naklanja se) Poštovanje, prijatelji!ZRINSKI: Dobro došao, Stjepane! Sjedni s nama! Želim s

vama razgovarati. (obraća se obojici) Prijatelji, zadovoljstvo mi je i čast što ste obojica zaprosili ruku moje kćeri. Kako sam prijatelj s vašim obiteljima, ne želim nikog povrijediti svojom odlukom. Tako da tu odluku prepuštam vama. Ukrstit ćete mačeve. Tko pobijedi, dobiti će ruku moje kćeri. Slažete li se?

KAŠTELANOVIĆ: (veselo) Biti će nam čast.BRADAČ: (zabrinuto) Slažem se.ZRINSKI: E, pa nazdravimo u to ime.

(Jula nosi čaše i daje grofovima. Čašu s napitkom stavlja ispred Kaštelanovića.)

ZRINSKI: Živjeli!GROFOVI: Živjeli! (ispijaju)KAŠTELANOVIĆ: Pa, krenimo onda.

(Grofovi izlaze i pripremaju se za borbu. Dolaze na naklon ispred pozornice, Sofija se digne i stavlja maramu grofu Kaštelanoviću,

256

a Jelena Bradaču. Grofovi stavljaju marame oko pasa i počinje borba. Grof Zrinski i grofica Jelena i Sofija, sjede na pozornici i gledaju. Grof Kaštelanović osjeća malaksalost, pada i Bradač pobjeđuje. Zrinski iznenađen.)

ZRINSKI: Što je ovo, zaboga? Ne mogu vjerovati. (Dolazi grof Bradač na pozornicu, pozdravlja naklonom.)

ZRINSKI: (diže se i pruža ruku Bradaču) Čestitke, prijatelju. Velika je stvar pobijediti tako iskusnog borca. Ja sam čovjek od riječi. Kao što rekoh, pobjednik dobiva ruku moje kćeri. Djeco, neka vam je sa srećom. Dođi, Stjepane, da te zagrlim.(Grle se, zatim grof prilazi grofici Jeleni i pozdravlja je rukoljubom.)

ZRINSKI: (obraća se publici) Prijatelji, hrabrost i odvažnost grofa Bradača dovela je do pobjede. Zasluženom pobjedom dobio je ruku moje kćeri. Želim u to ime nazdraviti i najaviti početak turnira poslije kojeg nas čeka bogata večera i slavlje. Neka turnir počne!

KRAJ

258

JANKIČEVI JADI

Likovi:

Baka Jankič, unuk Anica, unuka Tena, unuka Ruža, susjeda Marko, Ružin unuk Zoran, Jankićev prijatelj učiteljica

259

(Soba u kojoj se nalazi stol, stolice, polica na kojoj je telefon. Zvoni telefon, dolazi baka i javlja se.)

BAKA: Dober dan! (sluša) O, Ivek ti si! (sluša) Naj me ni pitati kak sem. Imam posla do mile vole. (sluša) Kukurezu sem ružđila, pak sem se košari nacukala. (sluša) Je, pomogli su mi i oni. (sluša) Koj pitaš? Denes su se Jankič i Tena posvadili. On je

ne kričal Tena lena, a ona njemu Jankič mankić, bil je celi rat. (sluša)

Pak nesu si vu pubretetu. (sluša) Istina, denes se deca sakojačkemi galofaki raniju,

pak je taj pubretet rane prime i dugo drži. (sluša) Koj pitaš, Anica mi je dobra. Samo je sirota

nastradala. Z konja je opala. Vu škole su jašili i opala je nakel i nogu si sklecnula. Bila je na slikanju, nije niš ftrgnene. (sluša)

Leži tam vu sobe. (sluša) Dobrijani su vu škole, sad bi trebali dojti. Kak ste vi?

(sluša) Bute na skore dimo došli? (sluša) Stoprem za Božić! (sluša) Koj veliš, morate arbajtati. (sluša) Žuriš se, ideš na posel? Dobre, budem je pozdravila.

I ti pozdravi Jelicu, dok se ne vidimo. Zbogom! Fiderzen!

260

(Čuje se kucanje.)BAKA: Šte si boži? Napred!

(Ulazi učiteljica.)UČITELJICA: Dobar dan! BAKA: Dobar dan!UČITELJICA: Ja sam Tanja, Aničina razrednica. Došla sam vidjeti

kako je?BAKA: Lepo od vas koj ste došli. Dejte si sedite. Nije si niš

ftrgla samo se je male stukla. Sem kanila zutra do vas prejti. Štela sem vas pitati, šte si je zmislil v školu konja dopelati?

UČITELJICA: (začuđeno) Kakvoga konja? BAKA: Kak ne znate? Pak vi im držite fiskulturu. UČITELJICA: Da, ja predajem tjelesni.BAKA: Onda ste bili polek dok je ma Anica s konja opala.UČITELJICA: Kakvoga konja zaboga, pala je dok je preskakivala

kozlić.BAKA: Ne znam ona je meni rekla da je s konja opala. (zove)

Anica! (Dolazi Anica.)ANICA: (pozdravlja učiteljicu) Dobar dan! (obraća se baki)

Kaj si me zvala?BAKA: Poveč sad, s čega si opala?ANICA: S kozliča!BAKA: Meni si rekla s konja.ANICA: Tak mi zovemo kozlič, zato koj ima četri noge kaki

konj.BAKA: Onda si mi mogla reči z drevenoga konja.UČITELJICA: Anice, kako ti je?ANICA: Boli me malo noga u gležnju, bude prošlo.UČITELJICA: Glavno da nije ništa slomljeno.BAKA: Fala Bogu i Majke Božje Bistričke! Mogla si je

kičmu strgati.

261

UČITELJICA: Nije to baš tako opasno. Razumijem vašu brigu. Nije lako djecu odgajati u današnje vrijeme. Naročito baki.

BAKA: Bormeš nije! Moj Ivek je već petnajst let v Njemačke, a Jelica je otišla prije jedenajst let. Ja sem sama decu na noge postavila. Najbole me Jankič srdi. Ocene su mu kak da stupa jeden, dva. Štela bi da si nekakov zanat završi, ali po takvom vučenju ne bu daleko došel.

UČITELJICA: On vam je u pubertetu, sve će se to srediti.BAKA: I moj Ivek veli da je za se kriv taj pubretet.UČITELJICA: Proći će to, ne brinite! (Gleda na sat, diže se.)

Moram ići! Za petnaest minuta mi počinje sat. Anice, ti odmori pa se vidimo u ponedjeljak. Vama, bako, obećavam da ću razgovarati s Jankom.

BAKA: Joj oprostite, vas nesem z ničim ponudila. Morti bi si na brzinu kavicu popili?

UČITELJICA: Ne bih, hvala! Popit ćemo kavu drugom prilikom. Doviđenja! (odlazi)

BAKA: Fala vam na brige! Doviđenja! ANICA: Ja idem ležat, moram se kemiju vučiti, zutra pišem

kontrolni.BAKA: Odi, lepa moja.

(Anica odlazi, dolaze Tena i Jankič.)JANKIČ: Bok, baba!TENA: Falen Isus!BAKA: Navek falen! Dejte se raspravite, pak dojdite jest.JANKIČ: Ja nesem gladen, pojel sem si hamburger.TENA: Niti ja ne bum jela, kupila sem si sendvič.BAKA: Za koga sem ja kuhala? Napravila sem takof fini saft

od piceka, a šte bu ga sad jel?(Tena odlazi u sobu.)

JANKIČ: Još male pak bum krila dobil i počel prhati. Samo piceka slažeš, saki dan.

262

BAKA: Koj picekom fali? Su zdraveši nek svinjetina ili taj tvoj harburger.

JANKIČ: Hamburger, ne znaš ni reči kak se zove.BAKA: Nek se zove kak oče, ali znam da nije zdravo. Ja sem

negda jela…JANKIČ: Sirutku! Već si dosadna, saki dan povedaš kak si jela

sirutku. Ja ju ne bum jel.BAKA: Samo ječ tu nezdravu ranu. Buš dobil kastrol.JANKIČ: Jesi dosadna. Samo nam predeke držiš! (odlazi u sobu)BAKA: Vraža deca, budu me s pameti sterali.

(Čuje se kucanje, ulazi Ruža sa unukom Markom.)RUŽA: Dober dan!BAKA: Dober dan! O, suseda, kakvo vas dobre nosi?RUŽA: Nije baš dobre.BAKA: Koj se pripetile?RUŽA: Tvoj Jankič je mega Marka v grabu hitil. Nove lače

si je podrapal. BAKA: (dere se) Jankič! Jankič!

(Jankič dolazi.)JANKIČ: Koj se dereš? Im nigde ne gori!BAKA: Bu tebe rit gorela kad te ja primem v šake. Koj si

imel z Markom? Zakoj si ga v grabu hiti?JANKIČ: Zate koj mi se je šklebil.RUŽA: Ga nesi moral zate v grabu hititi. MARKO: Ja mu se nesem šklebil.BAKA: Da čujem, zakoj ste se posvadili?MARKO: Videl sem Jankiča kak je Maje sladoled kupil.BAKA: Onda koj stoga?MARKO: Ali sem videl…

(Jankič ga prekida..)JANKIČ: Buš čkomel?! BAKA: Reči Marko! Da čujem do kraja.

263

MARKO: (uplašeno) Bu me Jankič stukel.BAKA: Naj proba, onda bu on od mene fasuval.RUŽA: Če neš mam povedal, onda buš od mene dobil

oplavek.(Marko počne plakati.)

BAKA: Marko, koj se plačeš?MARKO: Kak se ne bi plakal kad bum sikak bijen.BAKA: Naj se plakati, ne buš bijen… Ja te bum branila.

Jankič vu sobu! (Jankič odlazi.) Sad poveč!MARKO: Jankič je Maje sladoled kupil, a ona ga je onda

kušnula.BAKA: Naj reči! (smije se) Ti si je videl i zate te je v grabu

hitil?MARKO: Nije zate. Ja sem im popeval: “Jankič i Maja

zaljubleni par, kad se budu vjenčali dobiti če dar.” Onda se je Jankič razbesnil i mene v grabu hitil.

BAKA: Prasec jeden! Kak je to mogel napraviti. Znaš Ruža, ja bum poludela s tu decu, s kipa me budu sterali.

RUŽA: Bormeš ti nije lafko, kak ni mene. Tvoj sin tebe bar peneze pošle. Moja čer se znova oženila, za maloga retko pita. Moj stari i ja su brigu vodimo.

BAKA: Nije ti lafko, ali ti imaš jednoga a ja tri. RUŽA: Istina! Nek reči, koj bumo sat z Markovemi lačami?BAKA: Kakvemi lačami?RUŽA: Koj si se zazabila? Tvoj Jankič je Marka v grabu

hitil, pak si je of lače podrapal. Ja nemam penez koj bi mu pak nove kupila.

BAKA: Bum ti dala Jankičeve lače, tere je prerasel, taman budu za Marka.

RUŽA: Kak ne, sad bi moj dečec f stare lača hodil. (odreštio) Oču nove i nije me briga!!!

BAKA: Im niš ne fali, su kaki nove, Jankič je samo jemput oblekel.

264

RUŽA: Ili jemput, il’ nijemput, ja oču nove i to z tiketu.MARKO: (obraća se baki) Pak nesu ni moje nove bile.RUŽA: Buš čkomel! Šte te koj pita.BAKA: A, tak znači, ti bi novo za stare. Ako očeš ovo koj ti

nudim zemi, ili odi bez sega dimo.RUŽA: Nemo se mi tak spominjale. Vidim ja! Tu bu i sud

posla imel.MARKO: (obraća se baki) Rekel ti je deda da se naj svaditi, da

ne bu on tvoje tužbe plačal.RUŽA: Zaveži gubec če nečeš po njem dobiti! Idemo dimo!

(obraća se baki) Kupite mu nove lače z tiketu, ili se vidimo na sudu. Zbogom! (odlazi)

BAKA: Joj, mene sirote, pak nem pod stare dane po sudu hodila. (viče)

Jankič!(Dolazi Jankič.)

JANKIČ: Koj očeš?BAKA: Odma da si donesel šparkasu i dal mi dvesto kuni.JANKIČ: Koj če ti penezi? Imaš ti svoje.BAKA: Ja imam, ali ne dam. Ti si Marku lače podrapal i kupil

buš mu druge. Ja radi tebe nem po sudu hodila.JANKIČ: Ja ne dam, taman sem si pribral za pley-station. Ako

ti dam dvjesto kuni, ne bum imel dosta.BAKA: Na to si moral prije misliti. Sam si si krif. Ja sat

idem na vrt, a ti da si donesel peneze dok se vrnem. (odlazi)

JANKIČ: (zabrinuto) Koj bum napravil?(Dolazi Zoran.)

ZORAN: Jankič bok, koj delaš?JANKIČ: Razmišlam!ZORAN: O, nemrem bolivit’. Kakva su to dubokoumna

razmišljanja?JANKIČ: Samo me ti zezaj, bi te ja štel videti v moje kože.ZORAN: No reci, kaj ti se desilo?

265

JANKIČ: Znaš onoga klinca Marka? Nekoj me je zezal, ja sem se razbesnel i hitil ga v grabu. Podrapal si je lače i sad mu je došla stara, oče nove lače ili nas ide tužiti na sud.

ZORAN: Kompa, pak tebi lova nije problem. Kupite mu nove lače i kvit.

JANKIČ: Baba neče dati svoje peneze, a ja sem si taman pribral za pley- station.

ZORAN: Kaj nemaš doma kakve lače koje si prerasel?JANKIČ: Imam, štela je baba dati moje lače, ali Ruža neče, oče

nove z (ruga se) tiketu. ZORAN: Čekaj, samo male. (razmišlja) Imam ideju, baš si je

ščera moj buraz kupil novu šulju, bum poiskal etiketu pak ti ju donesem.

JANKIČ: A koj če bu Ruža vidla da je to etiketa od rubače?ZORAN: Kaj bi vidla, viš da ima cvikeršajbe, a tam ti i onak se

piše na engleski, a ona ne razme ni hrvatski.JANKIČ: (sklapa ruke) Sam te Bog poslal! Če se stvar reši,

igrali se bumo celi dan na pley stationu.ZORAN: Idem ja doma, mam se vrnem. (odlazi)JANKIČ: Samo da uspije!

(Dolazi Anica.)ANICA: Jankič, se ti nemaš niš za vučiti?JANKIČ: Sad ja imam druge muke. ANICA: Imel buš ti muke kad dobiš jedinicu z matematike.

Odi se vučit, zutra imaš ispit.JANKIĆ: Šte ti je to rekel, si bole obaveštena nek CIA. ANICA: Kaj te briga, šte mi je rekel!JANKIĆ: Sigurne ona glupa Petra. Zutra bum joj opalil čvrgu,

nek zna da ne sme cinkariti.ANICA: Da ne bi ja tebi opalila čvrgu. JANKIĆ: No, ne moraš se odma peniti. Reši mi pomori rešiti

problem.ANICA: Kakov problem?

266

JANKIČ: Šutiral sem Marka v grabu i podrapal si je lače. Stara mu je došla sim ko vampirica, oče nove lače s tiketu. Baba mene tereti da kupim lače, ali ja sem onda bankrotiral i ne bum imel dosta za ple-station.

ANICA: I koj bi sad ja trebala kupiti lače?JANKIČ: Ne, ti bi morala prišiti etiketu na moje stare lače. Ruža

i onak dobre ne vidi. Morti je uspijem podvaliti.(Dolazi Zoran.)

ZORAN: Kompa, imaš sreće! Treba ju samo prišiti.JANKIČ: Dej, sisterica, pomori!ANICA: Budem, ako se pokle peš vučit.JANKIČ: Prisežem da se pem!ANICA: Čekaj da najdem iglu i konca. (nosi iglu, šiva)JANKIČ: Je li ima gore cena?ZORAN: Nema, ali ju bumo napisali. JANKIČ: Koliko bumo napisali?ZORAN: Soma kuna.JANKIČ: Dosta bu petsto kuni.ANICA: Dobre da niste napisali petsto eura. Glupani! Ja bum

napisala sto pedeset kuna.JANKIČ: Piši kaj oči, samo nek uspije.

(Dolazi Tena.)TENA: Kaj to delate?

(Jankič stavlja prst na usta.)JANKIČ: Tišina, to nište ne sme znati.TENA: Ne bum ja nikomu rekla.JANKIČ: Zakuni se!TENA: Kunem se!JANKIČ: Anica je zašila etiketu, na moje stare lače, a ti bi je

onda mogla odnesti k Marku. (sklapa ruke) Please!TENA: Budem, če mi se buš dal igrati na pley-stationu.JANKIČ: Če to uspije, saki dan se buš igrala.TENA: Idem onda! (odlazi)

267

ZORAN: Idemo i mi da vidimo kaj se bu dogodile.ANICA: Pazite da vas Ruža ne vidi, Odma bu skužila da nekaj

ne štima.JAMKIČ: Mi bumo za vugliča gledeli. (Odlaze.)

(Anica sjedi za stolom, dolazi baka.)BAKA: Si sama?ANICA: Jesem, Tena je odnesla lače k Ruže, a Jankič i Zoran

su u izvidnice.BAKA: (začuđeno) Gde je zel lače?ANICA: Zel je svoje lače, a Marko mu je donesel etiketu i ja

sem ju prišila, tak da Ruža misli da su nove.BAKA: Si videl kak su se zmislili. Joj, kak bi rada, da

prevariju venu prefriganku. Ona bu mene na sud dala. Zacopanka jena!(Dolaze djeca.)

JANKIČ: (veselo) Baba, Ruža je zela lače. (Tena ga lupi.)TENA: Ja bum povedla kak je bile.BAKA: Dej, lepa moja.TENA: Ja sem došla tam, dala sem Ruže lače. Ona je je

pregledala i rekla: “Si videl Marko, sad imaš nove lače z tiketu, za bistričko proščenje”. Još me je i sokom nudila, a ja sem brže preletela da se ne predomisli.

BAKA: Tak mi je drago koj ste fkanili tu pravdašicu. Deca, znate koj?

DJECA: Koj?BAKA: To moramo preslaviti. Se vas častim z sladoledom.TENA: Morem si ja zeti King?BABA: Teroga god očete, ja častim.ZORAN: Jupi! Idemo! (odlaze)

KRAJ

269

270

BOŽIĆ NAM JE DOŠELBožićna predstava s pjevanjem i plesom

Likovi:

Treza, babica Ivek, sin Bara, snaha Marica, unuka Đurek, unuk Martin, unuk Francek , susjed Štef, susjed Jalđa, susjeda

muzika plesači

271

PRVI DIO

(Na scenu ulaze svi sudionici, pjeva se “Dobar večer dobri ljudi”. Pjevači odlaze. Babica sjeda za stol.)

FRANCEK: Falen Bog!BABICA: Navek falen! O, Francek si male k mene došel?FRANCEK: Jesem Treza, a koj tak lepoga delaš?BABICA: Slažem rožice za Božiča nakititi.FRANCEK: Ti nesi nigdar zabadof. Moram te pofaliti, jako si je

lepo složila. Buš i mene teru dala.BABICA: Budem, kak ne bi, znaš da ih navek napravim više. Jesi

morti za jenu rakiju?FRANCEK: To navek!BABICA: S čem se ti baviš?FRANCEK: Sakoj ščem! Bil sem v šume, išel sem po jelu, pak sem

luči tesal, a sad sem došel od Miška, sem mu krave nadvoril.

BABICA: Onda kak to da si ti krave dvoril?FRANCEK: Miško je z Rožu otišel na bal vu Veliku Goru, Znaš da

je Roža z Velike Gore a, mene su prosili da bi krave nadvoril.

BABICA: Kak je to lepo! FRANCEK: Je, lepo se ludi zabavlaju. Oni su veliki veselaki, zate

su išli na bal. Roža bu sigurne pevala onu pesmu o fijolice, veli da je to pesma z Velike Gore.

BABICA: A znam ju i ja.FRANCEK: Naj reči!BABICA: Sad buš čul. (Pjeva “Rasti rasti fijolica”.)

272

(Ulaze pjevačice i pjevaju, za njima plesači. Pleše se “Bal na Velike Gore”.)

FRANCEK: Joj Treza kak ti lepo znaš popevati.BABICA: Ja sem navek bila prva v pesme.FRANCEK: A ja zajni.BABICA: Nemre saki biti za to nadaren.

(Ulazi Štef.)ŠTEF: Falen Isus!BABICA: Navek falen! Odi Štefek, sedi si k nam, bumo si male

vreme kratili. ŠTEF: Bum si sel i tak sem se do sad nadelal. FRANCEK: Koj si takvoga delal?ŠTEF: Drva kalal, luči tesal i vu šumu po mehen išel. Sem se

saj premrzel.BABICA: Bormeš je vane stisnule. Štefek si za jenu rakiju?ŠTEFEK: More kuma Treza.BABICA: Buš i ti Francek?FRANCEK: Se razme!BABICA: Bum i sebe još jenu natočila.BABICA: Štefek, kak je kuma Kata i kum Joža?ŠTEF: Mati je dobre, a otec je marod.FRANCEK: Koj mu je, im sem ga predoščerom videl.ŠTEF: Bili smo v šume, išli smo po drva, male se je ošvical i

dobil kantar.BABICA: Naj se dobre čuva, da ne bu prešel kak moj Martin.ŠTEF: Od čega je kum Martin vmrl, sa ne sećam, bila sem

jako mali.BABICA: Joj koj pitaš, bol ga je zaklala. Imel je vu črevu takvu

bol, da je od ne za tri dane vmrl.ŠTEF: Bože kakva je to sudbina.FRANCEK: Tvoj Martin nije nigdar pil?BABICA: Nije samo vodu, mleko ili sirutku.FRANCEK: Zate ga i je bol zaklala.

273

BABICA: More biti, rekel je doktor da je vu črevu imel nekakve baterije.

FRANCEK: Ja je nemam! Saki dan popijem toliko rakije, da mam se baterije pocrkaju. Dej Treza, natoči nam još rakije, za preventivu.

ŠTEF: I mene, kuma Treza.BABICA: Bumo se lečili. Živeli!ŠTEF: Joj, kak lepo greje.FRANCEK: I mene! Dej još jenu natoči. Za pokoj duše tvemu

Martinu. Bil je dober čovek.BABICA: Je dobri i lepi! Samo je prerane vmrl! (plače)FRANCEK: (plačno) Naj se Treza plakati si mam i mene rastužila.ŠTEF: Dejte se nekoj veseleše spominjajte. Nemu se sad tu

plakali.BABICA: Praf veliš!FRANCEK: Viš da si mene zela, ne bi sad bila dovica.BABICA: Naj pripovedati, sem se ja ženila z šesnajst let, a ti si z

menu vu školu išel.FRANCEK: Ja sem lete dan stareši, ali sem te vu škole pričekal.ŠTEF: Ti si Francek štel utvrditi gradivo.FRANCEK: Baš tak!BABICA: Štel je mene i moj prijatel Tomaš.FRANCEK: Onda zakoj ga nesi štela?BABICA: Imel je klempave vuha i veliki nos.FRANCEK: Viš kakva ti je sudbina, ti je negva čer za snehu došla.BABICA: Ivek si je tak zobral, pak se ja nesem štela mešati. Bara

je bila sirorta, ali nemrem se na nju požaliti. Oče delati, samo da ima male krajši jezik.

ŠTEF: Vaša Barica je lepa dekla bila. Ja sem bil još mali, ali se dobre sečam.

BABICA: Nemrem reči, bila je najlepša dekla vu selu.FANCEK: I ti si Treza lepa bila.BABICA: Jesem, ja sem imela tulike prosce da je ne bi mogla na

prste nabrojiti.

274

FRANCEK: Teri sem ja po redu bil?BABICA: Koj se bumo o tomu spominjali, bile je i prešle.ŠTEF: Praf velite, kuma Treza. BABICA: Nek nam je sem skup zdraviča, Božić nam je došel,

pak se tomu veselimo. Bute si spili još rakije.FRANCEK: More!ŠTEF: Fala, ja nebi više. Moram još do Iveka Pepičovoga

prejti. Trebal bi denes z vojske dojti.FRANCEK: Gde je služil.ŠTEF: Vu Zemunu!FRANCEK: Vu Zemunu! Tam sem i ja tri leta vojsku služil. Je li morti i on vu pešadije?ŠTEF: Mislim da je. Nek kuma, sem vas štel nekoj pitati?BABICA: Reči Štefek!ŠTEF: Prosila je mama, če bute zutra vu krušne peči pekli

kruh, je li bi šteli nam jeden leb speči. Na naše su vrata opale, pak ju nije moči kuriti.

BABICA: Reci mame, da more i dva lebe če oče. Dosti je velika, im vu nju stane osem lebov. A ja bum zutra celi dan kurila. Kanim speči četiri lebe kruha, loparke, purana i gusku.

ŠTEF: Dobre, fala! Bum ja tak povedal. Štel sem vam još nekoj reči. Znate da mi imamo vu šume jeli, pak če očete i za vas jednu zutra odsečem i donesem.

BABICA: More! Bum rekla Iveku, on je zutre kanil po nju iti.ŠTEF: Nek nejde nikam, ja bum to rešil. Idem sad. Zbogom! I

tak kak smo se dogovorili.BABICA: Zbogom! V redu!FRANCEK: Bok Štefek, pozdravi Iveka! Si čula, Treza? Ivek je bil

vu Zemunu, kak i ja negdar. Se sečaš, tam sem ti onu repaču kupil.

BABICA: Kak se ne bi sečala, im ju čuvam kaki oko v glave i sako lete na bor mečem.

275

FRANCEK: Baš sem išel na odsustvo, pak nesem mogel z praznemi rukami dojti.

BABICA: Navek si bil gavaler.FRANCEK: (lupi se u prsa) Jesem bil i ostal!BABICA: Če se dobre sečam, si dimo betežen došel.FRANCEK: To ti je bile ovak. Ja sem z cugom krenul dimo. Sneg

je curel, kak da bi beli tiči z neba cureli. Dok smo došli vu Šlavoniju, cug dale nije mogel iti. Ostali smo negde vu grede, ne sečam se kak se zvala dedova ili babina...

BABICA: Mi se vidi da je Babina.FRANCEK: Je tak nekak. Dimo smo putuvali tri dane. Treza znaš

kulika je Šlavonija? Tak velika da je kraja ne vidiš.BABICA: Naj mi to reči!FRANCEK: Tam jeden gazda ima više blaga, nek celi naš kotar.BABICA: Viš, viš, zate su Šlavonci tak bogati.FRANCEK: To su vredni ludi, radi delaju, a još reši tancaju i

pevaju.(Pjeva se i pleše “Slavonija”.)(Ulazi Bara, u ruci ima vedricu.)

BARA: Sused, falen Isus! Ste male do nas došli?FRANCEK: Bok, Barica! Mi je doma dugočasne, večeri su duge,

pak sem se male navrnul. Koj ti delaš?BARA: Bila sem vu štale. Baš sem podojila, si morti očete zeti

male mleka?FRANCEK: Ne bi fala, nesem žejen na mleko, reši bi si popil kupicu

vinčeka.BABICA: Bara donesi Franceku kupicu vina. (Bara nosi.)BARA: Sused, na Božič dojdite k nam na obed, sami ste pri

hiži, a na takov dan nije lepo biti sam.BABICE: Bara, sam Bog s tebe govori, si mi misel z glave

snela.FRANCEK: Nije treba, kad pem od rane meše, bum došel za

poležaja.

276

BABICA: Dojdi Francek, znaš da na Božič, mora muški prvi vu hižu dojti.

FRANCEK: Bum došel, to je sigurne!BARA: Je li se spremate zutra k polnočke?FRANCEK: Bi štel iti če se nebu fest smicale. Je li morti dojdu vaši

Bolteki Zagreba?BARA: Letes nedu! Vu Zagrebu budu božičuvali.FRANCEK: Kak to!BABICA: Moje Ifkice je pri nas zima, mi kurimo samo vu kuhine,

a ona tam ima peči vu sake sobe.FRANCEK: Im se naj dobre obleče, pak je nebu zima. BARA: Ja ne znam, muž je je kupil bundu koj vu nje zgleda

kak medved i još veli da joj je zima.FRANCEK: Sad si me zmislila na onu pesmu o medvedu. Kak one

ide?(Bara odlazi.)

BABICA: “Poslal je gospon medveda dol z grada.” Si na tu mislil.

FRANCEK: Jesem, baš na tu!BABICA: Sad buš čul.

(Pjeva se “Poslal je gospon medveda dol z grada”.)FRANCEK: Lepo su dečki medveda otpevali.BABICA: Jesu!

(Netko kuca, dolazi Jalđa.)JALĐA: Falen Isus i Marija!BABICA: Navek falen! Odi, Jalđa sedi si k nam, odkut ideš?JALĐA: Išla sem v šumu po mehen.BABICA: Da sem znala bi ga i mene donesla.JALĐA: Mislila sem ja i na te, pak sem i tebe male donesla.BABICA: Baš ti fala, sad mi budu lepe jaslice. Koj bum ja tebe

dala?JALĐA: Morti imaš teru rožicu viška, pak bi mene dala, meni ti

to nejde od ruke.

277

BABICA: Bum ti dala, kak ne, sem ih pune napravila.JALĐA: Da znate koj sem sad vidla.BABICA I FRANCEK: Koj, dej poveč!JALĐA: Dok sem išla šume dimo, čula sem krič v Miškovom

dvorišču.BABICA: Koj se dogodile?JALĐA: Miško je klal svinče i nije ga dobre ftrefil. Svinče se

hitile i odgrizle mu prst.BABICA: (križa se) Jalđa, koj je onda bile?JALĐA: Iskali su doktora, nesu ga mogli najti. Nekam je otišel

za poslom.BABICA: Koj su onda napravili?JALĐA: Jura mu je ruku svezal i otpelal ga k Dominu v špital.BABICA: A, siromak kak je nastradal.FRANCEK: Nije ni čude, Miško se ne strezni od gda mošt zakuha,

tak dugo dok lagef ne sprazni.BABICA: Naj pripovedati, se to lafko i treznomu dogodi.JALĐA: Znači, Francek, i ti si bil pijan, dok ti je konj rukaf

rastrgel?FRANCEK: (skoči) Nesem, morem priseči na koj oči. To vam je

bile ovak. Bil sem vu Čakovcu na semnu. Tam sem išel konja kupiti. Baš je gore bile proščenje. Mužika je igrala i dekle su lepo popevale i tancale. Ja sem se z čovekom za konja pogađal. Bil je lepi riđan. Stal sem krej njega i gledel vu dekle. Kad se konj razbesnil, zgrabil me za rukav i rastrgal ga na dromne komade. Dobre da me za ruku nije prijel.

BABICA: Praf ti budi, drugi put buš pazil kam buš gledel.FRANCEK: Joj, kak su lepe bile.

(Ulaze plesači i pleše se “Međimurje”.)

278

DRUGI DIO

(Scena - seoska soba, ulazi Ivek s jelkom.)

IVEK: Bara, kam da denem jelu?BARA: Deni ju tu na stol vu čošek, tu bu najbole pasala.

(Dolazi babica.)BABICA: Joj, kak se bu tu lepo šikala jela.BARA: Dej male leve.BABICA: Ja mislim da bi bole bile male desne.IVEK: (ljutito) Dejte se jempot dogovorite je l’ levo ili desno.BARA: Još male priravnaj, da mi štalica vlezne.BABICA: Sad bu taman, kak mora biti.BARA: Gde su deca tak dugo? Nesmem bez njh kititi.BABICA: Poslala sem ih k Franceku, odnesli su mu male diganjke

i zdeličku ladetine. Znaš da nemu siromaku nema gdo speči.

IVEK: Idem ja v štalu, moram dobre kravam naštrajiti.BARA: Samo fest naštraji, zutra im se nebu snažile. (odlazi)

(Dolaze Marica, Đurek i Martin.)DJECA: Falen Isus!OSTALI: Navek falen! MARICA: Dal nam je Francek božičnice da je denemo pod bor.ĐUREK: Babica, Francek ti je natesal luči. (Daje baki.)BABICA: Baš mi budu dobre došle.BARA: Gde ste do sad bili?MARTIN: Pomogli smo Franceku božiča nakititi.BARA: Dejte deca nakit, idemo i mi našega nakititi.BABICA: Ja idem v kuharnu, moram sneti pečenku s peči.

279

BARA: Đurek donesi si šamrlin i deni ovu repaču na vrh.(Đurek stane na stolac i stavla nakit.)

ĐUREK: Martin, dej mi dodavaj rožice.BARA: Vi, deco, kitite. Ja idem po štalicu.ĐUREK: Mama da vidiš, kakof božič ima Francek! Sega si je

gore nametal.MARTIN: Del je čak i bat kokureze.MARICA: Da mu nismo mi dali rožice, božič bi mu bil bogečki.BARA: Đurek, dej deni još ovaj lanec gore.

(Đurek stavlja lanac i silazi sa stolice.)BARA: Idem ja štalicu zgotoviti.MARICA: Ja bum hižu zmela, tak se zutra nesme zmetati, ti Đurek

odnesi košaru.(Marica mete, Đurek i Martin odlze iz kuhinje, dolazi babica)

BABICA: Joj kak je lepi!MARICA: Mi navek imamo najlepši božič.

(Dolaze djeca, gledaju jelku.)BABICA: Baš lepo, se je čiste, a tak mi je drago pri srcu, da smo si

bili na spovedi, pak bumo čistoga srca dočekali maloga Isusa.(Ulazi Ivek, na leđima nosi slamu, djeca stoje kraj stola.)

IVEK: Falen Isus i Marija! Na tom mladom letu, si zdravi veseli, tusti i debeli,

štrkali kak jeleni. Dej nam Bog picekov, racekov, telekof, pajcekof, purekov, gusekof, kruha, vina, žira i božega mira. A napokom denes, zutra dušne zveličejne.

OSTALI: Bog dej!(Ivek stavlja slamu ispod stolam i sjeda na nju. Kraj njega sjednu djeca. Bara mu daje loparke i vino. Mora jesti i piti. Martin je nemiran.)

280

BABICA: Martin budi miren, nedu mi kokoši štele na jajce sedeti.(Martin se umiri.)

IVEK: Idemo postaviti stol.(Diže se, uzima iz slame sjeno i stavlja ga na stol u obliku križa. Uzima zdjelu u kojoj je pšenica, kukuruz i šrot, soli po stolu u obliku križa.)

IVEK: Da bi nam lete bile rodne.(Zatim stavlja brus, a djeca donose sitan novac. Nasred stola stavlja se vijenac i na sve to stolnjak. Ivek donosi vino na stol, a Bara stavlja kruh u sredinu. Ivek uzima zdjelicu sa žitom, sipa je po kuhinji govoreći.)

IVEK: Ču,ču,ču, šara, bela i pergasta, se na jen kup nesle jajca.(Babica nosi kruh, prekriži ga i reže. Bara nosi sir i loparke.)

BABICA: Deca, ote idemo k večeri.MARTIN: Ja bi jel purana!BABICA: Denes je post imaš sira i loparke, zutra buš jel purana.

(Svi sjedaju za stol, mole se.)ZAJEDNO: U ime Oca Sina i Duha svetoga! Oče naš…., IVEK: Bože blagoslovi ovo jelo i okrepi naše telo!

(Prekriže se i jedu.)MARICA: Morem ja iti k polnočki!ĐUREK: I ja oču iti!MARTIN: Ne bum ni ja sam doma ostal, idem i ja.IVEK: Šte got oče more iti.BABICA: I ja bi išla ako se jako ne smica.

(Dolazi Francek.)FRANCEK: Falen Isus i Marija! OSTALI: Navek falen!FRANCEK: Je li kanite iti k polnočke? Betlemari več zdola idu.BABICA: Francek, dej mi poveč je l’ je vune jako smicko.

281

FRANCEK: Treza, jako je zglajzane. Če oči iti, deni si krpe na čižme.

BABICA: Praf veliš. Baš si se dobre zmislil. Mi se vidi da su v ganjku stari obojki. Bum jenoga nabrzinu porezala.

IVEK: Dejte se več jenput genite, em nemo na amen došli v cerkvu.(Glumci odlaze i pridružuju su Betlemarima koji kroz dvoranu ulaze na pozornicu pjevajući “Narodi nam se”)

KRAJ

283

284

BOŽIĆNA PRIČA

Likovi: Obitelj Matić: Silvestar, dječak Ana, Silvestrova majka Obitelj Horvat: Sunčica, bolesna djevojčica mama tata Filip, brat Maja, sestra Ana, sestra Dominik, brat teta, mamina sestra prolaznice u parku Lucija Marina

285

PRVI ČIN

(Gradski trg, na klupi sjedi djevojčica. Prolazi žena i vodi dječaka za ruku.)

SILVESTAR: Mama, gledaj ovu djevojčicu! Kako jadno izgleda.ANA: Ne moraš se okretati za svakim odrpancem. Požuri

malo, trgovine će se zatvoriti, a ja još nisam kupila sve potrebno za blagdane.

SILVESTAR: Pa bila si jučer u trgovini i donijela brdo stvari.ANA: Vidjela sam da još mnogo toga nedostaje.SILVESTAR: Zlo mi je od svakodnevnih šopinga. Idi ti sama, a ja

ću prošetati do klizališta.ANA: Dobro, bar ću na miru pogledati što je novoga stiglo

u trgovinu. Budi dobar i pazi da se ne zaprljaš.SILVESTAR: Neću! Jesi naporna.

(Žena ode, a dječak se približi djevojčici.)SILVESTAR: Bok! Kako se zoveš?SUNČICA: Sunčica! A ti, kako se zoveš?SILVESTAR: Silvestar!SUNČICA: Silvestar, ne znam nikog tko se tako zove. SILVESTAR: Vidiš, rođen sam na Silvestrovo, pa su mi po tome

dali ime, a tebe je mama sigurno rodila dok je sunce jako pržilo.

SUNČICA: (smije se) Tako nekako.SILVESTAR: Pa ti sva drhtiš. Zašto sjediš tu na toj hladnoći?SUNČICA: Pobjegla sam od kuće.SILVESTAR: Po ovoj hladnoći. Baš si izabrala vrijeme za bijeg.SUNČICA: Nisam imala izbora.

286

SILVESTAR: Moram priznati, hrabar potez. Reci mi zašto si pobjegla?

SUNČICA: Zbog obiteljskih problema.SILVESTAR: Je li te netko zlostavlja?SUNČICA: Nije to!SILVESTAR: Reci, možda se tvoj problem može riješiti.SUNČICA: Ja živim u velikoj obitelji, imam petero braće i šesto

na putu.SILVESTAR: Kakvom putu?SUNČICA: Jesi blesav! Pa to se samo tako kaže kada netko čeka

bebu.SILVESTAR: A tako! Ako sam dobrom shvatio tvoja mama čeka

sedmu bebu.SUNČICA: Upravo tako.SILVESTAR: Ti bokca! Pa to je cijeli rukometni tim. (Smiju se.)SUNČICA: Baš tako! A ti, koliko ti braće imaš?SILVESTAR: Nemam braće.SUNČICA: Znači, ti živiš sam? Bi li volio imati braću?SILVESTAR: Volio bih imati barem jednog brata ili sestru. SUNČICA: Pa zašto ne kažeš mami.SILVESTAR: Rekao sam, ali mama kaže da bi to ugrozilo njezinu

vitku liniju.SUNČICA: Imam jedan prijedlog za tebe. Napiši pismo malom

Isusu. U pismu navedi da bi želio idući Božić dočekati u društvu brata ili sestre.

SILVESTAR: Misliš da bi to pomoglo. Pisao sam Djedu Božićnjaku, ali on mi je uvijek donio samo željenu igračku.

SUNČICA: Mali Isus će ti sigurno pomoći.SILVESTAR: Stvarno? Ti si mu već napisala pismo?SUNČICA: Jesam! (sagne glavu i zaplače)SILVESTAR: Zašto plačeš? Nisi mi kazala, zašto si pobjegla od

kuće? Smiri se pa mi lijepo sve ispričaj. (pruža joj maramicu)

287

SUNČICA: Jedne večeri probudila me moja mlađa sestra. Željela je da joj donesem čaja. Pošla sam u kuhinju i čula oca kako govori majci da još radi samo ovaj mjesec jer njegova firma ide u stečaj. Bio je zabrinut kako će prehraniti još jedna usta. Mama je tužno plakala. Boji se da će joj oduzeti djecu. Onda sam ja odlučila otići. Ja ću se nekako snaći, a mojima će biti lakše ako imaju jedna usta manje na brizi.

SILVESTAR: Kako ti je takva ludost mogla pasti na pame?! Pa tvoji su sigurno van sebe od brige.

SUNČICA: Nisam na to mislila. Željela sam im olakšati.SILVESTAR: Baš si im olakšala! Sigurno te traže po gradu. Nazovi

tatu na mobitel.(daje mobitel)

SUNČICA: Moj tata nema mobitel.SILVESTAR: Nazovi onda kući na telefon.SUNČICA: Nemamo telefon u kući.SILVESTAR: Onda se jednostavno vrati doma.SUNČICA: Ne mogu! SILVESTAR: Pa ne možeš ostati ovdje na klupi. Gdje stanuješ i

kako ti se zovu roditelji?SUNČICA: Mi smo obitelj Horvat. Stanujemo u Jurjevskoj 7, u

podrumskom stanu jedne trošne kuće.SILVESTAR: Je li to vaša kuća?SUNČICA: Nije, tamo smo podstanari.SILVESTAR: Bolje i trošna kuća nego hladna klupa.

(Dolazi žena, u rukama torbe i paketi.)ANA: Silvestre! Dođi pomozi mi nositi pakete.SILVESTAR: Evo me! (Dječak se obrati djevojčici.)SILVESTAR: Pričekaj me ovdje, ja ću se odmah vratiti. Evo ti moj

šal da te malo ugrije. SUNČICA: Hvala ti!

(uzima paket i krene sa mamom)ANA: Idemo! Odakle poznaš tu djevojčicu?

288

SILVESTAR: Sada sam je upoznao.ANA: Koliko puta sam ti rekla da se ne družiš s bokcima po

ulici. Naš društveni status to ne dopušta.SILVESTAR: Kako možeš biti tako bezosjećajna. Zar ne vidiš da je

u nevolji?ANA: Dosta priče, idemo!

(Dječak i žena odlaze. Djevojčica legne na klupu i zaspi. Dolaze djevojčice Lucija i Marina, zastanu.)

LUCIJA: Pogledaj kako spava na toj hladnoći.MARINA: Sigurno ima problema kad spava tu na klupi. Da ju

probudimo?LUCIJA: Ako nastavi spavati, mogla bi umrijeti od zime.

(Djevojčice bude Sunčicu.)DJEVOJČICE: Probudi se!LUCIJA: Popipaj joj čelo! Ona gori.MARINA: Stvarno, pa mi moramo zvati hitnu. Imaš mobitel?LUCIJA: Imam, ali nemam kuna. A gdje je tvoj?MARINA: Moj je ostao kod kuće.LUCIJA: Što ćemo sad?MARINA: Moramo joj nekako pomoći, mogla bi umrijeti.LUCIJA: Ništa, idemo do trgovine. Sigurno netko ima mobitel

da nazove hitnu.(Djevojčice odlaze, dolazi Silvestar s roditeljima od Sunčice.)

SILVESTAR: Eno je tamo!MAMA: Dijete moje, zaboga! Što si učinila?TATA: Ona je strašno vruća, moramo je odvesti liječniku.

(Tata i mama podižu djevojčicu i odlaze.)MAMA: Hvala ti, dijete, što si nam vratio našu Sunčicu.SILVESTAR: Nemojte ju koriti. Imala je dobre namjere, samo ih je

malo nespretno izvela. Doviđenja!MAMA I TATA: Doviđenja!

(Pjeva se pjesma.)

289

DRUGI ČIN

(Soba obitelji Horvat. Djevojčica spava u krevetu. Otac sjedi za stolom. Djeca se igraju na podu. Dolazi mama.)

DJECA: Kada će se kititi bor?MAMA: Evo donijela sam nakit, a ti odi po jelku da nakitimo

bor!TATA: Pa uvijek smo bor kitili navečer.DJECA: Daj, tata, idemo kititi!MAMA: Vidiš kako su nestrpljivi.

(Otac odlazi, dolazi Silvestar u ruci nosi vrećicu.)SILVESTAR: Dobar dan!MAMA: Dobar dan! Izvoli, uđi!SILVESTAR: Došao sam vidjeti kako je Sunčica?MAMA: Drago mi je što si došao. Sunčica spava. Dobila je

upalu pluća, pa su je silni lijekovi uspavali.SILVESTAR: Neka spava, prije će ozdraviti. Nego da ne zaboravim..

Imam pismo za vas i malo slatkiša za Sunčicu i djecu.

MAMA: Zlato moje, toliko slatkiša nisu nikada vidjeli osim u trgovini. Puno ti hvala!(Dolazi tata, nosi jelku. Djeca kite jelku.)

TATA: Zar imamo gosta?SILVESTAR: Dobar dan! MAMA: Došao je Silvestar u posjet Sunčici. Donio je pismo.

(obraća se Silvestru) Tko nam to šalje.SILVESTAR: Moj tata! MAMA: Reci tati hvala za čestitku.SILVESTAR: Bolje da pročitate, to nije čestitka.

290

(Mama čita pismo i počinje vrištati od sreće. Svi ju začuđeno gledaju. Sunčica se probudila.)

TATA: Što je, zaboga?MAMA: Čitaj, vidjet ćeš sam.

(Tata uzima pismo i čita.)TATA: Poštovani! Zovem se Julijan Matić! Kada sam od svog sina

Silvestra čuo za vašu nevolju, u meni se probudi neki čudan osjećaj koji nisam znao protumačiti. Upitao sam se kakav sam ja to čovjek. Bahat, prepotentan, ohol, bez osjećaja za ljude oko sebe. U ovoj nesretnoj utrci za što većim imetkom, ja i meni slični postali smo materijalno bogati, a duhovno siromašni. Odlučio sam svoj život promijeniti. Mislim da je blagdan Božića prilika za mene i meni slične.

Zato bih volio da prihvatite moje prijedloge. Gospodinu Horvatu nudim posao u svom poduzeću, a cijeloj obitelji preseljenje u kuću moje pokojne mame, koja ionako stoji prazna. Kuća je u blizini poduzeća i u odličnom je stanju.

U nadi da ćete moje prijedloge prihvatiti, šaljem vam srdačne pozdrave.

S poštovanjem, Julijan MatićMAMA: Zar nije to divno? Još ima dobrih ljudi.TATA: Silvestre, hvala ti od srca što si se zauzeo za nas.SILVESTAR: Nije to ništa, moramo jedni drugima pomagati.SUNČICA: Silvestre, dođi sjedni kraj mene. (Dječak priđe.) Hvala ti na svemu!SILVESTAR: Prijatelji se poznaju u nevolji. Nego reci kako si ti, je

li ti bolje?SUNČICA: Bolje mi je, samo mi je žao što ću propustiti

polnoćku.SILVESTAR: Ja još nikad nisam bio na polnoćki. Večeras ću ići,

mora zahvaliti malom Isusu na svim darovima.SUNČICA: Što si takvog dobio?

291

SILVESTAR: Najveći dar mi je prijateljstvo s tobom i tvojom obitelji. A ima još jedan…

SUNČICA: Reci, nemoj biti tajanstven!SILVESTAR: Mama čeka bebu.SUNČICA: Zar stvarno? Pa to nisi znao prije par dana.SILVESTAR: Nije znala ni ona. Cijeli dan je povraćala, jela samo

dvopek misleći da je pokvarila želudac. Kad je konačno otišla kod doktora, saznala je sretnu vijest.

SUNČICA: Pa kako je to prihvatila, s obzirom na liniju.SILVESTAR: Dva dana je neutješno plakala, a onda joj je tata

obećao tretman mršavljenja pa se umirila. Sad su oboje sretni.

SUNČICA: Rekla sam ti ja da mali Isus ispunjava želje.SILVESTAR: Bila si u pravu. Nego idem ja počinje se mračiti. Vi

ste nakitili jelku, a mene još taj posao čeka.SUNČICA: Hvala ti najviše na svijetu, što si pomogao mojoj

obitelji. Sretan ti Božić!SILVESTAR: Sretan Božić i tebi. O da, skoro sam zaboravio, donio

sam ti malenog anđela pa ga stavi na bor i neka te čuva.

SUNČICA: Hvala! Ja nemam novaca za poklone. Dat ću ti jednu kuglicu za uspomenu. Tako da nikad ne zaboraviš naše prijateljstvo.

SILVESTAR: Baš je krasna, stavit ću je na bor. Sada stvarno moram ići, čuvaj se i ozdravi što prije!

MAMA: Zar već ideš?SILVESTAR: Idem, moram i ja nakititi jelku.TATA: Hvala ti na svemu, pozdravi svoje i reci tati da

prihvaćam prijedlog.SILVESTAR: Drago mi je! Sretan Božić i doviđenja!TATA I MAMA: Sretan Božić i tebi!

(Silvestar odlazi, dolazi teta s darovima.)TETA: Dobar večer!TATA I MAMA: (iznenađeno) Dobar večer!

292

MAMA: Zaboga, seko, odakle ti? Kako sam te se zaželjela. (grle se)

TATA: (pruža ruku) Dobro došla u naš skromni dom. Zašto nam nisi javila da stižeš?

TETA: Onda to ne bi bilo iznenađenje.TETA: A kako ste mi vi, djeco? Kako ste porasli. Evo

donijela sam vam slatkiše. Nisam znala što da vam kupim, dat ću majci novce, ona najbolje zna što vam je potrebno. (daje novac majci)

MAMA: Hvala, ali to je previše.TETA: Bogu hvala! Spremi i kupi što vam je potrebno. Je li

tako, dječice moja?DJECA: Hvala, teta!TETA: Nemojte mi toliko zahvaljivati. Pa ja sam sretna ako

mogu pomoći.TETA: (prilazi Sunčici) Što je s tobom Sunčice? Zašto si u

krevetu?SUNČICA: Bolesna sam, imam upalu pluća.TETA: Proći će to, samo se ti odmaraj. Sjećam se da sam i ja

jedne godine za Božić bila bolesna. SUNČICA: Imala si isto upalu pluća?TETA: Nisam nego vodene kozice.MAMA: A tog se i ja sjećam, čak si i nastavnika zarazila, pa je

i on dobio vodene kozice.SUNČICA: Kako si ga zarazila, ako si bila doma.TETA: U naše vrijeme nije se smjelo ići u crkvu. Kako sam

ja dobila vodene kozice, nastavnik nije vjerovao mojoj majci. Mislio je da me želi za Božić zadržati doma. Došao je provjeriti da li sam zaista bolesna.

SUNČICA: I onda se od tebe zarazio?TETA: Da, jer ako kozice ne preboliš kao dijete, možeš se

kasnije zaraziti.MAMA: Sjećam se da se morao ošišati na nulericu pa smo ga

zvali ćelo.

293

TETA: Bila su to lijepa vremena. Živjelo se puno mirnije. Danas se svi nekamo žure.

TATA: Nisam te pitao kako si stigla. Vlakom ili busom?TETA: Avionom! Još sam jutros radila, po ovoj gužvi iz

Beča bi mi trebalo bar deset sati autobusom. MAMA: Tako sam sretna što ćeš s nama dočekati Božić.TETA: Ide li tko na polnoćku?TATA: Idem ja s Filipom i Majom. Ana ostaje sa Sunčicom,

a ostali na spavanje.TETA: Mogu ja s vama?TATA: Kako ne! Radosni smo što ćeš nam se pridružiti.TETA: Baš mi je drago. Ne pamtim kad sam zadnji put bila

na polnoćki.MAMA: Sjećam se kada smo išle na polnoćku, ljudi su išli

ulicom i pjevali božićne pjesme.TETA: Meni je najviše u sjećanju ostala crkva. Borovi

okićeni srebrnim kuglicama i lametama koje su se bljeskale u odsjaju svijetla. (počinje tiho pričati) S kora se čuo zvuk orgulja, a crkvom se širila božićna pjesma.

(Pjeva se “Tiha noć” a za sam kraj izvedu recitacije pjesama “Badnja noć” i “Što kome kupiti”.)

294

BADNJA NOĆ

Dok baka fine kolače sprema, djeda kraj peći umoran drijema.Mama je sretna što kuća blista,

tata za stolom novine lista.Djeca nestrpljiva u jelku gledaju, kitit’ je treba, spavat se ne daju.

Kuglice sjajne blješte u noći, kao da znaju, Božić će doći.Zvono na crkvi tuče din-don, daje nam znak da rodi se On.

Isus u štalici na slami spi, nad njime majka Marija bdi.

Crkveno zvono ne prestaje zvoniti, i zove nas: “Dođite se Isusu pokloniti!”

Božićna pjesma svijetom se širi, poruku šalje, nek’ svijet se miri.

Štefica Fanjek

295

ŠTO KOME KUPITI

Zbog darova, znajte, boli me glava. Što kome kupiti, muka je prava.

Mami bih mogla kupiti šal. Za tatu rukavice dobar su dar.Djeda bi nova lula veselila,

onda bi baka savjete dijelila:“Znaš da duhan izaziva rak!” Baki bi odmah skočio tlak.

Djedu nek’ bude štap drveni, a baki ću kupiti rubac crveni.Možda će me u čudu gledati, ali u njemu i super izgledati.

O, skoro zaboravih brata, on mi je kao omča oko vrata.

Uvijek se rado sa mnom potuče i često me klipan za kosu vuče.Dosadan je i ne prestaje tupiti,

ali ipak ću mu lijepu kapicu kupiti.Brzo ću sutra u kupovinu ići,

jer blagdani će za par dana stići.Ah, opet sam nešto zaboravila!

Što bih za macu ispod bora stavila?Ogrlica plava lijepo bi joj stajala,

a onda bi kujica ljubomorno lajala.Dvije ću kupiti rađe,

da u kući ne bude svađe.Idem se odmah posla latiti,

kako bih mogla sve to platiti.

Štefica Fanjek

298

BOŽIĆ KAO BAJKA

Likovi:

David, dječak Tesa, Davidova sestra Sara, Davidova sestra mama teta Roza Mrgud, gospodar šume Blento, stražar dobra vila viline pomoćnice Djed Božićnjak djeca u Darogradu: Čupko Zvrko Tončica Zvončica Lelica Sunčica Cvrčka Pjevko

299

Slika 1.

(Scena stol i četiri stolice. Djeca tužna sjede za stolom. Tosnki zapis pripovjedača, uvodi nas u predstavu)

U dalekoj zemlji živio je dječak David, u skromnoj kućici s majkom i dvije sestre, Tesom i Sarom. Majka je rano ostala udovica, pa je morala naporno raditi da prehrani obitelj. Uz posao u tvornici, čistila je kuće i prala rublje bogatim gospođama. Jednog dana nije se vratila s posla. Djeca su zabrinuto čekala majčin dolazak. Kad su čuli kucanje na vratima, potrčali su da ih otvore. No, umjesto majke, na vratima je bila gospođa iz socijalne skrbi. Rekla im je da spreme stvari jer ih vodi kod tete Roze, jer je majka morala ostati u bolnici. Djeca su bila tužna, jer tetu Rozu nisu voljela, pa im je odlazak u njezinu kuću teško pao. Teta Roza, očeva sestra, bila je bešćutna osoba. Živjela je sama, nije se udavala i nije imala djece, pa se i prema nećacima držala hladno i suzdržano.

TETA: Što je sad, ne biste li vi nešto radili?(Djeca skoče sa stolica, Tesa uzima metlu, Sara krpu za prašinu.)

DAVID: Idem ja donijeti drva.TETA: (strogo) Božić je za par dana, želim da kuća blista.TESA: U redu!TETA: Sutra pečemo kolače, zato je važno da danas završimo

sa čišćenjem. (Vraća se David s drvima.)

300

TETA: Sjednite, želim s vama razgovarati. (Djeca sjednu.) Od danas u ovoj kući vrijede nova pravila. Budući da su zimski praznici i ne budete morali učiti, pomagat ćete mi u kući. Davide, ti ćeš se brinuti o psu i mačkama.

DAVID: Vrlo rado!TETA: Još imaš zadatak svakog dana u kuću donijeti drva.DAVID: Dobro i to ću učiniti.TETA: A vi djevojke, želim da svaki dan pospremite kuću.

Pomagat ćete mi i oko ručka. Je li vam jasno?DJEVOJČICE: Da!TETA: Ti, Davide, sutra ćeš otići u šumu i donijeti jelku.DAVID: Dobro, otići ću.TETA: A sad na posao! (Gasi se svjetlo.)

Slika 2.

(Na sceni šuma. Čuje se vjetar.)(Instrumental. Glas pripovjedača.)

Tako je David krenuo u nepoznatu šumu. Lutao je cijeli dan tražeći jelku. No nikako da je nađe. Sav očajan i umoran sjeo je na panj.

DAVID: Što ću učiniti? Gdje da nađem jelku? Teta će se ljutiti ako se vratim praznih ruku. (Odjednom se čuje grmljavina. Sijevne munja. David preplašeno pogleda u neobično stvorenje. Pred njim se pojavi visok čovjek, na sebi je imao crni plašt, a na glavi velik neobičan šešir.)

301

GOSPODAR MRGUD: (ljuto) Što radiš tu, dječače?DAVID: Tražim jelku da ju ponesem kući.GOSPODAR: Jelku, veliš!DAVID: Da!GOSPODAR: Koga si pitao za dozvolu?DAVID: Zar treba nekog pitati?GOSPODAR: (bijesno) Naravno! Ja sam Mrgud, gospodar šume,

mene se pita.DAVID: (pokorno) Oprosti, gospodaru, nisam znao.GOSPODAR: Tko nepozvan uđe u moju šumu, bit će kažnjen. A ti

si ako se ne varam ovdje nepozvan. (vikne) Straža! (Nitko ne dolazi.)

DAVID: (moli oprost) Smiluj mi se gospodaru. Ja sam zalutao. Odmah ću se vratiti istim putem.

GOSPODAR: Sjedni tu, (pokaže rukom na panj) Moram razmisliti što ću s tobom. (vikne) Straža! (nitko ne dolazi, ljutito šeće dolje, gore) Ti me čekaj, ja se odmah vraćam. Pomoći ću ti da se vratiš kući. (Smije se, odlazi. Instrumental.)

DAVID: (zabrinuto) Što će biti sa mnom? (Dolazi vila s pratnjom.)VILA: Dječače, koga čekaš?DAVID: Čekam Mrguda, gospodara šume. Pomoći će mi da

se vratim kući.VILA: Što radiš u Čarobnoj šumi?DAVID: Tražio sam jelku za Božić i zalutao, a onda sam sreo

Mrguda. POMOĆNICA 1.: Nemoj ga čekati. Zarobit će te i morat ćeš teško

raditi. On je strah i trepet Čarobne šume.DAVID: (preplašeno) Zaista, što da učinim?VILA: Mi ćemo ti pomoći. Moramo te što prije sakriti, da

nas straža ne pronađe. Odvest ćemo te u sigurnu kuću u Darograd. Tamo ćeš se malo ogrijati i okrijepiti toplim čajem.

302

DAVID: Vi ste sigurno dobre vile kad toliko brinete o meni.POMOĆNICA 2.: Pogodio si, mi pomažemo svim ljudima koji su u

nevolji.DAVID: Baš sam sretan što ste naišle.VILA: Idemo brzo dok se Mrgud nije vratio. Nemam kod

sebe čarobni štapić da ga zaustavim. POMOĆNICA 3.: Dođi brzo, nemoj oklijevati. (Odlaze.)

(Dolazi gospodar sa stražarom.)GOSPODAR: Uhapsi…gdje je mali nevaljanac?! STRAŽAR: Izgleda da je utek’o!GOSPODAR: To je zbog tebe jer ne radiš posao kako valja. (Udari

ga po leđima štapom.) STRAŽAR: Matere ti, ja radim sve po propisu. Gospodaru

Mrgude, naći ću ga ne zvao se ja Blento.GOSPODAR: Dosta priče! Idi i pronađi to derište!STRAŽAR: (sav smušen) Odmah gazda! (Odlaze.)

(Čuje se kako puše vjetar. David i vila trče kroz šumu.)

DAVID: Jesmo li blizu? Ja sam se umorio, ne mogu više.VILA: Odmori malo, a mi ćemo paziti da gospodar ne

naiđe.DAVID: (sjedne na panj) Zar se i vi bojite Mrguda?VILA: Ne bojimo se, ali nismo sigurne da li bismo tebe

uspjele zaštititi. DAVID: Hvala vam što me štitite, ne želim više sresti ono

ružno stvorenje.POMOĆNICA 4.: Krenimo onda! Još malo pa smo doma. (Odlaze,

dolazi stražar i gospodar.)(Instrumental.)

GOSPODAR: (lupi nogom) Sad sam stvarno ljut! Gdje je mogao nestati taj klinac.

STRAŽAR: Da ga nije pojeo međed?!GOSPODAR: (lupi ga po glavi) Ti si medvjed, koji ne može riješiti

baš nikakav problem.

303

Primi se posla, inače ću te baciti vukovima.STRAŽAR: U redu, gazda!GOSPODAR: Nije u redu sve dok ne pronađeš tog klipana. Mene

još nitko nije nadmudrio, pa neće ni on.STRAŽA: Gazda, a da mu nije u bijegu pomogla dobra vila.GOSPODAR: Vidiš toga se nisam sjetio, konačno jedna pametna iz

te tvoje glupe glave. (lupi ga po glavi)STRAŽAR: Tko zna gdje ga skriva.GOSPODAR: Sigurno su negdje u šumi. Treba ih uhvatiti prije

nego uđu u Darograd.STRAŽAR: (lupa se u prsa) Ja sam strah i trepet u ovoj šumi. Iz

ovih stopa krećem naći tog malca.(Čuje se huk sove. Stražar se preplašeno uhvati za gospodara, a ovaj ga grubo gurne.)

GOSPODAR: Gubi se da te moje oči ne vide. Idem sam u potragu. (odlazi)

STRAŽAR: (trčeći za njim) Čekajte me gazda, neću biti sam. (ode)(Instrumental)

Slika 3.

(Dolaze djeca, plešući u ruci nose darove. Sjednu na pod i zamataju darove. Dolazi Čupko.)

ČUPKO: Požurite malo, djedica samo što nije stigao!LELICA: Nemoj nas požurivati, već i ti prioni poslu.

(Dolazi vila i društvo.)VILA: Dobar večer, djeco!DJECA: Dobar večer!VILA: Ide li vam posao?DJECA: Ide!

304

VILA: Evo dovela sam vam gosta. Ovo je David. Izgubio se u čarobnoj šumi. Davide, dođi, upoznaj svoje nove prijatelje. To su stanovnici Darograda. Ovo je Čupko, Zvončica, Zvrko, Cvrčka, Tončica, Lelica, Sunčica. A gdje je Pjevko?

PJEVKO: Tu sam! VILA: On je naš zabavljač, lijepo pjeva i često nas

uveseljava.DAVID: Što vi to radite? ČUPKO: Zamatamo darove!DAVID: Toliko darova nisam još nikad vidio.TONČICA: Ima još tamo, puna soba.DAVID: Što će vam toliki darovi?ZVONČICA: Darovat ćemo ih djeci cijelog svijeta. Naš prijatelj

Djed Božićnjak stiže večeras po darove.DAVID: Mogu li vam i ja pomoći?LELICA: Izvoli, pridruži nam se. (David sjedne, vila odlazi.)ZVRKO: Kako si dospio u čarobnu šumu?DAVID: Tražio sam božićnu jelku i zalutao.TONČICA: Dobro da te nije zarobio Gospodar šume.DAVID: Sreo sam ga, ali srećom naišle su dobre vile i spasile

me.ČUPKO: Imao si sreće. Koga gospodar Mrgud zarobi, taj loše

prođe.CVRČKA: Špilja u čarobnoj šumi puna je djece koju je Mrgud

zarobio. Moraju raditi najteže poslove. Cijepaju drva, nose vodu s izvora, lože vatru, kuhaju ručak za Mrguda i njegovu stražu.

DAVID: Stvarno?CVRČKA: Da! SUNČICA: Opusti se, sada si među prijateljima.

(Dolazi vila, u ruci nosi košaricu punu slatkiša.)VILA: Djeco, dođite! Bili ste jako marljivi pa sam vam

donijela slatkiša da se malo zasladite.

305

(stavlja košaru ispred djece)ZVRKO: Ja obožavam slatkiše.VILA: Uzmite, vrijeme je da malo predahnete. (odlazi)ČUPKO: Ja sam sad već stvarno umoran, cijeli dan nosim

pakete.LELICA: Malo ćemo predahnuti, a onda natrag na posao.

Ostalo je još puno darova koje moramo spakirati.(David tužno spusti glavu.)

SUNČICA: Zašto si tako tužan?DAVID: Brinem se kako su moje sestre.TONČICA: Gdje su one ostale?DAVID: Ostale su kod tete Roze u kući.LELICA: Onda su na sigurnom, tamo im zasigurno ništa ne

fali.DAVID: Ne znam, teta Roza je jako stroga i nemilosrdna.ČUPKO: Ti bokca, nije valjda opasna kao gospodar Mrgud?DAVID: Nije baš tako, ali ponekad ti natjera strah u kosti.ZVRKO: Gdje su ti roditelji?DAVID: Tata je umro dok smo bili mali, a mama je trenutno u

bolnici.CVRČKA: Ti bar znaš gdje su ti roditelji, a mi o svojima ne

znamo ništa. DAVID: Kako to?ČUPKO: Mi smo svi napuštena djeca. Pronašla nas je dobra

vila.DAVID: Gdje vas je pronašla?ZVRKO: Ja sam bio ostavljen u košari ispod starog panja.DAVID: (čudi se) Zaista?SUNČICA: A mene je vila pronašla na šumskom putu.LELICA: Svi smo ti mi jednake sudbine. No, sretni smo što nas

je vila udomila.SUNČICA: Jako je dobra, brine se o nama.TONČICA: Mogao bi nam se i ti pridružiti.

306

DAVID: Vrlo rado, ali moram se vratiti sestrama. One su sigurno zabrinute za mene.

CVRČKA: Znaš li kojim ćeš se putem vratiti kući?(Dolazi vila.)

DAVID: Ne znam i to me brine.VILA: Ne brini, večeras stiže Djed Božićnjak, on će te

odvesti kući.ZVRKO: Jupi!DAVID: Jupi! Jedva čekam da vidim sestre.ZVONČICA: Kako ti se zovu sestre?DAVID: Sara i Tesa.SUNČICA: Baš lijepo ime. VILA: Imam još jednu lijepu vijest.ZVRKO: (znatiželjno) Daj brzo kaži!VILA: Vani pada gust snijeg.ČUPKO: Bar ćemo imati bijeli Božić.DJECA: Hura!

(Gasi se svjetlo. Pjesma “Bijeli Božić”, vile plešu.)

Slika 4.

(Čuju se zvončići. Stiže Djed Božićnjak.)DJED: Ho, ho, ho!DJECA: (veselo) To je Djed Božićnjak!DJED: Dobar večer, djeco!DJECA: Dobar večer!DJED: Što ja to vidim, zar vam se povećalo društvo?ZVRKO: To je David, izgubljeni dječak.DJED: Kako izgubljeni?LELICA: Izgubio se u čarobnoj šumi pa ga je dobra vila dovela

ovamo.

307

VILA: Djeco, pustite djeda neka se malo odmori. Sigurno je umoran od daleka puta.(odlazi)

DJED: Vrlo rado ću sjesti da odmorim svoje stare noge.SUNČICA: Djede, jesi li podijelio puno darova?DJED: Jesam, ali još mnoga djeca čekaju moj dolazak.

(Dolazi vila, u ruci nosi šalicu.)VILA: Izvoli, djede, pripremila sam ti čarobni napitak da

povratiš snagu.DJED: Hvala ti, dobro će mi doći. (pije)VILA: Čupko, Zvrko, dođite, pomozite mi spakirati darove

u vreću. DAVID: Idem vam i ja pomoći. (odlazi)LELICA: Djede, gdje su ti sobovi?DJED: Eno ih ispred kuće, upregnuti u saonice. Dao sam

im žita da se i oni okrijepe i malo odmore. Pred njima je dugačak i naporan put. Treba vući saonice kroz mnoga brda i doline, pa i čitavom zvjezdanom stazom.

TONČICA: Stvarno im nije lako.SUNČICA: Nije niti djedu lako toliko putovati.DJED: Sigurno da nije, ali najviše od svega volim vidjeti

dječicu kad prime svoj dar. Oči im se sjaje, obrazi rumene, a srce ubrzano kuca. Ruke im se tresu od uzbuđenja, jer žele što prije vidjeti što se krije iz omota na paketu.

LELICA: I ja bih to voljela vidjeti.DJED: Mogao bih vas povesti sa sobom. Bili biste od velike

koristi. Pomogli biste mi dijeliti darove. (Dolazi vila s djecom.)

CVRČKA: (veselo se obraća djeci) Jeste li čuli! Djedica želi da mu pomognemo dijeliti darove.

ČUPKO: To bi bilo odlično.ZVRKO: I ja se slažem.

308

ČUPKO: Djede, stavili smo vreće s darovima na saonice.DJED: Dobro ste učinili, hvala vam.VILA: Imamo još jednu molbu. Možeš li sa sobom povesti

Davida i vratiti ga kući.DJED: Svakako, bit će mi čast. Dođite, djeco! Moramo

krenuti, dugačak put je pred nama.DAVID: Hvala vam svima što ste me tako lijepo ugostili,

a najviše tebi, vilo što si me spasila od zločestog gospodara šume.

VILA: Nemoj mi zahvaljivati. To je moja dužnost pomoći ljudima u nevolji.

DAVID: Doviđenja!ZVRKO: (obraća se vili) Nemoj se ljutiti što te ostavljamo,

brzo ćemo se vratiti.VILA: (smije se) Neću se ljutiti, sretna sam što želite pomoći

djedu. On je star i vaša će mu pomoć dobro doći, a i mnogu djecu ćete razveseliti.

DJECA: Doviđenja!(Gasi se svjetlo, veseli instrumental.)

Slika 5.

(Na sceni soba, David se budi iz kreveta.)DAVID: Gdje sam ja to?

(Dolaze Tesa i Sara.)TESA: Dobro jutro, spavalice.SARA: Kako se osjećaš?DAVID: Dobro, zašto me to pitaš?SARA: Spavao si dva dana.TESA: Imao si vrućicu, baš smo se zabrinuli za tebe.DAVID: Ništa mi nije jasno.

309

SARA: Kako ti nije jasno? Prehladio si se dok si tražio jelku u šumi.

TESA: Vratio si se kući, sav prozebao i s temperaturom. Jelku, naravno, nisi donio.

DAVID: Zar se nisam izgubio u šumi?TESA: Odakle ti to? SARA: To si sigurno sanjao. Buncao si nešto o nekom gazdi

Mrgudu i dobroj vili. DAVID: Pa da! Izgubio sam se i pronašao me gospodar šume

Mrgud. Onda su me spasile dobra vila i njezine pomoćnice i odvele u Darograd. Tamo žive napuštena djeca. Pakiraju darove koje Djed Božićnjak raznosi djeci. Onda je stigao djed po darove i mene je poveo sa sobom i vratio kući.

TESA: Stvarno imaš bujnu maštu.SARA: Znaš kako se kaže: dječja mašta može svašta.DAVID: Ne mogu vjerovati da je sve to bio samo san. Tako je

izgledalo stvarno.TESA: Diži se, pospanac!DAVID: A što je s jelkom?SARA: Teta Roza je donijela umjetnu jelku iz dućana.DAVID: Recite mi, kako je mama?TESA: Dobro, bila je previše iscrpljena, zato se srušila.

Srećom nije ništa strašno.DAVID: Hvala Bogu! A gdje je teta Roza?SARA: Otišla je k mami u bolnicu.TESA: Teta se jako promijenila. Ne može si oprostiti što te

poslala u šumu. Jako se prepala kada si obolio.SARA: Kao da su joj svi ti događaji otopili led sa srca.

Postala je brižna i ljubazna.DAVID: Pa onda i nije tako loše što sam obolio. Bar neka

korist od toga.TESA: Pa niti tebi nije bilo loše, letio si na krilima mašte.SARA: Dosta priče, danas je Badnjak. Treba nakititi jelku.

310

DAVID: Idemo! Što se čeka?SARA: Davide, ti donesi jelku iz hodnika, Tesa uredi stol, a

ja idem po nakit.(Odlaze. Vraćaju se s rekvizitima, David stavlja jelku, zajedno kite.)

TESA: Baš ćemo iznenaditi tetu kad dođe kući.SARA: Sigurno će biti sretna kad vidi okićenu jelku.DAVID: Ja bih bio najsretniji da je mama s nama.TESA: I mi bismo to voljele.SARA: Za Božić je najljepše kad je cijela obitelj na okupu.DAVID: Ima li kakvih kolača?TESA: Ima! Jučer smo pomagale teti. Ispekle smo tvoje

omiljene kolače.DAVID: Mljac, mljac, baš se radujem božićnom ručku. SARA: Kad smo već kod hrane, sigurno si gladan. Želiš li

nešto pojesti?DAVID: Kasnije ću. Neka dođe i teta, pa ćemo svi zajedno

večerati.SARA: U redu!DAVID: Ide li tko sutra na misu?TESA: Naravno, svi osim tebe. Ti moraš najprije ozdraviti.DAVID: Dobro mi je, ići ću i ja. Želim vidjeti kako su okićene

jaslice u crkvi.SARA: A ja volim gledati velike jelke što se bljeskaju

okićene šarenim kuglicama. TESA: I ja, tako bih voljela imati veliku jelku kakva je u

crkvi.(Čuju se koraci. Dolazi teta i mama.)

MAMA: Dobar večer, djeco!(Djeca veselo trče mami i grle je.)

DJECA: Dobar večer, mama!SARA: Baš si nas obradovala svojim dolaskom.MAMA: Davide, kako si ti?

311

TETA: Je li ti bolje?DAVID: Dobro sam i bolje mi je.TETA: Vidim i jelku ste nakitili, hvala vam.TESA: Jesmo, sa zadovoljstvom.TETA: (obraća se mami) Imaš krasnu djecu, jako sam ih

zavoljela i bit će mi teško kad odete. MAMA: Dobri su i poslušni. Ne znam što bih učinila da nije

tako. Ja cijeli dan izbivam iz kuće, oni se moraju sami o sebi brinuti.

TETA: Kako bi bilo da se doselite k meni. Ja sam i onako sama, kuća je velika i zjapi prazna. Vaša je kućica trošna, nemate ni kupaonice, mislim da bi djeci ovdje bilo ljepše, a i škola je blizu. Što kažete na moj prijedlog?

MAMA: Što ćemo sa svojom kućicom?TETA: Prodaj je i novac spremi u banku. Dobro će ti doći

kasnije za njihovo školovanje. Ja ionako nemam druge obitelji, vama ću ostaviti

svoju kuću, a imam i nešto ušteđevine.MAMA: Ne znam što da kažem.TETA: Što vi, djeco, mislite o tome? Ja znam da sam ponekad

gunđalo, ali vi se možete useliti u stan na katu, tamo vam neće nitko smetati.

DAVID: To nije loša ideja.SARA: Slažem se!TESA: I ja!MAMA: Onda dogovoreno!TETA: Baš ste me razveselili. Ovo će mi biti najljepši Božić

do sada. Idem u kuhinju postaviti večeru, sigurno ste i vi gladni. (odlazi)

MAMA: (grli djecu) Kako ste se slagali s tetom?TESA: U početku je bila stroga prema nama.SARA: Kad je David obolio, nije si mogla oprostiti što ga je

poslala u šumu. Počela se mijenjati i to na bolje.

312

MAMA: Nemojte joj zamjeriti. Vi ste ušli u njezin život i izbacili ga iz svakodnevne kolotečine. Trebalo joj je vremena da se privikne.

TESA: Sada je sve u najboljem redu.DAVID: Baš se veselim što ćemo se doseliti teti Rozi. U

blizini je igralište i moći ću se igrati.SARA: Meni će malo nedostajati stari prijatelji.TESA: I meni!MAMA: Djeco, to je normalno, ali ovdje ćete naći nove

prijatelje.TETA: (viče) Večera!MAMA: Idemo da se večera ne ohladi.DAVID: Idemo, baš sam gladan. (odlaze)

(Pjesma “Zvončići”)

Slika 6.

(Dolaze Djed Božićnjak i djeca.)DJED: (obraća se publici) Je li je ovo kuća tete Roze?PUBLIKA: Da!DJED: Ovdje žive David, Tesa i Sara?PUBLIKA: Da!DJED: (obraća se djeci iz pratnje) Onda smo na dobrom

putu. (obraća se publici) Znate, djeco, vani pada gust snijeg. Ne vidi se prst ispred nosa. Moji sobovi jedva se probijaju kroz mećavu. Donio sam darove. Recite mi jesu li David, Tesa i Sara bili dobri?

PUBLIKA: Jesu!DJED: Onda ću za njih ostaviti darove. (stavlja darove ispod

bora) Ako ste i vi dobri, dobit ćete svoj dar. Ja i moji

pomoćnici spremili smo za svakog od vas malo

313

slatkiša. Budite na svojim mjestima, oni će doći do vas i podijeliti vam slatkiše. Dok oni dijele slatkiše, Pjevko će nam nešto lijepo otpjevati.

(Djeca dijele slatkiše.)

KRAJ

315

316

JEZUŠ NAM SE RODIL

Likovi:

Ivek, otac Kata, mama Štef , sin Vera , snaha Bara, teta Jela, susjeda Imbrek, susjed

317

Prvi čin

(Prva scena, seoska kuhinja, dolazi Kata.)KATA: (ljutito) Ja pri ove hiže se sama moram delati. (viče)

Vera!(Vera dolazi.)

VERA: Koj se dogodile? Se derete da vas je čujti do Zagreba.KATA: Kak se ne bi drla? Sama se delam. Božić je za dva

dane, pogleč kakva nam je hiža. Ti se smucaš po selu, a ja naj sama delam.

VERA: Ste me vi poslali k mame po oreje. Sem je morala očistiti.

KATA: Ako si gotova, primi se nekakvoga posla, a ja idem purana zaklati, se mora do zutra nasoliti. (odlazi)(Dolazi Štef, pripit u ruci nosi demižon.)

VERA: Gde si ti do sad?ŠTEF: Bil sem pri kleti. Sem donesel vinčeka dimo koj bumo

imeli za Božić.VERA: (viče) Samo brigu vodiš o pijače, a je li bu drv

nakalane, to te nije briga. Je li si luči natesal? Š čem bumo kurili?!

ŠTEF: Nesem ni trebal dimo dojti, samo kričiš na me. Rekel je japa da bu on luči natesal.

VERA: Onda odi ti nakalaj drf, ne bumo kalali na Božić.ŠTEF: Idem, da te ne poslušam. (odlazi)

(Vera mete kuhinju, dolazi djed Ivek.)IVEK: Dober večer! Snešica, si vredna?VERA: Jesem japa, saki dan čistim i stalne je zmazane.IVEK: Ja sem luči natesal da bu š čem kuriti. Gde je stara?VERA: Otišla je purana zaklati.

318

IVEK: Mi je poštar dal pismo, na nju glasi, pak ga nesem otpiral.

VERA: Vrag znaj šte je piše.IVEK: Ja ga bum otprl, šte je da je. (otvara pismo) Dej ti čitaj,

ja več dobre ne vidim.VERA: (čita) Dragi moji!IVEK: To znači mi si skup. (pokazuje rukom)VERA: Prošlo je već mnogo vremena od našeg zadnjeg susreta.

Nadam se, Katice, da se više ne ljutiš na mene.IVEK: Si čula više nije Kata, sad je Katica. Dej čitaj, baš me

zanima koj dale piše.VERA: Dobro sam promislila o svemu i shvatila da sam

pogriješila. Odlučila sam tu grešku ispraviti, vratit ću ti maminu singericu što sam uzela na ostavinskoj raspravi. Meni ona ionako ne koristi, samo skuplja prašinu. Imam još jednu želju. Želim ove godine kao u dobra stara vremena provesti Božić s vama. Odlučila sam doći na Badnjak jer želim ići sa vama na polnoćku.

Sve vas voli i puno pozdravlja, vaša teta Barbara!IVEK: Moram to stare povedati.VERA: Idem ja v štalu, pak je bum rekla da ju trebate.

(Vera odlazi, ulazi Kata.)IVEK: Najlepše si došla. Viš sestra ti je poslala pismo.KATA: Bara?IVEK: Bogek dragi, nek šte drugi! Imaš samo jednu sestru.KATA: Koj oče?IVEK: Došla bu k nam na Badnjak.KATA: U… u, jesi me razveselil.IVEK: Naj takva biti, ipak ti je sestra.KATA: Je, ali bole da nije. Da je bila prava sestra, ne bi mi zela

gorice v Zglavniku tere je prodala za dobre peneze. A za singericu da i ne govorim.

IVEK: Kad je reč o singerice, piše da ti bu ju vrnula.

319

KATA: Koj ju je opče jemala, tak ne zna šivati! IVEK: Ne znaš ni ti! KATA: Bar bi ti lače zakrpala, ne bi z podrapanim turom hodil.

A i Vere bi dobre došla, ona zna lepo šivati.IVEK: (križa se) Fala Bogu da si jemput lepu reč za snehu

povedla. Navek ju samo špotaš.KATA: Sakomu po zasluge. Ja sem pravedna i sakomu velim

onak po pravice.IVEK: Kad bi bile po pravice, ti bi već na gelenderu visla

kakof grdi jezik imaš.KATA: Koj si se mene prijel, reši se primi posla. Jesi dosta

krme obalil? Bumo ju na Božić obalali. Gde je Štefek? Jelu još nije donesel, a zutra je Badnjak.

IVEK: Samo nabrajaš! Idem reši, da te ne poslušam. (odlazi)(Ulazi susjeda Jela.)

JELA: Falen Isus i Marija!KATA: Navek falen! Jela, otkud ti? Dej si sedi.JELA: Sem išla k Imbreku, mi je Jelu nasadil.KATA: Moj ju Štefek još nije donesel, baš sem sad staromu

rekla naj ga pošle na breg.JELA: Lafko tebe, vi imate posađene, a ja sem ju morala

kupiti.KATA: Nesu ni naše bile zabadof, smo je morali platiti dok

smo je sadili.JELA: (odmahuje rukom) Pusti sad jele, imam ti nekoj

važnešega povedati.KATA: (znatiželjno) Dej poveč!JELA: Dok mi je Imbrek jelu nasađuval, prešla sem do Mice

na kavu. Ona je doma ležala na kauču s krpu na glave.KATA: Koj je zbetežala?JELA: Saki bi zbetežal da se najde v nejine kože.KATA: (znatiželjno) Koj je bile? Dej povedaj!

320

JELA: Koj ti misliš, došli su njezini z Nemačke. Si, Nacek z Maricu, nučica Dijana z svojim mužom, čekaj kak se zove (razmišlja), Samuel i nukek, Nelson.

KATA: Baš lepo, sa su je se deca pribrala. Zakoj se onda sekera?

JELA: Zate koj je nuka ima črnca za muža, a i prenuk, mali Nelson črn je kak črna kmica.

KATA: (zabezeknuto) Naj mi toga povedati! Dijana ima črnca muža?

JELA: Istina, vidla sem ga. Dok je došel vu kuhinu, mam je nutre kmica postala.

KATA: De ga je zela?JELA: V Nemačke, ali sem čula da je došel z Utopije.KATA: Gde ja ta Utopija?JELA: Negde v Afrike.KATA: Sad se naj prči! Je z mene cirkus terala gda se moj

Štefek z Veru ženil zate koj je sirota. Nije me briga, ali ne bi je štela dužna ostati. Bum ju pitala kak je nejni Kunta Kinte. Naj vidi kak je lepo z drugoga cirkus tirati.

JELA: Je, istina ona je z sakoga cirkus terala.KATA: Saka rit dojde na šekret.JELA: To i ja velim. Nije se vredne rugati niti grbavomu

drevu.KATA: Je li si Anke povedla?JELA: Nesem stigla, prvo sem k tebe došla.KATA: Bum je ja povedla, bu je drago čujti. JELA: Dej je poveč, mi se tak dimo žuri ladetine kuhat.

(diže se)KATA: Joj, mene! I moja se v kuharne kuha, morti mi je već

skipela. (odlaze)(Dolazi Štef, nosi drva stavlja kraj peći, ulazi Imbrek.)

IMBREK: Dober dan, Štefek!

321

ŠTEF: Dober dan! Imbrek, dobre da si došel. Dej sedi, bumo si kupicu vina popili.(Imbrek sjeda za stol.)

IMBREK: More! (Štef toči vino)IMBREK: (diže čašu i gleda) Ti ima visoku boju, moraš ga

pretočiti.ŠTEF: Nesem prije stigel. Bum drugi teden. Živeli! Baš mi

paše, sem do sad drva kalal. Koj ti delaš?IMBREK: Ja sem jelu nasađuval, pak je došel župnik k mene,

oče da mu pomorem slagati jaslice vu cerkve. Rekel je če morem još koga dobiti, sem mislil da bi mi ti pomogel.

ŠTEF: Bum ti pomogel, gda treba dojti.IMBREK: Zutra vjutre oko osem vur!ŠTEF: Dobre, dogovoreno! Buš još jenu kupicu?IMBREK: Ne bi više, moram još doma drf napiliti, a kanil sem

prejti vu šumu po mehen. Ne znam gda bum to se napravil. Moja Ruža me špota da se samo omuhavam.

ŠTEF: Takva ti je i moja, stalne brunda i prigovara. (Ulazi Kata.)

IMBREK: Dober dan, kuma Kata! KATA: Bog dej, dober dan ! Imbrek, si se male krej nas

navrnul?IMBREK: Jesem, me je župnik poslal.KATA: Koj župnik oče?ŠTEF: Poručil ti je da moraš na spoved dojti.KATA: Ja sem bila na spovedi, prošli teden.ŠTEF: Kuliko nas srdiš celi teden, morala bi se opet

spovedati.KATA: Da nije mene, se bi pri hiži propale. Moram na se

misliti. A ti Imbrek, koj delaš?IMBREK: Spremam se v šumu po mehen, pak sem se navrnul k

Štefeku. Prosil je župnik da bi pomogel slagati jaslice.

322

KATA: Koj župnik misli da Štefek nema posla, kak se je baš sad zmislil?

ŠTEF: Nek da bi se zmislil? Morti je na Vuzem trebal dojti, da složimo jaslice.?!

IMBREK: Koj onda, je li računam s tobu ili ne?ŠTEF: Kad sem rekel da dojdem, onda bu tak. Ne bu z menu

nigdo gospodaril.KATA: (veselo) Joj čekajte, nesem vam povedla koj sem čula. IMBREK: Kuma Kata, najte okolišati nek povečte!KATA: Bila je tu Jela, pak mi je povedla da Micina nuka ima

črnoga muža.ŠTEF: Koj si to povedla?KATA: To koj ste čuli!ŠTEF: Te ne razmem koj si rekla? Je li beloputni s črnemi lasi

ili črnoputni?KATA: Črnoputni! Črn kak kmica.IMBREK: Je, to je i mene Jela povedla dok sem je jelu

nasađuval.ŠTEF: Vrag te zel i popal! A koj bu sat?IMBREK: Niš, koj bi bile. Imaju i maloga dečeca.ŠTEF: Je li i on črn?KATA: Male svetleši, kaki čokolada. Vidla sem ga na dvorišču,

dok sem išla k Anke.ŠTEF: Otkut je taj črnec došel?KATA: On ti je z Utopije, to ti je vu Afrike.ŠTEF: Valda z Etiopije.KATA: Ne znam, tak mi je Jela povedla. Otkud je da je, črn je

ko sam vrag.IMBREK: Nije se više tomu koj za čuditi. I oni su ljudi kak i mi.KATA: Istina, ali senek mi je to male čudne.ŠTEF: Sakoga čuda dva dane dosta. IMBREK: Praf veliš! (Diže se.) Idem ja, bu prije mrak nek v šumu

dojdem. Zbogom!

323

ŠTEF: Čekaj, idem i ja s tobu, bum si jelu donesel z brega. (odlaze)(Ulazi Vera.)

KATA: Jesi podojila?VERA: (otresito) Jesem, i mleko sem precedila, i ladetinu

nalejala vu zdele. Vas još koj zanima?KATA: Kak se ti to z menu spominjaš?VERA: Kakvo pitanje, takof odgovor!KATA: Te nije smeti ni reči pitati? Ti nije kruna z glave opala!

Mester da si mi zafalna koj te trpim još se dereš na me.

VERA: Šte koga trpi, vi mene ili ja vas? Niš vam nije po vole, koj got napravim. Bole da sem po svetu otišla nek u vašu hižu došla.

KATA: Ti nekoj pri mene fali?! Si došla z golu ritju. Nesi ni nameštaj dopelala i to sem morala ja kupiti. A sad za falu se kesiš na me.

VERA: To mi bute za navek natičkavali. Moja mati je dovica, gde bi zela tuluke peneze da nas se namiri?

KATA: I otec ti je bil za niš! Koj si je priskrbel? Samo se je kupice držal.

VERA: Ja nesem kriva koj sem sirota. Mi smo bili siromaki, ali smo v miru živeli. (Ulazi Ivek.)

IVEK: Koj kričite? Je li tu nemre biti niti jeden dan bez hajke?!

KATA: Ja više ne smem niti jednu reč reči, si skačete na me. Najviše pri hiži delam, prva se v jutre zdignem, sem vam po vole hodim, a to mi nište ne prizna.

IVEK: Ako ti je do priznanja, ti ga ja napišem!KATA: Piši me vrit! (ode)VERA: Fala, japa, koj ste vi na moje strane. Koj got napravim,

niš je nije po voli.IVEK: Pusti… Navek je bila takva. Delala se najpametneša i

semu prigovarala. Takva je bila nejina babica, zločesta

324

ko vrag. Dedek ju više nije mogel poslušati pak ju je za slivu svezal.

VERA: Najte reči!IVEK: Bila je svezana celi dan, ne bi ju niti na večer odvezal,

ali nije imel šte krave dojiti. Onda ju je pustil.VERA: Bog mi se smiluj! Ima sega na tom svetu. Bi se z vami

rada spominjala, ali moram iti glet v kuharnu. Dela sem ciklu kuhat da mi ne vgasne v peći.

IVEK: Idem i ja kravam naštrajiti. (odlaze)

Drugi čin

(Vera slaže stolnjak na stoliću i posprema po kući, ulazi Bara.)

BARA: Dobar dan!VERA: Dober dan! (pozdravljaju se) O, Bože, koga ja to vidim,

teta Barica, ste to vi? Drago mi vas je videti!BARA: Fala ti, Verice! I ja sam sretna što sam ovdje. Nije me

bilo već pet godina.VERA: Istina, dugo vas nije bile.BARA: Gdje su svi, zar si sama doma?VERA: Štefek je otišel k župniku, slažeju jaslice v cerkve.

Japa je vu štale, a mati kole gusku. Ščera je purana zaklala za Božić, a denes bu gusku i kokoš, da imamo za Štefanje.

BARA: A ti u kući reda delaš.VERA: To su takvi dani gda mora se čiste biti.BARA: Konačno da netko u ovoj kući napravi reda. (Ulazi

Kata.) Moja sestra je uvijek bila šlampava i neuredna.KATA: O komu ti to pripovedaš? Si pote došla, mene

olajavat?!

325

BARA: (iznenađeno) Katice, dobar dan! Baš sam rekla Verici kako si sretna što imaš tako vrijednu snahu. Znam da si jako zaposlena, pomoć u kući ti puno znači.(Vera odlazi u sobu.)

KATA: Dobre sem čula koj si povedla. Ja nemam čas z meklu skakati kak ti. Ne znam čega bi se prije prijela, je li koca ili štale. Tebe more biti da špilaš damu. Nigdar nisi v polu niš delala, niti dok si doma bila.

Samo si knige čitala.BARA: Morala sam učiti. U ostalom tko ti je kriv. Zašto nisi

učila u školi pa bi i ti danas bila dama?KATA: Mene je japa teral s kravami na pašu, a ti si doma

ostala.BARA: Ja sam bila odličan učenik, otac je prepoznao moj

talent i poslao me u učiteljsku školu. Ti si, draga moja, ako se dobro sjećam kući nosila jedinice i dvojke.

KATA: Ja sem bila prvi đak z veronauka. Znala sem najbole krunicu moliti.

BARA: Onda si morala ići među časne sestre. (Ulazi Ivek.)

KATA: Nije me japa pustil. IVEK: Šteta koj te nije pustil, bi mene vraga rešil. KATA: Da te nesem zela, bi ostal stari dečko. IVEK: Kak ne! (odmahuje rukom, prilazi Bari) O, Barica, si

stigla, kak si koj?BARA: Hvala na pitanju, dobro. A ti, čime se baviš?IVEK: Sad je sakačkoga posla, luči sem tesal, krmu obalal,

znaš da se treba pripraviti za Božić. Došel sem po stalek, moram jelu nasaditi.(uzima stalak i odlazi van)

BARA: Znam da ste svi jako zaposleni. Mogu li ja kako pomoći.

KATA: Nemaš koj, mi smo se zgotovile.(Ulazi Štef.)

326

ŠTEF: O, pak mi imamo gosta! Dober dan! Gda si došla? (pozdravljaju se)

BARA: Malo prije! Već sam se uspjela i posvađati sa sestrom.ŠTEF: To nije niš čudnoga. BARA: Inače, kako si ti?ŠTEF: Dobre, baš sem došel s cerkve, te župnik pozdravla.BARA: Kakav župnik zaboga?ŠTEF: Koj ne znaš, im je Marko Roškov naš novi župnik,

stari je prešel v penziju. Tak smo se spominjali, pak je povedal da je išel s tobu v školu. Onda sem mu povedal da buš došla k nam i rekel je da te lepo pozdravim.

BARA: Hvala! Baš bih ga rado vidjela. KATA: Odi z nami na polnočku pak buš ga vidla.BARA: Ići ću vrlo rado!KATA: I na spoved bi mogla prejti.BARA: Ne trebam, bila sam jučer na ispovijedi u katedrali.

(diže se) Umorna sam, ako nemate ništa protiv, ja bih se raskomotila.

ŠTEF: (uzima torbu) Bum ti ja pomogel. Vera ti je priredila sobu, moreš si male počinuti prije večerje.

BARA: Malo ću odmoriti noge. (odlaze)KATA (komentira, ne vidi Iveka) Sirota, zmučena je, ne znam

od čega.IVEK: S kem se svadiš?KATA: Z nikem! Bara si je otišla prileći, mora si noge

odmoriti.IVEK: Koj stoga? Naj počiva.KATA: Kak je nekomu lepo Bog dal…IVEK: Koj tebe fali?KATA: Pune toga! Najviše penez! Lafko Bare, ima penez

kuliko oče.IVEK: Nije se vu peneze. Ona nema nikakve familije. Zabadof

je si penezi, senek nije zadovolna. Da je je lepše biti same, bi ostala v Zagrebu, ne bi k nam došla.

327

KATA: Na Božić nije nikomu lepo biti sam. To je obitelski blagdan. Če je vekša družina, je lepše i veseleše.

IVEK: Nas je negda bile dvanaest pri hiži. Po tri smo na jene postele spali. Si smo z jedne zdele jeli, negda se svadili, negda dobri bili, semu se veselili. Za Božić smo si spali na slame vu kuhine, a denes ju nesmeš donesti, da ne bi zmazal i naštrajil hižu.

KATA: Istina, to je i mene navek najlepše bile. Celu noć je svetle svetile i peć gorela. (raznježi se) Babica je znala reći: “Deca, v peći mora goreti, ni svetle nesme vgasnuti, Jezušek se rodil, če bu svetle gorele, bu se i v našu hižu navrnul.” Mi smo spali na slame, a babica je dremala krej nas i pazila da se vu peči ne vgasi.

IVEK: Se sečaš kak smo išli na polnočku? Japa je složil baklu, vužgal ju i svetil nam put do cerkve. Cele sele je išle, nesmo si ni v cerkvu vlezli. A denes sedeš v auto i taj čas si pred cerkvu. Čim je meša gotova, saki k sebe dimo.

KATA: Se je bile lepše nek denes.(Dolazi Štefek.)

ŠTEF: Koj je bile lepše?KATA: Božični običaji. Denes se samo si nekam žuriju, za niš

više nije čas. IVEK: Pri familije nesem bil, ne pamtem od gda. Samo se na

sprevodu ili na goste vidimo. Prije nesmo auta imeli, za svetke smo su familiju obišli, a denes se sede pred televiziju i nište k nikomu nejde.

ŠTEF: Praf veliš, stricu Jože sem bil zajni put dok sem prasicu na pripust pelal. Već se je od onda dva put sprasila.

IVEK: Kak se je dva put sprasila, a jemput si ju pelal.ŠTEF: Drugi put ju je vetrinar osemenil.

(Dolazi Vera.) VERA: Ja sem tetu pomogla raspraviti, legla si je do večerje.KATA: Naj leži! Deca, mene se jena misel po glave mota. Kak

bi bile, da mi donesemo v hižu slamu. Nakitimo stol, kaki negda.

328

VERA: To bi bi bile jako lepo. Se hiža posle ščisti.ŠTEF: Ja se slažem!KATA: Stari, ti buš donesel slamu, a ja idem najti venec za

stol. Štefek, ti donesi jelu, a ti, Vera, pripremi žitka i dromle peneze.

IVEK: Idem ja odma!ŠTEF: Idem i ja! (Odlaze svi.)

Treći čin

(Vera nosi zdjelu sa žitom i sitne novce, stavlja na stolić, ulazi Štef, nosi jelku.)

ŠTEF: Kak da ju obrnem? (Vera gleda.)VERA: Male desne, mi se z ove strane najbolša vidi. Idem

po kugle, a ti mi deneš vrh na jelu. (Nosi kugle, kite jelku.)

ŠTEF: Si kupila teru novu kuglu?VERA: Ovo lete nesem, im je ih dosti od lani.ŠTEF: Se sečaš, ove nam je kugle donesel tetec Miško z

Nemačke.(Ulazi Kata.)

VERA: Kak se ne bi sečala, donesel nam je i zvezdu repaču koj smo na oblok deli.

ŠTEF: On se navek na nas zmisli.KATA: Nije mu bile zabadof, smo mu dali purana i deset

jajec.ŠTEF: Če smo mu i dali, ali lepo od njega koj se na nas

zmislil.KATA: To je, nemrem reči.VERA: Štefek, dej gledi, bu tak dobre?

(Štef se udalji i promatra jelku.)

329

ŠTEF: Ovde ti je puste, dej još teru deni. Buš dela i kakov lanec?

VERA: Koj si nestrpliv, im nesem još zgotovila.KATA: Kakvu silu teraš, se to nemre najemput napraviti. Očeš

da kugle potere?ŠTEF: Šte je tebe koj pital? Sikam moraš svoj nos ftikati.KATA: Ja sem dobre oču i navek velim po pravice.ŠTEF: (odmahuje rukom) Ti i tvoja pravica, bole da čkomim.

Idem ja po jaslice. KATA: I bole!

(Nosi jaslice i slaže, Kata nosi jabuke.)ŠTEF: Bi treba tetu zbuditi, bu taki večerja.KATA: Idem ja po nju, a ti, Vera, naj zabiti šenicu deti.

(odlazi)VERA: Ne bum! (nosi pšenicu) Navek me mora opominjati.ŠTEF: Pusti ju, čez jene vuho nuter, čez drugo van.VERA: Praf veliš! ŠTEF: Si gotova!VERA: Dej mi pomori deti lance. (Stavljaju lance.)ŠTEF: Gotovo!VERA: Viš kak je lepi naš Božić!

(Ulazi Kata i Bara.)BARA: Baš sam si fino odmorila. O, pa vi ste već nakitili

jelku. (gleda jelku)

VERA: Vam se dopada?BARA: Lijepa je! KATA: Gde je stari tak dugo? Sigurne se je v pilnicu navrnul!

(Ulazi Ivek, nosi slamu.)IVEK: Falen Isus i Marija! Na tom mladom letu si zdravi,

veseli, tusti i debeli, štrkali kak jeleni. Dej vam Bog picekof, racekof, telekof, pajcekof, purekof, gusekof, kruha, vina , žira i božega mira.

330

PRISUTNI: Bog dej!(Stavlja slamu ispred stola i sjedne na nju. Meškolji se. Kata mu daje kruha, a Štefek vina.)

KATA: Stari, dej pri miru sedi, nedu mi kokoši štele na jajce sedeti.

IVEK: (diže se) Idemo stol složiti!(Od žitka radi križ, u sredinu Kata stavlja vijenac, a Vera sitni novac. Štef stavlja brus. Ivek uzima zdjelu sa žitkom i baca po pozornici.)

IVEK: Ču, ču, ču, bela, žuta i pergasta, se na jen kup nesle jajca.(Žene preko stola stavljaju stolnjak, u sredinu kruh.)

KATA: Idemo k večerje!(Sjednu oko stola, Kata stavlja kruh i loparku, Vera nosi sir, Štef vino, a Ivek sjedne na čelo i počinje moliti.)

IVEK: U ime Oca i Sina…(Mole zajedno Očenaš.)

Bože, blagoslovi ovo jelo i okrepi naše telo. (Jedu.)

BARA: Kata, loparke su odlične.ŠTEF: Teta, jesi za kupicu vina?BARA: Može, ti uvijek imaš dobro vino. Kakva je bila berba?ŠTEF: Kak je bila tuča, dobre smo brali. IVEK: Složili smo dva hekte vina.KATA: Samo ga več pol fali.IVEK: Kata, naj preterivati!BARA: Živjeli! (Nazdravljaju.)KATA: Bara, niš ne povedaš, si vu pismu pisala da buš mi

vrnula singericu.BARA: Vratit ću ti je! Pa nisam ju mogla dovesti autobusom

Kad bude Štefek u prilici, dovest će ju autom.KATA: Je, koj si auto ščereple!

331

ŠTEF: Ne bu stala vu moj auto. Bum ja posudil od kuma Imbreka kombi.

IVEK: Stara, dej začkomi za tu singericu. Bar nam na Badnjak mira dej!

KATA: (ljuto) Nesem niš takvoga rekla! Samo sem pitala.VERA: Najte se svaditi. Morem ja dati jeden predlog.KATA: Samo ako je spometen…VERA: Sem si mislila kak bi bile lepo pešice na polnoćku iti,

kak negda.IVEK: Ja se slažem, ali Kata ne bu mogla spelati vu breg.KATA: Šte je rekel? Idem bole v breg nek ti, samo će bi Bara

mogla…BARA: Naravno, ja redovito džogiram i imam kondicije.IVEK: Če ste si za, i ja sem! Male se bumo sprešli pak bumo

lepše spali.(Ulazi Imbrek.)

IMBREK: Dober večer! Bog vam blagoslovi!IVEK: Kum Imbra, odi k nam. Dej se ponudi!IMBREK: Ne bi fala! Ne bi štel smetati, trebam Štefeka dvije

minote.ŠTEF: Koj se dogodile?IMBREK: Mi auto neče prižgati, a štel bi iti na polnočku. Mislil

sem da mi ga ti prižgeš na kleme.ŠTEF: Ja ti ga prižgem, ali imam bolši predlog. Mi se

spremamo pešice na polnočku, onak kak smo negda išli.

IMBREK: Koj i vi, kuma Kata?KATA: Koj se si ščuđavate? Pak nesem invalid da ne bi mogla

iti.IMBREK: Ako idete vi, idem i ja reči Ruže pak pemo si skup.IVEK: Požurite se, već je pol jedanaest. Još male pa pemo.

(Imbrek odlazi.)KATA: Ste se najeli?IVEK: Jesmo! Koj ne vidiš.

332

KATA: Vera, dej pospremi. (Vera posprema stol.)

BARA: Idem si uzeti, kapu i rukavice, bunda mi je u hodniku. (odlazi)

KATA: I ja si bum dela šubaru, ne bum v rupcu kaki saki dan. (odlazi)

VERA: Idem se i ja spremiti.IVEK: Buš videl, sad se bumo načekali.ŠTEF: Kad bi se mi tak spremali, gda bi koj napravili.IVEK: Strplen, spašen! Koj nam drugo preostaje.ŠTEF: Dej bumo si za toga spili još jenu kupicu vina.

(Toči i piju.)(Ulazi Imbrek.)

IMBREK: Dober večer, po drugi put! Ste spremni? Idemo?!ŠTEF: (zove) Je li ste se spremile? Kum Imbrek je došel!

(Vera i Bara dolaze.)IVEK: (viče) Kata! Ti navek moraš zajna biti!KATA: Koj se dereš, kakva je sila?IVEK: Samo se tebe navek čeka. Bumo došli na amen!

Idemo! (Svi odlaze sa scene.)

KRAJ

333

Život kak ringišpil - novi uzlet zelinske kazališne kulture

O autoriciŠtefica Fanjek (djevojački Bartolome) rođena je 1958. godine

u Svetom Ivanu Zelini. Ovdje je pohađala osnovnu školu, a zatim je u Bjelovaru završila srednju trgovačku školu. Zelinčani je dobro poznaju jer je dugi niz godina radila kao prodavačica u rodnome gradu. U svome se poslu Štefica stalno susretala s brigama i veseljima ljudi ovoga kraja. Stoga ne čudi što se od 2000. godine počela baviti stvaralačkim kazališnim radom. Naime, odlučila je zapisivati najzanimljivije dogodovštine te ih na svoj osebujni način oblikovati u dramske tekstove.

O prvome velikom uspjehu Zahvaljujući dugogodišnjemu radu unutar Hrvatskoga

pjevačkoga društva “Zelina”, otkrila je nove mogućnosti djelovanja. Uspješno je obnovila dramsku sekciju, gotovo ugaslu sredinom 20. st. U suradnji s pjevačima i glumcima već je 2001. godine na kazališne daske postavila pučku komediju “Babica se zdigla”. Zelinska publika predstavu je dočekala s oduševljenjem, a gromoglasan smijeh odjekivao je dvoranom Kraluš tijekom svih deset “Babičinih” izvedbi. Naravno, dugotrajni je pljesak ponajprije zaslužila sama autorica Štefica Fanjek, no zaslužni su svakako i glumci koji su nadahnuto igrali predstavu.

Kajkavski kao poticaj i svrhaOhrabrena tolikim uspjehom svoga prvoga kazališnoga

komada, nastavila je sastavljati i druge predstave. Većina se tih šaljivih dramskih djela temelji na svakodnevnome životu prigorskoga kraja, a njihovoj je uspješnosti pridonijela izvorna kajkavština zahvaljujući kojoj svaka predstava dobiva prizvuk tople, domače, starinske riječi. Osim Štefice, svoj kajkavski izričaj vole i glumci amateri jer ih i oni, kao izvorni kajkavci, s lakoćom izvode pred publikom. Gledatelji i kazališna kritika imaju samo riječi pohvale za sve što je izvorno, zabavno, prožeto humorom te vedrom i živom kajkavskom riječju kakva se, srećom, još uvijek može čuti na zelinskim bregima.

334

Priznanja i nagradeVrijedi istaknuti kako su i glumci i autorica dobitnici brojnih

priznanja i nagrada. Spomenimo samo one najznačajnije: priznanjima za najbolja glumačka ostvarenja na županijskim i državnim smotrama višestruko su nagrađivani Stjepan Nizek, Goran Bičak, Zdenka Kamenarić i Mario Dukarić, a autorica na svim smotrama gotovo redovito dobiva priznanja za izvornost dramskog teksta. Dramska je sekcija HPD-a u dva navrata predstavljala ne samo Sv. Ivan Zelinu nego i cijelu Zagrebačku županiju na državnome Festivalu kazališnih amatera u Visu. Raduje nas što je gospođa Štefica Fanjek za svoj kazališni rad 2004. godine dobila najviše priznanje Grada Sv. Ivana Zeline − Godišnju nagradu za doprinos očuvanju kulturne baštine.

Štefica u ZAmKiTakođer vrijedi spomenuti kako je Štefica od 2007. godine

zaposlena kao administratorica u Pučkom otvorenom učilištu Sv. Ivan Zelina. Uz dobru suradnju sa svim djelatnicima u kulturi i prosvjeti, naravno uz pomoć brojnih članova HPD-a posebice glumaca amatera, nastavila je pisati i uprizorivati svoje dramske tekstove. Izvode ih glumci Dramske sekcije HPD-a i Zelinskoga amaterskoga kazališta - ZAmKa. U popularnoj Zamki gospođa Fanjek voditeljica je Dječje scene i brine se o napretku i radu najmlađih zelinskih glumaca.

Stvaralački presjek dramskoga radaKnjiga dramskih tekstova po zajedničkim imenom Život kak

ringišpil najbolji je dokaz kako je i sam život, bilo u Prigorju ili negdje drugdje, vječni izvor stvaralačke ljepote, dobrote i radosti. Dragoj Štefici od srca čestitamo i želimo puno inspiracije za buduće predstave.

Ivica Kukovačec, ravnatelj POU Sv. Ivan ZelinaHrvatsko pjevačko društvo ZelinaZelinsko amatersko kazalište ZAmKa

U Sv. Ivanu Zelini, svibnja 2009.

Kazalo

PREDGOVOR Ivo Kalinski Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva u okrilju kazališnog amaterizma ..................................................................5

BABICA SE ZDIGLA .....................................................................................................7TOPLA VODA TEČE ..................................................................................................33IDU SVATI .................................................................................................................................61GOSPODAR JE ZVONIL ......................................................................................81ŽIVOT KAK RINGIŠPIL ....................................................................................110FAČUK ........................................................................................................................................ 138ZRNO SREĆE ................................................................................................................... 165HUDI BETEG .................................................................................................................... 191IZBORNA DIGANJKA ......................................................................................... 214

IGROKAZI I KRATKI KOMADI

PREVARENI GROF .................................................................................................. 241JANKIČEVI JADI ........................................................................................................ 255BOŽIČ NAM JE DOŠEL ..................................................................................... 266BOŽIĆNA PRIČA ......................................................................................................... 279BOŽIĆ KAO BAJKA ............................................................................................... 292JEZUŠ NAM SE RODIL ..................................................................................... 309

O AUTORICI Život kak ringišpil - novi uzlet zelinske kazališne kulture .............................................................................................................. 333

50,00 kn ISBN: 978-953-6540-40-2

Documents

Štefica Fanjek / ŽIVOT KAK RINGIŠPIL i drugi dramski tekstovi · 2014-11-24 · 5 PREDGOVOR Štefica Fanjek kao autorica pučkog štiva u okrilju kazališnog amaterizma Uglavnom,