Tehnicka Dijagnostika Poljoprivrednih Masina

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin"

Zrenjanin

Seminarski rad

Tehnika dijagnostika poljoprivredno-pogonske

maine - traktora

Profesor: Student:

Prof. dr ivoslav Adamovi Vukovi ore IM 32/11

Zrenjanin, 2015.

S A D R A J

1.Uvod ........................................................................................................................................ 1

2.Istraivanja .............................................................................................................................. 2

2.1.Cilj istraivanja i dosadanja istraivanja ........................................................................ 2

2.2.Radna hipoteza ................................................................................................................. 2

2.3.Znaaj istraivanja ........................................................................................................... 3

3.Zadaci i sistem tehnike dijagnostike poljoprivrednih maina ............................................... 3

3.1.Automatski dijagnostiki sistem (ADS) poljoprivrednih maina .................................... 4

4.Eksperimentalna istraivanja .................................................................................................. 6

4.1. Konrola radnih parametara poljoprivrednih maina ....................................................... 6

4.2.Zupasti parovi................................................................................................................. 7

4.3.Kotrljajui leajevi ........................................................................................................... 7

5.Tehnka dijagnostika poljoprivredno pogonske maine (traktora) ......................................... 8

5.1.Tehnika dijagnostika klipo-cilindarskih sklopova motora ............................................. 9

5.2.Dijagnostika metodom merenja potronje ulja .............................................................. 10

5.3.Dijagnostika metodom merenja pritiska u cilindrima na kraju trakta sabijanja ............ 13

5.4.Tehnika dijagnostika transmisionog sistema poljoprivredne maine (traktora) .......... 15

5.5.Tehnika dijagnostika hodnog mehanizma poljoprivredno pogonske maine (traktora)

.............................................................................................................................................. 16

5.6.Tehnika dijagnostika sistema za napajanje gorivom ................................................... 17

5.7.Tehnika dijagnostika sistema za hlaenje .................................................................... 18

7. Zakljuak.............................................................................................................................. 20

1

Tehnika dijagnostika poljoprivredno-pogonske maine - traktora

1.Uvod

Dijagnostika je proces utvrivanja tehnikog stanja objekta bet njegovog rasklapanja, a na osnovu registrovanja i analize dijagnostikih simptoma i parametara i na osnovu njihove funkcionalne veze sa stanjem strukture sistema.

Poseban znaaj danas ima autodijagnostika tj. primena automatizovanih dijagnostikih sistema (ADS) kojima se opremaju savremeni motoria, a koji imaju zadatak da rukavaoca

blagovremeno obaveste o potrebi servisiranja motora u odreenom roku. Primena odgovarajuih metoda dijagnostike je mogua samo ukoliko je motor prilagoen odnosno ako ima visoku pogodnost za dijagnostiku. Pod ovim se podrazumeva osposobljenost motora za

obavljanje dijagnostikih radnji koje u datim uslovima obezbeuju neophodnu tanost uz minimalan utroak rada, vremena i sredstava. Radi ostvarenja visoke pogodnosti za dijagnostiku, neophodno je jo u fazi razvoja motora predvideti mesta za ugradnju odgovarajuih senzora i instrumenata, ija je primena pri sprovoenju odgovarajuih dijagnostikih metoda neophodna.

S obzirom na nedovoljno obraenu problematiku adekvatno izabranog postupka tehnike dijagnostike i kontinuirano otkazivanje vitalnih delova poljoprivrednih maina u praksi se aktuelizuje ovo istraivanje. Istraivanje postupaka tehnike dijagnostike i strukture poljoprivrednih maina doprinee efikasnosti vozila u ekploataciji. Cilj sitraivanja je da se:

Izvi sistematizacija i identifikacija vitalnih delova poljoprivrednih maina,

Utvrde njihovi vrednosni uticaji i posledice,

Izvri njihovo vrednovanje i klasifikovanje po znaenju i

Odredi njihova vremenska karakteristika.

Osnovni cilj rada je da se izvri analiza metodologije i na osnovu analiza faktora koji utiu na vrednost optimalnog perioda eksploatacije maina izabere najoptimalnija metodologija posupaka tehnike dijagnostike.

2


2.Istraivanja

2.1.Cilj istraivanja i dosadanja istraivanja

Istraivanje postupaka tehnike dijagnostike i struktura poljoprivrednih maina je vana funkcija u celom ivotnom ciklusu poljoprivredne maine.

Ranijih godina nije se poklanjala dovoljna panja ovoj disciplini u okviru odravanja poljoprivrednih maina. Intervencije su usledile tek nakon otkaza vitalnog dela poljoprivredne maine ili eventualnih jasnih nagovetaja da e uslediti otkaz poljoprivredne maine.

U poslednih dvadeset godina postupci tehnike dijagnostike su postali korisna razvojna analitika tehnika zahvaljujui i razvoju informacionih sistema i razvoju poljoprivrednih maina u globalu.

Izbor optimalne metodologije postupaka tehnike dijagnostike je vrlo bitna strategija u odravanju poljoprivrednih maina kako za proizvoaa tako i za trite i za vlasnika (korisnika) maine, jer valjana dijagnostika stvara vei nivo pouzdanosti, a samim tim produava vek trajanja maine.

2.2.Radna hipoteza

Osnova radne hipoteze u radu zasnivala bi se na dosadanjim iskustvima i dostignuima u oblasti tehnike dijagnostike uz mogunost pronalaenja novih reenja u ovoj oblasti. Radna hipoteza bi se bazirala na analizu otkaza pogonskog mosta poljoprivredne maine (slika 1.), sa ciljem dobijanja liste informacija i metodologije koja bi doprinela izvrenju funkcije cilja. Na praktinim primerima treba da se ukae na svrsishodnost primene optimalnog postupka tehnike dijagnostike u cilju poveanja pouzdanosti i sigurnosti funkcionisanja poljoprivrednih maina. Time bi se reilo mnotvo problema koji spadaju u domen sistema odravanja ali i problemi koji spadaju u oblast drugih sistema. Neophodno je sprovesti i neophodna teorijska

istraivanja koja bi potvrdila dosadanja iskustva i donela mogunost dobijanja novih optimalnih reenja.

Anlizom otkaza bi se dolo do zakljuka o svim detaljima nastajanja otkaza, pa bi se time ulo u sr otkaza, ime bi se dobile mogunosti za njegovo neutralisanje u najranijim fazama konstrujisanja i projektovanja maina.

Slika 1. Prednji i zadnji pogonski most traktora

3


2.3.Znaaj istraivanja

Pojava velikog broja otkaza u radu poljoprivrednih maina prouzrokovala je katastrofalne efekte na mnogim nivoima. Postoji veliki broj postupaka za sprovoenje analize naina, vrsta i posledica otkaza ali ni jedan od njih nije sveobuhvatan. Smatra se da je veina havarija u prolosti mogla da se izbegne da je u fazama pripreme maina bio primenjen neki dobar postupak tehnike dijagnostike. Adekvatno sprovedena istraivanja u smeru utvrivanja svih moguih vrsta vitalnih otkaza na poljoprivrednim mainama idu u prilog poveanju pouzdanosti u radu maine.

Razvojem savremenih tehnologija potrebno je usmeriti istraivanje u irem smislu problema nastanka otkaza odnosno u fazama ranog nastajanja pronai reenje za njihovu eliminaciju i dobijanje vee sigurnosti funkcionisanja poljoprivrednih maina. Znaaj istraivanja u ovoj oblasti ispoljava se u dobijanju dokumentovanog materijala o izvrenim postupcima tehnike dijagnostike koji mogu posluiti u reavanju drugih problema iz oblasti odravanja tehnikih sistema.

3.Zadaci i sistem tehnike dijagnostike poljoprivrednih maina

Savremene poljoprivredne maine su zahvaljujui izuzetnom napretku nauke, tehnike i tehnologije poslednjih decenija sposobne za izvravanje sve sloenijih zadataka i ispunjavanje sve sloenijih zahteva. Ovo je omogueno time to i sama vozila postaju sve sloenija.

Poveanje broja komponenti u nekom sistemu, po pravilu, nepravilno odrava njegovu ukupnu pouzdanost, ak i kada svaka takva komponenta pojedinano ima visoku pouzdanost. Sloenost strukture maina dovodi do poveanja broja i obima problema u odnosu na mogunost za zadovoljenje i obezbeenje odgovarajue pouzdanosti, odnosno drugih karakteristika efikasnosti sistema.

Poljoprivredne maine spadaju u red popravljivih tehnikih sistema, kod kojih promena stanja predstavlja normalnu pojavu. Ova injenica dobija na snazi kada se sagledaju mogue posledice promene stanja maine na njene karakteristike u pogledu bezbednosti i niza drugih osobina, bitnih sa stanovita izvravanja misije odnosno nemene maine.

Zbog sloenosti strukture maina od posebnog je interesa da se identifikuju i mogue manifestacije raznih vidova promene stanja. Radi se o potrebi da se to vei broj pojava promena stanja blagovremeno definiu tj. da se to tanije utvrdi trenutak nastanka odreene promene kao i da se spoznaju svi mogui negativni efekti te promene.

U sluaju otklanjanja uzroka uoenih otkaza, tj. u sklopu tehnologija korektivnih odravanja, dijagnozom se prvo utvruju simptomi, tako to se analiziraju i tumae spoljanje manifestacije nepravilnog rada sistema odnosno njegovi otkazi. Zatim se ovim simptomima

pridodaje drugi skup njihovih uzoraka, zavisno od prirode uzroka, a uzimajui u obzir njihovu lokaciju tj. mesto nastanka. Time se odreuje vrsta i karakter unutranjih manifestacija nepravilnog rada sistema. Na ovaj nain se neposredno usmeravaju akcije koje treba preuzeti radi prevoenja sistema iz stanja u otkazu u stanje ispravnog funkcionisanja.

Reenje odreenog dijagnostikog sistema zavisi od opisa problema koji dijagnostikom treba da se rei, tj. opisa tzv. dijagnostikog problema. Dijagnostiki problem se reava u kompleksnom okruenju u kome se sprovodi proces dijagnostike ili utvrivanja stanja. U tom pogledu, naruito se istie znaaj jasnog odreivanja:

4


Funkcije kriterijuma,

Naina ili mogunosti zapaanja nepravilnosto u radu i

Naina kvalifikacije otkaza.

Pomou ovoga se u potpunosti odreuje okruenje dijagnostikog procesa, kako u odnosu na ulazne, tako i u odnosu na izlazne uticaje(slika 2.)

Slika 2. Dijagnostiki problem

3.1.Automatski dijagnostiki sistem (ADS) poljoprivrednih maina

Tehnika dijagnostika se bazira na registraciji i obradi brojnih odabranih aktivnosti i karakteristinih indikatora koje prati identifikacija ponaanja poljoprivredne maine u procesu esploatacije i donoenja odluka za preduzimanje odgovarajuih aktivnosti odravanja radi podizanja nivoa pouzdanosti maina. Zbog ovako kompleksne uloge tehnike dijagnostike, neophodno je raditi na njenoj automatizaciji, odnosno na razvoju automatskog sistema

dijagnostike.

Identifikacija delova vozila na osnovu njegovog otkaza i primeni komjuterske tehnike moe se iskoristiti kada se radi o primeni ekspertnih sistema, obuhvatajui time podruije vetake inteligencije.

Prilaz dizajnu instrumenata i konstrukciji treba da bude usmeren ka nezavisnim jedinicama

koje vre funkciju dijagnostikog ispitivanja ukljuujui i merenja nivoa dijagnostikih signala doputajui da operator ue u proces dijagnostikog testiranja.

Za postavljanje optimalnih algoritama dijagnoze veliki znaaj ima:

Organizacija,

Prikupljanje i obrada statistikih podataka (posebno po verovatnoi pojave neispravnosti i utrocima vremena, energije i materijalnih sredstava)

Na sledeoj slici (slika 3.) prikazan je algoritam dijagnostike, sa kojeg se jasno primeuje da postupci dijagnosticiranja poivaju na kontrolama stanja, sa ciljem da se uvrdi da li je sistem ispravan ili ne.

5


Slika 3. Algoritam dijagnostike

Zbir stanja motora

Kontrola stanja celog

motara

Motor

ispravan

Kraj

postupka

Nastavak

postupka

Lokalizacija neispravnosti

na sisteme i sklopove

Sistem

ispravan

Kraj

postupka

Nastavak

postupka

Lokalizacija neispravnosti

na elemente

Element

ispravan

Kraj

postupka

Nastavak

postupka

Opravka

DA

DA

DA

NE

NE

NE

6


Kao to se iz algoritma vidi, ako je kontrolom stanja iji je karakter isto preventivni utvreno je da je sistem ispravan i postupak dijagnostike je zavren. Ali ako se konstatuje neispravnost podsistema, sklopa, elemenata i slino neophodno je da se primene postupci iz domena tehnologija korektivnog odravanja. Kada se primenom tehnologija korektivnog odravanja (zamena, dorada i slino) otkloni konkretna neispravnonst, nastaje logika potreba da se na motoru jo jednom izvi kontrola stanja radi provere da li je otkriveni nedostatak zaista otklonjen. Na taj nain se kontrolie kvalitet izvrenih radova ime se poveava poverenje u sposobnost sistema da uspeno nastavi rad.

Automatizovani dijagnostiki sistemi (ADS) kojima se opremaju savremeni motori, imaju zadatak da umesto rukovaoca/vozaa obezbede objektivizirani, visoko precizni i neprikladni nadzor nad radom motora i njegovih pojedinih sistema i da rukovaoca/vozaa blagovremeno obaveste o potrebi servisiranj motora u odreenom roku. Primenom ovakvog sistema postie se da kvalitet odravaja motora sve manje zavisi od samog korisnika, njegove obuenosti ili zainteresovanosti za pravilan rad i potrebno odravanje.

4.Eksperimentalna istraivanja

4.1. Konrola radnih parametara poljoprivrednih maina

Transmisija u mainskim sistemima obezbeuje prenoenje, transformaciju i prilagoavanje mehanike energije radnim organima. Ova funkcija se ostvaruje transformacijom kretanja, prvenstveno obrtnog. Relativno pokretni delovi generiu poremeaje te transmisije i predstavljaju znaajne izvore buke i pobuivae poremeaja energije. Karakteristini sklopovi po akustinoj aktivnosti su zupani parovi, leajevi, spojnice, frikcioni i kaini parovi (slika 4.). Osim toga neuravnoteene obrtne mase, zglobne veze, klizni spojevi i drugo mogu predstavljati dopunsku pobudu u transmisijama mainskih sistema. Nivo poremeajne energije koja se radom transmisije moe preneti na ostale delove sistema i na okolinu, zavisi od principa rada, konstrukcionih parametara, radnih karakteristika i naruito geometrijske tanosti delova. Odgovarajuim reimom rada, podmazivanjem, poveanom otpornou na habanje delova i dr. moe se poremeajna odnosno akustina energija odravati na prihvatljivom nivou.

Slika 4. Zupani parovi, leajevi, lanani parovi i kaini parovi

7


4.2.Zupasti parovi

Transformacija mehanike energije ostvaruje se u sprezi dva zupanika. Zona sprezanja zubaca predstavlja izvor poremeaja. Deo energije poremeaja neposredno se pretvara u energiju primarnih zvunih talasa, a drugi deo se prenosi na telo zupanika, vratila, kuita i dr. Zupanik sa velikm ravnim ravnim povrinama moe postati izvor sekundarnih zvunih talasa.

Slika 5. Zupanici sa : a) i b) pravim zubcima; c) kosim zubcima; d) strelastim zubcima

4.3.Kotrljajui leajevi

Pri svakom obrtu leaja, valjci ili kuglice ulaze u optereenu zonu, gde se posebno poveava, a zatim izlazi iz zone. Isti proces se odvija i kod unutranjeg prstena. Kod spoljanjeg prstena, poloaj optereene zone se ne menja. U jednoj taki optereene zone prekotrljavaju se kugle i valjci, a deformacije pri svakom prekotrljavanju se poveavaju dp priblino iste veliine. Vek eksploatacije kotrljajueg leaja je nepredvidiv. Mogunosti otkaza ovog elementa su veoma velike. Analize pokazuju da se mogua odstupanja kreu i do 20 puta u odnosu na teorijski vek leaja.

Slika 6. Vek trajanja kotrljajuih leajeva

8


5.Tehnka dijagnostika poljoprivredno pogonske maine (traktora)

Poljoprivredno pogonska maina odnosno traktor (slika 7.), slui za vuu i pogonjnje prikljunih poljoprivrednih maina, kojima se obavljaju radovi u polju (oranje, tanjiranje) ili prenosi velika koliina tereta (useva, ljunka). Posmatran kao sistem koji podlee tehnikoj dijagnostici ova pogonska maina ima svoje podsisteme, koji su takoe predmet dijagnosticiranja i preventivnog odravanja bilo instrumentalnim ili vizuelnim putem.

U narednom delu rada baviemo se opisom postupaka i naina tehnike dijagnostike odgovarajuih sistema, podsistema i delova pogosnke poljoprivredne maine traktora.

Slika 7. Poljoprivredno pogonska maina (traktor)

9


5.1.Tehnika dijagnostika klipo-cilindarskih sklopova motora

U dananje vreme tehnika dijagnostika dobija sve vei znaaj. Ona omoguava optimatizaciju procesa odravanja, veu eksploatacionu pouzdanost i raspoloivost kao i prognoziranje preostalog resursa motora. Poseban znaaj zauzima tehnika dijagnostika klipno-cilindarskih sklopova, s' obzirom na injenicu da se ocena o potrebi generalnog remonta motora uglavnom donosi na osnovu stanja ove grupe elemenata.

Danas je razvijen vei broj direktnih ili indirektnih metoda dijagnostike klipno-cilindarskih sklopova, a za ocenu njihovog tehnikog stanja koristi se veliki broj parametarta kao to su:

gubitak pritiska u cilindrima(slika 8.),

protok karterskih gasova,

pritisak u cilindrima na kraju takta kompresije,

temperature izduvnih gasova,

potronja ulja,

jaina struje elektropokretaa,

vibracije,

spoljne brzinske karakteristike,

karakteristike praznog hoda,

sastava izduvnih gasova i dr.

a) b) c)

Slika 8. Gubitak pritiska u cilindrima: a) Gubitak pritiska kroz prstenove i ventile; b) Gubitak pritiska kroz klipne prstenove; c) Gubitak pritiska pored ventila

10


Meutim u naoj praksi odluka o potrebi generalnog remonta donosi se na osnovu subjektivnih procena ili unapred utvrenih raspoloivih resursa. To esto ima za posledicu prerani ili prekasni remont, a u oba sluaja krajnji efekti su negativni. U sluaju prekasnog remonta raste cena remonta zbog estih posledinih kvarova, dok prerani remont poveava trokove eksploatacije zbog neiskorienog resursa motora.

Iz tih razloga neophodno je definisati dijagnostike metode i parametre koji e svojom informativnou, pouzdanou i pogodnou realizacije u praksi omoguiti prelaz na odravanje prema stvarnom tehnikom stanju. Razmotriemo mogunosti dijagnostike klipno-cilindarskih sklopova merenjem potronje ulja u pritiska u cilindrima na kraju takta kompresije.

5.2.Dijagnostika metodom merenja potronje ulja

Potronja ulja zavisi od niza uticajnih inilaca, kao to su:

Reim rada motora u pogledu optereenja i broja obrtaja,

Vrsta, kvalitet i koliina ulja u motoru,

Tehniko stanje motora u celini (pre svega stanje klipno-cilindarskog sklopa, sistema podmazivanja i njegove zaptivenosti),

Uslovi okoline u kojoj motor radi i dr.

Uticaj velikog broja inilaca na potronju ulja zahteva da merenje ovog dijagnostikog parametara bude izvedeno pri strogo definisanim uslovoma i po tano odreenom algoritmu. U tom smlisu na Institutu za mehanizaciju definisan je metod merenja potronje ulja na brzohodnim oto i dezel motorima u laboratorijskim uslovima ispitivanja motora, a u cilju ocene

konsktruktivnih i ekspoloatacionih karakteristika klipno-cilindarskih sklopova, odnosno

njihovih elemenata koji utiu na potronju ulja. Prema navedenom metodu meri se ukupno utroena koliina ulja u toku neprekidnog petoasovnog rada motora pri reimu koji odgovara maksimalnoj efektivnoj snazi motora. Pri tome temperatura ulja i temperatura tenosti a hlaenje treba da budu u granicama koje prpopisuje proizvoa.

Sistemi za podmazivanje motora (slika 9.) pre poetka ispitivajna mora biti ispran sveim uljem istog tipa i viskoziteta kao ulje sa kojim e potom biti vreno merenje. Uloci preistaa (filtera) za ulje moraju da budu novi, a kuite preistaa i/ili centrifugalni preista moraju da budu oienji (slika 10.).

11


Slika 9. Podmazivanje motora traktora sa turbokompresorom: 1) Usisna korpa; 2) Uljna pumpa; 3) Ventil za smanjenje pritiska; 4) Filter; 5) Glavni uljni kanal; 6) Kanali za prolaz ulja; 7) Kontrolna lampica; 8) Cev za

punjenje ulja; 9) ipka za merenje ulja; 10) Visoko-pritisna pumpa za ubrizgavanje goriva; 11) ep za isputanje ulja; 12) Izmenjiva toplote, 13) Turbokompresor

Sam nain merenje i odreivanja potronje ulja realizuje se na sledei nain:

1. Naliti ulje u motor do oznake "MAX" na kontrolnoj ipki.

2. Izvriti zagrevanje motora da ulje dostigne temperaturu od 60-65 C,

3. Zaustaviti motor sa prvim klipom u gornjoj mrtvoj taki i ostaviti ga 10 minuta da se hladi,

4. Ispustiti ulje iz korita motora u istu posudu dovoljne zapremine. Pri isputanju i ceenju ulja treba da bude otvoren poklopac za nalivanje ulja, a ceenje ulja prekinuti posle 15 minuta zatvaranjem otvora za isputanje ulja.

5. Izmeriti ukupnu teinu sakupljenog ulja u posude za prikupljanje ulja bez prelivanja u dtugu posdu. Ubeleiti rezultat merenja 1.

6. Vratiti ulje u motor paljivim nalivanjem, a posudu za prikupljanje ulja ne treba prati ni istiti od nataloenog ulja.

7. Pristupiti izvoenju definisanog petoasovnog ciklusa rada motora na utvrenom reimu.

8. Po isteku vremena predvienog za rad motora zaustaviti motor i ostaviti da se ohladi, a zatim ponoviti rake 2, 3 i 4.

9. Izmeriti ponovo ukupnnu teinu isputenog ulja i posude za prikupljanje ulja 2.

10. Potornja ulja se odreuje kao: = (1 2) [].

11. asovna potronja ulja =

[

] gde je ukupno vreme rada motora.

12


12. Spcifina potornja ulja =

[

] gde je izmerena maksimalna efektivna

snaga motora u kWh.

Ako proizvoa motora nije propisao dozvoljenu potronju ulja, moe se smatrati da je zadovoljavajua specifina potronja ulja ona koja ne prelazi 1% od specifine potornje goriva za dati reim rada.

a) b)

c)

Slika 10. a) Kontrola koliine ulja u motoru: 1. Merna ipka, 2. Otvor za sipanje ulja; b) ep za isputanje ulja iz motora; c) 1. Preistai (filteri) ulja, 2. Centrifugalni proista

13


5.3.Dijagnostika metodom merenja pritiska u cilindrima na kraju trakta sabijanja

Pritisak u cilindrima motora na kraju takta kompresije zavisi od velikog broja uticajnih

inilaca kao to su:

Stepen kompresije,

Hermetinost ventila i spoja cilindarske glave i bloka,

Istroenost klipno-cilindarskog sklopa,

Broj obrtaja motora,

Viskoznost ulja itd.

Sa aspekta klipno-cilindarskog sklopa, najvei uticaj na vrednost ovog pritiska ima zev prvog klipnog prstena, njegova prilagoenost cilindru i forma cilindra, dok je uticaj ostalih klipnih prstenova manji.

Pritisak u cilindrima na kraju takta kompresije bitno zavisi i od temperaturnog stanja motora,

to je u vezi sa veliinom zazora izmeu elemenata klipno-cilindarske grupe. Ispitivanja u tom smislu su pokazala da je ovaj pritisak vei kod zagrejanog nego kod hladnog motora, osim u sluajevima veeg istroenja, kada preovlauje uticaj hladnog ulja na zaptivanje.

Tokom eksploatacije, vrednost ovog pritiska najpre raste, da bi nakon postizanja

maksimuma u trenutku optimalne razrade poela da opada. Pad pritiska za 30-35% ili odstupanja izmeu pojedinih cilindara od 3 bara smatraju se graninim doputenim vrednsotima ovog parametra.

Merenje pritiska u cilinrima se obavlja pomou odgovarajueg ureaja (motometra) i opreme (slika 11.) i na odgovarajui nai to je dato na (slici 12).

a)

14


b)

Slika 11. a) Adapteri za merenje kompresije kod dizel motora b) Ureaj za merenje pritiska motometar

15


Slika 12. Postavljanje kartice za merenje u motometar,postavljanje motometra, merenje, uklanjanje motometra i oitavanje rezultata sa kartice: a)Motor sa niskom kompresijom b)Motor sa odlinom kompresijom

5.4.Tehnika dijagnostika transmisionog sistema poljoprivredne maine (traktora)

Transmisioni sistem poljoprivredno pogonske maine, odnosno traktora sastoji se od diferencijala (slika 13.) i menjaa (slika 14.). Transmisija je sistem prenosa snage od menjaa do hodnog mehanizama (tokovi, upravlja), putem zupastog sklopa, odnosno upravljaa.

Menja slui za prenos snage od motora, preko spojnice kvaila, do transmisije. Izborom stepena prenosa na menjau odreujemo brzinu rada poljoprivredno pogonske maine.

Ovaj sistem ne podlee instrumentalnom vidu dijagnostike, pa se dijagnosticiranje vri vizuelnim putem i na osnovu subjektivnog miljenja donose odluke o daljim intervencijama. Sama dijagnostika se vri rasklapanjem transmisionog sklopa i pregledom delova sistema.

Preventivna dijagnostika ovog sistema izuzetno je vana, kako bi se otklonile mogunosti kvarova ili havarija. Zbog toga je vrlo bitna redovna kontrola nivoa ulja u kuitu menjaa i diferencijala i eventualno dosipanje fluida, ako postoji potreba za tim. Zavisno od preporuke

proizvoaa poljoprivredno pogonske maine, ulje se menja posle unapred odreenog broja radnih sati.

Slika 13. Diferencijal traktora

16


Slika 14. Slika menjaa: 1. graninik, 2. Kuglica, 3. Opruga, 4. Ruica, 5. Poklopac, 6,7 Ruice, 8. Kuite, 9. Kugla, 10. Zvono, 11. Viljuka menjaa, 12. Viljuka za ukljuivanje prenosa brzine, 13. Opruga, 14. Poklopac,

15, 16 Vratilo, 17. Ruice, 18. Kulisa.

5.5.Tehnika dijagnostika hodnog mehanizma poljoprivredno pogonske maine

(traktora)

Hodni mehanizam poljoprivredno pogonske maine, odnosno traktora sastoji se od upravljaa smetenog u kabini i tokova. Hodni mehanizam ne podlee instrumentalnoj dijagnostici, pa se dijagnosticiranje obavlja vizuelnim putem i na osnovu subjektivnog

miljenja donose odluke o daljim intervencijama.

Osim rasklapanja sistema, dijagnostika hodnog mehanizma se moe obavljati i testiranjem fiksiranosti tokova za osovinu od strane rukovaoca/vozaa.

Pod dijagnostikom hodnog mehanizma podrazumeva se kontrola leaja na tokovima vizuelnim putem, kao i ispitivanje istroenosti zglobova na sponama upravljaa.

Postoje i pogonske maine sa pogonom na sva etiri toka. U sastavu tog sistema nalaze se kuita napunjena uljem, za koje su privreni tokovi. Samim tim jasno je da se dijagnostika sastoji u proveri nivoa ulja u kuitima i eventualnom dosipanju fluida.

17


5.6.Tehnika dijagnostika sistema za napajanje gorivom

Sistem za napajanje gorivom traktora (slika 15.) sastoji se od rezervoara, filtera goriva

(grubog i finog), napojne pumpe (AC pumpe), pumpe visokog pritiska (PVP), brizgaljki i

sistema cevi.

Dijagnostika rezervoara se vri vizuelnim putem. Kontrolie se curenje goriva, zaptivenost epa za rezervoar i istoe rupice na epu rezervoara.

Na filterima se vri vizuelna kontrola curenja goriva. Obavezno je menjanje filtera nakon odreenog vremena, odnosno asova rada.

Pumpa visokog pritiska PVP (slika 16.) slui da u odreenom trenutku odreenu koliinu goriva pod odreenim pritiskom alje na brizgaljke. Posle odreenog broja radnih sati instrumentalnim putem se kontrolie istroenost elemenata pumpe i kontrolie se pritisak. Ako pritisak odstupa od zadataog vri se njegova korekcija.

Bruzgaljke primaju odreenu koliinu goriva od pumpe visokog pritiska i pod zadatim pritiskom ubrizgavaju gorivo u cilindar motora. Instrumentalnim putem se vri kontrola elemenata brizgaljki i kontrola pritiska. Pritisak se oitava na instrumentu i ako odstupa od zadate vrednosti, vri se njegova korekcja.

Sistem cevi se protee od rezervoara do napojen pumpe, preko filtera, pumpe visokog prtiska do brizgaljki.

Slika 15. Sistem za napajanje gorivom :1 - zaporna slavina, 2 - cev za gorivo od rezervoara goriva, 3 - filter za grubo preiavanje goriva, 3a - pumpa za dopumpavanje goriva, 3b - pumpa za runo pumpanje, 4- cev za gorivo od filtera za

grubo preiavanje goriva, 5 - pumpa za gorivo, 6 - ep-odunik za vazduh iz glave pumpe za gorivo, 7 - cev odvoda goriva iz upljine niskog pritiska do potisne pumpe, 8 -cev dovoda goriva od potisne pumpe do filtera za fino preiavanje goriva, 9 -ep za izlivanje taloga, 10 - filter za fino preiavanje goriva*, 11 - cev za odvod goriva od filtera za fino preiavanje u upljinu niskog pritiska pumpe, 12 - cev visokog pritiska goriva, 13 - pneumatski korektor, 14 - cev za dovod vazduha od usisnog trakta posle turbokompresora ka pneumatskom korektoru, 15 - usisni kolektor, 16 -cev za dovod drenanog goriva,

17-cev izlivna, 18 -vod za gorivo drenani, 19 - dizna, 20 - glava cilindra, 21 - cev indikatora zagaenja preistaa vazduha, 22 - turbokompresor, 23- preista vazduha, 24 - priguiva, 25 - filter za grubo preiavaje vazduha (monociklon), 26-ep za ispust vazduha, 27 - ep za izlivanje taloga, 28 - rezervoar za gorivo, 29- plovak za merenje nivoa goriva, 30 -prikljuak

za izlivanje taloga goriva, 31-rezervoar za gorivo.

18


Slika 16. Pumpa visokog pritiska: 1 -sekcija pumpe za gorivo, 2 - ploica, 3 -zaptiva prirubnice, 4 - prirubnica, 5 - poklopac leaja, 6 - klin, 7 - poluspojnica pogona, 8 - navrtka za uvrivanje poluspojnice, 9 -kolenasto vratilo, 10 - manetna poklopca leaja, 11 - zaptiva poklopca leaja, 12 - leaj, 13 - ivija podizaa,

14 - podiza, 15 - kuite pumpe za gorivo, 16 - pumpa za dopumpavanje goriva, 16a - pumpa za runo pumpanje, 17 - brezon postolja za stajanje pumpe za gorivo visokog pritiska, 18 - regulacioni

podmetai/zaptivai, 19 - prsten leaja, 20 - zavrtanj, 21 - postolje/nosa, 22 - zaustavna poluga, 23 - zavrtanj, 24 - kuite regulatora, 25 - poklopac regulatora, 26- poklopac kontrolnog otvora, 27 - zavrtanj za podeavanje minimalnog broja obrtaja, 28 - zavrtanj za podeavanje maksimalnog broja obrtaja, 29 - poluga za upravljanje,

30 - korektor pretkompresije, 31 - brezon, 32 - navrtka, 33 - ajbna.

5.7.Tehnika dijagnostika sistema za hlaenje

Sistem za hlaenje poljoprivredno pogonske maine traktora (slika 17.) se sastoji od hladnjaka, pumpe za vodu sa ventilatorom (slika 18.), sistemima cevi i instrumenata tj.

termometra.

Instrumentacija na hladnjaku se vri vizuelnim putem. Obavlja se kontrola zaprljanosti saa hladnjaka, zaptivenosti epa hladnjaka, zaptivenosti cevi za gorivo i istoa rupice na epu.

Kod zatvorenih sistema proverava se nivo vode u boci hladnjaka. Posle izvesnog vremena

stvara se kamenac na unutranjim zidovima hladnjaka, pa se dosipa tenost za njegovo otklanjanje.

Celokupna dijagnostika ovog sistema se bazira na vizuelnom postupku.

19


Slika 17. Sistem za hlaenje traktora: 1 - postolje za uvrivanje motora, 2 - cevni prikljuak vodene pumpe, 3 - amortizer gumenog oslonca vodenog hladnjaka, 4 - remen za pogon vodene pumpe, 5 - donji rezervoari

hladnjaka, 6 - slavinica za isputanje vode iz hladnjaka, 7 - valji za zatezanje remena vodene pumpe, 8 - opruga za automatsko zatezanje, 9 - automatski startovani ventilator sa spojnicom, 10 - jezgro vodenog

hladnjaka, 11 - stoper mehanizma prinudnog ukljuivanja ventilatora, 12 - gornji rezervoari hladnjaka, 13 - poklopac ulivnog otvora vodenog hladnjaka, 14 - cevica za paru i vazduh, 15 - ekspanziona posuda, 16 - dava

temperature rashladne tenosti, 17 - dava havarijske temperature rashladne tenosti, 18 - pokaziva temperature rashladne tenosti motora (sa signalnom lampicom havarijske temperature), 19 - rotor vodene

pumpe, 20 - prostor vodene kouljice bloka cilindara, 21 - cevica kolektora za vodu, 22 - kanali, koji usmeravaju mlazeve rashladne tenosti sistema za hlaenje, 23 - prstenasti zavrtanj, 24 - ep, 25 - slavinica za izlivanje tenosti iz bloka cilindara (nalazi se na suprotnoj strani dizela), 26 - teno-uljni izmenjiva toplote.

20


Slika 18. Ventilator hladnjaka sa pumpom za vodu: 1 - lopatica ventilatora, 2 - poklopac voeni, 3 - otvor za zaustavljanje, 4 - navrtka zaustavljaa, 5 - zaustavlja, 6 - aura, 7 -povratna opruga, 8 -obujmica, 9 - podiza, 10 - ventil, 11 - vodei disk, 12 - spojnica, 13 0 disk voeni, 14 - vratilo pogona, 15 - remenica pumpe za vodu,

16 - pumpa za vodu, 17 - kretaa.

7. Zakljuak

Dijagnostika je proces utvrivanja tehnikog stanja objekta bet njegovog rasklapanja, a na osnovu registrovanja i analize dijagnostikih simptoma i parametara i na osnovu njihove funkcionalne veze sa stanjem strukture sistema.

U zavisnosti od aspekta posmatranja dijagnostika moe biti opta ili lokalna, subjektivna ili objektivna, laboratorijska ili putna.

Kad se sagledaju sve prednosti primene ovih metoda koje su samo u kvalitetu, utedi i vremenu, efikasnom pretraivanju i ispitivanju vitalnih delova poljoprivrednih maina, strukturi programske podrke sistemu postupaka za tehniku dijagnostiku i praenje poljoprivrednih maina u eksploataciji, proizilazi da primena ovog prilaza razvoju tehnike dijagnostike poljoprivrednih maina ima veliku ekonomsku opravdanost.

Primenom detaljne tehnike dijagnostike kod poljoprivrednih maina i na osnovu dobijenih rezultata moe se odmah pristupiti programiranju postupaka popravke ili zamene istroenih ili delova u kvaru. Primenom preventivne tehnike dijagnostike moe se unapred utvrditi mogui otkaz i pristupiti blagovremenom reavanju otkaza ili utvrditi odreene akcije koje bi eventualni otkaz spreile ili da ako doe do kvara posledice svele na minimum.

21


Iz svega gore navedenog proizilazi zakljuak da razvoj tehnikih sistema poljoprivrednih maina treba da prati razvoj savremenih metoda dijagnosticiranja i odravanja tehnikih sistema

L I T E R A T U R A

1. Adamovi , Odravanje tehnikih sistema, ELNID, Beograd, 2008.

2. Adamovi ., Jevti M., Raunar u procesu odravanja tehnikih sistema, Klub NT, Beograd 1994.

3. Adamovi, ., Bei, C., Odravanje tehnikih sistema, Drutvo za tehniku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2008. (ISBN 978-86-7307-195-4)

4. Adamovi, ., Stefanovi, S., Deni, B., Metode popravljanja i obnavljanja starih delova maina, Akademija inenjerstva odravanja, Beograd, 2007. (COBISS.SR-ID 140319756)

5. Adamovi, ., Veljkovi, D., Avramovi, D., Miloevi, D., Cvetkovi, M., Konstrukcija i tehniko odravanje motornih vozila, Drutvo za tehniku dijagnostiku Srbije, Beograd, 2008. (ISBN 978-86-83701-09-4)

6. AGROPANONKA, Uputstvo za rukovanje i odravanje traktora Belarus,

7. Janji, N., Adamovi, ., Tehnologije dijagnosticiranja motornih vozila, Nova knjiga, Podgorica, 2014.

8. Klinar, Ivan, Motori sa unutranjim sagorevanjem, Fakultet Tehnikih nauka Novi Sad, 2005.

9. Zetor, Upustvo za odravajne traktora

Documents

Tehnicka Dijagnostika Poljoprivrednih Masina