Tehnicki Uslovi Za Projektovanje Toplovodnih Mreza

TEHNIČKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE I IZVOĐENJE POSTROJENJA

ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE

I - MAŠINSKO, ELEKTRO I GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE

Deo:

A. POLAZNE OSNOVE

B. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA

C. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE

PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH POSTROJENJA

D. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRAŠNJIH INSTALACIJA

JP Toplifikacija Požarevac Tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije

2

TEHNIČKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE I IZVOĐENJE POSTROJENJA ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE

Izdavač : JP "Toplifikacija" Požarevac

Odobreno odlukom UO JP "Toplifikacija" Požarevac, br. 2489/4 od

05.08.1999g

Autori : - za mašinski deo:

Todorović Miodrag dipl.inž.maš. Bulatović Vuka dipl.inž.maš. Milović Predrag dipl.inž.maš.

Aranđelović Mirko dipl.inž.maš. Cvejić Zlatko dipl.inž.maš. Mišić Nenad dipl.inž.maš.

- za elektro deo: Živković Slobodan dipl.inž.el.

- za građevinski deo: Miloradović Dragiša dipl.inž.građ.

Marinković Srboljub građ.tehn.

Koordinator stručne grupe : Todorović Miodrag dipl.inž.maš.

Kompjuterska obrada teksta: Milović Predrag dipl.inž.maš.

Recenzent: Dr.Bratislav Blagojević, red.prof.

Tiraž : 100 primeraka

___________________________________________________________


3

Štampa: Štamparija KOMPROMIS design, Požarevac, Ćebina 28,

PREDGOVOR

Pisanje predgovora ovoj knjizi čini mi čast i zadovoljstvo da najavim izlazak iz štampe zbirke tehničkih uslova za projektovanje i izvođenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije u izdanju JP “Toplifikacija” -Požarevac. Pojavljivanje ove zbirke u stručnoj javnosti predstavlja pravo priznanje grupi autora za njihovo profesionalno bavljenje problemima grejanja i toplifikacije i ozbiljan timski rad u dužem vremenskom periodu. Sa druge strane sveobuhvatan i veoma sistematizovan pristup problematici kvalifikuje ovaj materijal kao releventan izvor informacija za sve faze projektovanja i izvođenja sistema za prenos toplotne energije. Ustrojstvo ovog sistema na grejnom području Požarevca i Kostolca, kao jedinsvenog toplifikacionog sistema, u pomenutim fazama, omogućuje da se njegov dalji razvoj obavlja uz najveću produktivnost i dobre garancije za dugogodišnju eksploataciju uz minimalne utroške za investiciono i tekuće održavanje. Stručna podrška projektantima, izvođačima, nadzornim organima kao i svim stručnjacima koji su na svoj način uključeni u proces tolifikacije gradova, predstavlja dragocenu pomoć njihovom ličnom uzdizanju ili “osvežavanju znanja” kao i sveopštoj borbi za kvalitet. Materijal, već samim svojim obimom, 120 stranica teksta i 35 stranica grafičkih i tabelarnih priloga, oslonjen na veliki broj JUS standarda, kao i propise i uputstva proizvođača i distributera toplotne energije drugih gradova, do u detalje provodi stručnjake tehničke struke, mašinstva, elektrotehnike i građevine, kao i pravne regulative, kroz sve faze rada na izgradnji sistema. Predložena tehnička rešenja predstavljaju sintezu dosadašnjih pozitivnih iskustava i najnovijih dostignuća evropskog nivoa, a sve u cilju što kvalitetnije isporuke toplotne energije svim potrošačima. Razuđenost sistema, veći broj različitih vrsta potrošača kao i zahvat prema zagrevanju velikog broja individualnih stambenih objekata, predstavljali su povećani napor za autore i povećanu odgovornost za funkciju sistema u dužem vremenskom periodu u budućnosti. Konzistentnost rešenja i tipskih tehnologija kao i pojedina originalna rešenja, kao i nadasve velika sistematičnost i lična pedantnost, nesumnjivi su preduslovi daljeg razvoja i izgradnje ovog toplifikacionog sistema. Na kraju, želim puno uspeha u radu svima, koji projektuju, grade i upravljaju toplifikacionim sistemom na dobrobit svojih građana. Dr.Bratislav Blagojević, red.prof. Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu


4

Sadržaj:

PREDGOVOR ...................................................................................................................................................... 3

SADRŽAJ: ............................................................................................................................................................ 4

A. POLAZNE OSNOVE .................................................................................................................................... 10

B. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA..................... 13

C. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH POSTROJENJA.................................................................................................................. 17

OPŠTI DEO .................................................................................................................................................... 17 ZONSKE TOPLOPREDAJNE STANICE...................................................................................................... 17 INDIVIDUALNE TOPLOPREDAJNE STANICE......................................................................................... 21 STANBENI I MEŠOVITI OBJEKTI .............................................................................................................. 23 POSLOVNI OBJEKTI.................................................................................................................................... 28 CENTRALNE PREDAJNE STANICE........................................................................................................... 28 ZAVRŠNE ODREDBE................................................................................................................................... 29

D. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRAŠNJIH INSTALACIJA..........32

UNUTRAŠNJA INSTALACIJA ZA RADIJATORSKO GREJANJE ........................................................... 32 UNUTRAŠNJE INSTALACIJE ZA POTROŠNU TOPLU VODU (PTV)..................................................... 36

E. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH POSTROJENJA.................................................................................................................. 39

ELEKTRIČNI RAZVOD................................................................................................................................ 39 NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM.............................................................................................. 39 RAZVODNI ORMAN .................................................................................................................................... 39 ELEKTRIČNO OSVETLJENJE..................................................................................................................... 40 MERENJE, REGULACIJA I UPRAVLJANJE .............................................................................................. 41 ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA (INDIREKTNOG DODIRA)....................................................... 43 OPŠTI DEO .................................................................................................................................................... 44 POSTUPAK I NAČIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJA SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRIČNIH INSTALACIJA............................................................................................. 45

F. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA....................... 47

G. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA............ 49

H. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I KUĆNA RAZVODNA POSTROJENJA............................................................................... 50

I. ZAVRŠNE ODREDBE................................................................................................................................... 52

II-TEHNIČKI, OPŠTI I POSEBI POGODBENI USLOVI, ZNR ................................................................. 53


5

1.- TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE MAŠINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREŽE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA POŽAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA................................................................................................................................................. 54

1.0. OPŠTI TEHNIČKI USLOVI.................................................................................................................... 55 1.1. TEHNIČKA PRIPREMA......................................................................................................................... 55

1.1.1. Specifikacija postupka zavarivanja ................................................................................................. 55 1.1.2. Plan montažnih radova.................................................................................................................... 56 1.1.3. Plan organizacije gradilišta ............................................................................................................ 56 1.1.4. Specifikacija ispitivanja cevovodne instalacije ............................................................................... 57 1.1.5. Postupak testiranja zavarivača........................................................................................................ 57 1.1.6. Potreban sastav montažne ekipe...................................................................................................... 57 1.1.7. Plan produvavanja cevovoda .......................................................................................................... 57

1.2. USLOVI ISPORUKE CEVI.....................................................................................................................57 1.3. MANIPULACIJA OPREMOM I MATERIJALOM ................................................................................ 57 1.4. RAZVLAČENJE (NIZANJE) CEVI DUŽ TRASE TOPLOVODA......................................................... 58 1.5. KONTROLA KVALITETA I OŠTEĆENJA CEVI ................................................................................. 59 1.6. IZRADA CEVNIH KOLENA.................................................................................................................. 59 1.7. ZAVARIVANJE CEVNOG SPOJA ........................................................................................................ 60

1.7.1. Sečenje cevi ..................................................................................................................................... 61 1.7.2. Čišćenje cevi.................................................................................................................................... 61 1.7.3. Priprema krajeva cevi za zavarivanje ............................................................................................. 61 1.7.4. Dovođenje krajeva budućeg spoja u položaj za zavarivanje ........................................................... 62 1.7.5. Fiksiranje pripoja cevi..................................................................................................................... 62 1.7.6. Koreni zavar .................................................................................................................................... 62 1.7.7. Ispuna zavarenog spoja ................................................................................................................... 62 1.7.8. Obeležavanje zavarenog spoja ........................................................................................................ 63 1.7.9. Rastojanje između zavarenih spojeva.............................................................................................. 64 1.7.10. Testiranje (atestiranje) zavarivača................................................................................................ 64

1.8. KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA .................................................................................................. 64 1.8.1.Kontrola pre početka zavarivanja .................................................................................................... 64 1.8.2. Kontrola tokom izvođenja zavarivačkih radova .............................................................................. 65 1.8.3. Kontrola po kompletnom izvođenju spoja ....................................................................................... 65 1.8.4. Radiografska kontrola ..................................................................................................................... 66

1.9. ZAVARENI SPOJEVI DEONICA (SEKCIJA) ....................................................................................... 66 1.9.1. Spuštanje zavarenih sekcija u zemljani rov ..................................................................................... 66 1.9.2. Spajanje sekcija cevovoda ............................................................................................................... 68

1.10. MONTAŽA KOMPENZATORA .......................................................................................................... 69 1.10.1. Aksijalnost ..................................................................................................................................... 69 1.10.2. Hladni prednapon.......................................................................................................................... 69

1.10.2.1. Aksijalni kompenzatori ......................................................................................................... 69 1.10.2.2. Prednapon pri samokompenzaciji ......................................................................................... 71

1.11. MONTAŽA VENTILA I PRIRUBNIČKIH SPOJEVA......................................................................... 71 1.11.1. Montaža ventila ............................................................................................................................. 71 1.11.2. Montaža prirubničkih spojeva ....................................................................................................... 71

1.12. MONTAŽA OSLONACA ..................................................................................................................... 72 1.13. ANTIKOROZIONA ZAŠTITA ............................................................................................................. 72 1.14. IZVOĐENJE TOPLOTNE IZOLACIJE ................................................................................................ 73

1.14.1. Izvođenje toplotne izolacije cevi .................................................................................................... 73 1.14.2. Izvođenje toplotne izolacije spojnih mesta .................................................................................... 73 1.14.3. Izvođenje toplotne izolacije završnih elemenata............................................................................ 75 1.14.4. Izvođenje toplotne izolacije kompenzatora.................................................................................... 75

1.15. ISPITIVANJE CEVOVODA .................................................................................................................75 1.15.1. Određivanje ispitnih sistema ......................................................................................................... 75 1.15.2. Priprema sistema za ispitivanje..................................................................................................... 76 1.15.3. Ispitivanje ...................................................................................................................................... 77 1.15.4. Određivanje veličine probnog pritiska .......................................................................................... 77 1.15.5. Trajanje ispitivanja........................................................................................................................ 77


6

1.15.6. Naknadne popravke i izmene na cevovodu .................................................................................... 78 1.15.7. Prisustvovanje ispitivanju i zapisnici ............................................................................................ 78

1.16. PRODUVAVANJE CEVOVODA.........................................................................................................79 1.17. TEHNIČKI PRIJEM .............................................................................................................................. 79 1.18. PUŠTANJE CEVOVODA I OPREME U RAD ..................................................................................... 79 1.19. NADZOR TOKOM MONTAŽE............................................................................................................ 80 1.20. VREMENSKI USLOVI ZA MONTAŽU .............................................................................................. 80 1.21. PROJEKAT IZVEDENOG STANJA..................................................................................................... 80 1.22. PRIMENJENI PROPISI I STANDARDI ............................................................................................... 80 UP - UPUSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVANJE .................................................................................. 81

2.1. OPŠTI POGODBENI USLOVI.................................................................................................................. 82

2.2. ZNAČENJE REČI I IZRAZA .................................................................................................................. 82 2.3. NADZORNI ORGAN.............................................................................................................................. 83

Dužnosti i prava nadzornog organa.......................................................................................................... 83 Ovlašćenja nadzornog organa u slučaju nužde......................................................................................... 83

2.4. OBIM UGOVORA................................................................................................................................... 84 2.5. UGOVORNA DOKUMENTA................................................................................................................. 84

Jezik........................................................................................................................................................... 84 Tumačenje ugovornih dokumenata............................................................................................................ 84

2.6. PROJEKTI ............................................................................................................................................... 85 Predaja projekta........................................................................................................................................ 85 Čuvanje projekata i crteža......................................................................................................................... 85 Projekti i crteži za gradilište ..................................................................................................................... 85 Ostali projekti, crteži i uputstva ................................................................................................................ 85

2.7. OPŠTE OBAVEZE .................................................................................................................................. 85 Ugovor....................................................................................................................................................... 85 Garancija................................................................................................................................................... 85 Tekst garancije se prilaže uz Ugovor. ....................................................................................................... 86 Trajanje garancije ..................................................................................................................................... 86 Upoznavanje gradilišta ............................................................................................................................. 86 Proveravanje ponude................................................................................................................................. 86 Podnošenje programa radova ................................................................................................................... 86 Obaveštenja tokom gradnje ....................................................................................................................... 86 Odgovornost izvođača za program............................................................................................................87 Stručno rukovodstvo izvođača ................................................................................................................... 87 Radnici i službenici izvođača .................................................................................................................... 87 Otpuštanje stručnjaka................................................................................................................................ 87 Tačnost izvršenja radova........................................................................................................................... 87 Čuvanje i osvetljenje.................................................................................................................................. 87 Briga o radovima....................................................................................................................................... 88 Osiguranje radova..................................................................................................................................... 88 Obeštećenja lica i imovine......................................................................................................................... 88 Nesrećni slučajevi i povrede radnika ........................................................................................................ 88 Osiguranje radnika.................................................................................................................................... 88 Davanje obaveštenja i plaćanje taksi ........................................................................................................89 Pridržavanje važećih propisa ....................................................................................................................89 Fosili i predmeti od vrednosti.................................................................................................................... 89 Patenti ....................................................................................................................................................... 89 Ometanje saobraćaja i nadoknade štete.................................................................................................... 89 Vanredni saobraćaj ................................................................................................................................... 89 Specijalni tereti.......................................................................................................................................... 89 Pridržavanje propisa o saobraćaju ........................................................................................................... 90 Pomoć ostalim izvođačima ........................................................................................................................ 90 Nabavka materijala, mehanizacije i radne snage...................................................................................... 90 Održavanje gradilišta................................................................................................................................ 90

2.8. RADNA SNAGA ..................................................................................................................................... 90


7

Zaštita zdravlja.......................................................................................................................................... 90 Obaveze izvođača u odnosu na podizvođača............................................................................................. 90

2.9. MATERIJAL I IZRADA.......................................................................................................................... 91 Kvalitet materijala i ispitivanje ................................................................................................................. 91 Uzorci ........................................................................................................................................................ 91 Odobravanje upotrebe materijala ............................................................................................................. 91 Troškovi ispitivanja ................................................................................................................................... 91 Troškovi ispitivanja koji nisu predviđeni................................................................................................... 91 Pristup gradilištu....................................................................................................................................... 91 Ispitivanje radova pre pokrivanja ............................................................................................................. 92 Otkrivanje i otvaranje radova ................................................................................................................... 92 Uklanjanje neispravnog rada i materijala ................................................................................................ 92

2.10. PROPUSTI IZVOĐAČA ....................................................................................................................... 92 Obustavljanje radova ................................................................................................................................ 92 Obustavljanje radova preko 90 dana ........................................................................................................ 93

2.11. POČETAK IZVOĐENJA RADOVA I ZAKAŠNJENJA....................................................................... 93 Početak radova.......................................................................................................................................... 93 Predaja gradilišta...................................................................................................................................... 93 Prilaz gradilištu......................................................................................................................................... 94 Vreme završetka radova ............................................................................................................................ 94 Produženje roka za dovršenje radova ....................................................................................................... 94 Odvijanje radova....................................................................................................................................... 94 Viša sila ..................................................................................................................................................... 94

2.12. GARANTNI ROK.................................................................................................................................. 95 Definicija „Garantni rok”......................................................................................................................... 95 Radovi za vreme garantnog roka............................................................................................................... 95 Ispitivanje uzroka grešaka......................................................................................................................... 95

2.13. IZMENE I NAKNADNI RADOVI ........................................................................................................ 95 Izmene........................................................................................................................................................ 95 Nalozi za izmene moraju biti pismeni........................................................................................................ 95 Procena vrednosti izmena ......................................................................................................................... 96 Naknadni radovi ........................................................................................................................................ 96 Potraživanja .............................................................................................................................................. 96

2.14. MEHANIZACIJA, PRIVREMENI RADOVI I MATERIJALI.............................................................. 96 Mehanizacija ............................................................................................................................................. 96 Uklanjanje mehanizacije ........................................................................................................................... 96 Odgovornost investitora ............................................................................................................................ 97

2.15. MERENJE.............................................................................................................................................. 97 Količina ..................................................................................................................................................... 97 Premeravanje radova ................................................................................................................................ 97 Metode merenja ......................................................................................................................................... 97

2.16. CERTIFIKATI I PLAĆANJA................................................................................................................ 97 Plaćanje radova ........................................................................................................................................ 97 Certifikat o konačnom preuzimanju radova .............................................................................................. 97 Odgovornost investitora ............................................................................................................................ 97 Neispunjene obaveze ................................................................................................................................. 98

2.17. PROPISI I PRAVA................................................................................................................................. 98 Gubitak prava............................................................................................................................................ 98 Pravo zaloga.............................................................................................................................................. 98 Procenjivanje na dan gubljenja................................................................................................................. 99 Plaćanje posle gubitka prava .................................................................................................................... 99

2.18. HITNE OPRAVKE ................................................................................................................................ 99 2.19. REŠAVANJE SPOROVA......................................................................................................................99

Arbitražna komisija ................................................................................................................................... 99 2.20. OBAVEŠTENJA.................................................................................................................................. 100

Obaveštenja Izvođača.............................................................................................................................. 100 Dostavljanje obaveza............................................................................................................................... 100


8

2.21. IZMENE PROJEKTA .......................................................................................................................... 100 Premija za izmenu projekta ..................................................................................................................... 100

2.22. RASKID UGOVORA .......................................................................................................................... 100 Raskid ...................................................................................................................................................... 100

2.23. PRIDRAŽAVANJE VAŽEĆIH PROPISA.......................................................................................... 101

3. POSEBNI POGODBENI USLOVI ............................................................................................................. 102

TRAŽENJE OBJAŠNJENJA UGOVORNIH DOKUMENATA..................................................................................... 102 PREGLED I KONTROLA PROJEKTA................................................................................................................... 102 PRAVO MENJANJA PROJEKATA I CRTEŽA ........................................................................................................ 102 PODACI ZA ODGOVORNOG RUKOVODIOCA IZVOĐAČA.................................................................................... 103 POMOĆ IZVOĐAČA NADZORNOM ORGANU..................................................................................................... 103 DUŽNOST IZVOĐAČA ..................................................................................................................................... 103 HIGIJENSKO-TEHNIČKE MERE......................................................................................................................... 103 KVALITET MATERIJALA ................................................................................................................................. 103 STANDARDI.................................................................................................................................................... 103 KONTROLA ISPITIVANJA................................................................................................................................. 104 OBAVEŠTENJE O POČETKU RADOVA............................................................................................................... 104 ODOBRENJE ZA IZGRADNJU............................................................................................................................ 104 FINANSIJSKA POMOĆ IZVOĐAČU .................................................................................................................... 104 USTUPANJE GRADILIŠTA NA UPOTREBU ......................................................................................................... 104 VATROGASNA SLUŽBA................................................................................................................................... 104 OBELEŽAVANJE OSOVINE I PROFILA............................................................................................................... 105 PRODUŽENJE ROKA ZA IZVRŠENJE RADOVA ................................................................................................... 105 KOLIČINE....................................................................................................................................................... 105 UGOVORNE JEDINIČNE CENE.......................................................................................................................... 105 IZMENE CENA................................................................................................................................................. 105 OBRAČUN I ISPLATA IZVRŠENIH RADOVA....................................................................................................... 106 FOTOGRAFISANJE........................................................................................................................................... 107 ČUVANJE PODATAKA ..................................................................................................................................... 107 PRIJEM RADOVA............................................................................................................................................. 107 GRAĐEVINSKI DNEVNIK................................................................................................................................. 107 GRAĐEVINSKA KNJIGA................................................................................................................................... 108 REKLAMACIJE................................................................................................................................................ 108 PROJEKAT IZVEDENOG STANJA ...................................................................................................................... 108

4. TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA.................................................. 110

4.0. OPŠTI USLOVI ..................................................................................................................................... 110 4.1. OBELEŽAVANJE TRASE CEVOVODA PRE POČETKA GRAĐENJA............................................ 110

4.2. ZEMLJANI RADOVI ........................................................................................................................ 110 4.2.1. Otkopavanje humusa ..................................................................................................................... 110 4.2.2. Iskop zemlje za šahte i revizione komore....................................................................................... 111 4.2.3. Grubo i fino planiranje dna rova sa istovremenim otkopom od 0,03 m

3 na m

2 planiranog terena.

................................................................................................................................................................. 112 4.2.4. Nabavka i ugrašivanje šljunkovito-peskovitog materijala za izradu donje podloge i sloja čistoće ispod komore toplovoda d=15 cm. .......................................................................................................... 113 4.2.5. Ručno zatrpavanje rovova zemljom iz iskopa u slojevima od po d=15cm. ................................... 113 4.2.6. Transport viška zemlje iz iskopa kamionima, damperima na daljinu do 5000 m. ......................... 114 4.2.7. Rušenje kolovozne konstrukcije - trotoara (tucanika, asfaltbetona i betona)................................ 114

4.3. BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI............................................................................... 114 4.4. ARMIRAČKI RADOVI......................................................................................................................... 117 4.5. RAZNI RADOVI ................................................................................................................................... 118 4.6. BRAVARSKI RADOVI ........................................................................................................................ 118 4.7. KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA........................................................................................................ 119

4.7.1. Nabavka šljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja ...................................... 119 4.7.2 Izrada veznog sloja od bito šljunka ................................................................................................ 120 4.7.3. Izrada hrapavog kolovoznog zastora od asfalt-betona d = 4 cm ..................................................122


9

4.7.4. Nabavka i polaganje normalnih betonskih fabrikovanih ivičnjaka dim. 18/24 na podlozi od betona MB 10 prema projektu............................................................................................................................. 123 4.7.5. Nasipanje, planiranje i nabijanje bankina .................................................................................... 124 4.7.6. Izrada putnih prelaza u nivou preko industrijskih koloseka. ......................................................... 124

5. PRILOG O MERAMA ZAŠTITE NA RADU ........................................................................................... 126

III NAČIN GRADNJE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA.......................................................................... 127

IV - GRAFIČKI I TABLIČNI PRILOZI ..................................................................................................... 131

LEGENDA OZNAKA...................................................................................................................................... 132

LEGENDA SKRAĆENICA............................................................................................................................. 133

SPISAK CRTEŽA I PRILOGA...................................................................................................................... 134

PRILOZI ........................................................................................................................................................... 135


10

A. POLAZNE OSNOVE A.1. Prilikom projektovanja postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije

pridržavati se svih jugoslovenskih standarda i propisa koji su objavljeni ili su definisani i biće objavljeni a imaju primenu u materiji koja se propisuje. Dozvoljava se korišćenje inostranih standarda i propisa za materiju koja nije definisana domaćim. Pregled važećih jugoslovenskih standarda i propisa dat je u nastavku: 1. - JUS U.J5.510-23.12.87. god.: Metode proračuna koeficijenata prolaza

toplote u zgradama. 2. - JUS U.J5.600-23.12.87. god.: Toplotna tehnika u zgradama -

Tehnički uslovi za projektovanje i gradenje zgrada. 3. - JUS U.J5.062-21.01.84. god.: Toplotna tehnika u visokogradnji -

Terenske metode merenja prolaza toplote u gradevinskim konstrukcijama zgrada.

4. - JUS U.J5.082-28.05.86. god.: Toplotna tehnika u visokogradnji - Merenje specifičnih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada.

5. - JUS U.J5.100-21.01.84. god. : Toplotna tehnika u visokogradnji – Vazdušna propustljivost stanova.

6. - JUS D.E8.193-19.02.83. god.: Građevinska stolarija, spoljni prozori i balkonska vrata. Zahtevi u pogledu propustljivosti vode i vazduha.

7. - JUS M.E6.010 - u pripremi: Proračun potrebne količine toplote za grejanje.

8. - JUS M.E6.011-07.04.1992. god.: Centralno grejanje. Opšti tehnički uslovi za projektovanje i montažu instalacija.

9. - JUS M.E6.201-205-14.12.84.god.: Osiguranje, ekspanzija i zaštita instalacija centralnog grejanja.

10. - JUS M.E6.051-1982. god.: Člankasti radijatori od livenog gvožda. Oblik i mere.

11. - JUS M.E6.012-1991. god.: Centralno grejanje. Ispitivanje grejnog sistema.

12. - JUS M.E2.011: Kotlovska postrojenja. 13. - JUS M.E5.100 - 22.04.1980.god.: Izmenjivači toplote. Odredivanje

toplotnog bilansa, principi i uslovi ispitivanja. 14. - JUS M.E6.040: Uredaji za grejanje i provetravanje. 15. - JUS M.E6.070: Uredaji za grejanje. Toplotna snaga grejnih tela. 16. - JUS M.E6.071: Uredaji za grejanje. Proračunavanje toplotne snage

grejnih tela za dvocevni sistem grejanja. 17. - JUS M.E6.100: Generatori toplote za grejanje. 18. - JUS M.E6.101: Generatori toplote za grejanje. 19. - JUS M.E6.110: Generatori toplote za grejanje. 20. - JUS M.E6.120: Generatori toplote za grejanje. 21. - JUS M.E6.200: Postrojenja za centralno grejanje. Zahtevi sigurnosti


11

za uređaje za proizvodnju pare niskog pritiska. 22. - JUS .M.E6.080-1980. god.: Uređaji za grejanje i provetravanje. 23. - JUS M.EG.081-1980. god.: Radijatori, konvektori i slični aparati.

Odredivanje toplotne snage. 24. - JUS M.E6.082-1980. god.: Radijatori, konvektori i slični aparati.

Pravilnik toplotne snage i izražavanje rezultata. 25. - JUS M.E6.083-1982. god.: Ispitivanje grejnih tela u otvorenoj

komori. 26. - JUS C.B5.221: Čelične cevi bez šava. 27. - JUS C.B5.225: Cevi od čelika bez mehaničkih osobina za cevni

navoj. 28. - JUS M.E2.200: Stabilne posude pod pritiskom. Prvo ispitivanje

pritiskom. 29. - JUS M.E2.201: Stabilne posude pod pritiskom. Ispitivanje pritiskom

stabilnih posuda u eksploataciji. 30. - JUS M.E2.202: Stabilne posude pod pritiskom. Ispitivanje

nepropustnosti. 31. - JUS M.E2.203: Kotlovska postrojenja. Termotehnička ispitivanja. 32. - Pravilnik o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom - Službeni

list SFRJ broj 7/57, 56/72 i 61/72. 33. - Pravilnik o tehničkim normama za električne instalacije niskog

napona - Službeni list SFRJ broj 53/88. 34. - Pravilnik o tehničkim normativima za zašlitu NN mreže i

pripadajućih TS - Službeni list SFRJ broj 13/78. 35. - Zakon o izgradnji objekata - Službeni glasnik SR Srbije broj 44/95. 36. - Zakon o zaštiti na radu. 37. - Zakon o zaštiti od požara. 38. - Pravilnik o minimumu tehničke dokumentacije za izdavanje

odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje - Službeni glasnik SR Srbije broj 39/80.

39. - Uslovi i tehnički normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova - Službeni list grada Beograda broj 32/4 od 31.12.83. god.

40. - Odluka o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom encrgijom - Službeni glasnik SO Požarevac broj 3 od 18.07.1988. god. i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom - Službeni glasnik SO Požarevac broj 5 od 19.05.1991. god.

41. -Tehnički uslovi za ugradnju merila količine toplotne energije - Službeni list grada Beograda broj 2 od 03.02.1987.god.

42. - Uputstvo za projektovanje instalacija za zagrevanje sanitarne potrošne vode - JKP »Beogradske elektrane«.

43. - Jugoslovenski standardi grana N. 44. - Propisi i preporuke EDB.


12

45. - Grupa standarda za upravljanje kvalitetom i obezbeđenje kvaliteta JUS/ISO 9000.

46. -Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton - (PBAB “87).

47. -Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje radova na temeljenju građevinskih objekata -Službeni list SFRJ 34/1974.

48. - Pravilnik o tehničkim normativima za opterećenje nosećih građevinskih konstrukcija - Službeni list SFRJ 26/1988.

49. -JUS U.C7.121-1988 - Korisno opterećenje stambenih i javnih zgrada. 50. -Pravilnik o tehničkim normativima za noseće čelične konstrukcije -

Službeni list SFRJ 61/1986. 51. -JUS U.E7.013-1988 - Noseće čelične konstrukcije-izbor osnovnog

materijala. 52. -JUS U.E7.081-1986 - Centrično pritisnuti štapovi konstantnog

jednodelnog preseka. 53. -JUS U.E7.086-1986 - Određivanje dužine izvijanja štapova. 54. -JUS U.E7.091-1986 - Centrično pritisnuti štapovi konstantnog

višedelnog preseka. 55. -JUS U.E7.096-1986 - Štapovi izloženi pritisku i savijanju. 56. -JUS U.E7.150-1987 - Zavarene noseće konstrukcije. 57. -Pravilnik o tehničkim normativima za određivanje veličina

opterećenja i kategorizaciju železničkih mostova, propusta i ostalih objekata na železničkim prugama.

58. -Pravilnik o tehničkim normativima za određivanje veličine opterećenja mostova. -Službeni list SFRJ br. 1/1991.

A.2. Standardi i propisi iz prethodnog člana su obavezujući za sve projektante postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije do izlaženja novih standarda ili propisa kojim se postojeći stavljaju van snage. Od tada važe novi standardi i propisi;

A.3. Svi članovi Tehničkih uslova za projektovanje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije su obavezujući za projektante ovih postrojenja. Ako za to postoje opravdani razlozi može se odstupiti od pojedmih članova ili njihovih delova, s tim da se Odlukom o stupanju na snagu ovih Tehničkih uslova utvrdi postupak, i u okviru postupka odrede lica koja odobravaju odstupanja.


13

B. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA

B.l. Temperaturski režimi rada toplovodne mreže iskazani kroz maksimalnu temperaturu vode u razvodnom i povratnom vodu definišu se kroz uslove za priključenje u Energetskoj saglasnosti, koja se mora pribaviti pre izrade projektne dokumentacije;

B.2. Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mreži vrši se centralizovano u toplotnom izvoru. Ona može biti kvalitativna i kvalitativno - kvantitativna. Temperatura vode u razvodnom vodu podešava se prema spoljnoj temperaturi vazduha i brzini vetra (Prilog br.1). Dijagrami ili tabele temperature vode u toplovodnoj mreži zavisno od temperature spoljnog vazduha, statički pritisak u toplotnom izvoru, radni pritisci u razvodnom i povratnom vodu i toplotni kapacitet daju se kroz uslove za projektovanje toplovodne mreže;

B.3. Za izbor nazivnog pritiska opreme i armature merodavni su maksimalna radna temperatura i maksimalni dozvoljeni radni ili statički pritisak vode u toplovodnoj mreži;

B.4. Toplovodna mreža može da se postavi podzemno i nadzemno. Podzemna toplovodna mreža polaže se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi sa dvožičnim sistemom za dojavu curenja)

B.5. Na mestima gde se vrši ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne mreže i gde se vrši ugradnja armature ili aksijalnih kompenzatora predvideti komore.

B.6. Na mestima pražnjenja toplovodne mreže obezbediti odvođenje vode u kišnu kanalizaciju preko bunara za sakupljanje i hlađenje vode.

B.7. Na magistralnim toplovodima iznad DN300 predvideti organe za sekcionisanje prema potrebi a najduže na rastojanju od 1500m.

B.8. Na najnižim tačkama između dva pregradna organa moraju postojati mesta za pražnjenje - odmuljivanje, a na najvišim tačkama mesta za ispust vazduha iz cevovoda. Organi za pražnjenje - odmuljivanje moraju biti dvostruki. Dimenzije odmuljnih i organa za ispust vazduha su:


14

ZA ODMULJNE ORGANE

Prečnik cevi DN

do 65

Od 80 Do125

Od 150 Do200

od 250 do300

od350 do400

od400 do500

Preko

500 Odmuljni

organ – DN

25

40

50

80

100

125

150

ZA ORGANE ZA ISPUST VAZDUHA

Prečnik cevi DN

od25 do 80

od 100 do150

od 200 do 300

od 350 do 450

Preko 450

Odmuljni organ – DN

15

20

25

32

40

B.9. Uspone, odnosno padove cevovoda toplovodne mreže prilagoditi terenu i

grafički definisati. Nagibom cevovoda mora se obezbediti ispuštanje vazduha i pražnjenje toplovodne mreže;

B.10. Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja odnosno blokove daljinskih sistema grejanja predvideti merna mesta za merenje: - temperature vode u razvodnom vodu, - temperature vode u povratnom vodu, - pritiska vode u razvodnom vodu, - pritiska vode u povratnom vodu, - protoka vode u razvodnom vodu, Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predviđa izrada centralnog sistema nadzora i upravljanja sistemom (CENUS) predvideti ugradnju mernih instrumenata koji omogućuju povezivanje navedenih merenja na CENUS;


15

B.11. Izolacija cevovoda se vrši izolacionim materijalima garantovanih hemijskih i fizičkih osobina. Primenjeni izolacioni materijal ne sme menjati hemijska i fizikalna svojstva tokom vremena i pod uticajem radne temperature. Ne sme postojati mogućnost pojave hemijske reakcije između antikorozione zaštite i cevovoda. U slučaju totalnog kvašenja izolacioni materijal mora imati sposobnost zadržavanja prvobitnih hemijskih i fizikalnih svojstava i geometrijskog oblika.. Predvideti zaštitu izolacionog materijala od mehaničkih oštećenja;

B.12. Za sve cevovode i ostale metalne delove predvideti čišćenje do metalnog sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po švedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu zaštitu predvideti premazivanjem očišćenih površina osnovnom zaštitnom bojom dva puta. Osim zaštite osnovnom bojom predvideti i zaštitu metalnih površina bojom otpornom na povišene temperature i vlagu. Maksimalna temperatura za toplovodnu mrežu iznosi 130 C;

B.13. Posebnom stavkom predmera radova predvideti i propisati čišćenje komora i ispiranje toplovodne mreže pre puštanja u pogon;

B.14. Za toplovodnu mrežu, ukoliko je potrebno, predvideti propisno uzemljenje;

B.15. Cevne vodove toplovoda treba rasporediti i obeležiti tako da razvodni vod bude sa desne (crveno) a povratni vod sa leve strane (plavo), gledajući u smeru od toplane ka potrošačima odnosno u smeru kretanja toplijeg fluida;

B.16. Glavni mašinski projekat toplovodne mreže pored ostalog sadrži: - izbor prečnika cevovoda u zavisnosti od toplotnog opterećenja po

tabelama T1, T2, T3 i T4 datih u prilogu - hidraulički proračun sa piezometrijskim dijagramom za ogranke i glavne

pravce, sa ucrtanim reljefom terena, - mehanički proračun sa proračunom kompenzacije i samokompenzacije

toplotnih dilatacija, proračunom i izborom čvrstih oslonaca, proračunom rastojanja oslonaca i kinematika cevovoda.

- za predizolovane cevovode mehanički proračun sa proračunom kompenzacije, samokompenzacije sa određenim nepokretnim tačkama (fiktivne nepokretne tačke);

- proračun optimalne debljine izolacije,


16

- Sinhron plan overen od strane nadležnih radnih organizacija i institucija, - situaciju sa trasom toplovodne mreže,

- grafički prikaz u razmeri koja obezbeđuje dobru preglednost, sa definisanim dimenzijama i toplotnim kapacitetima, rasporedom i rastojanjima nepokretnih (realnih ili fiktivnih), pokretnih i vodećih oslonaca, kompenzatora i komora,

- grafičke detalje oslonaca, kompenzatora i komora, - izjavu o usaglašenosti Glavnog mašinskog projekta toplovodne mreže sa

Glavnim mašinskim projektom toplotnog izvora ili toplovodne mreže na koju se povezuje i sa Glavnim mašinskim projektom objekta koji se priključuje na toplovodnu mrežu, potpisanu od strane odgovornog projektanta,

- izjavu o usaglašenosti Glavnog mašinskog projekta toplovodne mreže i Glavnog građevinskog projekta toplovodne mreže potpisanu od strane odgovornih projektanata;


17

C. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH

POSTROJENJA

OPŠTI DEO

C.l. Predajna stanica je deo toplovodne mreže u kome se vrši predaja toplotne energije, merenje i regulacija protoka, pritiska i temperature vode i merenje ukupnog utroška toplotne energije za potrošača. Predajna stanica je primarni, a kućno razvodno postrojenje sekundarni deo toplo-predajne stanice (TPS-a);

C.2. Kućno razvodno postrojenje je deo grejnih instalacija u kome se vrši promena temperaturskog režima toplovodne mreže na temperaturski režim kućnog razvodnog postrojenja, centralno i zonsko merenje i regulacija protoka, pritiska i temperature vode po granama na ulazu u unutrašnju instalaciju;

C.3. Priključivanje objekata na toplovodnu mrežu se vrši preko predajnih stanica i kućnog razvodnog postrojenja ili samo predajnih stanica;

ZONSKE TOPLOPREDAJNE STANICE

C.4. Objekti instalisane toplotne snage manje od 50 kW mogu se priključiti na način iz predhodnog člana. Ovakvi objekti kao i objekti kod kojih je to opravdano priključuju se na toplifikacioni sistem prema projektnoj dokumentaciji koja je usvojena i overena od nadležne službe JP Toplifikacija. Za ove objekte, koji su uglavnom individualni, TPS mora da bude sa ultrazvučnim meračem potrošnje toplotne energije, bez kratke veze za punjenje sekundarnih instalacija. TPS se smešta na pristupačnom mestu za kontrolu od nadležnih službi JP Toplifokacije radi provere rada TPS i stanja na meraču. Uslovi međusobnih odnosa određeni su Odlukom za proizvodnju, prenos i didtribuciju toplotne energije SO Požarevac i potpisanim Ugovorom o isporuci i naplati toplotne energije između Isporučioca i Korisnika toplotne energije;


18

C.5. Svi predviđeni elementi u toplotnoj podstanici moraju biti pristupačni za montažu, rukovanje, održavanje i očitavanje sa poda ili odgovarajuće galerije koja obezbeđuje stabilan rad na njoj i ne smeta za rad u ostalim delovima podstanice;

C.6. Za sve cevovode, kolektore, razmenjivače i rezervoare u toplotnoj podstanici predvideti izolaciju odgovarajuće debljine u zaštitnom omotaču;

C.7. Za sve cevovovde i ostale metalne delove predvideti čišćenje do metalnog sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po švedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu zaštitu predvideti premazivanjem očišćenih površina antirostom, a zatim osnovnom zaštitnom bojom dva puta. Osim zaštite osnovnom bojom predvideti i zaštitu neizolovanih metalnih povrsina bojom otpornom na povišene temperature (za predajnu stanicu 130°C a za kućno razvodno postrojenje radijatorskog grejanja 90°C) i vlagu.

C.8. Kao armaturu predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja predvideti ventile odgovarajućeg nazivnog pritiska (Prilog br.6). Na najnižim tačkama predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja predvideti priključke za odmuljivanje sa ventilima nazivnog otvora većeg ili jedankog 20 mm. Na najvišim tačkama predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja predvideti priključke za ispust vazduha sa ventilom nazivnog otvora većeg ili jednakog 15 mm. Kod kućnog razvodnog postrojenja na priključcima za odmuljivanje i priključcima za ispust vazduha iz instalacije mogu se primeniti kao armatura i loptaste slavine.

C.9. Pre projektovanja investitor je dužan da pribavi Energetsku saglasnost sa uslovima za projektovanje. Tim uslovima se definiše: - toplotni izvor iz koga se vrši snabdevanje toplotnom energijom, - temperaturski režim rada toplovodne mreže u zimskom i letnjem periodu

sa priloženim dijagramima i tabelama, - mesto i način priključenja, - nazivni pritisak itd. Pri podnošenju zahteva za izdavanje Energetske saglasnosti sa uslovima za projektovanje investitor je dužan da dostavi dva primerka situacije sa položajem objekta, dostavi važeći planski akt, overeni Sinhron plan, korisnu površinu koja će se grejati, namenu objekta, namenu prostorija i orijentacionu potrebnu količinu toplote. Uslov za izdavanje. Energetske saglasnosti je regulisanje učešća u troškovima izgradnje toplotnog izvora i toplovodne mreže;


19

C.10. Toplotno opterećenje objekta sačinjavaju toplotno opterećenje instalacije centralnog grejanja, potrebna količina toplote za instalaciju provetravanja ili klimatizacije i potrebna količina toplote za pripremu potrošne tople vode koja se može ostvariti samo u toku grejne sezone. - Određivanje toplotnog opterećenja instalacije centralnog grejanja treba da

bude sa proračunom toplotnih gubitaka prema važećem JUS-u M.E6.010 sa spoljnom projektnom temperaturom i koeficijentima prolaza toplote prema važećoj toplotnoj zaštiti objekata JUS U.J5.600 i JUS U.J5.510 i sa unutrašnjim temperaturama prema nameni prostorija.

- Potrebna količina toplote za priključenu instalaciju provetravanja ili klimatizacije je količina toplote potrebna za grejače vazduha u ventilacionoj, odnosno klima komori;

C.11. Izbor opreme vršiti na bazi potrebne količine toplote i drugih, proračunima dobijenih podataka, za propisane parametre grejnog fluida, a isključivo prema garantovanim tehničkim karakteristikama opreme iz zvanične dokumentacije - kataloga proizvodača, izdatih na bazi atesta. - Kod odredivanja izmenjivača toplote mora se uzeti rezerva u kapacitetu

na zaprljanje cevnog registra ili broja ploča - Tehnički podaci o stvarnom kapacitetu za konkretan temperaturski režim,

padovima pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani, nazivnim pritiscima i dimenzijama priključaka, koji se moraju unositi u proračune, predmer i grafičku dokumentaciju, tretiraju se samo po zvaničnoj dokumentaciji - katalozima proizvodača.

- Prilikom nabavke, ili uoči ugradnje, izmenjivača toplote, uz atest za I.P.K., proizvodač izmenjivača toplote mora da dostavi i sledeću dokumentaciju:

- osnovne podatke o geometrijskim (konstruktivnim) karakteristikama izmenjivača toplote

- proračun toplotnih performansi i padova pritiska za režim spoljašnjih projektnih temperatura (-18°C, -14°C, -10°C, -6°C, -2°C, +2°C, +6°C, +10°C, i +14°C) - izveštaj o ispitivanju izmenjivača toplote Izveštaj o ispitivanju izmenjivača toplote mora da sadrži podatke kojima se garantuju toplotna snaga i padovi pritiska za date parametre grejne/grejane vode. Ovaj izveštaj mora da, na bazi izvršenih ispitivanja prema JUS-u M.E5.100 (sa obaveznom primenom od 1980. god.) izvrši akreditovana laboratorija shodno grupi standarda JUS/ISO 9000 ili laboratorija koju za ovu svrhu ovlasti JP Toplifikacija Požarevac. Ovo ispitivanje je obavezujuće za sve proizvodače izmenjivača, pri čemu se ispitivanje vrši za svaku osnovnu veličinu određenog tipa izmenjivača toplote. Sve naredne proizvedene serije nije neophodno ispitivati, osim ako


20

to ne zatraži služba nadzora ili tehnačkog pregleda objekta u koji se aparat ugraduje. - Za centralnu pripremu potrošne tople vode primenjuju se izmenjivači toplote sa mogućnošću zagrevanja vode po zahtevu. - Izmenjivači toplote i toplovodni grejači vazduha u vazdušnim i klima komorama moraju imati garantovani kapacitet za pokrivanje potrebnog toplotnog opterećenja objekta na svim spoljnim temperaturama vazduha višim od spoljne projekne temperature i odgovarajućim temperaturama grejnog fluidra prema kliznom dijagramu kvalitativne regulacije kontinuirano od -18°C do +16°C.

C.12. Na osnovnim šemama predajnih toplotnih podstanica i primerima tehnoloških šema kućnog razvodnog postrojenja, datim u prilogu, nisu prikazana regulaciona kola za: - regulaciju pritiska u razvodnom vodu predajne stanice, - ograničenje protoka u predajnoj stanici, - ograničenje protoka i centralnu regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kućnog razvodnog postrojenja, - ograničenje protoka i regulaciju temperature vodu u povratnom vodu predajne stanice. Na tim primerima tehnoloških šema su na mestima ugradnje regulacione opreme navedeni redni brojevi regulacionih kola datih u prilogu sa mestima ugradnje merno regulacione opreme;

C.13. Granice sistema daljinskog grejanja (Sl.1), koji pripada JPT, su ventili u korenu vertikala kućnog razvoda za objekte u kojima su vertikale izvedene po prostorijama objekta van stepenišnog prostora, a za objekte koji su izvedeni sa vertikalama kroz stepenišni prostor do ventila za priključenje stana ili poslovnog prostora. U industrijskoj zoni, granice sistema daljinskog grejanja koji pripada JPT su ventili ispred razdelnika i sabirnika. Za individualne objekte sa zonskim TPS, granice sistema daljinskog grejanja koji pripada JPT su ugrađeni priključni ventili na 1 (jedan) metar od objekta.


21

INDIVIDUALNE TOPLOPREDAJNE STANICE C.14. Priključivanje individualnog objekta na toplovodnu mrežu se vrši preko

individualne toplopredajne stanice (ITPS) koja ima zadatak da omogući regulisanu predaju i merenje utroška toplotne energije iz primarne mreže toplifikacionog sistema sekundarnoj mreži kućne instalacije; ITPS mora da bude povezana sa dispečerskim centrom JP Toplifikacija radi daljinskog očitavanja i očuvanja podataka i radi mogućnosti daljinskog intervenisanja na rad ITPS-a.

C.15. Uslovi međusobnih odnosa između Isporučioca i Korisnika određeni su Odlukom za proizvodnju, prenos i didstribuciju toplotne energije SO Požarevac i potpisanim Ugovorom o isporuci i naplati toplotne energije.

C.16. Ovakvi objekti, koji su uglavnom individualni, kao i objekti kod kojih je to opravdano, priključuju se na toplifikacioni sistem prema projektnoj dokumentaciji koja je usvojena i overena od nadležne službe JP Toplifikacija. Principijelna šema individualne toplopredajne stanice data je u Grafičkom delu Tehničkih uslova na Sl.7

C.17. Za ove objekte, ITPS mora da sadrži mašinski (termotehnički) i elektroenergetski deo sa sledećim elementima: - mašinski deo

- pločasti izmenjivač toplote, - elektromotorni prolazni regulacioni ventil, - Kalorimetar sa svojim elementima: ultrazvučni merač protoka,

računska jedinica i potreban broj temperaturskih senzora u cilju merenja potrošnje toplotne energije,

- cirkulaciona pumpa potrebnog napora i protoka, - ekspanzioni sud dovoljne korisne zapremine na povratnom vodu

sekundarnog kruga, - ventil sigurnosti sa pritiskom otvaranja 2-3 bar, - odvajač prljavštine na primarnoj i sekundarnoj strani, - taložnik na primarnoj strani,

- elektroenergetski deo - mikroprocesorski regulator za regulaciju temperatura i maksimalnog

protoka u primaru a prema snazi potrošača. Regulisanje ambijentalne temperature se vrši posredno i to regulacijom temperature vode u napojnom vodu radijatorskog grejanja u zavisnosti od spoljne temperature vazduha prema zadatoj funkcionalnoj zavisnosti sa korekcijom prema zadataj prostorijskoj temperaturi.

- računska jedinica merila toplotne energije, - indukcija rada cirkulacione pumpe, - osigurači, prekidači

Sva oprema mora da zadovolji radni pritisak od 16 bara i temperaturu primarnog fluida 130°C.


22

C.18. Merenje utrošene toplotne energije i regulacija protoka vrše se na povratnom vodu primarnog kruga.

C.19. Individualna toplopredajna stanica (ITPS) nabavlja se kao finalni proizvod od ovlašćenih isporučioca koji su tehničku dokumentaciju o ITPS dostavili JP “Toplifikacija” i dobili saglasnost da ta dokumentacija odgovara tehničkim uslovima JP “Toplifikacija”. Za uvoznu opremu potrebno je izvršiti nostrifikaciju tehničke dokumentacije.

C.20. Elektropovezivanje i zaštite se izvode prema Pravlniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ 53/88). Vlasnik je dužan da obezbedi napajanje elektrokomandnog ormana automatike i energetike preko odgovarajuće sklopke FID 25/0,3. Vlasnik je dužan da obezbedi potrebnu zaštitu od opasnog napona dodira i sprovede potrebne mere izjednačenja potencijala.

C.21. Izbor opreme vršiti na bazi potrebne količine toplote i drugih, proračunima dobijenih podataka, za propisane parametre grejnog fluida, a isključivo prema garantovanim tehničkim karakteristikama opreme iz zvanične dokumentacije - kataloga proizvodača, izdatih na bazi atesta. - kod odredivanja izmenjivača toplote mora se uzeti rezerva u kapacitetu

na zaprljanje cevnog registra ili broja ploča u iznosu od 25-30% - Tehnički podaci o stvarnom kapacitetu za konkretan temperaturski režim,

padovima pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani, nazivnim pritiscima i dimenzijama priključaka, koji se moraju unositi u proračune, predmer i grafičku dokumentaciju, tretiraju se samo po zvaničnoj dokumentaciji - katalozima proizvodača.

C.22. Obavezna je ugradnja pločastih izmenjivača toplote a prema uslovima iz prethodne tačke

C.23. Ultrazvučni kalorimetar treba da bude priznat od Saveznog zavoda za mere i dragocene metale pri Saveznom ministarstvu za razvoj nauku i životnu sredinu i da ima Rešenje o odobrenju tipa merila.

C.24. Za individualne objekte sa pojedinačnim TPS, granice sistema daljinskog rejanja koji pripada JPT su ugrađeni priključni ventili na TPS sa primarne strane. Ugradnja tih ventila se preporučuje u šahti po ulasku cevovoda na parcelu korisnika ili prostoriji ispred prostorije u kojoj se nalazi ITPS, na mestu dostupnom za brzu intervenciju.

C.25. Proizvođač ITPS daje kompletnu tehničku i atestnu dokumentaciju ITPS-a.

C.26. ITPS mora da ima merenje sledećih veličina: - temperatura spoljnjeg vazduha, - temperatura prostorije, - temperatura napojne vode sekundara, - temperatura povratne vode sekundara, - temperatura napojne vode primara, - temperatura povratne vode primara, - pritisak napojne vode primara, - pritisak povratne vode primara, - pritisak napojne vode sekundara, - pritisak povratne vode sekundara, ITPS (njena računska jedinica) mora da ima očitavanje sledećih veličina:


23

- utrošena toplotna energija, - trenutni i kumulativni protok, - trenutna snagu, - ostvarene temperature.

STANBENI I MEŠOVITI OBJEKTI

C.27. Predajna stanica može da snabdeva toplotnom energijom više objekata, jedan objekat ili deo objekta s tim da se u jednom ulazu dozvoljava snabdevanje toplotnom energijom samo iz jedne predajne stanice;

C.28. Kod mešovitih objekata na kućnom razvodnom postrojenju razdvojiti snabdevanje toplotnom energijom stambenog od poslovnog prostora;

C.29. Koncepcijsko rešenje tehnološke šeme predajne toplotne podstanice i kućnog razvodnog postrojenja se određuje na osnovu stvarnih potreba objekata sa najpovoljnijim rešenjem cirkulacionih i regulacionih krugova u sekundarnom delu. Na slikama 2 do 7 prikazane su osnovne šeme predajnih toplotnih podstanica i dati neki primeri tehnoloških šema kućnog razvodnog postrojenja. Koncepcija tehnološke šeme kućnog razvodnog postrojenja mora biti tako određena da obezbeđuje: - optimalno rešenje cirkulacije grejnog fluida kroz zajednički deo kućnog

razvodnog postrojenja i priključene instalacije za konkretne potrebe objekta,

- optimalno rešenje regulacionih krugova prema konkretnim potrebama objekta, - pravilnu raspodelu protoka fluida po priključenim instalacijama, - garantovanu funkcionalnost svih priključenih instalacija. Pritom, treba ispoštovati osnovne principijelne smernice iz datih primera za postavljanje priključaka i armature za merne i kontrolne instrumente i uređaje za merenje i kontrolu temperature, pritiska i protoka grejnog fluida. Sem toga tehnološka šema kućnog razvodnog postrojenja projekta termotehničkih instalacija mora imati precizno i detaljno definisano i naznačeno osiguranje, ekspanziju i zaštitu svih priključenih grejnih


24

instalacija, izmenjivača toplote i sudova pod pritiskom, u svemu prema JUS-u M.E6201-205, što na primerima šema na slikama broj 2 do 7 nije detaljno prikazano.

C.30. Na svim šemama uslovno prihvatiti broj izmenjivača toplote, visinsko zoniranje i broj zonskih regulacija;

C.31. Na napojnom vodu predajne stanice, ispred ulaza vode u izmenjivač toplote (IT) predvideti ugradnju odvoda za odmuljivanje i odzračavanje sa mehaničkim filterom;

C.32. Regulator pritiska na direktnim predajnim stanicama ugraditi u slučaju kada je pad pritiska kroz direktnu predajnu stanicu manji od raspoložive razlike pritisaka na mestu priključivanja direktne predajne stanice. Nazivni pritisak kućnog razvodnog postrojenja i unutrašnje instalacije mora biti isti kao i nazivni pritisak toplovodne mreže;

C.33. Regulator pritiska na indirektnim predajnim stanicama ugraditi u slučaju kada je pad pritiska kroz indirektnu stanicu manji od raspoložive razlike pritisaka na mestu priključenja predajne stanice;

C.34. Predvideti ugradnju pneumatskih, mehaničkih ili regulatora pritiska sa elektromotornim pogonom;

C.35. Ako nema potrebe za ugradnjom regulatora pritiska na razvodnom vodu predajne stanice za merenje pritiska predvideti samo jedan manometar;

C.36. Regulator diferencijalnog pritiska u indirektnim predajnim stanicama ugraditi u slučaju kada, po podacima proizvođača prolazno elektromotorni regulacioni ventil ne može da savlada raspoloživu razliku pritisaka na EMRV.;

C.37. Mogu se ugrađivati izmenjivači toplote sa spiralnim ili »U« cevima izrađenim od bakra ili legure bakra ukoliko su otporni na baznu vodu (pH = 9-9,5), što se potvrđuje atestima proizvodača opreme. Pri izboru materijala zagrevnih površina razmenjivača toplote za centralnu pripremu PTV voditi računa i o tome da grejni fluid (voda iz vodovoda) sadrži rastvoreni kiseonik i da primenjeni materijal mora da bude otporan na »kiseoničku« koroziju. Dozvoljena je i ugradnja pločastih izmenjivača toplote Ne dozvoljava se ugradnja izmenjivača toplote sa orebrenim cevima.

C.38. Predvideti mogućnost hemijskog pranja izmenjivača toplote korišćenjem ventila za ispust vazduha i odmuljivanje;

C.39. Predvideti punjenje i dopunjavanje unutrašnjih instalacija hemijski pripremljenom vodom iz primarne toplovodne mreže, samo kod toplotnih


25

podstanica koje su smeštene u prostorije sa kojima raspolaže JPT, gde dopune isključivo vrše nadležne službe JPT. Za TPS individualnih korisnika ne ugrađivati priključak za punjenje, jer se ne nalaze pod stalnom kontrolom službi JPT. Za punjenje i dopunjavanje sekundarne instalacije, gde je to dozvoljeno, predvideti kratku vezu - priključak kao što je na primerima šema prikazano, s tim da on ne može biti veće dimenzije od DN 20. Na priključku predvideti tri ravna prolazna ventila nazivnog pritiska primarne toplovodne mreže s tim da dva ventila budu sa strane većeg pritiska;

C.40. U sistemu kvalitativne i kvalitativno - kvantitativne regulacije predvideti ugradnju regulacionog ventila sa elektromotornim pogonom;

C.41. Kod direktnih predajnih stanica mesto mešanja razvodne i povratne vode predvideti na rastojanju najmanje 20D od razdelnika u kućnom razvodnom postrojenju, uključujući i lokalne otpore. Mešnu vezu dimenzionisati za potreban projektovani protok poštujući kriterijum jednakosti brzine strujanja grejnog fluida u tački mešanja, a samu vezu ili cirkulacioni krug obezbediti potrebnim mernim i regulacionim organima kojim će se protoci precizno regulisati. Iza tačke mešanja obavezno obezbediti zonu mešanja u vidu ravne deonice minimalne dužine 10D.

C.42. Kod direktnih predajnih stanica merno mesto temperature za centralnu regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kućnog razvodnog postrojenja ugraditi na samom ulazu u razdelnik; Na napojnom vodu predajne stanice, ispred ulaza vode u izmenjivač toplote (IT) predvideti ugradnju mehaničkog filtera;

C.43. Broj grana na razdelniku i sabirniku predvideti prema vrsti potrošača i potrebama zoniranja instalacije.

C.44. Prema veličini, obliku i položaju objekta u odnosu na strane sveta i susedne objekte oceniti potrebu i predvideti zonsku automatsku regulaciju temperature u instalaciji centralnog grejanja. Kada nema zoniranja prema stranama sveta obavezno predvideti automatsku regulaciju prema spoljnoj temperaturi vazduha u cilju uštede toplotne energije. Prema potrebi zbog visine objekta, u cilju zaštite grejnih tela od visokog statičkog pritiska, predvideti visinsko zoniranje instalacije centralnog grejanja.

C.45. Na svakoj grani predvideti cirkulacionu pumpu za savladavanje ukupnog pada pritiska i ostvarivanje prinudne cirklacije u instalaciji.


26

Zavisno od veličine ukupnog pada pritiskar u instalaciji, zatim od broja grana, vrste priključenih potrošača i od primenjenog načina automatske regulacije temperature predvideti cirkulacionu pumpu u krugu izmenjivača toplote, odnosno kućnog razvodnog postrojenja. Kod ugradnje cirkulcionih pumpi kućnog razvodnog postrojenja predvideti ugradnju ručnih predregulacionih ventila, za prigušenje viška napora da bi se omogućilo podešavanje protoka cirkulacionih pumpi na projektovanu odnosno potrebnu vrednost. Na usisu i potisu cirkulacionih pumpi predvideti priključke za uređaje za merenje pritiska

C.46. Na svakoj grani predvideti priključke i armaturu za merne i kontrolne instrumente i uređaje za merenje i kontrolu temperature, pritiska i protoka grejnog fulida. Za merenje i regulisanje protoka fluida predvideti na svakoj magistralnoj grani (koja ima svoju cirkulacionu pumpu uključujući i zbirnu od izvora do razdelnika tj. sabirnika ka izvoru) pouzdanu stalnu mernu stanicu protoka kao npr. mernu blendu, ili mlaznicu, ili »Venturi« cev. U istom strujnom krugu za regulisanje predvideti regulacioni ventili ili regulacionu klapnu (koji moraju da imaju pouzdane i precizne pokazivače regulacionog položaja čiji mehanizam mora biti takav da omogući ponovljivost istog položaja - bez praznog hoda izmedu ručice i zatvarača). Za zatvaranje protoka grejnog medija predvideti obične ventile, da ne bi zatvaranjem na regulacionoj armaturi bila poremećena prethodno izvršena regulacija, osim u slučaju kad regulaciona armatura ima precizan graničnik regulacionog položaja. Radi kontrole hidrauličkih napora i otpora i to: ispred i iza svake pumpe ili grupe pumpi, ispred i iza izmenjivača toplote (kod sistema sa indirektnom primopredajom toplote), na sekundarnoj strani kućne grejne instalacije u toplotnoj podstanici »predvideti na grejnim cevovodima mufove sa slavinicama »R 1/4"« radi priključenja kontrolnih diferencijalnih manometara.

C.47. Na svakoj grani predvideti priključke za pražnjenje unutrašnje instalacije;

C.48. Na predajnim stanicama kod kojih potrošač ima radijatorsko grejanje i vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju predvideti zaseban vod za vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju sa mogućnošću merenja i regulacije protoka vode;

C.49. Predajne stanice i kućna razvodna postrojenja iz predhodnog člana projektuju se samo za sistem kvalitativno-kvantitativne regulacije;


27

C.50. Kod predajnih stanica, ako to uslovi (pritisci) dozvoljavaju može se dozvoliti direktno priključenje za vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju na način sa slike 5;

C.51. Izbor elemenata zajedničkog dela predajne stanice iz člana C.35. vršiti prema maksimalnom protoku jednakom zbiru protoka za radijatorsko grejanje i vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju. Izbor elemenata predajne stanice za radijatorsko gejanje vršiti prema protoku za radijatorsko grejanje. Izbor elemenata za deo predajne stanice za vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju vršiti za protok vazdušnog grejanja i/ili klimatizacije;

C.52. Na primerima tehnoloških šema nije posebno prikazano vazdušno grejanje ali je principijelna šema ista kao kod klimatizacije;

C.53. Izbor elemenata zajedničkog dela predajne stanice u slučaju grejanja i pripreme sanitarne vode vršiti prema maksimalnom protoku od 125% protoka za radijatorsko grejanje. Prema istom protoku vršiti izbor elemenata za deo predajne stanice za radijatorsko grejanje;

C.54. Predvideti isključivo vertikalne rezervoare za PTV sa obaveznim umirenjem strujanja na ulazu hladne vode;

C.55. Predvideti merenje i regulaciju protoka PTV u objektu;

C.56. Predvideti merenje i regulaciju protoka PTV kroz izmenjivače toplote.

C.57. Predvideti ugradnju vodomera za registraciju utroška PTV u toplotnoj podstanici;

C.58. Sve površine koje dolaze u dodir sa PTV moraju da budu izvedene od odgovarajućeg materijala, a prema propisima za izradu sanitarnih i vodovodnih instalacija;

C.59. Za omekšavanje sanitarne potrošne tople vode ugraditi sistem - uređaj za kontinuirano omekšavanje vode primenom odgovarajućih sredstava u skladu sa sanitarnim propisima. Uređaj projektovati za maksimalni protok sanitarne potrošne tople vode.

C.60. Kod predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa radijatorskim grejanjem, centralnom pripremom PTV i vazdušnim grejanjem i/ili klimatizacijom predvideti: - ograničenje ukupnog protoka u zimskom režimu, - ograničenje protoka za vazđušno grejanje i/ili klimatizaciju u zimskom

režimu, - ograničenje protoka kroz dogrejač za PTV u zimskom režimu, što je i

ograničenje ukupnog protoka u letnjem režimu rada,


28

- centralnu regulaciju temperature vode u razvodnim vodovima kućnog razvodnog postrojenja za radijatorsko i vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju,

- regulaciju temperature vazduha, - regulaciju temperature PTV u rezervoaru;

C.61. Izbor elemenata zajedničkog dela predajnih stanica iz člana C.55. vršiti prema maksimalnom protoku od 125°% protoka radijatorskog grejanja i 100% protoka vazdušnog grejanja i/ili klimatizacije. Prema istom protoku vršiti izbor elemenata za zajednički deo predajne stanice za radijatorsko grejanje i vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju i deo predajne stanice za radijatorsko grejanje;

C.62. Izbor elemenata kroz deo predajne stanice iz člana C.55 za centralnu pripremu PTV - grana kroz dogrejač, vršiti prema maksimalnorn protoku od 100% protoka za radijatorsko grejanje. Izbor elemenata kroz deo predajne stanice za vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju vršiti prema protoku od 100% protoka za vazdušno grejanje i/ili klimatizaciju

POSLOVNI OBJEKTI

C.63. Poslovni objekti, kao građevinske celine, sa jednim ili više pravnih lica priključuju se na grejne sisteme preko jedne ili više predajnih stanica a prema datim uslovima JPT;

C.64. Predajne stanice za poslovne objekte rade u sistemu kvalitativno-kvantitativne regulacije;

CENTRALNE PREDAJNE STANICE

C.65. Objekti mogu da se priključe na sisteme grejanja preko centralnih predajnih stanica koje su nastale rekonstrukcijom toplotnih izvora i povezivanjem na toplovodnu mrežu drugog toplotnog izvora.

C.66. Prilikom rekonstrukcije toplotnih izvora u centralne predajne stanice maksimalno poštovati postojeće stanje;


29

ZAVRŠNE ODREDBE

C.67. Glavni mašinski projekat predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja pored ostalog sadrži: - Sve neophodne termičke i hidrauličke proračune i izbor svih elemenata i

opreme predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja na bazi potrebne količine toplote, propisanih parametara grejnog fluida i drugih proračunima dobijenih podataka, a u svemu prema zahtevima, preporukama i garantovanim tehničkim karakteristikama proizvodača.

- Proračun hidraulike za sve grane u predajnoj stanici i kućnom razvodnom postrojenju sa elementima regulacije.

- Ukupne instalisane kapacitete predajne stanice za radijatorsko grejanje, vazdušno grejanje, klimatizaciju i centralnu pripremu PTV za stambeni, poslovni i garažni prostor.

- Toplotno opterećenje, specifično toplotno opterećenje po 1 m2 grejnih prostorija i specifično toplotno opterećenje po 1m3 grejnih prostorija za objekat u celini i razvrstano po vrstama potrošača (stambeni, poslovni i garažni prostor).

- Situaciju objekta sa naznačenom orijentacijom, položajem i opterećenjem toplotne podstanice, podelom objekta na regulacione zone sa položajem mernih mesta temperature spoljnog vazduha i ružom vetrova.

- Dispoziciju opreme u toplotnoj podstanici u razmeri 1:20 sa potrebnim brojem preseka za potpuno definisanje rasporeda opreme i vodenja i oslanjanja cevovoda, naročito sa aspekta sprečavanja strukturne buke.

- Kod otvorenog sistema osiguranja ekspanzijc dispoziciju otvorenog ekspanzionog suda na građevinskoj osnovi etaže na kojoj se ugraduje sud i detaljem njegove ugradnje u vertikalnom preseku sa visinskim kotama koje tu ugradnju definišu.

- šemu veze predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa svim podacima i karakteristikama predviđene opreme, dimenzijama i nazivnim pritiscima armature, definisanim dimenzijama i toplotnim opterećenjima cevovoda i u slučaju otvorenog sistema osiguranja ekspanzije sa naznačenom apsolutnom visinskom kotom dna suda i apsolutnim visinskim kotama vazdušnih mreža svih priključenih grejnih instalacija.

- Izvod iz glavnog projekta vodovoda i kanalizacije tj. crtež osnove na kojoj je dotična podstanica u kojoj je dat i detalj rashladno-odumljne jame, radne zapremine 1m3 , bilo da je ona u podstanici ili neposredno uz nju komplet sa automatikom i pumpom za prepumpavanje u kanalizaciju kada je to neophodno. Ako je jama u toplotnoj podstanici mora da ima rešetkasti poklopac.


30

- Izvod iz glavnog gradevinskog projekta tj. crtež osnove toplotne podstanice sa ucrtanim temeljnim stopama opreme predvidene projektom termotehničkih instalacija sa odgovarajućim izvodom iz statičkog proračuna. A u slučaju primene otvorenog ekspanzionog suda iste građevinske detalje na mestu njegove ugradnje.

- Potvrdu o usaglašenosti glavnih projekata potpisanu od odgovornih projektanata: građevisnko-arhgitektonskog projekta, statike objekta, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije jake struje, elektro instalacije slabe struje i termotehničkih instalacija.

C.68. Glavni projekat predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja mora biti usaglašen sa Glavnim mašinskim projektom toplovodne mreže i Glavnim mašinskim projektom unutrašnjih instalacija o čemu mora postojati pismena izjava potpisana od strane odgovornog projektanta;

C.69. Kod mešovitih sistema u sekundarnom delu toplotne podstanice gde se pojavljuju niskotemperaturski sistemi, kao što je to slučaj kod ventilator-konvektora, klimatizacije i slično, mora se izvršiti mešanje svih povratnih voda radi izjednačenja temperatura pre ulaska vode u izmenjivač toplote.

C.70. Posebnom stavkom predmera radova predvideti ispitivanje funkcionalnosti kompletiranih krugova automatske regulacije grejnih postrojcnja u toplotnoj podstanici sa izradom izveštaja koji potpisuju prisutna službena lica: nadzorni organ, predstavnik proizvodača automatike i rukovodilac radova. U pogodbenim i tehničkim uslovima propisati ovo ispitivanje i uslove ispitivanja.

C.71. Na priključcima grana na sabirniku kućnog razvodnog postrojenja, u cirkulacionom krugu izmenjivača toplote, odnosno kućnog razvodnog postrojenja i na mestima grananja hroizontalne cevne mrcže predvideti ugradnju ručnih regulacionih ventila na povratnim granama sa mogućnošću prethodne regulacije protoka. Veličinu viška napora, odnosno pozicije regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajućih ventila na crtežu »šema toplotne podstanice« i crtežu »Horizontalna cevna mreža«. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvodenje radova na podešavanju ovih regulacionih ventila na predviđene pozicije regulacije.

C.72. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti merenje protoka po granama priključaka, u cirkulacionom krugu izmenjivača toplote, odnosno kućnog razvodnog postrojenja i na mestima grananja horizonlalne cevne mreže i to primenom atestiranih instrumenata, a po svetski priznatim mctodama. Stavka mora da obuhvati i izradu i isporuku tri primerka Elaborata - Izveštaja o izvršenom merenju i regulaciji protoka.


31

C.73. U poglavlju »Pogodbeni i tehnički uslovi« dati posebne stavke i uputstva: - Za hidrauličko balansiranje protoka grejnog fluida u svim delovima

grejne instalacije postavljanjem odgovarajućih regulacionih ventila za prethodnu regulaciju protoka na priključke i grane u toplotnoj podstanici, na granama horizontalne cevne mreže, usponskim vodovima i grejnim telima i njihovo podešavanje na predviđene pozicije regulacije.

- Za merenje protoka grejnog fIuida na svim predviđenim mestima u izvedenoj instalaciji a nakon obavljene hidrauličke probe, ispiranja instalacije i uključivanja cirkulacionih pumpi, i to pomoću atestiranih instrumenata primenom svetski priznatih metoda.

- Predvideti da se ispitivanje može vršiti i hladnom vodom, odnosno i u letnjem periodu, a može se koristiti i vodovodska voda, koju treba pred početak grejne sezone ispustiti iz instalacije i istu napuniti omekšanom vodom (JUS M.E2.011).

- Napomenuti da se u protocima grejnog fluida netolerišu podbačaji, a da se prebačaji tolerišu na granama u toplotnoj podstanici do 10%, na vertikalama i grejnim telima do 20%.

- Propisati da se nakon dobijanja optimalnih rezultata protoka grejnog fluida mora sačiniti Elaborat - Izveštaj o izvršenim merenjima i regulaciji protoka i isporučiti ga u tri primerka, koji mora da sadrži u opisnom delu opis ispitivane instalacije, opis mernog režima sa brojem obrta pumpi, regulacione položaje regulacionih ventila i ventila na prestrujnim vezama, zatim primenjenih mernih instrumenata kao i merne metode. U grafičkom delu: dijagrame zavisnosti protoka od napora svih primenjenih mernih stanica, odnosno dijagram regulacije primenjenih regulacionih ventila, zatim osnove sa prikazanom horizontalnom cevnom mrežom sa rasporedom mernih mesta (regulacioni ventili) i ažuriranu šemu veze toplotne podstanice sa rasporedom mernih mesta i podacima o stvarnoj ugrađenoj opremi.

- Rezultati regulacije kućnih grejnih instalacija se proveravaju od strane specijalizovanih ekipa JPT u okviru procedure tehničkih pregleda kojim se uslovljava dobijanje upotrebne dozvole za objekat.


32

D. TEHNIČKI USLOVI ZA MAŠINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRAŠNJIH INSTALACIJA

UNUTRAŠNJA INSTALACIJA ZA RADIJATORSKO GREJANJE

D.1. Za daljinske sisteme grejanja projektovati i na njih priključivati unutrašnje instalacije dvocevnog sistema radijatorskog grejanja,

D.2. Temperaturni režim radijatorskog grejanja u kućnoj instalaciji je 90/70°C;

D.3. Kao grejna tela predvideti radijatore, s tim što kod direktnog priključenja moraju biti za radni pritisak P = 6 bar, a probni Pp = 9 bar - prema važećem JUS-u. Dimenzionisanje grejnih tela se vrši prema izračunatim potrebnim količinama toplote, a po zvaničnim podacima iz kataloga proizvodača, potvrđenim atestima nadležnih institucija. Maskiranje radijatora se dozvoljava samo u izuzetnim slučajevima, kada se grejna tela dimenzionišu sa dodatkom za određenu masku, čiji detalj mora biti priložen u grafičkoj dokumentaciji, sa overenom usaglašenošću projektanata instalacije grejanja i projektanta enterijera, odnosno gradevinsko-arhitektonskog projekta. Po pomoćnim prostorijama kao grejna tela mogu se predvideti registri od glatkih čeličnih cevi.

D.4. U jednom sistemu grejanja predvideti grejna tela iste vrste;

D.5. Horizontalnu cevnu mrežu, usponske vodove i radijatorske priključke voditi vidno ili maskirano s tim da u oba slučaja instalacija bude pristupačna za eksploataciju i održavanje. Definisati nagib horizontalne cevne mreže. Cevnu mrežu dimenzionisati sa postepenim padom brzine strujanja od podstanice ka najudaljenijim grejnim telima. Skokovi brzina strujanja fluida u mreži moraju biti što manji. Brzine strujanja u vertikalama moraju biti takve da pri svim temperaturnim režimima garantovano ne prouzrokuju smanjenje ili prekid protoka u grejnim telima.

D.6. Na radijatorskim priključcima, na dovodnom vodu predvideti ugradnju radijatorskih ventila sa mogućnošću prethodne regulacije.


33

Veličinu viška napora, odnosno pozicije prethodne regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajućih ventila na crtežu »šema usponskih vodova«. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvođenje radova na podešavanju radijatorskih ventila na predviđene pozicije regulacije. Po želji i na izričit zahtev investitora na radijatorskim priključcima je moguće predvideti i ugradnju termo-regulacionih radijatorskih ventila. Termoregulacioni ventili moraju biti sa ograničenjem temperature tako da pozicija regulacije najviše sobne temperature bude Tmax = 20°C, što bi trebalo da omogući projektovanu raspodelu fluida po grejnim telima u instalaciji.

D.7. Na radijatorskim priključcima, na povratnom vodu predvideti ugradnju radijatorskih navijaka sa mogućnošću zatvaranja;

D.8. Za regulaciju protoka u horizontalnoj cevnoj mreži i prigušenje viška napora na povratnim vodovima priključaka usponskih vodova na horizontalnu mrežu, predvideti ugradnju specijalnih ventila za usponske vodove sa mogućnošću prethodne regulacije i mogućnošću priključenja diferencijalnog manometra radi kontrole veličine prigušenja. Veličinu viška napora, odnosno pozicije regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajućih ventila na crtežu »šema usponskih vodova« ili crtežu koji definiše njihov položaj u instalaciji. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvodenje radova na podešavanju ovih ventila na predviđene pozicije regulacije. Kao organe za zatvaranje u horizontalnoj razvodnoj mreži i na potisnim usponskim vodovima primeniti ravne prolazne ventile. Izmedu dva pregradna organa predvideti ventil, slavinu ili čep za pražnjenje deonice prečnika jednakog prečniku cevi. Izuzetno prečnik može biti manji ali nikad ispod 20mm. Ovo naročito važi za dno registra načinjenog u vidu vertikale datog na slici 2;

D.9. Ispust vazduha iz instalacije predvideti preko vazdušne mreže na najvišoj etaži ojbekta. Odzračnu mrežu, razdvojenu po zonama horizontalne razvodne mreže, svesti u jedan od sigurnosnih vodova otvorenog ekspanzionog suda. Ako sistem nije sa otvorenim ekspanzionim sudom ili je sigurnosni vod srazmerno daleko dozvoljava se upotreba vazdušnih sudova, datih na slici l, po jedan za zonu, sa odvazdušenjem svedenim u toplotnu podstanicu sa stalnim nagibom prema toplotnoj podstanici;

D.10. Vrednost probnog pritiska instalacije centralnog grejanja »na hladno« treba da iznosi 2 bara više od maksimalnog hidrostatičkog pritiska uvećanog za veličinu napora cirkulacione pumpe.


34

Vreme trajanja ispitivanja je minimum 6h prema JUS-u M.E6.0l2 od 23.03.1991. god.

D.11. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za ispiranje instalacije. Tehničkim uslovima projekta propisati način ispiranja, kontrolu kvaliteta vode i sačinjavanje zapisnika o tome, sa potpisima odgovornih lica;

D.12. U slučaju vođenja sekundarne mreže van objekta u okolnom terenu važe uslovi kao i za primarni toplovod i uslovi uređenja prostora na trasi toplovoda, što podrazumeva vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju sa svim objektima infrastrukture;

D.13. Kod mešovitih objekata izdvojiti zasebne cevne mreže sa vođenjem posebnih grana za stambeni i poslovni prostor iz toplotne podstanice, a što treba da omogući zasebno merenje i registrovanje utroška toplotne energije.

D.14. Vođenje horizontalne cevne mreže u kanalima u podu nije dozvoljeno. Za vodenje horizontalne cevne mreže iznad atomskih skloništa, trafostanica i ostalih prostora dozvoljava se vođenje u tehničkim etažama pod uslovom da se obezbedi visina od poda do donje ivice najniže grede u tom prostoru od 1.8 m i ostali uslovi po HTZ merama koji će omogućiti pristup za normalno održavanje i neophodne intervencije tokom eksploatacije. Kada nema tehničke etaže, na tom delu objekta mrežu treba voditi po mogućnosti vidno iznad poda ili ispod plafona naredne etaže uz moguću primenu lakih demontažnih maski;

D.15. Svi elementi predviđeni projektom za ugradnju u instalaciju moraju imati odgovarajuće ateste i sertifikate izdate od strane ovlašćenih i akreditovanih institucija i laboratorija, shodno uslovima grupe standarda JUS/ISO 9000.

D.16. Glavni mašinski projekat unutrašnje instalacije centralnog grejanja pored ostalog sadrži: - izvod iz elaborata građevinske fizike koji se odnosi na toplotnu zaštitu

objekta i proračun koeficijenata prolaza toplote »K« (JUS U.J5.510 i JUS U.J5.600),

- proračun toplotnih gubitaka prema važećem JUS-u M.E6.010 i važećoj toplotnoj zaštiti objekata JUS U.J5.510 i JUS U.J5.600, sa unutrašnjim temperaturama prema nameni prostorija po važećoj Odluci grada o snabdevanju toplotnom energijom,

- proračun grejnih tela sa određivanjem veličine grejnih tela prema izračunatim potrebnim količinama toplote i stvarnom odavanju toplote grejnih tela po zvaničnim podacima proizvodača, potvrđenim atestima,

- detaljan i precizan hidraulički proračun cevne mreže,


35

- proračun regulacije horizontalne i vertikalne cevne mrežc, - proračune kompenzacije i samokompenzacije toplotnih dilatacija cevne

mreže. - proračun čvrstih i kliznih oslonaca i crtež(e) sa označenim čvrstim

osloncim, kompenzatorima, samokompenzatorima sa usklađenim oznakama iz proračuna i predmera i prcdračuna,

- crtež horizontalne cevne mreže sa naznačenim vođenjem cevne mreže: pod usponom, sa nominalnom vrednosti predvidenog nagiba, naznačenim pravilnim izdvajanjem ogranaka i vertikala kod račvanja mreže i naznačenin dimenzijama i toplotnim opterećenjem svih deonica,

- za objekte sa kaskadno smaknutim lamelama podužni presek objekta sa glavnim cevnim vodovima horizontalne cevne mreže sa definisanim usponima, prikazom svih skokova, vazdušnih sudova, slavina za pražnjenje, ukrštanja sa vodovodom i kanalizacijom i rasporedom čvrstih oslonaca kojim se obezbeđuje kompenzacija toplolnih dilatacija.

- osnove etaža objekta sa rasporedom grejnih tela u razmeri, sa naznačenim i definisanim svim etažiranjima vertikalnih cevnih vodova u smislu dimenzija, toplotnog opterećenja, nagiba i predviđene lokacije.

- crtež vazdušne mreže sa definisanim usponom i svođenjem u vazdušne sudove izdvojene po zonama cevne mreže i naznakom da se cevi za ispust vazduha iz tih sudova svode u otvoreni ekspanzioni sud ili toplotnu podstanicu.

- šemu usponskih vodova sa naznačenirn svim etažiranjima vertikala, čvrstim tačkama, kompenzatorima, pravilnim izdvajanjcm vertikala »potopljenih« grejnih tela, datim pozicijama regulacije radijatorskih ventila i ventila na usponskim vodovima, naznačenim dimenzijama i toplotnim opterećenjima svih deonica.

- karakterističan vertikalni presek objekta iz gradevisnko-arhitektonskog projekta, koji obuhvata tehničku etažu ukoliko je ima i definiše njenu visinu.

- građevinske osnove moraju biti tačne, u standardnoj razmeri R=1:50, pregledne, bez građevinsko-arhitektonskih kota i sa obaveznom oznakom orjentacije objekta.

- pismenu izjavu potpisanu od strane odgovornog projektanata o usaglašenosti sa Glavnim mašinskim projektom predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja.

- Potvrdu o usaglašenosti glavnih projekata potpisanu od odgovornih projektanata: građevinsko-arhitektonskog projekta, elaborata građevinske fizike, statike objekta, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacijc jake strujc, elektro instalacije slabe struje i termotehničkih instalacija.


36

UNUTRAŠNJE INSTALACIJE ZA POTROŠNU TOPLU VODU (PTV)

D.17. Glavni projekat unutrašnjih instalacija za PTV uraditi prema odredbama važećih Uslova i tehničkih normativa za projektovanje stambenih zgrada i stanova grada Beograda;

D.18. Projektant Glavnog projekta unutrašnjih instalacija za PTV dužan je da sarađuje sa projektantom Glavnog mašinskog projekta u kome je obrađeno kućno razvodno postrojenje sa centralnom pripremom PTV;

D.19. Temperatura PTV na potrošnom mestu i vreme isporuke definišu se važećom Odlukom grada o snabdevanju toplotnom energijom.

D.20. Unutrašnja instalacija za PTV se sastoji od horizontalnog i vertikalnog razvodnog i povratnog voda, priključaka za potrošna mesta i armature za zatvaranje i regulaciju.

D.21. Predvideti snabdevanje PTV unutar jednog ulaza iz iste predajne stanice iz koje se ulaz snabdeva toplotnom energijom za zagrevanje prostorija;

D.22. Dužina priključka za potrošno mesto ne sme da bude kraća od 30cm i duža od 3m;

D.23. Za svaku vertikalu predvideti povratni vod pri čemu spajanje razvodnog i povratnog voda predvideti izmedu najvišeg i prethodnog potrošnog mesta na vertikali.

D.24. Cevovod i armaturu unutrašnje instalacije za PTV izvesti od materijala propisanih za izradu sanitarnih vodovodnih instalacija;

D.25. Ukoliko pritisak hladne vode iz vodovodne mreže u odnosu na visinu objekta ne zadovoljava potrebno je predvideti odgovarajuće postrojenje kojim se obezbeduje propisani pritisak na najnepovoljnijem potrošnom mestu;

D.26. Izborom toplotne izolacije i cirkulacije vode kroz razvodnu i povratnu mrežu obezbediti da pad temperature PTV u najnepovoljnijem cirkulacionom krugu ne bude veći od 2°C;

D.27. Predvideti toplotnu izolaciju razvodne i povratne mreže i priključaka za potrošna mesta koja je postojana u trajnoj eksploataciji, propisno postavljena i ne pospešuje koroziju cevovoda;

D.28. Glavni projekat unutrašnjih instalaija za PTV i Glavni mašinski projekat u kome je obrađeno kućno razvodno postrojenje sa centralnom pripremom


37

PTV moraju da sadrže pismenu izjavu potpisanu od strane odgovornih projektanata o medusobnoj usaglašenosti;

D.29. Sastavni deo Glavnog mašinskog projekta u kome je obrađeno kućno razvodno postrojenje sa centralnom pripremom PTV je izvod iz Glavnog projekta unutrašnjih instalacija za PTV, koji sadrži: - šemu razvoda unutrašnje instalcije za PTV unutar objekta sa naznačenim

dimenzijama cevovoda i armature, - izvod iz proračuna hidraulike sa padovima pritisaka na svim deonicama i

elementima za regulaciju, - izvod iz proračuna toplotne izolacije sa padovima temperature; - izvod iz proračuna toplotnih dilatacija i način rešavanja kompenzacije.

D.30. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za ispitivanje vazdušne propustljivosti stanova odnosno poslovnih prostorija u svemu premu JUS-u U.J5.100 sa sačinjavanjem Izveštaja koji treba da bude potpisan od strane glavnog izvođača građevinskih radova, kooperanta za ugradnju građevinske stolarijc i bravarije i izvođača instalacije centralnog grcjanja.

D.31. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za terensko merenje i ispitivanje kvaliteta ugrađene termoizolacijc spoljnih zidova a prema JUS-u U.J5.062 sa sačinjavanjem Izveštaja koji treba da bude potpisan od strane glavnog izvođača građevinskih radova, kooperanta za ugradnju termoizolacije i izvođača instalacije centralnog grcjanja.

D.32. U pogodbenim i tehničkim uslovima predvideti posebne stavke za ispitivanje toplotne funkcije objekta i to: - za ispitivanje vazdušne propustljivosti prema JUS-u U.J5.100 koje treba

da organizuju zajednički: glavni izvođač građevinskih radova, kooperant za ugradnju gradevinske stolarije i bravarije i izvođač instalacije centralnog grejanja i da po izvršenom ispitivanju sačine i ispostave overen izveštaj, a da pritom cena ovog ispitivanja može iznositi najviše 4% od vrednosti materijala i ugradnje stolarije i bravarije.

- za terensko merenje, pregled i ispitivanje kvalileta ugrađene termičke izolacije spoljnih zidova JUS-u U.J5.062 koje treba da organizuju zajednički: glavni izvođač građevinskih radova, izvođač termoizolaterskih radova i izvođač instalacije ccntralnog grejanja i da po izvršenom ispitivanju sačine i ispostave overen Izveštaj, a da pritom cena ovog ispitivanja može iznositi najviše 3% od vrednosti materijala i ugradnje termoizolacije.


38



I- MAŠINSKO, ELEKTRO I GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE

Deo:

E. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH POSTROJENJA

F. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE

TOPLOVODNIH MREŽA


39

E. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUĆNIH RAZVODNIH

POSTROJENJA

ELEKTRIČNI RAZVOD

NAPAJANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM

E.l. Svi električni potrošači u toplotnoj podstanici napajaju se električnom energijom iz posebnog razvodnog ormana. Razvodni orman je izraden od dva puta dekapiranog lima, stepena zaštite IP 54. Orman je smešten na pristupačnom mestu u podstanici, a saglasno urađenom Glavnom projektu elektro instalacija podstanica.

E.2. Razvodni orman u toplotnoj podstanici napaja se posebnim napojnim vodom čiji je presek određen na bazi instalisanog opterećenja.

E.3. Električni potrošači u toplotnoj podstanici iz koje se toplotnom energijom snabdeva stanbeni prostor, spadaju u opšte potrošače. Napajanje toplotne podstanice el.energijom i merenje potrošnje el.energije izvesti posebnim trofaznim brojilom samo za podstanicu, a saglasno uslovima "Elektrodistribucije".

E.4. Kod poslovnih objekala, u slučaju smeštaja predajne stanice na toplovodnoj mreži van objekta, u skladu sa Tehničkim uslovima za mašinsko projektovanje predajnih stanica i kućnih razvodnih postrojenja predvideti napajanje predajne stanice električnom energijom sa posebnim napojnim vodom i trofaznim brojilom po mogućstvu iz najbližeg objekta koji se snabdeva toplolnom energijom iz predajne stanice, u skladu sa uslovima EDB koje treba pribaviti.

RAZVODNI ORMAN

E.5. Celokupna oprema za napajanje električnih potrošača radijatorskog grejanja smeštena je u razvodnom ormanu toplotne podstanice.

E.6. Na razvodnom ormanu sa unutrašnje strane vrata postavlja se jednopolna električna šema. Na električnoj šemi obavezno naznačiti tačno mesto priključka napojnog kabla, dispoziciju glavnih osigurača i trofaznog brojila za podstanicu. Principijelna šema električnih instalacija u toplotnoj podstanici sa dve cirkulacione pumpe data je na slici 23.


40

E.7. Opremu u razvodnom ormanu razmesiti tako da omogućava efikasno i lako održavanje.

E.8. U razvodnom ormanu toplotne podstanice predvidetiČ - limitatore, - trofazno brojilo utrošene el.emergije (saglasno uslovima "Elektrodistribucije") - zaštitnu strujnu sklopku, - potreban broj osigurača.

E.9. Zaštitne uređaje od prekomernih struja izabrati odredbama JUS.N.B2.743.

E.10. U objektu / prostoriji toplotne podstanice predvideti: - jednu ili više monofaznih priključnica sa zaštitnim kontaktom 220V, 50Hz,

16A. - jednu trofaznu priključnicu 3x380V, 50Hz, 16A.

E.11. Instalacija elektromotornog pogona u toplotnoj podstanici projektuje se vidnim kablovskim razvodom po zidu koji mora biti dostupan: - na odstojnim obujmicama ukoliko se polaže manji broj kablova - po kablovskim regalima ukoliko je broj kablova veći od četiri. - izuzetno se dozvoljava polaganje kablova u metalnim cevima ukoliko se

zahteva pojačana mehanička zaštita - kod uvoda kablova u motor, kablove zaštiti mehanički (npr. čeličnim

gibljivim crevima) E.12. Električna oprema i instalacija eletromotornog pogona treba da je

izvedena u stepenu zaštite IP 54, i većem, zavisno od potrebe.

ELEKTRIČNO OSVETLJENJE

E.13. U toplotnoj podstanici predvideti osvetljaj Esr = 100 Ix. Projektovati raspored svetiljki tako da se omogući funkcionalna upotreba kompletne opreme u podstanici. Maksimalno osvetliti prostor ispred razvodnih ormana i mernih uredaja.

E.14. Osvetljenje izvesti svetiljkama sa žarnom niti, stepena zaštite IP 54. Maksimalna snaga po jednom sijaličnom mestu treba da bude 200 W.


41

Ukoliko se radi o većim podstanicama za poslovne objekte, izuzetno se dozvoljava osvetljenje fluo svetiljkama u duo spoju odgovarajuće snage uz Esr=200Lx. Projektovane svetiljke treba da budu u zaštiti IP 54.

E.15. Ako toplotna podstanica ima dva ili više ulaza, obavezno predvideti prekidače za uključenje i isključenje rasvete pored svakog ulaza. Kod većih podstanica sa većim brojem svetiljki i jednim ulazom prcdvideti mogućnost uključenja rasvete sa više prekidača.

E.16. Električna instalacija električnog osvetljenja u toplotnoj podstanici projektuje se kablovskim razvodom po zidu na odstojnim obujmicama ili se kablovski razvod polaže ispod maltera.

E.17. Električna oprema i instalacija električnog osvetljenja u toplotnoj podstanici treba da je izvedena u stepenu zaštite IP 54, i većem, zavisno od potrebe,

MERENJE, REGULACIJA I UPRAVLJANJE

E.18. Električna instalacija predajne stanice i kućnog razvodnog; postrojenja projektuje se prema tehnološkim zahtevima iz mašinskog dela projekta. Za svaku od tehnoloških šema datih u prilogu uslova za mašinsko projektovanje predvideti odgovarajuću opremu u elektro projektu;

E.19. Oprema za merenje, regulaciju i upravljanje (MRU) ugraduje se u poseban orman "RO-A". Orman sa MRU opremu pastavlja se pored glavnog razvodnog ormana "RO" iz kojeg se napaja električnom energijom;

E.20. Za upravljanje radom elektro potrošača, u skladu sa zahtevima tehnologije rada, ugrađuje se odgovarajući uređaj za autornatski rad, Fenitron. Pod automatskim radom podrazumeva se unapred zadata dinamika rada potrošača u toplotnoj podstanici i mogućnost daljinskog upravljanja njihovim radom.

E.21. Za regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kućnog razvodnog postrojenja predvideti regulatore sa podesivom krivom regulacije temperature vode u zavisnosti od temperature spoljnog vazduha. Senzore za temperaturu spoljnog vazuduha postaviti na mesto zaštićeno od uticaja sunca i lokalnih uticaja u posebnc meteorološke kućice na minimalnoj visini 2,8 m shodno zahtevima iz mašinskog projekta.

E.22. Za slučaj kada je predviđena ugradnja elektkromotornog ventila kao izvršnog organa (centralna regulacija temperature u razvodnom vodu DRP


42

i/ili ograničenje protoka) elektro projektom predvideti automatsko zatvaranje ovog ventila po prekidu rada cirkulacione pumpe za grejanje;

E.23. Za slučaj kada nije predviđena ugradnja elektromotornog ventila kao izvršnog organa (centralna regulacija temperature u razvodnom vodu KRP i/ili ogčraničenje protoka) elektro projektom predvideti automatsko zatvaranje elektromotornog mešnog ventila (zatvoren glavni cirkulacioni vod - otvoren vod za mešanje) po prekidu rada cirkulacione pumpe za grejanje;

E.24. U posebnom prilogu Tehničkih uslova za mašinsko projektovanje predajnih stanica i kućnih razvodnih postrojenja prikazana su regulaciona kola sa mestima ugradnje merno regulacione opreme. Na osnovmm tehnološkim šemama su na mestima ugradnje regulacione opreme navedeni redni brojevi regulacionih kola. Regulaciona kola su podeljena u četiri grupe i koriste se za: - regulaciju pritiska u razvodnom vodu predajne stanice, - ograničenje protoka u predajnoj stanici, - ograničenje protoka u centralnu regulaciju temperature vode u

razvodnom vodu kućnog razvodnog postrojenja, - ograničenje protoka i regulaciju temperature vode u povratnom vodu

predajne stanice. Za svako regulaciono kolo izabrati odgovarajuću opremu;

E.25. Za svaki elektromotor cirkulacionih pumpi za grejanje i cirkulacionih i recirkulacionih pumpi za pripremu PTV predvideti posebno strujno kolo sa kompletnom opremom za rad i to: - glavne osigurače tipa D II i D III - komandni osigurač tipa D II - konaktor - bimetalna zaštita sa odgovarajućim opsegom podešavanja - zelena signalna tinjalica ili svetiljka za signalizaciju rada purrrpi - grebenasti prekidač za uključenje pumpe, položaj »0 - 1« izuzetno, kod velikih motornih potrošača dozvoljava se ugradnja NV -

osigurača.

E.26. Uredaj za automatski rad treba da omogući: - upravljanje radom cirkulacionih pumpi grejanja,

- automatsko zatvaranje prolaznog elektromotornog ventila za ograničenje protoka u skladu sa zahtevima iz mašinskog dela projekta;


43

E.27. Svi prekidači za uključenje električnih potrošača i signalne tinjalice ili svetiljke, ugraduju se sa spoljne strane vrata razvodnog ormana i moraju biti zaštićeni od direktnog dodira delova pod naponom sa unutrašnje strane vrata.

E.28. U slučaju kada se predviđa zaštita od podzemnih ili otpadnih voda u toplotnoj podstanici obavezno se ugrađuje drenažna pumpa. Ukoliko drenažna pumpa poseduje odgovarajući tipski razvodni orman sa kompletnom opremom i automatikom iz razvođnog ormana toplotne podstanice predvideti samo osiguran trofazni izvod. Ukoliko drenažna pumpa nema kompletnu opemu obavezno je predvideti sledeću opremu u razvodnom ormanu toplotne podstanice i to: - glavni osigurač tipa D II - komadni osigurač tipa D II - kontaktor - bimetalna zaštita sa odgovarajućim opsegom podešavanja - zelena signalna tinjalica ili svetiljka za signalizaciju rada pumpe - odgovarajuća automatika za njen rad - grebenasti prekidač za izbor rada pumpe, položaj »ručno - automatski«

E.29. Merenje utrošene toplotne energije vrši se preko ultrazvučnog merača toplote-kalorimetra. Ultrazvučni merač toplote-kalorimetar mora biti opremljen sa potrebnim elementima za daljinski prenos signala u dispečerski centar ( M-bus kartica, M-bus modul ) koji moraju biti kompatibilni sa postojećim sistemom za nadzor “CENUS”. Ultrazvučni merač toplote-kalorimetar se napaja električnom energijom isključivo iz baterije, koja se nabavlja zajedno sa uređajem. Ultrazvučni merač toplote-kalorimetar mora imati važeći sertifikat izdat od Zavoda za mere i drgocenosti..

ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA (INDIREKTNOG DODIRA)

E.30. Za zaštitu od opasnog napona dodira (indirektni dodir) primeniti TT zaštitu (uzemljenje) sa zaštitnom strujnom sklopkom.

E.31. Zaštitni provodnik izmedu ormana sa električnim brojilima i razvodnog ormana u toplotnoj podstanici polaže se kao izolovani provodnik u sklopu napojnog voda (»peta žila«) ili kao posebni provodnik;


44

E.32. U razvodnom ormanu predvideti posebnu sabirnicu za uzcmljenje (ne sme biti na izolatorima) na koju se priključuju zaštitni provodnici strujnog kola u zaštitni provodnik napojnog voda.

E.33. Sve strane provodne delove u toplotnoj podstanici (cevovodi, noseća metalna konstrukcija, izmenjivači, razdelnici, veće metalne posude, RO-tp, RO-a i drugo) treba dovesti na isti potencijal u kutiju za dopunsko izjednačenje potencijala, FeZn trakom ili žuto zelenim provodnikom odgovarajućeg preseka koju treba povezati sa glavnim izjednačenjem potencijala odnosno temeljnim uzemljivačem.

E.34. Zštitu od električnog udara izvesti u svemu prema zahtevima JUS N.B2.741 i JUS N.B2.754.

E.35. Na razvodnom ormanu vidno naznačiti primenjenu zaštitnu meru.

OPŠTI DEO

E.36. Glavni elektro projekat predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja uraditi u posebnoj svesci, a pored ostalog treba da sadrži: (1) TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

- registracija projektne organizacije za obavljanje projektantske delatnosti

- rcšenja i uverenja za odgovornog projektanta i vršioca unutrašnje kontrole-detaljni tehnički opis

- tehničke uslove za instalaciju u podstanici - proračune za izbor opreme, zaštite i osvetljenja - predmer i predračun

radova (2) GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

- situacioni crtež smeštaja podstanice u odnosu na objekat - usaglašena mašinsko-tehnološka šema

- odgovarajuća jednopolna šema usaglašena sa mašinsko-tehnološkom šemom - šeme delovanja

- dispoziciju i detalje povezivanja elektro opreme u podstanici - crtež uzemljenja opreme u podstanici i njihova veza sa centralim

temeljnim uzemljivačem u objektu - crtež galvanskih veza dopunskog izjednačenja potencijala - dispozicioni crtež povezivanja spoljašnjih senzora temperature prema

zahtevima iz mašinskog projckta. Ukoliko se projektom predviđa rekonstrukcija postojeće podstanice i dodavanje ove opreme obaveza odgovornog projektanta je da tim novim projektom prikaže:

- mesto priključka, stanje i presek postojećeg napojnog kabla


45

- jednopolnu šemu postojećeg RO-tp sa detaljno opisanim stanjem postojeće elektro opreme i predlogom za zamenu dotrajale elektro opreme.

- crteže postojeće rasvete i uzemljenja u toplotnoj podstanici sa naznačenim detaljima za opremu koju treba zameniti ili dodati.

E.37. Glavni elektro projekat mora biti usaglašen sa glavnim mašinskim projektom i ostalim projektima o čemu mora postojati pismena izjava odgovornih projektanata.

E.38. Investitor je dužan da dva primerka projekta dostavi na saglasnost isporučiocu toplote od kojih jedan zadržava isporučilac toplote. Nakon izvršene revizije elktro projekta, primedbe koje su konstatovane moraju se nalaziti u projektu zajedno sa posebnom izjavom odgovornog projektanta elektro projekta da su primedbe otklonjene u svim primercima projekta.

E.39. Investitor je dužan da za tehnički pregled JP »Toplifikaciji« prilikom obaveštavanja o datumu tehničkog pregleda dostavi: - elektro projekat podstanice sa važećom saglasnošću JP - atest o naponskom ispitivanju razvodnog ormana - potrebne ateste o izmerenim vrednostima uzemljenja,ispitivanju

neprekidnosti zaštitnog provodnika i provodnika za izjednačenje potencijala,otpornosti izolacije izvedene instalacije kao i atest o izvršenom ispitivanju i podeše-

nosti uređaja zaštite u podstanici. E.40. Kod objekata u kojima pored grejanja postoji i klimatizacija i ventilacija,

električne potrošače radijatorskog grejanja postaviti u zasebno polje postojećeg razvodnog ormana ili u poseban razvodni orman, a u skladu sa datim tehničkim uslovima JKP »Toplifikacije«.

POSTUPAK I NAČIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJA SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRIČNIH

INSTALACIJA

E.41.Svaka električna instalacija prestavljanja pod napon treba biti pregledana i ispitana u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona – Sl.list SFRJ 53/88. Proveravanje i ispitivanje obaviti prema redosledu saglasno članovima 192 i 193 navedenog pravilnika.


46

E.42. Ispitivanje električne instalacije se izvodi merenjem prema članovima Pravil- nika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona po slede- ćem redosledu:

l. neprekidnost zaštitnog provodnika i provodnika glavnog i dodatnog izjednačenja potecijala (čl. 194).

2. otpornost izolacije električne instalacije (čl. 195). 3. proveru uslova zaštite automatskim isključenjem napajanja, kao meru

zaštite od indirektnog dodira obaviti shodno članu 197 u zavisnosti od izabranog sistema zaštite.

4. proveru ispravnosti galvanskih veza između metalnih delova u podstanici kao dokaz da je izvršeno dodatno izjednačavanje potencijala tamo gde je traženo.

Za sva napred navedena merenja obavezan je atest od ovlašćene organizacije. Sve navedene odredbe ovog člana odnose se i na električne instalacije u podstanicama koje se rekonstruišu.


47

F. TEHNIČKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA

F.l. Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predviđa izrada centralnog sistema nadzora i upravljanja (CENUS) predvideti polaganje odgovarajućih telekomunikaciomh kablova duž toplovoda, prema važećim propisma;

F.2. Kablove, trase polaganja i način uklapanja istih u već postojeću mrežu za nadzor definisaće JPT.

F.3. Spajanje kablovske mreže i opreme u TPS-u izvesti preko odgovarajuće vodonepropusne kablovske glave postavljene u prostoriji TPS-a.

F.4. Izvedena mreža, pre stavljanja u funkciju treba biti ispitana i o istom sačinjen odgovarajući protokol.


48



I- MAŠINSKO, ELEKTRO I GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE

Deo:

G. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA

H. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I KUĆNA

RAZVODNAPOSTROJENJA


49

G. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREŽA

G.1. Toplovodna mreža može da se postavi podzemno i nadzemno. Podzemna toplovodna mreža polaže se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi ili cevi zalivene izolacionom masom). Zaštitni sloj zemlje iznad podzemne toplovodne mreže je najmanje 0.6m iznad gornje površine zaštitnog sloja peska beskanalno postavljenog toplovoda;

G.2. Na mestima prolaza toplovodne mreže ispod republičkih puteva i železničkih pruga, kao i na drugim mestima gde posebni uslovi zahtevaju, kanali moraju biti prohodni sa komorama za ulazak u kanal na oba kraja, odnosno sa obe strane saobraćajnice. Prohodni kanali moraju biti dimenzionisani zavisno od dimenzija toplovoda tako da omoguće normalnu eksploataciju i održavanje;

G.3. Na terenima gde se pojavljuju podzemne vode mora se obezbediti nepropustljivost kanala i komora primenom odgovarajuće hidroizolacije. Potrebno je obezbediti drenažu kanala i komora, a za najugroženije terene predvideti i primenu stabilnih drenažnih pumpi;

G.4. Komore za ugradnju armature, kompenzatora,odvazdušenje ili odmuljivanje moraju biti dimenzionisane prema dimenzijama toplovoda i predvidene opreme tako da omogućavaju normalnu eksploataciju i održavanje. Komore moraju imati dva ulazna otvora, osim kod komora za ulaz u prohodne kanale. Ulazni otvori treba da budu dimenzija 80x80 (cm) ili 100x100 (cm), zavisno od veličine ugrađene opreme, i sa stabilnim stepenicama za ulaz i izlaz. Zaptivanje poklopca mora biti tako da sprečava prodor atmosferskih voda i propuštanje soli i peska u zimskim periodima. Radi onemogućavanja ulaska nepoznatih lica treba definisati način zaključavanja poklopca. Zbog tipiziranja poklopaca dimenzija 80,0x80,0 (cm) na ravizionim komorama i šahtama predvideti tipske poklopce date na crtežima br.27 i br.28.


50

G.5. Na mestima pražnjenja toplovodne mreže obezbediti odvođenje vode u kišnu kanalizaciju preko bunara za sakupljanje i hlađenje vode. Ukoliko to nije moguće važe odredbe člana G.3;

G.6 Glavni građevinski projekat se radi na osnovu Glavnog mašinskog projekta, projekta uređenja terena, katastra komunalnih instalacija, geodetskog snimka terena i instalacija, Sinhron plana, geoloških, geomehaničkih i drugih podataka o tlu - nosivosti zemljišta, o visini podzemne vode i o drugim karakteristikama zemljišta.

H. TEHNIČKI USLOVI ZA GRAĐEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I

KUĆNA RAZVODNA POSTROJENJA

H.1. Predajnu stanicu i kućno razvodno postrojenje smestiti u jednu prostoriju u sklopu stambenog ili mešovitog objekta shodno Sinhron planu tako da priključenje na toplovodnu mrežu bude što jednostavnije a razvod toplotne energije u objektu optimalan;

H.2. Kod poslovnih objekata osim smeštanja predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja na način iz člana H.1. može da se dozvoli i smeštanje predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja u zasebne prostorije, pri čemu se može dozvoliti smeštaj predajne stanice na toplovodnoj mreži van objekta;

H.3. Kod poslovnih objekata sa otežanim pristupom u prostorije zbog prirode i značaja posla predajna stanica se smešta na mesto gde je dozvoljen pristup;

H.4. Prostorija u kojoj su smešteni predajna stanica i kućno razvodno postrojenje odnosno samo predajna stanica, u daljem tekstu toplotna podstanica, ne sme se koristiti u druge svrhe. Prostorija u kojoj je smeštena sekundarna toplotna podstanica, preko koje se vrši priključenje na toplotnu podstanicu u istom ili susednom objektu, u pogledu uslova koje mora da ispunjava ima potpuno isti tretman kao toplotna podstanica;

H.5. Toplotna podstanica u sklopu objekta mora da ima metalna vrata, koja se otvaraju prema spoljnoj strani i imaju mogućnost ugradnje tipske cilindar brave, sa ulazom direktno spolja preko rampe za kolski prilaz.

H.6. Na toplotnoj podstanici predvideti montažni otvor odgovarajućih dimenzija za unosenje i iznošenje svih uređaja ukoliko to gabaritne mere predviđenih uređaja zahtevaju.


51

H.7. U toplotnoj podstanici predvideti priključak vodovoda sa ventilom za otakanje od 1/2" iznad lavaboa koji je spojen sa kanalizacijom;

H.8. Izborom opreme i odgovarajućom zvučnom izolacijom obezbediti da nivo buke u stambenim i radnim prostorijama uz toplotnu podstanicu prouzrkovane radom uređaja u podstanici ne pređe 40 dB (A) danju, odnosno 35 dB (A) noću. Predvideti sve potrebne mere za sprečavanje prenosa strukturnog zvuka. Predmerom radova predvideti stavku za pribavljanje atesta o nivou buke u najbližoj stambenoj, odnosno radnoj prostoriji prouzrokovane radom uređaja toplotne podstanice.

H.9. Minimalne dimenzije toplotne podstanice su sledeće:

Toplotna snaga bez PTV sa PTV (KW) dužina širin Visina dužina širina visina do 100 5.0 3.5 2.6 8.0 4.0 2.6

od 100 do 350 5.5 4.5 2.6 10.0 4.0 2.6 od 350 do 700 6.0 5.0 2.6 10.0 4.5 2.6 od 700 do 1200 6.5 5.5 2.6 10.0 5.0 2.6

preko 1200 7.0 6.0 2.6 10.0 6.0 2.6 (Legenda: PTV – potrošna topla voda) Od navedenih dimenzja može se odstupiti u slučaju korišćenja postojećih prostorija;


52

I. ZAVRŠNE ODREDBE

I.1. Energetska saglasnost JP "Toplifikacije" Požarevac sa uslovima za projektovanje, pribavljena pre projektovanja prema članu C.9 ovih uslova, mora biti ukoričena u glavni mašinski projekat pre dostavljanja projekta na saglasnost.

I.2. Investitor je dužan da dva primerka projekta dostavi na saglasnost isporučiocu toplote od kojih jedan zadržava isporučilac toplote. Nakon izvršene revizije mašinskog projekta, primedbe koje su konstatovane moraju se nalaziti u projektu zajedno sa posebnom izjavom odgovornog projektanta mašinskog projekta da su primedbe otklonjene u svim primercima projekta.


53



II-TEHNIČKI, OPŠTI I POSEBI POGODBENI USLOVI, ZNR

Deo:

1. TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE MAŠINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREŽE TOPLIFIKACIONOG

SISTEMA POŽAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA

2. OPŠTI POGODBENI USLOVI

3. POSEBNI POGODBENI USLOVI

4. PRILOG O MERAMA ZAŠTITE NA RADU


54

1.- TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE MAŠINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREŽE

TOPLIFIKACIONOG SISTEMA POŽAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA

Sadržaj poglavlja

1.0. Opšti tehnički uslovi

1.1. Tehnička priprema

1.2. Primljeni cevni materijal

1.3. Manipulacija opremom i materijalom

1.4. Razvlačenje (nizanje) cevi duž trase

1.5. Kontrola kvaliteta i oštećenja cevi

1.6. Izrada cevnih kolena

1.7. Zavarivanje cevnog spoja

1.8. Kontrola zavarenih spojeva

1.9. Spojni zavari

1.10. Montaža kompenzatora

1.11. Montaža ventila

1.12. Montaža oslonaca

1.13. Antikoroziona zaštita

1.14. Izvođenje toplotne izolacije

1.15. Ispitivanje cevovoda

1.16. Produvavanje cevovoda

1.17. Tehnički prijem

1.18. Puštanje cevovoda u rad

1.19. Nadzor tokom montaže

1.20. Vremenski uslovi

1.21. Projekat izvedenog stanja

1.22. Primenjeni propisi i standardi


55

UP - Uputstvo za rukovanje i održavanje

1.0. OPŠTI TEHNIČKI USLOVI

Radovi se imaju izvesti prema ovom projektu uz poštovanje svih važećih propisa i standarda kao i pravila dobre inženjerske prakse. Osim toga, moraju se poštovati i eventualni interni propisi, normativi, standardi kao i uputstva proizvođača, odnosno isporučioca opreme i materijala. Treba posebno napomenuti da nisu doneti jugoslovenski propisi za ovakvu vrstu cevovoda, kakvi postoje u mnogim zemljama. Zbog toga su korišćeni neki opšti propisi, koji definišu neki od aspekata vezanih za projektovanje ovakvih instalacija, kao što su propisi za zavarivanje, propisi za šavne cevi, pravilnik za sudove pod pritiskom itd. Spisak relevantnih domaćih standarda i propisa dat je na kraju ovih uslova, u tački 1.22.

1.1. TEHNIČKA PRIPREMA Pod ovom aktivnošću podrazumeva se organizacija i sprovođenje svih poslova koje treba obaviti pre početka direktnih montažnih radova. Prvi u nizu ovih poslova svakako je detaljno proučavanje projekta cevovoda i prateće dokumentacije. Na osnovu toga izvođač će sagledati obim i detalje posla koje treba realizovati. Izvođač je dužan da pre početka mašinske montaže pregleda sve građevinske radove koji su u vezi sa ovom poslom i utvrdi da li su izvedeni po projektu i da li odgovaraju nameni. Imajući u vidu potreban rok i raspoloživ tehnički i kadrovski potencijal izvođač će pripremiti plan realizacije posla. U tom smislu Izvođač, pre početka radova, treba da pripremi, a Investitor (naručilac) overi sledeća dokumenta:

1.1.1. Specifikacija postupka zavarivanja Ova specifikacija treba da je u skladu sa odgovarajućim jugoslovenskim propisima, prema tački 1.22. ovih tehničkih uslova. Specifikacija će obuhvatiti sledeće: 1. Način sečenja cevi; 2. Oblik i način pripreme krajeva cevi, prema JUS C.T3.030.; 3. Veličina montažnog zazora; 4. Dozvoljena odstupanja položaja krajeva pripremljenog spoja pre početka

zavarivanja; 5. Način zavarivanja: ručno, poluautomatski, automatski ili kombinacija

navedenih načina; 6. Tip i dimenzije elektroda; 7. Električne karakteristike; 8. Karakteristike plamena;


56

9. Položaj: rotacioni ili u mestu ili kombinacija oba postupka; 10. Pravac kretanja pri zavarivanju; 11. Broj prolaza; 12. Brzina kretanja pri nanošenju materijala; 13. Vreme između prolaza; 14. Vrste pomoćnih alata; 15. Predgrevanje i odpuštanje; 16. Klasifikacija i kvantifikacija defekata; 17. Postupak, način i obim kontrole i popravke zavarenog spoja sa

konstatovanom greškom. Utvrdiće se i kriterijumi koje i kolike greške se mogu popravljati, odnosno u kojim slučajevima je neophodno zavar u potpunosti zameniti;

18. Potrebno vreme za izvođenje zavara (vremenski normativi); 19. Minimalni vremenski uslovi ispod kojih se prekidaju zavarivački

radovi, uključujući i minimalnu temperaturu ispod koje je obavezno predgrevanje.

Načelno, raspored operacija pri spajanju i njihov kratak opis definisani su u poglavlju 1.7. ovih uslova.

1.1.2. Plan montažnih radova Izvođač će, pre početka radova, na osnovu ovog projekta i prateće dokumentacije, na osnovu generalnog plana izgradnje objekata, na osnovu svog iskustva i svojih kadrovskih i tehničkih mogućnosti i zahtevnih rokova pripremiti plan montažnih radova sa strukturnom i vremenskom analizom i podneti ga Investitoru (naručiocu) radova na saglasnost.

1.1.3. Plan organizacije gradilišta S obzirom da je reč o izgradnji nove instalacije čija trasa prolazi jednim delom kroz: industrijski kompleks, naseljena mesta i uz prugu, gradilište se mora tako organizovati da ne dođe do bilo kakvih oštećenja instalacija ili objekata duž trase cevovoda. I pored toga, neophodno je da Izvođač na osnovu sagledavanja svih montažnih poslova i posebno na osnovu obavljene tehničke pripreme definisane upravo ovim poglavljem, pripremi detaljan plan organizacije gradilišta, odnosno radionica, kancelarija, magacina, sanitarnih i ostalih pomoćnih objekata, zatim saobraćajnica i pratećih instalacija. Predvideće se način i dinamika nabavke materijala, unutrašnji transportni tokovi gradilišta, način korišćenja mehanizacije, mesto i način odpreme viška iskopane zemlje, kao i način uklanjanja i rasčišćavanja gradilišta posle završetka radova.


57

1.1.4. Specifikacija ispitivanja cevovodne instalacije Ovu specifikacju izvođač će pripremiti u skladu sa poglavljem 1.15. ovih tehničkih uslova.

1.1.5. Postupak testiranja zavarivača Ovaj postupak, po kome će se zavarivači kvalifikovati za izvođenje radova na montaži cevovodne instalacije, biće pripremljen u skladu sa odredbama JUS C.T3.061.

1.1.6. Potreban sastav montažne ekipe Izvođač će specificirati sastav montažne ekipe, kao i vremenske normative za izvođenje pojedinih montažnih radova.

1.1.7. Plan produvavanja cevovoda Pošto će izvođač radova produvavanje izvršiti svojom raspoloživom opremom, a ovim projektom to nije moguće predvideti i rešiti iz razloga nedefinisanosti opreme, a pri operaciji produvavanja, prema poziciji 1.16. ovih uslova može doći do ozbiljnih preopterećenja i trajnih oštećenja cevovoda, to je neophodno da izvođač pripremi detaljan plan (projekat) produvavanja sa proračunom reaktivnih sila i privremenim osloncima za njihovo prihvatanje. Ovakav plan treba, uz konsultaciju sa projektantom cevovoda, da odobri Investitor.

1.2. USLOVI ISPORUKE CEVI Za izgradnju ovog cevovoda biće primenjene čelične šavne (spiralno ili podužno zavarene) cevi, dimenzija prema JUS C.B5.240, materijal Č.0361, sa tehničkim uslovima isporuke prema JUS C.B5.026, sa proverom kvaliteta pri isporuci, prema tački 1.5. Za dimenzije do DN 50 mogu se ugraditi bešavne cevi od Č.1212 sa dimenzijama po JUS C.B5.221 sa tehničkim uslovima isporuke po JUS C.B6.021. Minimalni tehnički zahtevi za sve elemente i materijale koji će biti ugrađeni u cevovod dati su u specifikaciji opreme i materijala i predmera ovog projekta. Predizolovane cevi su fabrički predizolovane čelične cevi sa izolacijom od tvrdog poliuretana prosečne gustine oko 80 kg/m3 za temperatursko područije do 130°C (PUR sistem). Zaštitne cevi su od tvrdog polietilena. Debljina zaštitne cevi i izolacije date su prema prospektima proizvođača.

1.3. MANIPULACIJA OPREMOM I MATERIJALOM Sve cevi, opremu i materijal koji treba ugraditi u vrelovod Izvođač montažnih radova preuzima od Investitora sa skladišta investitora i doprema na trasu, a ukoliko ugovori i isporuku materijala i opreme, isporučuje sam.


58

nvestitor mora da ima ateste dobijene od isporučioca opreme za sav materijal i opremu koja se ugrađuje. Atesti se odnose na: - kvalitet ugrađenog materijala (cevi, izolacija, oprema) - izvršena ispitivanja u fabrici. Atesti se daju na uvid predstavniku izvođača prilikom preuzimanja opreme ako je preuzima, a ukoliko izvođač isporučuje materijal i opremu navedene ateste daje investitoru. Od trenutka preuzimanja, odgovornost za opremu snosi Izvođač montažnih radova sve do završene primopredaje toplovoda. Utovar, transport, istovar i eventualno skladištenje cevi i armature mora da se vrši pažljivo tako da ne dođe do oštećenja antikorozione zaštite i fabrički urađene izolacije. Kompletno rukovanje mora se obaviti sa maksimalnom pažnjom, uz striktno poštovanje ovih tehničkih uslova, uputstava isporučilaca opreme kao i pravila dobre inženjerske prakse za ovu vrstu radova: - Pri manipulaciji cevi se ne smeju bacati, kotrljati i vući; - Cevi se ne smeju bacati na tle iz vozila, da ne bi došlo do njihovog oštećenja ili deformacije kao i oštećenja izolacije. - Pri podizanju opreme i materijala služiti se samo sigurnim i pouzdanim uređajima koji zadržavaju teret u slučaju prestanka napajanja energijom ili kvara; - Pri odlaganju cevi se polažu na drvene gredice postavljene na očišćeno i poravnato tlo; - Cevi utovarene u vozilo moraju biti posebno pažljivo oslonjene i osigurane od pomeranja i oštećenja; - Cevi se skladište na posebno pripremljenom prostoru pristupačnom za vozila. Površina za skladištenje mora biti očišćena, poravnata i nabijena; - U skladištu se cevi mogu slagati u slogove, s tim što se prvi sloj polaže na drvene gredice uz obezbeđenje od pomeranja a ostali slojevi prema upustvu isporučioca cevi; - Posebno se pažljivo moraju skladištiti elektrode i pribor, antikoroziona i toplotna izolacija. Navedeni materijali posebno su osetljivi na vlagu, te se u tom smislu moraju obezbediti sve do njihove ugradnje, jer pri ugradnji moraju biti suvi; - Pri skladištenju se treba pridržavati uputstva proizvođača, odnosno isporučioca opreme i materijala.

1.4. RAZVLAČENJE (NIZANJE) CEVI DUŽ TRASE TOPLOVODA Nizanje cevi po trasi se vrši na slobodnoj, radnoj strani radnog pojasa trase , na oko 1 m od bliže ivice rova. Kod polaganja predizolovanih cevi kopanje rova može se izvoditi i neposredno ispred montažnih operacija.


59

Na mestima ukrštanja trase vrelovoda sa saobraćajnicama ne treba ometati saobraćaj nanizanim cevima već cevi treba složiti na jednu ili drugu stranu saobraćajnica. Tokom ove kao i svih ostalih operacija sa cevima treba postupati pažljivo, prema zahtevima 1.3. ovih uslova. Na mestima ukrštanja trase vrelovoda sa saobraćajnicama ne treba ometati saobraćaj nizanim cevima, već cevi treba složiti na jednu ili drugu stranu sobraćajnice. Cevi se odlažu na oslonce, prema tački 1.3. ovih uslova. Visina ovih oslonaca treba da je dovoljna da omogući pristup između tla i cevi radi zavarivanja i ostalih montažnih operacija, najmanje 300 mm. Za spajanje cevovoda, koje se mora obavljati u rovu ispod spoja, mora imati dovoljno prostora kojim se omogućuje normalni pristup pri zavarivanju prema datoj skici ovog projekta. Pri raspoređivanju cevi duž trase treba na potrebnim rastojanjima i pogodnim mestima ostavljati prostor za pristup rovu radi obavljanja nekih drugih radova koji se moraju raditi tokom montaže cevovoda.

1.5. KONTROLA KVALITETA I OŠTEĆENJA CEVI Pre ugradnje treba proveriti kvalitet cevi (kako čeličnih tako i PE cevi ) i cevnih elemenata. Cevi, odnosno cevni elementi koji imaju bilo kakav defekt ili oštećenje, zarez, ogrebotinu, izbočinu, udubljenje, ako su nepravilnog oblika, nedovoljne ili neravnomerne debljine zida moraju se odbaciti.

1.6. IZRADA CEVNIH KOLENA Sva skretanja, horizontalna, vertikalna i prostorna izvešće se kolenima i potrebnim ukrajanjem cevovoda pod uslovom da ugao sečenja cevi ne sme biti veći od 15°. Radijus kolena je R=1,5xDs (Ds je spoljni prečnik cevovoda). Kolena koja se upotrebljavaju za kompezaciju cevovoda moraju biti sa uglom od 90° i radijusom R=3xDs osim u slučaju kombinacija zglobnih kompenzatora i „U”i „Z” lira, gde je R=1,5xDs. Svi zavareni spojevi na svim kolenima i skretanjima, uključujući i skretanja izvedena direktnim ukrajanjem cevnih deonica, bez segmenata, moraju se detaljno ispitati, uključujući i radiografsko snimanje. Cevni lukovi koji se ugrađuju u vrelovod mogu biti za dimenzije do DN 250, bešavni, od cevi po JUS C.B5.221 a sa tehničkim uslovima isporuke po JUS M.B6.210. Materijal za cevne lukove je Č.1212. Za dimenzije preko DN 250 upotrebljavaju se segmentni lukovi, izrađeni od zavarenih segmenata isečenih od cevi prema grafičkoj dokumentaciji (R=1.5D, R=3D, R=4D).


60

1.7. ZAVARIVANJE CEVNOG SPOJA Zavarivanju treba posvetiti posebnu pažnju, kako samoj pripremi i stručnoj kvalifikaciji zavarivača tako i organizaciji zavarivača tako i organizaciji i izvođenju radova. Pre početka zavarivanja Izvođač je dužan da Investitoru preda Specifikaciju i Elaborat (Plan, Tehnologiju) zavarivanja u kome će detaljno obrazložiti kompletnu tehnologiju i sve potrebne procedure oko zavarivanja, počev od izbora načina zavarivanja, izbora elektroda, čuvanja i skladištenja elektroda, opreme za zavarivanje, alate za čišćenje zavara i izrezivanje loših zavarenih spojeva i popravke spojeva koji nisu prošli zahteve kontrole, do mera zaštite od požara na privremenim mestima za zavarivanje. U daljem tekstu daju se samo osnovne smernice za izvođenje zavarivačkih radova budući da će svi detalji biti sadržani u Specifikaciji postupaka zavarivanja i Elaboratu zavarivanja. Specifikacija postupaka zavarivanja i Elaborat zavarivanja se predaju Investitoru u tri primerka, od kojih je Investitor dužan da jedan, overen primerak vrati Izvođaču. U nedostatku domaćeg propisa koji bi kompletno regulisao projektovanje, izgradnju i eksploataciju ovakvih cevovoda smatramo tehnički opravdanim da se po analogiji primene neke odredbe tehničkih propisa za posude pod pritiskom, posebno kada je reč o klasifikaciji sudova pod pritiskom i, na osnovu toga, određivanju klase kvaliteta i minimalnog koeficijenta zavarenog spoja.

-projektna klasa, prema JUS M.E2.151 je III (treća); -najniža dozvoljena klasa kvaliteta je III (treća); -najniži koeficijent valjanosti sučeonog spoja je 0,8; -najniži koeficijent valjanosti ugaonog spoja je 0,6;

Svi cevni spojevi osim prirubničkih priključaka opreme i armature biće sučeono zavareni, ručno ili automatski, elektrolučnim postupkom osim cevi male debljine zida (obično ispod 3 mm) koji će se zavariti gasnim postupkom. Elektrolučno zavarivanje cevi, kolena, T-komada, kompenzatora i eventualno armature bez prirubnica u sklopu vrelovoda, kao i ispitivanje zavarenih šavova i kvalifikacije zavarivača vršiti u skladu sa standardom JUS C.T3.001. Zavarivanje vršiti sa dubokopenetrirajućim elektrodama sa kiselom oblogom. Elektrode za elektrolučno zavarivanje moraju odgovarati zahtevima JUS C.H3.011. - čelične elektrode za elektrolučno zavarivanje. Preporučuju se domaće elktrode EZ5KSP i SZ3SPV za delove pod pritiskom, a za delove koji nisu izloženi pritisku EZ8. Broj slojeva u zavarenom spoju je sledeći: debljina do 3 mm 3 – 6 mm 6 – 9 mm


61

zida broj slojeva 1 2 3 Zavarivanje mogu obaviti samo zavarivači atestirani prema poglavlju 2.2.1.5. ovih uslova. U principu postupak zavarivanja teče po sledećoj proceduri:

1.7.1. Sečenje cevi Cevi se mogu seći na sledeće načine: - Ručnom ili mašinskom testerom. Na ovaj način dozvoljeno je seći samo cevi za pomoćne cevovode, odnosno za cevi prečnika DN 50 i manje - Uređajem za kružno-planetarno sečenje cevi. Ovaj postupak je u konkretnom slučaju neophodan, posebno zbog aksijalnih kompezatora. - Autogenim aparatom za ružno sečenje plamenom. I ovaj postupak u konkretnom slučaju je neophodan zbog terenskih uslova i opremljenosi montažera.

1.7.2. Čišćenje cevi Čišćenje se obavlja pomoću žičane četke kružnog oblika, prečnika nešto manjeg od unutrašnjeg prečnika u kombinaciji sa filcanim čepom, čiji je prečnik jednak unutrašnjem prečniku cevi. Ovaj čištač ima sa svake strane pričvršćenu kuku, na koju se priveže čelično uže, koje je nešto duže od dužine pojedine cevi, povlačenje čištača nekoliko puta s jednog kraja cevi na drugi, dok se ne odstrani nečistoća. Po završetku čišćenja na krajeve cevi se stavljaju zaštitne plastične kape ili prihefta tanki lim što se skida neposredno pred zavarivanje. Za teže zarđale površine preporučuje se primena peskarenja, s tim što bi se odmah izvršilo čišćenje kompletne površine cevi, kao priprema za izvođenje antikorozione zaštite, ukoliko ova nije fabrički izvedena a odnosi se na mesta koja se ne zapenjavaju.

1.7.3. Priprema krajeva cevi za zavarivanje Krajevi cevi i fitinga biće pripremljeni za spajanje prema specifikaciji postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovih uslova. Priprema krajeva obavlja se isključivo ručnim mašinskim alatima na licu mesta. Pre nego što se cevi zavare u vrelovod, treba izvršiti kontrolu ispravnosti V-žljeba, pa ako je on oštećen ili je cev na kraju udarena i spljoštena (nema kružni oblik) treba izvršiti potrebne popravke. Svako i najmanje oštećenje ili nečistoća V-žljeba dovodi do loše izvedenog vara, naročito korenog vara. Zato sve pripremne radove za zavarivanje treba savesno izvršiti pod kontrolom stručnog lica Izvođača i nadzornika Investitora. Ako se krajevi cevi ne mogu ispraviti zagrevanjem ili navarivanjem metala elektrode, turpijanjem, treba ih odseći a za to služe specijalne mehaničke


62

naprave za rezanje cevi i istovremeno obaranje ivice ili naprave za rezanje i obaranje ivice sa specijalnim plamenicima.

1.7.4. Dovođenje krajeva budućeg spoja u položaj za zavarivanje Krajevi budućeg spoja moraju biti koaksijalni i na potrebnom rastojanju, prema specifikaciji, poglavlje 1.1.1. Da bi se to ostvarilo koriste se pomoćni oslonci, niše, graničnici, spojnice i specijalni alati. Pri tome nije dozvoljeno nikakvo natezanje koje bi ostavilo trajne napone usled elastičnog deformisanja sem ako se vrši prednaprezanje cevovoda koje je definisano projektom. Kada su krajevi cevi dovedeni u ispravno stanje cevi se centriraju i spajaju sa zavarenom deonicom pomoću specijalne spojke - unutrašnje ili spoljne, s propisanim međuprostorom, koji mora da iznosi po celom obodu cevi 1.6 mm i da budu pravilno centrirani. Pre početka zavarivanja korenog vara, treba odgovarajućim kalibrom proveriti širinu zazora po celom obodu i ekscentričnost cevi, a proveru vrši kvalifikovani radnik Izvođača uz prisutnost nadzorne službe Investitora. Nijedan neispravno spojen kraj cevi ne sme početi da se zavaruje dok se greška ne otkloni. Polaganje cevi na drvene ili metalne podloške između oslonaca može se sprovesti pre operacije čišćenja ili neposredno iza nje. Podloške treba da budu odgovarajuće visine tako da se cevi mogu bez teškoće zavarivati. Podloške treba podmetnuti pod cevi na udaljenosti 0,5 m od vara. Izvođač je dužan da osigura dovoljan broj podloški za kontinuiran rad na jednoj sekciji, od ove podoperacije od operacije betoniranja nepokretnih oslonaca.

1.7.5. Fiksiranje pripoja cevi Cevovodi prečnika DN 100 i manjeg imaju najmanje 3 pripojna zavara, a cevi većeg prečnika 4. Ovi zavari treba da su pravilno raspoređeni po obimu. Svaki pripojni zavar treba da je dugačak najmanje 25 mm.

1.7.6. Koreni zavar Za vreme izvođenja prethodne i ove operacije (pripoj i koreni zavar) svi pomoćni oslonci, graničnici i alati ostaju u funkciji.

1.7.7. Ispuna zavarenog spoja Zavar se izvodi postupkom u mestu, ili rotaciono ili kombinacijom oba postupka. Broj prolaza i prečnik elektrode zavisi od debljine zida cevi, a određuju se specifikacijom postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. Između korenog zavara i zavara ispune, kao i između svakog prolaza ispune obavezno je čišćenje, odnosno uklanjanje šljake i drugih ostataka prethodnog prolaza, kao i uklanjanje eventualnih površinskih defekata, poroznosti i većih uzvišenja.


63

Pri primeni zavarivanja u mestu neophodno je cevovod dobro fiksirati, bez natezanja. Pri primeni rotacionog zavarivanja voditi računa o obezbeđenju uslova za rotaciju cevi celim obimom, uz održavanje stalnog zazora i bez opterećenja nepotpunog spoja. Kontrolor izvođača mora za svaki spoj, koji je označen posebnim brojem, uneti u kontrolnu knjigu zavarivanja podatke o ispravnosti unutrašnjosti cevi, V-žljeba, zazora i centriranja cevi pre zavarivanja u vrelovod. Radi bržeg odvijanja radova oko spajanja cevi i samog zavarivanja Izvođač treba da osigura dovoljan broj kvalifikovane radne snage. Potrebno je da se spajanje obavi što je moguće pre, pa da dva zavarivača određena za zavarivanje korenskog vara (svaki zavaruje polovinu cevi počevši od vrha do dna), odmah započnu sa radom. Kada završe zavarivanje najmanje 50% korenskog zavara, spojka se može skinuti i prebaciti na sledeći zavar vrelovoda. Najbolje je da koreni zavar izvode uvek dva ista i to najbolja i najveštija zavarivača, a druge slojeve zavara (popunu) ostali zavarivači naizmenično i to jedan zavarivač - jedan zavarni spoj. Zavarivanje cevi vrelovoda zavisno od prečnika cevi vrši se u tri zavarena sloja: koreni var, ispuna i površinski sloj. Svaki zavarivač treba da ima svog pomoćnika koji mu pomaže pri radu, čisti i doteruje završni var. Kvalitetna kontrola izvođenja svakog zavarenog sloja mora stalno da se vrši, pri čemu treba upisivati u Knjigu zavarivanja sve potrebne podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog sloja. Preporučuje se da se zavarivanje izvede sa duboko penetrirajućim domaćim elektrodama, EZ5 ∅2,5 mm za koreni zavar, a ∅3,25 mm za ostale zavarne slojeve. Budući da je obloga ovih elektroda vrlo higroskopna elektrode treba tako upotrebiti i zaštititi da se ne ovlaže jer se u protivnom gubi na kvalitetu zavara. Dalje, ove elektrode zahtevaju specijalnu tehniku rada odozgo na dole, pa svaki zavarivač mora da ima položen ispit i kvalifikaciju za rad sa ovim elektrodama i za ovakvu tehniku zavarivanja. Elektrode i svu ostalu opremu za zavarivanje kao: agregatno zaštitne maske, držače elektroda, odeću, ampermetre, voltmetre, alat za čišćenje zavara i izrezivanje istih iz toplovoda treba da osigura Izvođač montažnih radova.

1.7.8. Obeležavanje zavarenog spoja Svaki završni var treba uljanom bojom da bude označen rednim brojem, koji se sastoji od dva broja. Prvi broj označava broj sekcije, a drugi broj


64

zavara. Na primer 2 - 3 znači da se zavar nalazi na drugoj sekciji toplovoda i da je treći po redu. Svaki zavar nove sekcije počinje sa rednim brojem 1. Budući da na jednom zavaru radi više zavarivača, oni treba svoje oznake da utisnu na vrh cevi i to na udaljenosti od zavara cca 10 cm, sa jedne strane za korenski zavar, a sa druge strane zavara za ostale slojeve, prema datim uslovima iz Specifikacije postupaka zavarivanja.

1.7.9. Rastojanje između zavarenih spojeva Rastojanje između dva bilo koja susedna spoja mora da je najmanje jednako spoljnjem prečniku cevi. U slučaju neophodnosti manjeg odstojanja izvođač mora pripremiti, a investitor prihvatiti poseban postupak zavarivanja.

1.7.10. Testiranje (atestiranje) zavarivača Pre početka radova na vrelovodu izvođač je dužan da podnese investitoru svedočanstvo o završenom ispitu za kvalifikaciju svakog zavarivača, sa priloženom fotografijom i njegovom oznakom. Svedočanstva (atesti) zavarivača u svemu moraju biti u skladu sa zahtevima standarda grupe JUS C.T3 koji se odnose na zavarivanje.

1.8. KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA Svi zavareni spojevi ispituju se vizuelno. Ova kontrola vrši se tokom čitavog postupka zavarivanja. Kontrolori zavarivanja moraju biti kvalifikovani i obučeni. U okviru priprema za obavljanje ovog posla kontrolor zavarivačkih radova mora se upoznati sa sledećom dokumentacijom: -sa glavnim projektom cevovoda, posebno sa crtežima cevovoda; -sa specifikacijom postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovih tehničkih uslova; -sa standardima koji se odnose na ovu delatnost, prema poglavlju 1.22 ovih uslova; -sa atestima svih zavarivača. Ovu kontrolu organizuje i vrši sam Izvođač radova, nezavisno od nadzora koji obavlja Investitor. Osim vizuelne, mogu se primeniti i drugi postupci ispitivanja bez razaranja. Detaljan postupak kontrole i kriterijumi prihvatljivosti biće određeni u specifikaciji postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovim uslovima. Kontrola izvođenja zavarivačkih radova može se u principu podeliti u tri hronološke faze kako sledi:

1.8.1.Kontrola pre početka zavarivanja 1. Merenjem proveriti da li su krajevi cevi pripremljeni prema zahtevima

tačke 1.7.3.;


65

2. Neposredno pre zavarivanja proveriti da li su kontaktne površine i površine u neposrednoj blizini očišćene prema tački 1.7.2.;

3. Merenjem i primenom distancionih „špijuna” proveriti koaksijalnost i zazor među krajevima;

4. Proveriti način na koji je potreban međupoložaj postignut, odnosno da nije izvršeno nikakvo natezanje cevovoda ni silama ni momentima;

5. Proveriti da li pripremljena elektroda za zavarivanje odgovara specifikaciji, prema poziciji 1.1.1.;

6. Proveriti da li je i kako je izvedeno predgrevanje (ukoliko je specificirano poglavljem 1.1.1.).

1.8.2. Kontrola tokom izvođenja zavarivačkih radova 1. Tokom nanošenja materijala proveriti kako osnovni materijal ili prethodno

naneti sloj prihvataju materijal elektroda. Pojava neprihvatanja, prisustvo šljake, pukotina, udubljenja (rupica), gasnih mehura ili bilo kakvih drugih nepravilnosti razlog je da se radovi odmah prekinu, da se uočeni defekti ne bi pokrili sledećim slojem.

2. Proveriti da li se između dva sloja nanetog materijala poštuje procedura propisana specifikacijom postupka zavarivanja, pozicija 1.1.1. ovih uslova. Posebnu pažnju obratiti na međučišćenje i ostvarivanje potrebne temperature.

1.8.3. Kontrola po kompletnom izvođenju spoja 1. Proveriti da li je sva šljaka uklonjena. U slučaju krupnije inkluzije šljake,

bilo tačkasto bilo linijski, mora se izvršiti popravka. 2. Proveriti penetraciju i kvalitet korenog zavara (ovo će se kontrolisati i

tokom izvođenja zavarivačkih radova). U slučaju da se vidi jedan ili obe čeone strane cevi penetracija je nedovoljna.

Penetracija je nedovoljna i u slučaju kada su obe strane spoja pokrivene materijalom, ali je središni deo konkavan, tako da je dno konkavnosti ispod površine cevi.

Potrebna penetracija, odnosno izlivanje materijala u unutrašnjost cevi može biti znak pogrešno izvedenog korenog zavara (progoretina).

3. Proveriti kvalitet stapanja (fuzije) nanetog i osnovnog materijala, odnosno predhodno nanetog sloja.

4. Proveriti eventualnu pojavu poroznosti bilo kao pojedinačnih mehura, bilo linijskog niza mehurića, bilo kao grozdolikih skupina, mehura, bilo kao linijskih kontinualnih šupljina. U slučaju ozbiljne pojave poroznosti u bilo kom od navedenih vidova potrebno je izvršiti popravku.

5. Proveriti prisustvo rupica, šupljina, pukotina i ostalih vizuelnih defekata i diskontinuiteta.

6. Proveriti nadvišenja „krune” zavara po visini i po širini. Ni na jednom mestu ne sme površina zavara da bude ispod spoljne površine cevi, a


66

uobičajeno najveće dozvoljeno nadvišenje je 1,5 mm. Uobičajeno dozvoljeno najveće izlivanje „krune” zavara na površinu cevi je takođe 1,5 mm sa svake strane spoja.

1.8.4. Radiografska kontrola Posle kompletne provere svih zavara prema prethodnom tekstu izvršiće se i radiografska kontrola zavarenih spojeva. Pri izboru početnih uzoraka biraju se zavari na opterećenim i kritičnim mestima. Najmanji procenat spojeva koji se moraju radiografski ispitati, što je uključeno u cenu izvođenja montažnih radova je 30% ili više ako se tako predvidi ugovorom između Investitora i Izvođača. Investitor ili Nadzorni organ ima pravo da zahteva snimanje većeg broja zavara na vrelovodu u slučaju da se za to ukaže potreba. U tom slučaju, ako prekobrojno snimljeni zavari zadovolje probu, troškove snimanja snosi Investitor po ugovorenoj ceni, a u protivnom Izvođač montažnih radova. Za radiografsko snimanje zavara treba angažovati za to zakonski ovlašćeno, specijalizovano i opremljeno preduzeće sa stručnjakom za snimanje zavarenih spojeva, razvijanje filmova i njihovu stručnu interpretaciju. Radiografsko snimanje treba u stopu da sledi operaciju zavarivanja. Od ukupno završenih zavara u jednom danu, odredi se broj zavarenih spojeva za radiografsko snimanje koji moraju isti dan da se snime i filmovi odmah razviju kako bi se drugo jutro mogli kontrolisati i na zavarenim spojevima izvršiti eventualne popravke ili izrezivanja. Svaki radiografski snimak treba na sebi da nosi oznaku zavarivača i broj snimljenog zavarenog spoja. Sve ustanovljene zavarene spojeve sa greškom treba popraviti ili izrezati iz toplovoda i ponovo zavariti pa ih ponovo snimiti. Svim tim ispitivanjima zavara treba obavezno da prisustvuje Nadzorni organ Investitora, pri čemu se podaci ispitivanja unose u Knjigu zavarivanja i daju uputstva, za sve potrebne popravke, odnosno izrezivanje neispravnih zavara.

1.9. ZAVARENI SPOJEVI DEONICA (SEKCIJA)

1.9.1. Spuštanje zavarenih sekcija u zemljani rov Ravna neprekinuta linija vrelovoda između pojedinih tačaka, zatvorena na krajevima, spušta se kontinuirano u zemljani rov, pomoću dizalica ili drugih odgovarajućih naprava. Za predizolovane cevi nije dozvoljeno direktno vezivanje sajli preko polietilenske obloge cevi već je potrebno predvideti sajle sa zaštitnom mekom oblogom ili nosivom trakom od mekanog i savitljivog materijala kako ne bi došlo do oštećenja polietilenske cevi ili antikorozivne zaštite. Rov mora biti prethodno uređen i očišćen kako je to opisano u tehničkom opisu građevinskog projekta. Cevi na svojim krajevima moraju imati


67

zaštitne kape od plastike (daje proizvođač) ili priheftan tanki lim kako bi se izbeglo da se u cevi pojave krupniji predmeti, životinje ili alati posle čišćenja, odnosno da se u slučaju većih padavina cevi ne napune zemljom, šljunkom i sl. Kape ili limovi se uklanjaju neposredno pred zavarivanje. Zemljani rov za predizolovane cevi, takođe, mora biti prethodno uređen, očišćen a dno rova nasuto sitnim peskom koji ne sme imati krupnijih frakcija zbog opasnosti od oštećenja obložne cevi. Najpravilnije i najlakše spuštanje vrelovoda u zemljani rov se obavlja pomoću dve do tri dizalice. Prilikom spuštanja treba naročitu pažnju obratiti na to da usled prisilnog zatezanja, ne nastanu prevelika naprezanja u materijalu cevi. Razmak držača cevi (nosača) cevi ne bi smeo biti veći od dužine jedne cevi, a po mogućstvu bi trebalo da se držači nalaze pokraj susednih zavarenih šavova cevovoda. Kod spuštanja treba paziti da se cev ne tare o rubove zemljanog rova ili da ne udari u bilo koji predmet koji može oštetiti antikozorivnu zaštitu ili izolaciju. Kod predizolovanih cevi mora se obratiti pažnja da se pri zatrpavanju rova ostvari ravnomerno opterećenje cevovoda. Da bi se ovo postiglo mora se voditi računa o sledećem: - površina dna rova mora biti potpuno ravna i bez ikakvih komada, kamenja, osulina sa zidova rova, - podlogu od peska debljine minimalno 10 cm ravnomerno rasporediti i ručno nabiti tako da se dobije ravna površina. Predizolovane cevi se postavljaju na podlogu od peska, s tim da se na mestima spojnica naprave udubljenja u pesku („niše”). Niše su proširena mesta u rovu koja su dovoljno velika da zavarivač može nesmetano da zavari dve cevi ili sekcije, električar poveže žice alarmnog sistema i izolarer da postavi izolacionu spojnicu. Posebna pažnja se mora obratiti na položaj i orjentaciju cevi i predizolovanih lukova obzirom da žice sistema za dojavu curenja i telekomunikacije treba dovesti u pravilan položaj i to: bakarno bojenu prema bakarno bojenoj a bakarno pocinkovanu prema bakarno pocinkovanoj. Zbog lakšeg spajanja žica, cevi se postavljaju u rov tako da žice budu sa gornje strane ako se radi o neparnom broju pari žica a ako je paran boj pari žica onda se parovi žica postavljaju sa bočnih strana cevi. Cev se ne sme montirati tako da žice alarmnog sistema budu sa donje strane cei. Prilikom postavljanja telekomunikacionog kabla treba usvojiti princip da kabal uvek ide pored hladnije (povratne) cevi. Iznad kabla izvođači postavljaju zaštitne korube a iznad peska i upozoravajuću zaštitnu traku. Zatrpavanje cevovoda peskom se izvodi u slojevima:


68

- prvi sloj izvesti u visini od 10 cm sa pažljivim nabijanjem i podbijanjem peska po celoj dužini cevovoda; - drugi sloj izvesti do gornje ivice cevi ručnim nabijanjem; - sledeći sloj sastoji se od peska koji se postavlja 10 cm iznad cevi. Iznad ovog sloja treba staviti upozoravajuću traku sa natpisom „toplovod”. Sledeći sloj se sastoji od materijala iz iskopa, ukoliko se radi o nevezanom materijalu bez većih komada kamena koji se postavlja iznad peska. Visina ovog sloja je minimalno 20 cm i nabijanje se vrši ručno. Sledeći slojevi mogu se nabijati mašinski. Nikada ne treba zatrpavati cevovode smrznutim materijalom, jer posle odmrzavanja materijala dolazi do sleganja zemljišta i eventualne deformacije cevi. Ako se rovovi rade sa podgradom, postoji opasnost od deformacija pri vađenju podgrade, pa je najbolje, kad god je to moguće, pre postavljanja peska i zaštitnog sloja iznad cevi, izdići podgradu. Na mestima gde cev prolazi kroz zidove šahtova i sl. treba ostaviti izvestan međuprostor između zida i cevi radi ugradnje prolaza kroz zid. Ukoliko se šaht i komora liju, nakon postavljanja cevovoda montirati prolaze kroz zid, centrirati ga i pristupiti izlivanju komore. Prolaz kroz zid je neophodno izvesti kao zaštitu od prodora vlage a ujedeno prolaz treba da omogući dilataciona pomeranja. Prolaz kroz zid je napravljen od koncentrične gumene zaptivke sa unutrašnjim i spoljašnjim zaptivnim prstenovima. Spoljašnji zaptivni prstenovi imaju zadatak da spreče aksijalno pomeranje gume nakon zalivanja u zid (prema grafičkoj dokumentaciji). U slučaju izrazito velikih podzemnih voda ugraditi dve gume.

1.9.2. Spajanje sekcija cevovoda Nakon postavljanja pojedine zavarene sekcije (deonice) cevovoda pristupa se odmah spajanju sekcija zavarivanjem. Ukoliko se cevi spuštaju u zemljani rov (predizolovane cevi), na mestu spajanja sekcija i cevi rov se mora dovoljno proširiti da bi se omogućio nesmetan rad zavarivača („niša”) a na mestima spojeva cevi ostavljaju se manje niše koje su dovoljne za povezivanje žičanog sistema i postavljanje termoizolacionih spojnica. Pre samog zavarivanja treba izvršiti sve potrebne pripreme: obaranje ivica, ostaviti potreban razmak (1 – 1.6 mm), očistiti rubove cevi (deonica), centrirati i drugo, što je već opisano. Svi sekcijski zavari treba da budu radiografski ispitani. Ukoliko je zavar neispravan treba ga izrezati, ponovo izvesti i ispitati. Ako pri ponovnom zavarivanju nije moguće primaknuti sekcije na propisan razmak, ubacuje se komad cevi dužine 200 – 300 mm i čeono se zavari. Taj komad cevi mora imati propisano oborene ivice. Zavari moraju da se ispitaju i čitav spoj izoluje.


69

1.10. MONTAŽA KOMPENZATORA Kompenzatori su delikatni, tankozidni cevni elementi, koji pri ograničenom broju ciklusa, što je za ovakve toplovode slučaj, i uz ispravan rad, bez dodatnih opterećenja, mogu nadživeti cevovod, pošto su po pravilu od kvalitetnijeg materijala. Da bi se obezbedili optimalni radni uslovi projektom je predviđen niz mera koje se pri montaži moraju realizovati. Osnovno je pravilo da sve montažne operacije moraju biti pažljivije i pedantnije sprovedene nego za „obične” cevovode, bez ovakvih kompenzatora. Kompenzatore na predizolovanim cevima treba ugraditi na sredini raspona između fiksnih oslonaca ako to posebno ne komplikuje situacija na terenu. Prilikom postavljanja U kompenzatora posvetiti posebnu pažnju njihovom predzatezanju. Proračun predzatezanja se izvodi povećanjem rastojanja između krakova U kompenzatora pre ugradnje. U proračunu su dati podaci o predzatezanju za montažnu temperaturu spoljnog vazduha od 20°C. Za druge temperature treba ove podatke preračunati.

1.10.1. Aksijalnost Deonice u kojima je predviđen aksijalni kompenzator moraju biti potpuno aksijalne, što podrazumeva: - Krajevi cevi koji se spajaju moraju biti apsolutno ortogonalno odsečeni, obrađeni i međusobno podešeni (tačka 1.7.1., 1.7.3. i 1.7.4. ovih uslova), bez ikakvih usecanja, ukrajanja, natezanja itd. Pri tome voditi računa da deonice sa aksijalnim kompenzatorima moraju biti pravolinijske ali ne moraju biti horizontalne.

1.10.2. Hladni prednapon

1.10.2.1. Aksijalni kompenzatori Ukupna dilatacija koju kompenzator treba da primi odgovara temperaturskom dijapazonu od minimalne -10°C do maksimalne +130°C. Kompenzaciona sposobnost aksijalnog kompenzatora je podeljena na dva dela: pola, odnosno 50% kompenzator prima sabijanjem (skraćenjem) od neutralnog položaja, a drugu polovinu, odnosno sledećih 50%, istezanjem (izduženjem) od neutralnog položaja. Ovo znači da se ispravnom montažom moraju obezbediti uslovi da kompenzator na temperaturi -10°C ne bude istegnut preko 50% od svoje kompezacione vrednosti, da na temperaturi +130°C ne bude sabijen preko 50% od svoje kompezacione vrednosti i da neiskorišćen kompenzacioni kapacitet bude ravnomerno raspoređena na hladnu i toplu stranu. Ovo će se postići pravilnim


70

prednaprezanjem kompenzatora, zavisno od temperature cevovoda pri montaži, na sledeći način:

1. Ukupna dilatacija koju kompenzator prima, prema prilogu koji je dat u projektu. Na temperaturi -10°C kompenzator treba da je istegnut za Dl/2, na temperaturi +70°C treba da je u neutralnom položaju, a na temperaturi +130°C treba da je sabijen za Dl/2.

2. Cevna deonica na kojoj se postavlja aksijalni kompenzator u potpunosti se montira, uključujući i motažu kompezatora.

3. Izmeri se temperatura cevovoda (ne vazduha) T (°C). Kompenzator je najbolje prednapregnuti posle dužeg perioda stabilne nepromenjene temperature.

4. Potrebno prednaprezanje kompenzatora za montažnu temperaturu odrediti po sledećoj formuli:

DLmont= DL*(0,5 – (Tmon – Tmin) / (Tmax – Tmin)) Tmon = temperatura cevovoda pri montaži (°C) Tmin = minimalna temperatura cevovoda koje se može ostvariti pri

montaži ili remontu (°C) Tmax = maksimalna radna temperatura (°C) DL = izduženje cevovoda posmatrane deonice pri zagrevanju od Tmin do

Tmax (mm) 5. Izmeri se ugradbena dužina kompenzatora u neutralnom, neopterećenom

položaju Lk. 6. Cevovod za ugradnju kompenzatora postavlja se sa razmakom koji je

jednak zbiru neutralne dužine kompenzatora (Lk) i izračunatog prednaprezanja kompezatora prema temperaturi pri montaži. Dlcevi = Lk + DLmont = Lk + DL*(0,5 – (Tmon – Tmin) / (Tmax – Tmin))

7. Kompenzator se ugrađuje između pripremljenih cevi i pri tom se isteže za DLmont. Za ovo istezanje potrebna je sila koja se izračunava iz dobijene karakteristike kompezatora i veličine predaprezanja.

8. Neposredno po izvršenoj montaži proverava se da li je dužina ugrađenog kompezatora jednaka Lk + DLmont.

9. Na najvećoj radnoj temperaturi proveriti da li je spoljna dužina kompenzatora jednaka: Lk – 0,5*DL


71

Napomena: Ukoliko se montaža vrši u vremenskim uslovima kada su moguće temperature bitno različite od - 10 C (+/- 5) mora se proračunati zazor na minimalno očekivanu temperaturu o čemu treba konsultovati projektanta.

1.10.2.2. Prednapon pri samokompenzaciji Deonice sa prirodnom samokompenzacijom, treba u principu prednaprezati 50% u svim pravcima kompezacije, pri prednaprezanju voditi računa o temperaturi montaže koja je merodavna za preračunavanje po predhodno datom principu. Prilikom postavljanja „U” kompenzatora posvetiti posebnu pažnju njihovom prednaprezanju, prema podacima datim u projektnoj dokumentaciji (uobičajeno je da se u projektima daju montažne temperature od Tmon = 20°C, a za druge montažne temperature se trebaju preračunati). Prednaprezanje se izvodi rastezanjem krakova „U” kompenzatora pri ugradnji.

1.11. MONTAŽA VENTILA I PRIRUBNIČKIH SPOJEVA

1.11.1. Montaža ventila Pre ugradnje ventil obavezno proveriti da li je ispravan u smislu zatvaranja i zaptivanja. Mesto naleganja zaptivke dobro očistiti a pre montaže zaptivke namazati grafitnom mašću. Pre pritezanja veznih zavrtnjeva i navrtki prirubnica ventila proveriti način na koji je potreban međupoložaj postignut, odnosno da nije izvršeno nikakvo natezanje cevovoda ni silama ni momentima. Kod svih prirubničkih spojeva pre montaže, potrebno je sve vijke namazati mašću pogodnom za više temperature, što sprečava stvaranje rđe na vijku i navrtki i omogućava laku demontažu. Sva armatura se isporučuje prema „Tehničkim propisima za izradu i isporuku cevnih zatvarača”, JUS M.C5.010. U specifikaciji su navedeni svi podaci o armaturi: nazivni prečnik, nazivni pritisak, materijal itd. Izabrana je armatura sa malim koeficijentom lokalnog otpora, sa lako izvodljivim čišćenjem i sa malim silama potrebnim za posluživanje.

1.11.2. Montaža prirubničkih spojeva Sve prirubnice moraju biti u skladu sa JUS M.B6.007. i JUS M.B6.020 sa rasporedom rupa za vijke prema JUS M.B6.010. Grlo prirubnice mora biti prilagođeno svojim oblikom zahtevima zavarivanja. Zaptivne površine treba da budu po JUS M.B6.008. Kvalitet obrade prirubnica treba da bude po JUS M.A0.065.


72

Zaptivni materijal je It („Parolit”) po DIN 3754 koji izdržava temperature do 300°C. Zavrtnji za prirubnice su od čelika 4D (DIN 267) dimenzija po JUS M.B1.600. Sve prirubnice su PN 25.

1.12. MONTAŽA OSLONACA Konstrukcija oslonaca je takva da oslonci u potpunosti odgovaraju svojoj nameni. Konstruktivno rešenje kompletnih nepokretnih predizolovanih oslonaca rešeno je u okviru građevinskog i mašinskog projekta. Oblik i mere nepokretnih predizolovanih oslonaca dati su u grafičkoj dokumentaciji. Ovi oslonci su za predmetne cevovode izuzetno važni, pošto su jedan od elemenata koji treba da prihvate u nekim slučajevima značajna opterećenja. Svi oslonci cevovoda i opreme treba da budu geodetski nivelisani a zazori, aksijalni i poprečni, treba da se izvedu u projektovanim veličinama. Projektom predviđen položaj nepokretnih predizolovanih oslonaca mora se striktno poštovati i ne sme se menjati bez saglasnosti projektanta. Svi elementi oslonaca u komorama i šahtama zaštićuju se protiv korozije sa dva premaza dvokomponentnim, antikorozivnim sredstvom, otpornim na temperature do 150°C. Predizolovani fiksni oslonac sastoji se od čelične cevi sa zavarenom čeličnom pločom na sredini, spoljašenjeg omotača od tvrde polietilenske cevi i izvedene hidroizolacije trakom, kao zaštite od korozije. Dimenzije predizolovanih oslonaca odgovaraju katalozima proizvođača.

1.13. ANTIKOROZIONA ZAŠTITA Čišćenje spoljne površine od svih stranih materijala: prašine, rđe, ulja, ostataka sečenja ili zavarivanja, vlage itd. Osim ručnog alata i pribora primeniće se mašinske četke i brusilice a, po potrebi, i peskarenje. Spoljna površina cevi mora, pre nanošenja antikorozione zaštite, biti savršeno čista i glatka. Po završenom čišćenju potrebno je izvršiti odmašćivanje kompletnih spoljnih površina mehaničkim putem pomoću filca i odmašćivača. Nakon toga izvršiti nanošenje osnovnog antikorozionog premaza „Glasscoat” („Zorka”-Šabac) postojanog na temperaturi 150°C. Premaz se nanosi u jednom sloju debljine od 70 do 100 µm, špricanjem pod niskim pritiskom ili „airles” uređajem. Ukoliko se premaz nanosi četkom ili valjkom onda treba naneti dva sloja kako bi se dobila potrebna debljina od 70 do 80 µm.


73

Ukoliko se površina cevovoda premazuje osnovnom zaštitnom bojom („prajmerom”) ona treba da je vrhunskog kvaliteta i u dva ravnomerna sloja. Oba sloja treba, posle premazivanja, da se potpuno osuše, da se na dodir ne lepe. Izvođenje svih radova antikorozione zaštite mora se stalno nadgledati.

1.14. IZVOĐENJE TOPLOTNE IZOLACIJE

1.14.1. Izvođenje toplotne izolacije cevi Toplotna izolacija vrelovoda u komorama i šahtama nanosi se na antikoroziono zaštićenu površinu cevovoda kako je definisano prethodnom tačkom. Toplotna izolacija se izvodi fabrički pripremljenim jastucima staklene vune nabijenosti 110 do 120 kg/m3. Jastuci su sa merkur pletivom koje treba obložiti krovnom lepenkom (ter-hartijom) ili Al-limom debljine 0,5 do 0,6 mm. Ukoliko se upotrebi ter-hartija preklop treba napraviti tako da se onemogući prodor vode u izolaciju a ter-hariju posebno učvrstiti aluminijumskim ili pocinkovanim trakama ili pocinkovanom žicom kako se ne bi vremenom usled vlaženja smakla (smanjenje debljine izolacije na gornjem delu cevi i „stomak” na donjem delu cevi). Termička izolacija predizolovanog vrelovoda (za beskanalno postavljene cevi) vrši se poliuretanskom penom stišljivosti 70 – 80 kg/m3 otpornom na temperature do 130°C sa zaštitnom oblogom od tvrde polietilenske cevi u fabričkim uslovima. Debljina termičke izolacije i obložnih cevi određuju se prema standardima proizvođača predizolovanih cevi. Obavezna je ugradnja predizolovanih cevi sa sistemom za dojavu vlage u termoizolaciji i mrežom za telekomunikacije u toplifikacionom sistemu koja može biti ugrađena u termoizolaciju cevi ili položena u rov (kanal) kao hidroizolovani signalni kabal pored povratne cevi. Pre početka radova Izvođač će, pripremiti detaljnu specifikaciju izvođenja toplotne izolacije, sa detaljima izolacije lukova, kompenzatora i oslonaca, a na šta Investitor daje saglasnost.

1.14.2. Izvođenje toplotne izolacije spojnih mesta Nakon završene montaže i ispitivanja potrebno je izolovati sva spojna mesta postavljanjem obloge od aluminijumskog lima ili polietilena i ulivanjem poliuretana na licu mesta, ili na drugi način. Fabrički pripremljeni spojevi sastoje se od spoljnih omotača, u koje se nakon montaže, na gradilištu, uliva tvrda poliuretanska pena. Navlake se izvode na dva načina: - Od PE (polietilenske navlake) za deo u zemlji (pesku), - Od Al-lima ili ter-hartije u komorama.


74

Navlaka od PE sastoji se od PE navlake i dva zaptivna prstena od gume. Dužina navlake je prilagođena prečniku predizolovane cevi i pokriva svaki kraj spoljnog omotača cevi po 100 mm. Zaštita od prodora vlage u izolaciju spojnog mesta osigurava se postavljanjem trajno elastičnog kita i hidroizolacione trake („Raychem”, „Dekorodal” ili slične). Pri montaži spojnog mesta prvo se navlaka navuče na jedan kraj predizolovane cevi, pre nego što se pristupi zavarivanju cevi jedne na drugu. Nakon zavarivanja krajeva cevi u sekcije i izvršenoj hidrauličkoj probi pristupa se izolaciji spojnih mesta sledećim redosledom: - uklanja se od zavarivanja oštećeni poliuretan; - uklanja se i sloj poliuretana koji je bio u kontaktu sa vodom; - čelična i PE cev treba da budu čiste, suve i odmašćene radi boljeg vezivanja poliuretanske pene i trajno elastičnog kita; - postavlja se navlaka na mesto spoja predizolovanih cevi tako da podjednako pokrije obe cevi koje se spajaju i da otvor za ulivanje bude sa gornje strane; - na oba kraja se ubacuju prsteni za zaptivanje i učvršćenje navlake; - na otvor za ulivanje montira se ručna pumpica za podizanje pritiska sa manometrom. Pritisak se podigne na 1,5 bar i spojevi PE cevi i navlake namažu sapunicom po ivici. Ukoliko se ne pojave mehuri i pritisak ne opada, može se pristupiti zapenjavanju spoja. U suprotnom treba izvršiti ponovnu hermetizaciju spoja; - u tako pripremljeno spojno mesto vrši se ulivanje poliuretanske pene koja je prethodno napravljena mešanjem komponenti prema uputstvu proizvođača; - nakon ekspanzije pene odstranjuje se višak pene i otvor za ulivanje se zatvara plastičnim čepom; - na oba kraja, između navlake i obloge cevi se postavlja kit; - hidroizolaciona traka se postavlja na krajevima obloge i na mestu čepa. Aluminijumski spoj se upotrebljava za komore i šahte a sastoji se od fabrički savijenog Al-lima debljine 0,5 do 0,6 mm koji se ispunjava staklenom vunom. Obloga može biti i od ter-papira koji se ispunjava staklenom vunom. Spoj je moguće izvesti i ulivanjem poliuretana u oblogu od Al-lima debljine 1 mm prema dimenzijama spoljašnjeg omotača predizolovanih cevi. Na omotaču je izbušen otvor ∅24 mm za ulivanje kao i rupe za spajanje krajeva lima koje se izvodi „pop” zakovicama. Dužina obloga od Al-lima prelazi po 100 mm oba kraja predizolovane cevi. Da bi se omotač od lima čvrsto postavio na predizolovanu cev, zateže se odgovarajućim steznim trakama pa u zategnutom stanju spaja „pop” zakovicama. Nakon ulivanja poliuretana skidaju se stezne trake i pristupa


75

hidroizolaciji spojnog mesta hidroizolacionim trakama u dva sloja. Pri ovome voditi računa da traka prelazi krajeve Al omotača 100 mm.

1.14.3. Izvođenje toplotne izolacije završnih elemenata Na mestima razvodne mreže gde se završavaju pojedini ogranci cevovoda, pri faznoj izgradnji, koriste se završni elementi. Ovi elementi koriste se za izolovanje krajeva cevne mreže. Po zavarivanju i ispitivanju cevovoda postavlja se završni elemenat izrađen od Polietilena, uliva poliuretanska pena i vrši se izolacija elemenata i ulivnog otvora hidroizolacionim trakama. Kod prečnika cevi preko 400 mm, pre stavljanja hidroizolacione trake na završni elemenat, postavlja se obloga od Al lima radi učvršćenja završnog elementa i tek onda vrši hidroizolacija.

1.14.4. Izvođenje toplotne izolacije kompenzatora Izolacija kompenzatora u komorama se vrši staklenom vunom odgovarajuće debljine u oblozi od AL-lima debljine 0,5 do 0,6 mm ili ter-hartije. Ukoliko iz tehničkih razloga nije moguća ugradnja kompenzatora u komore vrši se predizolacija kompenzatora kao i za spojna mesta prema 1.14.2 s tom razlikom što se ispuna vrši staklenom vunom kako bi se omogućilo pomeranje. Na nepokretnom spoju obloge i cevi stavlja se zaptivna guma a spoj se hidroizoluje elastičnom trakom „Raychem” ili sličnom. Između delova obloge i cevi koje se kreću jedna u odnosu na drugu se postavlja gumeni prsten (kao za prolaz kroz zid) a spolja vazelin ili slična mast kako bi se omogućilo lakše kretanje i sprečio ulaz vlage (prema detalju u projektu). Ukoliko projektom dato rešenje nije u skladu sa rešenjem koje daje proizvođač opreme, saglasnost za izmenu daju Projektant i Investitor.

1.15. ISPITIVANJE CEVOVODA Ovom specifikacijom dati su minimalni zahtevi koji moraju biti zadovoljeni pri ispitivanju cevovoda. Ispitivanje cevovoda se vrši grupno, po sistemima koji obuhvataju više međusobno povezanih cevnih linija sa svim svojim ograncima na približno jednakim predviđenim radnim pritiscima.

1.15.1. Određivanje ispitnih sistema Jedan ispitni sistem može da obuhvati cevne linije koje zadoviljavaju sledeće uslove: - da su pogodno locirane za povezivanje u zajednički sistem, - da im radni pritisci po svojoj veličini odgovaraju veličini probnog pritiska

predviđenog za dotični sistem,


76

- da njihovo uključivanje u ispitni sistem bude pravovremeno odnosno da ne iziskuje dodatne trajne izmene na toj ili nekoj drugoj cevnoj liniji, a koje mogu da štete njihovom pravilnom funkcionisanju ili slabe njihove mehaničke karakteristike,

- da njihovo međusobno povezivanje obezbeđuje pravilno napajanje, odzračivanje i pražnjenje ispitnog sistema.

1.15.2. Priprema sistema za ispitivanje Svi zavareni i drugi spojevi koji nisu prethodno fabrički ispitani ne smeju se izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspešno izvedenog ispitivanja na probni pritisak. Pre ispitivanja svi cevovodi moraju biti iznutra očišceni od metalnih opiljaka, peska, rđe, zaostalih elektroda i drugih stranih premaza. Svi projektom predviđeni elementi cevne linije kao što su prirubnice, protočni ventili, zasuni, zavareni priključci za merne i regulacione instrumente, nosači, držači, klizači, čvrsti oslonci i tome slično, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja. Sledeća oprema i elementi ako su u sastavu cevne instalacije ne smeju biti podvrgnuti probnom pritisku:

- pumpe, - ulazna strana otpustnih ili sigurnosnih ventila, - sva oprema kod koje nije utvrđena veličina probnog pritiska, - toplotne podstanice u zgradama.

Ovu opremu treba pre ispitivanja instalacije razdvojiti slepim prirubnicama. Slepe prirubnice moraju biti uočljive kako ne bi posle ispitivanja ostale ugrađene u instalaciji. Po pravilu, slepe prirubnice moraju imati prečnik koji odgovara spoljnjem prečniku površine naleganja priključne prirubnice, debljine koja odgovara veličini probnog pritiska i ručicu na njenom obimu koja markantno viri između priključnih prirubnica. Manometri čiji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme probnog ispitivanja odstraniti. Prolazni ventili moraju biti u otvorenom položaju osim ako nije drugačije određeno. Automatski regulacioni ventili moraju uvek biti u otvorenom položaju osim ako nisu snabdeveni obilaznim vodom. Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzračivanje na svim najvišim tačkama gde postoji mogućnost zadržavanja vazduha. Na svim najnižim tačkama sistema i iza svake nepovratne klapne moraju biti postavljeni ispusni otvori za pražnjenje sistema. Napajanje sistema ispitnim fluidom vršiti na najnižoj tački sistema i obavezno ispred svih povratnih klapni.


77

Povećanje pritiska u cevovodu prati se i meri pomoću dva manometra od kojih je jedan radni a drugi je, na osnovu isprave o baždarenju, određen kao kontrolni. Kontrolni manometar mora biti klase tačnosti 1,6 za radne pritiske do 40 bar, odnosno klase tačnosti 1 za veće radne pritiske. U normalnim uslovima gornje granice merenja na brojčanicima mora da iznose 50% više od vrednosti najvećeg dozvoljenog radnog pritiska, uz usvajanje sledeće veće standardne vrednosti opsega merenja manometra. Manometre sa odgovarajućim zapornim organom postaviti na gornji deo cevovoda, po mogućnosti na mesto vidljivo sa mesta odakle se upravlja pumpom ili ventilom za povećanje pritiska. Ako se ispituje sistem sa velikom visinskom razlikom cevovoda preporučuje se upotreba pomoćnog manometra na vrhu sistema.

1.15.3. Ispitivanje Pre punjanja sistema ispitnim fluidom obavezno prekontrolisati da li su sve cevne linije pripremljene, odnosno kompletirane za ispitivanje. Ispitivanje se može vršiti kada je temperatura vode i opreme najmanje 10°C.

1.15.4. Određivanje veličine probnog pritiska Prvo ispitivanje cevovoda pritskom treba izvršiti prema JUS.M.E2.200. Ispravno proveden postupak pregleda i ispitivanja prema navedenom standardu smatra se preventivnom merom zaštite od pojave oštećenja koja mogu biti rezultat grešaka konstruktivnog rešenja, ugrađenog materijala ili izrade. U skladu sa gore navedenim ispitni pritisak tečnosti iznosi: Pi = 1,3 x Pr (bar) gde je: Pi - Ispitni pritisak (bar) Pr - Proračunski pritisak (bar) Prilikom određivanja ispitnog pritiska mora se uzeti u obzir i visina stuba tečnosti za ispitivanje u koliko je hidrostatički pritisak viši od 5% vrednosti proračunskog. Za vrelovod PN 25 je: Pi = 1,3 x 25 = 32,5 bar

1.15.5. Trajanje ispitivanja Vreme držanja sistema na probnom pritisku određuje se dogovorno između nadležnih predstavnika, Nadzornog organa i Izvođača radova za svaki sistem posebno. Vreme održavanja probnog pritiska ne može da traje manje od 60 minuta. Po pravilu, vreme održavanja probnog pritiska treba da bude dovoljno dugo da se eventualna kritično oslabljena mesta na spojevima pokažu i da se može izvršiti pregled svih spojeva.


78

1.15.6. Naknadne popravke i izmene na cevovodu U koliko se za vreme ispitivanja primeti curenje vode na zavarenim spojevima ili ostalom materijalu, sistem se mora izprazniti i posle izvršenih popravki ispitivanje ponoviti. U koliko se primeti curenje vode na spojevima sa navojem sistem se mora rasteretiti do atmosferskog pritiska i posle izvršene popravke ispitivanje nastaviti. Ako su potrebna samo lakša pritezanja spolja, koja ne bi ugrozila mehaničku čvrstoću, pritisak se ne mora spustiti. U koliko za vreme držanja na probnom pritisku dođe do pada pritiska na manometru treba sistematski utvrditi uzrok. Obično do pada pritiska dolazi zbog jačeg oticanja vode iz sistema ili zaostalog vazduha. Posle otklanjanja uzroka, ispitivanje ponoviti. Po pravilu, posle uspešno izvršenog ispitivanja neke linije na njoj se više ne smeju izvoditi naknadni zavarivački radovi odnosno ako je to ipak neophodno, ispitivanje se mora ponoviti. U posebnim slučajevima, kada je takvo ispitivanje teško izvodljivo, naknadna zavarivanja se dozvoljavaju samo uz posebnu saglasnost nadzornog organa. Tako zavarivanje se mora brižljivo nadzirati, dozvoljava se samo ambijentalna temperatura iznad +5°C i po završetku zavareni spoj se mora 100 % radiografisati.

1.15.7. Prisustvovanje ispitivanju i zapisnici Glavni organizator ispitivanja je Nadzorni organ Investitora, odgovoran za dotične instalacije. Ispitivanje se vrši komisijski. Komisiju sačinjavaju: - Odgovorni predstavnik Izvođača radova i - Odgovorni predstavnik Investitora (Nadzorni organ) Ispitivanje mora biti tako organizovano da ne remeti normalno odvijanje montažnih radova. U koliko je neko od odgovornih predstavnika sprečen da prisustvuje ispitivanju nadležna služba mora odrediti zamenika. Ukoliko na sporazumno zakazano ispitivanje neki odgovorni predstavnik ne dođe, ispitivanje će se izvršiti bez njega. Ako se u dogovoru između odgovornih predstavnika kupca i Izvođača oceni za potrebno ispitivanju mogu da prisustvuju i: - Predstavnik zaštite na radu, - Odgovorni predstavnik službe sigurnosti ili druga ovlašćena lica iz odgovarajućih službi (IPK i sl.). O izvršenom ispitivanju će se sačiniti zapisnik koji potpisuju svi zvanično prisutni članovi komisije. Zapisnik se piše na standardnom obrascu koji je dat u prilogu. Po jedan primerak originalnog potpisanog zapisnika dostavlja se svim potpisnicima. Ovaj se zapisnik čuva i služi za eventualno prezentiranje zvaničnim inspenkcijskim oraganima.


79

Pri ispitivanju se imaju poštovati odredbe propisa za Inspekciju parnih kotlova.

1.16. PRODUVAVANJE CEVOVODA Po izvršenoj montaži i ispitivanju cevovoda vrši se njegovo produvavanje vazduhom ili vodenom parom. Svrha ove operacije je da se iz cevovoda uklone sve zaostale nečistoće, tragovi obavljenih montažnih radova, posebno zavarivanja. Da bi ova operacija bila uspešna potrebno je ostvariti značajne brzine produvavanja čime se izazivaju ozbiljne reaktivne sile. Za prihvatanje, odnosno neutralisanje ovih reaktivnih sila Izvođač mora predvideti privremene oslonce. U tom smislu radi se i poseban plan produvavanja, kako je predviđeno tačkom 1.1.7. ovih tehničkih uslova.

1.17. TEHNIČKI PRIJEM Kada se završe svi radovi navedeni u prethodnim tačkama ovog poglavlja, Izvođač će pripremiti svu dokumentaciju koja je za tehnički prijem ugovorom definisana. Ova dokumentacija obuhvata ateste i sertifikate o ugrađenoj opremi i materijalu, ateste svih zavarivača, protokole o obavljenim zavarivačkim radovima, uredno vođenu montažnu knjigu, registrovane sve montažne izmene u tehničkoj dokumentaciji, izveštaj o izvršenom ispitivanju itd.

1.18. PUŠTANJE CEVOVODA I OPREME U RAD Po izvršenom kompletnom ispitivaju može se, prema pripremljenim pogonskim uputstvima za kompletan objekat, pristupiti puštanju celokupnog sistema u rad. Pre puštanja u rad potrebno je izvršiti čišćenje vrelovoda. Čišćenje vrelovoda se izvodi u dve faze. Prva faza čišćenja je odmašćivanje i odmuljivanje. Ova faza se izvodi rastvorom fosfata i deterdženta koji otklanjaju iz cevovoda sve masnoće. Nakon završenog odmašćivanja pristupa se ispiranju cevovoda blagim rastvorom kiseline (fluorovodonične, sumporne, limunske ili hlorovodonične). Ispiranje cevovoda kiselinskim rastvorom u potpunosti odstranjuje oksidni sloj, zaostalu šljaku od zavarivanja i ostale nečistoće nastale hemijskom vezom metala sa agresivnim materijalima iz atmosfere. U rastvor kiseline treba dodati ovbavezno inhibitor koji mora biti takav da štiti osnovni materijal cevi od daljeg nagrizanja po završenom ispitivanju. U ovom projektu se ne preciziraju količine materijala i potreban uređaj za ispiranje cevovoda, već se Investitor upućuje na specijalizovane firme za ispiranje.


80

Pri ispiranju toplovod se puni vodom kvaliteta po JUS M.E2.011, koja je radni fluid i vrelovod je spreman za puštanje u rad. Uputsto za puštanje u rad dužan je da izradi Izvođač radova koji izvodi i prvo puštanje u rad pod nadzorom Nadzornog organa. Po uspešno obavljenom puštanju sačinjava se zapisnik koji obostrano potpisuju Izvođač i Nadzorni organ.

1.19. NADZOR TOKOM MONTAŽE Izvođač radova je dužan da obezbedi svoj, kvalifikovan nadzor tokom svih montažnih radova. Ova služba pažljivo će pratiti sve faze odvijanja montažnih radova, a posebno zavarivanje, čišćenje unutrašnjih i spoljnih površina, toplotnu izolaciju i ispitivanje. Ovo je nezavisno od nadzorne službe koju organizuje Investitor. U okviru ove nadzorne službe objedinjavaće se sve kontrolne i nadzorne funkcije o kojima je u ovim uslovima bilo reči, uključujući i kontrolu zavarenih spojeva.

1.20. VREMENSKI USLOVI ZA MONTAŽU Montažne, a posebno zavarivačke radove treba obustaviti kada je kvalitet njihovog izvođenja ugrožen vremenskim uslovima: kišom, vetrom (za izvođenje na otvorenom prostoru), niskom temperaturom, prašinom, velikom vlagom. U nekim slučajevima moguća je zaštita od vremenskih uslova, te se radovi mogu nastaviti.

1.21. PROJEKAT IZVEDENOG STANJA Sve izmene u odnosu na usvojenu i overenu tehničku dokumentaciju (koje se mogu vršiti samo uz saglasnost projektanta) moraju biti pedantno registrovane u jednom primerku projekta koji će poslužiti kao osnova za izradu projekta izvedenog stanja. Projektom izvedenog stanja registrovaće se i izmene koje su u ovom mašinskom projektu izvršene u odnosu na geodetske podloge.

1.22. PRIMENJENI PROPISI I STANDARDI Za zavarivanje cevovoda i pomoćnih čeličnih konstrukcija primenjuju se Jugoslovenski standardi iz sledećih grupa:

JUS C.A7, JUS C.N3, JUS C.T3, JUS K.M6, JUS U.E7 Zbog važnosti i česte primene izdvajamo sledeće standarde:

JUS C.T3.001 - Tehnika zavarivanja metala definicije, pojmovi i nazivi; JUS C.T3.012 - Zavarivanje, označavanje postupka zavarivanja na

crtežima; JUS C.T3.010 - Zavarivanje i srodni postupci klase kvaliteta zavarenih

spojeva izvedenih topljenjem na čeliku; JUS C.T3.020 - Zavarivanje, klasifikacija grešaka u zavarenim

spojevima izvedenim topljenjem metala;


81

JUS C.T3.030 - Tehnika zavarivanja metala. Oblici i dimenzije žljebova za zavarivanje čelika topljenjem;

JUS C.T3.040 - Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje čeličnih suočenih spojeva opšte odredbe;

JUS C.T3.042 - Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva radiografsko ispitivanje sučeonih spojeva čeličnih cevi debljine zida ispod 50 mm;

JUS C.T3.051 - Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje razarenjem čeličnih spojeva zavarenih elektrolučno ili plinski;

JUS C.T3.061 - Tehnika zavarivanja metala, ispitivanje stručne sposobnosti zavarivača za elektrolučno i plinsko zavarivanje;

JUS C.H3.011 - Čelične oplaštene elektrode za elektrolučno ručno zavarivanje;

JUS C.H3.051 - Žice za plinsko zavarivanje; JUS C.T3.071 - Obezbeđenje kvaliteta zavarenih spojeva.

UP - UPUSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVANJE Ovo uputstvo odnosi se samo na cevnu mrežu i opremu koja je predmet ovog projekta, a uputstvo za rukovanje i održavanje koje će biti pripremljeno za čitav kompleks važiće i za ovaj deo projekta. - Rukovanje svom cevnom armaturom i opremom uvek treba obavljati pažljivo, postepeno i polako. - Pri punjenju i pražnjenju sistema koristiti predviđene ventile za ventilaciju (ispuštanje vazduha) i drenažu (pražnjenje). Na mestima pražnjenja, građevinskim projektom, predvideti jame za brzo odvođenje vode, a ukoliko to nije dovoljno, odnosno ukoliko dođe do prelivanja, primeniće se mobilne pumpe za odvod vode. - Pre početka grejne sezone, a pre ostalih funkcionalnih ispitivanja proveriće se da li je sistem pun, izvršiće se, po potrebi, eliminacija vazduha iz sistema, proveriće se funkcionalnost armature, vizuelno će se kontrolisati svi kompenzatori temperaturskih dilatacija koji su vidljivi, uključujući proveru njihove dužine zavisno od temperature.


82

2.1. OPŠTI POGODBENI USLOVI

2.2. ZNAČENJE REČI I IZRAZA

U ugovoru sledeće reči i izrazi imaće značenja koja su ovde navedena, izuzev ukoliko to KONTEKST ne bude drugačije zahtevao: „INVESTITOR” - znači JP „TOLIFIKACIJA” - i njegovi ovlašćenici. „IZVOĐAČ” - znači preduzeće čiju je ponudu prihvatio investitor i sa kojim je potpisalo Ugovor o izvršenju radova odnosno delova radova, uključujući izvođačeve predstavnike i pravne naslednike. „PODIZVOĐAČ” - znači lice ili preduzeće kome je Izvođač ustupio u izvršenje bilo koji deo radova iz Ugovora uz prethodnu pismenu saglasnost Investitora. „NADZORNI ORGAN” - je ovlašćeno lice nadzorne službe, koje u ime Investitora i za njegov račun vrši poslove stručno - tehničkog nadzora nad izvođenjem radova. „UGOVOR” - predstavlja pismeni sporazum zaključen između Investitora i Izvođača kojim se regulišu njihova međusobna prava i obaveze u vezi sa izvršenjem radova, kao i sva ostala dokumenta (ugovorna dokumenta) kojima se bliže utvrđuju uslovi izvršenja radova. „RADOVI” znači svi pripremni, prethodni i glavni radovi sadržani u predračunu radova koji je sastavni deo Ugovora. „UGOVORNA CENA” - znači ukupno označena vrednost iskazana u ponudi koja podleže povećanju odnosno sniženju pod uslovima iz ovog Ugovora. „GRAĐEVINSKA MEHANIZACIJA” - znači mehanizacija i sva sredstva potrebna za izvođenje i održavanje radova. „PRIPREMNI RADOVI” - označavaju sve vrste radova koje je potrebno izvesti da bi se omogućilo izvođenje glavnih radova koji su predmet Ugovora. „PROJEKTI” - označavaju data tehnička rešenja i uslove za izvođenje radova koje je usvojio Investitor, uključujući i izmene i dopune koje Investitor daje u toku izvođenja radova. „GRADILIŠTE” - znači zemljište ili ostala mesta na kojima ili ispod kojih ili kroz koje imaju da se izvode radovi, i sva druga zemljišta ili mesta koja predvidi Investitor, radi izvršenja Ugovora, kao i ostala mesta koja budu posebno označena da predstavljaju deo gradilišta. „ODOBRENO” - znači odobreno u pismenom obliku, uključujući i odgovarajuću pismenu potvrdu ranije datog usmenog odobrenja. „ZASTUPNIK” - znači PREDUZEĆE koje je Izvođač ovlastio da ga predstavlja pri izvršenju ovog Ugovora.


83

MARGINALIJE, zaglavlja i zabeleške iskazane u Ugovoru neće predstavljati deo Ugovora i kao takvi neće biti uzimani u obzir u svrhu tumačenja Ugovora.

2.3. NADZORNI ORGAN Stručno-tehnički nadzor nad izvođenjem radova u ime Investitora vrši nadzorna služba, odnosno Nadzorni organ.

Dužnosti i prava nadzornog organa 1) Dužnosti i prava Nadzornog organa je da kontroliše da li se radovi izvode

u sklopu sa tehničkom dokumentacijom, da kontroliše kvalitet ugrađenog materijala i radova, da daje tumačenje eventualno nejasnih detalja u projektima, da kontroliše snimanje i obračun izvedenih radova, kao i da obavlja druge poslove koji su u nadležnosti Nadzornog organa. Dinamika i ažurnost rada nadzorne službe mora biti u skladu sa dinamikom izvođenja radova. Nadzorni organ nema pravo da razreši Izvođača bilo koje njegove dužnosti ili obaveze prema Ugovoru osim ako je izričito drugačije predviđeno, niti da naredi neki rad koji će izazvati zakašnjenje ili posebna plaćanja na teret Investitora. Delovanje Nadzornog organa ne umanjuje odgovornost Izvođača za pravilno i kvalitetno obavljanje radova. Nadzorni organ može tražiti uklanjanje nekvalitetno izvedenih radova ili nekvalitetnog građevinskog materijala na teret Izvođača. Ako Izvođač i pored upozorenja i zahteva Nadzornog organa nastavi sa nekvalitetnim izvođenjem radova, Nadzorni organ će radove obustaviti i o tome obavestiti Investitora i građevinsku inspekciju. Sa izvršenjem radova može se ponovo nastaviti tek kada Izvođač preduzme i sprovede odgovarajuće mere kojima se prema nalazu Nadzornog organa obezbeđuje kvalitetno izvođenje radova. Nadzorni organ priznaje u realizaciju Izvođaču samo kvalitetno izvedene radove. U ovom smislu Nadzorni organ ima pravo da iz svih obračuna isključi nekvalitetno izvedene radove sve dok nedostatci ne budu na zadovoljavajući način otklonjeni. Svaki pojedini rad koji se kasnije ne može kontrolisati u pogledu količina i kvaliteta mora biti odmah pregledan od Nadzornog organa, a podaci o tome upisuju se u dnevnik i građevinsku knjigu. Izvođač je obavezan da blagovremeno obavesti Nadzornog organa o postojanju takvih radova. U protivnom, Nadzorni organ može odbiti priznavanje takvih radova ili ih obračunati prema svojim podacima ili proceni. Prethodna i kontrolna ispitivanja kvaliteta materijala i radova za potrebe građenja vrši Izvođač a ateste o tim ispitivanjima dostavlja Nadzornom organu na odobrenje. Predhodna kontrolna ispitivanja Izvođač vrši preko ustanova koje su registrovane za vršenje ispitivanja te vrste. Sva odobrenja, nalaze i instrukcije date od strane Nadzornog organa Izvođač je dužan sprovoditi kao neposredne zahteve Investitora. Propust Nadzornog organa u vršenju svoje dužnosti ne oslobađaju Izvođača odgovornosti da svoje obaveze vrši u skladu sa Ugovorom i da sam obezbedi kvalitetno i blagovremeno izvođenje radova. Ukoliko Izvođač ima primedbe na rad Nadzornog organa, ili se smatra oštećenim nekom njegovom odlukom, ima pravo da o tome obavesti Investitora koji je dužan razmotriti date primedbe i o tome doneti odluku.

Ovlašćenja nadzornog organa u slučaju nužde 2) Pored datih mu redovnih ovlašćenja Nadzorni organ može u slučaju nužde,

a u svrhu zaštite života, imovine i radova, narediti Izvođaču da izvede sve radove i preuzme sve mere koje su, po njegovom mišljenju, neophodne za


84

otklanjanje i sprečavanje opasnosti. Izvođač je dužan izvršiti takav nalog Nadzornog organa, sa pravom na naknadu troškova ukoliko ih bude. Iznos troškova zajednički utvrđuju Nadzorni organ i Izvođač radova, a saglasnost daje Investitor.

3. Prenos prava iz ugovora 1) Izvođač ne može preneti Ugovor ili deo Ugovora ili bilo koje pravo ili

obavezu po ovom Ugovoru (izuzev prenosa prava na Izvođačevu banku da može u ime Izvođača naplatiti potraživanja koje mu pripadaju ili će mu pripasti po ovom Ugovoru) bez prethodne pismene saglasnosti Investitora.

2) Ukoliko se Investitor saglasi sa prenosom dela Ugovora, Izvođač će ostati i dalje kao jedini odgovoran prema Investitoru za izvršenje Ugovora u celini. Ukoliko podizvođač angažovan na radovima obavlja, po mišljenju nadzornog organa, radove u suprotnosti sa Ugovorom, Investitor može putem pismenog obaveštenja zahtevati od Izvođača da prekine podizvođački Ugovor. U tom slučaju Izvođač će raskinuti podizvođački Ugovor i podizvođača udaljiti sa gradilišta.

Ni jedan postupak koji preduzme Nadzorni organ ili Investitor u vezi sa odredbama ove tačke neće osloboditi Izvođača od bilo koje obaveze po Ugovoru, niti mu daje pravo na naknadu, produženje rada i slično.

2.4. OBIM UGOVORA

Ugovor obuhvata: izgradnju, dovršenje i održavanje radova i obezbeđenje celokupnih radova, materijala, građevinske mehanizacije i radne snage, kao i privremenih radova potrebnih za dovršenje stalnih radova i bilo čega što je privremeno ili stalne prirode a što je potrebno za izvršenje ovog Ugovora.

2.5. UGOVORNA DOKUMENTA

Jezik Ugovor i sva ugovorna dokumenta biće sastavljena i tumačena iz teksta na srpskom jeziku. Ugovorna dokumenta su sastavni deo Ugovora a sastoje se od: - Ponude sa prilozima - Opštih i Posebnih uslova ugovora - Odobrenih glavnih projekata - Ugovorenog cenovnika radova - Odobrenja za građenje.

Tumačenje ugovornih dokumenata Dokumenta koja obrazuju ovaj Ugovor treba uzeti kao dokumenta koja se međusobno objašnjavaju i dopunjuju. U slučaju da dođe do nesuglastica ili nejasnoće u njima prvenstvo u tumačenju će imati: po tehničkim pitanjima tehnički uslovi, a po ostalim opšti i posebni uslovi Ugovora. Ukoliko tehnički, opšti i posebni uslovi ne regulišu dovoljno jasno izvesno pitanje, tumačenje daje Investitor.


85

2.6. PROJEKTI

Predaja projekta Investitor je dužan da u rokovima, koji će se definisati Ugovorom preda Izvođaču naknadno u overenom prepisu po 2 primerka sledeća dokumenta:

a) Opšte i Posebne uslove Ugovora; b) Ugovoreni cenovnik radova; c) Posebne uslove; d) Odobreni glavni projekat objekta koji se gradi, odnosno posebne

celine te tehničke dokumentacije potrebne za početak radova e) Odobrenje za građenje; f) Kopiju analize cena izvođača po kojima je licitirao.

Uporedo sa napredovanjem radova Investitor je dužan da Izvođaču postepeno predaje ostale delove tehničke dokumentacije tako da ovi projekti budu uručeni Izvođaču najkasnije 10 dana pre određenog roka za početak odnosnih radova a prema ugovorenom dinamičkom planu izvođenja radova. Investitor je dužan da Izvođača blagovremeno obavesti o nastaloj potrebi da se u toku rada izvrše izvesne izmene ili dopune u projektima i da mu te izmene dostave u overenom prepisu.

Čuvanje projekata i crteža Projekti i crteži su svojina Investitora, a čuvaće ih Nadzorni organ. Po jedna kopija projekata i crteža daje se Izvođaču besplatno. Ukoliko Izvođač želi može da nabavi o svom trošku i više kopija. Po završetku radova po ovom Ugovoru Izvođač će vratiti investitoru sve projekte i crteže koje je dobio i kupio, s tim da će u jednom urednom primerku tušem biti unete sve izmene nastale u toku građenja.

Projekti i crteži za gradilište Izvođač će dobijene kopije projekata i crteža držati na gradilištu tako da u svako doba budu dostupne Nadzornom organu ili svakoj drugoj osobi koju Investitor za to pismeno ovlasti.

Ostali projekti, crteži i uputstva Investitor može u toku izvođenja radova, dostavljati Izvođaču dopunske projekte i crteže, skice i uputstva potrebna za potpuno i adekvatno izvođenje i održavanje radova, a Izvođač će ih čuvati i po njima se upravljati. Planovi i crteži neće biti punovažni dok ne budu overeni od strane Investitora.

2.7. OPŠTE OBAVEZE

Ugovor U određenom roku, na poziv Investitora, Izvođač će zaključiti Ugovor i pristupiti izvršenju ugovornih obaveza. Investitor zadržava pravo ugovaranja predugovorenih radova po fazama u dogovoru sa Izvođačem.

Garancija Izvođač je obavezan da u roku od 15 dana po potpisivanju ugovora podnese Investitoru bankarsku garanciju na iznos od najmanje 10% ugovorne vrednosti kojom se bezuslovno i neopozivo garantuje potpuno i savesno izvršenje ugovornih obaveza. Ova garancija se prilaže uz ugovor.


86

Po prijemu ove garancije Investitor će vratiti Izvođaču garanciju datu uz ponudu.

Tekst garancije se prilaže uz Ugovor. Ukoliko Izvođač ne podnese do određenog roka propisanu garanciju, smatraće se da je Ugovor raskinut krivicom Izvođača a vrednost garancije uz ponudu zadržaće Investitor u svoju korist. Pored toga, Investitor ima pravo da zahteva od Izvođača da mu naknadi svu time nastalu štetu.

Trajanje garancije Važnost garancije za potpuno i savesno izvršenje Ugovora ostaje u svemu prema Ugovoru i tekstu garancije do isteka garantnog roka i izvršenja konačnog obračuna za radove po Ugovoru. Troškove oko izdavanja garancije snosiće Izvođač.

Upoznavanje gradilišta Smatraće se da je Izvođač pre podnošenja ponude ispitao i pregledao gradilište i njegovu okolinu, da se upoznao sa geološkim, hidrološkim i klimatskim uslovima gradilišta, da je sagledao obim i vrstu radova, izvorišta materijala, mogućnost prilaza gradilištu i smeštaj, te da je pribavio sve potrebne podatke što se tiče rizika, nepredviđenih slučajeva i ostalih okolnosti koje mogu uticati na njegovu ponudu.

Proveravanje ponude Izvođač je obavezan, pre podnošenja ponude, da ispita ispravnost i potpunost svoje ponude, a posebno u pogledu količina i cena iskazanih u troškovniku odnosno predračunu radova. Izvođač se obavezuje da će radove iz ovog Ugovora izvršiti i održavati strogo se pridržavajući uslova Ugovora, a na puno zadovoljstvo Investitora i Nadzornog organa. Izvođač će se u svom radu pridržavati Uputstva i instrukcije Investitora odnosno Nadzornog organa, a primati uputstva i instrukcije jedino od Nadzornog organa odnosno Investitora.

Podnošenje programa radova Prilikom podnošenja ponude Izvođač je dužan dostaviti opšti program i plan rada koji prikazuje redosled procesa i metoda koje predlaže za izvođenje radova. U roku od momenta ustupanja posla pa do zaključenja ugovora, Izvođač će podneti Investitoru na odobrenje detaljan program i plan rada koji iskazuje redosled procesa, rokova i metoda za izvođenje radova, kao i pismeno obaveštenje o svim detaljima koji se odnose na organizovanje rada i stručno osoblje koje će rukovoditi radovima. Pored toga, Izvođač će podneti pismeno Investitoru ili Nadzornom organu sve potrebne podatke o građevinskoj mehanizaciji, privremenim radovima koje namerava da izvodi kao i sve što namerava da preuzme radi izvršavanja radova prema ovom Ugovoru. Bez podnetog programa neće se moći zaključiti ugovor o građenju. Ako Izvođač radova ne podnese program rada u predviđenom roku datom u Ponuđi smatraće se da je odustao od posla. Investitor ima pravo da zahteva od Izvođača da mu nadoknadi svu time nastalu štetu.

Obaveštenja tokom gradnje Investitor ili Nadzorni organ mogu s vremena na vreme zahtevati od Izvođača da podnese u pismenoj formi naknadna obaveštenja o organizovanju daljeg izvođenja radova.


87

Odgovornost izvođača za program Davanje saglasnosti Investitora ili Nadzornog organa na program rada Izvođača ili obaveštenja koje je dato Izvođaču i koje se odnosi na program rada, ni u kom slučaju ne može osloboditi Izvođača od njegove odgovornosti ili obaveze iz ovog Ugovora.

Stručno rukovodstvo izvođača Izvođač je dužan da obezbedi stručno rukovodstvo za sve vreme izvođenja radova kao i posle toga, a sve na osnovu propisanog izvršenja obaveza izvođenja radova po Ugovoru.

Radnici i službenici izvođača Izvođač će obezbediti i zaposliti na gradilištu za izvršenje i održavanje radova: - tehničko osoblje koje je kvalifikovano i iskusno u svojoj struci,

poslovođe i predradnike koji su stručni za izvođenje radova; - kvalifikovane, polukvalifikovane i nekvalifikovane radnike koji su

sposobni za propisno i pravovremeno izvršenje i održavanje radova;

Otpuštanje stručnjaka Investitor, odnosno Nadzorni organ može zahtevati iz opravdanih razloga da se pojedino lice udalji sa gradilišta i Izvođač je u tom slučaju dužan odmah udaljiti takvo lice i zameniti ga drugim. Udaljeno lice se ne može ponovno zaposliti na radovima ili gradilištu ovog Investitora bez pismene saglasnosti Investitora ili Nadzornog organa. Investitor odnosno Nadzorni organ nije odgovoran za troškove koje Izvođač bude imao zbog otkaza i vođenja postupka u radnom sporu protiv lica za koje je Investitor odnosno Nadzorni organ tražio udaljenje.

Tačnost izvršenja radova Izvođač je odgovoran za potpuno i tačno izvođenje radova i to prema odobrenom glavnom projektu, a biće odgovoran za ispravnost položaja, visina i dimenzija za sve delove objekta, kao i za obezbeđenje potrebnih instrumenata, pribora i radne snage koja je potrebna za merenja na gradilištu. Ukoliko se u ma koje vreme, dok se radovi izvode, ustanovi neka nepravilnost u merama, Izvođač će, kada mu to Nadzorni organ bude zatražio, izvršiti sve potrebne opravke i izmene. Ukoliko su greške nastale radi netačnih mera u projektima koje je dao Investitor ili Nadzorni organ, u tom slučaju troškovi padaju na teret Investitora. Provera obeležavanja položaja i kota, objekta ili dela objekta, od strane Nadzornog organa, neće ni u kom slučaju osloboditi Izvođača obaveze i odgovornosti da izvrši ispravke. Izvođač će brižljivo štititi, ugrađivati i čuvati sve repere, stalne tačke, kočiće i druge elemente koji se koriste tokom rada. Ukoliko isti budu uništeni ili oštećeni za vreme rada, Izvođač je dužan da ih obnovi o svom trošku.

Čuvanje i osvetljenje Izvođač će potpuno obezbediti gradilište i o svom trošku postaviti znake upozorenja, zabrane i obaveze, svetla i čuvare i održavati ih za sve vreme izvođenja radova, do predaje radova Investitoru, a radi sigurnosti i obezbeđenja interesa svih drugih pravnih i fizičkih lica.


88

Briga o radovima Od početka do završetka radova Izvođač je dužan da vodi brigu o radovima, privremenim radovima, materijalu, mehanizaciji i ostalim uređajima i snosi svu odgovornost za iste. U slučaju da se dogodi neka šteta, gubitak ili oštećenje radova ili dela radova ili pripremnih radova, materijala ili mehanizacije iz ma kog razloga, Izvođač je dužan da o svom trošku zameni, popravi ili postavi i nastavi sa dovršenjem radova. Izvođač će takođe biti odgovoran za sve štete na radovima koje on izazvao time što je izvodio neke operacije u cilju ispunjavanja svojih obaveza prema ovom Ugovoru.

Osiguranje radova Izvođač će pre početka radova osigurati o svom trošku pod zajedničkim imenom Investitora i Izvođača, sve radove odnosno objekat prema propisima o osiguranju važećim u Republici Srbiji. Ovo osiguranje ima biti izvedeno na način da Investitor i Izvođač budu u potpunosti pokriveni od svih šteta i gubitaka za sve vreme izvođenja radova pa do izdavanja certifikata o konačnom preuzimanju radova i to do pune njihove vrednosti. Osiguranje se ima izvršiti prema uslovima i kod osiguravajućeg zavoda koga odredi Investitor a Izvođač je dužan, u svako doba kad to zatraži Investitor ili Nadzorni organ, podneti na uvid polise osiguranja kao i priznanice o plaćanju tekućih premija.

Obeštećenja lica i imovine Izvođač će obezbediti Investitora protiv svih gubitaka i potraživanja zbog povreda ili šteta nanetih bilo kom licu ili imovini, a koje mogu da se pojave izvođenjem i održavanjem radova iz Ugovora i obeštetiće ga za sve reklamacije, potraživanja, odštete, troškove i izdatke, osim kada su takvi gubitci ili povrede uzrok ili rezultat događaja na koje Izvođač nema uticaja.

Nesrećni slučajevi i povrede radnika Sva lica zaposlena na gradilištu za izvršenje radova iz ovog Ugovora imaju biti osigurana od strane Izvođača o njegovom trošku, za sve povrede na radu ili nesreće na poslu. Ovim osiguranjem obuhvaćena su sva lica u službi Investitora, Nadzornog organa, Izvođača i podizvođača, angažovanih na realizaciji radova po Ugovoru, kao i sva druga lica za vreme službenih ili drugih odobrenih poseta gradilištu. Investitor neće biti odgovoran za bilo koje odštete ili kompenzacije koje se imaju isplatiti za bilo kakvu povredu osiguranih lica.

Osiguranje radnika Izvođač će osigurati radnike protiv svih rizika iskazanih u prethodnom stavu i produžiće takvo osiguranje tokom celog perioda u kome je neko lice zaposleno na radovima. Izvođač će, kad to bude zatražio Investitor ili Nadzorni organ, pokazati polise osiguranja kao i dokaze o urednom plaćanju. Izvođačeva odgovornost da se izvrši osiguranje, kako je gore rečeno, odnosi se i na osiguranje lica zaposlenih od strane podizvođača, a na način kojim bi se Investitor u potpunosti zaštitio od bilo kakvih potraživanja. Izvođačeva je dužnost da osiguravajući zavod upozna sa svim uslovima osiguranja iznetim u Ugovoru.


89

Davanje obaveštenja i plaćanje taksi Izvođač će dati sva obaveštenja i platiti sve dažbine i takse koje treba platiti po propisima važećim u Republici Srbiji radi obavljanja radova ili privremenih radova, odnosno koje treba platiti prema odredbama i propisima nadležnih organa i drugih pravnih lica odnosno ustanova čija su imovina i prava ugrožena ili mogu biti ugrožena na bilo koji način radovima ili privremenim radovima.

Pridržavanje važećih propisa Izvođač je dužan da se u svakom pogledu pridržava svih odredaba, propisa i zakona kao i odredaba lokalnih organa vlasti i uprave, i on će obeštetiti Investitora od svih kazni i odgovornosti svake vrste za kršenje bilo kojeg zakona, odredbe ili propisa.

Fosili i predmeti od vrednosti Svi fosili, metalni novac, predmeti od vrednosti ili starine kao i ostaci ili predmeti od geološkog i arheološkog značaja koji se pronađu na gradilištu državna su svojina Republike Srbije. Izvođač će preduzeti potrebne mere da bi sprečio svoje radnike ili bilo koja druga lica da uklone ili oštete takve predmete i on će odmah po otkrivanju istih obavestiti Nadzornog organa i Investitora o takvom otkriću i izvršiće sve naloge u vezi sa ovim predmetima.

Patenti Izvođač će obeštetiti Investitora za sve troškove i potraživanja u vezi sa kršenjem bilo kod patentnog prava, koje je vezano za građevinsku mehanizaciju, mašine, radove, metode rada ili materijala koji se koristi u radovima ili privremenim radovima, kao i za sva potraživanja, zahteve, troškove i izdatke, nastale zbog ovakvih okolnosti.

Ometanje saobraćaja i nadoknade štete Sve operacije koje su potrebne za izvođenje glavnih i privremenih radova biće izvedene na način da nepotrebno ne ometaju javni život ili upotrebu javnih saobraćajnica, puteva i staza, kao i da ne ugrožavaju imovinu Investitora ili bilo kog drugog lica. Izvođač će obeštetiti Investitora za sve zahteve, potraživanja, oštete i troškove koji nastanu zbog ovakvih okolnosti.

Vanredni saobraćaj Izvođač će koristiti sve mogućnosti da bi sprečio da bilo koji put, ulica ili most ili veza sa gradilištem budu oštećeni njegovim saobraćajem ili saobraćajem njegovog podizvođača, ili bilo koga lica koje se nalazi u njegovoj službi. Posebno će odabrati puteve i ulice, i koristiće odobrena vozila, te ograničiti i rasporediti tovar, tako da vanredni saobraćaj, kao posledica prenošenja mehanizacije i materijala do gradilišta, bude obavljen tako da ne izaziva oštećenje postojećih objekata.

Specijalni tereti Izvođač će o svom trošku obezbediti sve što je potrebno za transport mehanizacije i materijala koji je potreban za radove. On će izvršiti sva potrebna ispitivanja koja se odnose na prevoz najtežih i najobimnijih tereta koji mogu biti transportovani železničkim, drumskim ili vodenim putem, a naročito što se tiče kabastih i teških tereta koji treba da budu prenošeni preko mosta, propusta itd. Ako se neka konstrukcija ošteti usled transporta koji vrši Izvođač ili bilo koje drugo lice u njegovoj službi ili nastupe neke


90

druge posledice (na primer potpuni prekid saobraćaja) Izvođač će snositi troškove oko popravke oštećene konstrukcije i nadoknaditi nastalu štetu.

Pridržavanje propisa o saobraćaju Ništa neće osloboditi Izvođača od pridržavanja propisa o regulisanju saobraćaja na putevima, železničkim prugama i mostovima, a ono važi i za njegove podizvođače.

Pomoć ostalim izvođačima Izvođač će u saglasnosti sa zahtevima Investitora pružiti svaku razložnu pomoć u obavljanju radova drugim izvođačima koji su od strane Investitora angažovani na istom ili susednim objektima ili delovima objekta.

Nabavka materijala, mehanizacije i radne snage Izvođač će sam o svom trošku i na svoj rizik nabaviti građevinsku mehanizaciju, obaviti pripremne radove, nabaviti materijal potreban za pripremne i glavne radove, obezbediti radnu snagu, obezbediti prevoz radne snage do i sa gradilišta i sve ostalo što se traži u cilju obavljanja radova po ovom Ugovoru.

Održavanje gradilišta Izvođač je dužan da o svom trošku i na svoj rizik stalno održava gradilište čisti ga od otpadaka i da, ukoliko to budu zahtevali Investitor i Nadzorni organ, složi ili postavi građevinsku mehanizaciju ili materijal i očisti i ukloni sa gradilišta ostatke materijala i nečistoću koji su ostali posle obavljanja radova, kao i privremene radove koji nisu više potrebni.

2.8. RADNA SNAGA Izvođač je dužan da obezbedi svu radnu snagu potrebnu za izvršenje radova iz Ugovora. Izvođač je dužan da obezbedi o svom trošku prevoz radnika od mesta boravka do gradilišta, smeštaj i ishranu, vodu, električnu energiju, higijensku službu i isplatu zarade u svemu prema postojećim propisima.

Zaštita zdravlja Izvođač je dužan da obezbedi sve potrebne mere u svrhu očuvanja zdravlja radnika zaposlenih na radovima i da obezbedi potrebne sanitarne prostorije, zdravstvenu službu za pružanje prve pomoći i zdravstvenu zaštitu u smislu propisa važećih u Republici Srbiji. Izvođač je dužan, da posveti posebnu pažnju higijensko-tehničkoj zaštiti lica pri radu u svemu prema propisima važećim u Republici Srbiji.

Obaveze izvođača u odnosu na podizvođača Izvođač će biti odgovoran za ispunjenje obaveza iz Ugovora i od strane njegovih Podizvođača a ovo se odnosi na sva ostala lica kod njega zaposlena.


91

2.9. MATERIJAL I IZRADA

Kvalitet materijala i ispitivanje Kvalitet materijala i kvalitet izrade moraju biti prema važećim propisima i ugovornim dokumentima i prema uputstvima Nadzornog organa. Nad radovima i materijalima će se, s vremena na vreme, izvršiti i ispitivanja i to na mestima i u vreme koje Nadzorni organ bude odredio i zahtevao. Izvođač je dužan da o svom trošku pribavi potrebne instrumente, mašine, radnu snagu i materijal koji su potrebni za ispitivanje i merenje i ispita kvalitet radova, odnosno kvalitet, težinu ili kvantitet upotrebljenog materijala. Izvođač je dužan, da pre nego što donese na gradilište materijal podnese analize o kvalitetu materijala kako bi rezultate analize mogao da pregleda Nadzorni organ i da po njima odobri materijal.

Uzorci Izvođač će dostaviti Nadzornom organu na odobrenje sve uzorke predviđene Tehničkim uslovima ili uzorke koje on traži. Svaki uzorak mora nositi sledeće oznake:

- naziv objekta, - naziv izvođača, - naziv materijala ili opreme, - poreklo, - ime proizvođača, - zaštitni znak ako ga ima, - lokaciju objekta odakle je uzet uzorak.

Odobravanje upotrebe materijala Izvođač ne sme upotrebljavati materijale pre dobijanja pismenog odobrenja Nadzornog organa, a u slučaju da upotrebi, snosi rizik i eventualni trošak koji iz toga mogu nastati. Sve uzorke koji su predviđeni tehničkim uslovima i propisima Izvođač će obezbediti i čuvati o svom trošku.

Troškovi ispitivanja Troškove oko izvođenja, ispitivanja i proba dužan je da snosi Izvođač, ako su predviđene Tehničkim uslovima odnosno opisu radova.

Troškovi ispitivanja koji nisu predviđeni Ako Nadzorni organ naredi izvršenje ispitivanja: a) koje nije bilo unapred predviđeno, da se izvrši ili b) ako je bilo predviđeno da se izvrši, a Nadzorni organ je naredio da se

ovo izvede od strane drugog lica na bilo kojem mestu građenja proizvodnje ili fabrikacije materijala, troškove ispitivanja snosiće Izvođač, ukoliko se ispitivanjem dokaže, da materijal ili izrada nisu u saglasnosti sa uslovima za izvođenje radova, a u protivnom troškove snosi Investitor.

Pristup gradilištu Investitor i Nadzorni organ kao i svaka druga osoba koju ovi ovlaste imaće u svako doba pravo pistupa na gradilište kao i sve radionice i mesta gde se radovi izvode ili gde se izvode pripremni radovi, proizvodi materijala, gde je materijal uskladišten, gde je smeštena mehanizacija i oprema vezana za radove a Izvođač je dužan, da obezbedi nesmetan pristup i pregled svim ovim licima.


92

Ispitivanje radova pre pokrivanja Izvođač će biti odgovoran da radovi budu izvedeni na najbolji način i po savremenim metodama rada i sa materijalom najboljeg kvaliteta. Nijedan rad neće se pokriti bez prethodnog pregleda od strane Nadzornog organa. Izvođač će obezbediti Nadzornom organu mogućnost ispitivanja i merenja obima izvršenih radova pre nego što se radovi pokriju ili uklone kao i da pregleda pripremu podloge pre nego što se na njih stave pokrivni materijali. Izvođač će na vreme obavestiti Nadzornog organa kada je neki rad odnosno podloga gotova za ispitivanje, a Nadzorni organ će odmah proveriti takav rad odnosno podloge. Ako nadzorni organ smatra da je to nepotrebno o tome će odmah izvestiti Izvođača.

Otkrivanje i otvaranje radova Izvođač će prema nalozima Nadzornog organa izvršiti svako otkrivanje ili otvaranje izvršenih radova ili delova radova radi pregleda i ispitivanja, a posle obavljenih pregleda i ispitivanja Nadzornog organa, Izvođač je dužan, da popravi i popuni otkrivena ili raskopana mesta. Ako za bilo koji deo radova pokrivenih posle pregleda Nadzorni organ traži da se otkrije i otkrivanjem se ustanovi da su radovi izvedeni u saglasnosti sa Ugovorom, troškove otvaranja i zatvaranja snosiće Investitor, a u svim drugim slučajevima ove troškove snosi Izvođač.

Uklanjanje neispravnog rada i materijala Investitor ili Nadzorni organ će tokom izvođenja radova imati pravo da pismeno naredi: a) uklanjanje sa gradilišta onih materijala koji ne odgovaraju tehničkim

propisima i tehničkim uslovima iz predmeta. b) zamenu propisanim i podesnim materijalom, i c) klanjanje i ponovo izvršavanje (bez obzira na prethodnu probu ili

plaćanje), bilo koga rada ako ovaj rad nije stručno i kvalitetno izveden.

2.10. PROPUSTI IZVOĐAČA Ukoliko su radovi ukopani ili se ne mogu videti, a po mišljenju Nadzornog organa postoje defekti i greške, ili radovi nisu obavljeni, konstruisani ili održavani u skladu sa ovim uslovima, ili je naneta veća šteta stalnim radovima kao i kad je karakter takvog defekta ili propusta nepoznat, biće dovoljno da Nadzorni organ izda pismeni zahtev Izvođaču za opravku, odnosno otklanjanje defekta ili nedostatka i da radove dovede u stanje koje odgovara propisanim uslovima. Ako Izvođač propusti da izvrši naređenje Nadzornog organa Investitor ima pravo da zaposli drugo lice ili drugog Izvođača da izvrši navedene radove, a sve troškove koji proisteknu zbog ovoga snosiće Izvođač a Investitor će ih naplatiti od bilo kog potraživanja Izvođača.

Obustavljanje radova Izvođač će po pismenom nalogu Nadzornog organa koji se naziva „Nalog za prekid radova”, obustaviti dalje izvođenje radova ili dela radova za ono vreme i na onaj način koji će Nadzorni organ propisati. Za vreme ovakvog obustavljanja radova Izvođač će propisno zaštititi radove na način kako to bude Nadzorni organ ili Investitor zahtevao. Sve troškove, uključujući nadnice koje treba da se isplate na gradilištu, plate za održavanje gradilišta i građevinske mehanizacije na gradilištu, kao i druge troškove Ugovora


93

koji mogu nastati zbog izvršenja „Naloga za prekid radova” snosiće Investitor izuzev:

a) ako to nije drugačije određeno Ugovorom, b) ako je to neophodno radi pravilnog izvođenja radova, c) zbog vremenskih uslova koji ugrožavaju sigurnost ili kvalitet radova, d) zbog neke greške koju je učinio Izvođač, ili e) ako je neophodno za sigurnost radova ili dela radova.

U slučaju od b) do e) sve troškove snosi Izvođač radova. Protiv naloga za prekid rada u slučajevima iskazanim pod tačkama a) do e) Izvođač može u roku od 7 dana pismeno obavestiti Investitora o razlozima koji ukazuju suprotno od navoda Nadzornog organa. Ukoliko je zahtev Izvođača po mišljenju Investitora opravdan, Investitor će priznati naknadu troškova Izvođaču. Investitor neće biti odgovoran da nadoknadi bilo kakve troškove iz ove tačke ukoliko Izvođač ne da pismeno obaveštenje o svom potraživanju u roku od 30 dana po izdavanju naloga za prekid radova.

Obustavljanje radova preko 90 dana Ukoliko se po pismenom nalogu Nadzornog organa za prekid radova obustavi dalje izvođenje radova u celini ili deo radova: a) za period duži od 90 dana, b) za period manji od 90 dana, a Nadzorni organ u roku od 90 dana od

isteka tog manjeg roka ponovo naredi da se radovi obustave, tako da ti prekidi radova, ukupno traju više od 90 dana.

Izvođač ima pravo u roku od 30 dana od časa prijema naloga, kojim se prelazi rok od 90 dana, podnese Investitoru pismeni zahtev za odobrenje produženja radova. Investitor je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva Izvođača donese odluku. Ukoliko Investitor u ovom roku ne donese odluku o daljem nastavljanju radova, ili ne donese uopšte odluku, Izvođač ima pravo, ali nije dužan, da ponovnom pismenom napomenom izvesti Investitora da smatra prekid rada kao izostavljanje radova ako je u pitanju jedan deo radova, odnosno raskid Ugovora, ako je u pitanju obustava svih radova. Jedino u slučaju kada po prijemu Izvođačevog pismenog zahteva za odobrenje nastavka radova, u roku od 30 dana Investitor pismeno izjavi, a po njegovom mišljenju dalje obavljanje radova može biti opasno, tada vreme koje je proteklo od te izjave pa do vremena kada Investitor bude potvrdio, da je opasnost prošla neće biti računato u period od 90 dana.

2.11. POČETAK IZVOĐENJA RADOVA I ZAKAŠNJENJA

Početak radova Izvođač će početi radove u roku koji će se utvrditi Ugovorom računajući od dana potpisivanja Ugovora i dobijanja pismenog naloga o započinjanju radova od strane Investitora, i organizovaće radove potrebnom brzinom, tako da svi radovi budu izvedeni u svakom pogledu do dana određenog za dovršenje radova ili pre toga roka.

Predaja gradilišta Investitor će zajedno sa pismenim nalogom o započinjanju radova, predati Izvođaču deo gradilišta ili celo gradilište koje je potrebno Izvođaču da otpočne radove i izvodi ih u saglasnosti sa uslovima Ugovora. Ukoliko iz


94

bilo kog razloga Investitor zakasni sa uvođenjem Izvođača u posao do 30 dana, Izvođač nema prava na bilo kakvu nadoknadu izuzev priznavanja razlike u ceni po osnovu „klizne skale”.

Prilaz gradilištu Izvođač će snositi sve troškove oko dobijanja odobrenja za prelaz preko nekog zemljišta ili postojećih saobraćajnica radi prilaza gradilištu.

Vreme završetka radova Izvođač je obavezan da delove radova, odnosno radove u celini, izvodi u skladu sa ugovorenim dinamičkim planom, osim u slučaju produženja međurokova ili krajnjeg roka završetka svih radova odobrenog pod uslovima iz Ugovora.

Produženje roka za dovršenje radova Investitor ima pravo da zbog nedostatka radne snage ili mehanizacije Izvođača, kao i zbog nepoštovanja ugovorene dinamike građenja o trošku Izvođača uvede u posao drugog Izvođača na čitavom objektu ili nekom njegovom delu. Ukoliko neki dodatni rad bilo koje vrste ili neki specijalni uslovi koji mogu nastati daju pravo Izvođaču na produženje vremena za izvršenje radova, Investitor će odobriti ovakvo produženje. Investitor nije dužan da uzme u obzir neki ovakav dodatni rad ili specijalne uslove, osim ako ga Izvođač u roku od 7 dana po otpočinjanju radova ili nastajanju ovih uslova, ili onda čim je to praktično bilo moguće, nije detaljno upoznao sa razlozima svog zahteva za produženje roka, tako da zahtev može na vreme da bude sproveden. Sve promene vremena za izvršenje radova imaju biti pismeno odobrene od strane Nadzornog organa. Dozvola Investitora da se rad vrši noću ili nedeljom ni u kom slučaju ne daje pravo Izvođaču na posebno plaćanje kao pokriće za posebne troškove nastale zbog izvođenja radova noću ili nedeljom.

Odvijanje radova Materijali, građevinska mehanizacija i radna snaga koju obezbeđuje Izvođač, kao i brzina izvršavanja i održavanja radova, treba da budu na potpuno zadovoljstvo Investitora. Ukoliko, po mišljenju Nadzornog organa, odvijanje radova ili delova radova teče suviše sporo da bi se obezbedilo izvršenje radova u ugovorenom roku, ili u vreme naknadno produženog roka, Nadzorni organ će obavestiti pismeno Izvođača o tome, a Izvođač će po ovome preduzeti odgovarajuće mere (rad u više smena, rad nedeljom i praznikom, nabavka odgovarajuće opreme i radne snage).

Viša sila Izvođač ima pravo na produženje ugovornih rokova u slučaju kad je u izvršenju radova u predviđenim rokovima bio sprečen zbog: 1. Mera državnih organa, 2. Prirodnih događaja koji se smatraju višom silom, 3. Neispunjenja ugovornih obaveza Investitora, 4. Izmena u projektu na osnovu koga se izvode radovi, a što utiče na

dinamiku izvođenja, izuzev ako te izmene traži Izvođač. 5. Postupaka trećih lica koja Izvođač nije izazvao svojom krivicom. U slučaju da Izvođač ne završi radove u ugovorenom roku ili produžnom roku, odnosno utvrđenim međurokovima dužan je da obešteti Investitora na način koji će se regulisati Ugovorom od bilo kog potraživanja Izvođača prema Investitoru.


95

Plaćanje ugovorne kazne neće osloboditi Izvođača obaveze da završi radove.

2.12. GARANTNI ROK

Definicija „Garantni rok” Izraz „Garantni rok” označavaće period od pet godina, odnosno vreme po važećim zakonskim propisima, računajući od dana izdavanja certifikata o izvršenom tehničkom prijemu bez primedbi.

Radovi za vreme garantnog roka U nameri da se objekat po isteku garantnog roka preda Investitoru u onakvom stanju kao na početku garantnog roka, Izvođač će izvršiti sve popravke, izmene, rekonstrukcije, uklanjanje nedostataka i drugih grešaka, kako to pismeno zatraži od Izvođača Investitor za vreme perioda garantnog roka ili 30 dana po njegovom isteku, a kao rezultat pregleda koji je Investitor izvršio pre isteka perioda garantnog roka. Ako Izvođač propusti da izvrši radove kako je gore pomenuto, a koje zahteva Investor, Investitor će imati pravo da izvrši ove radove sa drugim licima ili drugim izvođačima, ako je to rad koji je Izvođač trebao da završi na svoj vlastiti trošak, Investitor će imati pravo da nadoknadi taj trošak od Izvođača.

Ispitivanje uzroka grešaka Izvođač će, ako to pismeno zatraži Investitor tražiti uzroke svih grešaka, propusta i nedostataka po uputstvima Nadzornog organa. Troškove rada od strane Izvođača u traženju uzroka snosiće Investitor osim ako takva greška, nedostatak ili propust nije jedan od onih za koje je Izvođač odgovoran po Ugovoru. Ukoliko je ovaj nedostatak, greška ili propust jedan od onih za koje je Izvođač odgovoran po ugovoru, troškove nastale zbog traženja uzroka snosiće Izvođač, i u tom slučaju on će biti dužan, da ukloni ovaj nedostatak, grešku ili propust i to na vlastiti trošak.

2.13. IZMENE I NAKNADNI RADOVI

Izmene Nadzorni organ će izvršiti potrebna proveravanja oblika, kvaliteta i količine radova ili delova radova i ako nalazi za shodno narediće Izvođaču, da uradi jedno od sledećeg: a) poveća ili smanji količinu radova uključenih u Ugovor, b) izostavi neki rad, c) izmeni nivo, položaj i veličine nekih delova radova, d) izmeni karakter ili kvalitet ili vrstu radova, e) izvrši dodatni rad bilo koje vrste za koji on smatra da je potreban za

završetak radova. Da bi se otklonila svaka sumnja utvrđuje se da svako povećanje ili smanjenje predračunskih količina unetih u Predračun radova (koje je utvrđeno merenjem) ne predstavlja izmene o kojima se govori u ovoj tački.

Nalozi za izmene moraju biti pismeni Nikakve izmene radova niti naknadne radove Izvođač neće vršiti bez pismenog naloga Nadzornog organa, nadzorni organ, ako nalazi za


96

potrebno, može dati nalog i usmeno. Ovakav nalog Izvođač ima da izvrši kao da je dat u pismenoj formi pod uslovom da Nadzorni organ, ovako dat usmeni nalog, kasnije pismeno potvrdi. Ukoliko Nadzorni organ svoj usmeni nalog ne potvrdi pismeno, Izvođač može pismeno potvrditi Nadzornom organu usmeno dobijeni nalog i ako nadzorni organ ne protivureči pismenoj potvrdi Izvođača smatraće da je nalog dat pismeno.

Procena vrednosti izmena Investitor će odrediti iznos (ako ga bude), koji treba da se doda ili oduzme od sume naznačene u ponudi zbog izmena i naknadnih radova ili zbog neizvršenih radova. Sav, ovako izvršeni rad, će biti procenjen po cenama iz predračuna radova ako se po mišljenju Nadzornog organa cene mogu primeniti. Ako predračun radova ne sadrži cene koje se mogu primeniti onda će se o odgovarajućim cenama dogovoriti Investitor i Izvođač. U slučaju neslaganja između Investitora i Izvođača spor će se izneti pred arbitražnu komisiju.

Naknadni radovi Naknadne radove predstavljaju sve one nove pozicije radova koje nisu predviđene predračunom radova pa se na njih ne mogu primeniti odgovarajuće cene iz ugovorenog Predračuna radova. Određivanje cene naknadnih radova vrše saglasno Izvođač i Investitor. Za slične vrste radova, cene naknadnih radova formiraće se analogno iz predračuna radova uzimajući u obzir razlike u procesima rada, transportu, troškovima radne snage, mehanizacije i materijala. Za naknadne radove Izvođač daje kompletnu analizu cena koštanja radova. Nadzorni organ će izvršiti pregled ponuđene cene (reviziju analize cena) i ukoliko nema primedbe predložiti Investitoru da je usvoji, a u protivnom će Izvođaču vratiti podnetu analizu cena sa svojim primedbama i predlogom. Ukoliko Izvođač i Investitor sporazumno ne utvrde cenu za naknadni rad, predmet se iznosi pred arbitražnu komisiju koja donosi konačnu odluku.

Potraživanja Izvođač će dostaviti Nadzornom organu jednom mesečno obračun u kome će se iznositi detalji (što je moguće podrobnije) svih potraživanja za bilo koje naknadne troškove za koje Izvođač smatra da ima pravo, kao i detalje svih ostalih ili naknadnih radova koje je naredio Nadzorni organ, a koji su izvedeni tokom proteklog meseca i nikakvo potraživanje za isplaćivanje bilo kakvog rada neće se uzeti u obzir ako isto nije uključeno u te podatke.

2.14. MEHANIZACIJA, PRIVREMENI RADOVI I MATERIJALI

Mehanizacija Sva građevinska mehanizacija, pripremni radovi i materijali koje je nabavio Izvođač i doneo na gradilište, biće upotrebljeni za izvršenje radova po Ugovoru i Izvođač ih ne može svu ili jedan deo (osim u cilju pomeranja sa jednog dela gradilišta na drugi) ukloniti sa gradilišta bez pismenog naloga Nadzornog organa.

Uklanjanje mehanizacije Po završetku radova, Izvođač će ukloniti sa gradilišta svu mehanizaciju i privremene radove, kao i neiskorišćene materijale koje je on dobavi.


97

Odgovornost investitora Investitor neće biti odgovoran za kvarove ili gubitke mehanizacije, privremenih radova, ili materijala namenjenih za izgradnju ovog objekta.

2.15. MERENJE

Količina Količine navedene u Predračunu radova samo su približne i ne mogu se uzeti i smatrati stvarnim i ispravnim količinama radova koje treba da obavi Izvođač pri ispunjenju svojih obaveza iz Ugovora.

Premeravanje radova Nadzorni organ može ako nije drugačije predviđeno, utvrditi putem snimanja količine izvršenih radova. On će kada bude želeo da bilo koji deo radova bude premeren, zahtevati od Izvođača, da se snimanje radova izvede zajednički odmah. Ako Izvođač ne dođe ili propusti da pošalje stručno lice, tada će merenje koje obavi Nadzorni organ ili koje on odobri biti smatrano kao tačno merenje radova.

Metode merenja Izvedeni radovi primaće se i obračunavati (plaćati) po metodama koje garantuju tačnost položaja, oblika i dimenzija delova objekta i njegove celine u odnosu na položaj, oblik i dimenzije utvrđene glavnim projektom. Neće se dopustiti nikakva odstupanja od projektom utvrđenih mera, izuzev tolerancija predviđenih propisima.

2.16. CERTIFIKATI I PLAĆANJA

Plaćanje radova Plaćanje izvršenih radova vršiće se na osnovu privremenih mesečnih i obračunskih situacija, i okončane situacije, a u skladu sa uslovima iz Ugovora. Investitor neće plaćati pripremne radove, izuzev radova koji su ušli u ugovoreni predračun radova. Investitor će od prve i daljih mesečnih situacija Izvođaču zadržati iznos od 5% (pet od sto) od ukupne sume, koja će služiti Investitoru za izdržavanje obaveza Izvođača.

Certifikat o konačnom preuzimanju radova Nikakav certifikat osim certifikata o konačnom preuzimanju radova neće se smatrati potvrdom preuzimanja objekta. Investitor može izdati certifikat o konačnom preuzimanju radova takođe i prilikom preuzimanja pojedinog dela rada ukoliko isti kao potpuno dovršen bude konačno preuzet. Ovakav certifikat o preuzimanju dela radova naziva se „Certifikat o konačnom preuzimanju dela radova”.

Odgovornost investitora Investitor se neće smatrati odgovornim prema Izvođaču za ma koju stvar koja proistekne iz ili u vezi sa Ugovorom izuzev ako Izvođač bude podneo


98

pismenu žalbu pre nego što se da certifikat o konačnom preuzimanju radova ili dela radova.

Neispunjene obaveze I pored izdavanja certifikata o konačnom preuzimanju radova ili dela radova Izvođač i Investitor biće i dalje odgovorni za ispunjenje obaveza nastalih izvršenjem ovog Ugovora, a koje su nastale pre nego što je izdat certifikat i nisu završene pre izdavanja certifikata o konačnom preuzimanju radova. U cilju određivanja prirode i veličine svake takve obaveze, Ugovor će se smatrati da je još na snazi.

2.17. PROPISI I PRAVA

Gubitak prava Ukoliko Izvođač postane nesposoban da plati dugove ili mu bude saopšteno da je protiv njega ili on sam podneo zahtev, da se oglasi nesposobnim za plaćanje ili uradi ili prenese u korist svojih kreditora ili se sporazume da prenese u korist svojih kreditora ili se sporazume da prenese Ugovor komisije za ispitivanje, sastavljenog od njegovih kreditora ili uđe u likvidaciju (izuzev dobrovoljne likvidacije u cilju spajanja ili rekonstrukcije) ili ukoliko Izvođač prenese Ugovor pre nego što dobije za to pismeno saglasnost Investitora ili ukoliko dođe do popisa njegove imovine, ili ukoliko Nadzorni organ pismeno potvrdi Investitoru, da je po njegovom mišljenju Izvođač: a) odustao od Ugovora b) bez prihvatljivog razloga propustio da započne sa radovima ili obustavio

napredovanje radova na 30 dana po prijemu naloga da produži sa radovima, ili

c) je propustio da ukloni materijal sa gradilišta ili da u roku od 30 dana po prijemu pismenih izveštaja od strane Nadzornog organa da su materijali ili radovi odbijeni kao nepravilno i loše obavljeni, propusti da iste popravi ili

d) ne izvodi radove u saglasnosti sa Ugovorom ili nedovoljno ispunjava, odnosno odnosi se nebrižljivo prema svojim obavezama iz ovog Ugovora, ili

e) je prouzrokovao štetu nestručnom radnom snagom ili nije postupio prema nalozima Nadzornog organa ili ispunjenju Ugovora,

tada Investitor može, pošto bude dao pismeno obaveštenje Izvođaču u roku od 14 dana, ući na 1gradilište i isključiti Izvođača sa istog bez povrede Ugovora ili oslobođenja Izvođača njegovih obaveza ili odgovornosti po ovom Ugovoru ili povrede prava i ovlašćenja Investitora po ovom Ugovoru, i može sam da završi radove ili da uposli druge izvođače da završi radove i Investitor ili ti drugi Izvođači imaju pravo da upotrebe onoliko građevinske mehanizacije, privremenih radova i materijal koji je određen da postane zaloga Investitora, koliko je potrebno za završetak radova.

Pravo zaloga Sva mehanizacija, privremeni radovi i materijali izvođača koji se nalaze na gradilištu ili su namenjeni izvršenju Ugovora smatraće se kao zaloga Investitoru za obezbeđenje njegovih prava i potraživanja od Izvođača sve do ispunjenja ovog Ugovora.


99

Procenjivanje na dan gubljenja Nadzorni organ će, čim to bude moguće, posle bilo kakvog Investitorovog postupka prema tač. 17. izvršiti ispitivanje bilo sam, bilo preko drugih lica, kako to bude smatrao za podesno, i potvrditi koji je iznos (ako isti postoji) Izvođač zaradio do isključenja sa gradilišta. Nadzorni organ će pored ovoga utvrditi vrednost bilo kog neiskorišćenog ili delimično iskorišćenog materijala, građevinske opreme ili bilo kojih privremenih radova.

Plaćanje posle gubitka prava Ako Investitor bude isključio Izvođača prema tač. 17. onda neće biti odgovoran da plati Izvođaču bilo koju sumu do isteka perioda garantnog roka i posle toga sve dok troškovi oko završavanja radova, odštete radi zakašnjenja pri završavanju (ako ih bude), kao i svi ostali troškovi koje bude imao Investitor, ne budu utvrđeni. Izvođač će biti ovlašćen da primi sumu ili sume (ako ih bude), koje potvrdi Nadzorni organ, a koje treba da mu se isplate nakon izvršenja radova, ali ako ova suma nije dovoljna da Izvođač izmiri obaveze Investitoru, u tom slučaju Izvođač će platiti Investitoru nastalo prekoračenje koje se ima smatrati kao Izvođačev dug Investitoru. Investitor je ovlašćen da svu mehanizaciju, privremene radove i materijale Izvođača, koja služi kao zaloga Investitoru, izloži prodaji radi naplate svojih potraživanja od Izvođača dok ne dobije sumu koju mu Izvođač duguje po ovom Ugovoru.

2.18. HITNE OPRAVKE Ako usled bilo kakvog razloga, propusta ili događaja koji je u vezi sa radovima ili delom istih, bilo prilikom izvođenja radova ili tokom garantnog roka, po mišljenju Investitora treba izvršiti neke radove ili popravke u cilju sigurnosti i obezbeđenja, a Izvođač nije u stanju ili pak nije voljan da to odmah učini, Investitor može o svom vlastitom trošku ili preko drugih Izvođača izvršiti takav rad ili opravke kako Investitor ili nadzorni organ bude smatrao potrebnim. Ako rad ili opravka koje je izvršio Investitor predstavljaju po mišljenju Investitora, radove koje je trebalo da obavi Izvođač o svom vlastitom trošku po Ugovoru, sve troškove koje bude imao Investitor nadoknadiće mu Izvođač ili te troškove Investitor može naplatiti. A ako to bude slučaj, dužan je da odmah nakon takvog događaja čim to bude praktično moguće, pismeno obavesti Izvođača o nastalom događaju.

2.19. REŠAVANJE SPOROVA

Arbitražna komisija Ukoliko tokom izvršavanja radova koji su predmet Ugovora, dođe do bilo kakvog nesporazuma ili spora između Investitora i Izvođača odnosno Nadzornog organa i Izvođača, isti će biti predan na rešavanje arbitražnoj komisiji, ukoliko ugovorne strane ne uspeju nastalo sporno pitanje rešiti međusobnim sporazumom. Arbitražna komisija se sastoji od tri člana. Investitor i Izvođač određuju u komisiji po jednog člana a ova dvojica biraju u roku od 7 dana trećeg kao predsedavajućeg. Ukoliko u navedenom roku od 7 (sedam) dana ova dvojica arbitara ne postignu sporazum po pitanju izbora predsednika arbitražne komisije, ovog će imenovati predsednik Privredne regionalne komore.


100

Investitor i Izvođač dužni su da, na zahtev arbitražne komisije, istoj pruže potrebne podatke i obaveštenja. Arbitražni postupak se pokreće na osnovu pismenog zahteva bilo koje od ugovornih strana. Predsednik komisije je dužan, da sazove arbitražnu komisiju najkasnije u roku od 7 (sedam) dana od primljenog zahteva. Komisija rešava većinom svojih glasova i dužna je da pismenu odluku dostavi Investitoru i Izvođaču najdalje u roku od 30 (trideset) dana, računajući od dana primljenog zahteva. Odluka arbitražne komisije biće obavezna za Investitora i Izvođača, a Izvođač je dužan nastaviti sa radovima. Investitor, odnosno Izvođač nezadovoljni odlukom arbitražne komisije, mogu u roku od 30 (trideset) dana nakon dobijanja odluke zahtevati da nastali spor reši redovni sud. Ukoliko u pomenutom roku ni jedna od ugovornih strana ne podnese takav zahtev, odluka arbitražne komisije postaje konačna i obavezna za obe strane. Sporove po odlukama arbitražne komisije rešavaće jugoslovenski redovni sudovi uz primenu jugoslovenskog materijalnog prava. Troškovi arbitražne komisije padaju na teret pokretača spora, koji ima pravo da nastale troškove naplati od ugovorne strane na čiju je štetu spor rešen. Odluku o visini troškova kao i odluku o tome da će iste naknaditi donosi arbitražna komisija.

2.20. OBAVEŠTENJA

Obaveštenja Izvođača Izvođač je obavezan da stalno obaveštava Nadzornog organa o svim stvarima vezanim za radove i proces rada, o svim izmenama i promenama u izvođenju radova, o dopremi materijala na gradilište kao i mehanizacije, kretanju mehanizacije, i po svim ostalim pitanjima koje bude zahtevao Nadzorni organ, a vezana su za radove iz Ugovora.

Dostavljanje obaveza Sva obaveštenja koja je Izvođač dužan da dostavi Investitoru, kao i obaveštenja koja Investitor dostavlja Izvođaču u vezi sa izvođenjem radova i izvršenjem Ugovora, dostavljaće se preko Nadzorne službe.

2.21. IZMENE PROJEKTA

Premija za izmenu projekta Ukoliko Izvođač predloži izmene ili dopune odobrenog projekta, a Investitor usvoji ove izmene ili dopune i time se postigne bolje i racionalnije rešenje i ušteda troškova izgradnje objekta, Izvođač će imati pravo na premiju u iznosu od 20% od ostvarene uštede troškova izgradnje.

2.22. RASKID UGOVORA

Raskid Ukoliko Izvođač ne održava ugovoreni dinamički plan izvođenja radova i nema izgleda da će do ugovorenog roka iste završiti, Investitor će pozvati Izvođača da u roku od 30 dana sva zakašnjenja radova saobrazi planu, odnosno realnom izmenom dinamičkog plana dostigne količine predviđene planom. Ako Izvođač ne postupi po traženju Investitora, Investitor može da raskine Ugovor na štetu Izvođača.


101

Ukoliko priložene analize cena (po pozicijama) nisu prilagođene za obračun razlike u ceni prema datoj Metodologiji u licitacionoj dokumentaciji, Izvođač je obavezan da izvrši usklađivanje analiza cena sa metodologijom pre zaključenja ugovora. Otvaranje podnetih analiza izvršiće se komisijski sa ovlašćenim predstavnikom Izvođača.

2.23. PRIDRAŽAVANJE VAŽEĆIH PROPISA Ugovorne strane su dužne da se u izvršavanju obaveza iz Ugovora, pridržavaju odredaba iz Ugovora i normi važećih pozitivnih propisa.


102

3. POSEBNI POGODBENI USLOVI Nadzornog organa imenuje Investitor sa svim pravima i obavezama koje proističu iz ovog Ugovora. Status Nadzornog organa po ovom Ugovoru trajaće i posle izdavanja certifikata po konačnom preuzimanju radova sve dok reklamacije Izvođača prema Investitoru i reklamacije Investitora prema Izvođaču ne budu rešene, a koje mogu biti i kasnijeg datuma. Izvođač ima pravo da izvođenje pojedinih delova radova poveri za izvođenje podizvođačima, a kao podizvođači mogu biti jedino preduzeća iz SR Jugoslavije, registrovana za izvođenje radova koji su predmet ovog Ugovora. Ukoliko Izvođač izvodi pojedine radove preko podizvođača, sve odluke, uputstva i naredbe Nadzornog organa izdate Izvođaču obavezne su i za njegove podizvođače. Nijedan propust i greška podizvođača u izvođenju radova neće osloboditi obaveze i odgovornosti Izvođača za njegove obaveze iz ovog Ugovora.

Traženje objašnjenja ugovornih dokumenata Izvođač je dužan da na vreme traži potrebna objašnjenja projekta, tehničkih uslova licitacione dokumentacije i ostalih ugovornih dokumenata. Ako to ne učini i zbog toga nastane zastoj u radu ili odstupanja od pomenutih dokumenata, Izvođač nema pravo da postavlja nikakve zahteve za nadoknadu. Ako je zbog toga nastala šteta za Investitora, Izvođač je dužan da ovu štetu naknadi Investitoru. Nadzorni organ, na tražena objašnjenja Izvođača, daće potrebna pismena uputstva preko građevinskog dnevnika u roku od 7, a najkasnije 15 dana po prijemu takvog zahteva Izvođača. Sledeća dokumenta koja se odnose na radove za izgradnju toplifikacionog sistema gradova Požarevca i Koatolca sa okolnim naseljima sačinjavaće ugovorna dokumenta i smatraće se sastavnim delom Ugovora: - Ponuda sa prilozima - Uslovi za ugovaranje - 1.2.1. Opšti uslovi - 1.2.2. -Uslovi posebne namene (Posebni uslovi) - Metodologija za obračun klizne skale - Opis radova sa predračunom radova i tehničkim uslovima - Tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje radova JP

“TOPLIFIKACIJE” Požarevac - Garancije - Projekti i planovi - Aneksi uz ova dokumenta - Analize cena radova i faktora po kojima je licitirao izvođač.

Pregled i kontrola projekta Izvođač će pregledati i proveriti sve dimenzije i količine u projektima i crtežima koje bude dobio od Nadzornog organa odnosno Investitora i izvestiti Nadzornog organa odnosno Investitora ukoliko ustanovi neku grešku. Bilo kakvi radovi koji se obave pre dobijanja projekta i crteža biće na rizik samog Izvođača.

Pravo menjanja projekata i crteža Pri dobijanju naknadnih obaveštenja o geološkim formacijama ili drugim podacima koji se dobijaju kao rezultat ispitivanja, studiranja modela ili ispitivačkog rada, Nadzorni organ može da dođe do zaključka da je neophodno uneti izmene i planove i crteže, odnosno da u nekoliko izmeni


103

radove i dovede u sklad sa novim saznanjima i podacima. U ovom slučaju Nadzorni organ će imati pravo da u saglasnosti sa projektantom izvrši potrebne izmene, a Izvođač je dužan da ih prihvati i izvrši.

Podaci za odgovornog rukovodioca Izvođača Izvođač je dužan da pre početka radova dostavi Investitoru ime odgovornog rukovodioca radova i ostale stručne podatke o njemu. Ako u toku rada dođe do njegove zamene, Izvođač je dužan da o tome obavesti Investitora. Za rukovođenje radovima kao i za izvršenje radova Izvođač može koristiti samo lica koja imaju odgovarajuću stručnu spremu i iskustvo.

Pomoć Izvođača Nadzornom organu Izvođač je dužan da Nadzornom organu stavlja na raspoloženje potrebnu radnu snagu za obeležavanje, kontrolu merenja, periodična snimanja izvršenih radova i drugu pomoć u radnoj snazi u vezi sa praćenjem izvršenja radova, a bez prava na posebnu naknadu. Izvođač je dužan da pri obeležavanju i pregledu radova koje vrši Nadzorni organ prisustvuje radu Nadzornog organa, ako se to bude zahtevalo.

Dužnost Izvođača Izvođač je dužan: a) da sve radove izvodi solidno, prema ugovornim dokumentima, kao i

tehničkim propisima, standardima i uputstvima Nadzornog organa. b) da podnese prijavu o početku izvođenja radova Nadzornom organu u

roku od 7 dana pre otpočinjanja radova. Izvođač je dužan da Nadzornoj službi obezbedi odgovarajuće prostorije za rad, njihovo čišćenje, zagrevanje i rasvetu kao i prevozno sredstvo za pregled i prijem radova ako je to potrebno.

Higijensko-tehničke mere Izvođač je dužan da u skladu sa postojećim propisima, a na poseban poziv Nadzornog organa ili organa vlasti odnosno uprave, osigura sve pristupe, uređaje i instalacije na gradilištu, koji služe za zaštitu života i bezbednosti ljudi i imovine, i da za lica zaposlena na gradilištu obezbedi odgovarajuću opremu potrebnu za zaštitu pri radu.

Kvalitet materijala Sav materijal i oprema koji se ugrađuju po Ugovoru moraju biti novi i neupotrebljeni, standardnog prvoklasnog kvaliteta, te od najbolje izrade i marke. Neće se odobriti ili prihvatiti materijal slabijeg ili lošeg kvaliteta, a svi radovi moraju se obaviti pažljivo, stručno i sa prvoklasnom izradom. Izvođač je dužan da podnese Nadzornom organu na odobrenje imena proizvođača materijala i opreme koje namerava da upotrebi za izvršenje radova po Ugovoru, kao i ateste za te materijale. Materijal i oprema nabavljeni bez prethodnog odobrenja Nadzornog organa biće podložni riziku odbijanja koje može da izvrši Nadzorni organ.

Standardi Izuzev slučajeva gde je tako određeno u Tehničkim uslovima, planovima i crtežima, sav materijal, oprema i način ugradnje i ispitivanja odgovaraju važećim standardima. Ukoliko Izvođač, u ma koje vreme i iz ma kojih razloga, zaželi da zaobiđe gornje standarde ili želi da upotrebi opremu i materijal koji nisu prema standardima iz opisa radova sa tehničkim uslovima, podneće Nadzornom


104

organu na odobrenje zahtev u kome je dužan da navede prirodu izmene, razloge zbog kojih želi da izvrši izmenu i podnese potpune specifikacije, tehničke opise i dokaze kvaliteta za predložene izmene.

Kontrola ispitivanja Sva oprema i materijal nabavljen prema tehničkim uslovima i sav rad obavljen prema opisu radova podvrgnuće se stručnoj kontroli Nadzornog organa. Kod proizvođača će se izvršiti ispitivanje i pregled kojim treba da se pokaže da li su oprema i materijal saglasni sa odredbama Tehničkih uslova. Pre pregleda kod proizvođača ne sme se otpremiti nikakav materijal niti oprema izuzev ako Nadzorni organ to ne odredi. Prihvatanje materijala i delova neće osloboditi Izvođača odgovornosti da materijal i delove koje nabavlja mora da budu u svemu prema Tehničkim uslovima i ugovornim dokumentima.

Obaveštenje o početku radova Izvođač je dužan da pismeno i na vreme obaveštava Nadzornog organa o započinjanju pojedinačnih radova, o izvorima snabdevanja materijalom, kao i o radionicama i fabrikama u kojima će se izvršiti izvesni radovi.

Odobrenje za izgradnju Investitor je dužan da pre početka radova pribavi od nadležnih organa odobrenje za izgradnju.

Finansijska pomoć Izvođaču Investitor može, na zahtev Izvođača odobriti avans za početak radova u iznosu i pod uslovima koji će se regulisati Ugovorom.

Ustupanje gradilišta na upotrebu Smatra se da je Investitor uveo Izvođača u posao kada mu je predao plan eksproprisanog zemljišta za građenje, visinske (nivelmanske tačke), kao i sve ostale elemente koji određuju tačan položaj objekta koji je predmet Ugovora. Kao datum početka radova smatraće se datum uvođenja Izvođača u posao. Izvođač je dužan da sarađuje sa izvođačima susednih deonica i objekata i da nastoji u svom radu da ne ometa rad drugih izvođača. Izvođač je dužan da, u izvršavanju ovog Ugovora, izvodi i završi radove na početku i na kraju svoje deonice, tako da na mestu gde se budu spajale deonice ne budu primećeni tragovi spajanja ili različito obavljenih radova. Ukoliko Izvođač po Ugovoru brže obavi radove i završi izgradnju, biće dužan da završi radove tako da omogući i olakša drugim susednim izvođačima spajanje deonica sa njegovom. Izvođač je dužan da osigura direktnom pogodbom potrebno zemljište za privremenu upotrebu za izgradnju glavnog voda, slagalište materijala, podizanje pomoćnih zgrada, izvođenje saobraćajnica za privremeno ili trajno izmeštanje gradskih komunalija i sl. ako takvo zemljište nije predato u posed Izvođaču od strane Investitora prilikom predaje i obeležavanja gradilišta. Izvođač odgovara za štetu koju bude naneo vlasnicima ili zakupcima odnosno korisnicima zemljišta.

Vatrogasna služba Izvođač je dužan da o svom trošku na gradilištu organizuje i obezbedi potpuno savremeno opremljenu i efikasnu vatrogasnu službu radi zaštite od požara paljevina mehanizacije, radova, materijala i imovine koja se nalazi na gradilištu.


105

Obeležavanje osovine i profila Izvođač je dužan da prisustvuje obeležavanju osovine pojedinih objekata i prenosu stalnih tačaka koje vrši Nadzorni organ. Pre započinjanja radova Izvođač je dužan da potpiše uzdužne i poprečne profile na osnovu kojih će se izračunavati kubatura iskopa i sastavljati obračun.

Produženje roka za izvršenje radova Rok utvrđen uslovima Ugovora ili produžen sa saglasnošću Investitora za završetak radova može se produžiti jedino: a) Kada predaja trase i zemljišta ili predaja projekta ne budu izvršeni o

roku koji je ugovoren i ako to zakašnjenje ima uticaja na dinamiku izvršenja radova prema usvojenom dinamičkom planu. Neblagovremeno ustupanje zemljišta i planova za pojedine objekte ne daje Izvođaču pravo za produženje roka za dovršenje objekta u celini. Naknadne izmene u trasi i na pojedinim objektima ne utiču na produženje roka ako ovim izmenama nije bio obustavljen započeti posao.

b) Ako se ukupna vrednost radova predviđena Ugovorom i obračunata po ugovorenim cenama poveća preko 20%.

c) U slučaju „više sile”, za koju je Izvođač dužan da odmah obavesti Investitora o njenom nastupu, trajanju i prestanku.

Ako nastupe slučajevi pod a), b) i c) koji daju mogućnost za produženje ugovorenog roka za izvršenje radova, odluku o produženju roka doneće Investitor. Ukoliko je Izvođač nezadovoljan odlukom Investitora nastali uzroci za produženje roka za izvršenje radova regulišu se po uslovima Ugovora.

Količine Količine navedene u predračunu radova nisu ni u kom slučaju tačne količine, a u izvesnim slučajevima nemoguće ih je odrediti sve dok ne budu radovi izvršeni. Količine navedene u predmeru radova služe jedino i samo za upoređivanje ponuda i Investitor ni u kom slučaju ne priznaje niti prihvata da stvarno obavljeni rad i ugrađeni materijal treba da odgovaraju navedenim količinama. Investitor ima pravo da pre početka radova ili u toku izvođenja radova vrši izmene i dopune u obimu radova, kao i da naredi naknadne radove ako to bude smatrao za potrebno. Izvođaču se neće ni u kom slučaju plaćati radovi koji nisu stvarno izvršeni, niti će se Izvođaču priznati promena jedinične cene ugovorene za svaku poziciju u predračunu radova, zbog toga što je stvarna količina veća ili manja od količine izražene u predračunu radova. Investitor neće plaćati ništa iznad ugovorene cene a u vezi sa bilo kojim radom koji je prikazan ili određen da bude izveden detaljnim planovima i crtežima ili uputstvima koja je dostavio Nadzorni organ, osim ako Nadzorni organ ne da nalog za njihovu izmenu.

Ugovorne jedinične cene Ugovorne jedinične cene iz predračuna radova obuhvataju sve troškove Izvođača za izvršenje radova po opisu odnosnih pozicija sa svim potrebnim pripremnim radovima pomoćnim i završnim radovima, kao i sve neposredne i posredne troškove potrebne za izvršenje, čuvanje i održavanje radova do konačnog prijema radova bez primedbi.

Izmene cena Kada izmena saveznih zakonskih propisa posle ugovaranja utiče na cene radne snage i materijala korišćenih kod utvrđivanja ponuđenih jediničnih cena, onda takve jedinične cene mogu da se prilagode naviše ili naniže


106

kako bi odrazile takve promene, a u svemu prema Osnovnom zakonu o izgradnji objekata i to u slučaju ako takve promene prelaze 5% od ukupne vrednosti izvršenih radova obračunate po ugovorenim jediničnim cenama. U slučaju da u predračunu radova ili ponudi ukupna cena nije tačna, uzeće se kao tačna jedinična cena za svaku poziciju posebno i tako utvrđena cena predstavljaće u ukupnom zbiru iznose svih pozicija. Kod paušalnih iznosa, koji su iskazani na dva mesta, a postoji razlika, uzeće se manji iznos kao merodavan. Cene u predračunu radova moraju biti iskazane u jugoslovenskim dinarima. Isplata Izvođaču izvršenih radova u toku meseca vršiće se na osnovu mesečnih situacija, a prema stvarno izvršenim radovima. Količinu izvršenih radova na kraju svakog meseca snima Izvođač u prisustvu Nadzorni organ, a obračun ovih radova izvršenih u toku meseca naziva se privremena mesečna situacija.

Obračun i isplata izvršenih radova Na zahtev Izvođača Investitor može odobriti sačinjavanje i međusituacije. Privremenu mesečnu situaciju sastavlja Izvođač na osnovu izvršenih snimanja i podataka iz građevinskih knjiga i dnevnika i podnosi na potpis Nadzornom organu najkasnije do 5-og u narednom mesecu, a Nadzorni organ je dužan da, u toku 5 dana po prijemu situacije, istu potpiše sa eventualnim primedbama koje moraju biti konkretne, posle čega Nadzorni organ privremenu situaciju odmah dostavlja Investitoru. Ako Izvođač i Nadzorni organ ne postignu sporazum u pogledu primedbi Nadzora, Investitor će izdati nalog za isplatu na osnovu situacije priložene od Nadzornog organa. Po primedbama Izvođača odlučivaće se naknadno. Mesečna situacija treba da predstavlja ukupnu vrednost svih izvršenih radova do dana snimanja te mesečne situacije. Od iznosa poslednje privremene situacije odbija se iznos prethodne situacije, i dati avans i eventualni penali iz ovih uslova i tako dobijen ostatak predstavlja sumu za isplatu. Pri sastavljanju privremenih situacija unete količine mogu biti približne ne upuštajući se u detalje, koji se imaju obuhvatiti konačnim obračunom. Nepredviđeni radovi unose se posebno, na kraju privremene situacije i obračunavaju se po naknadno ugovorenim cenama. Investitor može odobriti, na traženje Izvođača, da se pojedini građevinski materijal deponovan na gradilištu za izvršenje objekta, privremeno unose u privremene mesečne situacije i pre njegove upotrebe. Materijal koji dolazi u obzir za obračun po ovom stavu jeste šljunak, čelik za armirano betonske konstrukcije i čelične cevi i ostala ugovorena oprema. Materijal koji Izvođač prijavi za unošenje u privremenu situaciju mora biti na gradilištu složen u pravilne figure van domašaja velike vode i zaštićen od svakog oštećenja. Prijavljeni materijal mora potpuno odgovarati Tehničkim uslovima, Projektu i mestu upotrebe. Navedeni materijal obračunavaće se kroz privremene situacije po fakturnoj ceni. Po izvršenom ugrađivanju i obračunu po ugovorenim pozicijama radova vrednost ranije isplaćenog materijala odbija se u odgovarajućoj situaciji. Materijal koji je plaćen kroz situaciju ne smatra se kao definitivno primljen, ali ih Izvođač ne sme otuđiti niti upotrebiti na drugoj strani bez odobrenja Investitora. Izvođač je dužan da plaćeni materijal čuva od kvara i oštećenja a Nadzorni organ je ovlašćen da upropašćeni i oštećeni materijal odbije u narednoj situaciji.


107

Fotografisanje Svaka tri meseca Izvođač je dužan da izvrši fotografisanje izvršenih radova sa pozicija koje odredi Nadzorni organ, a koje će fotografisanje prikazati proces radova u izgradnji. Ove fotografije biće veličine koju odredi Nadzorni organ, a svaka će nositi broj, datum i kratak opis. Svi negativi biće označeni i obeleženi i čuvani na gradilištu i imaju se smatrati kao svojina Investitora. Izvođač je dužan da fotografije i negative čuva do završetka radova, kada će ih predati Investitoru. Specijalne fotografije koje pokazuju posebne delove radova, mehanizacije ili predmete od interesa, a u vezi sa radovima, snimaće se s vremena na vreme kada to bude zahtevao Nadzorni organ.

Čuvanje podataka Izvođač je dužan da sve, od Investitora i Nadzornog organa, primljene terenske podatke, obeležavane osovine i stalne tačke za izvođenje radova, kao i svu tehničku dokumentaciju koja služi za izvođenje radova, čuva od oštećenja i uništenja. Ako se obeležene tačke unište, one će se ponovo uspostaviti o trošku Izvođača a za uništenu tehničku dokumentaciju Izvođač će biti odgovoran za naknadu štete Investitoru.

Prijem radova Po dovršenju ugovorenih radova i izvršenom tehničkom pregledu bez primedbi izvršiće se primopredaja između Izvođača i Investitora.

Građevinski dnevnik Izvođač radova će za vreme izvođenja radova na gradilištu uredno voditi građevinski dnevnik i građevinsku knjigu prema postojećim propisima. Građevinski dnevnik mora se voditi uredno i ažurno, sa najvećim zakašnjenjem od 3 dana. Svaki upis, a najmanje svaku stranu građevinskog dnevnika, potpisuju Nadzorni organ i Izvođač. Nadzorni organ je dužan da se sam uveri da li se potrebni podaci i naređenja unose tačno i na vreme u građevinski dnevnik i građevinsku knjigu. Potpisivanje građevinskog dnevnika vrši se u kancelariji Nadzornog organa a u prisustvu rukovodioca radova. Pri potpisivanju dnevnika obavezno je da se ispod svakog potpisa stavi datum potpisivanja. Jednom potpisane strane dnevnika postaju dokumenat i posle potpisivanja ne smeju se stavljati nikakve primedbe, menjati i dopunjavati stare primedbe, uopšte vršiti prepravke onoga što je već uneto u dnevnik. Nadzorni organ i Izvođač su dužni da potpisuju dnevnik ažurno, sa najvećim zakašnjenjem od 3 dana od dana izvršenog rada. Ako Nadzorni organ ne potpiše dnevnik u određenom roku od 3 dana, smatra se da je time priznao za ispravno što je u dnevniku Izvođač radova upisao i nema prava docnije ni na kakvu primedbu. Građevinski dnevnik se vodi u duplikatu, tako da posle potpisivanja svake stranice dnevnika Nadzorni organ dobije kopiju teksta, a matrica ostaje Izvođaču. Građevinski dnevnik mora biti overena knjiga sa numerisanim stranama i mora se ispunjavati mastilom ili hemijskom olovkom. Sve ispravke moraju se obostrano potpisati. Građevinski dnevnik vodi se od početka radova, pa do njihovog završetka. Kada se izvrši definitivni tehnički prijem radova, bez primedbe,


108

građevinski dnevnik se zaključuje i prestaje da se dalje vodi, kada se predaje Investitoru.

Građevinska knjiga U građevinsku knjigu unose se crteži celih objekata ili samo pojedinih delova objekata, potrebnih za obračun radova, kao i tačni podaci o merama i količinama stvarno izvršenih radova. Sastavni deo građevinske knjige čine: poprečni profili zemljanih radova, obračun zemljanih radova i obračunski crteži, ukoliko su potrebni. Podatke za građevinsku knjigu prikupljaju na gradilištu zajedno Nadzorni organ i predstavnik Izvođača. Podatke za one delove objekata koji se ne vide, Nadzorni organ odmah unosi u građevinski dnevnik, tako da docnije, u pogledu mera i količine ne može biti prigovora. Ako Izvođač, odnosno njegov predstavnik, na poziv Nadzornog organa, ne prisustvuje prikupljanju ovih podataka gubi pravo da u vezi s tim docnije čini kakve primedbe i reklamacije.

Reklamacije Stavljene primedbe na sadržinu građevinskog dnevnika, građevinske knjige i privremenih situacija Izvođač je dužan da konkretizuje, objasni i obrazloži posebnom predstavkom, reklamacijom u roku od 7 dana po potpisu građevinskog dnevnika, građevinske knjige ili privremene situacije. Reklamacije koje nisu podnete u gore određenim rokovima i koje nisu podnete u tim rokovima preko Nadzornog organa, neće se uzimati u obzir. Investitor je dužan da na reklamacije Izvođača odgovori u roku od mesec dana, u protivnom smatra se da je Investitor odbio reklamaciju i Izvođač ima pravo da zatraži obrazovanje mešovite komisije. Investitor zadržava pravo da po potrebi može činiti, pre i u toku građenja, izmene u položaju i niveleti trase i izmene u planovima. Ako se takvim izmenama menjaju uslovi transporta, snabdevanja i iskorišćenja pomoćnih postrojenja, tada Izvođač ima prava na odgovarajuću naknadu, ako su ovi uslovi pogoršani, a Investitor ima pravo na odgovarajuće smanjenje sume za isplatu, ako su uslovi poboljšani za Izvođača. Ako je usled izmene u projektima u toku građenja ostao spremljen materijal ovaj će se platiti Izvođaču po stvarnoj ceni ukoliko se ne bi mogao da upotrebi na drugom gradilištu ugovorenog objekta. Prevoz materijala na drugo mesto upotrebe izvršiće Izvođač na teret Investitora po prethodno pogođenoj ceni.

Projekat izvedenog stanja Projekat izvedenog stanja je sastavni deo građevinske knjige, a vodi se na jednom primerku kopije glavnog projekta, gde se u više boja unose sve izmene. Uz projekat izvedenog stanja mogu biti priključeni i posebni značajni detalji, sa pozivom na građevinski dnevnik i građevinsku knjigu, kada je, zbog čega i od koga naređena izmena. Projekat izvedenog stanja radi Izvođač i po završenom poslu, zajedno sa građevinskom knjigom, predaje Investitoru. Ponuđač je dužan da podnese ponudu u skladu sa licitacionim dokumentima; u posebnom dodatku on može da podnese i predloge alternativnih rešenja s tim da isti ispunjavaju sledeće uslove: - da garantuju stabilnost, funkcionalnost, kvalitet i bezbednost objekta,

radnika i sredstava. - da obezbeđuje jednako ili kraće vreme izvršenja objekata od ponude po

licitacionoj dokumentacijii


109

- da koštanje objekta bude jednako ili manje od ponude po licitacionoj dokumentaciji.

Ako se za izvođenje usvoji predlog alternativnog rešenja, Ponuđač je dužan da u saradnji sa projektantom isporuči potrebnu tehničku dokumentaciju, uključujući i sve potrebne potvrde, saglasnosti i verifikacije.


110

4. TEHNIČKI USLOVI ZA IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA

4.0. OPŠTI USLOVI

Sve građevinske radove izvesti u skladu sa postojećim važećim propisima i standardima a građevinske radove i merama zaštite na radu a za ugrađene materijale dostaviti ateste od ovlašćenih instituta u skladu sa važećim standardima i propisima za atestiranje materijala.

4.1. OBELEŽAVANJE TRASE CEVOVODA PRE POČETKA GRAĐENJA

Pre početka građenja obeležiti trasu i izvršiti osiguranje elementarnih tačaka van profila kako bi se u toku građenja mogla vršiti redovna kontrola izvršenih radova. Ovom pozicijom je obuhvaćeno postavljanje profilnih šablona za izvršene nagibe kosina predviđenih projektom ili nagiba utvrđenih u toku izvođenja radova.

Predviđa se izvršenje generalnih i detaljnih nivelmana sa postavljanjem pomoćnih stalnih tačaka, tako da tačke budu dogledne.

4.2. ZEMLJANI RADOVI

4.2.1. Otkopavanje humusa

Otkopavanje humusa sa travom na pojasu koji obuhvataju zemljani radovi i pozajmišta u sloju projektovane debljine od 30 cm. Ako se u toku rada ustanovi potreba otkopavanja humusa u debljem ili tanjem sloju nadzorni organ će izmenu upisati u građevinski dnevnik, a izvođač po njoj postupiti.

Iskopani humus deponovati sa obe strane trase u približno pravilne figure i u blizini docnijeg ugrađivanja. Iskopani humus sa fabričkog platoa deponovati van gradilišta na mestu koje odredi nadzorni organ.

Humus se ne sme upotrebiti za izradu nasipa, već po završenju zemljanih radova za pokrivaje kosine nasipa, useka, zaseka, zemljanih bankina, sementnih rigola i pozajmišta.

Količina iskopanog humusa utvrđuje se od strane nadzora i izvođača merenjem prosečne dubine i iskopa i površine sa koje je skinut.

Plaća se po kubnom metru iskopanog humusa.


111

4.2.2. Iskop zemlje za šahte i revizione komore

Cena iz ovog Cenovnika će se primenjivati za sve iskope prirodno vlažne zemlje i ovlažene zemlje padavinama. Iskop mokre zemlje od podzemnih voda plaća se posebno pozicijom predviđenom ovim Cenovnikom.

Ukoliko izvođač ostavi temeljne jame podložne razmekšavanju zbog padavina, ima ih o svom trošku produbiti i popuniti do projektovane kote, Naredba nadzornog organa za izvođenje radova iz ovog stava je merodavna i obavezna za izvođača.

Pre početka radova teren treba očistiti od šiblja a i drugih rastinja sa vađenjem korenja ukoliko ga ima na delu zemljišta gde se objekti podižu.

Ukoliko navedeni radovi nisu obuhvaćeni posebnim projektom planiranja terena isti su radovi obuhvaćeni jediničnom cenom iskopa i neće se posebno plaćati. Isto tako i radovi na iskolčavanju terena za rov, šahtova i komore uračunavati u jedinačne cene iskopa.

Pored prethodno predviđenih troškova, jedinačne cene obuhvataju obeležavanje donjih ploča šahtova i komora, osiguranje, razupiranje rovova i bočnih strana iskopa, i osiguranja susednih objekata i crpljenje atmosferske vode, kao i eventualno pomoćne skele za odbacivanje zemlje. Crpljenje podzemne vode plaća se posebnim pozicijama. Otkopanu zemlju pored rovova, a ostatak odneti u deponiju koju će odrediti nadzorni organ u dogovoru sa izvođačem. Izvođač je dužan, organizovati sinhronizaciju izvođenja nasipa i iskopa. Izvođač, ukoliko ne može iz bilo kojih razloga postići sinhronizaciju iskopa i nasipa, treba zemlju iz iskopa da deponuje i da je ugradi kad to bude moguće, s tim, što nema pravo posebne nadoknade za takav slučaj. U konačnom bilansu svih zemljanih radova izvođaču će se priznati za iskop iz pozajmišta samo deo nasipa koji se ne može obezbediti iz svih iskopa. Prekopani temelji imaju se popuniti do projektovane kote i sabiti do Me=40 MPa. Ukoliko je do takve greške došlo krivicom izvođača, on će uraditi o svom trošku. Obračun otkopane i nasute zemlje izvršiće se u sraslom zbijenom stanju, na osnovu snimljenih profila pre i posle iskopa nasipa, overenih od strane nadzornog organa uzimajući u obzir neophodne iskope potrebne po projektu. Pod širokim iskopom se smatraju svi iskopi čija je osnova preko 20 m2 a veličine manje strane preko 2 m uključujući i iskope na temeljima i usamljenim temeljima kao i iskope u usecima i zasecima. Deponija i pozajmišta se obrađuju po privremenim tehničkim propisima. Kubaturu iskopane zemlje utvrđuje nadzorni organ merenjem, iskopane zemlje u samoniklom stanju.


112

Kategorizacija iskopane zemlje vrši se po sledećim kriterijumima: a) U I i II kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju ručno ili

mašinski u plodnoj zemlji, zdravici i peskuši, zbijenom pesku i sitnijem nevezanom šljunku.

b) U III i IV kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju pijukom,

svim vrstama buldozera s nožem i rijačem, svim vrstama bagera s kašikom ili rijačem, uključujući i slojeve konglomerata maksimalne debljine do 50 santimetara.

Pobrojane vrste iskopa pod tačkom „a” ne mogu se uvrstiti u III i IV kategoriju ni kada se kopaju pijukom, buldozerom ili bagerom.

c) U V i VI kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju rastresanjem

pneumatskim i električnim bušilicama ili miniranjem, a po kriterijumima ne spadaju u tačke „a” i „b”.

Kategorizaciju za sve iskope većeg obima vrši komisija tokom iskopa i nakon njihovog bušenja, a pre betoniranja i zidanja elemenata, koji bi omogućili kasniji uvid u strukturu iskopa. Komisija je sastavljena od stalnih predstavnika izvođača i investitora i eventualno neutralnog stručnog lica, u slučajevima kada predstavnici izvođača i investitora ne postignu saglasnost u kategorizaciji iskopa. Svoje predstavnike i njihove zamenike u komisiji za kategorizaciju iskopa imenuju rešenjem izvođač i investitor. Troškove angažovanja neutralnog stručnog lica solidarno snose izvođač i investitor, u svim slučajevima. Komisija podatke o kategorizaciji iskopa upisuje i potpisuje u građevinski dnevnik odnosnog objekta. U cenu zemljanih radova - iskopa ulaze i sva neophodna razupiranja prema važećim tehničkim propisima. Sve kategorizacije iskopa zemlje razgraničavaju se u predmeru i predračunu radova na određene dubine iskopa i to:

0,0 - 2,0 m1 2,0 - 4,0 m1 4,0 - 6,0 m1 preko 6,0 m1

Preporučujemo mašinski rad na iskopima rova prikladnom mehanizacijom: rovokopačem, buldožerom, bagerom itd. a u izuzetnim slučajevima ručno, o čemu treba nadzorni organ da odluči. Za sav rad i materijal plaća se po 1,0 m

3 iskopane zemlje.

U cenu iskopa uračunato je odbacivanje zemlje do 3,0 m1 od iskopa.

4.2.3. Grubo i fino planiranje dna rova sa istovremenim otkopom od 0,03 m

3 na m

2 planiranog terena.


113

Prvo izvršiti grubo planiranje dna rovova i komora pa nabijati ih nabijačima a zatim izvršiti fino planiranje i valjanje sa tačnošću +/-1 cm i poprečnim nagibom 0%. Prilikom planiranja voditi računa o uzdužnom projektovanom nagibu trase odnosno rova. Plaća se po m2 isplanirane, nabijene i uvaljane površine.

4.2.4. Nabavka i ugrašivanje šljunkovito-peskovitog materijala za izradu donje podloge i sloja čistoće ispod komore toplovoda d=15 cm.

Nabavka šljunkovitog materijala za izradu donje podloge i sloja čistoće sa potrebnim radom i materijalom za dobijanje propisanih kvaliteta za mehanički obrađen šljunak, zajedno sa razastiranjem i nabijanjem. Materijal za prirodni šljunkoviti materijal treba da odgovara JUS.B.B3.050.3.2. On treba da se sastoji od tvrdih i postojanih čestica na dejstvo vode i mraza pomešanih u prirodnom stanju ili veštački sa finim peskom, kamenom prašinom ili drugim sličnim materijalom za ispunu, poreklom iz odobrenih nalazišta, tako da se dobija jednolika mešavina, koja odgovara tehničkim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje u kompletnu i stabilnu podlogu. Peskovito šljunkoviti materijal predviđen za izradu podloge treba da sadrži 40/80% frakcije krupnijih od 2 mm. Sadržaj sitnih prašinskih frakcija (manjih od 0,02 mm) osetljivim na dejstvo vode i mraza ne sme biti veći od 6% u odnosu na ukupnu količinu ispitanog šljunkovito-peskovitog materijala. Valjanje šljunka treba izvršiti vibrovaljcima kako bi se postigao modul stišljivosti Me=25 MPa. Isto tako prečnik najkrupnijeg zrna u šljunkovito-peskovitom materijalu ne sme biti veći od 60 mm. Ukoliko izvorište materijala za izradu tamponskog sloja, sadrže u sebi zrna krupnija od 60 mm, potrebno je izvršiti popravku granulometrijskog sastava drobljenjem ili odstranjivanjem krupnijih frakcija isključivo prosejavanjem. Materijal namenjen za izradu tamponskog sloja ne sme u sebi sadržati organske materije, grudve zemlje, prekomernu količinu muljevitih sastojaka, niti zrna obavijena glinovitim vezama ili drugim štetnim materijalom. Za sav rad i materijal plaća se po 1 m3 ugrađenog i uvaljanog sloja šljunka.

4.2.5. Ručno zatrpavanje rovova zemljom iz iskopa u slojevima od po d=15cm.

Kod zatrpavanja voditi računa da prvi sloj zemlje iznad peska, kojim je u debljini od 10 cm pokriven cevovod bude sitna zemlja, bez krupnijih komada zemlje, kamena i sl. da ne bi došlo do oštećenja izolacije cevi. Posle nasipanja sloja od 15 cm vršiti nabijanje zemlje ručnim nabijačem težine 10-12 kg s tim što se svaki sloj mora dobro nabiti, da nebi kasnije došlo do sleganja zemlje.


114

Zbijanjem se treba postići Me=35 MPa.

4.2.6. Transport viška zemlje iz iskopa kamionima, damperima na daljinu do 5000 m.

U cenu koštanja ulazi utovar, transport na mesto deponije i rasplaniranje materijala po deponiji. Plaća se po m3 preveženog materijala zemljišta sa samoniklim rastinjem na daljinu: Transport viška zemlje na daljinu od 500 m - 5000 m.

4.2.7. Rušenje kolovozne konstrukcije - trotoara (tucanika, asfaltbetona i betona)

Staru kolovoznu konstrukciju od tucanika, lomljenog kamena koji je pomešan sa glinom, muljem, treba u potpunosti zameniti novom kolovoznom konstrukcijom a da bi se zadržala apsolutna kota novog kolovoza u svemu prema projektu. Za muljani tucanik i lomljeni kamen treba mehaničkim sredstvima otkopati i odvesti na deponiju pogodnu za ispiranje većim mlazevima vode da bi se dobio čist kameni materijal. Blato i mulj koji su ostli na kolovozu treba očistiti i odvesti takođe na deponiju, a umesto njega dovesti peskovito-šljunkovit materijal i izvršiti zamenu. Oprani tucanik i lomljeni kamen se može ponovo upotrebiti uz neophodno prosejavanje ili drobljenje. Planum za novu kolovoznu konstrukciju treba u svemu pripremiti prema projektu. Za sav rad na iskopu i transportu starog zemljanog kolovoza i izradi novog, plaća se po m2.

4.3. BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI Svi betonski i armirano-betonski radovi imaju se izvesti u svemu prema važećem „Pravilniku o tehničkim merama i uslovima za beton i armirani beton”. Cement za gradilište donositi u originalnim fabričkim vrećama, a radi zaštite od vlage, promaje, prekovremenog zagrevanja, držati u zatvorenim prostorijama sa uzdignutim drvenim podom. U slučaju dužeg ležanja u magacinu, cement treba premeštati svakih 15 dana tako, da cementna vreća zauzme drugi položaj od prvobitnog. Pri izlivanju betonskih i armirano-betonskih konstrukcija ne smeju se upotrebiti dve različite vrste cementa za isti konstruktivni element. Cement se može držati i u silosima, ukoliko ih ima na gradilištu. Marka betona naznačena je u svakoj poziciji radova i mora se postići pravilnom mešavinom portland cementa, vode i agregata odgovarajuće granulacije, kvalitetom ovih sastojaka, i pravilnim ugrađivanjem. Marka betona i kvalitet upotrebljenog materijala utvrdiće se ispitivanjem probnih normnih kocki, koje je izvođač dužan u prisustvu nadzornog organa da izradi za svakih 50 m3 betona i pošalje na ispitivanje Zavodu za ispitivanje


115

materijala. Nalaz Zavoda za ispitivanje materijala je obavezan za obe strane. Za sve betonske radove, za koje izvođač ne izvrši granuliranje agregata po laboratorijskim dozama, dužan je da cement dozira prema građevinskim normama. Mešavina za beton će se primeniti tek kada je odobri nadzorni organ. Ukoliko se pri izvođenju betonskih i armirano betonskih radova postigne slabiji kvalitet od uslovljenog opisom radova, ali ipak u granicama tolerancija dopuštenih važećim tehničkim propisima za izradu betonskih konstrukcija, takav urađeni beton može se primiti, ukoliko smanjeni kvalitet betona ne dovodi u pitanje stabilnost izvedene konstrukcije, ali samo uz smanjenje pogođenih cena dotične tačke predračuna u procentualnom odnosu vrednosti dobijene marke betona za uslovljenu marku betona predračunom. U slučaju da se ukaže potreba da se vrše probna opterećenja pojedinih konstrukcija, troškove za ovo snosi, izvođač, ako su ova ispitivanja neophodna zbog nepostignute marke ugrađenog betona, bez obzira kakve će rezultate dati ovo ispitivanje. Ako se probna opterećenja vrše na zahtev investitora odnosno nadzornog organa, a rezultati probnih, odnosno kontrolnih tela su bili zadovoljavajući, troškove snosi investitor. Samo u slučaju negativnih rezultata, dobijenih probnim opterećenjem, troškovi padaju na teret izvođača. Izvođač je dužan da podnese dokaze o kvalitetu materijala i to za cement, vodu i agregate. Kameni agregat mora biti, u smislu pomenutih propisa, čvrst i postojan, sa sedimentacijom mulja od 2% težine. U slučaju većeg procenta mulja izvođač će pristupiti pranju agregata, što je obuhvaćeno jediničnom cenom betona. Za armirano betonske konstrukcije (beton MB15 pa na više) obavezno je vršiti ispitivanje granulometrijskog sastava kamenog agregata i upotrebiti ga u optimalnom sastavu tj. vršiti doziranje agregata. Rad na prosejavanju i doziranju agregata obuhvaćen je jediničnom cenom. Za nabijeni beton upotrebiti vlažan, a za armirani plastični beton. Voda koja se upotrebljava mora biti čista, bez organskih primesa i anorganskih štetnih sastojaka. Količinu upotrebljene vode po m3 betona kontrolisati u toku rada, imajući u vidu važnost vodocementnog faktora. Pre betoniranja izvršiti pregled skele oplate i podupirača u pogledu oblika i stabilnosti i u toku betoniranja voditi kontrolu istih. Betoniranje se ne sme otpočeti dok nadzorni organ ne pregleda armaturu i pismeno odobri betoniranje. Pre betoniranja stručno odrediti i označiti mesto radnih fuga. Oplatu obavezno tri dana kvasiti pre betoniranja. Oplata se ne plaća posebno, već ulazi u jediničnu cenu za 1 m3 ugrađenog betona.


116

Izrada i ugrađivanje betona ima se vršiti obavezno mašinsko-tehničkim putem. Ručno mešanje i ugrađivanje betona može se dopustiti samo izuzetno, kada se radi o malim količinama, slabije napregnutim konstrukcijama i elementima, ali samo uz izričitu dozvolu nadzornog organa. Za nabijeni beton upotrebiti vlažan beton, koji ugrađivati u slojevima od 15-20 cm; dok će se za armirani beton upotrebiti plastičan beton sa što manje vode. Ručno ugrađivanje vršiti dobrim nabijanjem i kucanjem po oplati, a mehaničko ugrađivanje vršiti pervibratorom i vibratorom. Gde je dubina sipanja betona veća od 1 m, spuštanje betona vršiti obavezno levkom ili nekim drugim načinom za kontinualno betoniranje. Nabijanje ploča i pločastih nosača kao i trotoara vršiti „vibro-daskama”, u slojevima debljine do 20 cm. Isti način nabijanja primenjivati i za betonske podloge i za betonske podove. Eventualna „gnezda” izvođač je dužan plombirati i pačokirati po uputstvu nadzornog organa, što se neće posebno plaćati. U slučaju segregacije betonske mase u toku transporta, ista se ima pre ugrađivanja ponovo ručno mešati, da bi se dobila jednolična masa. Transport betona kamionima, od betonjerke do mesta ugrađivanja ima se vršiti vozilima koja imaju obezbeđeno mešanje betona u toku transporta. Pri betoniranju strogo voditi računa da armatura ostane u postavljenom položaju i bude obavijena betonom sa svih strana. Prekidanje i nastavljanje betoniranja vršiti po tehničkim propisima i uputstvu nadzornog organa. Površina na koju se nastavlja betoniranje mora biti brižljivo očišćena i orapavljena, ukoliko to treba. Posle skidanja oplate zabranjuje se ma kakva popravka spoljnih površina betonskih oštećenih konstrukcija bez prethodnog odobrenja nadzornog organa. Sve tesarske radove izvoditi prema planovima, detaljima i uputstvu nadzornog organa sa pravilnim vezama i potrebnim montažnim nadvišenjem. Za oplatu betonskih i armirno-betonskih konstrukcija ne dozvoljava se upotreba dasaka tanjih od 24 mm. Oplata mora biti stbilna, dobro ukrućena i poduprta podupiračima dimenzija po statičkom proračunu, za nošenje betona i radne skele, i tako izrađena da se može skinuti bez oštećenja betonske konstrukcije. Unutrašnje površine oplate moraju imati tačan oblik betonske konstrukcije, po planu, a izbetonirane površine u njima moraju, po skidanju oplate, da budu potpuno ravne sa oštrim i pravilnim ivicama i neoštećene. Materijal za izradu oplate daje izvođač radova i po završetku rada ostaje njegova svojina.


117

Pre betoniranja, oplatu dva puta dobro nakvasiti. Uklanjanje skela i skidanje oplate dozvoljava se prema propisima, a po odobrenju nadzornog organa. Izvođač snosi punu odgovornost za stabilnost svih skela. U temelje, pre početka betoniranja, postaviti anker-nosače i ugradbene elemente, u položaj predviđen projektom, u granicama propisa predviđenih tolerancija i sve uračunati u jedinačnu cenu betoniranja. Izrada anker-nosača i ugradbenih elemenata posebno se obračunava. Sve ove elemente dobro obezbediti, da za vreme betoniranja ne dođe do njihovog pomeranja. Za vatrostalne i vodonepropusne betone izvođaču su date recepture, kojih se mora strogo pridržavati. Oplata i podupiranje, bez obzira na visinu podupiranja, kao i skela uračunava se u jediničnu cenu betona, bez obzira da li je to u pozicijama predračuna izričito naglašeno ili nije naglašeno. Cenom je obuhvaćen sav rad, materijal sa rasturom, alat, transport, dužinski i visinski, radna skela, svi društveni doprinosi i svi ostali izdaci po strukturi cene. Plaća se po m3 ili m2 stvarno izvršenih količina.

4.4. ARMIRAČKI RADOVI Za armirano-betonske radove upotrebiti betonski čelik prema statičkom proračunu, i to ravan ili rebrasti čelik. Betonski čelik pre upotrebe očistiti od masnoće, prljavštine, i rđe, koja se ljušti. Sečenje, savijanje i montiranje armature vršiti prema detaljima statičkog proračuna i uputstva nadzornog organa. Glavnu armaturu vezati za svaku uzengiju i podeono gvožđe paljenom žicom ø 1,4 mm i pravilno po detalju postaviti. Armatura se obračunava prema teoretskim težinama i dužinama iz plana, bez obzira na složenost armature. U cenu 1 kg postavljene armature ulazi, bez obzira na ∅, betonski čelik sa otpatkom, žica za vezivanje, klamfe i ekseri za podmetače, spoljni i unutrašnji transport, rad, alat, radna skela za armirača, režija, zarada i sve dažbine izvođača prema Opštim uslovima za izvođenje građevinsko-zanatskih radova. Ukoliko izvođač ne bude imao tokom građenja odgovarajuće profile, dužan je o svom trošku izvršiti zamenu, preračunavanje i izradu detlja. Statički proračun i detalje podnosi na saglasnost odgovornom projektantu i investitoru, i radu pristupa nakon dobijanja ove saglasnosti. U takvom slučaju težina ugrađene armature ne može biti priznata na teret investitora, iznad predviđene armature po crtežima projekta. Izvođač mora takvim statičkim proračunom obezbediti predviđene napone u čeliku i betonu, kakvi su bili po statičkom proračunu projekta. Ugovorni rok za radove ne može se menjati zbog izmene projekta ili pojedinih detalja po predlogu izvođača.


118

Izvođač je dužan da vrši zavarivanje dela betonskog čelika, kako je predviđeno projektom ili onog dela koji se mora zavarivati, gde ne može doći preklop, a takav rad obuhvaćen je cenom u armiračkim radovima.

4.5. RAZNI RADOVI Za izvođenje ovih radova u svemu važe Opšti uslovi za izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova. Izvođenje radova mora se vršiti stručnom radnom snagom specijalizovanih preduzeća u svemu prema opisu pojedinih tačaka predračuna. Izvođač snosi punu odgovornost za kvalitet primljenog materijala, čiju podobnost na zahtev investitora ili projektanta, mora dokumentovati atestima Zavoda za ispitivanje materijala, kao i za kvalitet izvršenih radova. U jediničnu cenu za svaku tačku ovih radova uračunati sav materijal, rad, alat, skele, spoljni i unutrašnji transport, pomoćne usluge i ostale troškove za potpuno gotov posao sa svim štemovinsko-zanatskim radovima.

4.6. BRAVARSKI RADOVI Za izvođenje ovih radova važe u svemu Opšti uslovi za izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova. Izrada mora biti stručna i kvalitetna, tačno prema šemi i detaljima; izrada se sastoji od rada u radionici i ugrađivanja na objektu, sa svim potrebnim pripremama. Izrađeni i ugrađeni elementi obračunaće se na način kako je to u pojedinim pozicijama predračuna naznačeno Bravarske radove izvesti stručno u svemu prema detaljima od čeličnih punih i šupljih kutijastih profila i ravnog ili rebrastog lima. Veze pojedinih delova izvesti zasecanjem, zavarivanjem, spajanjem, zakivcima ili zavrtnjima. Za sve gotovo, za sav osnovni, pomoćni i vezni materijal, celokupan okov, rad, alat, mašine, spoljni i unutršnji transport, eventualnu izradu probnih uzoraka, montažu na građevini, štemovanja, miniziranja, upasivanje, učvršćivanje, kontrolu mera na građevini, radnu skelu, zidarsku pomoć kod montaže, režiju, zaradu, razne dažbine i sve ostalo u vezi sa formiranjem prodajne cene shodno Opštim uslovima za izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, plaća se po 1 komadu čeličnog proizvoda.


119

4.7. KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

4.7.1. Nabavka šljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja

Nabavka šljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja - donje podloge debljine cm sa potrebnim radom i materijalom, za dobijanje propisanih kvaliteta za mehanički izrađen šljunak, zajedno sa razastiranjem i nabijanjem. Materijal za prirodni tampon treba da odgovara švajcarskim propisima SNV. 40375. On treba da se sastoji od tvrdih i postojanih čestica na dejstvo vode i mraza pomešanih u prirodnom stanju ili veštački sa finim peskom, kamenom prašinom ili drugim sličnim materijalom za ispunu, poreklom iz odobrenih nalazišta tako da se dobije jednolika mešavina koja odgovara tehničkim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje u kompletnu i stabilnu podlogu. Peskovito-šljunkoviti materijal predviđen za izradu tamponskog sloja treba da sadrži 40-80% frakcija krupnijih od 2 mm. Sadržaj sitnih prašinastih frakcija (manjih od 0,02 mm) osetljivih na dejstvo vode i mraza ne sme biti veći od 6 % u odnosu na ukupnu količinu ispitanog šljunkovito-peskovitog materijala. Isto tako prečnik najkrupnijeg zrna u šljunkovito-peskovitom materijalu ne sme biti veći od 60 mm odnosno 2/3 od debljine sloja za slojeve tanje od 9 cm. Ukoliko izvorišta materijala za izradu tamponskog sloja sadrže u sebi zrna krupnija od 60 mm potrebno je izvršiti popravku granulmetrijskog sastava drobljenjem ili odstranjivanjem krupnijih frakcija isključivo prosejavanjem. Materijal za izradu tamponskog sloja ne sme u sebi sadržati organske materije, grudve zemlje, prekomernu količinu muljevitih sastojaka, niti zrna obavijena glinovitim vezivom ili drugim štetnim materijalom. Ukoliko bi to bio slučaj, što se utvrđuje laboratorijskim ispitivanjem potrebno je da se izvrši pranje šljunkovitog materijala, inače se isti ne sme upotrebiti za tamponski sloj. U pogledu kvaliteta pojedinih zrna, mešavine prirodnog šljunkovito-peskovitog materijala moraju imati takvu čvrstoću na pritisak i otpornost na dejstvo atmosferalija da se pod dejstvom vode, smrzavanja ili sprava za nabijanje ne drobe i ne raspadaju na sitne frakcije osetljive na dejstvo vode i mraza. Maksimalna količina zrna izrađenih od mekih ili trošnih stena (laporci, škriljci, glinoviti peščari, konglomerati i sl.) u mešavini ne smeju biti veći od 7% računajući na ukupnu količinu ispitivanog materijala (švajcarskim propisima SNV.40375). Po završenom planiranju i valjanju posteljice koja je predhodno primljena geomehanički i visinski od nadzora i nakon odobrenja nadzornog organa, izvršiti razastiranje peskovito-šljunkovitog materijala zajedno sa planiranjem i vibriranjem mehaničkim spravama, uz potrebno kvašenje. Po završenom vibriranju tamponski sloj mora imati planom predviđenu debljinu u nabijenom stanju i pravilan profil po projektu sa tačnošću +/-1,0 cm što će se utvrditi letvom dužine 4 m. Za slučaj da se zbog lošijih karakteristika materijala u posteljici odnosno zbog slabije nosivosti tla tampon mora izvesti sa većom debljinom od projektovane, nadzorni organ


120

će na osnovu geomehaničkih ispitivanja i proračuna narediti da se poveća debljina tampona što je izvođač obavezan izvesti. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti tamponskog sloja kolovoza konstrukcije (donja podloga) izrađenog od šljunkovito-peskovitog materijala koristiti opite pločom prema JUS U.B1.046. Prečnik ploče sa kojom će se vršiti ispitivanje zavisiće od debljine ispitivanog sloja u kolovoznoj konstrukciji (ploča ∅16 cm za slojeve debljine manje od 25 cm a ∅30 cm za slojeve debljine preko 25 cm do 40 cm. Minimalna vrednost modula stišljivosti je Me=70 MPa odnosno 100 MPa zavisno od funkcije i položaja ispitivanog sloja u kolovoznoj konstrukciji. Na gradilištu se mora izvršiti predhodno ispitivanje materijala koji izvođač želi ugraditi, (izvršiti određivanje granulometrijskog sastava, oblika zrna, odnosno procenta nezaobljenosti zrna drobinskog materijala i drugo putem izrade probnih deonica) tako da se odrede uslovi koje treba da ima materijal za izradu odnosnog sloja podloge koji omogućuje i obezbeđuje dobijanje traženih minimalnih modula stišljivosti. Prilikom određivanja postignutih minimalnih modula stišljivosti na probnim deonicama, koji moraju biti jednaki ili veći od traženih minimalnih, mora se poštovati zahtev da minimalni stepeni zbijenosti, određeni merenjem zapreminskih težina na gradilištu, ne smeju biti manji od 95% maksimalne zapreminske težine određene po laboratorijskom Proktorovom postupku. Ovo ispitivanje se vrši preko specijalizovane institucije za ove radove. Troškove ispitivanja snosi Izvođač. Vrednost modula stišljivosti od Me=70 MPa primenjivaće se kao minimalna. Jediničnom cenom obuhvatiti sve troškove nabavke, transporta, rada na izradi traženog kvaliteta šljunka, razastiranja, valjanja, nabijanja, sve što je potrebno do potpuno gotovog posla. Za potpuno gotov posao prema gornjem opisu i uslovima plaća se po 1 m3 izvedenog tamponskog sloja od šljunkovito-peskovitog materijala odnosno mehanički obrađenog šljunka u nabijenom stanju mereno po profilima.

4.7.2 Izrada veznog sloja od bito šljunka Izrada veznog sloja (deo gornje podloge) od bitumenom obavijene sitneži (šljunka) debljine 10 cm a u slojevima prema detaljima iz projekta. Preko završenog tamponskog sloja od mehanički obrađenog šljunka ili uvaljanog tucanika kao gornjeg sloja donje podloge kolovozne konstrukcije, izvršiti razastiranje finišerom bitumenom obavijene sitneži (šljunka) debljine 5 cm a u broju slojeva kako je to rešeno projektom ili naknadno naloženo od strane nadzornog organa. Pre početka nanošenja prvog sloja bituminiziranog šljunka izvršiti čišćenje tamponskog sloja.


121

Materijal za izradu veznog sloja od bitumenom obavijene sitneži (šljunka) spravljati od prirodnog ili prosejanog šljunka. Prirodni šljunak mora da sadrži najmanje 30% zrna koja nisu zaobljena prema tome prirodnu mešavinu poželjno je provući kroz drobilicu ili prirodnoj mešavini dodavati kamenu sitnež JUS.B.B3.050.3.2. i 3.4. Pre početka rada potrebno je laboratorijski utvrditi najpovoljniju mešavinu. Laboratorijske recepte, sve kontrole pre i za vreme građenja kao i na gotovom sloju bitošljunka vršiti prema propisima za asfaltne radove a sve preko specijalizovane institucije za ove radove. Troškove recepture, kontrole kvaliteta i pribavljanja atesta snosi izvođač. Kamena sitnež, šljunak mora biti čist i zdrav (u pogledu čvrstoće), otporan na mraz i bez mulja. Njegova najpovoljnija granulacija mora biti određena laboratorijskim putem prethodnim ispitivanjem. Utvrđena granulacija prethodnog ispitivanja mora se strogo poštovati i kontrolisati pri radu. JUS.B.B3.05.3.4. i 3.2. Spojno sredstvo je bitumen čija se optimalna količina u masi mora takođe laboratorijskim putem odrediti. Obično se uzima 5-7,5% (težinski), a upotrebljava se mekša vrsta bitumena Bit 45/120 Bit 40/200 izuzetno Bit 50/75 i Bit 35/300. Veličina najkrupnijeg zrna sitneži i šljunka ne sme biti veća od 1/2 do 2/3 debljine sloja u uvaljanom stanju. Materijal se priprema u asfaltnoj bazi gde se šljunak suši, zagreva i meša se zagrejanim bitumenom. Temperatura mešavine zavisi od vrste bitumena što je propisano u JUS.B.E1.014. Temperatura mešavine pri ugrađivanju je takođe propisana istim standardima. Razastiranje vršiti obavezno finišerom. Razastrta masa u rastresitom stanju treba da ima veću debljinu za 30% od debljine u uvaljanom stanju. Razastrta vruća masa valja se garniturom valjaka srednje težine od 5 do 12 tona. Uvaljana površina mora biti ravna i da ima projektovani poprečni podužni pad. Kontrola ravnosti se vrši letvom dužine 4 m, a dozvoljeno odstupanje +/-1 cm. Postignuta stabilnost mešavine, da bi se postigla što veća nosivost veznog sloja, mora da zadovoljava po Maršalu minimum 250 kg/svaki sloj. Kada se bituminizirani vezni sloj radi, zbog debljine, u više slojeva poželjno je, radi što povoljnije veze između slojeva, sledeći sloj nanositi i valjati dok se prethodni sloj nije ohladio i zaprljao. Jedinična cena obuhvata izradu sloja od bitumenom obavijene sitneži (šljunka) debljine 5 cm. Plaća se po 1 m2 ugrađenog veznog sloja od bitumeom obavijene sitneži (šljunka) debljine 5 cm u uvaljanom stanju, a u broju slojeva prema projektu.


122

4.7.3. Izrada hrapavog kolovoznog zastora od asfalt-betona d = 4 cm Po izvršenoj izradi veznog sloja od bitumenom obavljene sitneži (šljunka) pristupiti izradi kolovoznog zastora od hrapavog asfalt-betona d=4 cm u jednom sloju. Pre nanošenja asfaltne mase izvršiti čišćenje i prskanje veznog sloja vrućim bitumenom sa oko 0,30 do 0,5 kg/m2 zajedno sa zalivanjem spojeva i bočnih - unutrašnjih strana, traka ili rigola. Količinu veziva za ovo prethodno prskanje pažljivo odmeriti, da ne nastane njegovo probijanje kroz naneti habajući sloj. Kameni agregat krupnoće 2-20 mm treba da bude zastupljen orijentaciono sa 50 do 70% težinskih, filter 5-10 % težinskih, a ostatak peska od 0,09 do 2 mm. Najkrupnije zrno agregata ne sme biti veće od 2/3 debljine zastora u uvaljanom stanju. Količina bitumena treba da je 5,8-8% tež. procenta. Agregat za asfaltnu mešavinu mora da zadovolji propisane uslove JUS.U.E4.014 i JUS.B.B3.050, treba da je eruptivnog porekla, postojan na mrazu sa zrnima kubičastog oblika najmanje čvrstoće 40 MPa maksimalnog habanja 10 cm3/50 cm2 i upijanje vode max. 0,8%. Uverenje o ispitivanju kamena ne sme biti starije od jedne godine. Pesak može biti rečni ili drobljen najbolje je kombinovano, s tim da potpuno odgovara tehničkim uslovima. Kameno brašno-filer od mermera samlevenog u prah mora da je odgovarajuće finoće mliva, tj. treba da prolazi 80% kroz sito 0,09 mm. Bitumen bit 40/200, Bit 45/120 izuzetno Bit 50/75 i Bit 35/300. Spravljanje asfaltne mase vrši se mašinskim putem, pri čemu obratiti pažnju na zagrevanje sastavnih delova (bitumena i kamenog materijala) kao i na temperaturu asfaltne mase, čije zgrevanje ne sme biti veće od 190°C, zavisno od vrste bitumena (JUS.U.E4.014). Prenos asfaltne mase vršiti kamionima čija je karoserija opšivena limom. Daljinu transporta podesiti tako da temperatura asfaltne mešavine ostane u propisanim granicama prema JUS.U.E4.014. Transport obavljati ravnim putevima kako ne bi nastala segregacija mešavine. Asfaltna masa za vreme vožnje mora biti pokrivena limom ili azbestnim ćebadima. Razastiranje mase vršiti obavezno finišerom. Razastrta masa valja se lakim valjkom težine 4 - 6 tona, a zatim težim od 8-12 tona. Valjci moraju biti prigodne konstrukcije i to vibracioni i sa pumpnim gumama. U toku valjanja kontrolisati profil zastora letvom dužine 4 m, pri čemu odstupanja u svim pravcima ne smeju da budu veća od +/-4 mm. Ukoliko bi neravnine bile veće od 4 mm odbija se od vrednosti asfalt-betonskog zastora za površine koje pokažu veće neravnine i to za: veće od 4 mm, pa do 6 mm, 10% (deset procenata), veće od 6 mm pa do 8 mm 25% (dvadeset i pet procenata), a delovi kolovoza sa neravninama većim od 8 mm pod letvom od 4 m1 ne mogu se primiti niti platiti, već se moraju preraditi. Za određivanje procenata površina kolovoza koji ne ispunjavaju uslov ravnosti, služiće procenat nezadovoljavajućih rezultata s tim da se merenja ravnosti ima vršiti na svakih 10-20 m1 puta u poprečnom i podužnom pravcu. Poprečni pad izvršenog asfaltnog zastora ne sme da odstupi od propisanog više +/-0,4% na pr. poprečni pad od 3% može da


123

ima veličinu između 2,6-3,4%. Kontrola ravnosti i hrapavosti može se vršiti i profilografom i vijagrafom. Zbijenost mase zastora, ispituje se najmanje na svakih 4000 m2 izrađenog zastora i to na istim mestima gde je izvršeno proveravanje kvaliteta asfaltne mešavine. Jezgor ili komad iz gotovog kolovoza treba da ima istu zapreminsku težinu kao i standard Maršalov uzorak sabijen u laboratoriji. Dopušta se da gotov kolovoz ima najmanje 95% od zapreminske težine Maršalovog uzorka. Delovi kolovoza koji imaju manju zapreminsku težinu od 95% standardnog Maršalovog uzorka ne mogu se pimiti niti platiti već se moraju preraditi. Za sva potrebna ispitivanja kamenog agregata, bitumena i filtera za izradu habajućeg sloja obavezno je izvršiti u institutu specijalizovanom za ovu vrstu radova, o čemu će izvođač o svom trošku dostaviti potreban atest investitoru. Recepturu za sastavljanje mase za izradu kolovoznog zastora od asfalt betona d=4 cm, uputstva i uslove o načinu spravljanja, ugrađivanja i valjanja, kao i uslove za kvalitet mase koji se moraju zadovoljiti (propisani ovom pozicijom), izvođač ima za ponuđenu cenu ove stavke izvesti. Asfaltna baza mora imati u toku rada svoju terensku laboratoriju u kojoj se vrše svakodnevna potrebna ispitivanja. Sve kontrole pre i za vreme građenja, kao i na gotovom kolovozu moraju se vršiti prema propisima za asfaltne radove a izvođač je dužan za kontrolu i ispitivanje o svom trošku angažovati specijalizovani institut za ove radove. Po završenom poslu izvođač je dužan uzeti iz gotovog asfaltnog zastora kontrolne uzorke (na svakih 5000 m2 po jednu seriju) koje šalje na ispitivanje specijalizovanom institutu o svom trošku. Dobijanje atesta o kvalitetu izvođenog asfaltnog kolovoza izvođač mora dostaviti nadzornom organu na uvid i saglasnost. Dostavljanje ovih atesta je uslov za isplatu preostalih radova i za organizovanje tehničkog prijema radova na putevima. Za potpuno gotov posao zajedno sa nabavkom potrebnog materijala i svim ispitivanjima plaća se od 1 m2 izvedenog asfaltnog kolovoza.

4.7.4. Nabavka i polaganje normalnih betonskih fabrikovanih ivičnjaka dim. 18/24 na podlozi od betona MB 10 prema projektu.

Kolovozni ivičnjak mora biti izrađen mašinskim putem u metalnoj oplati od betona otpornog na mrazu sa glatkim vidnim površinama. Minimalna marka betona za ivičnjake MB 40. Dužina ivičnjaka iznosi 80 cm a za krivine 40 cm. Podlogu za ivičnjak od betona MB10 treba izraditi preko prethodno zbijenog i isitnjenog tamponskog sloja kvaliteta izrade betonske podloge mora biti u svemu po propisima za beton.


124

Ivičnjake dim. 18/24 postaviti na svežu betonsku podlogu, kako bi se stvorila bolja veza, pri čemu treba naročito obratiti pažnju da se dobije projektovana ivica. Spojnice između nastavaka ivičnjaka treba zaliti cementnim malterom razmere 1 : 3 i fugovati. Plaća se od dužnog metra nabavljenog i položenog ivičnjaka zajedno sa nabavkom materijala.

4.7.5. Nasipanje, planiranje i nabijanje bankina Materijal za bankine iskopati iz pozajmišta ili za ovu svrhu rezervnih delova useka, preneti do mesta upotrebe, razastrti u slojevima do 15 cm debljine i nabiti mehaničkim sredstvima (vibropločama, vibracionim valjcima, žabama). Napredovanje izrade bankine po visini uskladiti sa izradom slojeva gornjeg stroja (tampon, ivične trake). Materijal za izradu jezgra bankine mora biti od iste vrste materijala od kojeg je izrađen trup puta. Humus se ne sme upotrebiti za jezgro bankina, već samo za spoljni humusni sloj debljine 20 cm. Zbijenost jezgra bankine ispituje se kontrolom zapreminskih težina, pri čemu se zahteva zbijenost 90% od laboratorijske zbijenosti po Proktoru. Kod primene materijala gde nije moguće ispitati zbijenost pomoću zapreminskih težina, kontrolu vršiti opitnom pločom ∅30 cm uz zahtev da min. modul stišljivosti iznosi Me=40 MPa. Po dovršenju jezgra bankine vrši se humuziranje. Humus sa deponija, prethodno se prekopa, isitni i oslobodi žila, stare trave i korova, pa se tek onda nanosi na kosinu i gornju površinu bankine, planira prema projektovanim nagibima i nabija. Na čisto kamenim nasipima od čvrste i zdrave stene gornji deo bankine ne humuzira se već se spoljna površina bankine mora pažljivo obraditi ili šljemovanjem kamenom sitneži ili po površini složiti kamen, a spojeve ispuniti cementnim malterom. Humuziranje i zatravljivanje bankina ne ulazi u jediničnu cenu, već se plaća posebnom stavkom. U slučaju, na delu gde se radi bankina od kamena, kako je to gore opisano, jediničnom cenom ove pozicije obuhvaćena je kompletna izrada bankina. Za potpuno gotov posao po gornjem opisu i uslovima plaća se po jednom m2 izrađene bankine i to: a. - Izrada bankine koja će biti humuzirana i zatravljena, b. - Izrada bankine od kamena.

4.7.6. Izrada putnih prelaza u nivou preko industrijskih koloseka. Kolovoz, na mestima prelaza preko industrijskih koloseka u nivou, treba uraditi sa habajućim slojem od sitne kamene kocke 10/10/10 cm na sloju peska d = 3 cm.


125

Kvalitet sitne granitne kocke treba da odgovara JUS-u B.B3.010. Spojnice mogu biti ispunjene peskom ili zalivene asfaltnom masom po JUS-u U.M3.095, o čemu će odlučiti investitor i nadzorni organ. Kocku slagati pored šina koloseka i zbijati ručno prema tehničkim propisima. Na prelazima nije neophodno da se kocka slaže u lukovima. Spajanje šina na prelazu treba izbegavati, a ako je nemoguće izbeći, spoj zavariti. Šina vođica treba da je istog ili sličnog tipa kao i glavna vozna šina, kako bi venac točka bezbedno prelazio preko kolovoza puta, a u svemu prema priloženom detaljnom crtežu. Podloga sitnoj kamenoj kocki kao i koloseku treba da je od uvaljanog tucaničkog zastora minimalne debljine sloja d=40 cm od gornje ivice praga. Posteljicu uraditi u nagibu od 4% prema drenaži. Drenažu odvesti van planuma koloseka i puta i upustiti u otvorene jarkove ili kanalizaciju atmosferske vode. Planum koloseka i puta uvaljati i sabiti do Me=25-40 MPa, a tucanički zastor do Me=100 MPa. Širina kolovoza na prelazu se ne menja, a ivičnjake upustiti u kolovoz. Za rad i materijal plaća se po kvadratnom metru površine prolaza.


126

5. PRILOG O MERAMA ZAŠTITE NA RADU ZNR.1. Moguće opasnosti i štetnosti pri radu cevovoda:

1.1. Neadekvatan materijal opreme, armature i cevi. 1.2. Nepravilno dimenzionisanje opreme, cevi, armature i oslonaca. 1.3. Pojava korozije na spoljnoj površini opreme i cevi. 1.4. Preopterećenje cevovoda ili konstrukcija usled temperaturskih

dilatacija cevovoda. 1.5. Sprečene ili ometene temperaturske dilatacije. 1.6. Nestručno izvedena montaža cevovoda. 1.7. Nepravilno rukovanje i održavanje cevovoda. 1.8. Nestručno startovanje sistema. 1.8. Nestručno i nepravilno izvedena montaža opreme u TPS.

ZNR.2. Predviđene mere za otklanjanje navedenih opasnosti i štetnosti:

2.1. Cevovodi koji su predmet ovog projekta nemaju posebnih zahteva u pogledu materijala od koga su izrađene (temperatura, korozija). Problem se, dakle, svodi na dimenzionisanje debljine zida cevi zavisno od prečnika, pritiska, temperature i izabranog materijala, što je komentarisano u poziciji (2) ovog priloga. Izabrana oprema je domaće proizvodnje i poseduje svu atestnu dokumentaciju o kvalitetu.

2.2. Pri dimenzionisanju opreme, cevovoda itd. vodilo se računa o svim tehničkim činjenicama uz poštovanje relevantnih propisa i standarda.

2.3. Projektom se insistira na posebno kvalitetnoj antikorozionoj zaštiti, po mogućstvu već u fabrici uz popravku i doradu pri montaži. Ovo je učinjeno baš zbog toga da bi se smanjila mogućnost pojave korozije.

2.4. Pravilnim prihvatanjem temperaturnih dilatacija eliminisana je mogućnost preopterećenja samog cevovoda. Što se konstrukcija, koje su obuhvaćene građevinskim projektom, tiče one su dimenzionisane prema maksimalno mogućim opterećenjima sračunatim u ovom projektu, te je time izbegnuta mogućnost njihovog preopterećenja.

2.5. Projektom su predviđene sve tehničke mere za omogućavanje pravilnog rada kompenzatora i normalnu samokompenzaciju čime je izbegnuta mogućnost sprečavanja i opstruiranja temperaturskih dilatacija.

2.6. Tehničkim uslovima za izvođenje montažnih radova definisani su osnovni zahtevi za pravilno izvođenje svih montažnih radova. Posebna pažnja posvećena je izvođenju i kontroli zavarivačkih radova i montaži kompenzatora temperaturskih dilatacija. Na naručiocu, odnosno Investitoru, je obaveza da, pri izboru izvođača kao i pri realizaciji u svim njenim fazama, povede računa o postavljanju ovih uslova. Navedene uslove treba primenjivati, ukoliko se ne propišu novi, kao i za sve naknadne intervencije na ovoj instalaciji.

2.7. Uputstvom za rukovanje i održavanje definisani su postupci za pravilno rukovanje i održavanje cevovoda.

2.8. Sva oprema se montira po svim tehničkim propisima pri čemu se vodilo računa da oslonci mogu nositi svu opremu a naročito izmenjivače toplote. Povoljnim rasporedom opreme, cevovoda i armature omogućeno je normalno održavanje i eksploatacija TPS.


127

III NAČIN GRADNJE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA

1. Gradnja toplifikacionog sistema se vrši po zonama utvrđenim postojećim projektom primarne mreže (“Glavni mašinski projekat primarne vrelovodne mreže”- toplifikacionog sistema grada Požarevca koji je isprojektovao”Biro za inženjering i tehničku dokumentaciju”-Beograd, odgovorni projektant Slobodan Ćirić, odobrenje za gradnju br. 04-351-249/97 od 16.10.1997. god. SO “Požarevac”. Definisane granice zone i mesta priključenja na magistralne pravce toplifikacione mreže se moraju strogo poštovati.

2. Korisnici jedne zone imenuju svog predstavnika koji kontaktira sa JP “Toplifikacija” i u saradnji sa Odborom za tolifikaciju pri MZ podnosi Zahtev za tehničke i finansijeke uslove i energetsku saglasnost JP “Toplifikacija”.

3. Tehnički uslovi se izdaju najkasnije u roku od 30 dana i važe 6 meseci. U njima je obavezno sadržano sledeće: - Posebni deo uslova sadrži granice zone, toplotni izvor iz koga se vrši snabdevanje toplotnom energijom, mesto i način priključenja, parametre grejnog fluida, temperaturski režim rada toplovodne mreže u zimskom i letnjem periodu; - Opšti deo sadrži aktere, redosled aktivnosti od podnošenja zahteva za priključenje do završetka radova.

4. Finansijsku uslovi se izdaju nakon podnošenja projektne dokumentacije na saglasnost JP “Toplifikacija” i važe do promene cena materijala na tržištu i promene odluke Upravnog odbora JP “Toplifikacija o visini naknade na priključak.

5. Uz zahtev se prilaže anketni list korisnika sa neophodnim podacima za izdavanje uslova: - ime i prezime korisnika, - matični broj i broj lične karte, - izjava da li korisnik želi ili ne želi da se priključi na toplifikacioni sistem, - izjava da li je ili ne korisnik u mogućnosti da odmah finansijski učestvuje u izgradnji dela toplifikacionog sistema. (Napomena: korisnik koji nije u mogućnosti da odmah finansijski učestvuje u izgradnji ne gubi pravo naknadnog priključenja.) - površina objekta u m2, - toplotna snaga koju korisnik angažuje (20 kW, 30 kW, 40kW, 50 kW ) - saglasnost korisnika sa izvođenjem radova na svojoj parceli po projektnom rešenju trase. (Napomena: za ove radove ne sleduje nikakva nadoknada od strane JP “Toplifikacija”.) - izjava da li korisnik želi zonsku (zajedničku) ili individualnu podstanicu . - potpis korisnika

6. Nakon dobijanja zahteva sa anketnim listom JP “Toplifikacija” će preko sredstava informisanja još jedamput uputiti poziv za izjašnjenje o priključenju na toplifikacioni sistem.


128

7. Korisnik koji ne potpiše izjavu da želi da se priključi na toplifikacioni

sistem, smatraće se da je odustao od gradnje. Ukoliko se po završetku gradnje isti naknadno prijavi platiće sve troškove koji proističu po osnovu naknadnog priključenja pod uslovom da postoje tehnički uslovi za priključenje.

8. Ukoliko se većina (preko 50%) prijavljenih korisnika izjasni za individualnu ili zonsku podstanicu i za to dobiju saglasnost JP “Toplifikacija”, ostali korisnici sa zone moraju poštovati odluku većine korisnika o načinu priključenja na toplifikacioni sistem.

9. Da bi se zona aktivirala za gradnju potrebno je: - da se za gradnju izjasni min 70% od broja korisnika u zoni, - da korisnici obezbede sredstva za potreban obim gradnje.

10. U gradnji može da ušestvuje i manji broj korisnika od 70% stim da svojim učešćem pokriju vrednost radova neophodnih za priključenje svojih objekata. Projekat zone se u tom slučaju delimično realizuje, ali se poštuju prečnici cevovoda zajedničkih deonica definisani projektom kompletne zone.

11. Nakon donošenja odluke o gradnji u jednoj zoni Korisnici potpisuju ugovor o zajedničkom ulaganju u kome se preciziraju obaveze JPT i Korisnika ( definiđe se projektant, izvođač radova, isporučilac opreme, nadzor na izgradnji, visina učešća i rokovi.)

12. Ako se korisnici izjasne za zonsku (zajedničku) podstanicu potrebno je da obezbede prostor za smeštaj podstanice. Korisnici jedne zone moraju se međusobno dogovoriti sledeće: - kako će se izvršiti nadoknada korisniku koji ustupa prostor za smeštaj TPS, jer iste JP “Toplifikacija” ne snosi. - kako će se vršiti nadoknada štete koja se ne može izbeći prilikom izvođenja radova, ili slučajna šteta nastala prilikom izvođenja radova. - Svi ovi troškovi mogu opteretiti investiciju navedene lokacije pa je to pre gradnje potrebno pismeno definisati nakon utvrđenja trase toplovoda.

13. Ako se korisnici jedne zone izjasne za individualu podstanicu i za to dobiju saglasnost JP “Toplifikacije”, dužni su pre početka gradnje da urade novu projektnu dokumentaciju. Priključenje zone na magistralni vrelovod se i u tom slučaju vrši na mestu definisanom projektnom dokumentacijom navedenom u tački 1 ovog dokumenta.

14. Za izradu projektne dokumentacije primarne mreže kompletne zone, projekat TPS–a i sekundarne mreže od TPS-a do objekta, a na osnovu izdatih tehničkih uslova, korisnici angažuju ovlašćeno projektno preduzeće. Projektno preduzeće mora biti u potpunosti upoznato sa dokumentom “Tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije” – JP “Toplifikacija” Požarevac. Korisnici mogu angažovati i JP “Toplifikacija” za izradu predmetne projektne dokumentacije uz nadoknadu koja će se definisati ugovorom.

15. Projekat, koji je izradilo drugo projektno preduzeće, se pre dobijanja odobrenja za gradnju od strane nadležne uprave SO Požarevac, dostavlja JP “Toplifikacija” na saglasnost.


129

16. Gradnja toplifikacione mreže mora se vršiti po projektnoj dokumentaciji koja ima saglasnost JP”Toplifikacija” i odobrenje za gradnju od strane nadležne uprave SO Požarevac. Radovi i se izvode u vremenskom periodu od 15. aprila do 15. oktobra, tj. kada toplifikacioni sistem nije u radnom režimu. Radovi se mogu izvoditi i van ovog roka u slučaju da ne ugrožavaju rad toplifikacionog sistema i to uz pismeno odobrenje Sektora za prenos, distribuciju i održavanje TS Požarevac. Gradnja toplifikacionog sistema se vrši pod nadzorom stručne službe JP “Toplifikacija” o čemu Izvođač radova vodi, a nadzor overava građevinski dnevnik i građevinsku knjigu.

17. Sve radove na izvođenju toplifikacionih instalacija, od mesta priključenja na toplifikacioni sistem, definisanog u Tehničkim uslovima, do kućnih instalacija korisnika, finansiraju Korisnici.

18. Pre početka radova na toplifikacionoj mreži zone u 1999. godini, korisnici su dužni da plate troškove u zavisnosti stepena izgrađenosti zone i angažovanoj toplotnoj snazi za grejanje. : - Korisnici plaćaju troškove po predmeru i predračunu za konkretan slučaj. Troškove plaćaju Izvođaču radova po ugovorenom načinu i uslovima plaćanja. - Troškove nadzora u skladu sa važećom odlukom Upravnog odbora JPT, odmah po prijavljivanju gradnje - Troškove priključenja na toplifikacioni sistem u skladu sa važećom odlukom Upravnog odbora JPT, prilikom podnošenja zahteva za priključenje na toplifikacioni sistem. O finansijskim uslovima odluku donosi Upravni odbor JP “Topligfikacija” za svaku godinu gradnje.

19. Naknadno priključeni korisnik ne može biti oslobođen plaćanja takse i učešća na ime troškova koji su stvoreni u delu prethodne gradnje predmetne zone.

20. Korisnici za izvođenje radova po overenoj projektnoj dokumentaciji moraju angažovati preduzeće registrovano za gradnju termotehničkih instalacija i toplifikacionih mreža i ono preduzeće koje je upoznato sa “Tehničkim uslovima za projektovanje i izvođenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije” JP “Toplifikacija” –Požarevac. Korisnik može da angažuje i JP “Toplifikacija” za izvođenje radova.

21. Nakon prijavljivanja gradnje od strane korisnika, JP “Toplifikacija” će imenovati nadzorne organe zadužene za kontrolu nabavljene opreme i materijala i nadzor nad izvođenjem radova.

22. Korisnici takođe mogu ovlastiti JP “Toplifikaciju” za vođenje svih investitorskih poslova: - pribavljanje odobrenja za gradnju, - saglasnosti na projektovanu trasu toplovoda ostalih nadležnih preduzeća i institucija, - pribavljanje odobrenja za raskopavanje i korišćenje javnih površina i saobraćajnica i sl. o čemu će se sačiniti poseban ugovor.

23. Nakon završene gradnje korisnici upućuju zahtev za priključenje na postojeću toplifikacionu mrežu. Uz zahtev za priključenje Korisnik dostavlja projekat izvedenog stanja. Objekat se priključuje na toplifikacioni sistem Isporučioca kada potrošač ispuni uslove iz energetske saglasnosti, tehničkih i finansijskih uslova i


130

predaje dokumentacije iz tačke 15. ovog dokumenta (građevinski dnevnik, građevinska knjiga zapisnici o hladnoj probi i izveštaji RO kontrole).

24. Priključenje obavljaju isključivo radnici JP “Toplifikacija”.

25. Izgrađene instalacije od mesta priključenja po tehničkim uslovima do sledećih granica predaju se na upravljanje, održavanje i amortizaciju i time postaju vlasništvo JP “Toplifikacija”: - za kolektivne stambene zgrade kod kojih su vertikale izvedene po prostorijama objekta, van stepenišnog prostora, granice su ventili u korenu vertikala kućnog razvoda; - za kolektivne stambene zgrade kod kojih su vertikale izvedene kroz stepenišni prostor, granice su ventili za priključenje stana ili poslovnog prostora; - za individualne objekte sa zonskom podstanicom granica su ugrađeni priključni ventili na 1 (jedan) metar od objekta koji razdvajaju kućnu instalaciju od sekundarne mreže. - za individulne objekte sa individualnim podstanicama granica je neposredno iza ventila koji razdvajaju primarnu mrežu od primarnog dela TPS

26. Održavanje ostalih izgrađenih instalacija (van date granice) može se ugovorno poveriti JP “Toplifikacija”.

27. Radnicima službe održavanja JP “Toplifikacija” korisnik mora dozvoliti pristup svim instalacijama grejanja, radi kontrole ili hitnih intervencija, bilo da su prenete u nadležnost JP “Toplifikacija” ili nisu.

28. Eksploataciju svih instalacija grejanja priključenih na toplifikacioni sistem vrši JP “Toplifikacija”

29. Po završetku gradnje i puštanja grejanja svi korisnici su dužni da sklope ugovor o isporuci i naplati toplotne energije sa JP “Toplifikacijom”.


131



IV - GRAFIČKI I TABLIČNI PRILOZI

Deo:

LEGENDA OZNAKA

LEGENDA SKRAĆENICA

SPISAK CRTEŽA I PRILOGA

TABLIČKI PRILOZI


132

IV - GRAFIČKI I TABLIČNI PRILOZI

LEGENDA OZNAKA 1 – Regulator pritiska

21 – Cirkulaciona pumpa radijatorskog grejanja

22 – Cirkulaciona pumpa za klimatizaciju

231 – Cirkulaciona pumpa za potrošnu toplu vodu

232 – Recirkulaciona pumpa za potrošnu toplu vodu

31 – Izmenjivač toplote voda-voda za radijatorsko grejanje

32 – Izmenjivač toplote voda-voda za klimatizaciju

331 – Izmenjivač toplote voda-voda za potrošnu toplu vodu – PREDGREJAČ

332 – Izmenjivač toplote voda-voda za potrošnu toplu vodu – DOGREJAČ

41 – Vodomer za dopunu sekundarnog sistema radijatorskog grejanja

42 – Vodomer za dopunu klimatizacinog sistema

5 – Regulacioni prolazni elektromotorni ventil

6 – Regulator diferencijalnog pritiska

7 – Impulsni vodomer za merenje protoka

8 – Predgrejač klimatizacione komore

9 – Rezervoar potrošne tople vode

10 – CTS-1,STS-1 - Tip senzora NTC termistor fenitron, mikroprocerski regulator serije 6000, proizvođač “FENIKS”’Niš


133

LEGENDA SKRAĆENICA l. JPT - Javno preduzeće "Toplifikacija" - Požarevac 2. JUS - Jugoslovenski standard 3. KRP - Kućno toplotno postrojenje 4. PTV - Potrošna topla voda 5. CENUS - Centralni sistem nadzora i upravljanja sistemom 6. HTZ - Higijensko tehnička zaštita

7. SR – Sigurnosni razvodni vod

8. SP – Sigurnosni povratni vod

9. P – Prelivna cev

10. OC – Odzračna cev

11. KV - Kuglasti ventil

12. HN - Hvatač nečistoće

13. ES - Ekspanzioni sud

14. VS - Vntil sigurnosti

15. EMRV - Elektromotorni regulacioni ventil

16. RJ - Računska jedinica

17. R - Regulator

18. SRT - Sobni regulator temperture


134

SPISAK CRTEŽA I PRILOGA

Sl.1 Granice sistema daljinskog grejanja Sl.2 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa

indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja - KLASA I Sl.2.1 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa

indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja - KLASA II Sl.3 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa

indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja i klimatizacije - KLASA I Sl.3.1 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa

indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja i klimatizacije - KLASA II Sl.4 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa

indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja i centralnom pripremom PTV - KLASA I

Sl.4.1 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja i centralnom pripremom PTV - KLASA II

Sl.5 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja, klimatizacije i centralnom pripremom PTV - KLASA I

Sl.5.1 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja, klimatizacije i centralnom pripremom PTV - KLASA II

Sl.6 Osnovna tehnološka šema predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa direktnim priključenjem kaloriferskog grejanja - KLASA I

Sl.7 Osnovna tehnološka šema individualne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja sa indirektnim priključenjem radijatorskog grejanja

Sl.8 Postrojenje sa jednim izmenjivačem toplote i otvorenim ekspanzionim sudom Sl.9 Postrojenje sa dva izmenjivača toplote i otvorenim ekspanzionim sudom Sl.10 Postrojenje sa više izmenjivačem toplote i zatvorenim ekspanzionim sudom Sl.11 Postrojenje sa jednim izmenjivačem toplote i otvorenim ekspanzionim sudom (bez

elementa za odvajanje vodenog od gasnog prostora) Sl.12 Polaganje predizolovanih cevi u zemlju Sl.13 Račvanje predizolovanih cevi Sl.14 Postavljanje kompenzacionih jastuka Sl.15 Prolaz predizolovanih cevi kroz zid Sl.16 Konstrukcija spojnice predizolovane cevi Sl.17 Detalj priključenja cevnog ogranka na toplovod Kostolac-Požarevac Sl.18 Detalj ugradnje nepokretnog oslonca Sl.19 Detalj konstrukcije nepokretnog oslonca Sl.20 Izvođenje odzračnih sudova na instalaciji Sl.21 Odvazdušenje i odmuljivanje cevnih registara Sl.22 Principijelna šema razvodnog ormana "RO" Sl.23 Šema ormana automatike "RO-A" Sl.24 Prednji izgled ormana "RO" i raspored opreme Sl.25 Prednji izgled ormana "RO-A" i raspored opreme Sl.26 Unutrašnji raspored opreme u "RO-A" Sl.27 Poklopac na šahtama i komorama koje su u trotoarima ili saobraćajnicama Sl.28 Poklopac na šahtama i komorama koje su van trotoara ili saobraćajnica


135

PRILOZI

Prilog broj 1: Klizni dijagram temperature primarnog i sekundarnog sistema daljinskog grejanja

Prilog broj 2: T.1: Funkcionalna veza prečnika cevi, energetskog protoka, jediničnog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 130/75 (°C) - crne cevi

Prilog broj 3: T.2: Funkcionalna veza prečnika cevi, energetskog protoka, jediničnog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 90/70 (°C) - crne cevi

Prilog broj 4: T.3: Toplotne snage cevnih grejnih tela - registara Prilog broj 5: T.4: Funkcionalna veza prečnika cevi, energetskog protoka, jediničnog pada

pritiska i brzine strujanja za sistem 130/75 (°C) - bakarne cevi Prilog broj 6: T.5: Funkcionalna veza prečnika cevi, energetskog protoka, jediničnog pada

pritiska i brzine strujanja za sistem 90/70 (°C) - bakarne cevi Prilog broj 7: T.6: Tabela za izbor armature u TPS-u u zavisnosti od snage TPS-a Prilog broj 8: T.7: Toplotne snage cevnih grejnih tela - registara Prilog broj 9: Odluka o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom

Documents

Tehnicki Uslovi Za Projektovanje Toplovodnih Mreza